Bog Miroslav Mandić Bog

polazim

ako krenemo ka Bogu sjedinićemo se

ako krenemo jedno ka drugome stići ćemo do Boga

ako krenemo od Boga udaljićemo se jedno od drugog

ako krenemo jedno od drugog udaljićemo se od Boga

nastavljam

odan

Tebi

i

svim bićima

lepoti

reči

koje

se

slivaju

i

vode

nas

dobroti

ne osvrćem se

dođi mi pred lice

Božije

na Miroslav Mandić putu

u Miroslav Mandić ruži

sa Miroslav Mandić humorom

Miroslav Mandić skromnost

Miroslav Mandić oslobođenje od Tvoje i moje sujete

Miroslav Mandić traženje i odgovor

Miroslav Mandić dođi i dolazim

Miroslav Mandić molim i hvala

Miroslav Mandić ime Božije

danas bele rotkvice

sutra pasulj

danas ću posle jezera početi da radim 66 slika Brojevi – Drvo života

jednu sliku za broj 1

dve slike za broj 2

tri slike za broj 3

četiri slike za broj 4

pet slika za broj 5

šest slika za broj 6

sedam slika za broj 7

osam slika za broj 8

devet slika za broj 9

deset slika za broj 10

jedanaest slika za broj 11

Brojevi — broj brojeva

Drvo života — život života

dok sam razmišljao o umoru i humoru desna noga mi je proklizala. oslonio sam se

na levu ali sam sledećim korakom desnom skroz proklizao pa sam pao sam na leđa

sneg neprestano pada — sve se sve više beli

prva slika Brojeva biće bela

u krugu prečnika 33 santimetra ću iglom bockati po hameru

beliću belinu

zaboravio sam da ponesem fotoaparat pa ću u Gnezdu fotografisati

prvu belu sliku umesto snežne beline koju sam hteo da fotografišem napolju

niko mi se nije javio da dođe na početak Brojeva

pa ću u Gnezdu nazdraviti svetoj Niko i svim bićima

nežnost za Nike Pogačnik — ako Neko poznaje Nike neka je pozdravi

mislim o nepovratnom i večnom vraćanju

počeo sam prvu sliku

nazdravio sam svim bićima i svetoj Niko

jedna jedina — sa mnom — u jednom

pasulj me čeka

za svaku sliku će mi trebati oko nedelju dana rada

za godinu dana ću završiti svih 66 slika

Bog Bogu Bog

Brojevi — Drvo života biće okrilje knjizi Ja sam ti si ja

koju počinjem da pišem za dvadeset četiri dana

okrilje svim bićima

krila

Niki i Nikom

venčanje

ptice sve vide

sad treba da naučim da svakog dana radim Brojeve i budem dostojan ptica

prosjaci su divna bića

čistota prostaštva srce mi para

Rembo

tri stare prosjakinje — melem mom srcu

vlas sede kose

sinoć sam počeo da radim i prvu od dve slike za broj 2

lepa je kao i tekst koji sam napisao ispod nje

i danas pasulj

slast

pravim fontanu želja mladom prijatelju

ostvariće mu sve što želi

jako me uzbuđuju dobra bića

od uličnog prodavca knjiga koji ih prodaje

na asfaltu kupio sam Beli očnjak Džeka Londona

ovih dana sam čitajući knjige koje sam čitao u

detinjstvu i mladosti pročitao Demijana i Stranca. u obe

sam pronašao tragove koji žive u meni još od prvog čitanja

na jezeru sam mislio kako bih voleo da gledam neki

televizijski program na kome bi se svakog dana emitovale emisije na

srpskohrvatskobosanskocrnogorsko

slovenačkomakedonskodalmatinskobanatsko

bačkosremačkokosovskošokačkošumadijskozagorskoslavonsko

semberijskoraškoličkohercegovačkokoruškobeogradsko

zagrebačkoljubljanskosarajevskoskopskopodgoričko

novosadskoprištinskomostarskoužičkočačansko

lučanskosubotičkovršačkokikindskosomborsko

čuruškotaroškopodbarskom jeziku

jeziku jednog jedinog jezika

jebačko pevačkom jeziku

jeziku koji uživa u samom sebi

usnama svakog ko jezik ljubi

telom savesti. dušom svesti. duhom odanosti

jeziku koji se menja od predela do predela i peva predele

pa kad bih se za stotinak godina nagledao

takvih emisija onda bih prešao na program koji

bi emitovao sve jezike i dijalekte Zemaljske kugle

kad bih se u sledećih desetak hiljada godina nagledao takvih emisija

onda bih počeo sa emisijama na jeziku kamenja koje luta Svemirom...

