Bog Miroslav Mandić Bog

    Ti
    si

    416896

    pupoljak

    SUBOT BLAŽ

    799. dan
    10. mart 2007.

    22435 - 22467

    blaženstva

     

     

    Već neko vreme volim da skraćujem reči. To mi je než.

     

    Pogotovu imena. Mart je ma.

     

    Beograd je Be. Vera je Ve. Ana je An.

     

    Violeta je Vil. Amerika je Am. Evropa je Ev.

     

    Re žele da se maze.

     

    Eliptični govo želi i u rečima da se potvrd.

     

    Mart je i mar. Beograd Beg. Violeta Viole. Amerika Ame. Evropa Evr. Vera Ver. Ana A.

     

    Maženj nema kraja.

     

    Zašto bi maženj bil kra kad kra i tako nem.

     

    Kra je samo počet.

     

    Početka nem jer sve što jes jes oduve i zauve.

     

    Lep mi je da se mazi.

     

    Mazimo se zajed ako Tii je do maženj.

     

    Ako Tii se ne maz gled kako ću j nastav.

     

    Plesać kao što uve rad.

     

    Ollabelle pevaju Just A Closer Walk With Thee ja plač od rados.

     

    Obožavam kurve iako nik to nis sa njim radi.

     

    Od kurv još više obož čednost kurvi.

     

    Kurv je čed.

     

    Čed je dete Božije.

     

    Kad završim sa blaže skuvaću mešan povr i ješću ga sa crnim hle i majonez.

     

    Hleb je i kao reč hle izdašna.

     

    I kurv je izdašna.

     

    Svako ko ljubi je izda.

     

    Izda ljubi sva stvorenja.

     

    Stvorenj ljube energijama.

     

    Blizina je Brzina.

     

    Brzi ljubi Te Tvoja Sporost.

     

    Spo na mojim si ramenima.

     

    Ramena su detinjstvo.

     

    Ramena su prvi zagrljaj.

     

    Ramena su odanost.

     

    Ramena su prijate mo.

     

     

     

    NAHLAĐENOST

    801. dan
    12. mart 2007.

    22468 - 22500

    blaženstva

     

     

    pijem vreo čaj

     

    opet sam se nahladio

     

    slab sam

     

    sunce sija

     

    sedim pored zatvorenih prozora

     

    predveče neću prelaziti Most

     

    blaženstva pišem samo da ih napišem

     

    nahladio sam se u četvrtak na mostu

     

    bio sam rovit a košava je baš duvala

     

    ispio sam čaj

     

    nadam se da ću se preznojiti

     

    i da će mi biti lakše

     

    znoj mi izbija po čelu

     

    osećam ga i po leđima

     

    i na grudima

     

    uživam u pisanju ovih blaženstava

     

    šakama sam obrisao znoj sa vrata

     

    danas sam otkrio radio stanicu sa bugivugi muzikom Slim Galarda (Slim Gaillard)

     

    kada završim otići ću u krevet

     

    skupiću se

     

    prepustiću se slabosti

     

    malo ću se moliti

     

    zamišljaću da si pored mene

     

    uživaću u Tebi

     

    nadam se da ću spavati

     

    neću brinuti

     

    presvukao sam mokru majicu

     

    jede mi se topla paradajz čorba

     

    slabosti pročisti me

     

    pre kreveta ću nacrtati i snimiti Plavu ružu

     

    nacrtao sam Plavu

     

    znoj me ponovo obliva

     

    šakom brišem čelo i slepoočnice

     

     

      

    NAHLAĐENOST

    802. dan
    13. mart 2007.

    22501 - 22533

    blaženstva

     

     

    i danas kao i juče

     

    topao čaj

     

    slabost

     

    pišem samo da što pre napišem

     

    kad sam nagnuo šolju čaja na njenom dnu sam video kako mi se presijavaju trepavice

     

    znoj me obliva

     

    napraviću još jedan čaj

     

    juče mi je prijala topla paradajz supa

     

    i danas ću je skuvati

     

    nemam koga da pozovem

     

    upaliću mirisni štapić

     

    juče sam pojeo i jednu zelenu salatu – i danas ću

     

    čaj miriše na planinsko bilje

     

    i danas sija sunce

     

    crtam Plavu ružu – i nju samo da odradim

     

    nekada je odrađivanje najnežniji način

     

    počinjem da crtam drugom bojicom

     

    potrošio sam i drugu bojicu

     

    da nacrtam Plavu potrebno mi je šest-sedam zarezanih bojica

     

    znoj me ponovo obliva

     

    i treću bojicu sam potrošio

     

    sada idem na još znojenja i na četvrtu bojicu

     

    i četvrtu sam istrošio

     

    mokra su mi leđa

     

    i petu plavu bojicu sam istrošio

     

    zarezaću još jednu i to će biti dovoljno

     

    lepa je ova Plava ruža

     

    zapalio sam još jedan mirisni štapić i u vreloj vodi zamutio Фервекс

     

    najlepše je nekog voleti

     

    ni danas neću ići na Most

     

    prebacio sam preko sebe i zeleno ćebe

     

    sada sam ćebe prebacio i preko glave

     

    volim

     

     

      

    NE MOGU DA SE MAKNEM OD NAHLAĐENOSTI

    803. dan
    14. mart 2007.

