Bog Miroslav Mandić Bog

igrački i napadački

strpljivo

viđenjem i proviđenjem

dodavanjem

iznenadno i neočekivano

istinom celerom i pavlakom

sinoć sam Ivani rekao da sam ovih dana pravio salatu od celera i majoneza

hteo sam da joj skrenem pažnju na celer i u trenutku sam

slagao jer salatu nisam napravio sa majonezom nego sa pavlakom

slagao sam da ne bih objašnjavao kako sam u poslednja tri meseca

dozvolio sebi da kupim jedanput maslac. dva-tri puta pavlaku. dva-tri puta

krem maslac iako sam od Nove godine odlučio da ne jedem mlečne proizvode

iako je laž bila potpuno bezazlena noćas me je probudila i uznemirila

osetio sam da nešto moram preduzeti

ili da to priznam Ivani ili da priznam pred svim bićima ili da to kažem kocki

i dalje neću jesti mlečne proizvode iako ću nekada možda uzeti nešto od

njih jer sam osim povrća ostao samo na majonezu margarinu i biljnom siru

sve ovo pišem iz tri razloga

da bih se zahvalio podržao i osnažio savest

da lepota istine u rečima kojima pišem nikada ne izgubi na svom sjaju

da bi drugi mogao da mi veruje još više

mnogo je teže lagati nego govoriti istinu — rekao je ovih dana Srđa Popović

ljubim Te ljubim savesti moja odana

ubrzavam korak jer temperatura naglo počinje da pada

volim da poverujem svakom

boli me kada mi neko ne veruje

ko mi veruje čini me besmrtnim

ko me laže i ne veruje mi ubija me

prija mi da se posramim pred svim bićima i tako oslobodim sebe

go spolja i iznutra pred svima. bez tajni i laži. to me čini tako srećnim

pada sumrak. osećam jezu života

snaga zamire. sve se u sebe uvlači

treba se pripremiti za noć. prepustiti se i verovati snovima

grobljanska vrata se još nisu zatvorila

proći ću kroz groblje... napao me je jedan crni pas

daj Bože da nikada nikoga ne izneverim

Zdravo Miroslave! Pre mjesec dana smo moja djevojka i ja

odlučili prvi puta duže hodati. Od Karlovca do Zagreba. I onda sam

se sjetio, pa kome bi bilo draže da to čuje nego tebi? Pozdrav, Matija

sačekao me je mejl od Matije koji je kao šesnaestogodišnjak čitaoRužu lutanja

mačka liže tri mačeta

nisam mislio da počnem tako ali sam ih ugledao

hteo sam da govorim samo iz uma

ali kada sam već krenuo ovim putem nastaviću

to i jeste lutanje

jeste kako jeste

bez dvoumljenja

pa gde stignem

a uvek sam sada i ovde

sada-večnost — ovde-svuda

 od sada do svakog sada u svim vremenima i svim pravcima

dobro je

neka tako i ostane

uvek dobro i samo dobro

i kad nije dobro nek je dobro

i kad nisi dobra prema meni da si dobra prema meni

kao ovaj avion koji me nadleće

sa čovekom koji mi dolazi u susret često se viđam na

jezeru pa i danas iako sam krenuo tri sata kasnije. kao i on

ne poznajemo se. ne javljamo se. ali mu uvek vidim osmeh u očima kad me pogleda

baš je lepo biti na jezeru

iza leđa čujem zvuk bicikla koji mi se približava

sedmorica radnika sede na klupama oko stola i čekaju da im se završi radno vreme

neka Tii moje reči prijaju očima

neka Tii moje reči budu blage ušima

svako bira kad hoće da umre — rekao je sinoć Jerotić

telom reči grlim Tvoju dušu

telom reči ljubim Tvoj duh

sve je lekovito

to je to

suva grančica na putu

nežni glasovi koji se šire

vibriranjem

šetačkim vajbovima za Tebe

podne ljubavi

od danas će mi mobilni telefon svakoga dana zvoniti ljubav u podne

ljubav za Boga Tebe i sva bića

