Bog Miroslav Mandić Bog

zdravo kaktuse

rekao sam kaktusu dok sam izlazio iz Gnezda

sada tri sata hodanja za 33 blaženstva

bilo je tri sata i petnaest minuta za 13.47km

baš zato što sve zavisi samo od mene znam da ništa ne zavisi od mene

baš zato što ništa ne zavisi od mene sve zavisi samo od mene

juče mi je jako prijao limun

sada svakodnevno sejanje  novca

to je jedna bela kovertica na kojoj piše

tebi pupoljak

ako je negde nađeš i otvoriš naći ćeš u njoj 50 dinara i tekst

nepoznatoj osobi

zdravlje

sreća

ljubav

i

pupoljak novog novca

od nepoznate osobe

malo je otoplilo i ne nosim maramu preko nosa i usta ali

 s vremena na vreme duvam topao vazduh kroz nos da ga ugrejem

hodam – ne putujem – sve u meni putuje

juče je Ivana prevela naslov Peta bajka... kao da

 je reč o petoj bajci a ja sam mislio da je peta bajka

pre neki dan je Ivana prevela da je knjiga

 Miroslav Mandić bajka za svakoga a ja sam napisao za sva bića

namignem Ivani

na polovini sam. vraćam se nazad. nizbrdo. dovde je bilo

 uzbrdo pa sam se suviše znojio i suviše brinuo samo o hodanju

kudikamo je lakše hodati nizbrdo

sve je prijatelj i prijateljstvo

sve ne poznaje neprijatelja i neprijateljstvo

sve je neprestano stvaranje svega

sve je neprestano ljubljenje svega

repova i krila

peraja i vetrova

knjiga i livada

lasera i potoka

pastrmki i zrele vode

tri svrake u granama

poklanjam se svakome ko nema neprijatelja

namignem školjkama

uvek kada namignem osetim kako se i meni namigne

na nekim mestima gde je sneg neočišćen

prelazi se kao preko malih dečijih planina

uzbrdo do Cvetkove pijace. ponovo znojenje

polako za zdravlje mojih pluća

od Cvetka blago spuštanje. sabiranje i okupljanje

tri sata hodanja. nije mnogo. nije malo. večno je

slava sam Tvoja

zdravo kaktuse hvala Tii što me čekaš

rekao sam kaktusu čim sam ušao u Gnezdo

malo je malo baš onoliko koliko je veliko veliko

nepojmljivo

najveće žudi za najmanjim

najmanje žudi za najvećim

sve što jeste je neprestano venčanje najvećeg i najmanjeg

jedan korak za najveće – je dan korak za najmanje

najveće ne bi postojalo bez najmanjeg

najmanje ne bi postojalo bez najvećeg

najvećem nigde nije tako lepo kao u najmanjem

najmanjem nigde nije tako dobro kao u najvećem

blago Tii držim ruku na stomaku

ljubavlju pišem – ljubavi pišem

umetnost kestenja

otopljava – ponovo lete vrapci

namignem buvama

namignuo sam buvama jer sve vreme razmišljam o smislu

sada sam osetio smisao mog današnjeg hodanja

hodam da bih zagrlio Svemir

hoćemo li da idemo tamo da varamo narod

kaže jedan mladić drugome kod Vuka

Svemir ne bi mogao da postoji da ga neko ne grli

beskraj zagrljaja i jeste u tome što zagrljaj grli beskraj

beskraj postanja

postanje je jedini događaj

u postanju svako ima svoje postojanje

svako i postoji samo postanjem

grlim svakoga ko grli

grlom grliti

dobro grlo lepo peva

kada se dlačice naježe od miline svet je sačuvan

još Tii držim ruku na stomaku

sve ovo što radim su svemirski radovi

ulični radovi u Svemiru

pod svetlom javnosti svih bića

prosjaci su izvor i ušće dobrote

dok hodam podignem se malo stopalom

desne noge i to je dovoljno za večnu umetnost

namignem Ignaciju Vitkijeviču

posvećeno Časlavu Milošu Vere Varadi

završio sam čitanje Mahabharate. ne želim nikoga

da povredim ali svet ratnika i ratova nije moj svet

svi veliki epovi koji govore o ratu i ratovanjima nisu moji

živim na novim još nenapisanim epovima

epu o strpljivom posmatranju

epu o blagorodnom nečinjenju

epu o nesuprotstavljanju zlu

epu o konju koji promišlja čoveka

epu o slavnim bakterijama i virusima

epu o travama i senu

epu o centru koji je svuda i periferiji koja je nigde

epu o ljubavi za svaku česticu

epu o velikom pevanju malih pesama

epu o Pupoljku Svih Bića

epu o detetu koje vaskrsava sva stvorenja

epu o očima ove žene koja prelazi pešački prelaz

epu o ljubavi prema svemu a ne o teoriji svega

epu o anonimnim snagama ljubavi

popili smo kafu na pola puta Jelena Bešir i ja

na njenom 2/33 Hodanju za Pupoljak Svih Bića

ep samoće

ep kiše – počinje topla kišica

ep mišljenja

ep lopta

epigra

ep bezbrižnosti

ep bezrazložnog herojstva i herojstva bezrazložnosti

ep korena i ploda reči

ep o najboljem – pesma peva najboljeg za

razliku od drevnih epova koji pevaju o najboljima

najveći ep ikada napisan – ep o bilo čemu

ep ja

epom

p

e

s

m

om

toliko je lepo da od samog početka hodam polako

rajski. bezazleno. nevino

skinuo sam i duks. samo sam u košulji

kod Pošte pomislim na visibabe

vetar se pojačao. zahladilo je. već neko vreme mi je hladno

samo da ti se izvinim što sam te popljuvala na forumu pisaca

prišla mi je i rekla mi... koju nisam video dvadeset godina

mogu samo da zamislim kako me neki ljudi pljuju

biti popljuvan je dobro za smirenje

držim šaku oko grla. sva pažnja mi odlazi na to da se sačuvam od hladnoće

kada sam pošao pomislio sam da je baš dobro što sam se lako obukao

a sada mislim sasvim suprotno – nije dobro što sam se lako obukao

nadao sam se da će na usponu Bulevara biti zavetrine ali je nema

šaka oko grla i samo što pre do Gnezda

mislim o mnogim situacijama u kojima se bića sklanjaju u zaklone

pod strehu bežeći od kiše

u zavetrinu izbegavajući vetrove

u toplo čuvajući se hladnoće

dolećući u gnezdo

uvlačeći se u jame i rupe

ulazeći u grad

stižući do šume

bežeći u podrume pred bombama

bežeći od tiranije sve dok se ne domognu slobodne teritorije

kada se već smrzavam i brinem neka ostanu blaženstva o tome

kada me već pljuju neka budu i blaženstva o pljuvanju

da sam bolje obučen druga bi to bila pesma ali sada je to ova produvana pesma

stariji gospodin sa rukama na leđima spokojno zvižduće

popio sam topao čaj

istuširao se toplom vodom

popio limunadu

presvukao oznojanu majicu

pijem malo rakije

namignem onoj koja me je popljuvala na forumu pisaca

namignem namigivanju

nacrtaću kružić za svaki platan na Bulevaru u Beogradu

kažu da su stari osamdeset-devedeset godina ali će uskoro uprkos lepote

i neopisivog značaja za život i kulturu Beograda biti hladnokrvno posečeni

krugom-celinom isceliću sebe-Tebe i sva bića od nemoći jer

 ne mogu da sprečim zla koja se neprestano događaju u svetu

ko to – koja to vrsta bića – projektuje finansira i proizvodi oružje kojim se ubija

