Bog Miroslav Mandić Bog

25075 - 25107

blaženstva

Zagrmelo je.

Predajem se grmljavini.

Tri dečaka su zvonila na vrata. Pitaju da li je fudbalska lopta pala na moju terasu.

Sada je odanost.

Vazduhom Te ljubim.

Prošao dan.

Kiša se ispadala.

Idem na Most.

Čekam da uđem u ritam i počnem da pišem.

U trenutku kada me ritam hodanja prokrvi dolazi do poistovećivanja.

Poistovećivanjem počinje pevanje.

Jednog dana kada čovek poleti biće više pevanja.

Preskačem baricu.

Svuda se po ulicama vide tragovi podnevne oluje.

Kako je lepo živeti sa lastama.

Deca se kupaju u fontani.

Manje reči – više slutnje.

Genijalac stvara ideje a primitivac ih ostvaruje – čujem u prolazu.

Mlada devojka uživa u beloj haljini koja se ljulja oko nje.

20:16h

Na Mostu sam. U sebi sam. U Beogradu sam.

U Srbiji. U Evropi. U Svetu. U Svemiru. U Bogu.

Nežno je to što malo ljudi zna da sam na

Brankovom mostu

u Beogradu

Srbiji

Evropi

Svetu

Svemiru

Bogu

Žena se češlja i ogleda u izlogu podzemnog prolaza.

Kada je hladno zakopčam gornje dugme na košulji. Kada mi je toplo otkopčam ga.

Pale se ulična svetla.

Noć je. Nema lasta na nebu. Sa lastama sam u njihovim gnezdima.

Uživam u krošnjama drveća na Bulevaru.

Usporio sam i uživam u mirisu lipe i kestena.

Gospodstvom sporog hodanja proslavljam život na ulici.

Ovaj stariji gospodin me je podsetio na onog starog gospodina

kojeg sam pre deset godina posmatrao kako mirno i sa uživanjem

sedi sam za stolom u restoranu jedne benzinske pumpe.

Gde ja prođem tu trava ne raste – muca propali pijanac.

Žena sa prednjeg sedišta automobila tapše detetu koje sedi na zadnjem.

U svakom mom pogledu je roman od hiljadu stranica.

Pre mesec dana su mi u velikim samoćama pomogle ruže.

25108 - 25140

blaženstva

Samo polako. Natenane. Dug je dan – kaže jedan

stariji čovek ženi koja čisti ispred svoje radnje.

Dragi Miroslave danas je rođendan F. Pesoi i Kajinoj

mami. Zagrljaj poslao mi je sms Petar Miloradović.

Vidim Zoltana Varadija – sedi za kompjuterom

u Budimpešti. Radimo Virtuelno hodočašće.

Šta sada radiš? – pitam Zoltana.

Sada konvertujem ove tvoje slike iz PDF u JPG – kaže mi.

Kako ide?

Sada tražim nešto pošto su mi se zajebala imena fajlova.

Da li si našao?

Našao sam.

Gledam Zoltana kako gleda u monitor na kome radi.

Gde si sada?

Sada sam na serveru i skidam ono što smo do sada radili.

Dok čeka rezultat Zoltan osloni bradu na levu šaku i strpljivo gleda u monitor.

Gde si sada?

Sada sam napravio Turinga da bude peti. Stavljam Adu da bude prva.

Da li ide?

Ide sada baš šaljem Adu nazad na server.

Šaljem ti prvi link http://miroslavmandic.name/hodocasce/1-Ada_Byron.html

Sada ti pravim jedan link za sve.

Šta sada radiš?

Sada tražim sliku za Brzinu.

Dok se Zoltanu ne pojavi rešenje pogled mu je

usredsređen a kada se rešenje pojavi oči mu zasijaju od sreće.

Gde si?

Sada sam ti stavio Brzinu svetlosti. Sada radim na Drevnosti.

Volim ovaj otvoreni prostor oko Skupštine jer iznad njega lete laste.

Mnoge žene i muškarci koje sam poslednjih mesec i po dana gledao na porno

sajtovima su mi pomogli da više uživam u ženama i muškarcima koje vidim u prolazu.

Žena mrda prste leve šake koja joj je u gipsu.

Gledam. Vidim. Život živi sebe.

Pomazim sve što pogledam.

ovim otvorenim nebom iznad Mosta

radujem

ozdravljujem

ljubim

oslobađam

odan sam

promena sam

uspeh sam

Kupam se toplim vazduhom iznad reke.

Nestao sam na Mostu. Ove reči svedoče bivanje.

Za pet i po meseci niko me nije iznenada posetio na Mostu.

Napuštam Most. Još pet kilometara novog znoja.

U Knez Mihailovoj blago krivudam među ljudima.

Teško mi je što sam sam ali je divno što saosećam sa samima.

Haj’mo još malo noge moje.