pa ljubičicama

crvenadaćima

konjima

jebote

sada sam ovde

svetoj Niko Niko jedini

sloboda voli da sedi na kurcu pravde

ozdravi — dugove vrati

pitaj me nekada da Tii pričam o čika Nikici i Lariju legionaru

odeni me ružom

zaputi se i puti me

pupoljčice

oči pune suza

srce ispunjeno radošću

um zajedništvom

stopala ljubljenjem

jebote koja sreća

ogromne razlike čine isto

nepremostive suprotnosti čine jedno

trojica desetogodišnjaka se grudvaju

jednom od njih bacam grudvu

misli da ga gađam

ne — viče

uhvati je  — doviknem mu

 hvata je

koja grudva — kaže

parafrazirajući Gadamerovu misao da ako želimo da znamo šta se

danas događa treba da čitamo knjige od pre dve hiljade godina mogu da

kažem da je za iskustvo trenutka potrebno da se otvorim večnosti prapočetka

sve više volim

baš Tebe

pratren

celina

tren je muž celine

celina je žena trenu

jebeno istinito

da li znate da se nisam nikada usudila da na svet donesem ljudsko biće

rekla je Lu Andreas Salome. ali se usudila da to kaže i da na svet donese to iskustvo

zaista ne treba ništa više da kažem od ovog što sam napisao

rokaj mala rokaj

planine se nadovezuju na planine

planine rastu do svojih vrhova

vrhovi pripadaju planinama ali iskustvo dele sa vrhovima drugih planina

jebeno jebeno

c

e

l

c   e  l   o   l   e  c

l

e

c

slike brojeva broje slike

nevine pičke ljube kurčeve

ozbiljan humor ljubi humor ozbiljnosti

to smo samo Tii i ja

o

v

o

s

m

o

suze prepune ljubavi

ja sam 6264. posetilac ovog snimka — pridruži nam se

i sutra ću pogledati ovaj snimak da vidim da li se broj posetilaca uvećao

radiću to do kraja nedelje

malo bratstvo Andrea Vilijamsa

bratstvo jednog jedinog koje čini jedan jedini

prvi put sam za Andrea Vilijamsa čuo posle ovog koncerta na snimku

pričala mi je Gaga Udovičić koja se te večeri družila sa njim

jebeno je to dobro

baršunasto

život za život

bez ostatka

do poslednjeg daha

slojevito jebenoslovlje

čestice čestice

malena

talasi talasi talasi

pupoljčice

svakom treba ljubav

izlivam ljubav svim bićima

mali broj posetilaca je bolja stvar od velikog broja

najbolji je jedan posetilac

nepoznati

odan

neprestano prisutan

minđušo

u

mom

uhu

svetlucaš

ljubavlju

božijom

bog

božije

ništa

jebenije

i

odanije

svaki dan

hej

svaki

dan

kružim oko Tvog struka

ime Miroslav Mandić je istetovirano na Tvojoj prelepoj butini

nije još ali biće

bolu u peti ne brini — jedno smo drugarstvo

sestrinstvo još nepostojećih malih bratstava

mala bratstva šire ljubav svim bićima

mala bratstva voljenih sestrica

jutro

krenimo

ovo je sve moja kuća

Andre Vilijams

dete ne umire

dete neprestano hoda ulicama Svemira

dete živi u poštenima i hrabrima

dete samo hoće da bude

da voli i bude voljeno

uvek je negde neko cveće

ne prestajem

na jezeru sam

duva hladan vetar

mislim na život Andrea Vilijamsa

na sve one trenutke kada je bio sam i kada ga niko nije video

životom čuvam život

životom dodirujem život

šakom grejem baterije da mi ne otkažu na hladnoći

vetar nosi sitan sneg

vetar pojačava

snega je sve više i sreće je sve više

 na vetru sam sa vetrom

prohujao

vetar

u

ovim

rečima

je

zauvek

tu

susnežica mi miluje oči

vetar u granama mi smiruje um

umom

čelom

petom

bogatstvom stavova

suverenitetom imena

svako je neponovljiv u ponavljanju istog

uživam i verujem svakoj Tvojoj reči iako govorimo različitim jezikom

preteško i prelepo pre reči za prelepo i predobro posle reči

samoograničenje

jebač majki

svesnost samoograničenja se podaje savesti bezgraničnosti

