Bog Miroslav Mandić Bog
Ti
si
418675
pupoljak
PRIČA I PESMA
42895 - 42927
blaženstva
priča i pesma
i
osmeh
i
i
i i i
i
i
kao
i
i ikad i
kupam Te u sebi
i
ponovo
i
ako preživim smrt ljubiću Te još više
ne daće Bog
nego
daćeš mi Bože
nisi mi rekao zašto si pustio bradu a volela bih da znam! – tek onako. tek onako
uvek sam želeo nešto-ništa. da bi u tom nešto ništa bilo sve
na mostu sam. počinje da pada kišica
i danas sam razmišljao o knjizi. zašto dalje? kako dalje? i da li uopšte dalje?
u jednom trenutku mi je divno da prestanem da
je pišem u drugom osećam da treba da nastavim
kilometar-dva sam razmišljao kako da je pišem rukom u jednom primerku
galebovi nadleću most. jedan mladić izvlači
šaku iz šake svoje devojke i fotografiše galebove
doneo sam odluku da ne štampam knjigu – osim ako je neko drugi ne odštampa
a ja da je ispišem rukom
teško je i divno biti ovako izgubljen
takva je to knjiga. nestajem u njoj
opire se knjiga
knjiga bi htela da živi duhom
istinom
knjiga hoće da bude hrabra
lepa – Tebi najlepša
knjiga bi htela da bude lepa kao ova kiša
volim kada knjiga svedoči muku nastajanja
majice su mi iscepane
sve gaće su mi iscepane
i knjiga se cepa
istrošile su me ove borbe. na nečije bih grudi. pod nečije krilo
ja i Marija smo se pomirili – kaže desetogodišnja devojčica svojoj majci
kišice budi mi dom. vodi me dalje
KNJIGO MOJA
42928 - 42960
blaženstva
želim Te
pevaj me
ne ostavljaj me
odan sam Tii
neka svaka moja reč bude svemu mila
meka i blaga
jednobojna
šarena
neka svaka moja reč ljubi sve
neka svaka moja reč peva u svačijem srcu
zaista zaista
nizvodno i uzvodno
pravo i krivudavo. spiralno i kružno
neka peva smešno. neka peva tužno. neka peva dramatično
ne bih mogao pisati bez velikih riba
neprimetnih titraja
pognutih pogleda
pogotovu zbog njih
lišća koje će ponovo propupeti
lasta koje će ponovo doleteti
prvog juna koji će doći i proći
nedeljivog koje je nedeljivo
pesma
peva
nedeljivim
priča priča deljivim
nedeljivo ljubi deljivo – deljivo proslavlja nedeljivo
nedeljivim sam – deljivim je
ja je nedeljivo – Tii je deljivo
tako me pevaj
porađam Te
ovo je lepo i nije lepo
ljubim li – lepo je
ne ljubim li – ružno je
lepo ljubi ružno
JA SAM NOSTALGIJA ZA SOBOM-NEPOZNATIM
42961 - 42993
blaženstva
ja sam sve ono što produhovljuje materiju i ja sam sve ono što materijalizuje duh
volim mišljenje – ne volim mišljenja
uživam u monologu – dijalog mi je dosadan
volim da obuzdam neobuzdano
volim da razuzdam obuzdano
ljubim Te zelena travo
nežno Te volim
duva jak vetar
neka duva
ima neka nova devojka? – stariji magup pita nekog preko telefona
čim otopli ulice velikih gradova se pretvaraju u mrestilišta
na kurac – u kurac
poskočim – doskočim
vino sam
hleb sam
ljubim mogućnosti
sve je seks. jedino je seks ljubav
kada dve godine dolaziš na most onda je bilo šta da učiniš ili vidiš velika umetnost
kada četrdeset godina svakoga dana jesi
umetnost onda je sve što jeste veliko pevanje
Hrist je na ovaj svet došao jer sam se ja u njemu rodio.
