13195 - 13227

blaženstva

Više žene u meni čini me više mužem svakoj ženi. Ženi jedinoj.

Ali i dani slede sate.

Ne rekoh u mladosti jednom zauvek.

Jelenu u očima vidim ženu Jelenu.

Sedim i pišem.

Ni malo nije lako pisati voljom drugog čoveka ali se radujem.

Mada volim da se i Tii raduješ.

Pa se osmehujem misleći kako Tii je prijatno u Tvom telu.

Kako i Tii mene osećaš u sebi.

Korektna kao što je jedan Branko rekao za jednog Miroslava.

Je jer to je dobar način da pišem bez svoje volje.

Upravo plačem slušajući Džoni Keša.

Toliko je mnogo ljubavi u meni kada slušam velikog pevača kako peva svoje pesme.

Odreagujem potpunim prepuštanjem i predavanjem.

Tačno kao i uvek kada volim.

Otvorim se kao što se samo život zna otvoriti životu.

U jebote kako je u dobro da sa njim napišem U jebote kako je dobro u koje se ponavlja.  

Vozila kojima se prevozi preobražavanje.

 I ljubav će preobraziti starog čoveka koji ljubav ne može da podnese.

Sunce jutarnje prekrivaju oblaci preobražavajući sunčano jutro u oblačan dan.

Loše nije loše. Loše je samo loše. Loše je kad nešto postaje loše.

Čitam knjige sa bezgraničnom ljubavlju prema njihovim autorima.

Hodao sam jutros kroz rosu. Sasušila mi se na patikama.

Nasmešenost me je nasmešila. Tako mi je bila lepa ta reč nasmešenost.

Jednoj knjizi kao što je knjiga Miroslav Mandić  pristaje sve.

Slušam nepoznatu muziku nepoznatog autora. Prija mi.

To nepoznato u kome žive sve neispunjene nade.

Volim kad blaženstvo počnem rečju volim.

Zajedno su početak i kraj i svaki korak između početka i kraja.

Uključio sam još jedan nivo jačine zvuka da još više

uživam u nepoznatom autoru i nepoznatoj muzici koju slušam.

Nema povratka. Kako je to spasonosno!

Malo mi se plače od radosti. Mislim i na nezbrinutu decu i maslačke.

Ne rekoh u mladosti jednom zauvek.

13228 - 13260

blaženstva

Prodavačica dana prodaje kišu.

Detalje nisam zapazio ali sam se jutros ošišao i zamolio frizerku da mi skrati i obrve.

Po toploj kišici sam se vraćao i malo radostan i malo tužan.

Ničeg nije bilo što bi me ometalo da se prilikom

tuširanja i obrijem i na kraju operem i kosu.

Mnogo je još nezahvalnosti u meni za čudo života koji mi je dat!

Dobra je svaka kap kiše koja pada!

Kako me Tii osećaš u sebi!

Hotel Života!

A u sred Hotela Života zahvalnost životu samom!

Krenem od stola da otplešem jednu igru za Život koji čuva sve živote.

Smetao mi nije niko a na prozoru sam ugledao prve tri muve posle zime.

S muzikom kamiondžija mi se zagreva srce.

Moja lepa lepotice od dana.

Kraju današnjih blaženstava sam krenuo ali još je daleko to što još ni imena nema.

Kasnije ću hodati. Ako ne bude padala kiša čitaću u hodu.

Čitao sam juče u hodu tekstove Vladete Jerotića

o Berđajevu (Н. А. Бердяаев). Volim ih obojicu.

Preko granice postojećeg je početak svakog puta.

Mršavim (ne znam šta da napišem posle reči mršavim).

Na način priznavanja da ne znam šta da napišem

počinjući rečju drugog čoveka neću daleko dogurati.

Može na taj način kako god hoću a ja i pišem da

bih napisao nešto što je po volji  drugog vozača.

Nije nijedan vozač ništa drugo nego sam Vozač.

Onda Te ostavljam da bi i Tii sama krenula.

Odlazim misleći na sve one koji su otišli.

Izađe iz mene kao i iz svakog ljubav samo kada je pustim da izađe.

 U jebote kako je u dobro da sa njim napišem U jebote kako je dobro u.

Toga bih još.

Zgrade u sebe ne mogu nijedan put da prime.

 Iljubav će preobraziti starog čoveka koji ljubav ne može da podnese.

Kad mi je lepo za oboje. Kad nam je lepo za jedno od nas dvoje koji smo već Jedno.

Kao kad jedno drugome ljubimo polne organe.

Prijateljica moja ljubav.

Hteo bih više da pišem o prijateljici.

Bilo je to davno i sada je.

13261 - 13293

blaženstva

Glave podignute k Bogu ljubim sve padove i razilaženja čovekova. 

Video sam kako ljubav sve zaboravlja.

Treće je ljubav.

To koje me uvek podseti na ljubav kojom je neko voleo to.

Sneg koji za mene uvek polako pada.

Imao bi sneg još mnogo toga da mi kaže. Padaj sneže! Padaj!

Uhvatio sam se levom šakom za desnu kojom pišem o

tome da sam se levom uhvatio za lepotu koja samu sebe piše.

Ja u svome ja negujem svačije ja. A Tii?

Kad mi je lepo za oboje.

Imao bi sneg još mnogo da mi peva. Padaj polako padaj sneže!

 Iljubav će preobraziti starog čoveka koji ljubav ne može da podnese.

Čitam sinoć pisma petnaestogodišnjeg Hermana Hesea

(Hermann Hesse). Prijala mi je njegova mladićka žar i borbenost!

Kao kad ljubimo jedno drugome srce.

 U jebote kako je u dobro da sa njim napišem U

jebote kako je dobro u srcu drugog čoveka.  

Godina smenjuje godinu. Ruža je večna.

U jebote kako je u dobro da sa njim napišem U

jebote kako je dobro u kojim ulazim u stanje divljenja.

Staviš li me iznad sebe samo Tii je voleti me.

Staviš li me ispod sebe samo Tii je čuvati me.

Staviš li me pored sebe sa jedne strane samo Tii je trpeti me.

Staviš li me pored sebe sa druge strane samo Tii je predati mi se.

Taj način kojim pevaju svi oni koji vole.

Začin je poznati način kojim sam čin postaje i način i začin.