    22534 - 22566

    blaženstva

     

     

    kao i juče a juče kao i prekjuče

     

    slab sam

     

    sunce sija a ja sam pored zatvorenih prozora

     

    noćas sam desetak puta ustajao i presvlačio mokre majice

     

    moram biti strpljiv

     

    skuvaću čaj

     

    skuvao sam čaj i čekam da se prohladi

     

    upalio sam mirisni štapić

     

    pijuckam vreo čaj

     

    posteljina i znojave majice se sunčaju na terasi

     

    voleo bih da se kupam u moru

     

    znoj počinje da me obliva

     

    ni danas neću ići na Most

     

    na trenutak mislim o laticama i matematici

     

    dobro bi bilo da popijem još jedan čaj

     

    stavio sam vodu u crvenu džezvu da provri

     

    kada donesem čaj na sto pokriću se zelenim ćebetom

     

    znoj mi kvasi kosu

     

    idem da stavim vrećicu rtanjskog čaja u žutu šolju

     

    doneo sam čaj na sto

     

    zalepio sam belu hartiju po kojoj crtam Plavu ružu

     

    uključio kameru

     

    sada ću otpiti par gutljaja ovog vrelog čaja

     

    otpio sam – počinjem da crtam Plavu

     

    jednu zarezanu plavu bojicu sam potrošio

     

    još nekoliko gutljaja pa druga bojica

     

    još nekoliko gutljaja pa treća bojica

     

    čaj sam popio – sada četvrta bojica

     

    obrisao sam čelo prepuno znoja i sada peta bojica

     

    zarezao sam i šestu bojicu i to će biti dovoljno

     

    završio sam Plavu ružu

     

    znoj me obliva

     

    samo strpljivo

     

     

      

    SRĐANU ALEKSIĆU

    804. dan
    15. mart 2007.

    22567 - 22599

    blaženstva

     

     

    skuvaću čaj

     

    stavio sam vodu da vri a u čašu sam rastopio upsarin

     

    malo mi je bolje ali i dalje osećam nos i imam temperaturu

     

    još se nisam teglio i istezao vrat

     

    u trenucima osećam da je sva ljubav sveta u meni

     

    slabost me odmara od preduzimanja

     

    ne činim ništa

     

    sinoć sam gledao dokumentarni film o Srđanu Aleksiću iz Trebinja

     

    Srđan je dao svoj život za Drugoga

     

    Srđan je dao svoj život i za mene

     

    čaj peče

     

    sve što budem pisao pisaću i za Srđana

     

    Srđanovim herojstvom život dobija smisao

     

    Srđanom je sve dobro i lepo

     

    i čaj koji sam ispio

     

    i Plava ruža koju ću početi da crtam

     

    kijam

     

    skuvaću još jedan čaj

     

    potrošio sam već dve bojice

     

    Ruža se već plavi

     

    čujem da voda vri u džezvi

     

    doneo sam čaj na sto i upalio mirisni štapić

     

    crtam trećom bojicom

     

    ispio sam par gutljajčića – četvrta bojica

     

    dok pijem čaj pišem Miroslava Mandića i crtam Plavu ružu – fudbaleri Hajduka treniraju

     

    zarezao sam šestu olovku – ispiću čaj do kraja

     

    nema više čaja – Plava ruža je nacrtana

     

    znoj curi

     

    znoju izbaci iz mene sve loše

     

    oblizujem se usnama – slan sam

     

    sve je na meni mokro

     

    presvući ću se

     

    sačekaću još malo da curi

     

     

      

    ŽIVOT ME ČEKA

    805. dan
    16. mart 2007.

    22600 - 22632

    blaženstva

     

     

    istuširao sam se. oprao kosu. fudbaleri treniraju. skuvaću čaj

     

    zalogaj crnog hleba pre druge kafe

     

    voda za čaj se zagreva

     

    ispijam mlaku vodu u kojoj sam zamutio Фервекс

     

    rtanjski čaj miriše na stolu

     

    upalio sam mirisni štapić

     

    Džoni Keš (Johnny Cash) i Nik Kejv (Nick Cave) pevaju Cindy

     

    stvari se ponavljaju

     

    stvari leže na stolu

     

    staklena šoljica za espreso kafu

     

    brojanice i prstenje

     

    patent olovka i papiri

     

    mobilni telefon i čaša iz koje sam pio Фервекс

     

    ispijam vreo čaj

     

    pisanje je život

     

    uživam u pisanju

     

    pisanje je muzika

     

    znojim se i to je muzika

     

    Greg Braun peva Coneville Slough

     

    pre mesec dana sam otkrio Greg Brauna i uvek mu se obradujem

     

    obrisao sam znoj sa čela

     

    staviću još jedan čaj

     

    uvek sam voleo neprimetno

     

    nešto od ničeg sačinjeno

     

    samo prisutno

     

    nešto o čemu upravo pišem dok voda za drugi čaj vri

     

    nešto što me uzbuđuje i ja počinjem da se izvijam telom

     

    nešto što će mi ispuniti dan i kada budem nepodnošljivo sam

     

    počinjem da ispijam drugi čaj i to je muzika

     

    posle blaženstava čeka me Plava ruža

     

    život me čeka da se ljubimo

     

    mislim na beskonačnost koja se beskonačno predaje

     

    znoj me obliva

     

     

      

    SUBOTNJE

    806. dan
    17. mart 2007.

