Bog Miroslav Mandić Bog

21775 - 21807

blaženstva

Plavi film je film plave slike.

Desnom rukom drvenim plavim bojicama marke Lira crtam krug – plavu ružu.

Levom rukom digitalnom kamerom Panasonic NV-GS144 snimam crtanje plave ruže.

Film beleži sve linije i poteze koji nestaju u slici.

Film je odanost.

Plavi film je plava odanost plavom.

Odanost je sloboda. Film je odanost slobodi.

Prvi kadar Plavog filma je snimljen 1. januara 2006.

u ponoć. Od tada sam snimio pedeset devet sati filma.

Kada 31. decembra 2015. snimim poslednji kadar

filma biće to blizu petsto sati snimljenog filma.

Plavi film je petsto sati snimljenog filma.

U petsto sati snimljenog filma postoji hiljade plavih filmova.

Plavi film je hiljade plavih filmova.

Količine su ljubav prema životu i ljubav života prema količinama.

Plavi film je tridesetak hiljada jednominutnih filmova

koji se emituju neprestano osamdeset jednu godinu.

Plavi film je odanost svim filmovima koje sam glumio u detinjstvu.

Plavi film je odanost svim filmovima koje sam gledao u mladosti.

Plavi film je odanost svemu filmskom u meni.

Plavi film je odanost herojima anonimnih snaga ljubavi.

Plavi film je treperenje ljubavi koja crvenu krv pretvara u plavu.

Plavi film je plava krv koja se pretvara u žutu.

Plavi film su sve boje filma.

Beli film – prvi put spomenuti.

Plavi film je lepo ime. Beli film je lepo ime.

Plavi film je Snimljeni film.

Beli film je Nesnimljeni film.

I Plavi film i Beli film nastaju imenom u meni.

Plavi film i Beli film su pesme o filmu koje me stvaraju.

Ja Sam Pesma O Filmu

plavi film snimam – plavi film je Bog

Plavi film je i snimanje ovih reči koje pišem.

Plavi film je snimanje mojih prstiju dok pišem.

Plavi film je Ovo blaženstvo napisano plavim.

Plavi film je Beli film – film bele slike.

21808 - 21840

blaženstva

ko ra ci je dan po je dan

ko ra ci po la ko kao i re či

ko ra ci pi šu svoj hod

re či je dna po je dna

re či po la ko kao i ko ra ci

re či ko ra ča ju svo je pi smo

ko ra ci me vo de da lje iz se be

re či me vo de da lje u se be

sva ki ko rak či ni i pro stor i vre me

sva ku reč či ni i vre me i pro stor

iz me đu sva kog ko ra ka je pro stor i vre me

iz me đu sva ke re či je pro stor i vre me

ri tmo vi pro sto ra i vre me na u ho da nju či ne od ho da nja ple sa nje

ri tmo vi vre me na i pro sto ra u pi sa nju či ne od ho da nja pe va nje

ple sa nje i pe va nje su mu zi ka

muzika sadamsto sedamdeset sedam dana

pro            sla            vljam        Te            pro            sto            re

vre

me

pro

sla

vljam

Te

u svakom koraku su ne samo svi koraci nego i sve reči

u svakoj reči su ne samo sve reči nego i svi koraci

u svakom trenu je ne samo večnost nego i sav prostor

u svakoj tački je ne samo sav prostor nego i sve vreme

sve što napišem se lako može proveriti u reči pro-veriti

k

o

k o r a k

a

k

r

r e č

č

duboka misao o prožimanju i povezanosti svega što postoji je

isprepletena sa visokom mišlju kojom trava peva ja sam ptica

Ovo blaženstvo je nastajalo pola sata pre nego što sam ga napisao.

Ovo blaženstvo nastaje…

u prethodnom blaženstvu nisam našao reč za brzinu njegovog nastajanja

opraću pazuhe

očistiti zube

umiću lice

oprao sam pazuhe očistio zube umio lice i plešem sa 777. danom

21841 - 21873

blaženstva

Ja sam reč reči reč.