počinje da pada kišica. da li ću uspeti da nacrtam sve kružiće

ljudi su strašno surovi – neprevaziđene ubice

ali dobra dela retkih bića natkriljuju zla dela ljudi

dok prolazim pored platana crtam kružić

nacrtao sam sve platane od Cvetkove pijace do Pošte

hvata me grč u levoj šaci u kojoj sam držao podmetač i bojice

produžio sam do Kalemegdana da bih ishodao današnje kilometre

počinjem da crtam kružiće za sve platane

sa druge strane – od Pošte do Cvetkove pijace

završio sam – svi platani su sada zauvek živi

iako će nad njima čovek uskoro napraviti pokolj

čovek-koljač

koljaču preobrazi se u isceljivača

čoveče – ne uzimaj život drugim bićima

čoveče – očisti zvoja zla i grehe u okeanima suza drugih bića

čoveče – neka Tii grudi drhte od ljubavnog plača za sva bića

čoveče – ne možeš ni živeti ni preživeti ako ubiješ bilo koje biće

čoveče – da li si nekada video lepotu zelene mahovine na drveću

čoveče – da li si nekada video jabuku na grani drveta

čoveče – da li Te je nekada od hladnoće zaštitilo neko drvo

čoveče – da li si nekada pronašao bolji metod za mišljenje od slike drveta

čoveče – sadnice rađaj

čoveče – u drveću se stišaj

čoveče – u plućima drveća pronađi svoj opstanak

čoveče – samo si sluga gospodstvu drveća

čoveče – drveće su plave ruže u Svemiru

čoveče

lična religija je religija samog Boga 

Bog sam

Bog svih bića

sve velike religije su samo privatne religije

čoveče

savest je znanje

znanje samo

znanje svih bića

svi veliki univerziteti su samo interes privatnog znanja

čoveče

davanje svog života drugome je jedina ekonomija

dobit sama

harmonija svih bića

sve velike korporacije i banke su samo smrt i tuga privatnog vlasništva

čoveče

Tvoja lepota je lepota Boga

lepota sama

lepota svih bića

sve velike mode u svemu pa i u umetnosti su samo privatne i staromodne

jedinojati

drvoseča

isceljivač

smirivač

čekač

poklanjam se Tvom licu

poklanjam se travi koja se leluja u snegu

poklanjam se nozdrvama i borovim iglicama

poklanjam se poklonjenjima svih poklonika

poklanjam se otvorenosti

poklanjam se hodu u hodu

poklonjenje je sloboda kojom slobodni ljube neslobodne

poklanjam se svim zagrljajima

poklanjam se jer uživam da se poklanjam

poklanjam se cveću koje miriše

poklanjam se putu koji vodi svakog svakom

poklanjam se lakoći poklanjanja

poklanjam se šaci na grudima

poklanjam se usnama na preponama

joj kako je poklonjenje lekovito

sve se sabira u poklonjenju

zastanem bilo gde i samo se poklonim – to zovem mudro

poklanjam se ozbiljnosti poklonjenja

poklanjam se nežnosti poklonjenja

poklanjam se čestici koja bilionima godina jezdi kroz srce Svemira

poklanjam se psu u gradu u kome nema ni besnog psa

poklanjam se prstima mojih šaka koje su se sklopile u molitvi za molitvu

poklanjam se srcu koje ljubi usamljena srca

poklanjam se herojstvu onih koji su ljubavnu bol podneli ne povredivši nikoga

poklanjam se svakom ko drugom donese spokoj

poklanjam se misteriji tla

poklanjam se svetim tekstovima koji govore o jednom i o jednostavnosti

poklanjam se žudnji koja Te porađa u meni

poklanjam se toplim i suvim dubokim cipelama na mojim nogama

hvala Vesni Milović koja mi ih je poklonila pre par godina

poklanjam se neiscrpnosti ponavljanja neponovljivog

samo ponavljanje peva neponovljivo i zato se ponovo poklanjam

poklanjam se pupoljku Tvog pupka

poklanjam se pupoljku Tvog srca

počela je borba svih bića za sva bića

ljubim svoju smrtnost – to je večna besmrtnost

ružo plamena

plamena ružo

da sam u mladosti znao da ću u životu biti ovoliko

sam verovatno se ne bih usudio da krenem ovim putem

onim putem niti sam želeo niti sam mogao da krenem

da nisam krenuo ovim putem životario bih ili bih se ubio

hvala Bogu što sam krenuo ovim putem

sam sam da bih zaista bio sa nekim

sam sam da bih zaista bio sa svima

sam sam jer su sva bića sama

 tek kada je samo biće je sa svim bićima

sam je sve