Ja sam sebe na ovom svetu stvorio Hrista radi.
Hrist i ja smo bratstvo po Bogu. Hrist i ja smo isto. Sve je isto.
Hrišćani su različiti i zato se ujedinjuju – da bi postali isti.
Buda i Hrist i Meher Baba su isto.
Budisti i Hrišćani i sledbenici Meher Babe su različito.
ovo je isto ovo je različito
hej tako je lepo pisati i biti
hej tako je dobro biti i pevati
hej još je bolje čitati-plesati i biti
hej najbolje je hej
kurcem
pičkom
ljubavlju
JA SAM NOSTALGIJA ZA TOBOM-POZNATIM
42994 - 43026
blaženstva
možeš ga dodirnuti. možeš ga voleti – ovo predvečerje
ja se tebi divim rekla mi je potresnim glasom jedna
gola žena koja je legla pored mene u snu. i ja tebi. ne zato
što mi se diviš nego zato što si to rekla – odgovorio sam joj
vazduh je topao i blag
sa jednog splava preko reke laje pas
lepo je kada posle rečenice sledi sledeća. i posle nje sledeća. i posle nje sledeća. i
svaka sledeća je još lepša i lepša. ali je lepo i kada je samo jedna rečenica dovoljna
samo jedna reč
lice
kroz glavu mi je prošlo tridesetak reči u nekoliko
gramatičkih oblika ali sam se odlučio za lice
stepenicama na most
upalili su mi se mišići butina dok sam se penjao
sa više rečenica se polako dolazi do onog što se želi reći
jednom rečju ili jednom rečenicom se peva sve i to odmah
više rečenica su potvrđivanje
jedna reč je otkrovenje
pričanjem se smrt odlaže
pevanjem se vaskrsava
što sam bliži smrti sve više mi se otkriva da smrt ne postoji
počelo je prodavanje prolećnog cveća po ulicama
Nikolaj Fjodorov na prvoj polovini knjige – Robert Valzer na drugoj.
Nikolaj Fjodorov
toplo je i ulice su prepune ljudi
sedeo sam sa u rukama u džepovima na jednom metalnom
stubiću i čekao zeleno svetlo na pešačkom prelazu – baš mi je prijalo
žena vuče torbu na točkiće i kaže mužu
ovo je raj Božiji. kako da ne – odgovorio joj je
kako da ne. raj je uvek tu
tim ulicama
u mojoj umetnosti su sada najskuplji Prekidi Odluke Krize Istrajavanje
u budućnosti će najskuplje biti celina i svaki delić koji sam stvorio
Papa Loves Mambo peva Peri Komo (Perry Como)
sve je na jednom jeziku rečeno. sve je na jednom jeziku pevano
otac voli mamu
otac jebe mamu
mama je dete
dete je Bog
NAJBOLJI NAJBOLJIIM NAJBOLJEM
43027 - 43059
blaženstva
pogledaj. ljubav je posao. najbolji. jedini. jedina
najbolji sam
ja sam najbolji ja
ja sam najbolji Tebi. ne sebi
najbolji sam da bih bio dostojan najboljeg
najbolji sam – najbolja si
najbolji sam jer me hlebom uslužiše najbolje pekarke
kažem da sam najbolji da bih bio najbolji
najbolji sam da bih ljubio sve
najbolji sam da bih mogao podneti to što sam najgori
najbolji sam da bih Tii dao snagu da budeš najbolji
najbolji od svega i svakog stvori najbolje
neprestano se u raznim profesijama i oblastima biraju najbolji. najbolji fudbaler.
