Bog Miroslav Mandić Bog

    Ti
    si

    418649

    pupoljak

    SAMO TII U SVAKOJ SVEREČI

    1896. dan
    11. mart 2010.

    dobro

     

    lepo

     

    dobro lepo

     

    lepo dobro

     

    dobro dobro

     

    lepo lepo

     

    kad su dobro i lepo zajedno – dobrota zrači lepotu – lepota sija dobrotu

     

     kad su dobro i lepo odvojeni – đavo podučava kroz dobro – zavodi kroz lepo

     

    u pahuljici snega su pahuljice dobra i puhuljice lepog

     

    kad su muško i žensko zajedno – muško hrabri – žensko gali

     

    kad su žensko i muško odvojeni – muško ubija – žensko porobljava

     

    zemlja i nebo su jedno

    čovek i sva bića su jedno

     

    zajedno smo da bi bili jedno – zajedno

     

    zajedno znači biti jedno a ne zajedno

     

    jedno je sloboda

     

    jedno je istina

     

    jedno je ljubav

     

    svaki dan je ne samo nešto svakidašnje nego i najveća svečanost

     

    umetnost svakoga dana ne samo da je

    najjednostavnija i najobičnija nego je i najređa i sveprisutna

     

    umetnost svakog dana ne samo da je

    svima dostupna nego je i najskuplja i nepotkupljiva

     

    umetnost svakog dana je hleb nasušni

     umešen od vode ponavljanja i žita zahavalnosti

     

    zahvalan sam svakoga dana na umetnosti svakoga dana

     

    volim svaku prirodu koja sama menja svoju prirodu

     

    promeniti svoju prirodu znači stvoriti bolju prirodu

     

    živeti svoju prirodu i ne menjati je znači uvećavati zlo

     

    ne volim bilo koju prirodu koja nasilno menja bilo čiju i bilo koju prirodu

     

    modernitet

    postmodernitet

    postpostmodernitet

    medernitet posle postmoderniteta

    sve podrazumivitet do podrazumiviteta

     

    svet je prepun podrazumiviteta koje razumeju samo oni koji ga podrazumevaju

     

    podrazumiviteti su smrt duha

     

    svratio sam do prijatelja – familije Mandić – napunili su mi torbu za poneti

    rakija

    hleb

    ajvar

    krompir

    turšija

    kupus salata

    pekmez

    torta i kolači

    ludilo od ljubavi i svesuštine

    pozvano si na ručak

     

    ljubim sve što pojedem

     

    sveživote – mojom ljubavlju se hrani

     

    milo moje istetoviraj oblik mojih usana na svom telu

    hteo sam da Tii pošaljem mejl sa ovim predlogom ali sam

    odustao jer je svako blaženstvo i inače napisano samo za Tebe

    HODAM ZA MLAD SVIH BIĆA

    1897. dan
    12. mart 2010.

    verujem da matematika ne odobrava nasilje ljudi nad drugim bićima

     

    kada bi matematika odobravala nasilje ne bi bila živa i ne bi mogla da se razvija

     

    matematika je bluz viših bića

     

    njega su izdali njegovi a njegovog neprijatelja su izdali njegovi

     

    naši su izdajice

     

    budućnost čoveka je u tome da pronađe način da se iskupi za svoje nasilje

     

    nasilje demokratije

    nasilje komunizma

    nasilje fašizma

    nasilje tajnama

    nasilje bogatstvom

    nasilje ugledima

    nasilje imperijalizma

    nasilje kolonijalizma

    nasilje feudalizma

    nasilje robovlasništva

     nasilje rasizma

    nasilje gasnih komora

    nasilje konc logora

    nasilje kulaga

    nasilje tržnih centara

    nasilje hleba i igara

    nasilje banaka

    nasilje civilizacija

    nasilje osvajanjem vasione

    nasilje dizanjem brana

    nasilje kopanjem rudnika

    nasilje krčenjem šuma

    nasilje pripitomljavanjem životinja

    nasilje misionarenjem

    nasilje inkvizicije

    nasilje lomača

    nasilje giljotina

    nasilje vešala

    nasilje električne stolice

    nasilje bioinžinjeringa

    nasilje klanice

    nasilje pilana

     

    nasilje dobrotvornih akcija u kojima se pere svo nasilje

     

    nasilje škole i univerziteta u kojima se ljudsko zlo prećutkuje a

    savest dece i mladih ubija da bi mogli da čine nasilje mirne savesti

     

    ja ne mogu sa svim tim da živim i zato ovo pišem

     

    ja ne mogu i ne želim to da razumem i zato hodam za mlad svih bića

     

    živim za vaskrsenje svih bića a pogotovo za ona bića koja sam povredio

     

    stvaram za sva i još nestvorena bića a

    pogotovo ona koja sada svojim stvaranjem povređujem

     

    sva bića će podržati čoveka u njegovom iskupljenju

     

    iskupljenje je humus velikog stvaralaštva

    možeš Tii to čoveče možeš

     

    sva poznata bića su samo delić nepoznatih bića i oni zajedno čine sva bića

     

    ritam je biće

     

    bezbroj bića je u ritmovima svih bića

     

    tišina je biće

     

    bezbroj je bića u tišini

     

    sva bića su pesma koju vole sva bića

     

    Dunave ljubim Te – viknem i mahnem Dunavu

     

    i ja tebe ljubim Miroslave – vikne mi i teče mi Dunav

     

    tek kad pogledam u oči dana vidim da me oči dana gledaju

     

    tek kad pogledam u oči istine vidim da me oči istine gledaju

     

    tek kad pogledam u oči ljubavi vidim da me oči ljubavi ljube

     

    oči gledaju oči

     

    jedno je oko u svim očima

     

    oči gledaju da bi ljubile

     

    radost života sa svim bićima

     

    ozaren sam ljubavlju svih bića

     

    žubor

    lahor

    pčela

    cvet

     

    osećaš kako mi se širi u grudima

    DA LI DA POČNEM SA POZIVIMA-OGLASIMA ILI JOŠ NIJE VREME

    1898. dan
    13. mart 2010.