Ja sam reč reči slika.

Ja sam reč reči muzika.

Ja sam slika reči reč.

Ja sam slika reči slika.

Ja sam slika reči muzika.

Ja sam muzika reči reč.

Ja sam muzika reči slika.

Ja sam muzika reči muzika.

ovog popodneva i zauvek Te pozivam na čitanje Pesme Miroslav Mandić

ovog popodneva i zauvek Te pozivam da čuješ Priču o Miroslavu Mandiću

ovog popodneva i zauvek Te pozivam na Susret licem k licu

ovog popodneva i zauvek Te pozivam da Gledam i slušam Tvoju priču

ovog popodneva i zauvek Te pozivam na Gledanje Plavih ruža

ovog popodneva i zauvek Te pozivam na Gledanje Plavog filma

ovog popodneva i zauvek Te pozivam na Prelaženje Ruže Mosta

ovog popodneva ja sam film na vrhu usana

Dođi ja sam film o mangupima i jednom dečaku.

Dođi ja sam film o praznom putu.

Dođi ja sam film u kome Tii i ja neprestano razgovaramo.

Dođi ja sam film kruženja ptica u letu.

Pozivam Te u film koji miriše na prolećne vode.

Pozivam Te u Plavi film.

Pozivam Te u Beli film.

Pozivam Te filmskim ramenima.

Pozivam Te – ja sam film venčanja.

Pozivam Te – ja sam film o Malom Lošinju.

Pozivam Te – ja sam film plesanja.

dođi magnolijo mojih filmskih orgazama

dođi mi zalogajem nepreglednih polja

dođi me filmom

dođi sebi

dođi subotnja muziko čekam Te u filmu ponedeljka

21907 - 21939

blaženstva

Da li neko razume Ovo blaženstvo?

Da li neko voli Ovo blaženstvo?

Neko dete na kolenima.

Neka vrata negde.

Neki drugi jezik.

Nečija tuga.

stidim se

oprao sam posteljinu da bih mogao da pišem

pisao sam mnogima – mnogi nisu odgovorili

neodgovaranje prekida muziku

zaboli me kada nema odgovora

uplaši me – potisne – poništi

odgovor je čudo – ko odgovori je muzika

pisaću Tebi jer Tii uvek odgovoriš

Tii si više od svih onih koji ne odgovore

pisaću i Tebi Muziko – i Tebi Samoćo

pisaću i Tebi Miroslave Mandiću

napisao sam i poslao mejl samom sebi

Miroslave Mandiću pišem ti da mi odgovorom budeš muzika

odgovor mi je stigao odmah

Miroslave Mandiću pišem ti da mi odgovorom budeš muzika

odgovorio mi je Miroslav Mandić mejlom

kako da pišem Miroslava Mandića kada sam tako sam?

kako da izdržim kada ne osećam da iko čita Miroslava Mandića?

da li da Miroslava Mandića pišem samo u elektronskoj verziji?

da li da Miroslava Mandića odštampam u samo 33 primerka?

kome da pošaljem današnja blaženstva?

da li je dobro što sam umesto ovih pitanja promenio vodu za cveće?

da li je dobro što se više ne pitam nego samo uživam?

da li je moguće da nekom nije lepo Ovo što pišem?

koliko je ptica ovoga dana do sada preletelo Ružu Mosta?

kako su sada Neka Vrata Negde?

da li sada osećam Neko Dete Na Kolenima?

da li je Neki Drugi Jezik isto Any Another Language?

da li je Nečija Tuga odsustvo ljubavi za Nečiju Tugu?

zar nije odgovor čudo a ko odgovori muzika?

21940 - 21972

blaženstva

Završavam prvim blaženstvom.

Stavljam šake na grudi.

Uzbuđen sam – smirujem se. Raširenih ruku se bacam blaženstvima.