danas sam 6279. posetilac Malog bratstva Andrea Vilijamsa

humor je sve ono što jeste

sneg koji promiče

dim iz auspuha automobila

ja koji prelazim ulicu i pišem o humoru

sitne pahuljice odskaču od asfalta kao pržene kokice

humor je slaganje a ne suprotstavljanje i odbrana

humor je ljubav za ljubav

humor je tepanje a ne omalovažavanje i podsmevanje

sa jezera na kome promiče sneg ljubim Te moj Bra

humor je pahulja koja se raspršila o mobilni telefon dok sam pisao poruku

humor je mačka koja mi se mota i mazi oko nogu

dok na belom papiru pišem humor ljubi humor

želeo sam da na beloj hartiji napišem ljubav ljubi ljubav

da je stavim na sneg i fotografišem a posle na sajtu ispod

fotografije napišem humor. ali su me mačka i humor naveli

da napišem humor ljubi humor a da se na snegu nađu i tragovi

mačke i njene šape a da ispod fotografije napišem ljubav

humor na delu

pahulje su sve krupnije

kao zvezdano nebo pahulje mi padaju u lice

gde god pogledam sve je zapahuljano

sve liči na belu sliku za broj 1 i dve sive

slike za broj 2 koje ću završiti ovih dana

ovo ne pada sneg nego lepota Božija

ovo ne pada lepota Božija nego sneg

zahvalan sam jer prisustvujem ovom pahuljanju

pahuljasti humor u svom sjaju i belini

mislim na Mitu Stankovića i njegovu kafanicu na Podbari

humor je odnos

odnos je divljenje

humor divljenje

divljenjem i humorom

sam sam jer je za mene odnos divljenje a divljenja ni za lek

neprestana ljubav divljenjem i neprestano divljenje ljubavlju

svečanost

jedno drugom u zagrljaj

hrlenje

beskompromisna besmrtnost

besmrtna beskompromisnost humora

h

u

h  u  m  o  r

o

r

pahulje pupoljci

danas sam 6286. posetilac Malog bratstva Andrea Vilijamsa

sinoć me je zabolela glava i oči od crtanja jedne od dve slike za broj 2

kružići su sitni. sivi. nekad skoro nevidljivi

svetlost u Gnezdu nije baš dobra

ni polažaj u kome crtam nije dobar

ne bi trebalo dugo da crtam

gledam u bela stabla breza da mi odmore oči

sledeće tri slike za broj 3 će biti crne

tek četiri plave slike za broj 4 će mi odmarati oči nadam se

jedno pripada svim bićima

mnogo mi znači Malo bratstvo Andrea Vilijamsa

pomislih da osnujem Malo sestrinstvo Rabije

svašta još pomislih

jutros sam se obradovao zbog rođendana Nenada Baturana

volim Nenada Baturana

nisam ga dugo video

volim sve koje sam voleo

volim ih još više

voleću ih sve više i više

iako mnoge više neću ni videti

volim da pričam o Nenadu Baturanu

ako neko poznaje Nenada neka mu kaže

da ga pozivam na kafu ili pasulj ili oboje

svakog pozivam na kafu ili pasulj ili oboje još bolje

hodanje pogotovo

slaganje naravno

divljenje

ljubljenje

Andreu Vilijamsu je sedamdest pet godina

Nenad i Andre

šikljanje ljubavi

izlivanje odanosti

sam sam da bih neprestano ljubio

dođi da se neprestano ljubimo i da neprestano ljubimo

dođi da neprestano ljubimo i da se neprestano ljubimo

danas sam 6298. posetilac Malog bratstva Andrea Vilijamsa

gledam prašinu na ivicama mog radnog stola

još mi se ne polazi

čitam Rilkea

ako Te neko poznaje kaži mu da Tii kaže da sam Te pozvao da dođeš

polazim

na jezeru je magla bila nestvarno lepa

mislio sam o knjigama koje bih voleo da napišem

o susretima koji bi se događali na moj poziv

Pozivam Te na hleb i vino

... uželeo sam Te se. razgovora tek. vina... ali evo ne ide

prekjuče sam hodajući zamislio naš susret sledeće nedelje

i toliko je bilo lepo da sam odustao da Tii ga predložim da ga bilo

koja činjenica života ne bi ugrozila što bi me onda jako zabolelo. čim pre...