    čitam autobiografiju Džejms Brauna na kompjuteru. promiče sneg

    dobrota je tako lepa. plačem. suze mi pune oči. dečače ne odustaj

     

    volim hrabrost ovih reči što samo postoje

     

    volim volim

     

    volim me venčava sa svim bićima

     

    volim sva bića – sva bića su moji roditelji – moja žena – moja deca

     

    sve je moje jer ništa nije moje

     

    ko hoće da brine o čoveku kao vrsti mora da

     brine o njemu za najmanje sledećih milion godina

     

    čoveka kao vrstu uništava ono što on smatra da je njegovo

    njegova krv

    njegov porod

    njegova porodica

    njegova rasa

    njegova nacija

    njegova država

    njegova kultura

    njegov jezik

    njegovo vlasništvo

    njegova Planeta

     

    hej lepoto koja si krenula na put – izgovorio sam dok sam crtao Dobrog hodača

     

    dok čekam susret sa Vladimirom Macurom hodam oko hotela Moskve

     

    Vladimir mi je poklonio zelenu olovku dugačku dva metara

     

    želim da sva bića neprestano osećaju moju ljubav

     

    voleo bih da sva bića znaju za Miroslava Mandića i Umetnost Miroslav Mandić

     

    najbolji su mnogo skromniji oni žele da za njih zna

    samo njihova nacija ili rasa ili pol ili njihova civilizacija

     

    ne samo da bih violeo da sva bića znaju za ime

    Miroslav Mandić nego verujem da ga ona već znaju

     

    bez obzira što je moja želja izložena podsmehu ili smatrana

    ludačkom mislim da je to suština svakog bića da ga sva bića znaju i vole

     

    moja želja da sva bića znaju ime Miroslava Mandića je želja i svakog slavuja

     

    svake travke

     

    svakog Volt Vitmena

     

    svakog Fernanda Pesoe

     

    svakog Fridriha Helderlina

     

    svakog Majstor Ekharta

     

    svake Bili Holidej

     

    svake Gerdrude Stejn

     

    svake bebe na grudima prosjakinje

     

    svake otkinute grančice

     

    svakog zrna pšenice

     

    svakog ko je prećutao

    ime umetnosti Miroslava Mandića

    i umetnost imena Miroslav Mandić

     

    moja želja da sva bića znaju ime Miroslav Mandić

    nastaje na muzici želje kojom plešu i pevaju sva bića

     

    Miroslav Mandić oslobađa svetlost i ljubav u svakom biću

     

    Miroslav Mandić je stvoren iz duboke skromnosti svakog zanosa

     

    Miroslav Mandić traje u toplom spokoju svakog smiraja

     

    Miroslav Mandić u Tvom imenu – Tii u imenu Miroslava Mandića

    SRCE JE PESMA SVIH BIĆA

    1900. dan
    15. mart 2010.

    ...

    ...

    ...

    ...

    ...

    ...

    ...

    ...

    ...

    ...

    ...

    ...

    ...

    ...

    ovde su bila imena četrnaestoro bližnjih kojima sam u subotu napisao

    odlazim sve dalje i dalje sve bliži i bliži srcu svih bića – Tvom srcu

    srce je pesma

    srce peva um

    pišem Tebi jer se nadam da me voliš

    i možeš da podneseš i moje delo i mene i ime Miroslav Mandić

    šaljem Tii blaženstva ove nedelje da mi pomogneš da sve bude

    tako kako je u njima napisano – tako kako je verujem Bogu milo

    moje pevanje i umetnost Miroslav Mandić je

    ozarenost i potvrđivanje rajske želje da jesam

    da jeste sve što jeste

    Bog u meni Bog

    ovaj mejl šaljem Tebi

    licem pevanja

    licem stvaranja

    licem odanosti

    u nedelju sam pomislio da bi to moglo nekog od njih uznemiriti

    i nisam nikome poslao ovo pismo sa prošlonedeljnim blaženstvima

     

    odlazim – to što osećaš je um

     

    dolazim – to što osećaš je srce

     

    ... odlazim dolazim odlazim dolazim odlazim dolazim odlazim dolazim... 

     

    jedini – isti kao sva bića

     

    samo Bog

     

    samo pesma

     

    samo ruža

     

    samo put

     

    samo svako biće

     

    sve sam

     

    primi me u sebe

     

    procvetaj

     

    cvetaj Miroslava Mandića-sva bića-ljubav-Boga

     

    Miroslav Mandić je ime raja

     

    sve što nije raj je dosadno i od dosade se ubija i ubija sve oko sebe

     

    Miroslav Mandić je ime svih bića

     

    Miroslav Mandić je način da šalom na svoj račun sve postane Miroslav Mandić

     

    dok postoje imena Miroslav Mandić će biti ljubav u svakom imenu

     

    kada nestane i poslednje ime nestaće i ime Miroslav Mandić

     

    ponavljam ime Miroslav Mandić kao sve što ponavljam i to kako se ponavljam

     

    kao fudbaler koji na treninzima ponavlja sve što u igri postane savršeno

     

    ja nisam Miroslav

     

    ja nisam Mandić

     

    ja nisam Miroslav Mandić

     

    ja sam Miroslav Mandić

     

    umetnost jednog imena – umetnost u jednom imenu

     

    sve pevano jednim imenom

     

    Miroslav Mandić – sve svakoga ljubi

     

    Miroslav Mandić – ljubav je jedna

     

    zovi se Miroslav Mandić – zovi me Miroslav Mandić

     

    Miroslav Mandić je Aleksa Golijanin koga sam slučajno sreo posle tri godine

     

    Miroslav Mandić je Ana Đorđević-Petrović koju sam slučajno sreo

    a ona mi malo pre toga kupila belu vunicu za knjigu Miroslav Mandić

    Ani sam prvoj ispričao za Velike slike koje ću početi da radim

    GOLI BEZ STIDA A NE BESTIDNI – BEZAZLENIMA

    1901. dan
    16. mart 2010.

