Bog Miroslav Mandić Bog

    Ti
    si

    418632

    pupoljak

    DUŠAN MIŠIĆ DUDA

    2199. dan
    8. januar 2011.

    Kada sam rođen 1900. godine, moj otac

    Vili Armstrong, i moja majka, Mej En — ili Majen

    kako  su je zvali — živeli su u maloj ulici po nazivu Džejms Eli...

    tako Luj Armstrong počinje svoju autobiografiju koju ću večeras nastaviti da čitam.

     

    nekoliko sledećih dana ću živeti sa Luj Armstrongom

     

    u nekim trenucima ću i biti Luj Armstrong

     

    Luj će vaskrsnuti u meni

     

    Luj Armstrong će se preobraziti u Miroslava Mandića

     

    biću Luj Armstrong XXI veka

     

    ja sam Luj Armstrong oduvek i zauvek

     

     

    ja

    sam

    pesnik

    jednog

    jedinog

    umetnika

     

     

    ja

    sam

    umetnik

    svih

    bića

     

     

    ja

    sam

    hodač

    sveljubavi

     

     

    dok sam kupovao autobiografiju Luja Armstronga video sam u knjižari

    novu bogato opremljenu knjigu prijatelja i to mi je uz jutrošnji mejl bliske

    osobe sa kojom sam se razišao pokrenulo lavinu sumnje sujete prljavštine

    ispovest — pokajanje — iskupljenje — oboženje

     

    nigde me nema

     

    sam 

    sam kao pas

    predivne su prethodne tri reči

     

    nikakav

     

    nizašta

     

    zaludan

     

    nepotreban

     

    osuđen

     

    odbačen

     

    Bog

     

    dužnost čoveka je da poveruje da je Bog

     

    reč je o tome da je samo o Reči reč

     

    bio sam i uznemiren i miran

     

    hodao sam oko jezera

     

    mislio

     

    priznavao

     

    prihvatao

     

    ljubio

     

    nastavljao

     

    pri kraju hodanja sam bio ozaren smirenjem. izgužvala me je oprala i iscedila moja duša

     

    mudra je ljubav

    Levinas je voleo da misli o filozofiji kao mudrosti ljubavi a ne kao ljubavi za mudrošću

     

    ljubav čuva ljubav. ništa sam spram Tvoje spremnosti da me primiš. Bog ljubi Boga

     

    upravo odlučih da sedmu knjigu Miroslav Mandić posvetim Dušanu Mišiću Dudi


    NEPOZNATOJ OSOBI S LJUBAVLJU

    2201. dan
    10. januar 2011.

    kada sam se vratio sa hodanja sačekao me je mejl

    od nepoznate osobe sa naslovom optimizujte sajt

     

    poštovani gospodine,

    pokušao sam da pogledam vaš sajt jer mi je preporučen kao

    jako zanimljiv. Medjutim usled loše tehničke izrade to mi je bilo

    skoro nemoguće preko moje ADSL veze. Pa jedna strana vašeg sajta

    ima i do 60mb (nikada tako nešto nisam video)!? Jer su slike postavljene

    u punoj rezoluciji i samo su reskalirane. Potrebno je da postavite slike 

    koje su stvarno manjih dimenzija (npr. 640x480) a da klikom na njih može da

    se dobije veća slika punih dimenzija. Osim toga potrebno je da napišete kolike će

    se velike slike pojaviti jer su ove ogromne i to ne odgovara svakome jer danas mnogi

    koriste mobilne uredjaje za internet gde je protok ograničen. Primer je TELENOR

    mobilni internet gde za 1300 din. imate 1000mb protoka. To nije ni blizu

     dovoljno za pregled polovine vašeg sajta. Obratite se nekom

    profesionalcu ili firmi da vam urade optimizaciju sajta i

    objasne još jednom zašto je to važno.

    srdačan pozdrav

     

    oh

    Bog

     

    uplašio sam se i zbunio

     

    nešto je skrivilo dete

     

    divno

     

    hvala Tii Nepoznata osobo

     

    hvala osobi koja Tii je preporučila moj sajt

     

    sam sam

     

    verujem u jedan jedini jezik

     

    jezik svih bića

    a bogme i u posvećenje — to jest u rad bez para

     

    ne znam merne jedinice kompjutera i interneta jer nemam sa kim da razgovaram o

    tome iako bih to jako voleo. tako da brzo zaboravim sve ono što naučim. voleo bih i da

    svaki dan sa nekim razgovaram engleski. ali i svaki drugi jezik. pogotovo taj jedan jedini

    u koji verujem. ali ja sam sam i zato razgovaram jezikom ljubavi svih bića

     

    moj sajt je biće

     

    država svih bića

     

    potvrđivanje Boga

    kompjuter i internet osećam kao medije koji su do sada najmiliji Bogu

     

    Alana Tjuringa oca kompjutera ubili su stručnjaci 

     

    Alan Tjuring nije ništa zaradio na kompjuterima a Bil Gejts sve

    na stazici sam Alana Tjuringa a ne na autoputevima Bila Gejca

     

    opet — kao i uvek — sledbenici-stručnjaci ubijaju tvorca

     

     

    volim

    voli Bog voli

    volim

     