    22633 - 22665

    blaženstva

     

     

    očekivano pismo prijatelja je izostalo

     

    sa simpatijama pišem imena četrdesetak

    ljudi koji nisu odgovorili na moje pismo

     

    svako od njih je potvrdio moju ništavnost i zato hvala svakom od njih

     

    svako od njih je potvrdio moju samoću i zbog toga hvala

     

    svako od njih mi je oduzeo snagu i zato hvala

     

    svako od njih mi je pomogao da još više verujem u

    Boga

    Umetnost

    Tebe

     

    skuvaću čaj. fudbaleri treniraju

     

    peku gutljaji

     

    da li ću u ponedeljak biti zdrav?

     

    mislim na one koji neizostavno ljube

     

    ljubim Te

     

    pijem Фервекс i mislim na povrće

     

    skuvao sam drugi čaj

     

    subota je

     

    sunčano je

     

    prožima me misterija života

     

    ljubim svakoga koga sam povredio

     

    ljubim Tii rane

     

    ližem Tvoje zdravlje

     

    uz vreo čaj uzimam i koricu crnog hleba

     

    poslednji zalogaj i poslednji gutljaj

     

    čelo mi se znoji

     

    ja sam taj koji sam

     

    ja sam kap znoja koja mi curi niz levu slepoočnicu

     

    ja sam toplota koja iz mene izbija

     

    mislim na toplotu koja se isparava iz kobila i konja

     

    obična misterija prožima život misterijom običnosti

     

    zaželeo sam se hodanja

     

    prelazi mi se Ruža Mosta

     

    znoj

    još

    curi

     

    nacrtaću Plavu ružu

     

    čuvaću subotu i očekivano

     

    sačekaću da znoj još malo curi a onda ću se presvući

     

     

     

     

    OKRILJE

    808. dan
    19. mart 2007.

    22666 - 22698

    blaženstva

     

     

    Oblizujem usnu.

     

    Otisnuo sam se.

     

    Povratka nema.

     

    Samo dalje.

     

    Dalje je tu.

     

    Kičmom.

     

    šireći   se   u   beskraj    stvaram   beskraj   koji   se   milinom   širi   i   po   blizini

     

    Daljina je brzina. Blizina sporost.

     

    Ples mi nadolazi brzinom i prožima me sporošću.

     

    Čekaju me patike da krenemo.

     

    Stvari su tako odana bića.

     

     

    ove

    reči

    su

    Tvoj

    cvet

     

     

    Milino pevuši me milo.

     

    Nedodirljivim Te dodirujem.

     

    Svetlost se Tobom širi.

     

    Ove reči Te greju.

     

    Ove ljube.

     

    Reči su bića koja ljube.

     

    Ova reč Tii je za usput.

     

    Ova reč Te čuva.

     

    ova ozaruje

     

    Svi moji prijatelji su stranci – peva pevač.

     

    Krhko se rađa.

     

    Krhko stvara.

     

    Tvrđenja su osmesi.

     

    Potvrđivanja smešci.

     

    Oblizujem Svemir.

     

    Tvojstvo sam ljubavi.

     

    Povratka nema – rečeno jeste.

     

    Samo ljubiti.

     

    Pevanje je tu.

     

    Kičmom.

     

    Ako me ljubite, zapovesti moje držite – Jovan 14, 15

     

     

      

    PUTIĆ

    809. dan
    20. mart 2007.

    22699 - 22731

    blaženstva

     

     

    Kao i juče i danas i sutra i u četvrtak i u petak i u subotu ću u

    33. blaženstvu baciti kocku da čujem šta mi govori Jovanovo jevanđelje.

     

    Već bih bacio kocku.

     

    samo strpljivo – svemirom mozga

     

    samo polako – vrtom srca

     

    Ne pitajući se.

     

    Pišući ušima.

     

    Obuzet oblinama.

     

    Prepuštajući se umetnosti Tvog predavanja.

     

    Izvijaš me.

     

    Priljubljuješ.

     

    Bezbrojnim ružama činiš ružu.

     

    oči u oči

     

    Tabanima u nebo.

     

    Oblačno je. Duva topao vetar.

     

    Maramu sam oprao šamponom.

     

    Kupio sam crni hleb i zelenu salatu.

     

    Jedini ljubi sve.

     

    Ana će mi danas kupiti druge patike za Ružu Mosta.