najbolji reditelj. najbolja porno zvezda. najbolja banka. najbolji auto. ja verujem
samo u najboljeg i najbolje u kome su svi najbolji i sve najbolje. i zato sam ja najbolji
najbolji se biraju da bi se delile nagrade korumpiralo i
usmeravalo. ja sam najbolji bez nagrade i bez usmeravanja
ja sam najbolji samo za one koji to osećaju i misle i
jesu. za ostale sam ono što oni misle i osećaju o sebi
umetnost stvaranja i stvaranje umetnosti se
zasniva na najboljem umetniku i najboljoj umetnosti
reći ko je najbolji znači stvoriti najbolju umetnost
svi koji se protive tome da sam najbolji su oni koji misle
da su oni najbolji ali to ne smeju da kažu. ili oni koji misle da je neko
drugi najbolji ali ni to ne smeju da kažu. ili oni koji misle da ne postoji najbolji
Bog je najbolji
Bogom sam najbolji
ja ne dokazujem ja imenujem
Miroslav Mandić imenuje Miroslava Mandića
Miroslav Mandić je sve i svako
Miroslav Mandić je najbolji uz vino – rekao bi neko
Miroslav Mandić je najbolji uz svejedno mi je – rekao bi neko drugi
Miroslavu Mandiću ne pripada ništa. Miroslav Mandić pripada Tebi
u ovom svetu je sve grubo. bolno. nepravedno. zato
volim prefinjavanje. igre prefinjavanjem. i igre prefinjavanja
najprefinjenija igra je izgovaranje Miroslav Mandić
Miroslav Mandić je toliko grubo da odmah počinje prefinjavanje
grubo prefinjuje grubo
hodam i kisnem i želim vama troma da danas uživate u
Venčanju i da čitavog života budete svima mili i važni
poslao sam poruku Sunu i Marijani i detetu u njima
uživaj u hodanju. današnjem danu i svakom
narednom. želimo ti ženu i sve što poželiš! ljubimo te svo troje
odgovorila mi je Marijana
Miroslav Mandić postaje Miroslav
MIROSLAVE MANDIĆU
43060 - 43092
blaženstva
piši slobodnije
bezobraznije
nežnije
piši onako kako je pisao prvi
imenujući
ljubeći
bivajući
vaskrsavajući
stvarajući
Miroslave Mandiću piši baš onako kako bi želeo da piše Miroslav Mandić
diveći se
ljubeći one koje si povredio
slaveći one koji su te povredili
ljubeći pluća koja te bole
ljubeći prostatu koja te boli
ljubeći potiljak koji te boli
ljubeći ahilovu tetivu i petu koje te bole
ljubeći suve oči
ljubeći zdravlje u svakoj ćeliji
ljubeći svaki atom
ljubeći ljubljenje
piši samo pevajući
piši govnima
očajima i smehom
bez ukrasa
ukrasima samim
pevaj pisanje Miroslav Mandić
piši kao beba koja si bio
piši kao dete koje si bio
piši kao dečak koji si bio i ostao
piši kao mladić koji je nestao da bi se pronašao u Miroslavu Mandiću
već sotinak metara šutiram jedan kamenčić
to mi je – baš uživam
NOVAC
43093 - 43125
blaženstva
samo udaraj dalje
ponedeljkom
utorkom za sve dane
sredom za večnost
samo ga piči Miroslave Mandiću
ne pitaj se
pitan si i zato si odgovor
kada vidim drvo vidim drvo
kada vidim drvo ljubim drvo
kada vidim drvo koje vidim i ljubim i drvo ljubi mene
kada vidim drvo koje ljubi mene ljubav postaje drvo
juče mi je prijatelj javio da ne može više da mi daje novac za Stančić
jutros me je sačekao mejl u kome su me i drugi prijatelji
obavestili da ne mogu više da mi daju novac za Stančić
sve me je to uznemirlo jer i tako teško sastavljam kraj sa krajem
zahvalio sam im se i poželeo da imaju snage za život i stvaralačke snage za rad
poželeo sam im da im novac stigne i da ga imaju uvek više nego
što im je potrebno a da od viška stvaraju više novca i više ljubavi
rasplamsao mi se poriv za dobrotom
želim da drugi jesu i imaju
poriv za dobrotom stvaranja
mislio sam kako da preživim. kako da plaćam stanovanje i mesto u
kome su moji radovi i knjige. kako da pomognem drugima. svima i svemu
kako da pomognem odbačenima i onima koji imaju dar da pomognu druge
kupio sam veliki hamer i na njemu počeo da skiciram
crteže koje ću staviti na sajt da odatle stvaraju i donose novac
napravio sam i prvu novčanicu sa naslovom arhi novac je novac ljubavi
sinoć sam kod Imanuela Volerstina (Immanuel Wallerstein) pročitao
... svi na svetu – vlade, preduzeća, pojedinci – živeli su
poslednjih deset do trideset godina, uz pomoć pozajmica. Svet
se ponašao lakomisleno, sa naduvanim prihodima i naduvanom
potrošnjom. Baloni moraju da puknu... svi su se uplašili života
bez realnog novca – i vlade, i preduzeća, i pojedinci...