zašto ne naučiš da praviš lekovite tinkture

obilazim Planetu – kružim u srcu svih bića

okean samoće – okean prožimanja

kraljevi su odvratni – predsednici su dosadni

rekao je kralj svih kraljeva predsedniku svih predsednika

kraljevi su ubice – predsednici su masovne ubice

rekao je predsednik predsednika kralju kraljeva

hodanjem se samoća pretvara u pupoljak

hodanjem i pisanjem samoća se pretvara u Pupoljak svih bića

joj kako me je obradovao ovaj žuti leptir

ne može se sve znati ali se može sve voleti

znati je manje od voleti

jesam prethodi svemu i stvara sve

ne bih mogao izdržati samoću da nisam video žutog leptira

ne bih mogao izdržati samoću da ne osećam sva bića

ne bih mogao izdržati samoću da ne živim za Tebe iako Tebe nema

ne bih mogao izdržati samoću da nije bilo

samih koji su je izdržali i ljubav svih bića uvećali

materinski instikt samih je instikt za sva bića a ne za svoja bića

sami ne ratuju – ne otimaju i ne ubijaju

 sami ne pišu istoriju – sami plešu i pevaju

samoća nestaje spajanjem dva bića ili zajedništvom svih bića

spajanje dva bića kratko traje a zajedništvo svih bića još ne postoji

 dvadeset tri miliona ljudi u svetu živi kao belo roblje

topao i sunčan dan. već sat jedan mislim o nasilju i zlu

 koje se čini nad belim robljem. mislio sam i ovo i ono i u trenutku

 kada sam se pitao šta mogu sada da učinim za njih ugledao

sam ovo drvo i osetio to je to što je trebalo da učinim

da pogledam i fotografišem drvo koje spašava belo roblje

baš zato što na ovom svetu ne postoji ništa čistije

plemenitije i nevinije od seksa seks se najviše zloupotrebljava

sedamdeset posto biološkog života je zasnovano na seksu

sedamdeset posto biznisa dolazi od seksa

rođenje – seks – smrt

bacio sam loptu 33 puta u vazduh da ne bi bilo zloupotrebe rođenja seksa i smrti

da se sedamdeset posto biznisa koji dolazi od seksa pretvori u život za sva bića

rođenjem se rađaju i iluzije

seksom se i manipuliše i trguje

smrću se i preti i obesmišljava život

prija mi miris trave – oslobađa me osećanja krivice zbog

 23 miliona ljudi koji su sada zlostavljani seksualnim nasiljem

ova devojka koja jako sporo trči me je podsetila na umetnost sporog trčanja

juče i danas sam skupljao kamenčiće za kaktus

starim

svakog dana primetim kako starim

starenje mi je nepoznato

nepoznato mi je kao što mi je svako doba života bilo nepoznato

nepoznato mi je kao što mi je i život posle smrti nepoznat

da li ću obići Planetu za deset godina

da li ću svakoga dana stvarati Pupoljak svih bića

da li ću svakoga trena biti Umetnost Miroslav Mandić

poskočim za uspeh svih bića

poskočim za Tvoj uspeh

poskočim za uspeh Večne umetnosti Miroslava Mandića

pošto imam šezdeset godina iskustva u nepoznatom

 bilo bi dobro da ga iskoristim i za starenje i da u starenju

stvorim sve ono što se samo u starenju može pevati

umetnost starenja stvara besmrtnost

samo

umetnost

samo

pesma

moram da priznam da sa sajta nisam shvatio šta sada radiš

rekao mi je prijatelj koga sam slučajno sreo na kraju današnjeg hodanja

hoćeš uhvatiti

pitao sam osmogodišnjeg dečaka i bacio mu loptu

uhvatio ju je sa osmehom. moj junak i prva

nepoznata osoba kojoj sam na Pupoljku bacio loptu

danas je 1881. dan knjige Miroslav Mandić a pedometar

mi je pokazao da sam danas hodao 18881 korak

lepoto brojeva – dobroto nepoznatog – dečače junače – ljubavi jedina – jedno smo

čim sam krenuo prožela me je milina dubokih cipela

idem da vidim žutu boju koju sam juče slučajno ugledao

da li je to nečiji umetnički rad ili je samo tako okrečena železnička kućica

idem da vidim tu žutu jer mi se učinilo da je to

najvažnije što se danas može uraditi u ovom svetu

najvažnije jer je nevažno

nevažnost je važna jer nije korumpirana

sve važno je ništavno jer je korumpirano

nauka će se proslaviti tek kada se bude bavila nevažnim

ka žutoj

možda je to neki važan umetnički rad ali ja to ne znam

za mene ta žuta jeste veliko umetničko delo