     

    Sutra ću posetiti Magnoliju koju sam posadio u Botaničkoj bašti.

     

    rečeno i urađeno preporađa svet

     

    rečeno i neurađeno ga razara i ubija

     

    ljubljena moja ne odustaj

     

    ljubljena evo ga

    putić

     

    uputi se

    puti se

     

    ružo

    ruži se

     

    Kišne kapi udaraju u prozorska okna.

     

    U mom si telu.

     

    Greg Braun peva Cold + Dark + Wet

     

    Kroz prozor vidim – presijavaju se crveni krovovi od kiše.

     

    na putiću smo

     

    Procvetali su maslačci.

     

    heroj se predaje umetnosti miline

     

    I mnogi od Judejaca bijahu došli Marti i Mariji

    da ih teše za bratom njihovim – Jovan 11, 19

     

     

     

     

    DESETI PUT LAO CE – LAO CE I JOVAN APOSTOL

    810. dan
    21. mart 2007.

    22732 - 22764

    blaženstva

     

     

    U devetnaestom načelu Lao Ce (老子) kaže

    Stoga nastojmo da uočimo jednostavnost

    Da prigrlimo svoju prvobitnu prirodu

    Da potisnemo sebičnost

    I da svedemo svoje želje

     

    U dvadesetom načelu Lao Ce kaže

    Odbaci učenost i nestaće nemira

    Kakva je samo mala razlika

    Između da i ne

    Kakva je velika razlika

    Između dobra i zla

     

    Proleće je stiglo noćas u 1:02:42h.

     

    Čekam da ugledam prvu lastu.

     

    Da dođe i prođe prvi jun.

     

    Da 10. juna pročitam šta mi Lao Ce govori u dvadeset prvom i dvadeset drugom načelu.

     

    Da susretnem istomišljenicu.

     

    Istomišljeništvo je umetnost.

     

    O istomišljeništvu ću tek pisati.

     

    Samoća je ogromna – ljubav mnogo veća.

     

    Egzistencijalna neizvesnost plaši ali neizvesnost

    stvaranja donosi izvesnost slobode i bezbrižnosti.

     

    Nezaštićenost i sumnje su bolni ali Bog je Bog.

     

    Juče sam četiri sata kisnuo.

     

    Ana mi je kupila druge patike.

     

    Gerda mi je poslala trista evra za štampanje druge knjige Miroslav Mandić.

     

    S. mi je rekla nešto što me je pogodilo.

     

    Celu noć sam pišući u polusnu novu AutoBioGrafiju

    otkrivao da je moja umetnost Umetnost Istomišljeništva.

     

    Istomišljeništvo preobražava.

     

    Tek preobražavanjem umetnost postaje umetnost.

     

    Radujem se da čujem šta će mi danas reći Jovan.

     

    Lao Ce na početku – na kraju Jovan Apostol.

     

    Danas ću videti moju Magnoliju.

     

    Kada za nekoga ili nešto kažem moje to je zbog poistovećivanja.

     

    Poistovećenje zrači ljubavlju.

     

    Ako šakama radiš Ovo radiš isto što i ja.

     

    Ako i Tii voliš ovaj doživljaj

    najsladonosniju duhovnu radost osetio sam u nepravdi

    onda volimo isti doživljaj.

     

    Ako i Tii ponekad pomisliš na beličastu prašinu

    posutu po šljivama onda je i beličastom lepo.

     

    Ako i Tii osećaš da sam u stisci sa vremenom jer treba da dovršim

    pisanje blaženstava nacrtam i snimim Plavu ružu obučem se operem zube

    i pođem u susret Oliveri i Magnoliji onda mi pomažeš da radosnije radim i u stisci.

     

    Teško mi je da pišem pod prinudom ali mi je lepo da pomilujem prinudu.

     

    Ova daska mi pomaže da se približim Jovanu.

     

    I napućene usne mi pomažu.

     

    I drhtaj Tvog srca.

     

    A neki od njih htedoše da ga uhvate; ali niko ne metnu ruke na njega – Jovan 7, 44

     

     

      

    ULIO SAM MALO VODE U LEVI DLAN

    811. dan
    22. mart 2007.

    22765 - 22797

    blaženstva

     

     

    Video sam Magnoliju. Uskoro će procvetati belim cvetovima – rekla je Olivera.

     

    Zapalio sam mirisni štapić magnolije.

     

    umetnost istomišljeništva – istomišljeništvo umetnošću

     

    Vlažnim prstima sam rashladio oči.

     

    Različito se rađa – isto se stvara.

     

     Čitajući knjigu Radovana Hiršla zavoleo sam i njega i njegovu majku i njegovu ženu.

     

    Različito se trpi – isto se ljubi.