Na Bulevaru nema nikoga.

Zagledao sam se u ovu pustu ulicu i onda zadržao pogled da i njega pogledam.

Fernando Pesoa ulazi u sto dvadesetu godinu života.

U Stančiću me čekaju hortenzije koje sam jutros kupio.

25141 - 25173

blaženstva

Miroslave nemoj da oklevaš počni da pišeš.

Tebi je važan čin pisanja.

Ti voliš prisustvo.

Živu metaforu.

Neko oseti kako pišeš.

Ni iz čega se rađa blaženstvo.

Čedo pisanja.

Nebo pisanja pod tvojim prstima Miroslave.

To što si sada uradio sa ustima.

Ovo sa jezikom na usnama.

Napregnutost u vilicama ti popušta kako blaženstva odmiču.

Poigravanje sa mišićima oko očiju.

Pokretanje nozdrva.

Strujanje lepote koje osećaš u telu.

Hortenzije u prozoru koje gledaš sa divljenjem.

Obrve koje počešeš.

Reči u kojima uživaš i reči kojima uživaš.

reč oklevanje

reč inače

reč prisustvo

reči ni iz čega

reč pomalja

reč poigravanje

reč počešeš

Ili reči idemo dalje.

Miroslave tebi je sve što napišeš lepo i to od tebe čini Miroslava Mandića.

Tebi je lepo tebi.

Tebi je lepo je.

Tebi je lepo sve.

Tebi je lepo jer slušaš muziku.

Tebi je lepo jer pišeš muzikom.

Tebi je lepo jer pišeš muziku.

Lepo ti je jer te muzika iskupljuje.

Tebi je

Pisanje stvaranje

Slikanje uživanje

Muzika iskupljenje

Stvaranje je uživanje iskupljenjem.

Uživanje je iskupljenje stvaranjem.

Iskupljenje je stvaranje uživanjem.

Raduješ se što ti se sve otvorilo rečima.

To je tvoja vera i ljubav prema rečima.

Tvoje reči uvećavaju ljubav i veru.

Ti si opet bezazleno dete.

Blaženo dete u blaženstvima.

Dete detetu. Dete Božije.

25174 - 25206

blaženstva

Lepota izvire iz lepote.

Nežnost mi ističe kroz nos.

U prstima su mi polja rada.

Kruženje o kojem govorim.

Pokret glave u stranu.

Milovanje po stomaku.

Ukus soka u ustima.

Život kamenja.

Milovanje saksofonom.

Reski zvuk trube.

Grudi na grudima.

Još jedan pokret.

Lepota spajanja.

Prostranstvo odlazećeg.

Skulpture vazduha.

Vajanje glasom.

Pisanje plesom.

Zavetovanje pevanjem.

Obožavanje svega postojećeg.

Osvežavanje rutine.

Usklik u zgrljaju smiraja.

Oblik velikog talasa.

Ono što sam oduvek voleo.

Dve vrane u pogledu.

Hortenzije počinju da venu.

Radujem Tii se – poslao sam joj poruku.

Verujem ti – odgovorila mi je.

Život radosti se raduje životu.

pispisanjeanju

Reka se kupa u sunčevoj svetlosti.

Svetlost se kupa u svetlosti.

Ušće ka izvoru teče.

Lepota uvire u lepotu.

25207 - 25239

blaženstva

ovim rečima vežbam osmeh. glas Bil Kirčena (Bill Kirchen)

osetim da mi je lice lepo. novo cveće u prozoru

prijatnost mi se širi kičmom. prepoznavanje

kao da sam sa nekim u prijatnom razgovoru. novi mirisni štapići

blaga seksualnost mi zrači sa lica. kiša se ispadala

nežno pokrećem prste. mladi krompir i paradajz

ježim se. osmeh je molitva

miris orhideje se širi. svoj potpis stavljam samo na sve peticije

osmeh

u očima

oko usana

na čelu

u vratnim žilama

potpis za miris posle kiše

dođi da vežbamo osmeh. osmeh je dubina divljenja

osmeh je staza Božija. miris frangipani cvetova

osmehom Božija energija harmonično teče. osmeh je hram beskućnika

osmeh je saputnik promene. osmeh je zahvalnost bezrazložnosti i bezbrižnosti

nasmejanim očima gledam i napolje i unutra. osmehujem se

svakom Miroslavu Mandiću koji će se stvoriti iz mog imena

osmeh je nagoveštaj. osmehujem se hrabrim osećanjima

osmeh je lepota dobronamernosti. osmehujem se strpljivim mislima

osmehom se širi miris Drveta života. vrapčići su me posle kiše napahnuli

osmehom je mišljenje u zagrljaju rajskog stida. samo radi se o tome

osmeh ne zavodi i ne osvaja. iz ljubavi u ljubav gledam

osmeh miluje plač. osmehujem se svakome ko se usudio

osmesima razgovaraju brda. ponovo miris orhideje

rasplakao me osmeh koji sam čuo u bluzu koji slušam. i Tii se bori Lion će da gori