upravo sam poslao mejl dragoj osobi koju nisam dugo video

željan sam Te ali ne ide

prihvatam i radujem se

ipak čim pre

odmah

bilo kada

obradovao sam se kada sam se setio Malog bratstva Andrea Vilijamsa

danas sam 6303. posetilac Malog bratstva Andrea Vilijamsa

sa zajebavanjem nema zajebavanja

hoćeš ili nećeš

krvotok svih bića je u jednom jedinom biću

o tome je i ova subota

raskoš svemirske prašine

nenajavljena prisutnost

običnost čudesnog

čudesna bića neopisivog

vijugajuće pisanje

kad progovorim zaplete mi se jezik od dugog ćutanja

danas sam prvi put čuo od Vere

hrabrije

hrabrije hrabrije hrabrije

hrabrije

nevažnom u zagrljaj

početku

početkom

                        jedinom

prvom

prvom

jedinom

stvaranju ljubavi

jedne jedine

ljubeće ljubavi

ljubavlju

danas sam 1. nešto Malenom nepostojećem sestrinstvu i bratstvu svih bića

mirišu cvekla i bela rotkva

kada sam se vratio sa hodanja izrendao sam cveklu i belu rotkvu

cveklo i bela rotkvo — slava vašem imenu

čekamo te samo ti napiši ta tvoja blaženstva — kažu mi cvekla i rotkva

i mi uživamo u muzici koju slušaš — nastavljaju cvekla i bela rotkva

hvala Tii bela rotkvo — kažem beloj rotkvi

hvala Tii cveklo — kažem cvekli

korenje predavanja

bića žive za bića

bića pevaju bića

ja

sam

cvekla

i

pesma

cvekle

ja

sam

bela

rotkva

i

pesma

bele

rotkve

cvekli i beloj rotkvi ću dodati ljuti kečap od paradajza

sve je tako važno

važno je tako nevažno

nevažno je božansko

odan cvekli

odan belim rotkvama

uzvišenost korenja je u dubini žrtvovanja

uzvišenost plodova je u visini podavanja

uzvišeno obično

cveklo — ružo korenja

bela rotkvo — beli narcise korenja

uživam u krvavo crvenoj boji cvekle

uživam u oštrom mirisu bele rotkve

mora da je strašna smrt kada se umire od gladi

nepodnošljivo je živeti u svetu u kome mnoga bića umiru od gladi

pevam

u

slavu

svih

koji

umiru

od

gladi

ko svoj zalogaj da drugome začet je besmrtnošću

treće stanje savesti

treće stanje svejebačine

treće stanje ljubavi među svim bićima

treće stanje u kome sva bića žive i rađaju jedna druga

dolazi

viču cvekla i bela rotkva

17:17h

sedamnaest i sedamnaest pomozi mi da pevam još običnije i jednostavnije

upravo sam pogledao koliko imam novca i uplašio sam se

u opasnosti sam

u Danima moga života 8. mart je Dan odluke za hodanje

pre dvadeset osam godina — 1983 — sam odlučio hodaću

prošle godine dvadeset sedam godina posle te

odluke dogodila se pesma Dvadeset sedam godina

Dvadeset sedam godina

u Satijevu sobu niko nije ušao 27 godina

1898-1925

Valzer je proveo u sanatorijumu 27 godina

1929-1956

Mendela je bio 27 godina u zatvoru

1962-1989

Miroslav Mandić se odlučio za umetnost hodanja pre 27 godina 

1983-2010

27 godina su 36 rađanja

36 puta po 9 meseci 

slava

i

lepota

je

tvoja

bože

pre hodanja su me iznanada posetili Marinko Sudac koga sam posle pet

godina video drugi put i Branko Franceschi koga sam danas video prvi put

posle nekoliko dana ćutanja uvek se obradujem nekome

kada se neko interesuje za mene jako se uzbudim

još više se rastužim jer se niko ne interesuje za celinu mog dela

to što odbijam da učestvujem u delovima me vodi u opasnost

zamolio sam ih da ne pričamo o izložbi na koju me pozivaju da učestvujem

rekao sam im da me to što ih odbijam vodi ka opasnosti

opasnom

spasonosnom

poklonio sam Marinku Sudcu Džepnu kolekciju Sudac

Marinko je poljubio reč ljubav na mojoj desnoj slepoočnici

Marinko je poljubio sliku Svemira na mojoj levoj slepoočnici

Marinko je poljubio reč pupoljak na levoj strani mog vrata

Marinko je poljubio reč Bog na desnoj strani mog vrata

ponovio sam im da hoću sve i da neću ono što nije sve

Marinko mi je u njegovo i Brankovo ime ostavio sto eura. to

me je obradovalo jer sam ovih dana video da mi mnogo stvari fali

i pomislio sam da ću ih kupiti posle hodanja. pasta za zube. testenina

pirinač. sirće. čajevi. čaj za prostatu. zarezači. sapun. lepljiva traka. ulje

biber. folijice. metalna rešetkica za lavabo pošto plastična ne valja

uzbuđen posle susreta krenuo sam na hodanje. odlučio sam da

prvo kupim kasetu za Plavi film i fotokopiram moj osnovni prospekt u

radnji u kojoj kupujem kasete već nekoliko meseci kod jedne devojke kojoj

bih voleo da kažem da je prelepa ali joj to ne govorim da je ne bih uplašio

kupio sam kasetu i ponovo me je uzbudila ta nepoznata devojka

fotokopirane prospekte sam pokupio u povratku od devojke koja radi u drugoj smeni

