Bog Miroslav Mandić Bog

pevač okidač

sumorno je

sumorno je lepo. sve je lepo. lepa je i reč sumorno

krenuo sam – ko je sam sa mnom je

ja sam sa svakim ko je krenuo

u hodu se utopljavam nameštajući šal i zakopčavajući svu dugmad

od danas je sa mnom na hodanju i bela kocka sa crnim tačkama

promiče suv sneg – uživam u platanima

pozdravljam sve ono što je tramvaj bio pre milion godina

pozdravljam sve ono što je tramvaj bilo gde u Svemiru

pozdravljam sve ono što je tramvaj mineralima biljkama

životinjama duhovima prirode ljudima višoj inteligenciji

tramvaj – gradska lutalica

dok sam crtao Dobrog Hodača koji raširenih ruku svim

bićima izgovara mili moji pahulje su padale i po njemu i po meni

volim raskrsnice kružnog toka

volim svakog ko Zemlju drži na dlanu kao malo vode

volim da mislim o ljubavi koja je izvirala iz srca Nikolaja Fjodorova

volim da prolazim kroz parkove

volim kada je hladno a ja dobro obučen

budi luda

piše na zidu

volim sve koji raduju radost

volim reč ciklama i boju ciklame

koracima milujem Zemlju da je niko ne bi gazio i da niko nikog ne bi ponižavao

ja sam obnavljač – obnavljanje prvi put izgovorene reči

ja sam ponavljač – ponavljanje je vaskrsenje

dobro mi je – dajem Tii ga

osokoli se

sve više uživam u rečima

uživam u uživljavanju

soko sam u Tvojim grudima

namignem vejavicama

prosek ovonedeljnog hodanja je 13.25 km. sve sam

obavio. jedino sam malo radio sa osmehom i leđima

sutra je nedelja. ako nikog ne bude da Te obraduje obraduj Tii nedelju

sutra u podne ću biti sa Tobom i svim bićima

ko ljubi ne umire

ko ljubi vaskrsava one koji ne ljube

 ko ljubi vaskrsava ljubljenje

odan sam Tvojoj ljubavi

svuda sam

samo mi nikada nemoj reći da nisam Svemir

ljubim apstrakciju iako je zloupotrebljena

ljubim figurativno iako je zloupotrebljeno

ljubim magareće uši

ja sam novac sveduše

ja sam Škot u Srbiji

ja sam svako ko je negde i negde koje je u nekom

ja sam sentimentalni Miroslav u slavu sentimentalnog Džonija

sunce je ali je jako hladno. blešti preostali sneg

prvi put hodam u novim Kronosovim patikama

lepota ispred mene mi daje snagu

sva pažnja mi odlazi na odbranu od hladnoće

samo sva bića vole i čuvaju svako biće

ljubim vas sva bića

namignem svim ključevima

zvono zvoni. vodi me. gledam u zemlju. skupim se u dobrotu i dremam

već neko vreme me pomalo boli masno tkivo na leđima

prvi put sam ga primetio u Temišvaru na početku druge godine Ruže lutanja

leđa su tako sama

zapuštena. negledana. nevoljena

čemer se skuplja na leđima

rekao mi je pre dvadeset godina Ljuba Gligorijević

neguj mi leđa

napravi od mojih leđa Vrt ljubavi svih bića

podigao sam i poneo ovaj beli oblutak da bude u centru Vrta ljubavi svih bića

hodam i zbog toga da bi svako mogao da mi izgovori ono što ga tišti i boli

izgovori se i biće Tii lakše i polako će proći

danas su me tri puta napadali psi jer su čuli da zvonim

sama zahvalnost sam – u toploj sobi sam

juče sam se nahladio. osetio sam to još dok sam hodao

pitam se šta da radim. da li da idem da hodam ili ne

kako da znam šta je dobro

šta treba da činim da 31. decembra 2019. zatvorim krug hodanja oko Zemlje

od pre nekoliko godina sam neotporniji

ako ne budem hodao kako ću nadoknaditi kilometre

hodaću uveče i nedeljom

ne volim kada sam bolestan

osećam se krivim kao svaki dečak

dečače ne osećaj se krivim

kažem svakom dečaku

muški prihvati krivicu i preobrazi je u dela ljubavi

živi život u radosti života

život proslavi jer Tii je život dat

odlučujem – danas neću hodati

otići ću samo do radnje i apoteke

dva margarina 79,80 din

rezanci domaći motani 42,50 din

dodatak jelima sa povrćem 48,90 din

povrtna kocka za supu 65,80 din

crveni luk 25,72 din

krompir 22,64 din

šargarepa 24,24 din

jabuke 36,53 din

dve ljute paprike 49,98 din

dva ražena dvopekeka 61,80 din

mineralna voda Heba 36,90 din

mineralna voda Jamnica 43,90 din

papirni ubrus 81,90 din

toaletni papir 59,90 din

pasta za zube 57,90 din

tri sapuna za decu Becutan 134,70 din

tri puta po 150 grama maslina 185,00 din

šest kesica Fervexa 180,00 din

dve table c vitamina 45,00 din

poljubac od Glečer Pupoljka

sačekao me je mejl kada sam se vratio u Gnezdo

čovek čoveka preporađa

ovo je fotografija mog lica dok pišem ovo blaženstvo

idem da napravim supu i da malo spavam

spavao sam i još mi se spava

u jednom trenutku sam se osećao kao beba i to je bilo lekovito

sada mi je stiglo ovo

http://media.sas.upenn.edu/pennsound/authors/Stein/1935/Stein-Gertrude_If-I-Told-Him.mp3