    sa uživanjem čitam Slobodana Tišmu

     i njegovu najnoviju knjigu Quattro Stagioni

     

    uzmi nešto bilo šta i videćeš – ljubav je

     

    daj nešto bilo šta i osetićeš – pesma je

     

    stanje ljubavi je stanje pesme – prvo stanje

     

    događaj života je događaj priče – drugo stanje

     

    Bulke

    volim vas – svršavajte svi

    Bulke je naslov mog dramskog teksta koji čine samo četiri reči volim vas – svršavajte svi

     

    zamolio sam reditelja ljubavi Branka Popovića da režira ovaj tekst 

     

    Bulke su posvećene publici i jedinoj pravoj režiji – režiji same publike

     

    Bulke se prvo izvode kao kamerna predstava dok polako ne prerastu u

    masovna okupljanja na kojima kao što tekst kaže svi svršavaju zajedno

     

    svršavanje-preobražavanje

     

    Maslačak

    gadim se sebe – spasila sam se – iskupila sam te

    Maslačak je naslov mog dramskog teksta koji čine samo devet reči

     

    Maslačak sam posvetio Tebi

    pozovi me da Tii dam uputstva za njegovo izvođenje

     

    idem da vidim i fotografišem plave cvetiće

     

    plave cvetiće ću naći dole kod reke

     

    vetar duva – našao sam ih – neshvatljivo su lepi

     

    neprimetni od lepote – neprimetni za dobrotu

     

    uživam slušajući zvono koje me zvoni

     

    moja sreća se zove Sreća Svih Bića

     

    siguran sam da mušice ne bi pristale da žive da nisu srećne

     

    pored Dunava odmah osetim da sam okean

     

    smešim se i mislim – odmah je najveći okean

     

    sve što je najvrednije je besplatno a sve što ne vredi je

    sve skuplje i skuplje sve dok ne dovede do najskupljeg – do ubijanja

     

    sve što je skupo je u vezi sa pljačkanjem i ubijanjem

     

    skupo je zločin

     

    nežno je jeftino

     

    nit sam sa ovima nit sam sa ovima nit sam sa ovima – zlatna nit sam sa svima

     

    ne volim ni ljudske tajne ni skrivanja. ali mi se svidelo

    kako je Svetomir Bojanin pre neko veče govorio o tajni

     

    tajna kao uzrok neshvatljivog i nedokučivog

     

    lepo je Svetomir Bojanin govorio i o stidu kao neprikladnom i neprilagođenom

               

    mladić ispred mene telefonira i po njegovim

    pokretima osetim kako se postideo i osetio poniženim

     

    uvek sam se stideo. pogotovu u detinjstvu

     

    sada osetih – stideo sam se jer sam osećao da nisam od ovog sveta

     

    samo se sa Bogom Tobom i svim bićima ne stidim

     

     

     

     

    BAŠ JE TAKO KAKO KAŽE PEKARKA – AMIN

    1902. dan
    17. mart 2010.

      blaženstva koja slede pišem hodajući ka

    tramvajskom mostu gde ću se sresti sa Jelenom Bešir  

               

    volim da se pripremim za susret. pogotovu u hodanju pred sam susret

     

    pripreme za susret su jako važne. to je vrsta gospodstva koje oplemenjuje

     

    radovanje susretu i poštovanje onoga sa kim se susrećeš

     

    pripreme za susret stvaraju i oblikuju susret

               

    za mene je svaki susret prvi. odlučujući. od koga očekujem

    sve i ništa. susret dvoje prvih ljudi. bez iskustva. rajski. nevino

     

    pre dvadesetak dana smo Jelena i ja imali prelep

    Biznis ručak. danas ću joj predložiti Seks ručak

     

    do sada sam imao Biznis kafe i Biznis ručkove a ovo bi bio prvi Seks ručak

     

    Bog ručak

    Seks ručak

    Biznis ručak

    to su ručkovi koji čine – upravo otkrih – Svečani nedeljni ručak svih bića

     

    kod Pošte sam. mislim o Večnoj umetnosti

     

    živim i stvaram Večnu umetnost

     

    ja sam Večna umetnost – izgovorio sam pred Narodnom skupštinom

     

    Večna umetnost je umetnost

     

    ne ova ili ona umetnost nego samo umetnost

               

    ne ni Večna umetnost nego umetnost koja stvara večnost

     

    svako ko se bavi Večnom umetnošću je njen osnivač – prvi – jedini

     

    Večnu umetnost stvara Jedan jedini umetnik

     

    svi umetnici čine Jednog jedinog umetnika

     

    Jedan jedini umetnik čini sve umetnike

     

    prešao sam most. Jelene još nema ali sad će ona...

     

    ... Jelena je ušla u autobus broj 65 a

    blaženstva koja slede pišem posle našeg susreta

               

    čovek zaustavlja taksi sa cigaretom u rukama

    a dim iz njegove cigarete se vijori raskrsnicom

     

    pre susreta sa Jelenom je temperatura bila za nekoliko stepeni

    niža tako da sada uživam u sporom hodanju na toplom suncu

     

    poštujem i volim svačiji seks

     

    svačija seksualnost je jedinstvena i predivna

     

    sva bića su opčinjena seksualnošću svakog bića

     

    matematika je oda seksualnosti svih bića

     

    seks je heroj besmrtnosti

     

    seksualna bića hrane besmrtnošću sva bića

     

    seks je odan večnosti

     

    volim odano

     

    ne živi se više od velikih stvari nego od malih

    rekla mi je pekarka kod koje sam prvi put kupio somun

     

    ja sam seks svih bića – Tii si najuzbudljivije i najpoželjnije biće – aman

     

     

    STIDOM – STID JE DOM SVIH BIĆA

    1903. dan
    18. mart 2010.

