Bog Miroslav Mandić Bog

24415 - 24447

blaženstva

Ako u jednoj rečenici nešto započnem. U drugoj rečenici to mogu da dovršim.

Ako u jednoj rečenici pišem o nečemu. U

drugoj rečenici mogu da pišem o nečem drugom.

Ako u jednoj rečenici pišem o nečemu. U drugoj rečenici mogu da pišem o istom.

Ako u jednoj rečenici pišem o brazdi. U drugoj rečenici mogu da pišem o uvojku.

Ako u jednoj rečenici napišem zabor. U drugoj rečenici mogu da napišem av.

Ako u jednoj rečenici namignem. U drugoj rečenici mogu da zagrlim.

Ako u jednoj rečenici poletim. U drugoj rečenici mogu da sletim.

Ako u jednoj rečenici pišem o Bukureštu. U drugoj pišem da je so slana.

Ako u jednoj rečenici postoji geška. U drugoj rečenici mogu grešku da ispravim.

Ako je u jednoj rečenici trinaest m. U drugoj je

m  m  m  m  m  m  m  m  m  m  m  m  m  m.

Ako u jednoj rečenici nema dosetljivosti. U drugoj može da nema šljunka.

Ako u jednoj rečenici nema glagola. U drugoj rečenici može sve da glagolja od glagola.

Ako u jednoj rečenici zora rudi. U drugoj konji mirno pasu travu u predvečerje.

Ako je u jednoj rečenici ovoliko. U drugoj rečenici je ovoliko.

Ako u jednoj rečenici dominira kačket. U drugoj se šepuri šepurenje.

Ako u jednoj rečenici mogu da zami. Slim kako je drugoj rečeni.

Ci i koliko je u njoj nape. Tosti tako da se napetost prenosi i u sva.

Ku sledeću i to još nape. Tije tu ni.

Kada neće biti kra. Ja sve dok se neko ne za.

Smeje i napetost splasne da pre. Dahne i onda se sve polako smi.

Ri kao da nikada i nije bilo ništa dramatično nego. Se sve odvija po ustaljenom toku.

Ako. Ako u. Ako u jednoj. Ako u jednoj rečenici. Onda i u pet rečenica.

Ako u jednoj rečenici. Onda i uz put.

Ako u jednoj rečenici. Onda i pod haljinom.

Ako u jednoj rečenici. Onda više ništa neće biti kao što je nekada bilo.

Ako u jednoj rečenici spavaju tigrovi. U drugoj ajkule vode ljubav.

Ako u jednoj rečenici koren nastavlja da dubi. U drugoj grane vrhune.

Ako se rečenica u jednoj rečenici isteže. U drugoj će i zaplesati.

Ako u jednoj rečenici prinesem usne. U trećoj rečenici ću osetiti. Usne.

Ako usne iz treće rečenice postanu glavne i u prvoj onda počinje zlatno doba.

Sve živi i događa se u jednoj jedinoj rečenici.

U jednoj jedinoj reči ljubavi.

Bog.

24448 - 24480

blaženstva

Bio sam da kupim cveće i zelenu salatu.

Hodao sam polako – uživao u suncu.

Osećao vazduh.

Dodirivao dan.

Dodirujem dan ponovo.

Uzbuđen sam predavanjem.

Ulice su bile prazne. Samo cveće i krošnje drveća koje se njišu.

Hodao sam nečujno. Plovio kroz vazduh.

Tišina se širila u meni i oko mene.

Mozak se otvarao i nestajao.

Podavajuća lepota je cvetala.

Tonući kamenje je letelo kroz duboku vodu.

Zadovoljstvo se njihalo kao more.

Ptice su otvarale svoja srca nebu.

Nežnost se prožimala milinom.

18:28h

Prošao je dan. Za petnaest minuta polazim na Most.

Podignem glavu i uvek u nebu ugledam laste.

Iskaz sve je politika nije tačan. Politika je bežanje od svega.

Tako se zaorilo hvala devojčice prosjakinje da sam osetio svu ljubav ovog sveta.

I jedan vilin konjic je proleteo ulicom.

Sve što vidim je slavlje kojim život sebe proslavlja.

Voda poda mnom. Nebo nada mnom.

Oblaci su sve tamniji. Vetar mi nanosi pesak

u lice. Sprema se nevreme nad Beogradom.

Ovo je do sada najjači vetar na Mostu.

Počinje da seva. Munje su orgazmi neba.

Počinje kiša. Sa svakom kapi kiše pada dobrota.

Stojim pod nadstrešnicom jedne pekare. Kiša pljušti. Voda se sliva niz ulice.

Kiša je stala. Vazduh se rashladio. Na ulici

nikoga. Mokar sam pa žurim da se ne nahladim.

U sobi sam. Istresam pesak koji mi je oluja nanela u džepove.

Ne piše mi se više.

Pogledao sam karanfile u prozoru i raznežio sam se.

Nežno mislim na Tvoje podavanje.

Negde sada možda svira raštimovani klavir.

24481 - 24513

blaženstva

Poslednjih dana sam po dva-tri sata gledao porno sajtove.