plačem – grlim osmeh. osmehujem se ramenima

trava ljubi nebo. osmehujem se usnama

žaba skače u vodu. osmehujem se majkom u sebi

roda poleće. miris tuberose

zora rudi. mirisima se osmehuje duša

ponoć. blago miriše

dvoje razgovaraju. osmeh je iščekivanje

izvesnost i nepredvidljivost hodaju ruku pod ruku. osmeh ispunjava sva dečija maštanja

plač je rudar osmeha. stiskam palac i osmehujem se

osmeh je vrtlar sveljubavi. osmehujem se kapljici na donjoj usnici

prepodnevnim osmehom čekam popodnevno pisanje. spajanja mirišu na jedinstvo

25240 - 25272

blaženstva

mera života proslavlja neizmerno

muzičkim orgazmima

figurama neobjašnjivog

ukrasima prolaženja

doslednostima primeru

dubokim odjecima obespravljenih

pouzdanim skretanjima odlučnih

promeni modela u modelima promene

pevušim očima svemu što gledam

predajem se zanosnim odstupanjima

međuprostoru ispunjenom mirisima jasmina

međuvremenu sa bubicom na papiriću za beleške

zastanku za oblizivanje voljene

razmaknici za neočekivano

ariji bića

melodiji namera

harmoniji događaja

praštećoj igri

pesništvu svedenosti

menjajućem

preoblikujućem

igranci spajajućih

preobražavanju istovetnosti

izdašnoj jasnosti

hitnem osmeh na svoje lice zauvek

derem se sve dok se deranje ne podere

postojanost je ritam tišine i odloženih zadovoljstava

izraz solidarnosti u zalogajima

izgovorena trajnost

obljubljujuća dugotrajnost butina

trajanje prolaznosti u slavu

časak u kome prste operem pljuvačkom

ishod u Tebe

25273 - 25305

blaženstva

Sabiram poglede.

Odlazim daleko u razumevanje blizine i prihvatanje bližnjih.

Variram šarenilo prugastih šara.

Nepostojeća pozdravljam Te Tiroslavom – mojim novim imenom.

Tii si samonikla neprimetnost.

Tii si upoznavajuće izbegavanje.

Malodušnost umara.

Čisti me broj.

Prilog sam misaonim predstavama.

Ne slažem se sa svojevoljnošću.

Mnoštvom pojmova gradim hram pojma.

Pazi da Tii ne odskoči žar.

Pridolaženje.

Brojanje se uči kada se broji pesak.

Izložim sebe izlaganju.

Čičak koji sam ugledao je ličnost.

Iznos interesa je banalan – banalnost je iskupljujuća.

Podela odela.

Dodavanje patika.

Čežnjivo.

Povećavanje.

Prejako.

Volim da gledam vrhove crkava.

Volim miris trave u predvečerje.

Mazim se raznim vrstama hodanja po kaldrmi Kosančićevog venca.

Na Mostu sam. Uživam u pokretima tela.

Prvi put osetim letnji miris reke.

Jedina prostitucija koju volim je prostitucija.

Osmehuj me osmeše.

Isto se neprestano menja u različito.

Isto se neprestano preobražava u isto.

Ceo dan sam revolucionarno nastrojena.

Grlim te tom snagom iz materice – napisala si me.

Ne posustati.

25306 - 25338

blaženstva

Ne volim prostituisanje ručkovima i večerama u restoranima.

Ne volim prostituciju reklamama i novim profesijama.

Ne volim prostituciju dizajnom i trgovinom.

Ne volim prostituciju lepotom i visokom modom.

Ne volim prostituciju žiriranjima i nagradama.

Ne volim prostituciju profesora univerziteta.

Ne volim prostituciju herojstvom i nacionalnim junacima.

Ne volim prostituciju elitizmom.

Ne volim prostituciju demokratijom.

Ne volim prostituciju turizmom i vlašću.

Ne volim prostituciju ugledom.

Ne volim prostituciju autoritetom i natalitetom.

Ne volim prostituciju zabavama i spektaklima.

Ne volim prostituciju popularnošću.

Ne volim prostituciju patriotizmom i ratovanjem.

Ne volim prostituciju siromaštvom i bogaćenjem.

Ne volim prostituciju zdravljem i bolestima.

Ne volim prostituciju nejakošću i tugama.

Ne volim prostituciju državnim nasiljem i geopolitikama.

Ne volim prostituciju banaka.

Ne volim prostituciju vlasništvom i korenima.

Ne volim prostituisanje vojskom i muškošću.

Ne volim prostituciju ekologijom i zdravom ishranom.

Ne volim prostituisanje vork šopovima i političkim korektnostima.