    sreća je tužna

     

    nesrećna sam jer skoro svi misle samo na svoju sreću

    na mene niko i ne misli i retko ko je srećan zbog mene

    mnogi koji su srećni ne znaju da sam ja tada nesrećna

    ja sam sreća – biće sreće – samo jedno od bića svih bića

    ja sreća sam srećna samo kad su sva bića srećna

    nema od mene srećnijeg bića kad su sva bića srećna

    priča mi sreća

     

    volim kako Slobodan Tišma piše o bojama i to što mnogo piše o njima

     

    ceo život sam se trudio da nikoga ne zavodim ali

    da svakom pokažem da je uzbudljiv i jako poželjan

     

    pčela sam koja svakoj ženi pokazuje da je najlepša i najpoželjnija

     

    travka sam koja svakom biću pokazuje da je najželjenije biće

     

    uspeh sam i kažem – Tii si najželjenije biće

     

    nikada nemoj da zaboraviš da jedino Tebe žele sva bića

    posvećeno mladiću koji je juče u Knez Mihailovoj prišao Jeleni Bešir da je pozdravi

     

    ja sam Bog jer Te volim

     

    ja sam Bog jer sam samo Bog

     

    ja sam Bog jer sam slava Boga

     

    smrt ne izneverava

     

    smrt život daruje

     

    ljudi su izdali smrt

     

    večnog se života odrekli

     

    ako ne osetim da je moja majka kurva a moj otac

    kriminalac uvek ću misliti da su kurve i kriminalci neki drugi

     

    ako nikada ne osetim da sam niko uvek ću misliti da su neko oni koji su niko

     

    živeo Dragane Mitroviću

    rekao sam osmogodišnjem dečaku koji mi je upravo rekao svoje ime

     

    Dragan Mitrović je moja sreća kojom usrećujem sva bića

     

    kako samo usrećuje novac kada ga nekome bezrazložno dam

    posvećeno jebežljivom novcu

    jedna pčela je sletela na kartonsku kutiju u kontejneru

     

    sa svim bićima hoću sve i sa svakim

     

    bez jednog jedinog bića među svim bićima neću ni sa kim ništa

     

    ja svih bića u meni nikada neće umreti

     

    ja mog bića će umreti za sva bića

     

    neko je izdvojio baš ova dva kamenčića da ih nađem

     

    svako blaženstvo koje napišem je zahvalnost Bogu što sam ga uopšte napisao

     

    da li si nekada prolazila Mokroluškom ulicom i to na uglu sa Zajcovom

     

    humor je biće svih bića

     

    hvala ti Miroslave Mandiću – kaže mi humor

     

    mama gde ideš – pita devojčurak

    u pizdu materinu – odgovorila je mama

    u ulici Jaše Ignjatovića na zadovoljstvo Jaši Ignjatoviću – verujem

     

    bezrazložno se poradujem i odmah se postidim

    jer pomislim da moja radost nekog povređuje

     

    ispred Izdavačkog preduzeća Filip Višnjić bacim kocku

    i pitam je da li mogu da gledam u dupe ove devojke ispred mene

    može – odgovorila mi je. sada ga na miru i sa uživanjem gledam...

    još jedna posveta jebežljivom novcu

     

    EKSKLUZIVNO: RAVNICA JE RADOSNA – UMETNOST JE BESMRTNA

    1904. dan
    19. mart 2010.

    ne sudim – samo udim

     

    uditi i hoditi

     

    udom

     

    ud – om

     

    udim – trupim – glavim

     

    udim – srcim – umim

     

    napasam reči

     

    teram humor

     

    berem rečima

     

    svet svetinja

     

    svet od inja

     

    svet košulja

     

    uminuti

    bezbolno

    živeti

     

    oduvek Tvoj zauvek

     

    beli fudbal

     

    beli anđeo

    Srđan Valjarević mi je sinoć poklonio beli fudbal iz fudbalskog kluba Sinđelić  

     

    oh – to

     

    Konstantin Nojka

    danima nežno mislim na Konstantina Nojku

     

    na grudi svih bića Te prigrlim klonuli

     

    lepe i dobre reči upućujem svakom

     

    da svako bude dobar lepim rečima

     

    da svako bude lep dobrim rečima

     

    lepo i dobro je more

     

    lepa i dobra je planina

     

    ravnica nagoveštava – do malopre klonuli se oporavio

     

    bio bih tužno biće da nisam upoznao tugu ravnica

     

    bio bih smrtno biće da nisam video strah od smrti u umetnosti

     

    ljubim tugu ravnice – radosna je

    grlim umetnost koja je u strahu od smrti – besmrtna je

     

    umetnost ravnice oslobađa ravnicu tuge

     

    umetnost besmrtnosti oslobaća umetnost smrtnog straha

     

    ko uprkos svega poveruje u sebe zove se Moj Prijatelj Je Miroslav Mandić

     

    ko uprkos sebe poveruje u drugo i sva bića zove se Miroslav Mandić

     

    volim Te moj Bra – retrospektiva Miroslava Mandića se odvija u Miroslavu Mandiću

    upravo poslah sms Branku Popoviću

    naravno Miroslave

    odgovorio je Branko

     

    PROLEĆNOGODIŠNJAKINJA

    1905. dan
    20. mart 2010.

    danas počinje proleće – današnja blaženstva su posvećena

    petnaestogodišnjakinji koja je prva primila u sebe mog prijatelja

     

    sve je u toj devojčici

     

    svako biće je devojčica

     

    sva bića su dečak

     

    devojčica prima u sebe dečaka

     

    dečak celog sebe daje devojčici – nestane 

     

    devojčica primi celog dečaka – nestane

     

    večno proleće devojčice i dečaka – dete Božije nastane

     

    jednim udom

     

    ud put

     

    om ruža

     

    ja sam BogBožije delo

     

    mislim za sebe da sam Bog –đavolji posao

     

    otkrovenje – doživljaj istog

     

    otkriće – događaj različitog

     

    sve više osećam kako izgovarajući bilo koju reč izgovaram sve reči

     

    proleće – svaka reč je primila svaku reč u sebe

     

    proleće – pogledaj večnu umetnost proleća u proleću Večne umetnosti

     

    proleće – tužan sam – tuga je izneverena radost koja nam se dogodila

     

     proleće – posle dugo vremena oslonjen na stubić čekam zeleno na semaforu

     

    proleće – prvo proleće prvi put drugog desetogodišnjeg hodanja

     

    daće Bog da sledeće godine napišem

    drugo proleće prvi put drugog desetogodišnjeg hodanja

    ...