Ne znam kako da izrazim zahvalnost ženama koje sam gledao.

sve te žene i muškarce

stare i mlade

debele i mršave

lepe i ružne

osećam kao porodicu

sveti narod prožimanja

narod koji se venčava orgazmima

seksualna nadraženost je nevinost drveća

seksualno ulaženje je molitva postojanju

seksualno primanje je poslušanje suzama

dok pišem laktove sam oslonio na ivicu stola i to je seks

osećam treperenje od vilica ka usnama i to je seks

prsti mi tipkaju po jebežljivim slovima

sto je ravan i to je seksualno

sunce seksualno greje travnjak fudbalskog igrališta

upalio sam mirisni štapić i tako gori seks

seks je vatrena voda sveljubavi

seks je početak – sredina je umetnost ljubavi – kraj je Bog

Bog je početak – sredina je cvetanje seksa – kraj je umetnost smirivanja

umetnost je početak – sredina je božanstvenost Boga – kraj je seks ljubavi

Bog

seks seks seks seks seks seks seks   ja   seks seks seks seks seks seks seks

umetnost

život je seks

duh je ljubav

pogledaj mi šake

muzika je muž kome se neprestano predajem

rečenicakojupišemještapićnaputu

pretposlednji gutljaj kafe je grlo seksa

godine koje su prošle su seksualne

godina koja teče je još seksualnija

godine koje dolaze su najseksualnije

svakog minuta dvoje ljudi u svetu počini samoubistvo. za njih pišem o

seksu – da bi ih prožela seksualna milina i seks ih svojom čednošću vratio životu

ubij se seksom

nestani u vihoru miline

Tii si najseksualnije stvorenje

seksualna Sava se seksualno uliva u seksualni Dunav

vazduh je seksualan

devojčica i dečak

r

p u t

ž

a

24514 - 24546

blaženstva

Idem do prodavnice da kupim so i usput pokupim 33 blaženstva.

Godovi posečenog drveta.

Drveni opiljci oko mladog drveta.

Staro drvo sa rupom u stablu.

Voda pod drvetom se pretvara u blato.

Bela pečurka izrasla na piljevini.

Okružuje me zelenilo lišća.

Crveno svetlo na semaforu.

Laka letnja haljina leprša na mladoj devojci.

Trava izrasla između asfalta i zida.

Stojim pod crvenim ružama.

Ljubičasti cvetovi u travi.

Listovi divlje nane.

Na ogradi čuvaj se psa. Iza ograde pas spava u dvorištu.

Lišće drveća mi dodiruje čelo i kosu.

Zapušteni ulaz u bivšu garažu.

Na tramvajskoj stanici ljudi čekaju tramvaj.

Napukline na asfaltu.

Tramvajska šina se prostire kroz izlomljeni beton.

Parkiran narandžasti kamionet firme Promont.

Stari gospodin gleda u gepek svog automobila.

Roza najlon kesa u barici.

Dve žene zastale na ulici.

Ljubičasti cvetići.

Osušen grm pored zapuštene pekare.

Napukla stepenica.

Učenici vežbaju sa geodezijskim instrumentima.

Mladić preskače ogradu škole.

Tri automobila na raskrsnici.

Tri mladića prelaze ulicu.

Plave šipke stare ograde.

Crno-žuta ograda štiti osnovce.

Nebo posuto oblacima.

24547 - 24579

blaženstva

Umetnost je neosvrtanje. Noga u koraku.

Umetnost je neosvrtanje. Karanfili u prozoru.

Umetnost je neosvrtanje. Očekivano i neočekivano.

Umetnost je neosvrtanje. Neočekivano a očekivano.

Umetnost je neosvrtanje. Krhko neodustajanje.

Umetnost je neosvrtanje. Otvorena usta.

Umetnost je neosvrtanje. Igra definicijama.

Umetnost je neosvrtanje. Muž umetnosti.

Umetnost je neosvrtanje. Zavet travama saputnik cveću.

Umetnost je neosvrtanje. Put na dlanu.

Umetnost je neosvrtanje. Neodgonetanje.

Umetnost je neosvrtanje. Bajka je rođena.

Treći put pišem 144 definicije umetnosti. Upravo sam završio prvi od dvanaest dana.

Definicije umetnosti su raskrsnice koje me vode putem umetnosti.

Gledam karanfile u prozoru. Upijam lepotu.

Desnim palcem slučajno dodirnem zglob levog kažiprsta.

Noćas su me mučili strahovi i sumnje a

onda sam pred jutro čuo glas sve je dobro.

Fudbalska lopta leti onako kako je šutneš.

Uši uživaju u muzici koju slušam.

Oči uživaju u muzici koju pišem.

Pogledaj kako je lepa ova prosjakinja!

Na raskrsnici sam.

Poći ću ovim putem.

ooooovooooo

ookoo

uho

naguženom guzom

toplim srcem

mirnim mozgom

ću bolje primiti definicije umetnosti

je sms koji si mi upravo poslala

dodirujem Tii uši

milujem mozak

celivam pete

danas sam na internetu gledao trave

ako Te ne iznenadim iznenadio sam Te

jedna muva je doletela da pogleda šta ja to pišem

24580 - 24612

blaženstva

Pisati. Biti.

Umetnost je nepripremljenost. Umetnost je svakog trenutka.

Umetnost je nepripremljenost. Umetnost je zanos smiraja.

Umetnost je nepripremljenost. Umetnost je smiraj zanosa.

Umetnost je nepripremljenost. Hrabrost pokreta.