ljubav u svakom danu

ljubav u svakoj od 84600 sekundi svakog dana

neprestana ljubav

Bog

uvek o Tebi govorim Bože

uvek Tobom govorim Bože

kada se sa nekim duboko razumem na kraju kažem ili napišem Bog

dvoje-troje ljudi su to prepoznali i odmah mi odgovore Bog

kada se sa nekim ne razumem ili ne slažem takođe na kraju kažem

ili napišem Bog da bi Bog poneo naše nerazumevanje i neslaganje

12:00h

zvoni mobilni — zvone zvona ljubavi — ljubav zvoni

neka od danas zvona ljubavi zvone svakom biću

hej sva bića moja od danas uključite mobilne satove

kompjutere i neka u podne Svemirom zvone zvona ljubavi

da hrane gladne

da hrane sve one koji su bez ljubavi

da izleče bolesne

da donesu novac onima koji ga nemaju

da vaskrsnu sve umrle — da Svemiru bude lepo

da uvećaju snagu ljubavi svima koji ljube samu ljubav

volim da čobanim i vrtlarim drugog ali samo one koji žele i vole da primaju

kada sam pre podne mislio o gladnima i neuhranjenoj deci koje je sve više

setio sam se Marijane i Suna i njihove dece Lune i Tea

razmišljao sam šta da Marijani i Sunu predložim da bi

ljubav njihove porodice zračila i hranila i neuhranjenu decu

našao sam rešenje ali sam pomislio da bi ih to opterećivalo i onda sam odlučio

sam ću uraditi nešto slično

i

odlučio sam da svakog podneva podsetim

sebe i ljubim ljubavlju koja hrani sve i svakoga

odmah sam uključuio mobilni da mi zvoni svakoga dana u podne

tako je otpočeo svakodnevni Podnevni koncert ljubavi u Svemiru

gledam u beskrajno nebo i oblake koji se neprestano maze po

njemu menjajući svoj oblik... vidim tvoj lik. volim te volim te volim te! A

ovu poruku sam primio u 12:22 h od A koja mi se nije dugo javila

hladan vazduh miriše na slatki miris hladnih lubenica

evo ih zvone zvona ljubavi

zvona ljubavi su me zatekla u bolnom razgovoru sa bližnjom osobom

slaganje — pesma Božija. razilaženja — slava Božija

sinoć je tek tek promicala. tek ponegde

zasvetlucala. tek po koja od prvih pahuljica snega

mama tuče devojčicu na ulici a ona se opire i smeje. vidi se da joj

je više stalo da sakrije svoju poniženost nego da se preda fizičkom bolu

devojčica me je podsetila na batine koje sam dobijao u detinjstvu

na tu borbu sa bolom i poniženošću

Kajo hvala Tii na batinama — batinama si me uputila Bogu

Kaja Bog

pijem vino da ispijem sve boli

u radost ih Božiju preobrazim

ni trenutak bez Boga

sve za Boga

samo Bogom

gutljaj Boga

zalogaj Boga

nekad bih voleo da mi ovi zvučnici mnogo jače trešte

nekad bih voleo da se u nekom blaženstvu proderem jače

nego što se Alen Ginzberg drao u svim njegovim pesmama

nekad bih voleo da budem ležerniji od konjskog

kurca posle ejakulacije bilo od kojih ležernih pesnika

dobro je ovo napisano baš tako kako je napisano

ipak najčešće želim da budem samo ja

ništa

Bog

voleo bih da mi i sledeće godine kupiš krempitu za Tvoj rođendan

ako već ne možeš svim bićima da kažeš ko sam reci im da sam niko

sve ovo što pišem se ne odnosi na Tebe nego na Tebe

ponekad se dobro poseri po meni — to će mi

jako prijati kad je naš odnos i svet već takvo sranje

sećam se samo božanskog u našem odnosu i ne podsećaj me na bilo šta drugo

sećam se samo orgazama naših čednih zanosa i slaganja

sećam se samo nadraženosti svakodnevicom koja nas je ispunjavala i spajala