evo me na ulici
hodam
kestendžija pevuši i daje mi snagu
nadam se da ću biti jedan od onih koji će novac stvarati
za druge
za sva bića
da ću ga stvoriti pesnički – umetnički – hodački
taj novac koji je potreban i koji nedostaje
pesnički novac – umetnički novac – hodački novac
NEKOM
43126 - 43158
blaženstva
od mene ništa ne zavisi. od mene jedino zavisi sve
ove reči
sve – pomozi mi da Te sačuvam i ljubim
da Tobom sačuvam i ljubim sve što postoji
sve – tako sam nemoćan
ne biti sve znači biti ništa
biti sve je tako teško
kao što sve biva samo u meni tako sve i nestaje samo zbog mene
noćašnji strahovi za egzistenciju su me uništavali
sramota me je zbog tog straha i brige za sebe
duša se u meni tresla kao da se tresao ceo Svemir
danas sam radio i borio se. išlo je teško. strah se nije
povlačio. nešto sam uradio a možda i nisam. iscrpljen sam
pročitao sam pesmu Tamare Petrović
Pesma o pesmi
Jednom mi je drugar rekao
Ako želim da napišem pesmu
Dovoljno je samo
Da lupim Enter
Tu i tamo.
dobro
je
ovo
što
sam
uradio
hodanje mi pomaže – strahovi izlaze
dvanaestogodišnji dečak je kupio sok i pružio
ga majci – rasplakala me je njegova dobrota
na ulici sam slučajno sreo Suna. malo smo popričali i to mi je pomoglo
na mostu gospodstva sam
gledam reku. gledam nebo iznad reke. sve je tu
kao i pre neki dan sedim na metalnom stubiću sa rukama u džepovima
i čekam zeleno svetlo na pešačkom prelazu. i opet mi to jako prija
bol u desnom listu i bol u levoj potkolenici mi odnose nervnu iscrpljenost
mislim na leptire
voleo bih da se ne hranim na usta. samo svetlošću. dobrim mislima
odmara me ovaj spor povratak
prija mi i ovaj topao vazduh i poneka kap kišice
nadam se da će borbe koje vodim u sebi pomoći nekome
dve pavlake. kiselo mleko. hleb. prašak za pranje veša
uskoro će cveće – pomoći će mi
volim život po cveću
odnekud miris nane
pomislih na koprive
barem samo neko
ne verujem u umetnost za mnoge. verujem u umetnost za sve
sveumetnosti vodi me nekom
umetnosti za sve stvori nekog
umetnost za sve voli samo neko
TIM DIVNIM LJUDIMA
43159 - 43191
blaženstva
živ je živ. život je živ
naoblačuje se. zahlađuje. hladno je. sve je uzbudljivije
hladno mi je po rukama. neka mi je hladno po rukama
češao bih se o zid koliko se stidim i koliko mi je lepo
na groblju sam. živ sam da bi sve bilo živo
sinoć sam pročitao kratak tekst Ciolkovskog koji ću pretvoriti u današnja blaženstva
Počećemo od najviših. Za to nam sama istorija služi kao pokazatelj.