Umetnost je nepripremljenost. Dubina koja odzvanja.

Umetnost je nepripremljenost. Kliktaj dozivanja.

Umetnost je nepripremljenost. Cilik susreta.

Umetnost je nepripremljenost. Moje lice na Tvom čmaru.

Umetnost je nepripremljenost. Nezaustavljiva usplahirenost.

Umetnost je nepripremljenost. Nešto što se

niz nešto spušta i nešto što se uz nešto uspinje.

Umetnost je nepripremljenost. Nazuvanje patika.

Umetnost je nepripremljenost. Umetnost je nošenje umetnosti.

Vratio se sa pijace. Umio lice. Oprao pazuhe. Upalio mirisni štapić. Pustio rokabili

radio. Usuo u čašu belo vino koje sam kupio u vinskom podrumu koji sam danas otkrio.

Nosi me miris cveća. Nosi me rokabili. Nosi me vino.

Samo beležim količine iskopane radosti.

Milan Popović me je zamolio da spomenem firmu Error design i ljude koji u njoj rade.

Bili su ljubazni i besplatno mu uradili pripremu za forzec za sledećih 13 knjiga Miroslav Mandić.

Ljubaznost je delatna ljubav.

Ljubazne žene i muškarci su heroji života.

Ne sve dati nego se i odmah podati.

Širi se miris gardenije.

Idem sada na porno sajt da se podam nekoj ženi.

Evo je žena. Podaje se trojici i meni četvrtom.

Čovek je biće koje usrećuje drugo biće.

Iznenada mi se posle nekoliko meseci javio Srđan Valjarević.

ne biti srećan nego usrećiti drugog

ne biti srećan nego prihvatiti usrećivanje

mene je danas usrećila prosjakinja svojom dubokom zahvalnošću

žurim da napišem sva 33 blaženstva dok ne dođe Srđan

Srđan je na terasi

zamirisao je jasmin

duša je pička

kurac um

24613 - 24645

blaženstva

Go sam.

Ljubim vas goli.

Umetnost je ljubaznost. Zahvalnost na licu prosjakinje.

Umetnost je ljubaznost. Žena sa najdubljom pažnjom obrezuje ruže u predvečerje.

Umetnost je ljubaznost. Pažljivost prema stvarima.

Umetnost je ljubaznost. Blagi hodač ulicama.

Umetnost je ljubaznost. Čovečanstvo u promeni.

Umetnost je ljubaznost. Odgovorna neodgovornost.

Umetnost je ljubaznost. Nahranjenost nadom.

Umetnost je ljubaznost. Toplina u zglobovima.

Umetnost je ljubaznost. Kruženje stomakom.

Umetnost je ljubaznost. Nadletanje pticama.

Umetnost je ljubaznost. Oslobađanje vremena besciljem.

Umetnost je ljubaznost. Svojstvo nežnosti.

Samoćo sačuvaj me od morala – ljubavlju me ljubavi izloži.

Seksualnošću čuvam ljubav od morala.

Samoćom čuvam Tvoju seksualnost.

Imenom Miroslava Mandića Te ljubim čednosti moja.

Ljubi za mene. Plačem za Tebe.

usnice

zatvori oči i ne brini

miris belih rada me opija

niko sam ako nisam bela rada

niko sam ako ne ljubim odbačenost

niko sam ako ne spomenem seksualnost savesti

niko sam ako se ne nahranim Tvojim zanosima

kičmom sam Tii u kičmi jedina

Jedno nam je Jedina

gospođo moje slobode budi slobodna

moja muzikalnost je u Tvojoj seksualnosti

moja seksualnost je u Tvojoj muzikalnosti

cvetna prašina grli sva bića

dete se detetu daje

24646 - 24678

blaženstva

Kad vidim Tebe ja vidim Boga.

Bog je svemu i svakome Sebe dao.

Sve više svega – sve više svebogova – Boga jedinog.

Dlačice na preponama.

Umetnost je nečinjenje. Mirno jezero. Ne čineći ništa sve jeste.

Umetnost je nečinjenje. Prazan sto. Lavanda na ulicama Londona.

Umetnost je nečinjenje. Lopta na travi. Spremnost ushićenja.

Umetnost je nečinjenje. Lice monahinje. Bog u očima.

Umetnost je nečinjenje. Gola ideja. Ime Miroslav Mandić na Tvom stomaku.

Umetnost je nečinjenje. Nikog na putu. Samo Tii koje mi dolaziš.

Umetnost je nečinjenje. Sklonjenost pred nevremenom. Detinjstvo čuvam Te.

Umetnost je nečinjenje. Bariton glas. Asocijacije i improvizacije.

Umetnost je nečinjenje. Zatvorena knjiga. Blagost mi sklapa oči.

Umetnost je nečinjenje. Patike u uglu. Bosonogo uzdarje.

Umetnost je nečinjenje. Jezik u ustima. Ništa sam – Sve si.

Umetnost je nečinjenje. Uvala umetnosti. Dodirni me Mali Lošinju.