9:55h

Ideji Čovek pleše i peva koja mi se rodila pre sedam minuta.

Stvorenoj nevinosti.

Novoj nevinosti.

Predavanju.

Nedvoumljenjima.

Snazi početka.

Bistrom izvoru.

Idem ka Prvom.

Skinuo sam košulju.

Pišem pored otvorenog prozora.

Majka ljubi nepoznato.

Nepoznato je otac stvaranja.

Ljubav za stvaranje.

Ljubav hrani žrtvu.

Ljubav je dete žrtve.

Osetih čudo – Tii me čitaš.

Da li će iko pročitati ovu knjigu?

Ko će to sve napisati i kako ću sve to izdržati?

Nestajanje u Svemiru knjige.

Opasnost u okeanu knjige.

Prolazak kroz pustinju knjige.

Gadim se sam sebe.

smučilo mi se

od napora

i

ponavljanja

83% puta je još preda mnom.

Kako napisati još 107.655 blaženstava?!

Današnja blaženstva pišem od kraja ka početku.

Možda više neću pisati brojeve blaženstava.

Knjiga više neće biti bela. (Knjiga je ostala bela)

Kao i prošle noći i noćas sam se mučio i mnogo mislio na knjigu.

Počinjem poslednjim blaženstvom.

21973 - 22005

blaženstva

Kada kažem da sam suviše sam kažem Ja Sam Ekspedicija.

Kada kažem da sam iscrpljen kažem Ja Sam Muzika.

Kada kažem da teško podnosim sebe kažem Ja Sam Pesma.

Kada kažem da mi nedostaješ kažem Ja Sam Ljubav.

Kada kažem sam kažem sam sam za sve.

Kada kažem muzika kažem nezaštićenost.

Kada kažem pesma kažem vaskrsavanje.

Kada kažem ljubav kažem drhtaj koji mi je protresao telo.

Muziko kupaj me plačem koji si mi pokrenula.

Pesmo puniš mi oči staklastim suzama.

Ekspedicijo oslobodi me grča u grlu i srcu.

Ljubavi primi me u sebe.

Plačem – Ja Sam Uspeh

Plačem – Ja Sam Pisanje

Plačem – Ja Sam Čišćenje

Plačem – Dete U Sebi Čuvam

Plačem – Pišem O Plaču

Plačem – Lepoto Proslavljam Te

Plačem – Dobroto Ljubim Te

Plačem – Duša U Suzama

Plačem – Telo Drhti U Plakanju

Plačem – Čovek Pleše I Peva

Plačem – Da Nikog Ni U Mislima Ne Povredim

Plačem – Radost U Tvom Telu

Plačem – Mislima Živim I Umirem Za Pevanje

Plačem – Da Bih Bio Dostojan Brzina

Plačem – Da Bih Istinu Čuvao U Svakoj Reči Koju Napišem

Plačem – Ližem Suze Svakog Ko Je Pokušao Nemoguće

Plačem – Pesma Je Zajedništvo Kojim Jedno Peva Svim Bićima

Plačem – Srešćemo Se Mi Ponovo

Plačem – Video Sam Svoju Šaku

Plačem – Ja Sam Ples I Pevanje Miroslave Ne Boj Se

Plačem – Stide Golotinju Mi Sačuvaj

22006 - 22038

blaženstva

donosim odluku

više neću pisati brojeve iznad

blaženstava – izbrisaću brojeve i u drugoj knjizi

plavu maramu

koju si mi poklonila sam

oprao šamponom sa mirisom kajsije

toplim čajem grejem grlo

znojim se

zatvaram oči

prstima savijam donju usnu

bez brojeva je prozračnije

hvala vam brojevi što ste me doveli dovde

brojevi vi ćete mi od sada biti nevidljivi vodiči

brojevi zvezde nebeske

brojevi moga imena

četrnaestodnevna borba

za knjigu Miroslav Mandić

se privodi

kraju

borba me je iscrpela

prepuštam se

o srećo

iz Crvendaća kreće

Andante Dal Concerto Kv 467 Di Mozart

muzika koju sam zavoleo pre 33 godine

plačem u slavu blagih duša

sevnule su joj oči – dala mi je snagu – ta žena koja je zauvek nestala iza mojih leđa