     

    ne verujem u crkvu ni u kompanije

     

    kompanije su savremene crkve

     

    univerziteti postojeća nauka i tržišta su savremene inkvizicije

     

    dok sam danas obilazio ostrvo nazvala me je prijateljica i rekla da je dobila

    internet i da je celu noć provela gledajući moj sajt i da je odlepila na fotografije

     

    to nisu fotografije to su bića svih bića

     

    svakim bićem-fotografijom želim da usrećim sva bića

     

    svakom rečju da orečim-obožim svako biće

     

    nadam se da mojim sajtom ne povređujem nikoga

     

    ako bilo šta nije dobro na sajtu kriv sam ja a ne Zoltan Varadi koga sam

    zamolio da sajt bude takav a on je kao vrhunski stručnjak udovoljio mojoj molbi

    voleo bih da svaka ta obična fotografija svakog dana bude velika kao Svemir i svemir Tvoje duše

     

    velika fotografija — slika prvih prizora

     

    obožavam kompjuter i internet jer su ljubav a ne tehnologija informatika i profit

    to kako se mladi ljudi bogate ovim tehnologijama je staromodno dosadno i ništavno

     

    mašine su ljubav jer žude da šire ljubav 

     

    celog života su mi govorili da optimizujem sebe

    da radim ono što najviše odgovara. što je najpovoljnije i

    najpogodnije da budem na strani koja donosi najbolji rezultat u

    nekom društvu i to prema već određenim kriterijumima i postojećim uslovima

     

    ali

    ja

    sam

    pesnik

    jednog

    jedinog

    umetnika

    umetnik

    svih

    bića

    hodač

    boga

    i

    sveljubavi

    draga Nepoznata osobo dođi i pomozi mi da dete u meni bude još više Bog

     

     

    ORG

    2202. dan
    11. januar 2011.

    sve

     

    jutro

     

    danima

     

    samima

     

    radost

     

    beskrajna

     

    toliko sam nekada obuzet Tobom-životom da mi ne ostaje ni jedna jedina reč

     

    samo lepota nemoći

     

    uzvišenost neuspeha

     

    ukorak

     

    jedno smo jedno drugom

     

    svetinja daha

     

    svetinja orgazma

     

    budućnost uma je u orgazmu svih bića

     

    budućnost ljubavi je u orgazmu svakog bića

     

    budućnost kulture je u Tvojoj pički

     

    budućnost umetnosti je u mom kurcu

     

    budućnost pevanja je u lepoti i dobroti jebanja

     

    hodajmo

     

    ljubim Te majko jebanja i dojenja

     

    ljubim Te Kajonjenja

     

    ljubim Te osudo koja više ne osuđuješ

     

    ljubim Te laži koja više ne lažeš

     

    ljubim Te izdajstvo koje više ne izdaješ

     

    jedno smo svršavanje

     

    napaljenost za bilo koje najmanje-najbeznačajnije-najneprimećenije biće

     

    orgazam je služenje i poslušanje — himna i molitva Božija

     

    orgazam je crkva svih bića

     

    orgazam je škola svih bića

     

    orgazam je univerzitet svih bića

     

    orgazam je država svih bića

     

    orgazam je Miroslav Mandić je orgazam

     

     

    o

    r

    g

    a

    z

    a

    o  r  g  a  z  a  m  a  z  a  g  r  o

    a

    z

    a

    g

    r

    o


    OTKROVENJE OTKRIVENOG

    2203. dan
    12. januar 2011.

    već pola sata sedim za stolom i ne znam ni šta ni kako da počnem

     

    ovo ću. ono ću. ovako ću. onako ću

     

    neću ni to ni tako

     

    bolje nikako nego tek onako

     

    pomerio sam telo da se nešto dogodi ali se ništa nije dogodilo osim pomeranja tela

     

    kao da sam vezanih ruku i nogu

     

    kako da pišem kada su mi vezane ruke

     

    kako da hodam kada su mi vezane noge

     

    pre nego što sam seo za sto mislio sam

     

    nekada pozije života ima samo u životu poezije

     

    i kako

     

    nekada života poezije ima samo poeziji života

     

    ali mi se nije pisalo o tome

     

    po ekranu sam vrteo mišem belu stranicu sa brojevima blaženstava

               

    uživao u punoći muzike koju slušam sa iTunes radija i stanice Jazz in Bolz

     

    ali nije vredelo ništa i sve sam se lošije osećao

     

    u jednom trenutku sam primetio kako gledam u sto

    ali ne da bih nešto video nego da bih samo gledao

     

    to je bilo odmarajuće

     

    to prazno gledanje u prazno

     

    i onda sam iznenada osetio kako je tih pola sata koliko

    sam sedeo za stolom da bih počeo da pišem bilo jako lepo

     

    kao da sam radio nešto jako važno iako ništa nisam radio

     

    kao da je to bila ta velika tajna da nema tajni

     

    kao da sam gledao pšenicu kako raste u polju

     

    kao da sam mirisao more

     

    kao da sam zanemeo pred belinom snega koji je pao preko noći

     

    ništa nisam radio ali sam bio

     

    a kad jesam sve sam

     

     

    bog

    mio

    bog

     

     

    blaženstva su bila u meni ali su čekala da ih zaslužim

     

    da ih budem dostojan

     

    poezija je u svakoj reči

     