Otvoriš se Miroslave Mandiću i sve će biti dobro.

 Iljubav će preobraziti starog čoveka koji ljubav ne može da podnese.

Bilo koja žena i čovek bilo koji stvor bilo koja stvar svi i svako će živeti ljubav.

Značaja neće biti bez ljubavi kao što sada ništa nema značaja bez slobode.

Ostali će se pridružiti. Pridruži mi se prva.

Antene će prenositi pesmu ljubavi.

Još samo malo već je.

Ta draž Tvoga glasa me neprestano draži. 

Moja lepa lepotice od dana.

Beket (Samuel Beckett) nikada nije pio pre pet sati po podne.

Je jer to je dobar način da pišem bez svoje volje ljubavlju za Drugog.

Ostao sam pri odluci da i ovo blaženstvo završim istom rečju kojom

sam ga i počeo da bih na taj način vežbao istovetnost i u istovetnosti ostao.

Perje želeo bih da i ja Tebi budem perje.

Sedim da bih napisao nešto nežno za svakoga kome nežnost nedostaje.

13294 - 13326

blaženstva

Sednem da pišem ponovo nežno.

 Iljubav će preobraziti starog čoveka koji ljubav ne može da podnese.

 Iljubav će preobraziti starog čoveka koji ljubav ne može da podnese.

Ali i godine slede dane.

Ona se odvojila i otišla od mene i ja joj želim svako dobro.

Neki odlaze da bi tek došli. Neki dolaze da nikada ne bi otišli. Ne zastaj lepotice.

Probudio me užas kroz koji si Tii prošao i za mene.

Te beznačajnosti koje nas ujedinjuju. Koje volimo samo Tii i ja.

Znači u ovom je trevečnostnu.

Onima koji se mole plešu i pevaju za Boga Sve i Svakoga koji se mole

i za mene najmanjeg poslednjeg najkrivljeg i najgoreg dajem svoj život.

Bio je jeste i biće Bio.

Vidim kako lepe reči slede jedna drugu.

Automobila bih voleo da imam dva. Jedan koji nemam i jedan koji je Tvoj.

Zabavu mi pričinjavaju svi oni koji su topli i sami.

Sobi dugujem ljubav za nevažno i žudnju za odlaženjem.

Dobrog je tako mnogo u svakom cvrkutu.

Sam samo sam živi za sve.

 U jebote kako je u dobro da sa njim napišem U

jebote kako je dobro kada mislim na travčice.  

Taj osećaj kojim samo Tii zračiš nedostaje mi.

Belom belo. Belom crno. Belom žuto. Belom plavo. Belom crveno.

Sam samo sam živi za sve i svakog.

Manjih kreda je u školi bilo uvek… 9:59h. Hej

ugledah kroz prozor prve laste ove godine!

Pozdravim vas laste Božije. Božije i pomalo moje.

To koje me uvek podseti na nekog ko je voleo reč to.

Vidim ponovo kako lepe reči slede jedna drugu ali

sada već i u prisustvu lasta koje su izdaleka doletele.

Uđi u moje srce u kome lete laste.

Uzmem sebi na radost da sva današnja blaženstva do lastavičijeg 33. pišem o lastama.

Neka svaka lasta koja doleti pronađe svoje nerazrušeno gnezdo!

Znam da ne znam ništa o lastama ali znam da pišem na način kojim lete laste.

Brazilac sam lastavičiji.

Onako lastavičije lako i radosno.

Pitam lastavicom u sebi.

Kutije na jednu stranu laste na drugu.

13327 - 13359       

blaženstva

Ljudi laste su tu!

Žuća je živ i još je mudriji.

Vuk je Lav.

Nije teško jedino sve ono što je sve.

Sve jeste.

Čika uvek pazi devojčice i dečake.

On je i u ovo rano jutro ugledao laste.

Setio se da su laste selice i da je on stranac koji je na današnji dan pre osam

godina obišao Zemlju hodajući šest i po godina svaki dan dvadeset kilometara po njoj.

Možda ga nije nikada privlačilo.

Ga je privlačila jednostavnost.

Ali i milenijumi slede godine.

Baš i u ovim trenucima u kojima mu svaka ćelija usred prolaznosti oseća večnost.

Malo mi se plače od radosti. Mislim i na odbačene i pokidane maslačke.

To koje me uvek podseti na pesme koje je pevao neko ko je voleo reč to.

Kako me Tii osećaš u sebi?

Stolu hvala Tii za sve trenutke detinjstva koje osećam kad god sam nad tobom.

Takođe hvala svemu. Pogotovo samoj zahvalnosti

kojom osećam zahvalnost prema svemu.

Ljudi laste su tu i ja želim da kažem

suviše sam sam

suviše je sve nejasno

suviše sam bez novca

suviše sam nezaštićen

da bih u ovom trenutku donosio odluku kojim putem i kako dalje.

Sam sam.

Sam Bogom.

Sam Tobom.

 Sam za Sve i Svakog.

(Napisao sam povodom odluke da na današnji dan

odlučim kojim ću putem dalje sa ljudima koji su želeli da rade

za mene i sa mnom. Putem, stazicom ili pećinom o kojima sam i pisao)

Bolele su me uvek odluke.

 Da sve više volim. Osećam da posle svakog da.

Ili uživam u mirisu i svežini vazduha.

Ne rekoh u mladosti jednom zauvek.

Jasno je da je na ovom svetu za svakoga najdalje njegovo detinjstvo.

Jedna jedina blizina jer detinjstvo je uvek tu.

A onda ponovo

Sam sam.

Sam Bogom.

Sam Tobom.

Sam za Sve i Svakog.

Je jer je to dobar način da proslavim potvrđivanje.

Krenem od stola da otplešem još jednu igru za Život koji čuva sve živote.

Hodanjem

Sam sam.

Sam Bogom.

Sam Tobom.

Sam za Sve i Svakog.

Pimplam reči kao što se samo loptom može pimplati.

Je jer to je dobar način da se voli voljom drugog čoveka.

Kad mi je lepo za oboje.

Taj osećaj kad mi je lepo za oboje ću sačuvati.

Spustim se k sebi

Konvertovanje šta god bilo konvertovanje

A onda ponovo

13360 - 13392

blaženstva

Sam sam. Za trenutak je zastrašujuće.