sećam se samo bolnih krikova kojima sam se ubio da bih Te zauvek ljubio

ako me pitaš za ostalo i naše nesporazume reći ću samo — Bog

ako insistiraš da Tii kažem šta mislim o ostalom i toleranciji

mogu samo da Tii kažem nosi se u tri lepe pičke materine Tvoje

Miroslav Mandić jebe svima mater jer Miroslav Mandić jeste svima mater

Samo Me Ljubi — pružih Tii ruku i rekoh svoje ime

Ljubim Te Jedini — rekla si svoje ime i pružila mi ruku

dok se penjem uz brdo iz mene su zazvonila zvona ljubavi

mobilni iz džepa zvoni ljubav podneva

idem i zvonim

sve se vrti ljubeći jedno drugo

stopala su mi put — šake su mi ruže

Svemir je gnezdo. Galaksija krevet. Sunčev sitem pokrivač. Zemlja uzglavlje

 ne porobljavaj me hlebom nasušnim — marš u tri lepe pičke materine Tvoje

ne korumpiraj me moći — marš u tri lepe pičke materine Tvoje

ne zavodi me iluzijama — marš  u tri lepe pičke materine Tvoje

marš u tri lepe pičke materine Tvoje — mani me smrtnosti

marš u tri lepe pičke materine Tvoje — besmrtna nežnost za Tebe

juče sam saznao da je jedna osoba uključila njen

mobilni da joj zvone zvona ljubavi svakog podneva

priroda pičke je čednost koja se potvrđuje upotrebom

priroda kurca je stvaranje koje se potvrđuje pevanjem

pevam Te pičko moja jedina

čuvaj me bacam se u bezdan Tvog srca

ljubavlju dojim sva bića koja doje svoju mlad ljubavlju

opalo lišće besmrtnošću doji zemlju

hrabrost ozarujućim doji još nestvoreno

pesmo

dojiljo

moja

siso

umetnosti

moja

pišeš me — dojim Te čitanjem

napoji nas mlekom svih bića

pička ljubi kičmom

kurac ljubi kolenima

jedno drugom smo u očima

ljubav u našim očima je Bog

oko

bog

nadam se da ću do Nove godine istetovirati Svemir

na levoj slepoočnici i reč pupoljak na levoj strani vrata

15:16 h

voleo bih da istetoviram reč pička i reč kurac na unutrašnjoj strani butina

najnežnija

nežnost

nežnosti

moja si najnežnija nežnost nežnosti moja

bezdan moje ljubavi je prvi zamah u krilima Tvoje slobode

dok letiš podseti me da Tii pevušim o majci Božijoj

podnim

zazvonilo je

hodam

ljubim

zvonim zvonima ljubavi u svim bićima

još zvonim

melodija mog mobilnog je blaga. počinje

tiho. dolazi iz daleka. tiha uspavanka koja budi

danas me je iznenadio podnevni ljubavni koncert. ipak mi je telefon zvonio

kao i ranije i pomislila sam ko me sada zove. bila sam se obradovala nečijem pozivu

nisam mogla da se javim jer sam dojila. kad vidim posle ljubav me zove

pisalo je u jutrošnjem mejlu

evo upravo mi je zazvonio alarm u 12:00!

dobio sam mejl posle današnjeg hodanja od treće osobe koja zvoni ljubavlju

mrak se brzo spušta

zatamnilo je za mojim stolom

svetlost sa ekrana mi osvetljava taster

kao da sam u pećini

počinjem da se čuvam detinjstvom

nastavljam da pišem i čuvam svačije detinjstvo

detinjstvo sve mladi

ljubav je seks svih bića

skuvaću jedan krompir jednu šargarepu

jedan luk i tome ću dodati konzervu pasulja

bilo je divno dok sam ljuštio krompir

kad sam oljuštio koru krompir je zasvetlucao svojim sokovima

šargarepa se crvenila i svetlucala

luk beo. okrugao. pun vode

volim ljude koji su pažljivi prema vodi pomislio sam

one koji čuvaju vazduh

ljude koji ljube svetlost

pesnike koji od opštih mesta čine sunca ljubavi

priča priča o detaljima opštih mesta. roman ih ironizuje. pesma opštim mestima oživljava besmrtnost