Rasporedićemo ljude prema njihovoj vrednosti, počinjući od najviših.
Ljubav nekolicine, mržnja mnogih i ravnodušnost većine.
Njihova sudbina je da ih u mladosti, kada odrade posao, unište svetski silnici.
Krst, giljotina, vešala, streljanje, razne muke – to je njihova sudbina.
Nemaju ni žena, ni potomstva.
Prolaze stotine, hiljade godina – slava mučenika raste,
njihov uticaj se nastavlja i posle njihove smrti. On donosi
ogromne blagotvorne plodove. Čovečanstvo ih uzdiže na nivo bogova.
Evo genija nižeg ranga. Oni nisu ubijeni, nisu na mrtvo izmučeni, ali su zaboravljeni.
Njihovi radovi su odbačeni ili trule u podrumima.
Stotinama godina posle njihove smrti, slučajno ih otkrivaju.
Dostojanstvo zaboravljenog genija je uspostavljeno. Ono takođe raste kroz vekove.
A evo trećeg stepena neobičnih ljudi. Oni imaju određenu slavu na kraju života.
Mladost su proveli u mukama, razočaranju, siromaštvu, po zatvorima.
Ali umiru prirodnom smrću, iako odricanja, umor,
poniženje i gladovanja znatno skraćuju njihov život.
Potomstvo nemaju.
Primeri: Kepler, Kopernik, Galilej, Mendeljejev, Lemark.
Njihova je slava mnogo veća posle smrti. Ona raste kroz vekove.
Imamo i takve ljude, kojima se uspeh osmehuje na srednjem uzrastu.
Oni takođe mnogo trpe, ali slava i pravilna ocena dolaze ranije.
Oni se makar u starosti teše i nagrađuju time.
Često na kraju života oni stiču bogatstvo i vlast.
Njihov rod se retko nastavlja.
U petom rangu izuzetnih ljudi vidimo brz
napredak u mladosti, poštovanje i bogatstvo.
Radovi se u celini cene i posle smrti, ali ne žive stotinama godina.
Potomstvo, ako i postoji, bedno je.
Šesti rang: bučan praktični uspeh, karijera, osvajanja, presto.
Ocena je visoka samo za vreme života. Ocena je klimava.
Posle smrti pada i dolazi do negativne vrednosti.
Sedmi rang: mali uspeh, ali korisni, premda i umereni poslovi.
Posle smrti padaju u zaborav. Ostavljaju potomstvo.
Osmi rang: zamišljeni uspeh. Slava pisca, izumitelja, slikara,
naučnika. Ali, još za života savremenici su razočarani. Nesrećni
nadživljavaju svoju slavu. To su mehurići od sapunice.