     

    proleće – hodam-planetarim – odmiče Planeta pod mojim nogama

     

    proleće – svakoj ženi od 7 do 107 se smešim osmehom jako mi se sviđaš

     

    proleće – magistriraj na Miroslav Mandić jebe svima mater

     

    proleće – doktoriraj na Miroslav Mandić jeste svima mater

     

    proleće – more premesti se pred vrata svih bića

     

    proleće – da vode bude i kada je ne bude bilo

     

    proleće – ja sam porno-radnik svim bićima na sajtu miroslavmandic.name

     

    proleće – sajt miroslavmandic.name je dom svih bića

     

    ovo

    je

    prolećna

    pesma

    večne

    petnaestogodišnjakinje

    koja

    prva

    oduvek

    zauvek

    prima

    u

    sebe

    mog

    prijatelja

     

    svako ko u sebe primi drugog je Bog

     

    bogBoginja

     

     

    MALINA

    1907. dan
    22. mart 2010.

     

    juče sam prespavao ceo dan. pre podne sam povraćao. izgubio snagu

    želudac se celu noć mučio. bilo mu je suviše mladog luka u subotnjem ručku

     

    hodam polako. negujem se

     

    nežan sam prema želucu

     

    kada izgubim snagu osetim kako sve iz nje dolazi

     

    bez snage ne mogu nijednu reč da napišem

     

    i juče i jutros me je bolela kičma. osetio sam probleme sa vidom

     

    sada sam tek osvestio vezu vida i kičme

     

    tegobe sa kičmom su došle zbog tuge

     

    tugu sam osećao zbog toga što se neprestano uništava radost

     

    kako da se poradujem sa nekim kada je toliko zajedničkih radosti uništeno

     

    raduj se kičmo

     

    oči gledajte jasno

     

    smiri se želucu

     

    tuga je tako opasna

     

    tuga razboljeva

     

    tuga je smrtonosna

     

    ljubim Te tugo – raduj se tugo

     

    tela su mi sve draža jer su tako krhka

     

    telo je krhkije od duše. duša je krhkija od duha

     

    telo reči voda je reč voda

     

    duša reči voda je žeđ

     

    duh reči voda je zdravlje

     

    milina ozdravljuje

     

    hodam za milinu u Tvojoj kičmi

     

    hodam za milinu u svačijem ja

     

    milina malina

     

    malina svih bića je milina svim bićima

     

    samo Bog – samo Bog – ne prestaje da bude Bog

     

    Bog žudi da još neko neprestano bude Bog

     

    Bog me živi

     

    Bogom sve živi

     

    Bogu niko ne umire

     

    Bog kičma malina Bog

     

     

    STO MAK

    1908. dan
    23. mart 2010.

    hodam – stomak se i dalje muči

     

    pupoljci se sve više zelene

     

    prekopavaju se bašte. orezuju ruže

     

    volim umetnika u svakom biću

     

    sva bića vole da su lepa

     

    lepo mi je da gledam pupoljke na drveću

     

    sipi zelenilo

     

    Vera mi je u mejlu napisala da kupim probiotik

    kapsule jer je moguće da imam neku bakteriju ili virus

               

    verujem da sva bića služe životu svih bića

     

    verujem da bakterije i virusi služe životu svih bića

     

    velika je snaga u bakterijama i virusima

     

     evo prvih belih latica procvetalog drveća

     

    pupoljcima na drveću pupi i vazduh

     

    e sada mi – kazao je čovek kada se upalilo zeleno svetlo na semaforu

     

    od kada postoje ratovi ljudsko društvo počiva

    na dva stuba. stubu ubica i stubu kriminalaca

     

    ko se oslanja i veruje u stubove mora se oslanjati na ubice ili kriminalce

     

    vojsku ili policiju

     

    univerzitet ili šou-biznis

     

    državu ili tajne organizacije

     

    budućnost ljudske vrste nije u stubovima

     

    nego u saosećanju i prožimanju – svesti da sve zavisi od najmanjeg i najnevažnijeg

     

    samo sloboda svih bića jeste sloboda za svako biće

     

    čovek sadi cveće – to prija mom stomaku

     

    mislim na sve ono što je u stomaku

     

    stomaku stvaranja

     

    samo bih fotografisao cvetanje drveća

     

    kada se dvoje ljudi ne razumeju to izaziva ratove

     

    kada se reči iznevere to ubija pupoljke

     

    bacam loptu – život slavim

    stotinak metara unazad mislim na knjigu Život slaviti koju sam video u izlogu

     

    milujem vas leđa mog stomaka – milujem te stomaku mojih leđa

     

    lep je stomak – dobra su leđa

     

    muči me stomak ali se radujem jer pišem o stomaku

     

    bacio sam loptu namrgođenom četrnastogodišnjaku

    uhvatio ju je i nasmejao se a mene je jako obradovao

     

     

    DEČAK

    1909. dan
    24. mart 2010.

    pet reči same po sebi

     

    dečače pomozi svim bićima

     

    eksploatacija je ništavilo i porađa ništavilo

     

    kolonijalizam je ništavilo i porađa ništavilo

     

    imperijalizam je ništavilo i porađa ništavilo

     

    zakon jačeg je ništavilo i porađa ništavilo

     

    dominacija je ništavilo i porađa ništavilo

     

    trava je sve zelenija

     

    svakog trena trava je sve zelenija

     