oko mog Pupa je sve tamnije

mrak ispunjava sobu

dobrota svetli u svim stvarima

dobri ljudi prave dobre stvari

podne ljubavi ljubi ljubav ponoći

upravo slušam Love Supreme Alice Coltrane

sutra ću pogledati na internetu ko je Alisa Džonu Koltrejnu

ne pali svetlo dok pišem

ne gasi svetlo dok Te ljubim

morbidne stvari su samo neizgovorena ljubav i neisplakana tuga

podnevna zvona su zazvonila dok sam fotografisao moje lice

iznenadila su me

obradovala

izazvala mi osmeh

zvona su tako lepa da ih nikada ne prekidam

isključim ih tek kada se ponovo jave kroz deset minuta

hladno je. pada kiša

kažu da po Evropi svuda padaju snegovi

jako sam sam. nema mi nikoga

nema ni Nikoga ni Nekoga

Niko i Neko su verovatno kod nekoga ili sa nekim

kada sam već tako sam koristim priliku da jako ljubim

ovu krivinu na uzbrdici u ulici Visokoj

oblačno je

kod obućara Srkija gori svetlo

ipak je sve divno

divno je što idem

kiša u nekom trenutku liči na vlažan sneg

ipak još nije pao prvi sneg

već dva-tri dana me malo boli stomak

radovaću se kad padne prvi sneg

još kilometar do Gnezda

noge same idu

toplo je u sobi

nismo više sami ni toplo ni ja

kada pada kiša oluk ispod prozora žubori kao potok

voleo bih da obavestim sve ljude da svakog podneva ljubav zvoni

za sva bića. ne znam kako to da uradim pa ću samo zvoniti i ljubiti

ponekad bih voleo da su svi oni koje sam upoznao u životu za jednim stolom

da ih gledam. uživam u njima. da ustanem i kažem

srećan sam jer ste tu i tužan jer ste otišli iz mog života

ljubim sve one koji lutanjem oru zemlju i seju najplemenitiju vrstu ljubavi

ženu koja me je danas molila da joj dam deset dinara i rekla skroz sam se smrzla

ljubav svih bića svakom biću

u jednoj jedinoj porodici žive samo oni koji nemaju porodice

jednu jedinu ljubav žive samo oni kojima je ljubav oduzeta

u jednom Bogu žive samo oni kojima je Bog zabranjen

dolaze zvona

korak po korak

zvon po zvon

čuo sam

jedan pas je podigao glavu i zavija lajući

radnici sade novo drveće na Adi

vetar je jako jak

zatvorio sam skroz kapuljaču da me sačuva od vetra

u nekom trenutku se nagnem na desnu stranu i oslonim na vetar

još dve osobe su mi javile da im u podne zvone zvona ljubavi

ljubljenje

čuo sam joj glas

put ljubavi je put od čednosti do ljubavi

ruža ljubavi je ruža od ljubavi do čednosti

čuo sam joj glas posle četrdeset sedam godina

radost

spokoj

mir

istovetnost

sve što gledam je još lepše

sve što vidim je ljubav

usporio sam

pre pola sata sam odlučio nazvaću kada prođu podnevna zvona

zvona su zvonila

i

kada su podnevna zvona prestala

nazvao sam

imao sam tremu

bilo je kao i pre četrdest sedam godina

nekoliko puta se osmehnula

to mi je jako prijalo

na kraju sam joj rekao obradovala si me

još jednom se osmehnula

dok se spuštam niz Kirovljevu ulicu zvone mi zvona iz gornjeg džepa na jakni

iznenadila su me i ponela

zazvonila su i crkvena zvona preko puta

mislim na sedmoro ljudi kojima sada zvone podnevna zvona ljubavi

u Gnezdu sam

sam

reč

uska

je

staza

svih

bića

slušam muziku

muzika

ne

izneverava

predaje

mi

se

otvaram

joj

se

uska je staza slaganja

ne zaustavljam se

biće svih bića

me

čeka

sam

izložen

pevam

za

sve

Bog

počeo sam da plačem

to je dobro

biće mi lakše

samo da potraje

teče

nek teče i teče

da sve isteče

i tako nisam imao o čemu da pišem

plač ozdravljuje

prestao sam da plačem

nisam se isplakao

počinje da peva Henk Vilijams — ponovo počinjem da plačem

umro je u dvadeset devetoj

pevač

kamenje pored puta

autoputevi pevanja

peva Džon Li Huker

suze su sperma besmrtnosti

besmrtnost je Bog

nikada ne govorim o besmrtnosti bez Boga