čim je nešto skupo korumpirano je i samim tim ne može biti

veliko delo koliko god ga korumpirani proglašavali velikim

hodam koracima od jednog metra da nikada nijedna moja

misao ne bi bila suđenje i osuda nego slobodno promišljanje

kad kažem da u žutoj na železničkoj kućici ima više muzike nego u gradskoj

filharmoniji nisam ništa loše rekao o filharmoniji nego sam rekao dobro o žutoj

kad kažem da je sve važno korumpirano a nevažno

nekorumpirano ne osuđujem važno nego proslavljam nevažno

stvaram večnu umetnost za sva bića a to znači i

za filharmoniju i za nauku i za korumpirana bića

11:10h

još dva kilometra do žute

žuta je samo do pola. iznad je neka sivobela boja

žutu su isprskali automobili i tako je još lepša ta žuta

zaboravio sam na sve i samo sam hodao – to je bilo u slavu žute

Pupoljak svih bića je borba svih bića za sva bića

verujem da i ljudska bića žive za sva bića i zato verujem da ljudska

bića imaju potrebu da se oslobode ljudskih stega i ljudskog društva

Pupoljak svih bića oslobađa ljudska bića ljudskog

 društva koje ih porobljava da bi oni porobljavali druga bića

sloboda je ljubav za sva bića a ne samo za neka bića

ljubav za sva bića samo ljubi sva bića

pored Save sam. prolećne vode nose sve pred sobom

idem da vidim žutu a sutra ću doći da vidim ovu travu pomešanu sa mahovinom

reko reci svima da idem da vidim žutu boju na železničkoj kućici

rekao sam tiho reci Savi

pokupio sam tri kamenčića veličine palčevog

nokta. bogatstvo – od danas ću skupljati kamenje

krenuo sam da vidim žutu a jako uživam u ovoj kišici na reci

evo je – evo me. žuti se žuta i potvrđuje i u ovom kišnom sivilu

6.96 km do žute. napravio sam 36 fotografija žute

na kraju mi je prišao čovek i oterao me jer ne smem da fotografišem

žutu. rekao sam mu hvala a on je odgovorio nema od hvala ništa

kaktuse – srećo svih bića

rekao sam kaktusu kada sam ušao u Gnezdo

danas ću ići da vidim travu pomešanu sa mahovinom

na doku je

izrasla oko neke metalne šipke

nisam popio još ni gutljaj kafe a već mislim na travu i mahovinu

hodanje ka suncu

gorak je. jak i blag. prvi gutljaj. nes kafe

završavam crtež Svečani nedeljni ručak svih bića

sija sunce

dok sam crtao kružiće na crtežu sa uzbuđenjem sam mislio o rečenici sija sunce

pada kiša. duva vetar. pada sneg. sija sunce

šta sija i kako sija sunce

sija sunce

joj kako je sija sunce lepo rečena rečenica

kroz prozor gledam u dan

svetli se

svetlost je još mlada i miriše na jutro

sija sunce hej

sija život

sija Bog

sija ja

sija ja u reči sija

sija reč sija

sijanjem sunca svaka reč sija

sijanje sejanje

janje – svetlost Božija

svetlost je telo svih bića

svetlost je hrana i ljubav svih bića

svetlost je dom – domovina svih bića

svetlost – put kojim ću hodati do trave i mahovine

seku platane

kada me prožme bezrazložni osećaj miline

to negde neko dobro biće miluje sva bića

evo ih i prve visibabe na ulici. mnogima srce

 zatreperi kada se pojave prve visibabe u gradu

da Bog da uvek imao i uvek davao

rekla mi je jedna baka u Svetogorskoj ulici

milujem travu i mahovinu

da nema Boga ne bih bio pesnik

lane

košuta

bezbroj seksa ljubavi jedine

bezbroj ljubavi seksa jedinog

sve živi samo od Tvoje ljubavi

tvoj

dah

moj

dah

jedan

dah

ja sam telo svih metafora

ko se usudi ne sudi

melanholija rađanja rađa večnu melanholiju

radost stvaranja stvara večnu radost

nenasilje je ljubav jedina

napolju sam – pevam Bogom – vazduhom

ja sam mir svih bića u mom srcu

pada kiša – ne sija sunce – sija sunce

najbolji se bori na strani pobednika samo do pobede

najbolji su na strani pobednika posle pobede

najbolji oslobađa ljude tiranije i kriminala najboljih

                                    posvećeno Vladimiru Macuri

posečeni platani – prizor je užasan – apokalipsa

svako ko svakog trena oseća da mnoga bića

doživljavaju apokalipsu spasiće sva bića od apokalipse

sestrice – suze radosnice