     

    svaka

    reč

    je

    pesma

     

     

    u pesmi svaka reč je pesma su četiri pesme i to nikada ne treba da zaboravim


    VIJUGAM PRSTOM KROZ VAZDUH

    2204. dan
    13. januar 2011.

    ovo su te tako obične reči

     

    tako obične a tako lepe

     

    pesme same

     

    pevaju

     

    bezbrižne

     

    ozarene

     

    same sobom

     

    mnogo mi znače

     

    čine me

     

    profinjuju

     

    grade moj ukus

     

    sveprožimajuće

     

    jednostavne

     

    početne

     

    besmrtne

     

    verujem im

     

    negujem ih

     

    ljubim ih

     

    trebaju me — trebam ih

     

    volele bi da trebaju i Tebi jer one Te pevaju

     

    milina

     

    reči sandale

     

    krevet reči

     

    leptirići

     

    načela

     

    kičma

     

    puteljak

     

    pupoljak srculjak

     

    ruž uma

     

    vijugajuće

     

    strelovite

     

    te tako obične reči

     

     

    reč

    svih

    reči

     

    PETE

    2205. dan
    14. januar 2011.

    već nekoliko dana me muče obe pete i Ahilove tetive

     

    nikada to nisam osetio

     

    kao da se krute

     

    pete moje voljene

     

    Ahilove tetive voljene

     

    treba nam još devet godina hodati

     

    daće Bog

     

    strpljenja

     

    prihvatanja

     

    poverenja

     

    samolečenja

     

    Bog

     

    neka mi sve bude po volji Božijoj

     

    u naručju sam

     

    slobodan sam voljom Božijom

     

    tragovi kafe na šoljici

     

    žito na stolu

     

    danas treba da napravim 474. fotografiju Jednog čoveka

     

    hodam ka gradu. nosim kiriju za Gnezdo

     

    celina je sama

     

    celina je sama da nijedan deo ne bi bio sam

     

    brige hajde da se igramo razbibrige

     

    hodajmo bezbrižnosti

     

    na bezbrižnosti sam počeo da radim pre dvadeset dve godine

     

    iako me često ophrvaju mnoge brige naučio sam da budem bezbrižan

     

    bezbrižnost je jedna od najsvetijih dužnosti

     

    vraćam se nazad

     

    bol iz peta penje se ka kolenima i butinama

     

    spava mi se

     

    fotografisao sam lice Boga

     

    mogu li da Te slikam — pitao sam ga. može — odgovorio je

     

    ijuuu — podviknuo je kada sam mu pokazao fotografiju

     

    fotografisao sam ga još jednom i on je otrčao veseo

    TEPANJESLOVLJE I IMENOSLOVLJE

    2206. dan
    15. januar 2011.

    sinoć i noćas sam se znojio

     

    kako će biti danas

     

    da li će me i danas boleti pete i Ahilove tetive

     

    prija čaj od lipe

     

    mirniji sam — nacrtao sam Plave ruže i snimio Plavi film

     

    vedriji sam — nacrtao sam 64 pupoljka pevaju pupoljku svih bića

     

    pomislio sam na Tebe i jako se raznežio

     

    lice mi je grubo

     

    telo mi je jako

     

    volim hrabru nežnost

     

    nežnost koja ne zavodi nego se predaje

     

    davanje je grubo

     

    primanje je nežno

     

    eto ga eto

     

    eto ga još jedno eto

     

    čuvaj me kišice moja

     

    ljubavi je najviše u rečima kojima se tepa

     

    tepanje moje predajem Tii se

     

    tepam onima koji leče sobom a ne lekovima

     

    ljubim one koji ljube ljubavlju Božijom

     

    poskočim i eto besmrtnosti za sva bića

     

    ovom čoveku je glava jako iskrivljena u desnu stranu i kada mu neko dolazi u

    susret on stavi ruku na čelo da izgleda kao da se zamislio i da je zato povio glavu

    ljubim Te čoveče

     

    zvone-tepaju podnevna zvona ljubavi

     

    dušo moja u svim bićima budi slobodna

     

    dušo moja sa svim bićima u sebi budi radosna

     

    ume moj snagom smirenja umi sve umove

     

    ume moj večnošću ljubljenja otvori se jedinom umu

     

    kiša neprestano pada. dugo sam napolju. mokre su mi čarape

     

    mogu da Tii prdnem pod Tvoj auto — kaže starija dama mlađoj

     

    mislim o rečima. sve reči su imenice. božansko imenoslovlje

     

    davanje je preduzimanje — primanje je predavanje

     

    davanje je stvaranje — primanje je pevanje

     

    istovremena istovetnost


    SVAKI TRENUTAK JE ТRENUTKOV USPEH

    2208. dan
    17. januar 2011.

    ujutru pojedeš deset jaja. to Tii je najjeftinije. uveče pojedeš jedan burek

    i eto to ti je — priča jedan čovek drugom dok se sa zadovoljstvom smeju

     

    sija sunce. mokre patike od subote mi se još suše u Gnezdu

     

    doživeo sam mnogo neuspeha

     

    neuspesi su jako važni

     