     

    istatelesnost

    istaosećajnost

    istomišljeništvo

    istavoljnost

    istoverovanje

    istaljubav

    istostvaranje

     

    jedno je u svemu

     

     

    telom

    osećam

    misao

    ko-jom

    verujem

    ljubeći

    stvaranje

     

     

    milujem lice

     

    saosećam sa samima

     

    mislim misli

     

    Čarli Luvin i Džef Tvidi (Charlie Louvin & Jeff Tweedy) pevaju

    Great Atomic Power pesmu koju sam juče prvi put čuo i poželeo da je opet čujem

     

    verujem u jedan jedini jezik – jezik svih bića

     

    ljubljenje sabira i priprema

     

    stvaranje stvara nestvoreno – nestvoreno rađa stvaranje

     

    Volim logiku kada peva.

     

    Trezvenost kada se opija.

     

    Opijanje kada zamiriše belim zumbulima.

     

    Uskoro će zamirisati dafina i jasmin.

     

    s              u          s       r   et   a     n          j              e

     

    dodirujem Te Svemire izvodljivi i zavodljivi

     

    sedite mi na lice pupoljci

     

    ističuće me izmeni

     

    usuo sam u vinsku čašu vodu – da uživam u prizoru

     

    ulio sam malo vode u levi dlan

     

    ližem vodu sa levog dlana

     

    uzbudila me je lepota rečenice ulio sam malo vode u levi dlan

     

    spokojstvo me obuzima lepotom

     

    vodu na levom dlanu vidim kao na dlanu

     

    kada sam ližući ispio vodu sa levog dlana osetio sam ukus lepote

     

    A jedan od dvojice koji čuše od Jovana i odoše za

    njim bijaše Andrej, brat Simona Petra – Jovan 1, 40

     

     

      

    TOM GOTOVCU

    812. dan
    23. mart 2007.

    22798 - 22830

    blaženstva

     

     

    Sinoć me nazvao Tom Gotovac. Pola sata smo

    razgovarali i pola sata sam se radovao kao dete.

     

    Volim kada se nekome divim.

     

    Divljenjem se odmaram i prefinjujem.

     

    Hvala Tii Tome na Tvom životu i Tvojoj umetnosti.

     

    Kišica sipi i miluje vazduh.

     

    Čarli Luvin i Džef Tvidi upravo počinju da pevaju Great Atomic Power.

     

    Noćas me je u snu ljubila jedna žena.

     

    Voleo bih da imam Asocijativni rečnik.

     

    Herojstvo plesanja.

     

    pupak

     

    Ikada Tii je u ruci.

     

    Od nejedinstva pletem jedinstvo.

     

    Od kamiona načinim veliki hor.

     

    Od praskozorja film Tomu Gotovcu.

     

    Sinoć sam ušio dugme na jastučnici.

     

    Ove reči Te greju.

     

    Jedini ljubi sve.

     

    Istomišljeništvo preobražava.

     

    Opijen sam ritmičkom trezvenošću.

     

    Ptice me preleću.

     

    Dobrota me širi.

    Tvoja dobrota me preobražava.

     

    Otvorio sam prozor i hladan prolećni vazduh je ušao i u Ovo blaženstvo.

     

    Ugledao sam jednu kap kako je pala – pala je na ogradu i prsnula.

     

    Kada bi mi na stolu ležao tigar pisao bih o njegovim očima.

     

    Potoci žubore kao ova devojačka smejanja u iranskoj pesmi koju slušam.

     

    Borba za smisao se odvija svakim trenom raspevane zahvalnosti.

     

    Svaki tren neprestano peva sve vreme ovoga sveta je Tvoje.

     

    Ko zapeva zaplesao je – ko zapleše zapevao je.

     

    Ko me zavoli zavoleo je sebe.

     

    I jorgovan će uskoro zamirisati.

     

    Prolećne vode i prolećna trava već mirišu.

     

    trepeti anonimnih snaga ljubavi nikada ne prestaju

     

    Tražićete me i nećete me naći; i gde sam ja vi ne možete doći – Jovan 7, 34

     

     

      

    ZLATO POLEĆE IZ TRSKE

    813. dan
    24. mart 2007.

    22831 - 22863

    blaženstva

     

     

    14:40h

    Pijem drugu čašu vina.

     

    Vratio sam se sa Mosta.

     

    Kupio zelenu salatu kajmak crni hleb sok i sedam decilitara belog vina.

     

    Daunlodovao fotografije koje sam ove nedelje napravio na Mostu.

     

    Vino me polako opija.

     

    Poezija je opijanje slobodom pevanja.

     

    Sloboda pevanja je žudnja za mirisima prijateljstva.

     

    Svaka me reč uzbuđuje.

     

    Svaka reč je posveta nekoj reči.

     

    Reč je u srcu.

     

    Reč je sloboda kojom pevam reč.