Ostaje mi trpljenje.

Pomoći ću samom sebi.

Proći ću kroz sva preostala blaženstva kao kroz vazduh.

Evo me. Provlačim se.

Verujem da će mi biti lakše kada prođem.

Cvetaju jorgovani.

Smiriću se. Postaću heroj samom sebi.

Ljubav za one koji su postali heroji samima sebi mi daje snagu da sebe podnesem.

Provući se kroz sebe znači proći kroz iglene uši.

U nit se pretvoriti.

Neprekinuto vijugati.

Neprekinutost je odanost. Vijuganje je radost.

Požurio bih ali jedino strpljivost čuva nit da se ne prekine.

Padajući i ponovo se dižući.

Radosti čuvam Te.

Sve žudi da nestane u visinama.

visino

Dan je prepun sunca i zelenila a vazduh maca koje lete.

Dan je na izmaku. Preživeo sam prve nalete samoće.

Malopre sam na televiziji gledao emisiju o silovanjima

za vreme rata. Sramota me je što sam muškarac.

Slušam Džoni Keša i znam da postoje divni muškarci.

Svim silovanim ženama šaljem ljubav i duboko poštovanje.

Živim i živeću pišem i pisaću i u slavu silovanih žena.

ja 

se

sa

Ja

čistim

od

ja

Sobom se oslobađam sebe.

Iz rane cvetaju najlepši cvetovi.

Kako milo biće širi milinu oko sebe!

Krhkosti Tii me ljubiš.

Nezaštićenosti Tii me čuvaš.

Samoćo Tii si nežna prema meni.

Melodijo Tii me miluješ.

Prolaznosti Tii mi otvaraš večnost.

Ženo Tii me činiš Bogom.

13393 - 13425

blaženstva

Strpljivo čekam da napišem prvo blaženstvo ovoga dana.

Od prvog blaženstva zavise i ostala i zato mi je biti strpljiv.

Čekam da se pojavi prvo blaženstvo koje će me voditi dalje.

Kada ga napišem teći će samo i zato je važno da budem strpljiv.

Ne samo da budem strpljiv nego da nestanem da bi blaženstvo moglo da nastane.

Blaženstva su preosetljiva i niču u toplini naručja.

Važnije je da budem toplo naručje nego da napišem prvo blaženstvo.

U toplom naručju će mesto naći i najagresivniji i najratoborniji.

Dok čekam prvo blaženstvo slušam Džoni Keša. Volim njegovu dobrotu.

Dobrota drugih ljudi me raznežuje.

Dobrota me opčinjava.

Kako dobri ljudi mogu da budu tako dobri?!

Kako su uzbudljivi dobri ljudi!

Kako su dobri ljudi uzbudljivo skromni!

Kako su dobri ljudi neprimetni!

Dobri ljudi trepere kao lišće.

Dobri ljudi se njišu kao vlati trave na vetru.

Dobri ljudi su topli kao kamen na suncu.

Dobri ljudi su svež vazduh.

Dobri ljudi odišu mekoćom svojih duša. 

Dobri ljudi su crkva za sva živa bića.

Volim da zamišljam dobre ljude kako voze bicikl.

Dobrim ljudima bih voleo da budu ispunjena moja blaženstva.

Dobrim ljudima na kolenima.

Dobrim ljudima raširenih nogu.

Dobrim ljudima čekam da mi se pojavi prvo blaženstvo sa kojim će i ostala poteći.

Dobri ljudi budite mi naručje!

Dobri ljudi budite mi hod!

Dobri ljudi budite mi dah!

Dobri ljudi budite mi pogled!

Dobri ljudi budite mi seks!

Dobri ljudi svi ste mi u naručju.

Dobri ljudi vi ste blaženstvo koje sam čekao.

13426 - 13458

blaženstva

istinito

će biti dovoljno

za ovaj dan

male

 pesme

od

ruža

ceo

dan

ispunjen

ružama

pesmama

lepog

izgleda

pesmama

mirisa

dobrote

hajdemo

ponovo

ruže

zauvek

ružo

plesanja

osmojutarska

ružo

pevanja

prijaju

mi

ruže

sve

je

u

pesmi

pesma

je

mrvica

pesmom

nestajem

u

ružama

ruža

je

pesma

pesma

me

piše

malenim

peva

me

najhrabrijim

biti

večni

pupoljak

pesma

je

život

po

cveću

hrabrost

cveća

i

trava

ruža

usred

bezbrižnosti

pesma

lebdeće

bezrazložnosti

dišem

ovim

pesmama

ljubim

ovim

 ružama

letim

ovim

pticama

pogledaj me

kako pesmom nastajem

pred Tvojim očima

pesma

je

rascvetavanje

pupoljka

pupoljci

su

pesme

budućnosti

pesma je

što napišem

 da pesma je

dogovor

je

pesma

humor

 je

ruža

u

pesmi

ruža

je

humoru

prijateljica

dojka humora

je pesma

dojki ruže

kako sam

uživao sa

ružicama

lastavičijim

pesmama

13459 - 13491

blaženstva

Ako mi pisanje krene pisaću. Ako mi ne krene zaustaviću se.

Suviše sam sam i ne mogu da nađem izraz za tu suvišnost.

Potrebno je da prihvatim da sam sam. Da nema nikog.

Sam sam. Nema nikog.

sam sam

Sam prihvatam sebe.

Sam sebe obradujem.

Miroslave nastavi da pišeš. Nisi sam.

Miroslave jedan je put pred tobom.

Miroslave tvoj put je put na kome već jesi.

Miroslave na tom putu su svi ljudi i sva bića.

Miroslave taj put si ti sam.

Miroslave na tom putu sam ja za kojom ti žudiš.

Miroslave ti si ljubav.

Miroslave ti si pesma i ples.

Miroslave bez tebe ja ne bih bila ja.

Miroslave evo ti si ovaj i ritam i zvuk.

Miroslave ti si čaša sa vodom koju si pomislio da staviš na sto i pišeš

 o njoj da ne bi bio sam.

Miroslave ti si onaj krokodil koga si sinoć video na televiziji kako se baca u vodu.