    čine me slobodnim od uspeha

     

    profinjuju

     

    vode nepoznatim nivoima postojanja

     

    ja preobražavaju u ja

     

    neuspesi su i jako opasni jer kako da bilo šta preduzmem pored tolikih neuspeha

     

    u mladosti me nije zanimao uspeh

     

    uzbuđivala me je hrabrost

     

    pravednost i požrtvovanost

     

    samoća

     

    napor u ukusu

     

    stvaranje nestvorenog

     

    bivanje samom umetnošću

     

    zajedničarenje i veliki život sa ženom

     

    uzbuđivali su me veliki stvaroci a skoro po pravilu svi oni bili su neuspešni

     

    kasnije sam uvideo da se mnogi ljude plaše uspeha

     

    plaše se neuspeha ali još više uspeha

     

    pripremajući se za Ružu lutanja shvatio sam da je Bog uspeh

     

    tada sam se predao uspehu jer sam želeo da stvorim Ružu lutanja

     

    nisam se više plašio ružnoće i banalnosti uspeha

     

    od tada sam se trudio svakog dana da uspem a doživeo sam jako puno neuspeha

     

    svetih neuspeha

     

    pre četiri-pet godina sam shvatio da želim najveći uspeh

     

    uspeh koji dolazi posle uspeha svakog bića i svih bića

     

    neuspesi ohrabrite me

     

    neuspesi pomozite mi da budem zdrav

     

    neuspesi pomozite da dobijam još malo novca

     

    svaki trenutak života je uspeh

     

    uspeh je što sam se oslobodio znatiželjnog pogleda

     

    uspešni su sitni plavi cvetići koji su se pojavili u travi


    M

    2209. dan
    18. januar 2011.

    krenimo reči moje

     

    nema nam druge

     

    kome god nema druge neka krene sa nama

     

    jednom izvoru

     

    izvoru svih izvora

     

    žuboru u srcu svakog bića

     

    izvor svih izvora je u svakom biću

     

    izvor u meni pretvara se u reči

     

    rečima Tii mašem

     

    hodaju

     

    teku

     

    lete

     

    sijaju

     

    reči

     

    šakama grejem kolena

     

    protrnem — ljubim pete

     

    raširim ruke ispred ekrana

     

    grlim sva bića

     

    kad se u drvo zakivaju ekseri ne čuju se jauci

     

    cveće o svom bolu ne govori

     

    bolu procvetaj milinom u svim bićima

     

    bol

     

    b

    o

    g

     

     

    reč

     

    i

     

    lepota kratkih reči čini me slovom

     

    m

     

    mig

     

    titraj

     

    već dva dana se družim sa Hajdi

     

    prija mi

     

    prepoznajem da je svih godina živela u meni od kada sam prvi put čitao o njoj

     

    Hajdi dolazim

     

    ZOVEM SE VOLIM TE

    2210. dan
    19. januar 2011.

    toplo sam obučen i baš mi je lepo na ovoj hladnoći

     

    vrtim glavu da umanjim bol u levoj strani potiljka

     

    noćas sam sanjao mističko jedinstvo svih bića i plakao

     

    na licu sveta pisalo je volim te

     

    ime sveta i jeste Volim Te

     

    sve voli sve

     

    preletelo me je jato štiglića

     

    devojka i krupan mladić trče prema meni. u jednom

    trenutku mladić je jako izdahnuo od napora. kada su mi

    se približili rekao sam im haj'mo haj'mo i oboje su se nasmejali

     

    pisanjem neprestano govorim sebi haj'mo haj'mo

     

    volim Te vrano koja si primetila da Te posmatram

     

    volim Te pregaženo glisto

     

    svakim udahom udišem izdahe svih bića

     

    svakim izdahom hranim sva bića

     

    udišem Te travo

     

    ljubim Te mahovino na drveću

     

    ljubim vas cvekle koje me čekate u Gnezdu

     

    pre polaska na hodanje zapisao sam sve telesne tegobe i bolove koje imam

     

    pored svakog od šesnaest delova tela napisao sam

    godinu u kojoj sam počeo da osećam tegobe ili bol

     

     posle pravljenja spiska bio sam radosniji a samim tim i zdraviji

     

    voleo bih da budem zdrav a kada se razbolim da se

    izlečim sam i Tvojom ljubavlju. bez novca lekara i lekova

    napisao sam ispod spiska

     

    posle sam bio na porno sajtovima. i kao uvek upijao Božiju dobrotu

    i lepotu kojom su odisali ljudi koji su se davali i predavali jedni drugima

     

    seksualna milina je iskustvo čednosti i raja

     

    seksualna milina čuva ljude od užasa koji ljudi čine jedni drugima

     

    seks je kao i Bog i novac zloupotrebljen. ali niko i ništa

    seksu ne može oduzeti njegovu čestitost pažljivost i čednost

     

    potoci se ulivaju u reke. reke u mora. mora u okeane

     

    vetrovi duvaju dolinama. magle se spuštaju na zemlju

     

    semenje nestaje u plodovima

     

    konji ulaze u kobile

     

     

    pesma

    ulazi

    u

    dušu

     

     

    neko u niko

     

    lice ovog starog čoveka je dobro kao i hleb koji žvaće

     

    četvorogodišnji dečak prelazi pešački prelaz ispred svoje

    majke i dvogodišnje sestre skačući samo po belim linijama. on je veliki

    heroj koji sada na drugoj strani ulice poskakuje. srce mi se smeši od lepote

     