samim

sobom

sebe

mostiti

samog

sebe

sebi

premostiti

već danima nivo Save raste

reka je sve mutnija i mutnija

nosi granje i prljavštinu pred sobom

dan je sve duži – ulična svetla se pale u pola šest

potrošen sam

boli me grlo – preznojavam se

nežno mislim na konje

osećam sve životinje

gde spavaju noćas vrapci

procvetale su šljive

sutra će temperatura pasti do nule

nemoći preporodi me

osećam kako konji dišu u noći

22039 - 22071

blaženstva

Petar Miloradović je doneo vino koje ručno pravi već sedmu godinu.

Jesenas je napravio pet litara vina. Doneo je i vino iz 2003. i iz 2004.

Petar je otišao da pređe most umesto mene jer imam temperaturu i izgubio sam snagu.

Nadam se da ću napisati današnja blaženstva i završiti pisanje Sedam pozivnica.

Moja nemoć potvrđuje lepotu reči.

19:14h

Svi su otišli.

Bili su

Petar Miloradović

Sun Mandić

Maja Klisinski

Milan Popović

Kaja Ćirilović

Ana Đorđević

Pili su vino i jeli veliki Petrov hleb a ja sam im

pričao koje sam odluke doneo u vezi sa Miroslavom Mandićem.

Osećam se sve lošije. Bole me pluća grlo oči.

Pišem bez snage.

ove večeri i zauvek Te pozivam na čitanje Pesme Miroslav Mandić

ove večeri i zauvek Te pozivam da čuješ Priču o Miroslavu Mandiću

ove večeri i zauvek Te pozivam na Susret licem k licu

ove večeri i zauvek Te pozivam da Gledam i slušam Tvoju priču

ove večeri i zauvek Te pozivam na Gledanje Plavih ruža

ove večeri i zauvek Te pozivam na Gledanje Plavog filma

ove večeri i zauvek Te pozivam na Prelaženje Ruže Mosta

ove večeri Tii ne želim ništa reći

dođi umoran sam

dođi izdrži za mene

dođi oprosti mi na nemoći

dođi da Tii pričam o talasima

pozivam Te na zalogaj hleba

pozivam Te jer Tii znaš da je najradikalniji fundamentalizam u tolerantnima

pozivam Te Tii si moja Ekspedicija

pozivam Te Tii si moja obrnuta piramida

pozivam Te da mi kašalj ublažiš

pozivam Te Pozvano moje

pozivam Te da dodirneš sreću

dođi usne mi stavi na grudi

dođi Tii si moja muzika

dođi štrkljasta devojčice

dođi da Tii se dam

dođi novim stvaranjem

22072 - 22104

blaženstva

Molim

Te

piši

Ovo

što

Tii

govorim

telefonom.

Ležim u krevetu.

I juče.

I danas.

Ne mogu da sednem za sto.

Borba sa knjigom i za knjigu me je potpuno iscrpela.

I

virus

gripa

me

je

lako

savladao.

Bole me oči.

Boli me grlo.

Uši

i

čelo.

Ne mogu da gutam.

Potpuno

sam

nemoćan.

Ovo je bio jedini način da napišem današnja 33 blaženstva.

Sledećih nekoliko dana neću ići na Ružu Mosta.

Nadam se da ću uveče imati snage da nacrtam i snimim Plavu ružu.

Zato sam Te nazvao Vil.

22105 - 22137

blaženstva

Sav

sam

u

znoju.

Malo

mi

je

bolje.

Ali

i

dalje

sam

slab.