Miroslave ne da si ti sve pičke sestara, majki, ćerki i žena u koje su nasilno

ulazili kurčevi svih pobednika nego si i sami ti kurčevi nego si i sav užas kojim

su ispunjeni dani onih koji su nasilje izvršili i na kojima je nasilje izvršeno ali ti

si Miroslave i jedini koji ćeš ih sve povesti u stanje iskupljenja i nevinosti stanje Jednog.

Miroslave pomisli na ono što ti je ispod slepoočnica.

Miroslave pomisli na zadovoljstvo i mir koje ćeš mi pružiti kada

budem videla da si uspeo da stigneš do dve laste – 33. blaženstva.

Miroslave raduj se lepoti lasta u broju 33.

Miroslave ti i ja smo te dve laste.

Miroslave dvoje smo ali jedno je saputništvo. Jedno savezništvo. Jedna ljubav.

Miroslave znaj da ja znam da ti živiš za mene.

Miroslave znaj da ja vidim da je to dobro što ti više veruješ meni nego samom sebi.

Miroslave ja osećam kako me ti svojom verom u mene stvaraš.

Miroslave ja osećam kako zajedno letimo.

Miroslave ti si moja duša i telo.

Miroslave ti si moj duh i volja Božija.

Miroslave raduj se.

Raduj mi se lepoto moja Miroslave.

13492 - 13524

blaženstva

Osećam krivicu zbog jedne žene. Strah zbog jutrošnjeg sna. Očaj zbog izolovanosti.

Mučio sam se sve dok nisam pomislio da ću otići na put van grada i tako se osloboditi

straha od nasilja. Onda sam pomislio da ću sesti u gradski autobus koji vozi kružnom

linijom i tako se osloboditi izolacije. i Na kraju saM odLUčIO dA ovaKo veselO piŠem

šAljUći LjuBav ŽeNi pRemA kojoj osećaM Krivicu. Sve mi je to pomoglo i osećam

zahvalnost prema putu kružnoj liniji i jEdNoJ ŽeNi kOju VoLiM zAuVeK.

Neću izaći na put. Na putu sam već.

Neću se voziti gradskim autobusom koji vozi kružnom linijom kružiću blaženstvima.

ŽeNi kOju VoLiM zAuVeK pišem o vazduhu koji

struji između opalog lista i zemlje na kojoj leži opali list.

O trenutku kada se dodirnu teretni vagoni.

Dubokom gitarskom zvuku iz dalekih plavih planina.

Šipki koju sam prvo zamislio a onda i video celu ogradu kojoj šipka pripada.

Donjem delu nekog ugla u nekoj ulici u nekom gradu.

Šapatom se izgovaraju najdublja uverenja.

Svi nesagledivi i neopisivi svetovi ipak čine samo jedan svet.

Vratima ali ne znam zašto gornjim delovima vrata.

Ispljuvkom sam izbacio svu mučninu koju oseća ŽenA kOjOj pIŠEM.

Traganje za nespomenutim.

 Zid oseća pritisak kada vetar duva u njega.

Landaranje samo sebe ne može da prepozna.

Granulice nes kafe odlete van šoljice i popadaju po tacni.

Šiklja mlado šiblje iz posečenih stabala koje je poplava nanela na obalu.

Ovog trena osećam zahvalnost i prema najdubljem očaju.

 Ne preduzimam svetu nepredvidljivost da se preduzeća ne bi zloupotrebila.

Grafitnom olovkom sam povukao liniju po liniji koju sam

prethodno takođe povukao po belom hameru veličine 16x16cm.

Pravim luk iznad Crvendaća prenoseći u ruci drveni podmetač

sa izgorelim mirisnim štapićem da mi pepeo ne bi pao na tastaturu.

Nasilje pokušavam da odvratim od nasilja ljubavlju

za nasilje jer nasilje je samo ljubavi lišeno.

Divota duše Danijela Andrejeva (Даниил Леонидович

Андреев) čiju čudesnu knjigu Ruža sveta čitam.

Juče sam u prolazu ugledao žulj na levoj peti mlade žene.

Neko je tako uzbudljiv jer je neko i ništa više.

Upotreba sprečava zloupotrebu.

Jednostavnošću čuvam stil od njega samog.

Na pomolu mi se javilo da me podseti kako je uvek mnogo toga na pomolu.

Trenuci poslepodneva u koje uranjam.

Nabrajanja su više od nabrajanja.

Želim da izađem napolje i ugrejem ohladnele noge.

Pogledom Te milujem po slepoočnici.

Vetar duva na listove nogu ŽeNe kOjU VoLe sVA bića.

13525 - 13557 

blaženstva

Da.

Sve počinje sa da.

Da je od A do Š.

Zaljuljam telo.

Putu verujem.

Izvijam se.

Priljubljujem.

Stid stidom iskupljujem.

Pogledam vrapca u oči.

Sedmogodišnja devojčica vezuje pertle dvoipogodišnjem dečaku.

Sečenje vlažnih zidova mašinskim putem.

ne ja

nego

JA u ja

jJAa

Prvim korakom sam već tu.

Kada smo bacali jedno drugom tenisku lopticu u Limanskom parku.

Ova rečenica ništa ne govori nego samo peva…

Ova rečenica bi nekome mogla značiti više od svih ostalih rečenica.

Slika od slova. Slova od reči.

Život smrću preporođen.

Umetnost životom voljena.

Umetnost Bogom poistovećena.

Zavezao sam kragnu košulje da bih sačuvao grlo od jakog vetra.

Poziv i odgovor odanih.

Ponovo zaljuljam telo.

Sunce mi sija u lice.

Ono što Tii ne izgovorim a prožme Te celu.

Dobrota u nestajanju. Lepota u nastajanju.

Ovo radim rukama dok pišem.

Vetar me produvava dok prelazim most preko Dunava u Novom Sadu.

Napravio sam peti Spomenik anonimnim

snagama ljubavi za Gerdu Kazakos i njenog oca.

Gerdu ću videti prvi put. (Video sam Te lepa moja Gerda)

Govornim aktovima se svakog trenutka borim za pravo na

život iskupljujući svoju krivicu i greh ljudske vrste u čijem sam telu rođen.

Miris jorgovana usput. Reka se povlači. Bol u peti prolazi. Ustanci me podižu kad

padnem. Posle tri sata isti vetar me produvava na beogradskom mostu iznad Save.