i uživaj Miroslave – Art

uživao sam

ljubav ne prestaje

na trenutak živnem

i odmah gubim snagu

ruke su mi slabe

prsti sami od sebe miluju šake

mislim na mleveni limun sa šećerom ili medom

toaletnim papirom brišem nos koji mi stalno curi

kako je tek pupoljcima hladno

vuče

dečače

raduj

se

           celu noć mi je curio nos

sada samo zurim u ekran i igram se kursorom

nemam šta da pišem a znam da ću napisati 33 blaženstva

čekam da mi dođu morski talasi

tek kad izgubim snagu primetim da je nemam

dok je tu ne osećam je

pada sneg

gledam kroz prozor

nema vetra

pahulje padaju polako

nikad nisam video kako sneg pada po moru ali volim tu sliku

kao i grane koje se poviju pod napadalim snegom

            pijem topao čaj           

prija toplota u grudima

retko sam viđao modru boju mora

uho grlo i nos su jako povezani

slušam predivnu muziku na kompjuteru

treba da nacrtam Plavu ružu i snimim Plavi film dok je crtam

treba da nacrtam 64 pupoljka

evo je Bili Holidej. veličanstvena je. sve nijanse plavog su joj u glasu

zaista Te volim Bili moja Holidej

kod umetnika je divno što me vole i daju mi se bez ostatka

odani su mi i nikada me ne izneveravaju

stvaraoci i stvaranje su me naučili odanosti

pišem odano

pisanje je kao hodanje

odmiče

 reči kao i stopala ostavljaju tragove

tlo je neprekidni palimpset tragova života

ponovo i ponovo jedno preko drugog

znoj mi rosi čelo

uživaj u svojoj snazi

uživaj odano

 juče me je zvala Jelena Bešir i predložila da danas hoda umesto mene

prvo sam odbio a onda prihvatio

želeo sam da prođe neko vreme pre nego što

predložim ljudima da ponekad hodaju umesto mene

uvek sam to radio. puštao druge da nešto urade

to je vežba poverenja i poistovećivanja

juče nisam odmah bio spreman za to. želeo sam

da napravim neka pravila po kojima bi to ljudi radili

sada sam u zaostatku 39 kilometara

sinoć sam na televiziji gledao trke pasa na Aljasci. šesnaest pasa

vuku sanke i čoveka na njima. trka traje deset dana i iznurujuća je

znojim se. juče mi je bilo lošije nego prvog dana

danas sam ustao sav slomljen

pogubljen sam. i rutinske stvari mi izmiču

u trenucima sabranosti bodrim sebe

fudbaleri treniraju po snegu i hladnoći

poneki pas bi se iznurio i ne bi nastavljao trku

jednog je boleo zglob prednje leve noge

u očima im se video strah od smrti i nada u život

skuvao sam drugi čaj. obukao duksericu

sa kapuljačom. posao mi je da se lečim

juče sam skuvao krompir i napravio pire sa margarinom. ima nešto

prostodušno u krompiru što je jako lekovito. lekovita je sama ta prostodušnost

kao tekstovi Gertrude Stejn

pisanje je stvaranje lepote

znoj počinje da curi

odlučujem da se ni danas ne obrijem

da li bi bilo dobro da se istuširam

juče sam se više puta setio kako mi je u

detinjstvu majka stavljala tople obloge na grudi

život je jedna velika trka za život

da li se i pčele trkaju

krećem. evo i sunca. javiću ti se sa pola

Jelena mi je poslala sms u 10:39h

mislim na velike kornjače

gledam fudbalere kako trče po snegu i smešim se

namignem Jeleni koja umesto mene hoda za sva bića

u gradu je toplije. grad greje. sve je istinito

Jelena u 12:02h

savest sve prožima. sve se vidi. grad je topliji ali je i gušći

tu su ljudi a sa ljudima obazrivo da se ne sudarimo. opet je istinito

Jelena u 12:31h

dok pišem poruku po rukama vidim da je hladno

telu je toplo. hodanje greje. važno je samo hodati

Jelena u 13:31h

prešla sam tramvajski zeleni lepi most. prvi put sam ga prešla sa

tobom. sada sama. vidim da svako radi svoj posao. sad polako... još malo

Jelena u 13:56h

evo me blizu posla. ne ulazi mi se u bus. korak po korak osećam da sam završila

planetarno hodanje. prelazim u obično. a kad sednem napisaću završnu poruku

Jelena u 14:32h

e raj za guzove i noge kada se sedne posle hodanja

Jelena u 15:37h

    uživao sam u Jeleni i Jelenom hodanju

          juče mi je bilo bolje a od jutros mi je još bolje

pomišljam kako je lepo ići napolje

ali ostajem u kući još par dana

Dragi Miroslave, koliko me je rastužilo da si i dalje bolestan, toliko me je razgalilo i obradovalo Jelenino hodanje! Divno!

Ako se niko ne prijavi, ako ti ne budeš išao, a ne bi trebalo, i ako ti to znači, sutra bih i ja mogla da doprinesem da ostaneš

i dalje na 39 km zaostatka. Išla bih na Adu, obišla krug i vratila se peške – to je i malo više od 13 km!

poslala mi je sinoć mejl Ivana Đokić-Saunderson

puno mi to znači

dok sam crtao plavu ružu izgovarao sam zdravo ozdravljenje 

lepo je da reč zdravo znači i pozdrav zdravo 

zdravo zdravlje

kada sam igrao fudbal publiku smo na početku

utakmice pozdravljali sa zdravo zdravo zdravo

pozdraviti nekog znači biti zdrav

divno je što neko drugi može bar malo da te odmeni

poslao mi je Sun sms u 09:56h

Pupoljak Hodanje je bdenje

bdeti voleti

voleti neizmerno – bdeti neprestano

bdeti – čuvati pupoljke

da nema onih koji bdiju ljudski život bi se ugasio

bdim – jesam

ja sam bdevač

ja sam cvetač

ja sam snabdevač reči

volim ove reči koje se završavaju na ač

ač bit

ritam i suština

ja sam ritmač

ja sam bitač

oh ja sam i ohač

putač i ružač

živač

živi – život ne umire

krećem na hodanje, na kruženje, na bdenje

nad Planetom. predivno sunce, sneg. ja i ti. Ljubim

Ivana u 13:36h

uživaj živa uživaj

poslao sam Ivani sms u 13:37h

toplo je. već sam se raskopčala i čekam da pređem drugu polovinu

ulice. prešla. nadomak sam Ade, dobro raspoređenih stvari po džepovima

Ivana u 14:01h

Ada je tako lepa zimi, a u ovom novom svetlu...

zastaje dah. ptice hodaju po zaleđenoj površini jezera

sedi čovek nagog torza vežba. mačke se igraju u snegu

Ivana u 14:17h

malopre, dve žene stadoše, iz čista mira da se drugarski grle uz

glasan smeh približavam se polovini jezera, zaobilazeći ih. živo je. prelepo je. ljubim te

Ivana u 14:43h

tek sada, kada već postaje malo teže, uz blagi bol u desnom stopalu

i levom kuku, osetih poniznost koja mi daje snagu. još 4-5 kilometara

Ivana u 15:19h

završen krug oko Ade. poslednja 3 km preda mnom. bio je ovo krug u kruženju...