I danas je jedini način da napišem blaženstva da Tii ih izgovorim telefonom.

Pomisao da ih sam pišem me je uplašila.

Tada sam osetio koliko je napora u svakodnevnom pisanju blaženstava.

Čudo

je

ta

snaga.

Gde

je

nestala?

Ali

se

i

u ovim

blaženstvima

lepo

vidi

da

je

nemam.

22138 - 22170

blaženstva

…

čuješ

kašljem.

Zaustavio mi se dah.

U grudima osećam bol.

Bolje mi je

ali stopala su hladna

kolena su hladna.

Temperatura mi još nije spala.

Snaga

se

polako

vraća.

Malopre sam ipak osetio zadovoljstvo dok sam ručao hleb i sok.

Svih ovih dana sam morao da se držim za čelo i oči.

Lepa stvar koju sam juče čuo je da je pronađena jedna

Frostova (Robert Frost) pesma i da je to bila svetska vest.

Sinoć

sam

otkrio

jedan

divan

način

izgovaranja

molitve.

Budućnost

ove

knjige

je neizvesna.

Sve

zavisi

od

njene

lepote.

22171 - 22203

blaženstva

Noćas sam sanjao tekst

Jan Žirodovski, prema kome, kako kaže Boris Kovač,svi world muzičari osećaju

divljenje, rodio se početkom dvadesetog veka u centralnoj Moldaviji. Od svoje rane

mladosti do duboke starosti na kraju veka bio je član Narodnog orkestra radio

Bukurešta. Jan – violinista i klarinetista – posvetio je ceo život svom orkestru. Kada su

ga penzionisali u dubokoj starosti napisao je sedamsto cimbalo-pesama koje je sve

izveo i snimio sa svojim malim orkestrom, koji je činilo dvanaest mladića.

Bolje

mi

je.

Iako

kašljanje

još

traje.

Pluća

ne

mogu

da

podnesu

punoću

udaha.

Čujem

korake

u

praznoj

zgradi.

I

danas preko telefona

čuješ

kako

kašljem.

Ali

važnije

od

toga

su

reči

Jan Žirodovskog

Ako osećaš radost u svom srcu Tii čuješ moju muziku.

22204 - 22236

blaženstva

Još

uvek

sam

bolestan.

Ali

mi

se

radost

života

polako vraća.

Uzbuđenje umetnošću me ponese u trenucima.

Čitao sam

nekoliko

vrsta

tekstova

i približavao

se

ovom

22222. blaženstvu.

A dok sam slušao pesnike

kako

čitaju

svoju

poeziju

preplavio

me

je

orgazmički

osećaj

stvaranja.

Na kraju bih rekao dve stvari.

Juče su u Beogradu kamenicama razbijeni prozori jedne pametne i hrabre žene.

sve što bih sada voleo da pročitam čujem i primim je

čudo ovih reči

22237 - 22269

blaženstva

Dečaku Miroslavu koji se osećao zrelijim od svojih vršnjaka

dugujem dva duboka iskustva u svojoj pedeset sedmoj godini.

Živo dete u meni mi daje snagu da vidim da je car go i da carstvo kome se moji

vršnjaci kao odrasli ljudi klanjaju ne postoji. Nisam više dete i ja sam odgovoran za

svoju slobodu i svet slobode. Ja stvaram svet i svet je onakav kakvim ga ja stvorim.

Ja sam dete Božije. I dok moji vršnjaci žive u moći odraslih

moj život je ispunjen stvaranjem i slobodom jer sam večno dete.

Branka me masira.

Struji

energija

kroz telo.

Pluća su još puna kašlja.

Nadam se da ću od ponedeljka početi da radim.

Prija

mi

odmaranje.

Odmarao

bih

se

vekovima.

Nadam

se

da

će

mi se

odmaranje i

radom

uvećavati.

Hvala Tii Vil što sam uz Tvoju pomoć pisao blaženstva za ovu nedelju.

Što sam samo govorio reči.