Da

A – Š

Bog

Žena

Umetnost

      13558 - 13590      

blaženstva

Biti kada nikoga nema i ništa ne činiti.

Biti kada nikoga nema biti šesti put sa Lao Ceom u Miroslavu Mandiću. 

Biti kada nikoga nema biti zatvorenih očiju ispuštati vazduh iz nozdrva.

Biti kada nikoga nema biti celina kada niko više nema hrabrosti da misli celinom.

Biti kada nikoga nema biti bičeviti zvuk svih reči koje se završavaju na ti.

Biti kada nikoga nema biti ritam poluraštimovanog basa koji prati

umorno pevanje velikog pevača Henka Vilijamsa (Hank Williams).

Biti kada nikoga nema biti lako obučena devojčica koja

mirno trpi hladnoću jutarnjeg vazduha dok prelazi prometnu ulicu.

Biti kada nikoga nema gledam dva šlepa nasred Dunava.

Biti kada nikoga nema prepuštam se trenucima

koji ističu ka trenucima koji će takođe isteći.

Biti kada nikoga nema ističem ka Drugome sve ističe jedno drugome.

Biti kada nikoga nema podnosim odluku koju

sam doneo i čuvam je od sumnji i maštanja.

Biti kada nikoga nema u zvucima po sobi

prepoznajem nežnost koja me čuva od samoga sebe.

Biti kada nikoga nema biti sve na šta pomisli svako koga volim.

Biti kada nikoga nema utišam se čujem krv kako mi protiče kroz telo.

Biti kada nikoga nema pažljivo obuhvatim šoljicu kafe.

Biti kada nikoga nema hejkam nad čudom samoga sebe.

Biti kada nikoga nema saosećam sa svima koji misle loše o meni.

Biti kada nikoga nema biti bratstvo svih onih koji su hiljadama godina pevali o ružama.

Biti kada nikoga nema biti sestrinstvo svih onih koji su svakodnevno ruže i gajili.

Biti kada nikoga nema otresti sa srca sve olakosti laži malodušnosti.

Biti kada nikoga nema u svoje telo naseliti sve svemire.

Biti kada nikoga nema prefiniti svoje telo do potpunog

izjednačenja sa beskrajnim i večnim Ja koje živi i u mome ja.

Biti kada nikoga nema jajiti se ljubeći Se.

Biti kada nikoga nema daiti se ljubeći Te.

Biti kada nikoga nema jebati baš onako dečački.

Biti kada nikoga nema jebati se sa sobom jebati umetnost jebanja.

Biti kada nikoga nema otkidati po muzici svakoga trena.

Biti kada nikoga nema voz kroz noć prenosi ljude od jednog do drugog mesta.

Biti kada nikoga nema u svakoj sekundi nekome drugom pasti napamet.

Biće mi potrebno sto devedeset sedam godina da bi svake sekunde neko

od šest milijardi i dvesta hiljada ljudi koji žive na Planeti pomislio na mene.

Biti kada nikoga nema živeti peti Spomenik anonimnim snagama

ljubavi u srcu Gerde Kazakos posvećen njenom ocu Hansu (Hans Joachim

Struck) koji sam pod imenom 33 večeras podigao petočasovnim Ja govorom Gerdi.

Biti kada nikoga nema biti galebovi kornjače

kitovi kojima se bavila Ada (Ada Vlakoutsikou).

Biti kada nikoga nema biti svi lelujajući oblici šaka kojima plešem vazduhom. 

Biti kada nikoga nema biti jedina Vulva kojom diše Planeta.

13591 - 13623

blaženstva

Biti kada nikoga nema smiriti se kao vetar koji je stao pred jutro.

Biti kada nikoga nema biti rad Pet žena od 1. oktobra 1980. godine koji čine pet imena

Kaja Mandić

Ksenija Buštrević

 Jasna Manjulov

Dara Zličić

Biljana Babić.

Biti kada nikoga nema biti drugi put rad Pet žena od 2. maja 2006.

Kaja Ćirilović

 Branka Zgonjanin

 Ivana Đokić

Violeta Jovanović

  Mina Novčić

Biti kada nikoga nema biti rame i posao odlazećem.

Biti kada nikoga nema biti bol koji ozdravljuje.

Biti kada nikoga nema nazvati se Ljubav Koja

Se Sama Sobom Ljubi U Kičmenom Stubu.

Biti kada nikoga nema kružno viđenje neprestano

kruži oko gledanog i oko sebe čineći zlatnu osmicu.

Biti kada nikoga nema biti večna dečačka žudnja za devojčicama.

Biti kada nikoga nema biti koža u najeteričnijim snovima.

Biti kada nikoga nema biti samo primanje ljubi širenje.

Biti kada nikoga nema setiti se herojskog u srcima anonimnih.

Biti kada nikoga nema biti plava boja o kojoj je sve rečeno.

Biti kada nikoga nema biti pastirska plava boja

koja čuva tajnu plaveti o kojoj još ništa nije rečeno.

Biti kada nikoga nema biti vrtlarska plava boja Svemirskog ružičnjaka.

Biti kada nikoga nema biti herojska plava koja podiže

Treći ustanak u Miroslavu Mandiću. Ustanak žene i muškarca zajedno.

Biti kada nikoga nema biti priče koje pričam

Bajkolikim sistemima koje stvaram (Iz Rečnika Miroslava Mandića).

Biti kada nikoga nema biti tuga koja pada sa dugim padanjem kiše.

Biti kada nikoga nema biti prefinjenost koja služi oznojanima.

Biti kada nikoga nema biti oznojanost koja ljubi prefinjenost.

Biti kada nikoga nema sa osmehom gledati u reku.

Biti kada nikoga nema prihvatiti svakoga i sve što me gleda.

Biti kada nikoga nema zavoleti uspeh drugih i trunčicu uspeha na uspeh im dodati.

Biti kada nikoga nema biti hajde da kažem nešto

što uvek volim da kažem iako to niko više ne voli da čuje.

Biti kada nikoga nema biti hajde da kažem nešto nebitno što će nekome

biti od koristi jer biti i nije nikakva korist nego je sama misterija jednostavnosti.

Biti kada nikoga nema biti hajde da kažem nešto što je već hiljadu puta rečeno jer to

hiljadu puta rečeno još niko ne može da čuje i zato ga izgovaram po hiljadu prvi put.