Ivana u 15:47h

završava se i ovo prvo od nadam se prva 33 Pupoljak Hodanja

milovanja Planete. Hvala ti Miroslave!... ulazim u zgradu

Ivana u 16:15h

predložio sam Ivani a sada i svim bićima da napave 33 Pupoljak Hodanja

tlo sam

snaga ovih reči

ovde još niko nije bio

ovde niče Pupoljak svih bića 

ja sam budni snevač

ja sam osnivač Duhovne baštine svih bića 

joj toliko je lepo

joj toliko je dobro

joj

toliko

je

očito

da

Bog

piše

ove

reči

... Aliju mora da su se svideli moji rumeni obrazi kad

sam se vratila, pa je rekao da će sutra on da hoda za tebe i to u svojoj

škotskoj košulji (ghille shirt) i čarapama:-)), da ponese i deo Škotske za tebe!:-)

Takođe se i Bojan prijavio za nedelju, ali njemu sam rekla da ćeš mu ti

možda dati neka uputstva, a Ali i ja smo mu ukratko ispričali šta radiš i kako... 

napisala mi je Ivana sinoć u mejlu

krila sam svih koraka

to kako živim je to kako pevam

ljubim još nerođeno 

stvaram još nestvoreno

dodir sam svakoj koži

detinjstvo sam sve mladi

sve reći – nikog ne povrediti

ja sam oštri nož poezije koji proslavlja svakog

ja sam tupi nož priče koji podstiče sve

sve pevati sve ljubiti

sve

peva

sve

sva bića čine sve

sve pripada svim bićima

Pupoljak svih bića je preuzimanje na sebe preduzimanje kao načelo ljubavi

Pupoljak svih bića je načelo ljubavi u kome nema nikakvog preduzimanja

Pupoljak svih bića je ovakvo putovanje još nikada preduzeto

Pupoljak svih bića je putovanje u istoriju svake reči

Pupoljak svih bića su oči kokoške dok nosi jaje

Pupoljak svih bića je sve u meni što mi je dala glista

Pupoljak svih bića je jedno jedino venčanje

Pupoljak svih bića su Tvoja 33 Pupoljak Hodanja

Pupoljak svih bića su Tvoja Drugi put 33 Pupoljak Hodanja

Pupoljak svih bića su Tvoja Treći put 33 Pupoljak Hodanja

...

Ali je upravo otišao na svoje hodanje i

zamolio me je da prevodim njegove poruke tebi

Ivana mi je rekla u 15:42h

moje putovanje za MM me je dovelo do Ade. prazno je, osim što dve

devojke trče. mirno je. podseća me na otvorena prostranstva u Škotskoj

Ali u 16:02h

dok prolazim pored Sunset kafane vidim sunce kako zalazi u dnu

Ade pretvorilo je oblake u prelepu nijansu roze. čini da hodam sporije

Ali u 16:32h

kako se sunce spušta sve niže na nebu menja oblik i boju oblaka. nebo je sada

svetlo, a oblaci podsećaju na moje omiljeno mesto u Škotskoj. mesto se zove Glenko

Ali u 16:35h

zastao sam da posmatram kako sunce u potpunosti zalazi – ispričaću ti o Glenkou

Ali u 16:45h

Glenko je deo najstarijeg planinskog venca na svetu

Ali u 16:46h

za mene je Glenko jedino mesto na kom se zaista osećam kao Škotlanđanin

kada dođem do njega uvek se zaustavim pokraj puta i izađem iz kola. razlog

 zbog čega ovo činim je da se povežem sa svom istorijom koja se tamo desila

Ali u 16:52h

to me rastuži, ali to je dobra tuga. čini da se osećam živim

 onda, kad pogledam na planine sa njihovim tepihom od prelepog

purpurnog vresa i bujne zelene trave koji se proteže do neba, shvatim

 kako smo srećni što živimo na ovoj planeti koju zovemo Zemlja

Ali u 17:01h

zastajem na pet minuta jer me kukovi bole, pa ću ti reći odakle dolazi

moja tuga na Glenkou. dobijem osećaj da mi se planine obraćaju, da mi

pričaju o svim lošim stvarima koje su se vekovima tamo događale

Ali u 17:13h

šest je sati. završio na Adi. kukovi i dalje bole, što je, mislim,

zbog sedenja za kompjuterom čitave nedelje. loš kompjuter

Ali u 17:55h

Miroslave, kada sam započeo ovo hodanje tražio sam

način da podelim sa tobom nešto vezano za Škotsku, ali

nisam mogao da ga nađem. sada shvatam da mi je Bog

 pokazao put pružajući mi tako prelep zalazak sunca. hvala Bože

Ali u 18:00h

eto Miroslave, upravo sam zatvorio krug

hvala što si mi dozvolio da ti pomognem. živeli. Ali

Ali u 18:33h

namignem Aliju i lepoti Mahabharate koju sa uživanjem čitam

Bojana ne poznajem. Bojan je juče hodao umesto mene

Lipovica. sneg već uveliko pada. sivi oblaci. krenuo ka šumi. prati me pas

Bojan u14:44h

stigao do kruške, usamljene na beloj livadi. ulazim u šumu, spuštam se

ka stazi koju prati potok. čuje se samo škripa snega pod mojim nogama

Bojan u 15:08h

raskrsnica. dva puta. puštam da me vodi osećaj...

Bojan u 15:29h

čistina. posečeno drveće leži prekriveno belim pokrivačem. osećam tugu

Bojan u 15:43h

nastavljam dalje. ulazim u šumu gde čovek nije napravio put

uništenja. čujem da je u blizini potok i krećem se u tom pravcu

nailazim na dve ptičice na grani koje su na trenutak prekinule tišinu...