Ne volim prostituisanje običajima i virtuelnom stvarnošću.

Ne volim prostituciju špijunažama i nadziranjima.

Ne volim prostituciju mudrostima i modernošću.

Ne volim prostituisanje humanošću i dobročinstvima.

Ne volim prostituciju osudama i moralom.

Ne volim prostituciju roditeljstvom.

Ne volim prostituciju ljubavlju.

Ne volim prostituciju Bogom.

Jedina prostitucija koju volim je prostitucija.

25339 - 25371

blaženstva

Dragi Miroslave… kako si? Brinem se… malo. Ne znam da li imaš

dovoljno novca... kako provodiš dane?  Da li ti je suviše toplo... da li

si suviše sam? Kako se hraniš...? Da li imaš bolove u peti i dalje? Da

li i dalje uprkos svemu... treperiš? Ne znam kako da te pitam stvari koje

želim da te pitam. Kada si tu izgleda da se i dalje suviše stidim. A ovako

si opet suviše daleko. Najnežnije te zagrlim... čuvam… nežno držim

za kurac… nekako… nedostaješ mi... poslala si mi noćas mejl koji

sam pročitao jutros dvadesetjednogodišnjakinjo – košuto moja.

Tvojom nežnošću kojom mi držiš kurac počinjem da pišem u vrućini ovog popodneva.

Znojim se.

Mašem rukom izrovanim putevima.

Vrelo je predvečerje. Počinje da pljušti po biljkama i našoj goloj koži.

Tvoja utroba je herojstvo.

Majica mi je sve vlažnija od znoja.

Dan sam proveo sa Lazom Crkvenjakovim.

Svaki trenutak sa Lazom je blaženstven.

Čulnost je svetinja.

Čulan je duh.

Za Tebe se izvijam.

 Tebi se ramenima primičem.

Tebe u grlo upijam.

Hvala svakoj ženi koja me je ostavila jer me je Tebi prepustila.

Na putu preživljavaju samo odani.

Drži me za kurac.

Put je težak.

Put je redak.

Put je ruža.

Drži me za kurac jer Iran je večan.

Drži me za kurac jer kurac je Tobom večan.

Drži me za kurac jer Tii znaš da je kurac nemoćan.

Drži me za kurac jer Tii veruješ da je kurac put.

Drži me za kurac jer Tebi to želim da kažem.

Drži me za kurac jer se prepuštam Tvom držanju.

Drži me za kurac jer Tobom miriše svaka travka.

Drži me za kurac jer Tii znaš da sam ja The Wayfaring Stranger.

Drži me za kurac jer Tii znaš ko su odroni.

Drži me za kurac jer Tii si more mog detinjstva.

Drži me za pičku jer Tii znaš da sam ja Tii.

Drži me za kurac jer ja sam kurac jednog jedinog kurca.

Drži me za kurac jer mom kurcu je lepo u Tvojoj šaci.

25372 - 25404

blaženstva

7:25h

U tramvaju broj 7 do autobuske stanice – tramvajska karta četrdeset dinara.

 Blic za čitanje u autobusu – dvadeset pet dinara.

Peronska karta – osamdeset dinara.

U autobusu za Novi Sad – autobuska karta trista pedeset dinara.

Čitam novine u autobusu. Podignem kolena na naslon sedišta i spavam.

9:25h

U Novom Sadu sam. Vreo dan. Polako ću hladovinom do stana Varadijevih.

Godinama sam strogim licem držao pravac na

opasnoj stazi kojom sam krenuo u mladosti.

Sada osmehom čuvam i radujem tu opasnu stazu. Za svakoga ko je njom krenuo.

Od 10h do 12:45h u stanu sa Verom Zoltanom Žužom i Milanom.

Idem ulicom Maksima Gorkog da se vidim sa Sašom Eremićem.

Ne suditi – usuditi se.

Popio sam kafu sa Sašom. Vraćam se po hladu kod Varadijevih.

Divan osećaj sve što jeste mi je na usnama.

Popodne razgovor sa Zoltanom o Virtuelnom poklonjenju za koje se pripremam.

Sa Aleksandrom Mirimanov preko mosta Duga do autobuske stanice u Petrovaradinu.

Sam sam kao zrela polja žita koja ugledah iz autobusa.

Ulazimo u Zemun. Spavao sam u autobusu. Sam sam na svetu.

19:23h

Na Glavnoj sam ulici u Zemunu. Pet kilometara do Mosta.

Idem i nema me.

Potrošila mi se gumica na patent olovci.

Da li me vidiš? Da li me osećaš u sebi?

Na keju sam. Svi su napolju.

Mislim o neutešnosti i u tom trenutku počinje da grmi.

20:22h

Danas je počelo leto.

Danas je najduži dan u godini.

papirići sa rečima

Radost

Zdravlje

Ljubav

Sloboda

Promena

Odanost

Uspeh

su beli leptiri na vetru

Zapara je. Duva sve jače i toplije. Uskoro će nevreme.