Dlačice su stazice spajanja.

reč voli reč

ljubim Tii mozak

dert spokoja me baca u dert zanosa

zelena salata je u vodi

naplakala su se mnoga bića ali su plakanjem stvorila novu radost

kad mahnem rukom puteljak se pod mojim nogama stvori

kad pomerim rame ptice doleću

devojčice Tii si žena svemu

dečače Tii si muž svakome

dodirujem ključnu kost

ove reči upućujem samo Tebi

volim i da putim i da upućujem

približavam se trunčici

i onda odjednom ništa koje me razgali

Tii napiši poslednje blaženstvo – kažem Bogu.

Je ne znam da pišem – šapuće mi Bog.

24679 - 24711

blaženstva

Prolazi zelena salata – dolazi paradajz.

Ko god da si Tobom sam uzbuđen.

Kada ugledam nekoga na ulici osetim ljubav.

Bića stvaraju ljubav.

Ljubav je vazduh koji udišem.

Umetnost je nepreduzimanje. Mirisi ranog jutra.

Umetnost je nepreduzimanje. Rosa na travi.

Umetnost je nepreduzimanje. Prvi jutarnji znoj.

Umetnost je nepreduzimanje. Prepuštanje blagim dodirima.

Umetnost je nepreduzimanje. Bivanje u danu.

Umetnost je nepreduzimanje. Milovanje pogledima.

Umetnost je nepreduzimanje. Šaka na uličnom stablu.

Umetnost je nepreduzimanje. Laki pokret ruke je.

Umetnost je nepreduzimanje. Muzika koja teče telom je.

Umetnost je nepreduzimanje. Smirivanje je.

Umetnost je nepreduzimanje. Odsutnost je.

Umetnost je nepreduzimanje. Poistovećivanje je.

Udišem Tvoje izdahe. Tii udišeš moje.

Lako postanem drvo.

Lako napišem bajka sam.

Video četom gledam Zoltana Varadija dok uređuje veb stranicu

http://miroslavmandic.name/evo_me/

kojuće staviti u Ružičnjak-internet 1. juna 2007.

Bože prožmi me zdravljem Božijim.

Prvi put hodam… zalajao je pas na mene… Zvezdarskom šumom.

Pazim da ne zgazim nekog puža.

Prešao sam preko brda – kroz šumu vidim Dunav.

ići

bazati

život slaviti

Boga

pevati

Eno je Fruška Gora pedesetak kilometara odavde. Evo ga Srem preko Dunava.

Život je najuzbudljivije samo živeti.

Hodam i razmišljam o umetnosti hodanja.

Hodam i razmišljam ja sam umetnost dozivanja.

U gradu sam sa lastama.

kada napišem

lasta

ruža

put

plesanje

pevanje

heroj sam

Butine mi pletu hod. Velika sam umetnost na Mostu.

24712 - 24744

blaženstva

ne objašnjavam da ne objašnjavam

Zubi uz zube.

Prst na nosu.

Rashlađen vazduh.

Nećeš me više zateći nespremnu – rekla je ona koju sam zaticao.

Veselost po guzovima.

Umetnost je neobjašnjavanje. Put porekla.

Umetnost je neobjašnjavanje. Telo uma.

Umetnost je neobjašnjavanje. Razobručene tajne.

Umetnost je neobjašnjavanje. Veštačka inteligencija.

Umetnost je neobjašnjavanje. Jedna rupa.

Umetnost je neobjašnjavanje. Sin očeva.

Umetnost je neobjašnjavanje. Spora brzina.

Umetnost je neobjašnjavanje. Blaga glad.

Umetnost je neobjašnjavanje. Toplota šake.

Umetnost je neobjašnjavanje. Onamo-ovamo.

Umetnost je neobjašnjavanje. Još ne – već je.

Umetnost je neobjašnjavanje. Pripijenost uz slobodu je.

Mahao bih. Nevinost je čarobna.

Mahači usrećuju.

Mašem svakome ko voli da maše.

Mahanje je molitva prolaznosti.

Ako na pijaci bude cveća kupiću jedan buket.

Greje me sunce. Usporim da me greje još više.

U ruci mi je šest buketića narandžastog poljskog cveća koje sam kupio od

jedne bake koja više ne raspoznaje novac ali joj je osmeh neprestano na licu.

Za baku kojoj je osmeh neprestano na licu posetiću

nekoliko porno sajtova diveći se ljudskoj čednosti.

Seksom se iskupljuje zaboravljeni raj.

Seksom se duša preobražava u dušicu.

Na groblju sam. Gledam grobove. Mir je. Nema nikog.

Prvi put sam ove godine osetio miris lipe.

Kao i pre neki dan nosom prelazim preko orlovog nokta u ulici Ljube Stojanovića.

Na ulicama je najlepše drveće.

Na Mostu sam. Sa lastama. Nebom.

Tobom

Bogom

Bog

24745 - 24777

blaženstva

Plašio sam se da počnem.

Ako počnem da li ću moći da nastavim?

Ako i nastavim da li ću istrajati?

Ako i istrajem da li će mi dosaditi?

Da li ću poželeti nešto drugo?

Ako poželim nešto drugo onda ću poželeti i nešto treće.

I neće biti kraja.

Umetnost je nevažnost. Slamčica. Štapić u ruci.

Umetnost je nevažnost. Prostranstvo. Titraj oka.

Umetnost je nevažnost. Bezvremenost u mislima.

Umetnost je nevažnost. Napućene usnice.

Umetnost je nevažnost. Ugao.

Umetnost je nevažnost. Soba u sećanju.