Bojan u 16:04h

pratim tragove neke životinje koja ima haotično

kretanje. opet izašao na čistinu i pokušavam da se orijentišem

ugledao stogodišnji hrast na vrhu brda i krenuo ka njemu...

Bojan u 16:13h

vrh brda. osmatram teren. vidim Avalski toranj

na pravom sam putu. počinjem da osećam umor...

Bojan u 16:27h

železnička stanica Nenadovac. miris pragova. nailazi voz iz tunela

pitao čuvara pruge da li ima negde vode za piće. uputio me na obližnji

izvor. prijalo mi posle tolike tišine da progovorim... došao do izvora

propao nogom kroz led i pokvasio se... vreme je za povratak kući...

Bojan u 17:11h

            od umora mi je bolje. tek sada uživam:-)

Bojan u 17:16h

imam još pola sata do kuće. pao je mrak

za sekund. ja i dalje koračam Lipovicom

Bojan u 17:19h

stigao do asfalta i ulične rasvete. još samo malo...

Bojan u 17:23h

stigao sam ispred kuće. čistim se od snega. Miroslave

bilo mi je zadovoljstvo hodati Planetom sa tobom. Hvala ti!

Bojan u 17:34h

ne poznajem Bojana ali ga vidim u njegovim rečima

čovek liči na svoje reči

hodamo svoje reči – reči hodaju nas

neću hodati još par dana. ne bih voleo da mi se stanje bolesti vrati

nadoknadiću. ili će neko hodati umesto mene. hodaću ovde. rečima

ovom stazom

prvi put

nigde nikog

belina

melodija

prostranstva

beskraj

pupoljak

zajedno

jedno

toplina

mekoća

voda

preko vode

um

drum

korak je stvaranje

ko

om

ko-om

o

okruglo

krug ruža

ruža pupoljka

samo

celina

oslobađa

Pupoljak svih bića je prepuštanje i prožimanje svih bića

Pupoljak svih bića su čestice koje svetlucaju u radosti bivanja

Pupoljak svih bića je žuta lopta koju bacam u vazduh svakoga dana

Pupoljak svih bića je isto od kada je sveta i veka

Pupoljak svih bića je mir koji prožima i ove reči o miru u svim bićima

Pupoljak svih bića je to kako stvaram pupoljak

svakoga dana a da ni ne znam kako to radim

Pupoljak svih bića je sve ono što nije izrečeno – zeleno putuje plavom

Pupoljak svih bića je neozleđivanje – iskupljenje zbog ozleda

koje smo naneli drugima – lizanje i isceljenje njihovih rana

Pupoljak svih bića je neozleđivanje – isceljenje

ozleda koje smo zadobili jer smo druge ozledili

Pupoljak svih bića je blago neočekivanog – titraj tela u telu

Pupoljak svih bića je zavoleti sve što jeste tako kako jeste

Pupoljak svih bića je zavoleti otpalu i preostalu farbu na zidovima

Pupoljak svih bića je neizbrojiv broj kombinacija u jednostavnom

Pupoljak svih bića je ova ulica kojom smo prošli

Pupoljak svih bića je odgovor za kojim žude sva bića

Pupoljak svih bića je let bića u biću

Pupoljak svih bića je ne kako ja hoću nego kako Bog hoće

Pupoljak svih bića su listovi glavice kupusa koji mi odjednom dođoše u glavu

Pupoljak svih bića su mnogi drevni načini od kojih nema boljih načina

Pupoljak svih bića je insistiranje od koga humor neprestano pravi šale

Pupoljak svih bića je opasnost življenja bez koje nema lepote življenja

Pupoljak svih bića miriše na znoj odbačenih

Pupoljak svih bića je jebi se što me ne jebeš – ja tebe jebem

Pupoljak svih bića je Svečani nedeljni ručak svih bića koji ponovo živi

Pupoljak svih bića je preuzimanje preduzimanja kao načela ljubavi

Pupoljak svih bića je načelo ljubavi u kome nema nikakvog preduzimanja

Pupoljak svih bića je još nikada preduzeto ovakvo putovanje

Pupoljak svih bića je putovanje u istoriju svake reči

Pupoljak svih bića je jedno jedino venčanje

Pupoljak svih bića je sve ono u meni što mi je dala glista

Pupoljak svih bića su oči kokoške dok nosi jaje

Pupoljak svih bića su pupoljci koji su poverovali i krenuli kad im vreme nije

Pupoljak svih bića su pupoljci koji su se smrzli da bi sačuvali ostale pupoljke

jutros pred buđenje sam sanjao najlepši san u životu

san sa Oljenkom Jovin – najlepši događaj mog života

kako da još bolje pevam – pa da ponovo pevam

kako da još bolje pevam reč dobro – pa da ponovo pevam reč dobro

kako da još bolje pevam reč lepo – pa da ponovo pevam reč lepo

kako da još bolje pevam reč drvo – pa da ponovo pevam reč drvo

kako da još bolje pevam reč lasta – pa da ponovo pevam reč lasta

kako da još bolje pevam reč put – pa da ponovo pevam reč put

kako da još bolje pevam reč ruža – pa da ponovo pevam reč ruža

kako da još bolje pevam reč odanost – pa da ponovo pevam reč odanost

kako da još bolje pevam reč lopta – pa da ponovo pevam reč lopta

kako da još bolje pišem reč dar – pa da ponovo pišem reč dar

kako da još bolje pišem reč dar – pa da ponovo pišem reč dar

kako da još bolje pišem reč dar – pa da ponovo pišem reč dar

nekoliko reči o izvoru i biće lepo potoku