besmrtnost ne postoji bez Boga

Bog je Bog

najbolji način da pišem o plakanju je da plačem

najbolji

način

da

pišem

o

pevanju

je

da

pevam

jebanje moje čuvaj me

Bože — drumski pevaču moj

Bože — kafanska pevačice moja

Bože — jezik je progovorio ljubljenjem

nikada Tii nisam rekao koliko Te volim jer je to bio način da

Te sve više i više volim. da Te ljubavlju neprestano vaskrsavam

nikada nisam plakao dok sam bio u Tebi a trebalo mi je da plačem

satima danima godinama milenijumima — da se kao dete isplačem u Tebi

dete

sam

jebem

i

plačem

jebem

plačem

plešem

pevam

obožujem

Bog

srećan ti šezdeset  prvi rođendan Miroslave

uvek je jedan čovek savest za sve ljude

volim hijerarhiju

hijerarhija je odnos svakog bića sa Bogom

među bićima nema hijerarhije

ljudi prave hijerarhiju među bićima

ljudi prave hijerarhiju i među sobom

te hijerarhije ne uvažavam

volim i predajem se jednoj jedinoj hijerarhiji između mene i Boga

Bog

komšinica koja živi dva sprata iznad mene i koju nikada nisam video mi je

zazvonila na vrata i zamolila me da barem subotom i nedeljom ujutru utišam muziku

nisam znao da nekome smetam muzikom

nikada ne bih voleo da nekome smetam

a voleo bih da muziku slušam još glasnije

ljubim Te nepomirljivo

obradovao sam se zvonima na vratima. mislio sam da si Tii

ili da me je neko posetio za rođendan. humor je baš sveprisutan

komšinica je bila ljubazna. tuga je još prisutnija

humor i tuga idu ruku pod ruku koračajući nogu pred nogu ovim jebenim svetom

postideo sam se. utišao sam muziku i pronašao jednu divnu stanicu

WFMU's Rock 'n' Soul Ichiban — Obscuro hits from the 50s & 60s

teško mi je što sam stranac ali da sam nešto drugo već bih bio mrtav

slušanje muzike je moj posao

sveta dužnost

kad Te nadleću avioni ne možeš ništa

kad automobili prave buku i zagađuju Te ne možeš ništa

kad Te izluđuje buka sa koncerata i stadiona ne možeš ništa

utišao sam Te muziko — u meni si nezajažljiva moja

postojim kao da ne postojim

ja sam Džulian Asanž (Julian Assange)

tako sam preživeo sve ove godine

živeo sam kao da nisam živeo

ljubio sam

stvarao sam

pevao sam

pevam

Bog

stvaram

Bog

ljubim

Bog

zvone — osmehujem se

ništa nije zauvek — kaže jedna od tri žene pored kojih prolazim na jezeru

slažem se — ništa nije zauvek — sve je zauvek

u poslednjih mesec dana razišao sam se sa dve

osobe koje su mi u prethodne dve-tri godine bile najbliže

bol Bog

sada sam potpuno sam

sam sve

Svemir

Tii

Bog

ja

ljubav

Tii

pesma

ja

razišao sam se da bih sačuvao ljubav

razišao sam se jer sam dete i ne podnosim laž

ne podnosim izdajstvo svetlosti koja je zasvetlila u odnosu

posle razlaza osećam stid

stidom čuvam svetlost osobe sa kojom sam se razišao

u odnosu u kome sam bio sve sada sam ništa

tako me sve čuva

ko hoće da me ljubi već je besmrtan

ko hoće da se takmiči sa mnom neka to ne pokušava jer me je već pobedio

i Tii koja si me izdala raduj se jer je to slava onoj koja me ne izdaje

izdajstvo je strast koja ubija seks

banalnost izdajstva

fotografisao sam duboke cipele koje sam nosio osam-devet godina

 od nepromočivog materijala su

kupila mi ih je Vera Varadi

bile su odane sve dok se u subotnjem hodanju nisu dokrajčile

moćni đon se raspao. mislim da ih ni majstor Srki ne bi mogao ispendžatirati

ne znam da li da ih bacim ili sačuvam

najbolje bi bilo da ih prodam za 33 puta veću cenu od one

kojom sam ih platio iako mislim da one vrede barem 333 puta

više. a na umetničkoj sceni vrednost im ne bi mogla ići ispod 3333 puta

ljubim otpisane jer oni ispaštaju za sve ostale

za svakog otpisanog cenu mojih otpisanih cipela dižem 33333 puta u odnosu na cenu pri kupovini