A o ostalom

nisam vodio računa.

To

mi

je

pomagalo

da

reči

iz mene izlaze same.

22270 - 22302

blaženstva

Pišem radujući se pisanju.

Nežnosti vodi me dalje.

Kroz otvoren prozor ulazi toplota.

Košulja majica gaćice dva para čarapa i jastučnica se suše na terasi.

Jako sam sam i to čini da čujem muziku događaja.

Blešti površina okeana.

Hrabro je srce stranca.

Tonem u duboko ljubičasto.

Prefinjujem se violetnim.

Prodiranje zovem Nebo.

Tabane zovem Zelenilo Mlade Trave.

Smešim se bajkama u mojim petama.

Podrhtavajući odlazim niz put.

Duh čezne da bude dostojan zemlje od koje je sačinjeno moje telo.

Najvećim herojima zovem one koji su čekali i dočekali.

Najgospodstvenijima zovem one koji se blagim

osmehom neprestano zahvaljuju čudu života.

To što osetiš u sebi to je grmljavina mog tela dok pleše u Tvom telu.

Potočići vazduha iz mojih usta zvižduću sve je dobro i sve će biti dobro.

Blago ljuljam koleno desne noge – cvetaju voćke.

Reči su moje zlatno cveće.

Vozila se menjaju – putevi traju.

Prošlo je podne – svetlost je sazrela.

Ispunjava me bezrazložna milina.

Nezaštićenost se prigrlila uz mene.

Mislim na crno-bele lakovane cipele – nepotrošiv je eros.

Slušam Petsi Klajn (Patsy Cline) – kroz prozor čujem cvrkute vrabaca.

Već četiri sata pišem današnja blaženstva – volim kada veliki kitovi sporo plove.

Maslinasto i belo kamenje.

Spavao sam sa raširenim prstima po tastaturi Crvendaća.

Grane se rašljaju. Čvorovi su nostalgije.

Sedeti dugo i razmišljati o čemu pisati i to onda napisati.

Kada završim sa pisanjem obrisaću prašinu u Stančiću.

Šaka se polako spušta niz zid.

22303 - 22335

blaženstva

Plaveti moja odana.

Bele patike još nekupljene.

Rečenice zauvek nedovrš

Ljuljajuća ramena pesmi podatna.