otišao sam do Marijane i Suna da im kažem ono što sam i rekao

Bog

dok sam hodao mislio sam o dve ideje koje ću

predložiti Branku Franceschiju ako mi se bude javio

ako neko pozanje Branka Franceschija neka mu to kaže

u povratku sam ugledao prve guštere ove godine

ništa nisam kupio jer sam žurio da bih napisao današnja blaženstva

samo sam na pijaci sa zemlje pokupio jednu jabučicu

pre pedeset minuta sam se uplašio jer sam video da imam jako malo novca

opasnosti hvala Tii — grlim Te. spasonosno molim Te — ljubim Te

tek kada se susretnem sa nekim uvidim da sam otišao jako daleko

oprostite ne vidim sebe među vama

 zastrašujuće

ispunjujuće

stvarajuće

pevajuće

stvarajući delo delo me stvara

pripadam svim bićima

na jezeru je bilo prelepo

sunčano i prohladno

posle jučerašnjih izgovorenih reči danas reči nije bilo

ćutali smo

briga za novac me zamara ali mi i podstiče kreativnost

pri kraju hodanja sam bio bezbrižan

važno je da svaki dan radim i stvaram

iako ne radim i ne stvaram za novac verujem

da će to što radim i stvaram stvoriti i novac

važno je da se ne bojim

i

samo

da

nastavim

i

tako

povratka

nema

večno vraćanje se događa baš zato jer povratka nema

prava linija kruži

i

u

ovim

rečima

je

novac

za

sva

bića

svakodnevno stvarajući novi novac — plavi novac

novac pupoljak ozdravljujem i obnavljam postojeći novac

dobroto

lepoto

dobro pisanje piše dobrotu

lepo pisanje peva lepotu

srećna

pesma

bog

ja

bog  ja  ti  ja  bog

ja

bog

bezbroj načina jednog jedinog načina

pčela

pčela pčelama

pčele pčeli

med

zanosni smiraj

dobro mi došao novi pedometre

Vera mi je poslala novi pedometar

prva zelena salata u ovoj godini

posle petnaest kilometara hodanja osećam umor u nogama

istuširao sam se. oprao kosu. kao dete sam

sklapaju mi se oči

koža mi je nežna

mislima milujem Ahilove tetive i pete

ovih dana ću praviti grubi spisak moje nematerijalne umetnosti 

dve trećine Pupoljka moje umetnosti su nematerijalna dela

nematerijalna dela su skuplja od materijalnih

besplatna dela su najskuplja

radujem se slaganju

h

a

r

m

o

n

h  a  r  m  o  n i  z  i  r  a  nj  u

z

i

r

a

nj

u

Vera hvala Tii na pedometru — i — na svemu ostalom Tii hvala

zahvaljivanje je tako uzbudljivo — tako jebežljivo nevino i odano

zahvaljivanje je razgovor sa suncem

ja Tebi Bog Tii meni Bog

Bog

b

b  o  g

g

sunce u petama

obgrli mi butine butinama

nadoji slobodom i hrabrošću

prosjaci mi daju snagu i ljubav

mirise mora ne zaboravi me

pesma je sestrica humoru

humor je bratić umetnosti

umetnost je beba hodanju

sunčeva molitva svim bićima

volim da poslušam kocku

upravo mi je rekla da ne napišem nešto što sam želeo

butine odmaraju butine

konji

čoveče prestani da ubijaš životinje — čoveče prestani da proizvodiš oružje

ko

konji

pedometar radi kao sat

radujem mu se

danas prvi prolećni dan

ošišao sam se

napišem Bog — ako se slažemo — Tii odgovoriš Bog

šake su jako važne u pisanju

šake vole da pišu srcem i umom

srce i um vole da ih pišu šake

Pup — moj dobri kompjuter — voli moje telo

telo ljubavi pupi u svim pravcima

suncem po staklićima

šta ću kad imam dugačke ruke — rekao je stari gospodin kod frizera

juče sam hodajući po pedometar započeo koncept za obraćanje nepoznatima

danas sam ga u hodu dovršio

trebaće mi još mesec-dva dana da ga zaokružim

uz Tvoju i Sunovu pomoć

volim da radim u hodu

sve oko mene mi je na usluzi

 uostalom nadam se

verujem tek

ljubavlju dapače ljubavlju

divno je kad ne dovršim misao

nego je samo započnem i prepustim

uskoro će i koprive

bujanje

beli pupoljci

mirisi voćaka

besmrtnost kuca na vrata

na kolenima slobode

verujem vam moje reči

odan

ljubim

te

reči

pevana

burek ručak

burek

drug

hrana je jako poskupela

to je tako tužno

kažu da će i hleb poskupeti

joj

hej

baš plaši

ipak

radost i zdravlje srca je u saosećanju sa siromašnima

na jezeru sam slučajno ugledao Franju Mihalića

čuvenog maratonca. devedesetogodišnjaka. zastao sam i

gledao ga. nisam mogao da odolim da mu ne priđem i pozdravim ga

živeli — rekao sam mu

kad preduzmem nešto smatraju me nekulturnim

kad stvorim nešto lepo proglašavaju me amaterom

kad živim jednostavno kažu da sam čudak

kad govorim o nevinosti misle da sam razvratan

kad govorim o svim bićima tvrde da sam bezosećajan

kad želim nekom da dam novac sumnjaju da sam sektaš

kad zapisujem neku misao ili pesmu plaše me se jer misle da sam kontrolor

kad kažem neke istine sigurni su da sam lud

kad pevam vatreno kuliraju me jer nisam kul

idu dani. isti. od kada je sveta i veka

kupio sam veću saksiju i presadio čuvarkuću

mnogo mi znače kaktus i čuvarkuće

na hodanju sam pravio spisak mojih nematerijalnih umetničkih dela

počeo sam sa prekidom umetnosti 1971.

shvatio sam da je četrdeset godina od tog prekida sa umetnošću filmom i studiranjem