najbolji se divi najboljem

najbolji podrazumevaju da im se drugi dive

samo sam ljubi sve

dvoje ako se ne preobraze u jedno ljube samo polovine

misleći sve – sve jeste i peva

misleći sve – sve me misli i ljubi

misleći sve – ljubim misao koja misli sve

ovo je blaženstvo u kome kao i u svakoj pesmi možeš da izbacuješ reč po reč

sve dok ne dođeš do svoje reči od koje ćeš živeti sa svim bićima oduvek i zauvek

ljubavi ljubavi ljubavi kličem Tii

izgovorio sam dok sam crtao Dobrog hodača

vraćam se Bulevarom. ponovo zastrašujući zvuci testere i užasni prizori pokolja

u mom srcu sejem seme svih bića

u mom umu sejem seme još nestvorenih bića

samo

ni

iz

čega

sve

istom

pesmom

prvi

put

istom

pesmom

ponovo

istom

pesmom

bog

da nisam pesnik ne bih bio Bog

 definitivno – hajdemo definitivno

definitivno su mi potrebni malčice jači zvučnici – pomislio sam juče

definitivno bih voleo da crtam po ekranu

definitivno bih voleo da dođeš

definitivno je pornografija telo platonske ljubavi

definitivno je seks domovina večnosti

definitivno telo hrani dušu

definitivno duša hrani duh

definitivno je duh Bog malenih stvari

definitivno je lepo hodati po travi

definitivno je lepo čuti glas koji me doziva

definitivno je statistika nežni drug

definitivno je na velikom čelu žene temelj buduće crkve

definitivno je lepotom Boginje Bog stvarao sneg 

definitivno je Svečani nedeljni ručak svih bića

najukusniji ručak od vajkada do iskorenjivanja gladi svih bića

definitivno je Milica devojčica koja porađa sva bića

definitivno je zadovoljstvo plemenitost

definitivno ide ja ideja je

definitivno to što nigde nikoga nema je Tvoje prisustvo i Tvoja slava

definitivno je Pupoljak novog novca rešenje

definitivno marama miluje vrat a ne davi ga

plesačicama

definitivno je pevanje nezaustavljivo a plesanje preporađajuće

definitivno su Tvoje grudi moja pluća

definitivno je Tvoj kurac moje smirenje

definitivno je Tvoja pička moje stvaranje

definitivno je zahvalnost najžešća jebačina

definitivno je samocenzura najmorbidnija smrt

definitivno je moje srce na Tvoje nakalemljeno

definitivno pčele lete Svemirom

definitivno je kraj nauci u službi ratnih ciljeva

definitivno je kraj državi u službi nasilja

definitivno je kraj rađanju u cilju produžetka vrste

definitivno mi jedino Bog govori Miroslave pleši i pevaj

ne mogu dalje živeti ako ne umrem sa poklanim platanima

ne mogu dalje živeti ako svake sekunde

 ne umrem sa poubijanim bićima bilo gde u Svemiru

ne mogu dalje živeti ako svakog dana ne umrem sa bićima koja umiru

ne mogu dalje voleti ako ne saosećam sa nevoljenima

ne mogu dalje rađati ako svake sekunde ne kriknem krikom tek rođenih

ne mogu dalje stvarati ako se ne

poistovećujem sa onima kojima je stvaranje zabranjeno

jako mi je lepo koliko ja tebe znam. ne znam kada se to tačno desilo

da sam te naučila. ali mnogo toga znam o tebi i to mi jako prija. sigurno

mnogo o tebi i ne znam ali ti si jedan od ljudi o kome najviše znam. u stvari

jedini. više znam o tebi i tvojoj istoriji nego o bilo kom drugom čoveku

napisala mi je Branka Zgonjanin dok smo čatovali

voleo bih da sve znaš o meni. voleo bih da svi znaju sve o meni

odgovorio sam Branki

jedno je otvoreno

jedino je jedno otvoreno

otvoreno je besmrtno

sloboda je otvorena

u tajnama su strahovi

u tajnama caruje oružje kojim se vlada drugima

                        otvorenost je gnezdo svih bića

žena u Zaplanjskoj ulici sedi na stepenicama ispred

prodavnice. puši cigaru. briše pantalone na kolenima i plače

s kim si takav si – sa svim bićima sam

skuvao sam cveklu

ja sam neprestajuća peticija kojom se

podržava lepota svakog bića i dobrota svih bića

Miroslav Mandić je rukopis svih bića

kada napišem Miroslav Mandić napisao sam Tvoje ime

kada bilo ko napiše svoje ime napisao je Miroslav Mandić

gromovi čuvaju nežna bića

sva bića su nežna

sva bića čuvaju gromove

pokloniću Tii moju maramu