    četvorogodišnjak je lekar svih bića a da to ni ne zna

     

    67. PUT PO 33 DANA

    2211. dan
    20. januar 2011.

    voleo bih da budem zdrav a kada se razbolim da se

    izlečim sam i Tvojom ljubavlju. bez novca lekara i lekova

    Mina mi je u mejlu napisala da bi volela da ovo jučerašnje blaženstvo promenim u

    Bože, ljubavi beskonačna, želim da budem zdrav

    i hvala Tii što sam svaki dan sve zdraviji i radosniji

    i što neću morati da dajem novac za lekare i lekove

    Mina hvala na zdravlju

     

    pada vlažan sneg

     

    idem

     

    primetim kako idem

     

    divno je ići

     

    ići

     

    ići

     

    ići

     

    kako lepa reč

     

    ići napred

     

    ići nazad

     

    ići u stranu

     

    ići u krug

     

    ići u mestu

     

    ići ići

     

    ići plešući

     

    ići pevajući

     

    ići grleći

     

    ići ljubeći

     

    ići ićijući

     

    ići Bogom

     

    ići Tobom

     

    ići delom

     

    ići hodom

     

    ići ićom

     

    ići smrću

     

    ići životom

     

    ići vaskrsnućem

     

    ići večnošću

     

    ići bićem svim bićima

     

    ići

     

    ići

     

    ići

    ići

    ići

    ići

    ići

    ići

    ići

     

    KRČENJE

    2212. dan
    21. januar 2011.

    u

    trenu

    te

    prepoznah

    trenutku

     

               

    u

    trenu

    te

    stvorih

    pesmo

     

     

    neke pesme pevaju stvaranje

     

    druge pesme stvaraju pevanje

     

     

    stvaraj

    me

    pevaj

    me

     

     

    na jezeru sam

     

    voleo bih da si tu

     

    vlažen sneg mi pada po licu

     

    priča se da čovek koristi samo 5-10% mozga

     

    hodam kroz 90-95% ostatka mozga

     

    mozak krčim ljubavlju svih bića

     

    svaki sledeći korak zove se Ne Bojim Se

     

    u mozgu živi sve što je ikada živelo i što će ikada živeti

     

    samo 100% mozga čini Pupoljak svih bića

     

    mozak je Bog

     

    mislim na molitvu i smešim se

     

    mislim kako da Tii nestane bol i poželeh da Te

     

    radost izljubi i izjebe radošću

     

    zdravlje izljubi i izjebe zdravljem

     

    sloboda izljubi i izjebe slobodom

     

    preobražaj izljubi i izjebe preobražajem

     

    odanost izljubi i izjebe odanošću

     

    ljubav izljubi i izjebe ljubavlju

     

    uspeh izljubi i izjebe uspehom

     

    amin

     

    samo kažem Bože drži me na nogama i ništa mi više ne

    treba — kaže mlađa žena starijoj dok izlaze iz kafića na jezeru

     

    svako blaženstvo je neko novo otkriće neke nove Amerike

     

    najuzbudljivije na svetu je biti u ovom blaženstvu

     

    odlazim sa jezera

     

    još dva kilometra do Gnezda

     

    ulicama Visokom Kirovljevom i Požeškom

     

    u Požeškoj najviše volim ulične pse koji žive na njoj

     

    vlažan sitan sneg neprestano pada


    PLAVE NAOČARE

    2213. dan
    22. januar 2011.

    izgubio sam plave naočare

     

    već pola sata ih tražim po snegu

     

    posle fotografisanja lica i snegografije bilo mi je

    hladno pa sam kapu nepažljivo izvadio iz džepa a sa njom su

    mi verovatno i naočare ispale u sneg ili na stazu pa ih je neko već uzeo

     

    još ću malo ovim štapom razgrtati sneg

     

    nisam ih ni ovog puta našao. nosio sam ih od letos

    umesto onih koje mi je razbila iznenada doletela lopta

     

    na jezero sam došao radostan i sa naočarima a odlazim tužan i bez naočara

     

    ostaje mi još jedino nada da ću ih naći kada se sneg otopi

    ali iduće nedelje će biti hladno i verovatno se sneg neće otopiti

     

    tužan sam jer sam bio nepažljiv

     

    kad nešto izgubim uvek se osećam krivim

     

    traume od gubljenja stvari u detinjstvu odjednom ožive

     

    nekada to i sanjam

     

    sada mi ostaje da pijem vino i da se radujem u slavu plavih naočara

     

    stvari su žive kao i mašine

     

    stvari su dobrodušne nesebične i neprestano pomažu

     

    kreveti. stolovi. stolice

     

    odeća. obuća

     

    papiri. olovke. knjige

     

    kurve

     

    svetice

     

    učiteljice podavanja

     

    stvari voljene

     

    14:14h

    satovi

     

    jednom

    sam

    bez

    namere

    povredio

    Dragana Sakana

     

    ovo

    je

    vaskrsenje

    Dragana Sakana

     

    u slavu plavih naočara stidim se svih ružnih pomisli

     

    za besmrtnost svih koje sam povredio podižem ruku besmrtnosti 

     

    gubljenje stvari je mala smrt

     

    povrediti drugog je veća smrt

     

    radosti Božije

     

    ram plavih naočara kao i onih koje mi je lopta polomila kao i ovih sa kojima radim

    za kompjuterom i onih sa kojima čitam knjige mi je poklonio Slobodan Vratonjić

     