     

     

    pesma

    je

    pesma

    uprkos

    odmahivanju

     

     

     

    pesma

    je

    i

    odmahivanje

    koje

    želi

    da

    poništi

    pesmu

     

     

     

    hrabrost

    peva

     

     

    ljubim Te hrabra ženo

     

    ljubim Te krhkosti

     

    ljubim vas usta

     

    ljubim vas golubovi u preletanju

     

    širim se za Tebe haljino moja

     

    ko se podaje Ta-To-Taj se ne prodaje

     

    ukus šargarepe čini šargarepu

     

    igra je prihvatanje igre

     

    čudo je to kako ove reči saopštavaju čudo

     

    saopštavanje je dete opštenja

     

    opštenje je proslavljanje odanosti

     

    istine istine

     

    istine su donji slojevi puta

     

    istina se istini. put puti. ruža ruži

     

    Tvoja pobeda je moja – tako se puti Put

     

    neverovatno je kako jeste jeste

     

    pružam Tii ruku

     

    progutah pljuvačku ljubavi

     

    Onde, dakle, zbog petka judejskog, pošto beše blizu grob, položiše Isusa – Jovan 19, 42

     

     

     

     

    NASLOV SAM DOPISAO POSLE PONOĆI

    815. dan
    26. mart 2007.

    22864 - 22896

    blaženstva

     

     

    peva mi se

     

    grlim lišće

     

    ljubim trave

     

    prevrćem se u vazduhu

     

    činim Tii to

     

    pljunem u levu šaku

     

    mirišem rođenjem

     

    mirišem rođenje

     

    milujem prisustvo

     

    opraću gaće opraću majicu

     

    kukovima se već njišem

     

    kukovi kukovima

     

    bokovi bokovima

     

    butine butinama

     

    prolasci gradovima prolascima kroz gradove

     

    očajem protiv očaja

     

    oprao sam gaće majicu i plavu maramu

     

    kupio sam današnji obrok

    salata

    mladi luk

    majonez

    pavlaka

    crni hleb

    sok

     

    prijatelj čije je pismo izostalo se javio noćas

    upravo sam video Tvoja dva pisma koja su me mnogo više

    obradovala nego što me je Tvoje nejavljanje rastužilo

     

    ljubim Te prijatelju

     

    dečak sam koji ljubi devojčicu

     

    ljubim Te u kolena

     

     

    sam

    sam

    ali

    još

    više

    sa

    istomišljenicom

     

     

    Osmehnuo sam se i osetio kako sam se ispravio.

     

    Vetar je hladan. Hodam sa maramom preko usta.

     

    18:04h

    Dan se produžio za jedan sat. Sunce sada zapada sa desne strane mosta.

     

    Prošla je ponoć. Vetar me je produvao i umorio.

     

    Radujem se da uskoro legnem u krevet.

     

    Radujem se da ujutru ustanem i pišem nova blaženstva.

     

    Igram se patent olovkom.

     

    Danas je na mostu bila Maja. Donela mi je bajke pomorandže i novac za Stančić.

     

    Pričao sam Maji kome sam i kako muž.

     

    Maja će mi pokloniti beli šal.

     

     

      

    NASLOV SAM DOPISAO U 12:42H

    816. dan
    27. mart 2007.

    22897 - 22929

    blaženstva

     

     

    Srčem gutljaje druge nes kafe.

     

    Ovlažio sam prst i pokupio par mrvica hleba sa stola.

     

    Muž sam Tebi.

    Muž sam svakoj ženi koju sam voleo i koju zauvek volim.

    Muž sam svakoj samoj ženi.

     

    Muž je ženi muž.

     

    Muž je muž ljubavi.

     

    Muž je otac krhkog i odbačenog.

     

    Muž je nežni dodir po stvarima.

     

    Muž je utočište Svemiru.

     

    Muž je reč kojom sve jeste.

     

    Muž je dete Božije.

     

    Muž je isti ritam koji se menja.

     

    spanać i koprive

     

    neprestajuće pevanje

     

    pevanje put

     

    pevanje sloboda

     

    pevanje krevet

     

    pevanje novac

     

    pevanje plesanje

     

    plesanje slatko ponavljanje

     

    plesanje srce poverenja

     

    plesanje um smirenja

     

    plesanje nadraženi tren

     

    koje bih devojčice iz prvog razreda osnovne škole i danas ljubavlju guzio

     

    sve bih devojčice iz prvog razreda osnovne škole i danas ljubavlju guzio

     

     

    Tvoja

    mi

    naguženost

    čuva mozak

    i

    neguje srce

     

     

    milujem Tii tabane i pete

     

    i tren voli da mu se predam

     

    tren voli da mu se predam u svakom trenutku

     

     kada ovo ostane na ovoj strani                       biće osmišljeno na ovoj strani

     

    dodirujem Te i to zovem pisanje

     

    osećam Te i to zovem plesanje

     

    mislim Te i to zovem pevanje

     

    ljubim Te i to zovem stvaranje

     

     

      

    NASLOV SAM DOPISAO U 14:09H

    817. dan
    28. mart 2007.

    22930 - 22962

    blaženstva

     

     

    pišem ništa – Tii osetiš sve

     

    polomljena grančica

     

    ošamareno dete

     

    šutnut pas

     

    pocepana čarapa

     

    prvi koraci u n e  p   o   v     r     a       t        n        o        m

     

    pismo koje sam dobio pre dva dana

    Jedan te isti dan mi se ponavlja u beskraj.

    Upala sam u neko stanje haosa poslednjih mesec dana.