milujem Tii nokte na nogama

milujem sva bića u Tebi

ljubice života milujem Tvoju hrabru odluku koju si upravo donela

milujem Tvoju nežnost koja Tii je potrebna da odluku ostvariš

neprestano mislim o Tebi

Tii si moja misao

ja sam Tvoj put-život-ljubav

kada budem imao novca kupiću 129600 milimetara bele vunice. za svako

blaženstvo jedan milimetar. namotaću u klupče sva do tada napisana blaženstva  

onda ću svake nedelje namotati 198 milimetara – 198 blaženstava – bele vunice

belo klupče

pupoljak ljubavi

to belo klupče je ova knjiga

lopta

pisanje loptanjem – loptanje pisanjem

lopta kruži mirovanjem

Miroslavljenjem

Miroslava stvaranja

Odiseja Odiseja

Miroslava Miroslava

ne postoje polovine. ne postoje strane sveta

nE postojE granicE vrEmEna nego samo energija ljubavi

samo jedno ja svakog ja

sve je u jednom

bele guske poleću sa vode

leti duša

vatra stvara

vazduh ljubi

voda preobražava

zemlja postoji

dole je gore – gore je dole

tamo je ovde – ovde je tamo

meko je tvrdo – tvrdo je meko

belo je belo – belo je belo

Miroslavijada svih bića

Miroslavijada venčanja svih bića sa svim bićima

Miroslava skrušenosti i krotkosti

Miroslava odanosti i jednostavnosti

Miroslava Boga

Miroslava stvaranja je stvaranje Miroslava Mandića i pevanje Miroslav Mandić

guske lete

trčim vodu

sva bića u meni pevaju

Pupoljci me pitaju – kada će nam Ana doći da nas ponovo crta

poslao sam juče mejl Ani Đorđević-Petrović

pa jeste, prija Vrtu poneka ženska ruka. reci im da stižem uskoro... mislim da

će biti utorak 9. mart oko 11:30h ali moram još to da vam

javim... jer baka mi tada ima rođendan a nisam sigurna da će ga doživeti... pa neka bude kako mora

odgovorila mi je Ana

nadam se da ću uskoro početi da crtam 33 Slike večnog života

Bog u meni stvara

kada se radujem uvek se radujem i za sva bića

ovo je nepodnošljivo dobra-lepa ideja za Tebe

čitaj me bolje nego što pišem

pišem bolje nego što me iko može čitati

zašto joj nisam prišao

udaj se za mene – oženjen sam Tobom

ljubim Te odano ali mi se sklanjaj sa očiju ako ne osećaš zašto mi se gadiš

divim se Rusou jer je petoro svoje dece smestio u dečije prihvatilište

divim se Terezi Levaser – Rusoovoj ženi – jer je podnela  njegove odluke

ovo što treperi treperi u slavu treperenja

Van Gogove slike su samo nagoveštaj Van Goga Hrista

dakle kako je i odakle je stiglo dakle

samo je nostalgija za ovim trenutkom živa nostalgija

to što ponekad ne želim ništa da kažem govori više nego da sam bilo šta rekao

svaka travka

bilo koji vrabac

kakve krave

drvo u mulju ne trune

sunčev žar – srce planete Zemlje

kada se radujem uvek se radujem i za Fernanda Pesou

vidi Tii samo ovu lepoticu rečenicu

miris krava

zašto mi nisi prišla

fudbal sve manje volim ali sve više volim loptu fudbal

reč

ispod

reči

je

pesma

reč do reči je priča

reč u krugu je pesma i bajka Pupoljka svih bića

u knjizi složiti ove reči u krug

pao je sneg

ja sam http://en.wikipedia.org/wiki/Carmen_Herrera

ja sam http://en.wikipedia.org/wiki/Howard_Zinn

ja sam je ljubav koja poistovećuje

ja sam sneg

volim da povlačim tanke linije mastilom i perom

volim da pišem reči preko reči

 volim još nepostojeći zakon po kome se za života stečeno

bogatstvo ne može ostaviti naslednicima nego svim bićima

svako ko je ikada bio sam sada sam ja

sve što je ikada postojalo sada sam ja

sva voda

svo kamenje

sva svetlost

kaže mi prijateljica da je dobila sav novac iz državnog budžeta za film

Ne znam da pravim filmove ali znam da tražim i dobijem novac za njih

ovo sam izmislio

namazao sam kremom za ruke stopala i duboke cipele i evo me sa snegom

u šesnaestoj godini sam napisao prvu pesmu o crnom i belom snegu

prva pesma koju sam sačuvao je iz dvadesete i zove se Nevenka

prvih dvesta-trista pesama sam spalio u kanti za đubre u dvadeset prvoj

kupio sam lastiš za zelenu trenerku koju sam pre tri-četiri meseca našao na ulici