Umetnost je nevažnost. Izvijanje leđa.

Umetnost je nevažnost. Samoća.

Umetnost je nevažnost. Manastir pevušenja.

Umetnost je nevažnost. Isturene grudi.

Umetnost je nevažnost. Šaranje dima.

Umetnost je nevažnost. Raširene nozdrve.

Da li bi uopšte imalo smisla što sam počinjao?

Ako bih i počeo plašim se kako bih završio.

Ako ne znam da počnem kako ću znati da završim?

Ako bih i završio šta sa tim?

Šta da radim kada završim?

Ja i želim nešto da počnem jer ne znam šta da radim.

Ali šta sada da radim?

Znao bih šta da radim kada bih završio ali ne znam da počnem.

Znam da počnem ali ne znam kako da počnem.

Znao bih i kako da počnem ali ne znam ko sam ja.

Kada bih znao ko sam znao bih i ko je početak.

Kada bih znao ko sam sreo bih početak. Susret je prava stvar.

Ne bih morao ništa ni da počinjem.

Susret je početak.

24778 - 24810

blaženstva

opet prvi jun

roza ruže u prozoru

volim hrabrost po cveću

ja sam krug od ruža

ja sam put od kruga

želim da Te volim

volim da Te volim

volim da Tii niz leđa

Umetnost je nepodeljenost. Tačka je.

Umetnost je nepodeljenost. Prožimanje i preplitanje je.

Umetnost je nepodeljenost. Duboki spokoj je.

Umetnost je nepodeljenost. Prepoznavanje mirisa je.

Umetnost je nepodeljenost. Nadraženost je.

Umetnost je nepodeljenost. Polja raži je.

Umetnost je nepodeljenost. Oluja je.

Umetnost je nepodeljenost. Otvoreni dlanovi i tabani.

Umetnost je nepodeljenost. Devojka u baki je.

Umetnost je nepodeljenost. Duša i um u očima.

Umetnost je nepodeljenost. Ovo što me dovede do ovog.

Umetnost je nepodeljenost. Pupoljak. Seme.

Zoltan je pre deset minuta iz jednog kafića u Budimpešti dok smo razgovarali

video četom poslao na internet http://miroslavmandic.name/evo_me/ u kome piše

evo me

na ovom mestu

u Ružičnjaku

sve dok me neko ne primeti

ovde sam

čekam Te

kada me prvih 14 posetilaca pronađu u

Ružičnjaku-internetu počinje moj život u digitalnom svetu

ova web stranica je postavljena na internet 1. juna 2007.

nazdravili smo

neka http://miroslavmandic.name/evo_me/ bude mio Bogu

neka http://miroslavmandic.name/evo_me/ bude mio posetiocima

neka http://miroslavmandic.name/evo_me/  bude mio virtuelnom svetu

veliki dani čuvaju male dane

vrćenje čuva lepotu haljina

reditelj čuva lepotu svojih glumica i glumaca

plesač pleše

usnać prći usne

sve je dobro se predaje svemu lepom

ližem Tii osmeh

divim se Tvojim divljenjima

klanjam se vrletima i vrlinama

magarcima se pridružujem magareći

gledam roze ruže u prozoru

mislim o pesmama koje sam živeo u predelima

dodirujem se dodirom

ježim se

opet

je

prošao

prvi

jun

24811 - 24843

blaženstva

15:28h

Dragi Tole

subota je

pre sat vremena sam se vratio sa Mosta

istuširao se

oprao veš

daunlodovao fotografije

upalio mirisne štapiće

belim vinom nazdravioBogu

i ljubavlju se upustio u pisanje

Upravo sam posetio Dejv Dadlija (Dave Dudley) na njegovim sajtovima.

Volim njegove kamionske pesme ali do sada nisam znao kako se zove.

Dva radnika obeležavaju fudbalski teren za sutrašnju

utakmicu Hajduka sa Liona protiv Kolubare iz Lazarevca.

Ćerka domara Hajduka okreće crvene dresove na ogradi da se što pre osuše.

pišem da bih nadražio ljubav. nadražujem ljubav da bih pisao

činim bilo šta samo da bih ljubio. sve što jesam je ljubljenje

rascvetavaju se ruže u prozoru – naježio sam se od cvetanja života

vrisak je neiživljeni šapat

jebanjem cvetaju pičke

Umetnost je neposedovanje. Odricanje je.

Umetnost je neposedovanje. Leptiranje je.

Umetnost je neposedovanje. Darovanje je.

Umetnost je neposedovanje. Potvrđivanje je.

Umetnost je neposedovanje. Nesticanje je.

Umetnost je neposedovanje. Sada je.

Umetnost je neposedovanje. Svršavanje je.

Umetnost je neposedovanje. Miris smilja je.

Umetnost je neposedovanje. Pobuna nežnosti je. I nežnost pobune je.

Umetnost je neposedovanje. Na suncu već osušeni veš je.

Umetnost je neposedovanje. Sve autobiografije koje mi se daju.