u životu postoji samo Tii

u duhu samo ja

ja u životu je ništavilo

Tii u duhu je glupost

objašnjenja su nemoralna

kada sam se vratio sa hodanja zatekla me je vest uhapšen Džulijan Asanž

hrabri su na strani Džulijana Asanža

pametni su na strani Džulijana Asanža

pošteni su na strani Džulijana Asanža

nesebični su na strani Džulijana Asanža

budućnost je na strani Džulijana Asanža

ime ovog vremena je Džulijan Asanž

hapšenjem Džulijana Asanža ova civilizacija je mrtva

malo znam o Džulijanu Asanžu ali je jasno da je on put

sve znam o Džulijanu Asanžu po tome ko ga optužuje i zatvara

u ovom trenutku neka novorođenčad dobijaju ime Džulijan Asanž

ptice raznose istinu Džulijana Asanža

sloboda se odaziva na ime Džulijana Asanža

životinje se spremaju da odbrane Džulijana Asanža

radosni na svojoj koži tetoviraju Džulijan Asanž

svako ko je sam je Džulijan Asanž

zamišljam mnogo mladih ljudi koji u ovim trenucima

čine svašta za ovu stvar koja se zove Džulijan Asanž

ti mladi ljudi su i savest i vođstvo ovog sveta

desetogodišnjaci spašavaju svet od korumpiranosti odraslih

novac je dete

sav novac su sva bića

banke su vlasništvo tinejdžera

autopoezis postojeće energije je u srcima mladih

dobrota i lepota su vladavina mladih

hvala Tii Džulijane Asanž jer si ustupio svoje ime za ovu odlučujuću borbu

ova borba za dobro i lepo je prava jer je

istovetna svim borbama od kada je sveta i veka

pevajuće i nejako protiv lažnog i prejakog

hvala Tii moj Džulijane Asanž — Tii si moja premila Pis Pilgrimič

ludo moja ljubim Te

pesmo

moja

ne

boj

se

ne brinite se za mene

Miroslav Mandić je Džulijan Asanž

ja sam Džulijan Asanž

kao pre neki dan galebovi sada petnaest

gnjuraca na ogradi računajući i Tebe i mene

tiho pada topla kišica

prišao sam jezeru da gledam kako pada

zašto su kružići kiše tako lepi

neki su veći neki manji

liče na treptaje

voda se ljubi sa vodom

popeo sam se na stazu. ovde se kiša čuje. pada po suvom lišću

zvucima kiše čujem kako raste trava

gnjurac se vrti u vodi sa ribom u kljunu

malopre sam video jednog čoveka kako nešto piše na

posečenim stablima. sada vidim da je napisao ubistvo

na ovom stablu je napisao zločini! ubistvo

volim ljude koji saosećaju sa drugim bićima i bore se za njih

e pa neće moći. nema Boga — govori devojka

starijoj ženi dok nervozno otvara i zatvara kišobran

galeb nadleće vodu sa ribicom u kljunu

zatvorim oči i podignem glavu. kapi kiše me bockaju po licu

ističe prva godina prvi put drugog desetogodišnjeg hodanja

lice sam hodanja

hodam licem — hodam lice

lice licu

žena je izašla iz kafića i pružila ruku da vidi da li pada kiša

hodanje volim i zbog postupnosti

svaki korak čini hodanje i nijedan se ne može preskočiti

hodanje ujedinjuje prostor i vreme

prostor hodanja prija vremenu hodanja i obrnuto

hodanjem sam zavoleo i prostor i vreme

hodanje povezuje Zemlju i Svemir jer je jedna

noga neprestano na zemlji a druga u vazduhu

po zemlji kroz vazduh

licem ljubim

idem za svaki slučaj. idem da platim račune — kaže stari

gospodin gospođi i gospodinu sa kojima šeta dok odlazi u javni wc

hodaj po mom licu

mom nosu

ko se preda drugome ljubav je oduvek i ljubi zauvek

gospodski

danas ću istetovirati sliku Svemira na levoj slepoočnici

na levoj strani vrata istetoviraću reč pupoljak

biće to dvadeset treća i dvadeset četvrta tetovaža na mom telu

fotografisao sam levu stranu lica na kojoj još nema ni Svemira ni Pupoljka

kad se vratim sa jezera obrijaću se i pripremiti za tetoviranje