Ova žena mi je svojim pogledom dala snagu.

Prelazim ulicu – to je bajka.

Jezikom dodirnem levi ugao usana.

Sedamnaesti kilometar – još dva preda mnom.

Još jedan kilometar. Još strpljivije.

21:45h

Znoj na licu se osmehuje ludosti mojoj.

25405 - 25437

blaženstva

Ima još puno stvari o kojima ćutim.

I ćutaću.

Ćutaću dok ih ne progovorim.

Dok ne dođu do svojih reči.

Cveće me voli.

Ja volim cveće.

Volim prodavačice cveća.

Volim nekoga ko sada oseća da je sam na svetu.

Prodavati cveće je mistički posao.

Prodati cvet je opasno.

Prodati svoje telo je još opasnije.

Prodati hleb automobil ili avion je štreberski.

Prodati je kretenski.

Zaraditi je tako dosadno.

Moj posao je da napišem ove reči.

Spomenem zvuk šuta po fudbalskoj lopti.

Udahnem. Izdahnem.

Dodirnem Te.

Svi smo odjednom – poslao mi je jedan pesnik reči drugog pesnika.

Sve je dar.

Mama je pas.

Sve je spremno za utakmicu Hajduka sa Liona i Dorćola.

Sve je spremno da se porazim.

Čuva me mama pas.

Ljubim Helderlina.

Ljubim ljubav Božiju koja se u nemoći prikazuje.

Kupio sam danas autobiografiju Muhameda Alija (Muhammad Ali) Ja sam najveći.

I pet bresaka sam kupio.

Mislim na uzbudljivu sedamdesetogodišnju prodavačicu cveća.

Podrhtavam.

Znoj mi curi niz lice.

Pedeset osma mi je. Muž sam svakoj trogodišnjoj devojčici.

Prijatelj ljubavi sam. Bluz nemoćne radosti.

Prijatelj sam samima. Prijatelj puteva na kojima nema nikoga.

Sunce mi blešti u lice dok gledam Tvoje gležnjeve u mom srcu.

25438 - 25470

blaženstva

Rađamo se plačem, kada umiremo treba da se smešimo – to je Gebser.

Kažu da je tako i umro sa mekim i samospoznavajućim osmehom na licu.

U sledećih nekoliko dana posećivaću mislioce Integralnog mišljenja na internetu.

Juče sam prvi put čuo za Gebsera i odmah osetio

bratstvo po dečaštvu (iz Rečnika Miroslava Mandića).

Biću misleća lutalica.

nogama suprotnosti

dušom nadovezivanja

umom ujedinjenja

lutaću da pronađem i ostale dečake

Kada je Gebser imao šesnaest godina njegov otac se ubio

skočivši kroz prozor. Kao i Milomir kada sam ja imao osam.

Volim čulnost mišljenja. Mišljenje muzikom mišljenja.

Muzičko mišljenje je mišljenje telom umom srcem i dušom.

Muzičko mišljenje je druženje sa Bogom.

Porodica i Zemlja su dve glavne prepreke za individualni razvoj – to je Gebser.

Ja sam jedinstveno

Ja sam umno

Ja sam basnoslovno

Ja sam čarobno

Ja sam drevno

Ja sam poziv.

Pozivam na ukupnost.

Pozivam na čitavost.

Pozivam na otvorenost.

Pozivam na prepuštanje.

Pozivam na utrčavanje.

Pozivam na mistički osmeh.

Pozivam na gospodstvo kretanja.

Ovih dana mi se pojavio osmeh na licu.

Deset godina sam radio na osmehu.

Tajna ritma je u trajanju.

Ljubav ritma je u istrajavanju.

Uvek sam voleo dobrotu nekog višeg reda koju sam zvao dobrota.

Mistički osmeh sprečava emocionalne zločine.

Emocionalni zločini se čine tradicijom i poštenjem.

Dok normalan svet slavi i napreduje milioni umiru zbog odbačenosti i prezira.

Miroslav Mandić nije crkva – ljubav je. Ljubav i za crkvu.

Tajna prepuštanja je u utrčavanju u prepuštanje.

Ljubav prepuštanja je u najezdi preobražavajućeg predavanja.

Cvetaj me lepoto.

Mi smo ono što mislimo – to je Gebser.

25471 - 25503

blaženstva

Dva sata sam proveo na veb stranicama o

Haskelu drugom dečaku Bratstva po dečaštvu.

Upalio sam mirisni štapić magnolije za Edvard Haskela.

Prožima me čežnja za sjedinjenjem.

Sjedinjujem se sa progonjenima.

Haskel je utemeljitelj Jedinstvene nauke.

Jedno znanje svih znanja u jednom jeziku svih jezika.

Eros punoće.