    Alistere pozovi dečaka u sebi da Tii pomogne. malog dečaka

    koga je majka budila u četiri ujutru da raznosi mleko od vrata do vrata

    stanovnicima Kilbirnija malog gradića 18 milja južno od Glazgova

    taj dečak kao i svaki dečak i devojčica je živ. pun života i nade

    i više od svega požrtvovan i zato je lekovit i najbolji saveznik

     

    bacio sam kocku i pitao je da li da objavim fotografiju dečijeg groblja

     

    dugo sam mislio šta da napišem ispod fotografije dečijeg groblja

     

    dečija groblja su svetilišta žrtava ljubavi za ljubav samu 

     

    ljudi se trude da produže ljudski život na hiljadu godina

     

    zašto zamenjivati večni život u nama za samo hiljadu godina

     

    poskočim i evo besmrtnosti

     

    gde ste. u bulji vam ga polako zaboravljam

    pozdravlja stari mangup ironično i sa patosom prijatelje preko puta ulice

     

    prodavačica novina baš veselo zvižduće

     

    kada izbacim vazduh iz želuca sve je opet lepo

     

    jede mi se maslinovo ulje ali zašto je tako skupo

     

    sa uživanjem gledam ovog psa. volim pse i volim što nemam psa

     

    uvek me je uzbuđivala borba za pravednu stvar

     

    u životu nisam mogao da pronađem pravednu

    stvar jer su pravedne stvari bile borbe protiv nekog

     

    više sam verovao u borbu sa samim sobom nego u borbu za nešto

     

    više sam verovao u pevanje nego u borbu

     

    nisam se borio nego sam se divio velikim stvaraocima – krhkima – odbačenima

     

    u svim bićima sam našao jedinu pravednu stvar za mene

     

    u mojoj pravednoj stvari su i sve ostale pravedne stvari

     

    ljubavlju i stvaranjem se borim za sva bića

     

    borim se bez borbe

     

    hodanjem – namigivanjem

     

    pevanjem – plesanjem

     

    pupljenjem

    na Lionu je upravo otvorena fudbalska sezona utakmicom Hajduk – Voždovac

     

    MISLIM LJUBIM

    1910. dan
    25. mart 2010.

    Tišina je tako precizna – Mark Rotko

     

    Savest – tu leži moć Boga – Seren Kjerkegor

     

    uživao sam juče u ovim lepim mislima

     

    mislim

     

    lepa je reč mislim

     

    ukus joj je rajski

     

    reči misle same

     

    protivrečje

     

    verovatnoća

     

    obimna veličina

     

    četiri sile

    jaka sila – elektromagnetna sila – slaba sila – gravitaciona sila

    jedne sile

     

    sile ljubavi

     

    lepa je reč sila

     

    mila sila

     

    Čekati, biti strpljiv, to znači misliti – Fridrih Niče

     

    strpljen spašen

     

    saputnice

     

    licem saputnice

     

    mislim konja

     

    misli konja – misli trava

     

    nikada bez konja – nikuda bez trava

     

    oči misle

     

    lišće misli

     

    uzmem li kamen u šaku osetiću težinu njegovih misli koje me misle

     

    odluke misle

     

    odanost svemisli

     

    fizika ljubavi – ljubav stvara ljubav

     

    sada misli

     

    voleo bih da mnogo više mislim dobre pomisli

     

    mislim na Tebe – sunce u kičmi

     

    dok sam se brijao neprestano sam mislio o mislima i

    nisam mogao da se zaustavim jer su sve misli bile dobre i lepe

     

    zemlja misli na gladne... humor misli na tužne... sva bića misle biće...

     

    mislim – pupim

     

    OTVORENOST KRUGA

    1911. dan
    26. mart 2010.

     da li je uništenje atomskog oružja razaranje ili stvaranje

     

    ljudi uništavaju mnogo stvari da bi gradili i mnoge stvari grade da bi uništavali

     

    kada rešim problem koji mogu da rešim problem koji ne mogu da rešim nestaje

     

    ulazim u šumu – ptica sve jače zvižduće

     

    pčele sleću na bele i ljubičaste cvetove

     

    prolazim kroz Topčidersko groblje

     

    kako je samo procvetala bela magnolija

     

    kada krenu magnolije sav vazduh se seksualizira

     

    ovim vazduhom strujim kroz postojanje

     

    struna sam svih bića

     

    jedna struna – jedna melodija

     

    vetar – zar nisi to Tii

     

    dok polako hodam strminom osetim lepotu hrama skromnosti u meni

     

    drvo je sebi lepo

     

    milione godina vredi živeti za trenutak koji stvori milione godina

     

    ciglu je prekrila mahovina

     

    život želi iz svega da se rodi

     

    mislim na hodački štap

     

    hodačkim štapom mogu da načinim krug i sačuvam se od svega što nije dobro

     

    hodačkim štapom mogu da otvorim krug za sve što je dobro

     

    hodački štap – kreni krug

     

    ja sam krug otvorenosti prema svemu otvorenom

     

    dobro je otvoreno

     

    ljudi trče po šumskim stazama

     

    hodam po mekoj piljevini koja je pobacana po stazi da ne bi bilo blata

     

    kada bi se uništile sve fabrike za bilo koje oružje da li bi to bilo razaranje ili stvaranje

               

    na ovom kasnom popodnevnom suncu lepota mlade devojke hoda u meni

     

    na licu svakog čoveka mogu videti majstoriju prastarih majstora od kojih se

    zanat postojanja može naučiti mnogo bolje nego na slikama bilo kog velikog majstora

     

    krošnje drveća se već sada toliko zelene da su bogatije od bilo kog novca

     

    svaki pupoljak je vredniji od bilo koje banke

     

    sve što jesam ulažem u Pupoljak svih bića

     

    za pesmu ne postoji zakon – pesma je zakon

     

    za ljubav ne postoji zakon – ljubav je ljubav

    prva zelena salata ove godine – osamnaest godina od Kajine smrti

    IDEM ŠTO PRE

    1912. dan
    27. mart 2010.