Svemir je najveće biće

najveće biće koje lako stane u srce svakog bića

biće svih bića

mir svih bića

Svemir svebiće

zvone zvona ljubavi — milina mi je u srcu

pupoljak na mom vratu je stvaranje Pupoljka svih bića

Pupoljak je ukupno delo Miroslava Mandića i

svako pojedinačno delo Miroslav Mandić Umetnosti

pupoljak minerala

pupoljak biljaka

pupoljak životinja

pupoljak duhova prirode

pupoljak ljudi

pupoljak više inteligencije

Bog

kad sam se popeo na brdo dunuo je jak i hladan vetar

otišao sam do moje knjižare da kupim plastične

folijice. tamo sam prvi put zatekao i ženu i muža koji su vlasnici i

prodavci. rekao sam im da su divni i ljubazni i da duhom liče jedno na drugo

uživajte jedno u drugome — rekao sam im na kraju

izašao sam iz Damirovog studjia. pada hladna

kiša i temperatura je pala za desetak stepeni

 na mojoj slepoočnici ugnezdio se Svemir

plave tačkice su hram Svemira

Pupoljak mi je zapupio na vratu

kada je Damir počeo da mi tetovira Svemir. moju dvadeset

treću tetovažu video sam da mu je na ruci istetoviran broj 23

dvadeset tri je moj broj — rekao je Damir

tetovaža na slepoočnici je malkice bolela. na vratu skoro ništa nisam osetio

milina je pisati po svom telu

telo sam reči

nadam se da će od sada Svemiru biti lakše i lepše i da neće biti sam

nadam se da će sva bića od sada imati utočište u Pupoljku na mom vratu

nadam se da su Bogu mile i ove dve nove tetovaže

fotografisao sam levu stranu lica sa

tetovažama koje su još prekrivene mašću i najlonom

uživajmo jedno u drugome

posvećeno svim besplatnim svratištima

ja sam pupoljak mojih usana na tvom vratu Miroslave

prvi hladan dan

prvi put ove godine ugledah led

na jezeru je sve bridelo od bistrine

nebo se plavilo

voda jezera se plavila

lako sam hodao

uobičajeno

mislio sam o pisanju

o tome kako me u pisanju najviše uzbuđuje zapisivanje same reči

bilo koje reči

svake reči

primerene

neprimerene

jebačke

psovačke

psovke su moja savest

svaka reč je Bog

ja sam psovač

žena neprimećenom

muž odbačenoj

lepota neprimećenih — Božija dobrota u svim stvarima

dobrota odbačenih — Božija lepota u svim bićima

u jednom tenutku sam hodao za malenim suvim listom kojeg je nosio vetar

gde si mi Tii sada — moj maleni suvi liste

ljubim vas zatvoreni

ljubim vas prezreni

ljubim vas uličari

ljubim svakoga ko u svoje telo primi smrznute

ljubim očajne

izgladnele

ljubim ženu koja sa osmehom na svoje lice

prima veliku količinu sperme mnogih muškaraca

ljubim vodu kao vodu

ljubim vodu kao oblake

ljubim vodu kao kišu

ljubim vodu kao led

ljubim vodu kao sneg

ljubim svako biće koje ispašta u borbi za prava svih bića

posvećeno Liju Sjaobu

slobodo

 hodam

pišem

pevam

sloboda svih bića za umetnost slobode svakog bića

sloboda svakog bića za pesmu slobode svih bića

volim Tvoje guzove

lepoto naguzi me svojoj dobroti

moljenje i zahvaljivanje

plesanje i pevanje

činjenje i bivanje

stvaranje i pevanje

parovi ljubavi

prijateljski brojevi

lekovitim koracima

pogledaj

samo

kako

je

svaka

reč

lepa

guzovima

guženjem

guzovi su obrazi telu

oči su obrazi duše

tabani i dlanovi su obrazi duha

naguzi mi se odana

naguzi nas zdravlje

gledaj me nevina

ljubi nas ljubavi

podatnu Te tabanam podatno

pomiluj nas svojim dlanovima Bože

tek mi se sada

kao meteoriti proleću pahuljice snega

tako i život proleti

rasprši se

nestane

kao pahulja

život pahuljica

čuvaj me u svom srcu