nekoliko reči o potoku i biće lepo reci

nekoliko reči o reci i biće lepo ušću

nekoliko reči o ušću i biće lepo moru

kako da još bolje pevam reči jebi me – pa da ponovo pevam reči jebi me

nekoliko reči o zemlji i biće lepo semenu

nekoliko reči o semenu i biće lepo korenu

nekoliko reči o korenu i biće lepo stablu

nekoliko reči o stablu i biće lepo krošnji

nekoliko reči o krošnji i biće lepo lišću

nekoliko reči o lišću i biće lepo plodu

nekoliko reči o plodu i biće lepo svemu

i iglama i ekserima i vunici i peškirima i bubicama i obalama i dimnjacima i

kako da još bolje pišem reč dar – pa da ponovo pišem reč dar

kako da još bolje pišem reč dar – pa da ponovo pišem reč dar

kako da još bolje pišem reč dar – pa da ponovo pišem reč dar

bog. ja. nešto. bilo šta

ja. bog. nešto. bilo šta

ja. nešto. bog. bilo šta

bilo šta. ja. nešto. bog

bog ja. bog nešto. bog bilo šta

ja bog. ja nešto. ja bilo šta

nešto bog. nešto ja. nešto bilo šta

bilo šta bog. bilo šta ja. bilo šta nešto

bog pupoljak

ja pupoljak

nešto pupoljak

bilo šta pupoljak

13.48h

 krećem. sunce me miluje a ja želim

ovim hodanjem da pomilujem Miroslava i sva bića

kroz Petrovaradin do mosta. ovaj deo puta mi je uvek bio dosadan

pre mosta na betonskim pločama keja piše

izgubljeno je samo ono čega se čovek odrekne

most. divota – veliki komadi leda plutaju po reci

uplašio me pas. viknula sam i on se uplašio mene

kej. zbog one tvoje stazice od ovih strepenica do onog drveta sam htela

 da hodam u Novom Sadu ali stepenica više nema. sada je tu betonska kosina

umesto stazicom hodam Bećarcem – pored obale Dunava

hodam baš baš sporo za srce zdravlja svih bića

poraslo je mlado drveće koje je posađeno pored panjeva starog drveća

šteta što ne znam više o drveću – na granama vidim nešto što liči na pupoljke

bulevar. zanimljivo i teško je hodati kroz grad. toplije je

Podbara.  uopšte se nisam umorila. ali se pojavio

bol u stopalima. odakle mi ideja da hodam u čizmama

prošla sam pored kuće broj 19 u ulici Patrijarha Čarnojevića

 u kojoj si stanovao. odoleva – oko nje je već puno zgrada

na Podbari sam zalutala ali sam se iskobeljala

 i u centru grada završila hodanje

17.02h

kako da još bolje pevam reč hodanje – pa da ponovo pevam reč hodanje

stvaranje je hrana svim bićima

prijao bi mi med u vrelom čaju

poljske livade

lepota brojeva

evo i pčela

zdravo grlo

zdravlje je raj

uživam u stolu i radu za stolom

uživam u pisanju

reč-dve i lepota je tu

lepotom se prepoznajemo

lepoto moja Tii si moja lepota

lepoto – dobroto

ljubim Tii stomak

miriše na med i poljsko cveće

glatka je koža lepote

prozirna

pišem da bih video koliko si lepa

kapljice drugog vrelog čaja su mi sa usana prsnule na sto

usne lepote usminama dobrote

prijaj

prijaš mi

prijaj svim bićima

lepo je pisati

pisanje pleše i peva

čestice pisanja se preobražavaju u talas pisanja

talas sledi talas

reč ljubi reč

reč

reč pupi reč

reč

i

ovo

je

lepo

sve je lepo

sve je dobro

lepotice

prijaj

svako veče jedva čekam da ustanem i sednem za sto

bio sam u toaletu

provetrio stan i namestio krevet

napravio čaj i kafu

sve vreme se molio Bogu i slušao Džon Harta

nacrtao Pupoljak Trave u rokovniku

posle dvopeka ispio prvi gutljaj kafe

prsti samo čekaju da počnu da plešu po tastaturi

tastatura je skoro bezšumna. meka. meke su i reči

jutarnje reči pune sunca

uživam u muzici na radio stanici From The Root To The Fruit

već sam se odvojio od obale

kao da niče trava iza mene

blaženstva i jesu i vlati trave

sve ono što nam trava daje svakog trena

sve ono što nam sve daje svakog trena

sve ono što nam ono daje svakog trena

sve ono što nam što daje svakog trena

sve ono što nam nam daje svakog trena

sve ono što nam trava daje svakog trena

sve ono što nam daje daje svakog trena

sve ono što nam svakog daje svakog trena

sve ono što nam trena daje svakog trena

sve se daje

svaka reč se daje

vazduh se daje

zamisli samo kako se vazduh daje

zamisli samo kako se zamisli daje

zamisli samo kako se samo daje

zamisli samo kako se kako daje

zamisli samo kako se se daje

zamisli samo kako se vazduh daje

zamisli samo kako se daje daje

Najveće izobilje izgleda kao oskudnost

Koristiš ga, ono ti nikada ne otkazuje

Pokret savlađuje hladnoću,

Mirovanje savlađuje vrućinu.

Kome je poznata prava tajna mirovanja

Taj postaje uzor čitavom svemiru.

Lao Ce u četrdeset petom načelu.

Nema većeg prokletstva od nezadovoljstva.

Nema većeg greha od želje za posedovanjem.

Stoga biti zadovoljan znači večitu dovoljnost.

Lao Ce u četrdeset šestom načelu.