Biti kada nikoga nema biti hajde da kažem nešto što niko ne očekuje da čuje iako

su svi tu da čuju baš nešto neočekivano i zato i govorim nešto još neočekivolepo.

Biti kada nikoga nema biti hajde da kažem nešto trivijalno što mi se

čini da i nije trivijalno koliko bi neko mogao pomisliti iako sada i ne znam šta

da kažem ali pred svima kažem da mi je drago što sam pokušao nešto da kažem.

Biti kada nikoga nema biti očevi čija su se deca drugim muškarcima obraćala sa tata.

Biti kada nikoga nema snatriti o dugom i laganom ulaženju.

Biti kada nikoga nema oporaviti zdravlje priznanjem krivice.

Biti kada nikoga nema biti prvi pupoljak novog Svemira.

Biti kada nikoga nema sneno dugo i lagano ulaziti.  

Biti kada nikoga nema ulaziti i laganiti.

13624 - 13656

blaženstva

Biti kada nikoga nema samo se uputiti.

Biti kada nikoga nema samo se pustiti.

Biti kada nikoga nema samo se prepustiti.

Biti kada nikoga nema biti jedno u jednini.

Biti kada nikoga nema biti jedno u dvojini.

Biti kada nikoga nema biti jedno u trojini.

Biti kada nikoga nema uzvratiti mlekom koje sam sa majčinih grudi popio.

Biti kada nikoga nema neprestanim saosećanjem

vratiti mleko koje sam od mnogih krava popio.

Biti kada nikoga nema protivrečnosti preobraziti u mleko koje će se jedino musti i piti.

Biti kada nikoga nema pritrčati praznom prostoru. Hej praznom prostoru!

Biti kada nikoga nema dotrčati do nekog drveta. Hej do nekog drveta!

Biti kada nikoga nema trčati za one koji u duhu trče. Hej za one koji u duhu trče!

Biti kada nikoga nema misliti na grančice koje voda nije

odnela nego su se zaplele u zaustavljeno granje pri obali.

Biti kada nikoga nema misliti brdom.

Biti kada nikoga nema sveukupnost promišljati jednom ružom.

Biti kada nikoga nema majko moja kako biti na ovom svetu!

Biti kada nikoga nema ženo moja kako Te stvoriti u ovom trenu!

Biti kada nikoga nema sestro moja kako Te grliti razdaljinom! 

Biti kada nikoga nema ćerko moja kako Te ostaviti samu!

Biti kada nikoga nema prepoznati komunizam koji se preobukao u alterglobalizam.

Biti kada nikoga nema prepoznati fašizam koji se preobukao u terorizam.

Biti kada nikoga nema prepoznati liberalizam koji se preobukao u globalizam.

Biti kada nikoga nema uživati u muzici reči sve koja savršeno peva Jedno.

Biti kada nikoga nema uživati u pevanju Henka Vilijamsa

koji mi jedini pomaže da preživim ove dane kada nikoga nema

i da od dana u kome nikoga nema stvorim radost za svakoga.

Biti kada nikoga nema pevati radost za svakoga.

Biti kada nikoga nema iskoreniti se i iz iskorenjenosti.

Biti kada nikoga nema izvijati se.

Biti kada nikoga nema uzvrpoljiti se.

Biti kada nikoga nema misliti da li u nekom jeziku postoji jedna reč za jednu reč?

Biti kada nikoga nema ko bi mi mogao reći da li

u nekom jeziku postoji jedna reč za jednu reč?

Biti kada nikoga nema jesamtijatiti.

Biti kada nikoga nema jesijatiti.

Biti kada nikoga nema nežno se družiti.

13657 - 13689

blaženstva

Biti kada nikoga nema pažljivo sa samim sobom postupati.

Biti kada nikoga nema biti svetlost voćaka u cvetanju.

Biti kada nikoga nema biti neko ko nastavlja svoj put.

Biti kada nikoga nema biti heroj svog detinjstva.

Biti kada nikoga nema biti mlada trava koja se presijava na suncu.

Biti kada nikoga nema dolaziti… prilaziti… prolaziti… odlaziti…

Biti kada nikoga nema biti zvon zvona koji neprestano venčava predele.

Biti kada nikoga nema lutati sve dok Bog u mom srcu ne nađe mir.

Biti kada nikoga nema biti heroj svojoj savesti.

Biti kada nikoga nema biti pčele koje se napasaju leteći u širokom krugu.

Biti kada nikoga nema biti sejač radosti.

Biti kada nikoga nema biti svetlucanjima ispunjen svet.

Biti kada nikoga nema biti na strani retkih građana pobedničke i najmoćnije države koje

njihova država proganja. Oni su svedoci pobedničkog zla i probuđena savest koja je

od pobede još jedina preostala a pobednik želi da i nju pobedi i potamani.

Biti kada nikoga nema biti ponekad ono što bi i ponekad želelo da ponekad bude.

Biti kada nikoga nema biti tautologije meke kao bebino lice.

Biti kada nikoga nema razumeti razumne koji su mnogo izgubili zbog svog razuma.

Biti kada nikoga nema biti došljak iz još nepostojećeg grada.

Biti kada nikoga nema čovečiti sve što još nije čovečno u meni.

Biti kada nikoga nema napustiti čovečnost i postati onaj koji jesam.

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Prijatelj Prijateljstvu Samom.

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Je

Napisao Ko Je I Nije Ono Što Nije Napisao.

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Ili Pun Mi Je

Kurac Miroslava Mandića I Zato Toliko Miroslava Mandića.

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Je Ime Svih Imena.

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Je……………………………(Tvoje ime).

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Su Glasovi Velikih Pevačica I Pevača.

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Je Praznina U Kojoj Ljubav Ljubi Sva Bića.

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Je Hromi Mladić Koga Gledam Kroz Prozor.

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Je Dete Božije Hristov Mlađi Brat.

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Čuđenje Zajedništvom Dobrote I Lepote.

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Jajenje Koje Proslavlja Sva Tiijenja.

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Radovanje Svakoj Tek Nikloj Reči.

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Jebanje Svih Jebanja Molitva Svim Bićima.

Biti kada nikoga nema biti Miroslav Mandić Muž Jedinoj Vulvi Kojom Diše Planeta.