ja sam teorija teorije – Tii si teorija teorija

ja stvaram teorije – Tii si praksa teorija

ja volim isto u svakom slovu – Tii voliš razlike u svakom slovu

ja volim Vudi Gatrija Tii Bob Dilana

o važnom se misli dobro samo ako se misli malo i kratko

o nevažnom jedna reč se ne misli nego se biva

za sve ono što nije važno i nije nevažno troše se i potroše se sve misli

volim da mislim kao dete

volim da mislim kao stene po kojima se veru kozorozi

volim da mislim kao ovaj današnji vetar nad rekom

svako ko ugrožava slabijeg je već mrtav

država je već mrtva

institucije su već mrtve

velike korporacije su već mrtve

ko je makar jednom doživeo jedno zauvek će ljubiti i biti jedno

volim kada je svet lep kao oči ove žene koja me je pogledala u prolazu

radosti

rad-osti

radosti radi radosti

zastajaće Tii dah od lepote i ljubavi

Miroslava Mandića kada mu se otvoriš

ceo život živim da bih ovo ovako napisao

zahvalan sam Tii što osećaš da pišem samo Tebi

sija sunce. baš je hladno

Miroslav Mandić – prvi pesnik svih bića

Miroslav Mandić – prvi umetnik svih bića

Miroslav Mandić – prvi hodač svih bića

Miroslav Mandić – prva borba u kojoj se niko

ne bori protiv nekoga nego se svako bori za svakoga

ko mi veruje sebi veruje

raduj me – veruj me

dira Te – dirljivo je

otvorih

ti

se

besmrtna

si

vetar duva ludački i dosta je hladno – rekao je čovek nekom preko telefona

ja sam sočna breskva jezika

Niče neprestano Niče – Niče neprestano niče

što je objektivnije to je lažnije – što je javnije to je tajnije

Nikolaj Fjodorov

kada sam ušao u Gnezdo izvadio sam novac i video da

 sam ove nedelje uštedeo 300 dinara. ali sam primetio da

sam izgubio baterije za diktafon koje koštaju oko 600 dinara

srce mi je ispunjeno jer sam posle dužeg vremena video

 moju prosjaknju Ružicu i njenu sedmogodišnju ćerku Sanju

obradovale su se kada su me videle. to me čini srećnim i ponosnim

iako mi je Ružica rekla da je zbog prosjačenja bila tri dana u zatvoru

ovaj čovek i njegova civilizacija sa ovakvim

zakonima je mrtav jer zatvara Božija stvorenja

volim Te Sanja – volim Te Ružice

još jednom

još više Te volim Sanja – još više Te volim Ružice

umetnost jastučnice

ideju pod ovim imenom poklanjam Jeleni Bešir

nedostaju mi trske

gladan sam. umoran sam. spava mi se

vest dana je da je dan vest

jedina vest svakoga dana i jeste da je dan jedina vest

sinoć sam u kafani Kalenić upoznao sedamdesetogodišnju

lepu ženu koja već 33 godine dolazi u kafanu Kalenić

posvećeno umetnosti 33

srce smo svih bića

četiri popodne

juče sam pomislio jedva čekam da se probudim da Tii pišem

ustao sam u pola osam ali nije bilo vode

Jelena Bešir se nije javila da mi kaže da li dolazi da

fotografišemo 64 pupoljka pevaju Pupoljku svih bića

zvonio je telefon i Violeta me je pitala da li ti ne radi mobilni

shvatio sam da ga juče nisam izvadio iz jakne i da nisam čuo kada je zvonio

Violeta me je zamolila da zamolim Ivanu da ona pregleda blaženstva na

srpskom jer ona danas i sutra a možda i cele nedelje neće biti pri internetu

na mobilnom sam video da je Jelena već krenula i da me je više puta zvala

nazvao sam Jelenu i rekao joj da svrati negde u toalet jer je

moj zauzet materijalom koji nije otišao zbog nedostatka vode

Jelena je kupila vodu pa smo napravili kafu

nacrtao sam sva 64 pupoljka a Jelena ih je fotografisala

nacrtao sam Plavu ružu a Jelena je snimila Plavi film

poklonio sam Jeleni kamenčić sa subotnje

fotografije i ideju sa naslovom Umetnost jastučnice

sa Jelenom sam hodao do Brankovog mosta. sreli

smo Anu i videli malu grupu žena koja je protestvovala

u povodu 8. marta a štitila ju je ogromna grupa policajaca

u povratku sam samo hodao da bih prošao kroz hladnoću

ništa nisam napisao samo sam hodao i štitio nos i usta od hladnog vazduha

kupio sam baterije za diktafon

kupio sam portfolio i sto folijica za Plave ruže

kupio sam tartar sos

kada sam stigao u Gnezdo zatekao sam račun za

stan za april prošle godine koji sam inače platio i to me

 je snuždilo i potvrdilo da su državne institucije zločinačke

oprao sam ruke i lice sa pola čaše vode

u vodi koju mi je kupila Jelena sam skuvao praziluk šargarepu i malo kupusa