Patnja

Sjedinjenje

Ravnodušnost

Haskelova ravnodušnost.

Vilard Kvin (Willard Quine) – Haskelov prijatelj za ceo život.

Sjedinjenost u prijateljstvu. Iskusio sam to. Miriše orhideja.

Video sam lice i dušu Rut Forbs Jang (Ruth Forbes Young) unuke

Emersona (Ralph Waldo Emerson) i treće žene Artur Janga (Arthur Young).

Video sam Ričarda (Richard Bucke) i njegovu kosmičku svest.

Nastaviću nestašno.

Nestašnost oplemenjuje čula.

Oplemenjena čula su dobri sejači.

Dobra setva je dobra žetva za čula.

sve se prepliće

jedno u drugo

upliće

sve je tu

prašti lepotom

ruže mišljenja

svetlost stvaranja

čestice saosećanja

atomi bezbrižnosti

molekuli radosti

biljke lepote

životinje života

čovek bič nežnosti

upoznati sebe poleteti sobom

mislim toplim morima

tišina

žnje

muziku

pišem go do pojasa

miriše cimet

imati je dati

ulazim u Tebe

Full Circle – The Moral Force of Unified Science – to je Edvard Haskel.

25504 - 25536

blaženstva

Želeo sam da nastavim da pišem Bratstvom po dečaštvu

pevajući i igrajući

Šri Aurobindom (Sri Aurobindo)

Pjer Tejar de Šardenom (Pierre Teilhard de Chardin)

Bakminster Fulerom (Buckminster Fuller)

Dejvid Bomom (David Bohm)

Ken Vilberom (Ken Wilber)

Dželaludin Rumijem (Jelaludin Rumi)

Emersonom

…

Ali. Jutros sam tužan.

Dva sata sam čitao o njima na engleskom iako engleski

slabo znam i sve se u meni opiralo ideji da pišem o njima.

Svako od njih zaslužuje ljubav i hiljade godina a ne pretrčavanja.

Osetio sam kako sledbenici razblažuju njihove početne ideje.

Smetala mi je univerzitetska mreža i tradicija gurua.

Pevalo mi se istinom slobodom i lepotom.

Hteo sam da uvrstim i Belu Hamvaša. Setio sam se da je on bio

zabranjen i onda sam odlučio da njega stavim kao trećeg člana

Bratstva po dečaštvu i da ukinem Bratstvo po dečaštvu.

Slušam Roj Bjukenena (Roy Buchanan) The Messiah Will Come Again.

Bratstvo po dečaštvu nema članove nego je divljenje ljubavlju.

Bratstvo po dečaštvu govori o užasima nagnanih na odricanje od sebe.

Bratstvo po dečaštvu govori o paklu nateranih na iskorenjivanje.

Bratstvo po dečaštvu govori o primoravanju na izdajstvo sebe.

Bratstvo po dečaštvu govori o prinudama na zaborav.

Bratstvo po dečaštvu govori o prisilama na bedu.

Bratstvo po dečaštvu pleše za usamljene.

Bratstvo po dečaštvu pleše putevima uzmicanja.

Bratstvo po dečaštvu pleše za još pri rođenju ostavljene.

Bratstvo po dečaštvu pleše putevima odlaženja.

Bratstvo po dečaštvu pleše prostorima povučenih.

Bratstvo po dečaštvu pleše za one koji su istupili iz sebe da bi se susreli sa sobom.

Ukidam Bratstvo po dečaštvu i osnivam

Sestrinstvo po devojaštvu (iz Rečnika Miroslava Mandića).

Sestrinstvom po devojaštvu živi ljubav za Bratstvo po dečaštvu.

Sestrinstvom po devojaštvu živi neizgovorena ljubav.

Sestrinstvom po devojaštvu su žive sve moje nerealizovane ideje.

Sestrinstvom po devojaštvu slavljena su i kopilad mišljenja i kopilad ljubavi.

Sestrinstvom po devojaštvu sve što jeste zovem Ljubljeno Moje.

Sestrinstvom po devojaštvu sve što zovem Ljubljeno je Ljubljena Moja i Ljubljeni Moj.

Sestrinstvom po devojaštvu Moje Je Tvoje Tvoje Je Božije.

Sestrinstvom po devojaštvu sestrinstvo i bratstvo su jedno ime.

Ime ruže imena (iz Rečnika Miroslava Mandića).