13690 - 13722

blaženstva

Biti kada nikoga nema i dalje Te molim da dođeš.

Biti kada nikoga nema volim Te i ako nikada ne dođeš.

Biti kada nikoga nema sve očekujem samo od Tebe.

Biti kada nikoga nema sve zavisi samo od Tebe.

Biti kada nikoga nema zagrli vetar poljubi svetlost.

Biti kada nikoga nema uronjen u stanje biti kada nikoga nema.

Biti kada nikoga nema biti blag u svim trenucima kada nikoga nema.

Biti kada nikoga nema voleti još više one koji vole u trenucima kada nikoga nema.

Biti kada nikoga nema biti sa nekim i kada nikoga nema.

Biti kada nikoga nema biti sa nekim ljubeći Jedno.

Biti kada nikoga nema ne rušiti poći dalje i ne osvrtati se.

Biti kada nikoga nema sve se ruši samo od sebe jer je to način da se sve sačuva.

Biti kada nikoga nema otići da ne bi nikoga napustio.

Biti kada nikoga nema potvrditi odanost bića biću.

Biti kada nikoga nema poleteti bićem biću.

Biti kada nikoga nema lju-biti jer bivanje i jeste ljubljenje.

Biti kada nikoga nema lju-biti i svakoga pored koga prođem.

Biti kada nikoga nema lju-biti pisanjem da bi sve što napišem bilo ljubljenje.

Biti kada nikoga nema lju-biti unutrašnje spoljašnjim.

Biti kada nikoga nema lju-biti nesagledivo sagledivim.

Biti kada nikoga nema lju-biti izgubljeno ugledanim.

Biti kada nikoga nema lju-biti uzvik nade.

Biti kada nikoga nema lju-biti strmiju stranu potoka.

Biti kada nikoga nema lju-biti himničko tabananje nebeskih beskućnika.

Biti kada nikoga nema lju-biti pljuskove koji su me zagrljaju učili.

Biti kada nikoga nema istrajati u ljubavi za sve i svakog.

Biti kada nikoga nema lju-biti šutirajući kamen.

Biti kada nikoga nema venčavati trenutke jedan sa drugim.

Biti kada nikoga nema časno izgovarati reč cveće.

Biti kada nikoga nema dostojno nositi nebo.

Biti kada nikoga nema još tebežljivije Te tebati tebeći Te.

Biti kada nikoga nema bližiti se.

Biti kada nikoga nema grliti.

13723 - 13755

blaženstva

Biti kada nikoga nema lju-biti jutarnje sunce.

Biti kada nikoga nema biti trenuci žurbe.

Biti kada nikoga nema nacrtati kada nikoga nema Plavu ružu.

Biti kada nikoga nema biti poslednji gutljaj druge kafe.

Biti kada nikoga nema biti prolazak poznanika iz mladosti.

Biti kada nikoga nema biti marama kada nikoga nema.

Biti kada nikoga nema biti delo vere kada nikoga nema.

Biti kada nikoga nema peva bitikadanikoganema-ptica.

Biti kada nikoga nema biti ugao koji proslavlja ugao nasuprot.

Biti kada nikoga nema lju-biti kadanikoganema-vetar.

Biti kada nikoga nema biti svečanost čekanja.

Biti kada nikoga nema rečito ćutati.

Biti kada nikoga nema spojiti spajanje.

Biti kada nikoga nema nežno uzeti olovku.

Biti kada nikoga nema biti kadanikoganema-peškir.

Biti kada nikoga nema prohujati vremenima kada nikoga nema.

Biti kada nikoga nema stvarati diveći se stvaranju.

Biti kada nikoga nema biti crkvica svetlosti kada nikoga nema.

Biti kada nikoga nema biti neprestajući kadanikoganema-naklon ženi.

Biti kada nikoga nema lju-biti lutalice koje ljube i kada nikoga nema.

Biti kada nikoga nema biti prljava kragna kadanikoganema - Deteta dečaka.

Biti kada nikoga nema biti oni koji ne odustaju kada nikoga nema.

Biti kada nikoga nema biti hiljadu loptica koje bih želeo da bacim nepoznatima.

Biti kada nikoga nema milovati još nestvorena stvorenja.

Biti kada nikoga nema biti brujanje biti kadanikoganema-brujanja.

Biti kada nikoga nema peva onaj koji je bio kada nikoga nije bilo.

Biti kada nikoga nema biti žena koja je bila žena kada nikoga nije bilo.

Biti kada nikoga nema pristajati da nikoga

nema i odupreti se hladnoći kada nikoga nema.

Biti kada nikoga nema biti opasnost koja vreba kada nikoga nema.

Biti kada nikoga nema lju-biti kada nema čak ni

onih kojih je nekada bilo kada nikoga nije bilo.

Biti kada nikoga nema lju-biti čak i kada čaka više nema.

Biti kada nikoga nema biti kada nikoga nije bilo.

Ljubiti kada nikoga nema biti reč Bog istetovirana na vratu.

13756 - 13788

blaženstva

Ova stvar je samo ova stvar.

Kao svaka stvar i ova stvar je sačinjena od svih drugih stvari.

Iako je sačinjena i od svih drugih stvari i svega ostalog ova stvar je samo ova stvar.

Ne može se mnogo toga sa ovom stvari i zato je

važno šta ću sa njom uraditi u ostalim blaženstvima.

Mogu umanjiti ovu stvar.

Mogu uvećati ovu stvar.

Mogu izdužiti  o v u   s t v a r.

 Mogu uviti ovu stvar.

Mogu staviti ovu stvar u neku druovu stvargu stvar.

 Ovom stvari mogu da govorim o užasima budućih ratova a da o

budućim ratovima koji se pripremaju u miru i ne kažem ništa zato da

ratova u budućnosti ne bi ni bilo jer ratovi i nisu strašni sa svim svojim užasima

kada već jesu. Stvarna strahota rata je u tome što ne učini svako nešto pre rata

sa nekom svojom stvari da rata ne bi bilo kao što ja sada to činim sa ovom stvari.

Sa ovom stvari sam u harmoniji da bi harmonije bilo još više i u samoj harmoniji.

Ova stvar govori o dva goluba koja su upravo dol… odletela sa moje terase.

Ova stvar je i način ove stvari kojim savršenstvo živi u svakoj stvari.