ne dam se snužditi zbog jebene nemarnosti i pohlepnosti ljudi koji služe državi

voda će uskoro doći i odneće materijal

kažem materijal a ne govna da bih se šalio humoru na radost

ne gaditi se govana je jako važno

osetiti dobrotu govana je još važnije

videti lepotu tuđih govana je umetnost same lepote

naučnici se vekovima upinju da pronađu teoriju svega

problem je u tome što se teorija svega ne može pronaći ako nije za sve

gde god je sve tamo i formula za sve prebiva

samo ko je sve je teorija svega

ručak Te čeka

kada sam juče čuo uglednog čoveka kako kaže to je ono što je Ajnštajn

 rekao... odmah sam smislio još jednu Ajnštajnovu rečenicu to što je Ajnštajn rekao

 je još jedna od stvari za koje kažu da sam ja rekao a ja je nisam rekao

nauka je pitanje – ja sam pitan

za sve se pitam – od mene zavisi sve

religija je odgovor – odgovoran sam za odgovor

dvadesetak ljudi sa paketima čeka ispred

 kapije Okružnog zatvora da poseti svoje bližnje

sretan sam što sam bio u zatvoru

sretan sam što sam ugledao ovo drvo

gledam ga za sve zatvorene ljude

šta to radite – pitala me je žena koja je izašla iz dvorišta

lepo mi je ovo drvo pa ga fotografišem – odgovorio sam joj

moglo bi kuću da podigne. mislili smo da ga izvadimo ali neka stoji – rekla je

čovek pere ruke u malo preostalog snega na automobilu

dobro je učiti se lepoti od lepote kamenja

ovo nije mnogo ali je sve

minimalne potrebe stvaraju maksimalnu ljubav

maksimalne potrebe rađaju ništavilo

nalazim se na Miroslavu Mandiću – najudaljenijoj zvezdi u Svemiru

najudaljenija zvezda je sada i ovde

sada u sada

ovde u ovde

ja u ja

ljubav u ljubavi

ja u ljubavi – ljubav u ja

ja u srcu dobrote

ja u srcu lepote

ja u srcu novog čistog početka

počni me

Miroslav Mandić jeste svima mater

ovo nije mnogo ali je čak i malo više nego sve

sada usana

ovde slaganja

ja brusnice

sada sam se setio da sam nešto zaboravio ali ne mogu još da se setim šta je to

kamenčić

laž je izneverena žal

da li si čitao Hej mali čoveče – Vilhelma Rajha

da li si čitala Školu bezbožništva – Aleksandra Tišme

to je ono čega nisam mogao juče da se setim a setio sam se noćas

veje snežna prašina

zeleni fudbalski teren se ponovo zabeleo

predstave vremena ne prestaju i neprestano se menjaju

hoćemo li hodati Miroslave – kažem samom sebi

hodamo i družimo se sa svim bićima – nastavljam da se bodrim

u svakom srcu su sva bića

samo život svih bića u meni čini moj život

amin

veju sva bića

namotava se bela vunica sveživota

zato što korenje drveća smeta njegovim kanalizacijama vodovodima

električnim i telefonskim vodovima u zemlji čovek je smislio da drveće

sadi u ograđeni prostor. neku vrstu velikih saksija a zapravo kaveza

zemlja pripada prvo drveću pa tek onda čoveku

čovek je ukrao zemlju od drveća

čovek ne shvata da je na taj način sam u kavezu sopstvenog idiotizma

biti čovek je nešto najodvratnije što se može dogoditi nekom biću

samo među svim bićima ima nade za najodvratnija stvorenja

raduju se – sve više veju – sva bića

grlim Tii nevažnost – ljubim Te u nevažnost

poslao sam mejl Branki Zgonjanin

ako nisi krenuo samo da ti kažem duva jak

vetar. ponesi dupli šal. dobro se obuci. ljubim te

poslala mi je sms Jelena Bešir

pupoljci brinu o pupoljcima

napolju sam. nije hladno. ali kada dune...

čovek kao ni bilo koje biće nije odvratan ali to što

čovek radi drugim bićima je odvratno i to ga čini odvratnim

 čovek će se osloboditi čoveka

mislim na lepotu arapskog pisma

svi simboli su živa ljubav

krst je ljubav

kukasti krst je ljubav

krug je ljubav

točak je ljubav

mladi mesec je ljubav

petokraka je ljubav

šestokraka je ljubav

...

um u srce. srce u dobrotu pičke i kurca koji stvaraju lepotu ljubavi

propustio sam jednu baku na snežnoj stazi i ona se nasmešila

osetio sam kako joj se srce ugrejalo. u njenom osmehu sada uživaju sva bića

namignem jagnjadi

namignem čoveku da ne kolje jagnjad

milioni godina su iza mene. miloni godina su ispred

mene i samo jedno jedino sada u kome su svi milioni

sva bića su do sada živela da bi bih stvorio ovo blaženstvo

dok me ovaj vetar pored reke produvava pomislim sve što

radim nije ništa drugo već samo muzika nade za sva bića

muzika pupljenja