sneg veje nošen jakim vetrom

puno je lepote i događaja u toj belini u vazduhu

umetnost vazduha

pesme vetrova

Branka Zgonjanin je počela sa svojim hodanjem

dobro jutro moj kaktuse ljubim Te

rekao sam prvi put ovog jutra kaktusu kada sam seo za sto

voleo bih da razgovaram sa vazduhom

svetlošću

drvećem

svakim bićem svih bića

i čovek razgovara sa norođenčetom iako ga ono ne razume

svemu se obratiti – svakom poželeti dobro

sam – okružen ljubavlju – živim u jednoj jedinoj porodici svih bića

zapisao sam sinoć u rokovniku ono što sam osetio

vazduh je ljubav

vazduh me okružuje i prožima

dišem li – ljubim i ljubljen sam

u Mahabharati se nalazim u čuvenom

razgovoru Krišne i Arđune pred otsudnu bitku

ja sam ukus vode

ja sam svetlost Sunca i svetlost Meseca

ja sam u Vedama sveti slog OM

zvuk sam u eteru i muškost u mužu

ja sam miomiris koji širi zemlja

blistavilo ognja

život svih stvorenja

uzdržanost koja krasi isposnika

večno sam seme svekolikih bića

oštroumlje svakoga umnog stvorenja

i slava svega što se slavnim zove

ja sam sila moćnih kada u njoj nema pohlepe ni strasti

ja sam i čežnja svih stvorenja ako je saglasna njihovoj dužnosti

od mene potiču svekolika bića

Krišna Arđuni

sneg je stao ali vetar nosi snežnu prašinu sa fudbalskog terena

i sutra u podne ću biti na Svečanom nedeljnom ručku svih bića

dođi

svaki trenutak je prilika za savršenstvo

vetar samo fijukne pored prozora

ovo je topla kupka ljubavi za Tvoje telo dušu u duh

nadam se da ću u ponedeljak pomalo početi da hodam

u zaostatku sam 65 kilometara

prošlo je podne. sinulo je sunce

subota je – proslavi je

08.57h krećem sa Roelof Hartplein-a na sever Amsterdama

hodaću kanalima, za tebe Miroslave, za Ružu, za Pupoljak

9.55h zastala sam na severnoj granici centra grada da popijem espreso

 napolju je hladno za moja stopala, pa ću se ugrejati narednih 10 minuta

konobarica priča jednom crncu zašto ona mora da radi, šta sve ona mora da

 plati. na kraju krajeva, i časove joge. toplije je. hodala sam skoro puni sat bez prestanka. da li da nastavim na sever i da pređem vodu brodom? magla je. tužna sam ovih dana. da nema Pupoljka ne bih uživala u ovom hodanju osećala bih se suviše usamljenom. eh, i kanali deluju nekako usamljeni, ovog jutra. ali tu su labudovi, patke, galebovi i gnjurci. tvoji gnjurci, Miroslave

10:10h krećem ponovo. u stvari tako je erotično

biti na ulicama – neko uživanje iz detinjstva se budi u butinama

10:17h na centralnoj stanici dva ciganina sviraju frulu i harmoniku

 ciganski tužno-radosno. ostavim im 25 centi, okrenem se i zaplačem. život!

mislim na Heidegera: bol nam poklanja svoju

lekovitost tamo gde je najmanje očekujemo

10:29h sada hodam obodom centra grada, pored

Gradske biblioteke. magla je toliko gusta da izgleda kao da sam

u sred mora. nema kraja vodi. nema obala. galebovi dreče, gnjurci su

nekako mekani. jedan mali pas. obraduje me svaki pas na ulici. ja-pas

10:50h šetamo pored kanala, gnjurac i ja

11:07h polako se vraćam ka centru. hodaću do kuće ostatak

da uštedim novac koji bih potrošila na tramvaj. volim da štedim

volim skromnost. ona me uči plemenitosti. ti to najbolje znaš, Miroslave

11:32h  Amstel! reka! reka je ipak reka, a kanali su ipak kanali

11:51h u poznatom kraju – Heinikenplein. vau! čaplja

na kolima! otkud ona tu? prelete sad na druga kola

12:12h izgleda sam opet zalutala. hh, da – Apollohal

12.25h Roelof Hartplein ponovo. završavam. milina od umora. hvala svim bićima

 koja sam sretala i sa kojima sam hodala. hvala ti Miroslave. hvala ti Pupoljče

mislim na ždrebe u kobili

jezik prvih bića

oblačno je. promiče suv sneg

danas ću hodati. radujem se i plašim se da mi se prehlada ne vrati

25. januara, u 13 časova i 15 minuta je umrla  Milika  Stanković

moja dobra, predobra majka, moja keva. Sada sam sam. Prošlo je deset dana a ja njene fotografije

još uvek ne mogu da gledam duže od tri sekunde a da mi suze ne krenu. Kako da oni koji umru i dalje žive? Gde sagraditi

dugovečniji spomenik onome ko nam umre od spomenika koji sagradimo u sebi?