    nevinost se stiče

     

    intiman sam sa svakom česticom

     

    hoće proleće sebe hoće

     

    zakon bi trebalo da postoji samo za one

    koji u ime zakona vrše nasilje nad drugima

     

    ispunilo mi je grudi ovo veliko drvo

     

    blaženstva su venci reči oko Tvoga srca

     

    samo sa svim bićima sam među svojima

     

    kada bi se uništio asfalt koji prekriva

    zemlju da li bi to bilo razaranje ili stvaranje

     

    devojka izviruje kroz prozor u prizemlju

     

    sam sam da ne bih bio sam

     

    lako nositi samoću je velika umetnost

     

    sam sva bića

     

    sam jer verujem i živim od zajedništva svih bića

     

    sam jer ljubim slaganje

     

    sam svima

     

    sam za sve

     

    sam da ničija leđa ne bi bila sama

     

    uhvatim loptu – koje jedinstvo

     

    kupio sam somun. više liči na dušu nego na hleb

     

    Pupoljak svih bića se razvija. kako. kada

    bih znao kako ne bih ga ni mogao stvarati

     

    pri kraju iduće nedelje ću ishodati prvih hiljadu kilometara

     

    spava mi se. gladan sam. bole me noge od umora

     

    radujem se salati

     

    radujem se knjizi Moj život Riharda Vagnera

     

    zaista mi se spava

     

    ali dovršiću današnja blaženstva kao konji koji spavaju dok hodaju

     

    ruke mi mirišu na šampon

     

    spokoj me odmara

     

    cvetanje me približava...

     

    oprao sam salatu da ne bih zaspao

     

    spava mi se – tuga je to – nežnost je to

     

    ovo pisanje dok mi se ovako jako spava je baš herojsko

     

    idem srce da odmorim

    58. PUT PO 33 DANA

    1914. dan
    29. mart 2010.

    svaki tren – beskrajna melodija

     

    svaki pupoljak – melodija beskraja

     

    cvetanje sunca

     

    Bože pomozi mi da nemam prinudne i ružne

    misli povodom bližnjih koji me povređuju

    izgovarao sam dok sam crtao Plavu ružu

     

    hodam – širim radost radosnima da je uvećaju i prošire tužnima

     

    hodam – širim zdravlje zdravima da ga uvećaju i prošire bolesnima

     

    čuo sam se sa Zoltanom. razgovarali smo o kupovini iMac-a

     

    novac će mi dati Vera i Tibor

     

    svratio sam kod Suna da vidim da li mi može pomoći u kupovini

     

    sve me to odvaja od blaženstava

     

    o svemu tome pišem da bi i to bila blaženstva

     

    prekosutra ćemo Sun i ja ići po prodavnicam da vidim iMac-ove

     

    Zoltan će mi instalirati jedan program

    pomoću koga će moći da mi stavi sve što mi treba

     

    voleo bih da sa nekim ko se razume u kompjutere pričam polako i meko

     

    volim da pričam dugo polako i meko

     

    kao da ništa o čemu pričam ne znam

     

    kao da sve o čemu pričamo nastaje baš sada i zavisi od nas samih

     

    saznavati da bi se radost uvećavala

     

    saznavati – čuditi se – diviti se – poklanjati se

     

    znanje nadima i stvara predrasude

     

    sa predrasudama nema saznanja i spoznanja. nema radosti

     

    radujem se iMac-u

     

    za mene je tehnologija takođe priroda. nevina kao i priroda

     

    tehnologiju čine sva bića – tehnologija čini sva bića

     

    nadam se da ću imati jače zvučnike i sa

    još većim uživanjem slušati klasičnu muziku

     

    svaku muziku

     

    počinjem da uživam u čitanju Vagnerovog života

     

    živim sa Vagnerom. delim njegov život i stvaranje. saosećam sa njim

     

    autobiografije su sveukupno umetničko delo

     

    prvi put drugo desetogodišnje hodanje je autobiografsko hodanje

     

    Miroslav Mandić je hodanje autobiografije

     

    svako biće je autobiografija svih bića

     

    u raju se ne kuva. kuva se u paklu

    posvećeno zelenoj salati i nekuvanjima

    IJ I PIJ

    1915. dan
    30. mart 2010.

    prekucavam stare neobjavljene tekstove iz sedamdesetih

     

    prožima me isti eros odanosti

     

    odanost je večni početak

     

    vlati trave na kojima se poseku dečiji prsti

     

    kapi krvi na jako zelenom

     

    u Pupoljku svih bića bilo koji detalj je remek delo

     

    pre nego što počne da zri voće cveće govori o svemu

     

    uživam životu na radost – uživaj

     

    uživaj ljubavi na radost – uživam

     

    gledam trnje na okresanim ružama i mislim na Tvoj petni trn koji je nestao

     

    ljubičaste magnolije su napupele

     

    čovečanstvo je samo jedan busen u nepreglednom Pupoljku svih bića

     

    bacim loptu da se odbije o zid i doleti mi pravo u ruke – živa matematika

     

    piše vam ovde ljubav. baš lepo

    rekao mi je zaštitnički dečkić koji prodaje vlažne papirne maramice na ulici

     

    vetar mi ponese kosu. miris ljubičice mi nadraži nos

     

    gledam u vazduh

     

    nevidljivo je tako blago

     

    crvenokosa devojka puna snage se žurno spušta niz ulicu i prstima dodiruje zid

     

    lepu ženu tužnih očiju vodi pas koga je izvela u šetnju

     

    šakom sam obuhvatio žutu tenisku lopticu

    da mi oblikuje energiju u pravilno kruženje

     

    bacam loptu za radost svih bića

     

    bacam loptu za zdravlje svih bića

     

    bacam loptu za slobodu svih bića

     

    bacam loptu za preobražaj svih bića

     

    bacam loptu za odanost svih bića

     

    bacam loptu za ljubav svih bića

     

    bacam loptu za uspeh svih bića

     

    bacanje lopte je baš dobro pisanje

     

    hvatanje lopte je baš dobro pevanje

     

    bacanje i hvatanje lopte je baš dobro stvaranje

     

    proleće doji sva bića mlekom života

     

    biće sobom doji drugo biće

     

    mlekom mleka – pupkom pupka

    ij i pij

     

     