bilo je to suludo hrabro i strahovito opasno

spasonosno — božanstveno — Božije — pupoljak bele ruže

ne znam tačno kada sam doneo tu odluku

skupljala se i gradila ona tih dana u prolećnoj vatri dvadesetjednogodišnjaka

u slavu tih prolećnih dana 12. mart proglašavam za

Dan prekida sa umetnošću — dan prolećne umetnosti — umetnosti same

 trideset dve godine posle mog prekida – 12. marta 2003 – ubijen je Zoran Đinđić

danas znam da je to bio prekid sa postojećom umetnošću 

nepristajanje na karijeru u umetnosti u svetu prepunom suza i patnji

divim se tom mladiću

obožavam svaku devojku i mladića koji u ovim trenucima rade istu stvar

gutljaj ožedneloj

zalogaji svim gladnima

sledećeg ponedeljka počinjem rađanje knjige Ja sam ti si ja

ne otimaj mi loptu — igraj se sa njom

ne poučavaj me — samo mi se predaj

duhovna znanja oslobađaju čoveka fizičkog

lutanja i duševnog ropstva ali ga lišavaju Boga

bole me noge posle hodanja ali mi se čini da ću lako napisati blaženstva

kupio sam na ulici knjigu Doživljaji Haklberi Fina

Doživljaje Toma Sojera sam počeo da čitam u subotu

zaista žudim za autobiografijama

kocka mi je upravo rekla da ne napišem jutarnju radost

jedna od stvari koja mi je u mladosti odnosila puno snage je to što nisam stvari

čuvao u srcu nego sam ih zbog radosti ili da bih se pravio važan izgovarao drugima

srce radosti je u otvorenom srcu

prvim kapima kiše

fotografijom prvih kapi kiše napravio sam večni Spomenik ljubavi Eteli Merk

Etela je radila epohalno važan posao i voleo bih da se to zna

na Ruži lutanja sam napravio pet Spomenika anonimnim snagama ljubavi

Spomenik ljubavi Eteli Merk je prvi spomenik

ljubavi koji sam podigao u slavu nečijeg imena

voleo bih da pročitam autobiografiju svakog bića

međugalaktička zajednica i međugalaktičko pravo mi omogućuju

da svako tek rođeno biće pozdravim Pupoljkom svih bića

knjige u ranac pa na hodanje

lečenje odanošću

ako imaš neku autobiografiju donesi mi je

oko pedeset autobiografija koje sam pročitao poklonio sam

Violeti Jovanović. svako ko želi da ih pročita može da ih pozajmi od Violete

pretnja nuklearnim užasima

dobre bake čuvaju svet od nuklearnih užasa

predlažem Jeleni Bešir da se uskoro vidimo u

rano prepodne i krenemo po rakijama i kafanama kao

i svi oni koji svojim užasima čuvaju ovaj svet da ne završi u užasu

ovo sam danas predložio Jeleni kao igru a sada je pozivam da to zaista uradimo pod naslovom Kijara