poslao mi je juče mejl Srećko Stanković

majke odlaze majkama

napolju sam. posle dve nedelje ponovo hodanje. ponovo napolju kao

u detinjstvu posle dvonedeljnih bolesti. nadam se da će sve biti dobro

kod Vuka sam. prošao sam prva dva kilometara

kada posle dva-tri kilometra uđem u ritam hodanja

osećam da sam neprekinuta nit puta oduvek i zauvek

kao da dolazim iz beskraja i hodam beskraju

iz bezvremenosti u bezvremenost

iz prve reči u svaku reč kao prvu

juče je Tivadar Domanecki trčao za mene po snegu u okolini Budimpešte

radost je dužnost i dug

radost je rad

rad radosti

radujem se da verujem

sva stvorenja umiru i potvrđuju da nikada

niko nije umro i da nikada niko ne umire

kao dete koje nacrta drvo i vidi da je to drvo tako i ja

napišem nikada niko ne umire i verujem da nikada niko ne umire

ništa bezumnije i nerazumnije nisam video od razumnih ljudi

fotografisao sam mlado drvo lagerstemije. poreklom je iz Kine Japana

i Australije. izboriće se ono na ovim hladnoćama i uskoro će procvetati

crvena marama i crveni šal su mi preko usta i nosa

nije ovo baš neko hodanje ali je to najbolje hodanje

hodao sam 10.39 kilometara. nije mi bilo teško. treba polako da se vratim

kada sam bio mlađi čuvao sam se tako što se nisam čuvao

sada bi trebalo i da se čuvam

da jedem pre podne pre nego što krenem na hodanje

da namažem stopala kremom i izmasiram ahilove tetive

od danas ću svaki dan jesti med i žitarice

 sada sam u toplom – hvata me umor

osećam glad

namignem lepoti koja me okružuje

namignem dobroti koja kruži u meni

spoljašnje i unutrašnje kruženje

jedno je to ljubljenje – kruženje Pupoljkom svih bića

kliznuo sam metar-dva niz ovu poledicu

guguču gutke – peva proleće

hodam kao veliki breg

srećan sam što nikada nisam imao automobil

kada bih ponovo živeo u četrnaestoj godini bih našao

jedan oblutak i svakoga dana bih ga milovao celoga života

namignem svom kamenju

hodam da bi kamenju bilo lepše u celom Svemiru

voleo bih da imam dva velika meka peškira. jedan bordo a drugi

plavi ili žuti pa da uživam u njima svaki put kada uđem u kupatilo

sve više dobrote otkrivam u blagom humoru

sve najbolje mislim o gravitaciji

gravitacija je svemirski seks

gravitacija je podvrsta seksa

mislim o seksualnom životu kamenja

uživam razmišljajući o razmnožavanju kamenja

seks mi ne bi toliko značio u životu da sam se bavio sticanjem i ratovanjem

penjem se uz stepenice – baš je to čudesan seks

ako staviš svoje emocije u ovo blaženstvo

i malo poveruješ desiće Tii se ljubav zauvek

sada hodam kao planina. hoću da kažem da je strpljenje planina

nije asfalt toliko bola naneo zemlji nego čovek koji ga je po zemlji prosipao

ni je ni beton. nije ni gvožđe

prepuštam se pčelama

zamišljam misli kao pčele a mišljenje kao lekoviti med

sada hodam kao okean

mirujem a krećem se

na raskrsnici se osvrćem tamo-ovamo i prepoznam da gledam kao životinja

životinje uživaju dok gledaju

gledanje i jeste veliko uživanje

sećam se samo kako sam u detinjstvu uživao da gledam

hodanje prefinjuje čula

stopala stalno dodiruju

oči neprestano gledaju

uši sve vreme slušaju

nos stalno miriše

usne samo ljube

stopala ljube

oči ljube

uši ljube

nos ljubi

usta ljube

čula ljube dušu – duša ljubi duh

ljubim ljubi ljubim

po zaleđenoj snežnoj stazi kroz šumu

prvo stajanje na Pupoljku Hodanja

stojim usred šume i slušam vetar u granama

gledam vetar kako nosi krošnje drveća

stabla su mirna a u visinama se njišu kao da plešu

drveće svojom lepotom uvećava i širi lepotu sveta

sretan sam jer živim u svetu u kome živi i drveće

kralj šuma pozdravlja predsednika drveća

huji vetar

vetar čistač

ponekad stvaranje nije ništa drugo nego čišćenje

vetar sejač

ponekad stvaranje nije ništa drugo nego sejanje

namignem imenima svih vetrova

svuda su vetrovi domaći i drugačiji

okrećem se da pogledam da li me psi prate

strma snežna staza me je naterala da trčim da se ne bih okliznuo

zaustavilo me je drvo kome sam se bacio u naručje

oznojao sam se na uzbrdici i nizbrdici pa mi je

sada na ulicama hladno po grudima i stomaku

velike reke greju predele kroz koje teku

kako da ne volim reke kada se isparavaju

kako da se ne uzbudim kada vidim konje kako se puše na hladnoći

kako da mi se ne zamuti u glavi kada mi se

otkriva da je svet samo jedna ljubavna pesma

sve voli jedno drugo a da ni ne zna da voli

svi žive od života a sam život živi od ljubavi

život ne bi ni živeo kada ne bi ljubio

sklupčan pas leži ne snegu. miran je. samo mu vetar kostreši dlake

napravio sam nekoliko fotografija tramvaja i autobusa

i shvatio da je to umetnost tramvaja i umetnost autobusa

umetnost ove ograde od cigala koja se ruši

lepota u mojim butinama

da li da idem pravo pitao sam kocku. kocka mi je odgovorila da

blizu sam Gnezda. opijen umorom – uživam u spokoju

radujem se da uđem u Gnezdo kao što

sam se na početku radovao da iz njega izađem

sinoć sam gledao televizijsku emisiju sa osamdesetdvogodišnjim preminulim

slikarom Slobodanom Vuličevićem. voleo bih da pročitam njegovu knjigu

 Ovu knjigu posvećujem kapima kiše. pozdravljam Te Slobodane Vuličeviću

nacrtao sam Dobrog Hodača Slobodana Vuličevića

baš su me dobro napala i uplašila ova četiri psa

poskočim za besmrtnost Slobodana Vuličevića

živim sa svakim bićem

neki psi su već postali ljudi. neki ljudi su već postali Slobodan Vuličević

nema umetnosti u svetskim centrima

od stida je lep ovaj mladić

hoću da kažem da sam ovde

ovo blaženstvo posvećujem česticama Slobodana Vuličevića

hodam ulicom Samuela Beketa za Slobodana Vuličevića

sve ulice ovog sveta bi mogle nositi ime Slobodana Vuličevića

Slobodan Vuličević je voleo sve i sve je volelo Slobodana Vuličevića

pre nego što je ušla u prodavnicu stara žena je bacila cigaretu

u jednom trenutku je Slobodan Vuličević rekao da je osam puta obišao

 Planetu. niko mi ne veruje – rekao je. ja Tii verujem Slobodane Vuličeviću

uzeo sam jednu cepanicu sa gomile drva koja se prodaju. nosim je u

rukama kao knjigu. odneću je u Gnezdo da mi u sobi bude kao cveće