    Odvojila sam se od sebe same i od svega što me čini.

    Ništa što sam radila mi nije polazilo za rukom.

    Samo sam jurcala.

    Bežala od toga da se suočim sa realnošću.

    Sa sobom.

    Dešavale su mi se loše stvari.

    Na poslu mi je bilo teško da shvatim zašto sam tamo.

    I stalno sam u problemima s novcem.

    Nisam mogla da se suočim s tobom i mislim da ti to znaš.

    Ja prva grešim.

    I to me jako boli jer shvatam da ja uopšte i ne živim.

    Plačem kao kiša.

    Kao da sam odvojena od svog tela i od sebe same.

    Stvarnost boli.

    Izgleda da sam se malo izgubila.

    Prelazim preko nekih stvari koje mi se dešavaju kao da se ne dešavaju meni.

    Kao da je to neki tuđi život.

    Osećam se zaista usamljeno i odatle sve moje greške i sva sranja koja radim.

    I stalno pokušavam da nađem utehu u nečemu.

    U nekom drugom čoveku.

    A ne mogu sebe da dovedem u red.

    Tako da je to uzalud.

    Svi moji kontakti s drugima su uzalud.

    Ništa se iz toga ne rađa.

    I samo se uvećava osećanje da me niko ne razume.

    I svi ljudi oko mene su isti takvi.

    Svi su u utehama i narkomanijama i svi zadovoljavaju ovu usamljenost na slične načine.

    Iskočila sam iz onog što sam JA.

    Pušila sam baš puno u poslednje vreme i pila i nije čudo što sam sad pukla potpuno.

    Vrištala bih ZAŠTO mi NEKO ne POMOGNE?!!!

    Kao da će mi to pomoći.

    Kao da će neko drugi da reši moje bolove.

    A znam sve.

    Sve znam.

    Znaš da znam.

    Kao što znam da ti znaš mene.

    Naterala sam sebe da sednem i da ti pišem.

    Jedino sam u tebe potpuno sigurna da ćeš znati šta se sa mnom dešava jer me dobro

    poznaješ. Uvek si znao da mi kažeš ono što mi je bilo potrebno.

    I tako si mi opet i rekao u tvom poslednjem pismu.

    I počela sam da plačem zbog toga što si mi napisao.

    Rastužilo me je to što uvek zaboravim one koji brinu o meni i koji me vole.

    ♥ nedostaje mi onaj mir koji sam osećala kada sam bila u tvojoj blizini.

    Ja nikada nisam imala takav odnos sa nekim muškarcem.

    I teško da će me iko ikad razumeti i da ću moći da imam to što sam s tobom imala.

    I treba da znaš da sve imam u sebi.

    Sve što si mi dao.

    Ali bežim od toga jer ti i ja nismo uspeli.

    Ne mogu ja da živim sama a stalno sam sama.

    Odvajam se od sebe.

    Odbijam da se bavim sobom.

    Da ispravim svoje mane.

    Odbijam zato što me sve boli i zato što moram sama sve.

    Mogu zamisliti kako je tebi.

    Ti si mnogo više godina sam.

    Nema onog drugog koji nam je tako potreban.

    Mi dolazimo na ovaj svet s najdubljim vapajem za drugim čovekom i naravno za Bogom

    kao drugim. To je najdublja čežnja najdublji vapaj ljudskog bića. Da bismo realizovali

    punoću ljudskog bitisanja ne možemo živeti u skladu s prirodom već moramo da

    pobedimo vlastitu prirodu. Mi težimo da promenimo sve oko sebe i druge a ne

    pokušavamo da promenimo sebe.

    Potpuno sam odvojena od tebe.

    Žao mi je i to jako boli.

    Jer tebe volim.

     

    Reči su telo.

     

    Telo treba delo.

     

    Delo ljubi.

     

    Ljubljenje je nepovratno.

     

    Ljubav ljubi polomljenu grančicu.

     

    Ljubav ljubi ošamareno dete.

     

    Ljubav ljubi šutnutog psa.

     

    Ljubav ljubi pocepanu čarapu.

     

    Ljubav ljubi prve korake u nepovratnom.

     

    Ljubav ljubi onu koja mi je napisala pismo pre dva dana.

     

    Ljubav ljubi one koji ljube a ni ne znaju da ljube.

     

    Ljubav ljubi kosti.

     

    Ljubav ljubi svakoga kome je u svih bića.

     

    Neko ko ulazi u grad ljubi ljubav.

     

    Krava ljubi ljubav.

     

    Odroni ljube ljubav.

     

    Preko puta ljubi preko puta.

     

    Udah ljubi izdah.

     

    Bugi ljubi vugi vugi ljubi bugi.

     

    Lj – ubiti.

     

    Reči ljube otkrivajući se.

     

    Koga

    i

    zašto

    ubijamo

    kada

    ljubimo?

     

    Odgovor ne odgovara – odgovor preobražava.

     

    Primećeno mi uzvrati osmehom.

     

    Ovo je moja šaka.