     

    nešto

    tako

    nežno

     

     

    neizgubivo

     

    svepripadajuće

     

    PLAVI SNEG

    2215. dan
    24. januar 2011.

    veruj me

     

    pisanje je hrabrost

     

    bilo šta je sve

     

    svetinja incesta

     

    nemoć nadražajem

     

    nadražaj slobodom

     

    sloboda podavanja drugom

     

    nacrtao sam 333. crtež Dobrog hodača na

    333. hodanju Prvi put drugog desetogodišnjeg hodanja

     

    333. hodanja uspeha — Božijeg

     

    333. hodanja ljubavi — višoj inteligenciji

     

    333. hodanja odanosti — ljudima

     

    333. hodanja preobražaja — duhovima prirode

     

    333. hodanja slobode — životinjama

     

    333. hodanja zdravlja — biljkama

     

    333. hodanja radosti — mineralima

     

    čuju se glasovi preko jezera. to je zbog vode i snežne tišine

     

    uživam u šarama đonova koji su ostavili tragove na snegu

     

    snežna belina i tišina su kao tišina i debele bele hartije

     

    usred snežne beline zazvonila su podnevna zvona ljubavi

     

    ptica sa jezera reče nešto a uzvrati joj ptica sa grane

     

    ponekad proklizam po uglačanom snegu

     

    sneg je zimsko more

     

    kupa sneg

     

    volim kad leti spominjem sneg

     

    plavi sneg

     

    nekoliko dana je padao a sada se samo beli taj plavi sneg

     

    jezerski psi u snegu glođu bačene kosti

     

    mislim o zubima i čeljustima životinja koje lome kosti kao hleb

     

    odlazim sa jezera odlazim iz zimske tišine

     

    završava se 333. hodanje

    krećem ka 666. hodanju. posle ka 999. hodanju

     

    333. hodanja za besplatni hleb

    evo ruke

     

    333. hodanja besmrtnosti Pupoljka svih bića

    evo duše

     

    333. hodanja-krčenja kroz 90-95% budućeg mozga-vrta sveljubavi

    evo uma


    PRVE VISIBABE ILI VERTIKALNO PISANJE KOJE PRVI PUT POMENUH

    2216. dan
    25. januar 2011.

    bake prodaju prve visibabe na ulici

     

    noćas sam nazebao od sve hladnijeg zida pored kojeg spavam

     

    svaki dan neka tegoba

    slava Tvoja Bože

     

    krenuo sam na hodanje sa novim naočarima

     

    odlične su za televiziju ali sam na ulici osećao kao da sam se smanjio

     

    prošle naočare su me činile višim

     

    sat jedan sam se mučio

     

    bio sam utučen

     

    nosio sam svoje breme

     

    pomisao da ponovo idem kod optičara me je dodatno opterećivala

     

    onda sam skinuo naočare i imao sam doživljaj da sam poleteo

     

    odlučio sam da ih ne nosim na ulici

     

    ipak sam svratio kod optičara i on ih je izgleda popravio

    u svakom slučaju bio je ljubazan a to mi uvek najviše znači

     

    tegobe su tehnika

     

    vežbe samospoznavanja

     

    bolovi i tegobe me upojedinjuju i usmrćuju

     

    mrtav sam sve dok bolovi i tegobe ne postanu deo celine

     

    evo od sinoć i bol prostate

     

    i današnje visibabe

     

    i bake

     

    veličanstveno

     

    Fransoa Vijon

     

    nepropadljivi duh peva o propadljivosti

     

     

    brini

    o

    meni

    preporodićeš

    se

     

     

    ljubi

    me

    i

    nikad

    nećeš

    umreti

     

     

    potvrdi

    moje

    pevanje

    stvaranje

    i

    hodanje

    i

    proslavićeš

    se

     

     

    ja sam jedno

     

    ja sam Tii si ja

     

     

    jedno

    sve

    jedno

    je

     

     

    sve

    sve ja sve

    sve

     

     

    skromnost

     

    tronutost

     

     

    ja

    s  a m

    ti

    si

    ja

     

    ODLAGANJE

    2217. dan
    26. januar 2011.

    već suviše dugo mislim kako da počnem prvo blaženstvo

    i zato je bolje da odmah počnem da ne bih više mislio

     

    upravo sam čuo da je ovih dana otišla i majka Slavka Bogdanovića

     

    vlat

     

    lepa žena mi je rekla da mi se odvezala pertla na levoj cipeli

     

    kada mi se pertla odvezala drugi put danas hteo sam to da napišem

    ali sam odustao. kada mi se odvezala treći put i onda sam pomislio da

    to napišem ali sam i tada odustao. sada pišem o tome zbog ove žene

     

    i odsustvo radosti čini radost

     