nadam se da ću sve više i bolje razgovarati sa kaktusom

onda i sa drugim bićima i stvarima

svakom je potrebna lepa reč

lepa reč ne košta ništa a čitavo je blago

baš zato što je vrednija od blaga lepa reč je retka

od sada ću sejati lepe reči

nek bujaju lepe reči

dobra je knjiga ova cepanica

prija mi da sa obe ruke držim cepanicu iza leđa

Svemir je gnezdo po kome hodam

kada izađem iz Gnezda ulazim u gnezdo svakodnevne umetnosti

svakog trenutka svuda i svemu ljubav – večna umetnost u pesmi svih bića

okrenem se i namignem Slobodanu Vuličeviću i njegovoj ženi

ja sam pesnik ove cepanice – kažem

ja sam pesma ovog pesnika – kaže

nosiš me u ruci ja sam tebi draga – kaže mi cepanica

draga i sve toplija – kažem cepanici

kada bih ponovo živeo u dvanaestoj godini bih rekao

 kada budem imao šezdeset nosiću cepanicu u ruci prvi put

Slobodane Vuličeviću – stvorio si – umetnost Slobodan Vuličević

4.3 km – dobro hodanje – počinje pisanje

lepo je kada samo hodam. ne mislim i samo se zaboravim

dobar dan trave – javljam se travama na ovoj kosini

trava – baš je lepo to ime

kada bih ponovo živeo kao desetogodišnjak

 bih rekao posle pedeset godina ću postati kralj trava

umetnost peškira se suši na onom prozoru

promiče vlažan sneg

prvi put sam ovde u Višnjici video Dunav

stavio sam kapuljaču da me uspavljuje dobovanje mokrog snega

padaju krupne vlažne pahulje

u povratku je pred pokojnikovom kućom još više ljudi na ispraćaju

nikada u životu nisam video ovako krupne pahulje

pahulje snega pozdravljaju kapi kiše

ovo je umetnost padanja snega

uživam u veličanstvenoj snežnoj predstavi

do malopre je bilo obično. pomalo i

 tužno a sada sa ovim snegom je veličanstveno

sveta dužnost je biti srećan

srećne li dužnosti svih koji su srećni

biti srećan zbog sreće i srećom zračiti

svako ko je obuzet onim što radi zrači srećom

snežna predstava je završena. sve je opet utonulo u sivilo

tek ovo nevoljeno sivilo je uzvišeno

umetnost sreće je doživljaj da to što jeste jeste sreća

umetnost sreće je staviti ruku na grudi i osetiti toplinu

kada bi ljudi znali da su srećni kad god nisu

 nesrećni planeta Zemlja bi bila rudnik sreće

da li je ova žena ispred mene srećna što su joj na rukama zelene rukavice

namignem sreći

sa Karaburme ime ti odjekuje

piše na zidu

svako mesto na Planeti zrači trenutkom Božijeg

stvaranja i zato sam sada u Svemiru – ovde u večnosti

mila. inteligenta. lepa. atraktivna. nežna. a ja te volim

piše ne zidu

u šumi sam. beli se zemlja. magla je pala po drveću

da li štap nosite zbog pasa – pita me čovek sa štapom u šumi

posle veličanstvenosti i uzvišenosti evo

božanstvenosti na mekoj snežnoj stazi kojom se spuštam

hajdemo snežna blaženstva

celu noć je padao sneg. sve je zavejano

nema više parkiranih automobila. umesto njih neki beli lepi predmeti

pada sitan sneg nošen jakim vetrom

pada bela voda

snežna belina lepotom oduzima dah

često sam pisao o životinjama koje stojeći kisnu u predelu

prvi put pišem o životinjama koje stoje a po njima veje sneg

samo je belina belja od snega

sneg – umetnost beline

nije slučajno da deca jako vole sneg

hvala na gospodstvu – rekao sam čoveku koji me je propustio na snežnoj stazi

vetar voli snežna prostranstva

sve biva samo u bajci

ja sam bajkač – hodač bajki

knjiga Miroslav Mandić nije bajka za decu

knjiga Miroslav Mandić nije bajka za odrasle

knjiga Miroslav Mandić je bajka za sva bića

u knjizi Miroslav Mandić danas pada sneg

sve reči u knjizi danas veju

bele se reči

bele se bele reči Božije

mislim na visibabe i bele smrti onih koji su umrli u snegu

da li su ribe ikada videle sneg

led su videle ali sneg

kada neprestano pada sneg

zavejani snegom nestaju putevi

divim se svakom ko prti sneg

put je duži kada se po njemu teško hoda

napravio sam grudvu snega

prvi put u životu nisam bacio grudvu nego sam je ostavio na jedan stubić

lepota ovog sveta je samo nagoveštaj lepote Božije

poklanjam se toplim i suvim dubokim cipelama na mojim nogama

hvala Vesni Milović koja mi ih je poklonila pre par godina

ne želim da umrem

umesto mene posadiće parking

Platan Platanović

piše na jednom papiru okačenom o drvo na Bulevaru na kome će uskoro seći drveće

ni ja ne želim da Tii umreš i znaj Platane Platanoviću

 i kada poslednji parking na ovom svetu izumre Tii ćeš živeti

slava Tvoja Bože i slava Tvoja sneže za 13.96 km. i 3:08h hodanja danas

prosek ovonedeljnog hodanja je 13.18 km. a ukupni prosek Pupoljka Hodanja je

10.966 km jer mi nedostaje 65 kilometara koja treba da nadoknadim jer nisam hodao zbog bolesti

umetnost nastane pre nego što je stvorim

blaženstvo nestane pre nego što ga napišem

kada sam malopre u apoteci rekao molim vas tri

table c vitamina čuo sam da mi je glas promukao

juče ga nisam čuo. nisam izgovorio ni reč

sinoć pre spavanja a malopre pre hodanja

 sam osetio... nadam se da se neću razboleti

pomisli o razboljevaju me čine jadnim

sramota me je. osećam se krivim. nikakvim

izložen

izloženost je umetnost draga umetnosti

ne može ni jedan dan da hoda a hoće deset godina

ne može ni jedno blaženstvo da napiše a hoće da ih piše četrnaest godina

jako se znojim

šakama brišem znoj ispod kape

suočavati se sopstvenom propadljivošću je preduslov nepropadljivom

ako neko zna Sinišu Labrovića neka mu kaže da je ovo podignuta ruka za njega

u detinjstvu sam puno puta slušao kako se neko

oznojio pa pio hladne vode pa se prehladio i umro

dodirnuo sam veliki platan kod Kalenićeve

 pijace kada njega dodirnem sve je dobro

za stolom sam

konj u štali

da sam se bolje osećao dok sam hodao pisao bih više o Siniši Labroviću

to što ne pišem o Siniši Labroviću je način da pišem Sinišu Labrovića

juče sam prvi put čuo za Sinišu Labrovića

radujem se zbog Siniše Labrovića

lakše je biti na ovom svetu kada je u njemu i Siniša Labrović

sve je u svemu

dobrota u svima

lepota u svakom

ponekad pisanje nije ništa drugo nego samo želja da se napiše nešto prelepo

granje visoko u nebu

ponekad pisanje nije ništa drugo nego stid

telo

neko

peta pupoljak