     

    Polako spuštam kažiprst leve ruke na tipku slova j na tastaturi.

     

     

      

    NASLOV SAM DOPISAO U 11:24H

    818. dan
    29. mart 2007.

    22963 - 22995

    blaženstva

     

     

    sva

     

    blaženstva

     

    od

     

    početka

     

    do

     

    kraja

     

    ću

     

    prožeti

     

    prepuštajućim

     

    osećanjem

     

    miline

     

    tako

     

    što

     

    ću

     

    milinu

     

    provući

     

    kroz

     

    svako

     

    blaženstvo

     

    kao

     

    kroz

     

    savitljivu

     

    kičmu

     

    ili

     

    put

     

    koji

     

    vijuga

     

    na

     

    beloj

     

    mesečini

     

    u

     

    prolećnoj

     

    noći

     

     

      

    NASLOV SAM DOPISAO U 11:02H

    819. dan
    30. mart 2007.

    22996 - 23028

    blaženstva

     

     

    dok

     

    ne

     

    napišem

     

    prvo

     

    blaženstvo

     

    mogu

     

    da

     

    pišem

     

    bilo

     

    šta

     

    ali

     

    kada

     

    počnem

     

    povratka

     

    nema

     

    i

     

    ostaje

     

    mi

     

    samo

     

    da

     

    pišem

     

    ono

     

    što

     

    me

     

    piše

     

    a

     

    to

     

    je

     

    pesma

     

    koja

     

    samu

     

    sebe

     

    piše

     

     

      

    NASLOV SAM DOPISAO U 16:41H

    820. dan
    31. mart 2007.

    23029 - 23061

    blaženstva

     

     

    meni je stvaraTii

     

    subotnje vino piTii

     

    plakanjem zaplakaTii

     

    detetu u sebi odan biTii

     

    žudnji potrčaTii

     

    slobodom od Tebe zavisiTii

     

    samo ljubiTii

     

    i neprestano jebaTii

     

    nedodirljivo dodirnuTii

     

    čednošću pupiTii

     

    slatko gorkim sačuvaTii

     

    pevajući se moliTii

     

    plešući se preobražavaTii

     

     

    pesmom

    vaskrsava

    Tii

     

     

    ovim se dobiTii

     

    prvom rečenicom sve pisaTii

     

    nerazumljivim se od razuma lečiTii

     

    različitim cvetaTii

     

    istim plodiTii

     

    u smiraju dolaziTii

     

    u zanosu ostajaTii

     

    grlom grliTii

     

    bilo šta da učinim Tobom ću učiniTii

     

    nema Te meni je samiTii se

     

    svesTii se

     

    samo lepotiTii

     

    dobriTii

     

    i dalje tabanaTii

     

    Boga pevaTii

     

    pa vodom zaplivaTii

     

    Bogom leteTii

     

    pesmom plesaTii

     

     

    plesom

    biti

    pesma

    Tvog

    naručja

     

     

     

     

    POMISLIO SAM NA HILJADITI DAN Miroslava Mandića

    822. dan
    2. april 2007.

    23062 - 23094

    blaženstva

     

     

    Drvo u meni sačuvaj me.

     

    Školjko u meni zatvori me.

     

    Travo u meni otvori me.

     

    Suzo iz desnog oka prihvati ovu iz levog koja Te sledi.

     

    Muziko Tii me u kosti ljubiš.

     

    Ravnico polegni mi po grudima.

     

    Asfalte za dva sata ću hodati po Tebi.

     

    Mužu Života Tvoja Samoća Ljubi Sve I Svakoga

     

    Neizgovorena reči u nozdrvama si mi.

     

    Talasići na površini reke treperim sa vama.

     

    Lepoto uteraj mi.

     

    Lepoto dubinom mozga prepuštam Te veri u naručje.

     

    Zategnutosti zatežem Te do glasne tišine.

     

    Golorukosti sačuvaj nasilne od zla.

     

    Nasilniče ljubeći porodi svoju nežnost.

     

    Mušice zahvaljujem Tii se na plesu.

     

    Sasušene suze.

     

    Lopto ne zaustavljaj se.

     

    Pljuštanje Tii si muzika.

     

    Pljuštanje na njenim mladim dojkama.

     

    Dojke vi ste me učile ljubljenju.

     

    Spajanje Tii me na put izvodiš.

     

    Priznanje Tii me prožimaš.

     

    Nešto Tii me nečim oblikuješ.

     

    Gardenijo sve mi mirise otvaraš.

     

    Zelena salato puna vode osveži me.

     

    Asfalte na Tebi sam – neguj mi bolnu petu.

     

    Sjajno ružičasto sunce obasjava most.

     

    19:15h

    Upalila su se ulična svetla.

     

    Vetar je stao. Toplije je. Još nosim maramu oko usta.

     

    Posle mosta hodam sporije. Bulevar se uspinje. Umorniji sam.

     

    23:29h

    Već nekoliko dana slušam samo rokabili.

     

    Drugim ćebetom pokušavam da ugrejem kolena i stopala.

     

     

      

    Stranice