Bezimena Ime Mi Proslavi

hajde

…………………………………………………………………

Tvoje ime

hajde

žarimo

25537 - 25569

blaženstva

oblačno je

zahladilo je

češkam se po nosu

dodirujem donju usnu

setan sam

vazduh koji ispuštam kroz nozdrve osećam na koži leve šake

teglio sam se

pre druge kafe

sažvakao drugi zalogaj hleba

dim mirisnog štapića mi dodiruje lice

koža mi je meka

nešto fino me prožima

nešto nedodirljivo

strujanje svega

tabani u vazduhu

muzika imena

pupoljci neobjašnjivog

koža mi je fina

prožima me meko

meko svega

neobjašnjivo strujanje

tabani imena

muzika u vazduhu

pupoljci ponavljanja

dve reči

volim dve reči

voda voda

voda vode

voda vodi

voda vodu

voda vodo

voda vodom

voda vodi

more kamenja

čekajući Bogoa

igrajući se

sam sam

na putu

u ruži

čudo života

život čuda

25570 - 25602

blaženstva

Da li da prvo napišem blaženstva pa da odem na pijacu

ili da prvo odem na pijacu pa da ih napišem kada se vratim?

Sada kada sam počeo da pišem bilo bi dobro da

nastavim da pišem ali fer je da prvo bacim kocku.

Jedan tri i pet su za pisanje odmah a dva četiri i šest za odlazak na pijacu.

Četiri. Polazim na pijacu.

Ovo sam ja koji idem na pijacu.

Sandale.

Kratke pantalone.

Majica.

Sedam brojanica duginih boja na desnoj ruci.

Crna i bela brojanica na levoj ruci.

Osam prstenova na tri prsta desne ruke.

Minđuša na levom uhu.

Naočari za daljinu.

Četiri stotine dinara i mobilni telefon u levom džepu.

Tri krstića u desnom džepu.

Ključevi od Stančića u zadnjem džepu.

Koštice trešanja u ustima.

Bledo plave hortenzije.

Žuti taksi skreće iz Hektorovićeve u Bukurešku ulicu.

Polovni kaiš za sto dvadeset dinara.

Šesto grama paradajza – dvadeset četiri dinara.

Ja za Crvendaćem.

Bluz na Size Blue 42 Radio.

Mirisni štapić tuberose.

Treća kafa.

Sok hleb pavlaku krem maslac i kesicu kafe sam platio sto devedeset dinara.

Mislim o bezbrojnim nivoima ja.

Mislim o Artiju Sombatiju (Art Szombathy) koji odlazi u Kanadu da živi i radi.

Poslao sam Marijani Buljugić adresu

http://en.wikipedia.org/wiki/The_Mother

http://en.wikipedia.org/wiki/The_Mother

sam poslao i Violeti i Nandan i Aleksandri

svakoga dana stati na noge i krenuti

prvi put

i onda

svakog dana

svakog sata

svakog minuta

svake sekunde

25603 - 25635

blaženstva

Odlaze trešnje i višnje.

samo

jesam

koji

jesam

i

onda

sam

Bog

ko god

jeste

Bog

je

jeste

je

Bog

nije nije Bog

Duh se radošću pije.

Ko god je sam svetinja je.

Duh se osmehom jede.

Duh je jedno.

Biseri su spajanje.

To su bili dani.

Žena je muž.

Muškarac je žena.

Jun u januaru.

Ljubav zvoni.

Duh se misterijom tela ljubi.

Duh ljubavi služi.

Duh se slobodom stvara.

Duhom nestajem u Bogu.

Duhom nestajem u prisutnom.

Ljubim Te prisutnosti.

Prisutnosti samoće moje.

Osmehu mojih odluka.

Smešku odanosti moje.

Pesme usamljenosti su pesme nežnosti.

Tvoja samoća je moj brak.

Zatrčao sam se.

Trčim.

Dečak sam.

Bog.

Ljuljam se kada bih da ljubim.

Ljubim Te. Ljuljam se.

Smejem se sebi.

mojim

se

Tobom

25636 - 25668

blaženstva

Počešao sam se po ruci i počinjem da se igram.

Poigram se sa češom i nastavljam.

Spajanjemreči.

Ljsž.

Ljubim sam život.

I nespojivom se spaja.

Ja sam rob koji oslobađa robovlasnike.

Koan ja.

Koan ja znači ko ako ne ja.

Koan ja je kovanica.

Ja sam kovač kovanica.

Oslobađajući robovlasnike otkrio sam Koan ja.

Testva.

Ja sam telo stvaranja.

Stvate.

Ja sam stvaranje tela.

Jednojedno.

Jednojednog

Jednojednom

Jednojedno

Jednojedno

Jednojednim

Jednojednom

Pipam Te pipom.

Šalim Te šalom.

Šalim Te pipom.

Pipam Te štipom.

prisutno prisustvo

prisutnost prisustva

prisustvo prisutnosti

predavanje odvajanju

odvajanje predavanju

krug otvaranja

otvaranje kruga

s        s

t        t

o       o

j         j

i        i

m       š

ležim  ležiš

ležimo

smešim se

se Tii si ja

osmeh je ljubav

muškarac sam i neprestano jebem ženu u meni

koja se neprestano jebe sa muškarcem u meni

volim kada svakoga dana naučim nešto novo

volim kada svakoga dana naučim nešto staro

volim kada se svakoga dana vole staro i novo

Volke je jedan moj drug u meni koji neprestano voli.