Umetnost je neposedovanje. Tek stvorena igra je.

jebanjem se oplemenjuje kurčeva snaga

jebanjem ljubim poniženog i odbačenog

jebanjem se najedem i napijem Tebe

jebanjem ne odustajem od jebanja

jebanjem iz gnezda prvi put poleću ptičice

jebanjem iz gnezda prvi put poleću orlovi

jebanjem gruvaju basovi iz mog zvučnika

jebanjem je svetlo u kupatilu gorelo dok sam ja pisao o jebanju

jebanje je obraz čednosti i poštenja

jebanjem i nejebanjem miris kamilice je

sami jebanjem ljube prisutnost

15:28h

Dragi Tole

subota je

pre sat vremena sam se vratio sa Mosta

istuširao se

oprao veš

daunlodovao fotografije

upalio mirisne štapiće

belim vinom nazdravio Bogu

i ljubavlju se upustio u pisanje

koje je evo završeno u

17:26h

24844 - 24876

blaženstva

Kaji Mandić je osamdeset prvi rođendan i petnaest godina kako ne živi u ovom svetu.

Danas je poslednji dvanaesti dan pisanja Definicija umetnosti.

Definicije umetnosti skupljaju u sebe dosadašnju umetnost i zrače još nepoznatom.

Definicijama umetnosti stvaram umetnost bez definicija.

Udišem svačije izvinjenje.

Čuvam pobednike od pobede koja ih pobeđuje.

Zavetujem se teškim danima.

suza put

Jutros sam pokupio trešnju sa zemlje.

Video sam nadu u psećim očima.

Nema na čemu – rekla mi je saosećajno dok mi je stavljala stvari u najlon kesu.

Ima na čemu jer na Tvom postojanju počiva ceo svet.

Umetnost je nezlobiva. Bezazlena je.

Umetnost je nezlobiva. Na biciklu je.

Umetnost je nezlobiva. U slučajnom pogledu je.

Umetnost je nezlobiva. Tračak je.

Umetnost je nezlobiva. Gola je.

Umetnost je nezlobiva. Na zemlju opala trešnja je.

Umetnost je nezlobiva. Slučajni susret na putu je.

Umetnost je nezlobiva. Pčela u prozoru je.

Umetnost je nezlobiva. Umetnost svetluca radošću u suznim očima.

Umetnost je nezlobiva. Igra umetnosti i umetnost igre je.

Umetnost je nezlobiva. Susret u meni – put preda mnom.

Umetnost je nezlobiva. Ova pesma je.

Ima na čemu devojko!

Devojka – uzbudljiva melodija.

Devojka – put Svemirom!

devojčice i dečaci čuvaju svet

devojke i mladići stvaraju svet

žena i muškarac vaskrsavaju svet

zrela žena i zreo muškarac ljube svet

starica i starac se ljube

sve jedno u drugom je

susret susreće susret

24877 - 24909

blaženstva

Da bi i stenama prijalo.

Da bi mene sedmogodišnjaka obljubila zrela pedesetogodišnjakinja.

Da bih pisao slobodno i prožeo se čednošću.

Nigde nisam doživeo toliko nevinosti kao u seksu.

Drkajući ne oslobađam sebe nego se slobodi predajem.

Drkanjem ljubim samoću koja je do nepodnošljivosti sama.

Drkanjem širim primirje u ludilima ratovanja.

Drkanjem se smanjuju silovanja.

Reč drkanje je nežna.

Reč drkanje nadražuje savest.

Drkanjem sam se naučio iskrenosti i nekurčenju.

Drkanje me je naučilo priznavanjima.

Drkanje je golotinja pisanja.

Pisanje je ljubavništvo drkanju.

Ja sam najveći drkač.

Drkadžije su svi oni koji nisu drkači.

Drkač ljubi.

Drkač stvara.

Drkač je za sebe izmislio reč drkač.

Ko zavoli mirise prodrkaće.

Drkanje je slava opalom lišću.

Drkanje je obujimanje – majčino mleko na usnama.

Nigde majka tako ne uživa kao na sinovljevom kurcu.

Ni u kome sin ne uživa kao u majčinoj pički – pički svih pičaka.

Nikome se sin ne daje kao Tvojoj pički – jedinoj.

Pička je sve ono što osećam da je telo.

Kurac je dlakavost duše.

Jebanje je verujem Bogiću milo.

Drkanje je molitva jebanju.

Jedem Te mirisni vazduše – pijem Te slučajni dodire.

Drkanje je svetinja.

gledam u svoju šaku

jestvo je

24910 - 24942

blaženstva

Milomiru Mandiću je osamdeset šesti rođendan

i četrdeset devet godina kako ne živi u ovom svetu.

najdivniji su mi sami

drkati dugo ljubeći

drkati Tvojom pičkicom

drkati talasima vode

drkati jer nigde nisam doživeo toliko uljudnosti kao u kažnjenima

drkati jer nigde nisam doživeo toliko nesebičnosti kao u odbačenima

drkati – neukrotivost je najpitomija

drkati zahvaliti se – nigde nisam doživeo toliko slobode kao u slobodi

drkati odlaziti – nigde nisam doživeo toliko muzike kao u hodanjima

drkati stvarati – nigde nisam osetio toliko umetnosti kao u neprimetnom

drkati vrtlariti – nigde ruže ne cvetaju kao u srcu

drkati plesati i pevati – nigde plesanje i pevanje ne plešu i ne pevaju kao u mozgu

drkati hodati – nigde puta nema toliko kao u tabanima

drkati verovati – nigde me nema toliko kao u Tebi

drkati otvoriti se – nigde se greške toliko ne primećuju kao u savršenosti zagrljaja