ovo pisanje mi ne ide baš lako ali sve

više uživam i sve se više osećam kao labud

video sam kako velike guske poleću sa londonskog kanala

čuo sam zvuk njihovih krila koja su preletala kanal i nebo

krila lepote

krila slobodi u naručje

druga salata ove godine

Japan

sećam se kako sam 1986. pre dvadeset pet godina

uživao u zelenoj salati a onda se desio Černobilj

ja

Ja

pan

pan

pupoljak

panljubav

već danima blaženstva pišem posle hodanja

na hodanju mislim i radim neke druge stvari

preko jezera čujem Ejmi Vajnhaus

malopre sam premeravao dužinu mog koraka

obeležavao sam metre kamenčićima i brojao korake

prosek je sedamdeset santimetara

juče sam prvi put hodao u kroksericama

i danas sam u njima ali tabani i dalje bole

još dvesta-trista metara do Gnezda

umorio sam se. bole me noge. napukao mi je glas

za razliku od juče ne osećam blaženstva koja me čekaju za stolom

ali ću ih napisati i onda će sve biti dobro

usporio sam da mi se vrati snaga

ponekad u bunaru nema više vode pa treba čekati da se voda ponovo sakupi

kada sam ušao u Gnezdo obradovao me je novi

 hamer koji sam pre hodanja išpartao i stavio na sto tako da na

njemu mogu da ispišem svih 366 pesama iz buduće knjige Ja sam ti si ja

pevaj me pesmo

pleši me plesu

hodaj me hodanje

novi hamer na stolu je moja dvanaesta Stolna slika

baš su lepe i dobre te Stolne slike koje nastaju same od sebe 

upravo sam crvenom olovkom podebljao okvir za 366 pesama

ljubav

ja

ljubav ja pan ja ljubav

ja

ljubav

misli me misli

ljubi me ljubavi

obožuj me Bože

gledam išpartani hamer preda mnom i plačem

ja sam slon

surla

lepota svakog nosa

dodirni me dodire

miluj me milovanje

venčavaj me Boginjo

tabanajte me tabani

pupite pupoljci

na Ruži lutanja sam kilometar prelazio sa 1315 koraka za 12:00 minuta

na Pupoljku hodanja kilometar prelazim sa 1429 koraka  za 13:06 minuta

i šta sad

kao i uvek dalje

i to samo polako

bez ikakvih vizija – samo lepota samog postojanja

gledam u čuvarkuću i kaktus na mom stolu

pitam se da li im prija muzika koju slušam

preneću ih na terasu gde su već četiri čuvarkuće

preneo sam ih — biće im lepše na svetlosti

briga za drugo biće oplemenjuje život

volim da brinem o rečima

slikama

stazama

besmrtnosti

svakom biću i svim bićima

b

o

g

b   o  g  u  g  o   b

g

o

b

b

o

g

b   o  g   o   g  o   b

g

o

b

suze

mi

teku

niz

obraze

vidim

ih

svetlucave

miluju

me

i

čuvaju

mislim o svim bićima koja su stradala i koja su ozračena u Japanu

čoveku mogu pomoći samo druga bića i to

ona koja on nemilosrdno neprestano tamani