    Tvoje odsustvo čini Tvoje prisustvo

     

    sunce me je ogrejalo i sklopilo mi oči

     

    dok sam fotografisao ovog uličnog psa video sam u

    njegovim očima mnogo mnogo veću tugu nego što je moja

     

    neprestano mislim o tužnom psu

     

    pas vlat

     

    prostor čeka našu ljubav

    piše na jednom od grafita kod Hipodroma

     

    ima li zime — pita me mladi Rom. nema. a kod

    Tebe — pitam i ja njega. evo činim sve šta mogu

     

    evo i ja činim sve šta mogu

     

    naginjem se ka ekranu

     

    dodirujem ekransku svetlost

     

    beli se belina po kojoj pišem

     

    nešto tako staro a zauvek mlado ispisuje ove reči po elektronskoj hartiji

     

    rečima prenosim lepotu reči

     

    rečima prenosim umetnost prenošenja reči

     

    rečima sam tužni pas

     

    rečima sam Rom koji pokušava da uradi sve što može

     

    rečima sam majka Slavka Bogdanovića

     

    rečima sam tako nešto beketovski

     

    valzerovski

     

    Željko Radić

     

    elektronsko pismo Željka Radića mi je ugrejalo srce

     

    ohrabrilo

     

    vlat

     

    sutra ću od tog pisma napraviti blaženstva

     

    odlažem

     

    odlaganje užitka je umetnost prisutnosti

     

    odmah

     

    MUGEN NOVAC — BESKRAJ NOVAC

    2218. dan
    27. januar 2011.

    dragi naš Miroslave

     

    hvala ti pre svega na zdravici i lepom

     

    pozdravu u Novoj godini

     

    mi smo se nedavno vratili iz Japana

     

    gde smo 17-og decembra

     

    hodali Bašovim stazama

     

    u malom mestu Kurobane

     

    i posvetili ovo hodanje tebi

     

    i time ti poželeli sreću u Novoj godini

     

     

    Natsu yama ni

    ashida o ogamu

    kadode kana

     

     

    Letnja planina

    Molim se drvenim klompama

    Pred odlazak

     

     

    napisao je Bašo negde

     

    uz ove staze u leto 1689.

     

    bilo nam je jako drago

     

    kada smo pročitali da je

     

    živeo

     

    hodao

     

    i

     

    stvarao

     

    podržan novcem brojnih prijatelja

     

    u poslednja tri meseca

     

    prošle godine smo sakupili

     

    187 dolara i 40 centi

     

    prosledićemo novac početkom februara

     

    uključujući i januarski deo

     

    koji još prikupljamo

     

    a i novi kalendar za

     

    Mugen novac

     

    u 2011. je tu!

     

    ljubimo te

     

    fotografijama kalendara

     

    i Bašove staze

     

    Yasuka tvoja + tvoj Željko

     

     

    NEUGLEDNA UZVIŠENOST OČARAVAJUĆEG

    2219. dan
    28. januar 2011.

    dole niz Požešku ulicu

     

    tri dečaka imitiraju šepanje i valjaju se od smeha

     

    kontrolori sa žutim obeležjima prelaze na drugu stranu ulice

     

    crni mršavi konj siromaha

     

    oko drveta gomila preostalog snega

     

    starija sestra nosi ruksak mlađoj

     

    masan papir bačen posle pojedenog sendviča

     

    ledena čarolija u oluku

     

    pokidana žica na zapuštenim prozorima

     

    gde god pogledam ugledam rđu

     

    pepeo protiv poledice

     

    gromuljice leda u barici

     

    mahovina zabatnog zida

     

    prozorska stakla ofarbana u belo

     

    zadah alkohola čoveka koji se spušta Visokom ulicom

     

    plastična posuda sa mlekom za ulične mačke

     

    veliki suvi list platana na betonskoj stazi

     

    grančica

     

    podignuti rep psa

     

    parčence drveta neugledno kao i mnogo toga što čini lepotu sveta

    uzvišena očaravajuća neuglednost

     

    vetar ponese mali suvi list

     

    broj 113 otisnut u betonskom stubu

     

    iz okrnjenog armiranog betona viri armatura

     

    žuto zeleno braon sedište klackalice

     

    preostali sneg na zelenoj gvozdenoj ljuljašci

     

    kanapom povezan ružin grm

     

    žuti metalni stub izvaljen iz meke vlažne zemlje

     

    vodeni talasi se prelivaju preko zaleđenog dela jezera

     

    žena u crvenoj jakni se leđima oslonila na veliko drvo

     

    vlažan budžak dvorišta prepun nepotrebno-potrebnih stvari

     

    tanki tragovi vode slivaju se kao zmijice

     

    do pola dogorelo drvce šibice

     

    zarđala izgužvana konzerva

    očaravajuća neuglednost uzvišenog


    UKUS DEVOJČICE

    2220. dan
    29. januar 2011.

    okrenuo sam se za jednom lepom ženom

    ali me je iznenadilo to što se i ona okrenula pa sam u

    deliću sekunde izgubio ravnotežu i strmeknuo se koliko sam dug

     

    da li ste se izlomili — pitala me je stara žena koja se penjala po kosini

    na kojoj sam proklizao. nisam — odgovorio sam joj. dobro ste prošli

    dodala je. izvinite što sam vas uplašio — rekao sam joj dok sam ustajao

     

    klizavo je. video sam kako ste pali — rekao

    mi je mladi čistač ulica posle stotinu metara

     

    nisam se povredio jedino sam malo ogulio šake na oštrom ledenom snegu

     

    neverovatno je to kako se sve promeni u deliću sekunde

     

    juče sam čuo za predivnu mudru staricu koja je ostavila svu svoju

    ušteđevinu ljudima koji su prema njoj bili ljubazni u svakodnevnom životu

     

    razorna jednostavnost

     