drkati slepiti se – nigde telo ne klizi kao po drugom telu

dubok naklon

Betty Dodson Ph.D. Grandmother of Masturbation

http://www.bettydodson.com/maymast.htm

nigde se otac ne potvrđuje kao u ćerki i nikada

nije tako nenasilan kao kada je u ćerkinoj pički

drkam – milujem tabue da se otvore i nikog ne povrede

drkam – životinjska snaga života orgazmira ljubavlju

drkam – prijatelja jedinog proslavljam

drkam – obožavam vrapce

drkam – plačem nad grobovima mrtve dece

drkam – Svemir me ljubi

drkam – proslavljam očev rođendan

drkam – pamuk sam

drkam – svačiju seksualnost ljubim

drkam – praštam

drkam se Tebi

drkam Te

izdrkam Te sebi

nemoćan prepuštam se mirisu ljiljana

24943 - 24975

blaženstva

Danas je osamsto osamdeset osmi dan. Cvetaju lipe.

7. juna 1991. pripremajući se za Ružu lutanja u razgovoru sa Sanjom Novaković

smislio sam sedam junaka koji su pošli sa mnom na desetogodišnje hodanje.

Umetnik

Prosjak

Monah

Filozof

Lutalica

Luda

Pesnik

Od onda oni žive u meni.

Na Ruži lutanja sam postao

Mistik

Heroj

Rudar

Plesač

Vrtlar

Čobanin

Ljubavnik

Sinoć dok sam išao ka Mostu Vera Varadi mi je iz Budimpešte poslala sms

Naravno da ćeš i danas preći.

Idem ka njemu – potvrdio sam.

Znam – uzvratila je.

Ljubav – odgovorio sam Veri.

Volim kada uđem kroz otvorena vrata dana.

 Moje reči same sebe govore.

Ubrao sam višnju i pružio je jednom dečaku.

On se nasmešio mahnuo rukom i rekao – Neka jedite Vi.

Volim ovu plavu ogradu.

Volim bačenu kesicu majoneza.

Volim zvuk lopate kojom čistač ulice struže blato sa betona.

Volim izbočinu na asfaltu o koju sam zapeo.

Volim zvuk automobila koji se penje uzbrdo.

Volim starog čoveka koji go do pojasa trči atletskom stazom u krug.

Volim ženu koja istom stazom hoda sa skijaškim štapovima.

Volim crvenu bubu sa crnim tačkicama na ogradi.

Volim nekog ko zna imena svih buba.

Sve više volim petunije.

Volim papirnih dvadeset dinara koji su mi ispali

iz džepa dok sam vadio novi papir za pisanje.

Volim ovu ženu koja otključava vrata svoje kuće.

Volim ženu koja mi se obratila jer me je zamenila sa nekim.

Volim devojčicu koja bolno plače jer ju je majka upravo

išamarala na ulici. Volim i mamu koja je išamarala svoju ćerku.

Volim devet trešanja koje sam podigao sa zemlje.

Volim brigu na licu ove žene.

Volim pogled devojke koja gleda šta je to njenom mladiću u kosi.

Volim čavrljanje koje izvire iz frizerskog salona Branka.

Volim ulicu Kneza Trpimira u koju ne ulazim

jer mi je sada dobro u ulici Živka Davidovića.

Voli me mlado grožđe.

Voli me beli dud.

Voli me razvaljena kuća na uglu ulica Živka Davidovića i Velizara Kosanovića.

Volim kamion sa nekoliko kubika drva i volim svako drvo na njemu.

Drva će neko kupiti. Istovariti. Istesterisati. Poslagati. Ložiti.

Učiti uz toplu vatru. Iznositi pepeo. Mnogo godina kasnije seća će

se tople vatre i o tome pričati nekom ko se tek rodio. Ljubav

nema kraja. Ulazim u pijacu da kupim mlade krastavce.

Volim lepo koje se sebe zgadilo kada je ugledalo ružno.

Volim ružno koje uživa u lepom i bezrezervno mu se predaje.

24976 - 25008

blaženstva

18:26h

Počinjem da hodam za mlade ljude koji su se sa svih strana

sveta okupili u Hajligendamu da protestuju protiv G8 i Rusije. Kada sam ih

video kako goli prolaze kroz polja i stoje ispred do zuba naoružanih policajaca

koji im ne dozvoljavaju da se približe mestu održavanja skupa plakao sam od lepote.

Duh slobode je živ.

Duh slobode živi u hrabrom srcu.

Duh slobode živi u golorukosti.

Duh slobode je prefinjen do potpune ovozemaljske nemoći.

Duh slobode želi da se igra sa krhkima i da ovom svetu pokloni još jedno i.

Duh slobode i živi u duhu.

Prvi put u životu gledam kako dva slepljena puža vode ljubav na putu.

Život se rađa iz toplih srca nesebičnih i umire u hladnim srcima bogatih.

Miris lipe na groblju. Mnogo je vrana. Prolazim pored dečijih grobova.

U jednom čoveku je sve.

Bog peva u meni.

Jedan čovek je više od svih ljudi zajedno.

Zbog jednog čoveka je moć nemoćna.