noćas me je iznenada jako zabolelo masno tkivo na leđima

bio sam tako nemoćan. i sada sam. izložen i nezaštićen

ostaje mi samo da se zahvalim bolu

da se posle kukavičluka ohrabrim

posle malodušnosti odapnem

dostojan tela svakog bića

odan svačijoj duši

bez osvajanja

bez zavođenja

neprestano odan neobjašnjivom

lepoti koja se podaje dobroti

dobroti koja obožuje podavanje

na jezeru je sve manje ljudi a sve više pasa

gladni su

iznureni hladnoćom

vrane se i pre sumraka gnezde u krošnjama

galebovi i gnjurci ne ulaze u vodu

molio sam se za zdravlje

lečio najdaljim i najbližim

najdalje je isto toliko daleko koliko je najbliže blizu

spoljašnje je isto kao i unutrašnje

iskusio sam dok sam se molio i hodao

još mislim na mačkicu koja se sklupčala na sred puta

setih se i sinoćnog pauka kojeg sam ugledao u kupatilu

obradovao me je dok je brzo odlazio pored kade

filozofijom pauka i religijom mačkice

smo

pada suvi sneg

mladi geometar proverava visinske kote na mostiću preko Topčiderskog potoka

grejem nos rukavicama

idem do grada da dam novac za Gnezdo

volim da zamišljam sneg kako pada po morskoj pučini

oslonio sam mobilni na uho. pada sneg. fijuče vetar. zvone zvona ljubavi

volim da  zamišljam čoveka na putu

čovek na putu je zov sjedinjenjenja i harmonije

čovek na putu je uspavanka Bogu

volim sve što jeste tako kako jeste

bez ulepšavanja i glumljenja

bez straha i dominiranja

kao neki breg

kao snežna prašina koju kovitla vetar

kao lepi siromašni dečak koji u najlon kesi nosi hleb

nisam našao svesku ali sam kupio biografiju Alana Tjuringa

levom nogom sam proklizao niz led

Vesna i ja smo pili kafu i pričali sat jedan

uživam da se slažem prožimam i poistovećujem sa nekim

nekoliko dana nisam razgovarao ni sa kim

 sada mi prija ovih sedam kilometara preda mnom

hodanje. ćutanje. strujanje

zamislio sam se i u jednom trenutku osetio kako mi se ruke njišu pored tela dok hodam

travke podrhtavaju na vetru

tramvajdžija mi je zazvonio jer sam se zagledao u ptice visoko u nebu

smračilo se i posivilo i sve je postalo još uzbudljivije

dok hodam a hladan vetar mi duva u lice osetim da sam neko kada sam niko

da sam nešto kada sam ništa

noge koračaju. ruke se njišu. srećan sam

bilo mi je lepo i promašio sam put

svakim putem se može biti na pravom putu

svakim putem se može skrenuti na pogrešan put

pala je noć. svetlucaju sestrice. moje pahuljice

golubovi traže hranu pod snegom

kada ništa ne preostane tu je radost

snežna

Božija

Bog

bez Boga ne bih bio živ

živ sam jer sam Bog

hodam jer sam Bog

stvaram jer sam Bog

pevam jer sam Bog

dva vrapčića u snegu

dva vrapčića u snegu — Bog smo

Ruso — Tii i ja smo Bog

Miroslave — ti i ja smo Bog

pute Bog

ružo Bog

hladno je na zemlji — toplo je pod zemljom

hodam — masiram nedodirnute

hodam — zazvonila su zvona ljubavi na jezeru

hodam za svakog ko je otvoren svim bićima

hladan kamen mi se vrlo brzo ugreje u šaci

kamen je sve topliji i sve mi više prija

kamene gadim se društvenih klasa

kamene gadim se svakog ko drži do društvenog ugleda i moći

kamene vlast je neukusna i glupa

kamene opozija je osvetoljubiva i ogorčena

ostavio sam kamen na papiru u koji sam uvio

sto dinara koje sam ostavio nepoznatoj osobi

zaista me je rastužilo ovih dana kada sam video kako i

meni bliski ostaju u svojim društvenim klasama zbog privilegija

u svojim porodicama. rasama. narodima. zemljacima. plavoj krvi. vrsti

retki su retki

retki su sve ređi

pupoljci

pupoljci jednog jedinog pupoljka