procvetaće trešnje u Japanu

propupeće pupoljcima

poklonjenje

trčkaram

da ne zaboravim

tabanima petama i Ahilovim tetivama u zdravlje

poneo sam sa sobom mali rokovnik da ga vežbam jer ću za četiri dana u

njemu svakoga dana pisati po jednu od 366 pesma knjige Ja sam ti si ja

duva vetar. počinje kiša. slabo sam obučen

zastao sam pod nadstrešnicom

vetar briše po travama

kiša pada pod uglom od četrdeset pet stepeni

kišni oblak je prošao

ceo svet se uplašio nove atomske katastrofe

upozorenja su bila uzaludna

one koji upozoravaju uvek ismevaju ućutkuju zabranjuju i ubijaju

Bašo ljubim Te

države tek posle katastrofa preispituju svoje atomske programe

jutros sam primetio rupu u zadnjem džepu pantalona u kojem držim ključeve

premestio sam ih u levi prednji džep dok ne zakrpim rupu večeras

zar ne Macuo

sve više osećam kako sam uskraćen time što ne znam

stare jezike. sanskrit. kineski. japanski. jevrejski. grčki. latinski...ali

još više osećam kako sam slobodan od njihove nekadašnje i današnje moći

sve više osećam kako sam omalovažen time što ne znam

engleski jezik ali sve više znam da je jako dobro što ga ne znam

jer ne delim sa njim njegovu današnju moć i ograničenost

sve više osećam kako je šteta što ne znam više jezika ali osećam i kako mi

to pomaže da ljubim sve jezike koji su postojali postoje i koji će tek postojati

sve više osećam da bi bilo dobro da poznajem

srpski jezik na kojem pišem i pevam ali sam i sve svesniji

da je mnogo bolje što pišem i pevam Miroslav Mandić jezikom

sve više osećam kako je ljudski jezik

veličanstven ali i da je jezik svih bića božanski

jedan je jezik

 pa to ti sve vreme govorim čoveče

jezik koji čuva spomen na ovu pregaženu glistu u Kirovljevoj ulici

sve više osećam kako je nepovoljno biti rođen i živeti u jednoj maloj zemlji ali

i sve više znam da mi je to pomoglo da celu planetu Zemlju osećam kao svoj vrt

sve više osećam kako je veliko ograničenje živeti na planeti

Zemlji ali mi je baš to pomoglo da ceo Svemir osećam u mom telu

da Svemir bude u svakom mom koraku

da sva bića žive u svakoj mojoj ćeliji

da jedno čuvam svima

sinoć sam počeo da crtam sedmu sliku. prvu od četiri plave slike u slavu broja 4

ovog trenutka počinjem da vadim datume rođenja onih

kojima se divim i koje volim i koji će činiti Dane moga života

joj kako je bilo uzbudljivo

svi smo mi Japan — od izvesnosti zajedničkog

užasa još je izvesnija izvesnost zajedničkog vaskrsenja

svi smo mi Panja — Panja na šatrovačko-srpskom znači Japan ali i Sveja

ja ja ja ja ja ja ja Japan Panja ja ja ja ja ja ja ja

28. PUT LAO CE