Vlast može da kontroliše sve ljude ali ne može jednog čoveka.

lepota i dobrota

jednog čoveka

ne poznaju granice

nemaju cenu

i bilo kakvi kordoni

im

ne mogu ništa

Jedan nesebičan čovek stvara više ljubavi i novca nego što ih stotinu banaka uništi.

Na Mostu sam. Gospodin slobode sam.

Grlim pretučene u Hajligendamu.

Grlim sve kojima su otvoreni policijski dosijei povodom Hajligendama.

Grlim sve koji su zatvoreni zbog Hajligendama.

Grlim sve koji su u Hajligendamu doživeli večnost slobode.

Grlim sve koji su u Hajligendamu spoznali da sve na ovom svetu zavisi samo od njih.

Grlim sve koji su u Hajligendamu ljubili zauvek.

Grlim Tebe koji si u Hajligendamu naslutio život Boga u sebi.

Srca nesebičnih čuvaju planetu koju razaraju pohlepni.

Odricanje a ne sticanje.

Ljubav a ne znanje.

Stvaranje a ne rađanje.

Noge su mi umorne – srce radosno.

Nežno mislim na mlade čiji su životi već otpisani.

Živim za njih.

21:37h

Dubokom zahvalnošću mislim na one koji su dali svoje živote još u mladosti.

25009 - 25041

blaženstva

Krenuo sam na Most. Vreo je dan. Hodam polako. Dužnost

mi je da uživam da bi mojim uživanjem uživala sva materija.

Da bi uživali zidovi kuća.

Da bi uživao i beton i asfalt i šraf.

Da bi uživali zatvorski zidovi koji su puni bola teških kazni i čudesne nade.

Ima li sočnije psovke od onog pička ti materina – čujem u

prolazu mladića kako sa oduševljenjem govori svom drugu.

Ruže venu. Sve više volim uvele ruže. Uvela lepota je prapupoljak.

Kad god dodirnem ovaj platan na raskrsnici Kičevske

Maksima Gorkog i Krunske sve je dobro na ovom svetu.

Senke lasta šaraju asfalt preda mnom.

VIP-om – idejom o važnim ličnostima zaraza gluposti širi se svetom na nov način.

Na Mostu sam. Jedna lasta mi leti iznad glave.

Sam sam. Muž sam samohranim majkama.

Otac sam nezbrinutoj i besprizornoj deci.

Priznajem očinstvo i ljubim svu kopilad.

Kopilad su svedočanstvo o grozoti društva.

Kopilad su pradeca. Deca arhajske nevinosti.

Kopilad! Kako bolna reč!!!

Ja sam kopile jezika.

Ja sam kopile ljudske vrste.

Ja sam kopile kopilstva.

 Ja sam kopile ponosno na svoje sestre i braću.

Kopilad su nosila seme svetog materinstva i svetog otaštva koje

su retki prepoznali i zato živimo u banalnosti majčinstva i očinstva.

Na Mostu sam. Jedna lasta leti iznad moje glave.

Samoćom potvrđujem svoju odanost i predanost svemu.

niti dostizati veliki svet

niti otići u veliki svet

niti učestvovati u velikom svetu

biti svet

niti biti svet

novi svet stvarati

niti novi svet stvarati

biti novi svet

niti biti novi svet

ljubiti

ljubiti i pevati

I u povratku sam dodirnuo platan na raskrsnici Kičevske

Maksima Gorkog i Krunske i odmah je sve lepo na ovom svetu.

odanost cveta

bezrazložnost ljubi

protivrečnost se predaje

neuhvatljivo uhvatljivo

ja sam dete detinjstva

25042 - 25074

blaženstva

koje sam podigao sa asfalta su me pokrenule da pišem.

Naslonio sam se na metalni stubić dok čekam zeleno svetlo.

Levom nogom sam propao u ulegnuće na asfaltu.

Oslonio sam se i na drugi stub dok čekam zeleno u Takovskoj.

Naskočih na ivičnjak. Ja sam pesnik svega.

Pesnik neotkrivenog. Nestvorenog. Neljubljenog.

Poskočih bezrazložno i eto besmrtnosti.

Ovlažim kažiprst desne ruke i dodirnem jednu žutu ogradu.

Zviždućem ogradi od cigala Osnovne škole Vuk Karadžić.

Dvadeset dve bele linije čine ovaj pešački prelaz u Bulevaru despota Stefana.

Malopre sam dao Marjanu Bibiću 1290 evra za

štampanje sto primeraka druge knjige Miroslav Mandić.

Idem. Svetinja iđenja!

Ići lepa reč.

Idem da bi ići bilo još lepše.

Sav sam u rečima.

Mirišu lipe. Miris sam lipe.

Ispao mi… već sam podigao papir na kome pišem.

Idem. Pišem.

Pišem da idem i pišem.

Idem – laste kruže.

Samo je od jednog i mogla nastati reč jednostavnost.

Jednostavno pišem o jednostavnosti svega.

živim idem volim

volim da volim

volim jesam jesam volim

Žuto zapadajuće sunce okruženo toplom ljubičastom.

Vrane sleću na elektronske stubove na mostu.

Odlazim sa mosta. Dobro je što sam i danas bio na Mostu.

Ja sam most između mosta i Mosta.

21:07h

Na usponu Bulevara – jedan kilometar do Stančića.

Nema Te – tu sam za oboje.

Zagrli mi umorne butine.

Osmehujem se osećajući Tvoj osmeh.