     

    o

    p

    č

    i

    nj

    a

    v

    a

    j

    u

    ć

    a

     

    l

    e

    p

    o

    t

    a

     

    p

    e

    v

    a

    nj

    a

     

     

    milujem Tii srce

     

    osnažujem jetru

     

    živote budi dostojan pevanja

     

    pevanje je molitva

     

    molitva vaskrsenja

     

    svih bića svim bićima

     

    ljubav za sva bića vaskrsava svako biće

     

    umetnik svega u svakom biću

     

    pesnik bića u svim bićima

     

    hodač

     

    strmekivač

     

    nežnost Tvog smeha

     

    podrhtava Tii stomak. drhte grudi

     

    čula besmrtnosti neguju smrtna čula

     

    plave žilice na Tvojim butinama i grudima

     

    posvećenje je nadrazumsko

     

    ukus samoće ujedinjuje sva bića

     

    devojčica gleda dečaka koji stoji na obali jezera i gleda u vodu

     

    uzbuđen sam Tvojim uzbuđenjima mnome

     

    svi za jednog jedan za sve pobeđuje bilo koga i bilo šta

     

    svi za jednog jedan za sve gubi posle velikih pobeda ako ne

    sazna ili zaboravlja da je Svi Za Jednog Jedan Za Sve ime Boga

     

    gladna je ljubav

     

    žedna je odanost

     

    zalogaji me

     

    gutljaj

    2222

    2222. dan
    31. januar 2011.

    dve

    hiljade

    dvesta

    dvadeset

    drugi

    dan

    pevanja

    knjige

    miroslav

    mandić

     

    zahvalnosti zahvalnosti zahvalnosti

     

    ka 3333. danu

     

    ka 4444. danu

     

    lepota brojeva 

     

    u subotu sam na ulici kupio knjigu o numerologiji i u njoj

    video da je broj 12.960.000 broj Univerzuma ili Platonov broj

     

    knjiga Miroslav Mandić je mali Univerzum jer

    svakog dana pišem jedno od njegovih 129.600 blaženstava

     

    brojevi nastaju u izdašnoj toplini dobrih duša

     

    evo jedne divne priče o devetogodišnjem dečaku 

     

    Deca izgovaraju mudre reči barem onoliko često koliko i naučnici. Naziv „googol“ je

    izmislilo dete (Dr. Kasnerov devetogodišnji nećak) koga su pitali da smisli ime za veoma

    veliki broj, odnosno 1 sa sto nula iza. On je bio sasvim siguran da to nije beskrajan broj,

    pa stoga i podjednako siguran da mora imati ime. U isto vreme kada je predložio

    „googol“ dao je ime još većem broju: „Googolplex“. Googolplex je veći od googol-a, ali je

    ipak konačan, kako je pronalazač imena brzo napomenuo. Sugerisao je da bi googolplex

    trebalo da bude 1 iza kojeg bi se stavljalo onoliko nula dok vam ne dosadi. Ovo je opis

    onoga što bi se desilo kada bi neko zaista pokušao da napiše googolplex, ali različitim

    ljudima u različito vreme dosadi i ne može se reći da je Karnera bolji matematičar od

    Dr. Ajnštajna, samo zato što je izdržljiviji. U tom slučaju googolplex je određen, konačan

    broj, sa onolikim brojem nula nakon 1 čiji je broj nula googol (10googol). Googolplex

    je mnogo veći od googol-a. Stećićete neku predstavu o ovom veoma velikom, ali

    konačnom broju na osnovu činjenice da ne bi bilo dovoljno mesta da se napiše ako

    biste otišli do najdalje zvezde, prošli kroz sve nebule i sve vreme ispisivali nule.

     

    od sada ću svaki put kada odem nešto da pretražujem na

    Guglu pomisliti i na devetogodišnjeg dečaka Miltona Sirotu

     

    vratio sam se sa hodanja smrznut. bilo je jako hladno. samo sam hodao

     

    hteo sam da mislim o devetogodišnjem dečaku koji je

    izmislio reč gugol ali sam samo prolazio kroz hladnoću

     

    pomislio sam da sa jednim štapićem i sto kamenčića ispišem broj gugol

     

    možda drugi put kad budem poželeo da uživam u lepoti broja na zemlji

     

    sve se belelo od inja

     

    nikada nisam mnogo učio o brojevima

     

    samo ih volim

     

    stvaram

     

    pevam

     

    hodam

     

    nikada nisam mnogo čitao o rečima

     

    samo ih ljubim

     

    pevam

     

    stvaram

     

    hodam

     

    nikada nisam mnogo slušao o hodanjima

     

    samo ih plešem

     

    hodam

     

    stvaram

     

    pevam

     

    nikada nisam bio ono što sada jesam — 2222. dan pisanja Malog Univerzuma

     

    beskrajna nežnost pupoljka

    10 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000000 000 000 000 000 000 000 000 000 000000 000 000 000 000 000 000 000 000 000


     

    Stranice