    GOOOOOOOOOOOOOOL

    1916. dan
    31. mart 2010.

    veliki deo mog stvaranja se zasnivala na odricanju od stvaranja

     

    veliki deo mog življenja se zasnivala na odricanju od življenja

     

    često samo naslućivanje

     

    titraj

     

    pogled u stranu

     

    saosećanje sa odbačenima

     

    nepristajanje na podrazumevanja

     

    nepristajanje na moć i oholu ravnodušnost

     

    divljenje

     

    nezaštićenom

     

    predavanje

     

    krhkom

     

    poistovećivanje

     

    istim

     

    ponavljajućim

     

    dodir besmrtnosti

     

    suzama

     

    odsustvom

     

    strpljenjem

     

    molitvom

     

    uvek travama

     

    lišćem

     

    pupoljcima

     

    vrapcima

     

    bulkama

     

    ružama

     

    putem

     

    muzikom

     

    prvim junom

     

    običnim

     

    veličanstvenim

     

    božanskim

     

    suština svakog gola u fudbalu je ista

    gol

    a svaki gol u fudbalu ili bilo čemu drugom je različit

     

    UPUĆIVANJE

    1917. dan
    1. april 2010.

     

    dear miroslav,

    on sunday i run a trail running half marathon, 21km – in the Vertes mountains.

    you can see me on the list, i am the 23rd http://www.terepfutas.hu/VTFM_2010_ffi

    i have been running since i run for you back in the winter – you might remember, so i was preparing and

    did it - for you, 21km – 2hours 6minutes 29seconds and it seems i became addict of running, so i keep running and

    have a few other trails in mind. i will tell you all the joy that will come on the way!

    with a lots of love... tivadar

    poslao mi je Tivadar sinoć mejl

     

    sa ovim drugim Tivadarovim trčanjem za Pupoljak Hodanja i dvadeset

    i jednim kilometrom nadoknadio sam sve kilometre koje nisam hodao zbog bolesti

     

    živeo Tivadare. živeli svi Dobri hodači i trkači

     

    možeš i da spavaš za Pupoljak Hodanja – Pupoljku Hodanja će biti milo

     

    možeš i da ljubiš Pupoljak Svih Bića sva – bića će uživati u Tvojoj ljubavi

     

    sijaj

     

    neprestano

     

    hrli

     

    zauvek

     

    baš se skupila prašina na mom stolu i oltaru

     

    Gnezdo čeka čišćenje

     

    a ja čekam da mi Petar pošalje Bašlarov tekst o gnezdu

     

    volim prvu predstavu stvari i ne volim pravljenje predstave

     

    ne volim ni šou a pogotovu ne volim šou-biznis

     

    ulični psi ljube zabačeno

     

    moja ramena su biblija ljubavi

     

    sve me ljubi

     

    nikog nema to sam ja Tebi

     

    nikog nema to si Tii meni

     

    jedno smo – večna ljubav

     

    svim grudima sam izvor

     

    misao svim mislima

     

    dobrota svemu

     

    jedno smo lice 

     

    novi stolnjak sam

     

    ne izneveravam. samo nastavljam

     

    ovde

    u

    ovoj

    pesmi

    je

    tako

    lepo

     

    žudnjo moja – žudim za Tobom – željan sam Te – proslavljam večnost želje

     

    Tvoj sam ručak svakidašnji

     

    ništa nerazumnije od razumnih

     

    jedan niti želi niti može da pobedi sve ali jedan želi i može da ljubi sve

     

    neprimetni su najprisutniji

     

    institut trenutka

    18:51h podigoh pogled za loptom i ugledah prve tri laste ove godine

     

    1.415.549. KORAK

    1918. dan
    2. april 2010.

    kad god osetiš dobrotu u sebi sa Tobom sam

     

    na današnjem 8.84 kilometru ću napraviti

    prvih hiljadu kilometara Pupoljka Hodanja

     

    biće to tu negde. bilo gde. u srcu Svemira

    napravio sam krug i došao do breze kod koje sam napravio i prvi korak

     

    nisam znao da je danas praznik. pre dve

    hiljade godina na današnji dan je razapet Hrist

     

    slava je velika da živim u telu i da jednom više u telu neću živeti

     

    u ovom čoveku sam osetio sebe

     

    street art loves you

    piše na zidu

     

    jedna jedina ulica umetnosti je Svemir i prolazi kroz svačije srce

     

    kako ste – nikada bolje u ovoj lošoj zemlji – odgovorio joj je

     

    upravo otkrih veliko kao kvalitet a ne veličinu

     

    malo kao osećajnost a ne meru

     

    kvalitet količine je u količini kvaliteta

     

    kvalitet najvećeg kvaliteta je u odsustvu kvaliteta

     

    harmonikaš prosi sa svojom harmonikom

     

    stari čistač cipela majstorski glanca

     

    mislim na jedne ruke

     

    gde god da sam kaktuse sa mnom si

     

    Pupoljak Svih Bića je u svakom trenu iskupljenje Bogu za sva izdajstva

     

    prvo sve Bogu pa onda sve Tebi i svim bićima

     

    pesma je želja Boga za pevanjem

     

    još dva kilometra do prvih hiljadu kilometara Pupoljka Hodanja

     

    svaki korak koji načinim je prvi korak

     

    svaki korak činim u slavu prvog koraka prvog čoveka

     

    Pupoljak Hodanja nije nikakva predstava nego je hodanje predstave

     

    hodanjem predstave pradstava postaje predstava prvih stvari

     

    na hiljaditom kilometru ću fotografisati

    lice Dobrog hodača – lice hodanja i poklonjenja

     

    fotografisaću korak hiljaditog kilometra

     

    hiljaditi kilometar će biti prilika da

    radosno kažem da sam tužan jer nikoga nema

     

    tužan – neuspešan – nemoćan

     

    pun stvaranja i ljubavi za Boga Tebe i sva bića

     

    maslačak

     

    korak ljubi korak

     

    korak ka sledećem koraku

     

     

     

    Stranice