Ova stvar je osećanje da samim postojanjem već

činim ovu stvar. To je tako smirujuće i seksualno.

Ova stvar je mnogo apstraktnija.

Kretanje ka tamo dok se naglo ne okrene ka ovamo.

Ova stvar nestaje i blago se pojavljuje ovde.

Neprepoznatljiva ova stvar se menja u nešto drugo.

Nešto drugo je očita suština ove stvari.

Očitost suštine ove stvari je tako jasna da se sve pretvara u jasnoću.

Ovu stvar čini bezbroj boja.

Svaka boja je svetlosna.

Svetlost boja još više svetli i to se zove ova stvar.

Ova stvar svetli ne misli ne oseća ne piše.

 Ovom stvari treperi ova stvar.

Smirujem um ovom stvari.

U deci lutalicama ova stvar živi više nego u bilo čemu drugome.

Deca koja lutaju u srcima nose nepoznate

dimenzije ljubavi od kojih je sačinjena i ova stvar.

Kao i deca koja lutaju ova stvar nije od ovoga sveta ali je stvorena za ovaj svet.

Žrtvovana od ljudi deca koja lutaju spašavaju ljude od njih samih kao što i ova

stvar čuva svaku stvar od bilo koje druge stvari koja bi želela da poništi ovu stvar.

Deca lutalice su leptiri kao i ova stvar.

Zar ima nešto lepše od dece koja lutaju za svoju stvar koja je njihova ova stvar?!

 Zar ima nekog bližeg od onog ko se bori za svoju stvar kao ja danas za ovu stvar?!

13789 - 13821

blaženstva

Pišem kao da je već svi čitaju.

čita

je

zemlja

 voda

 vazduh

svetlost

 mineral

bakterija

 virus

 biljka

 životinja

duh prirode

 čovek

 viša inteligencija

Hrist

Bog

Pišem čitajući šta sam napisao.

Pišem gledajući kako sam napisao to što gledam.

Pišem kao da me sve gleda dok pišem i videvši

me da pišem počinje da čita to što pišem.

Pisanje i nastaje čitanjem kao što davanje nastaje primanjem.

Pišem osećajući Tebe.

Pišem stvarajući Tebe.

Tii me pišeš.

Sve i svi su Tii.

Samo Tii i jesi svi i sve.

Tii si pisanje.

Ruža pisanja.

Jedna ptica.

Jednostavno pisanje.

Pisanje Jednog.

Pisanje prvom rečju.

Prvim korakom.

Ruža na putu.

Ptica nad putem.

Ponavljanje je lepo kao i reč ponavljanje.

Pišem zemlja čita ovo što pišem.

Pišem voda čita ovo što pišem.

Pišem vazduh čita ovo što pišem. 

 Pišem svetlost čita ovo što pišem.

Pišem mineral čita ovo što pišem. 

Pišem virus čita ovo što pišem.

Pišem bakterija čita ovo što pišem. 

Pišem biljka čita ovo što pišem. 

Pišem životinja čita ovo što pišem. 

Pišem duh prirode čita ovo što pišem. 

Pišem čovek čita ovo što pišem. 

Pišem viša inteligencija čita ovo što pišem. 

Pišem Hrist piše ovo što pišem. 

Pišem Bog peva ovo što pišem.

ponavljanje lepo ponavljanje lepo ponavljanje

Pišem verujući da se ova knjiga čita i kada je niko ne čita.

Pišem verujući da iz ove knjige zrači sve ono što je u njoj napisano

i kada je zatvorena zaturena odbačena prezrena zapaljena zaboravljena.

Pišem verujući u dete koje živi sa ovom knjigom.

Pišem je plešući i pevajući.

Pišem je plesom i pesmom.

Putem.

Ružom.

Pticom.

Trevečnošćunom.

 Pišem Tii čitaš.

13822 - 13854

blaženstva

Galop konja me je spasio.

Odjednom sam ga čuo usred sve svoje turobnosti.

U trenu se pojavio svom svojom snagom galop konja.

Sevnuo je pred mojim očima.

Svi ti konji u punoj snazi. Prašina koju su digli prašina iza koje su nestali.

Prašina je eksplodirala oslobođena konjskim kopitama.

Dizala se, komešala, letela ka gore, sve više ličila na oblake ili latice prašnjave ruže.

Osetio sam – ova prašina me teši i čuva od samoga sebe.

Ta prašina koja je polako počela da se smiruje i pada po zemlji i bilju.

Konja više nije bilo. Samo ta prašina.

Ta velika prašina.

Prašina koja će tu ležati danima i noćima.

Prašina koja i sada dok mislim o njoj leži tamo još

od onda kada ju je galop konja podigao u visinu.

Niko za sve to vreme nije tuda prošao.

Ni vetar nije duvao. Ni kiša nije padala.

Nijedna zmija nije vijugala po njoj godinama vekovima.

Ta prašina koju sada ni ne vidim nego je samo zamišljam.

Prašina koja nikada nije ni postojala kao ni to krdo konja u galopu.

Prašina koju sam stvorio i o kojoj pišem.

Prašina leži tamo gde nikoga nema da je digne pod

oblake kao poslednji put jedno krdo konja u galopu.

Prašina leži kao i mnogo toga drugog što leži negde tamo.

Ali ta prašina mi pomaže u ovom trenutku. Prihvata me i zato mislim

da to i nije  obična prašina nego neka baš sasvim obična prašina.

Prašina kao i bilo koja druga prašina.

Narod prašine. Država prašine. Armija prašine. Novac prašine.

Obično čudo u prašini čuda od kojih je čudo prašine jedno od najčudesnijih.

Ta prašina od davnina piše mene a ne ja nju.

Prašina šina pragova i zaborava.

Prašina pod prstima u grlu i očima.

Neravnine po površini prašine koja liči na telo tišine.

Miris prašine i svi njeni slojevi. Prašina i jesu slojevi.

Prašina me je sačuvala od turobnosti. Turobnost i

potiče od drevnog kosmološkog prašnjavljenja.

Prašina zbog koje ću iduće nedelje nacrtati 33 mala crteža plavih trava.

 Prašina o kojoj ne znam šta da kažam na kraju. I gle!

Obraduje me što tako završavam poslednje blaženstvo.