Nagoveštaj Umetnosti Miroslava Mandića je nogoveštavanje.

Nogoveštavanje je osveštavanje nogama.

Kako bi mi sada legla jedna dobra rečenica za poslednje blaženstvo! – KBMSLJDRZPB

25669 - 25701

blaženstva

Kako bi mi sada legla jedna dobra rečenica za prvo blaženstvo!

I bila je dobra ta rečenica.

I ova je.

I ova će biti dobra kada je završimmmmmmmmmmmmmm.

I danas lete laste. Video sam ih malopre dok sam išao u prodavnicu.

voleo bih da se u današnjim blaženstvima oseća

nervna iscrpljenost

velika samoća

ljubav za reči iscrpljene samoćom

Nervna iscrpljenosti volim Te.

Velika samoćo ljubim Te.

Raznežuje me pesma We Got To Get Together Frenk Edvardsa (Frank Edwards).

Kada sam ovako sam molim se da nikoga i ništa ne izneverim!

Nema odgovora.

Mislim na skrhane.

Ljubim one koji su izdržali.

Mislim na sudbinu ovog blaženstva.

Mislim na jedanaest hiljada osamsto osamdeset ja.

Uzbuđuje me Soni Boj Vilijamson sa Bring It On Home.

Mislim na sve pesme koje su me uzbudile.

Telo mi je ispunjeno pesmama.

Mislim na nekog ko ovako skoči.

Kada bih na jedno mesto sakupio sve misli koje sam mislio bila bi to planina.

Kada bih na jedno mesto sakupio sva osećanja bila bi to ravnica.

Kada bih brao kamilicu ruke bi mi mirisale na Podbaru.

U ovom trenu se setih kako sam se vijao u školskom dvorištu.

Telo mi se izvijalo u vazduhu.

Trčanje me je oblikovalo.

Naježio sam se od prožimanja.

Big Džo Tarner (Big Joe Turner) peva Piney Brown Blue – peva kao da peva sunce.

Kasnije sam se igrao vije i u vodi. Zagnjurim se

odbijem od dna i izronim na neočekivanom mestu.

Vijati se. Bijati.

Džejms Tisdom (James Tisdom) Winehead Swing

25702 - 25734

blaženstva

Bijati biti ja i Tii.

Biti. Odbiti se od početka i izroniti u neočekivanom kraju.

Odštampana je druga knjiga Miroslav Mandić. Mi je na stolu.

proslavljam je vinom

mirisom jasmina

i

bugijem Big Head Todd and the Monsters Boom Boom

zahvalnost svakoj reči u knjizi

zahvalnost svakome ko reč izusti

zahvalnost mišićima tela

koji se prepliću sa mišićima duše

koji se prepliću sa mišićima duha

koji se prepliću sa mišićima predavanja

koji se prepliću sa mišićima vere

koji se prepliću sa mišićima ljubavi

koji se prepliću sa mišićima stvaranja

koji se prepliću sa mišićima zahvalnosti

Vreo je dan. Nebo se naoblačuje. Biće noćas nevremena.

Dve bele knjige Miroslav Mandić su na stolu.

Sutrašnji dan ću posvetiti drugoj knjizi Miroslav Mandić.

naslov 4. jula 2005. u prvoj knjizi

MAJKU BI SVI ŽELELI DA POJEBU

naslov 4. jula 2006. u drugoj knjizi

PLANINA

naslov 4. jula 2007. u trećoj knjizi

BIJATI – ODŠTAMPANA JE DRUGA KNJIGA Miroslav Mandić

Nema nikoga sa kim bih podelio radost zbog knjige.

Nema nikoga sa kim bih podelio radost.

Nema nikoga.

Miluje me glas Lajtin Hopkinsa u pesmi Mojo Hand.

Jutro je dobra stvar.

I komšije su dobra stvar.

Cveće u prozoru se suši.

Kroz prozor gledam u nebo.

Voleo bih da Te pijem umesto vina.

Ne verujem u apokalipsu verujem u praskozorje.

Ne verujem u praskozorje verujem Susretu U Praskozorje.

Tegli konju moj tegliću i ja.

Nema znanja ima ljubavi.

jaja su lepa reč

drži me za jaja

je nežna uspavanka

15:15h

je

15:15h

koji su se pretvorili u

15:16h

volim zamahe rukom i ujednačeni rad nogu

Gaćice mi se suše na suncu.

Leto je.

Leto oslobađa zimsku seksualnost.

Kako bih želeo da ova blaženstva pošaljem Nekome!

Neću nikome poslati ova blaženstva sada – poslaću ih večnosti.

Neočekivanom kraju.

Drama podrhtava u samoj sebi.