sve zavisi od ove rečenice koja se neprimetno pretvara u beskonačnu liniju

nekada sam uživao u insistiranju a sada insistiranje uživa da insistira u meni

rečenice ljubim Tii zglobove

pomislim na Nekog i osetim kako sam i ja Neko Nekom

Neko stoji ispred svojih otvorenih vrata i gleda osunčan sneg

Neko gleda u okean

Neko je u svoju šaku izbacio spermu odanosti

Nekom

sam

i

ja

Neko

Neko može ono što ja ne mogu

Nekim Nekom to mogu i ja

Neko je čist kao suza

Nekovom suzom se kupam

Neko ne umire

Nekim Nekom sam besmrtan i ja

Neko neprestano peva

ja sam Nekova pesma

Nekova šaka mi blago dodiruje teme

oduvek je Nekog žedna duša moja

Neko mi bojom svog glasa nadraži sav seks u kičmi

Neko uživa jer pred njegovim očima postajem jelen

Neko sebe dodiruje po butinama

Neko uživa jer je Svako

Neko začešljava kosu kao Svako

ja oblizujem usne kao Neko

Neko se ljubi sa Svakom

niko ne voli Svaku kao Neko

niko ne voli Neku kao Svako

Neko i Svaka vole i Niko

i meni je lako da budem Niko jer me ljube Neko i Svaka

pisanje je ljubljenje

ljubljenje je stvaranje

Neko se saginje i dodiruje prstima pod

Svako se poluzatvorenih očiju polako okreće ulevo

Niko se stomačnim mišićima podaje Svaki

ja više nikada neću biti ja koji sam bio

ja zamišljam sve moje reči prevedene na sve jezike sveta

gledam kako se ove reči pretvaraju u ptice i poleću

22336 - 22368

blaženstva

bez plesanja nema pisanja

raširenih ruku ja sam ravnica sveta

drveće iz mene raste

u boji mog glasa svako može naći utočište

modro je nebo

beli se put

sam sam u predelu

ne zastajem

Ja Sam Ja Koje Hoda

prožimam se

u mojim bokovima uživa okolina

moje tetive su bas ritmovi

put mi vijuga kičmu

nebo je sve modrije

izložen sam

prepone mi se podaju

nos mi je bezazlen

grudi su mi poljane cveća

mozak ispunjen svetim tekstovima

počinje da pada kiša

sve u predelu kisne

kamenje se presijava

prostor se širi i skuplja – vreme se uvija

ne zastajući u ples se pretvaram

sam sam za Tebe

Tebem se celim Putem

dobro mi je Tebe se natebati

/ / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / /

/ / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / /

/ / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / /

/ / / / / / / / / / / / / / / / / / / / kiša pada / / / / / / / / / / / / / / / / / / / /

/ / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / /

/ / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / /

/ / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / /

biti svaki dan na putu

biti svaki dan u tekstu

S

jedna kap

jedan

p

uuuu

ttttttttttttt

jedno

hej

22369 - 22401

blaženstva

reči moja Tii Dobrotu širiš

reči moja Tii Lepotom ljubiš

ko Te vidi Sebe ugleda

prepuna si Svetlosti

Tobom sve sija

 Tebe Tobom pišem

svakoga ko se rodi Tii čuvaš reči moja

hrabre ohrabruješ

petama si povezana sa zemljom

nebo

kroz teme

ulazi

u

Tebe

r

e

r e m č i

č

i

sve Tobom diše

sve što jeste Tobom jeste reči moja

krhkost je Tobom lekovita

voda Tobom prija

vazduh je Tobom blag

novac se Tobom sebi raduje

vodiš me reči moja

preplanuli smo

dodiruješ me – koža sam Tvoja

svakome ko se usudi mi smo sudbina

svako ko se preobrazi sa nama je na putu

prostranstvo ljubavi se širi prostranstvom bezbrižnosti

r

e     e

č                     č

i                                           i

hodaj dugim sporim korakom

blaga stvorenja nam održavaju žar

korak Tii – korak ja

izuzetno obično

Tii Dobrotu Lepoti širiš

Tii Lepotom Dobrotu ljubiš

ko Tebe vidi Sebe Lepotom i Dobrotom ugleda

 Svetlosti – reči si mojih prepuna

sijaj

suzama se osmehuj

Dobro Je – Lepo Je

Dobrim Lepo – Lepo Je

Lepim Dobro – Reč je Reč

22402 - 22434

blaženstva

uzmem o

držim o u šaci

uvećam o

smanjim o

ćutim sa o

uživam u lepoti o

o mi liči na sunce

o na podne

o ponoć

o na godinu

oooooooooooooo

na četrnaest godina

o me odmara

o me kotrlja

ooooooooooo

o ogradim se o

ooooooooooo

ooooooooooo

legnem ispod

prostrem se po

oooooooooooo

o primećujem razliku o

nalegnem se nao

s

a

v

i

s

i

n

e

g

l

e

d

a

m

o

zagorlim

p

r

e

k

prekrstim o prekrstim

r

s

t

i

m

o je o

o je o

ja sam ja

o i ja smo joa

smejem se i o se smeje

ja volim da se smejem – kažem o

i ja volim da se smejem – odgovori mi o

mi smo braća i po krvi i po o – kažem o

baš uživam da budem joa – kaže mi o

o

biti gore

o biti na jednoj strani             biti na drugoj strani o

biti dole

o

biti samo biti – kaže o

radujem se – kaže o

plavim se – kaže o

pevamo