dirljivim
TRI KOCKICE
43192 - 43224
blaženstva
sve u jednom jedno u svemu
srce me uzbuđuje i muči me srce
kako da sve u meni bude jedno i kako da jedno u meni bude sve
kako da sve što radim bude jedno i kako da jedno bude u svemu što radim
kako da sve raste
da sve plovi
leti
gori
kako da sve reči budu ko. kako da ko bude u svakom kako
kako da ništa ne kažem jer je sve već rečeno
kako da nešto kažem kao da nikada ništa nije rečeno
ka
ka ko ka
ka
igrači Hajduka su pre neki dan počeli da treniraju
trener im je opet promenjen. skoro ceo tim je otišao. ovo su verovatno
fudbaleri podmlatka. nešto se događa sa klubom. tužno je sve to videti
volim romane od sedam rečenica i priče od četiri
volim da usred najsvetijeg spomenem govno
sve potvrđuje jedno drugo
ljubav ljubav
slušam Fec Domina (Fets Domino). ponekad me možeš zvati Čista Radosti
ja sam sva muzika koja je u mene utekla
ja sam sva nada koja je iz mene istekla
povijem se. uvijem se. uzdignem se
juče sam kupio još dve kockice. sada imam tri
malopre sam pitao sve tri kockice da li da ubuduće pitam samo jednu ili sve tri
kada bacim jednu kocku onda je odgovor da (jedan tri i pet) ili ne (dva četiri i šest)
kada bacam tri kocke moglo bi se dogoditi da sve tri kockice
kažu da ili dve da a jedna ne ili jedna da a dve ne ili sve tri ne
na pitanje da li da od sada bacam tri kockice
jedna kockica mi je odgovorila da a dve ne
i dalje ću pitati za odgovor samo jednu kocku
kako je smirujuće poslušati
tri sata smo hodali i povremeno kisnuli Mina Novčić i ja. ispričala mi je za rad
jednog umetnika koji je otvorio telefonski broj na koji možemo pozvati Boga
Mina mi je dala prsten koji je sa svog prsta skinula i poslala mi Brigita iz Berlina.
vraćam se polako u Stančić. polako se sve suši
na meni. jedino su mi noge jako mokre i hladne
Brigitin prsten je zauvek na malom prstu moje leve ruke
JEZIK JESTE JEZIK
43225 - 43257
blaženstva
ovaj tren sam živeo i živim ceo život... i ovaj... i ovaj...
nije važno ako zastaneš. važno je da nastaviš Miroslave
nije važno ako padneš. važno je da priznaš da si pao Miroslave
nije važno ako padneš. važno je da priznaš svoje greške Miroslave
nije važno ako padneš. važno je da se ponovo digneš Miroslave
nije važno ako neko padne. važno je da mu pomogneš da se podigne
sve je u meni. na kraju krajeva dvoje je u
meni. na početku svih početaka u meni je jedno
ljubavlju je sve otkriveno. Bogom je sve ljubljeno
kad god govorim o Bogu govorim o sebi
kad god govorim o sebi govorim o Tebi
kad god govorim o Tebi Bog u meni govori
volim muziku kada postane muzika
bacio sam u reku papiriće na kojima sam danas napisao ovo
sve je jedna radost
sve je jedno zdravlje
sve je jedna ljubav
sve je jedna sloboda
sve je jedan preobražaj
sve je jedna odanost
sve je jedan uspeh
13:01h
u ovom trenutku sam za Tebe Bože zauvek širom otvorio vrata i prozore
Bogom i Tii uđi u mene
jedna baka nosi u ruci prljavu fudbalsku loptu svojih unuka
prljava fudbalska lopta me je podsetila na sve lopte u mom detinjstvu i mladosti. divno
osećanje da su me lopte oblikovale. pogotovu fudbalska. pogotovu lopta u nogama
ja sam gori od svakog najgoreg
ja sam gori od svakog najboljeg
ja sam najbolji da bi svako bio najbolji
najbolji je – otkrilo mi se – ljubav za jedno jedino
16:46h
više nisam najbolji – ja sam jedan jedini
jedna jedina ljubav
jedan jedini način pisanja
kakvoćama
ne način – nego ko
ja sam ko svih ko
ja sam jedan jedini jezik
jedan jedini jezik koji je gnezdo i krilo svih jezika
jedan jedini jezik koji ljubi sve jezike
jedan jedini jezik koji svim jezicima samo ljubi jer drugo ne zna
jedan jedini jezik koji svako razume ali kojim se retki služe
jedan jedini jezik koji samo Tii ljubiš
oko
17:25h
radeći
na
AutoBioGrafiji
imao
sam
divan
doživljaj
pisaću
samo
svojim
jezikom
ne
plašeći
se
i
ne
brinući
se
da
li
će
ga
bilo
ko
razumeti
jer
verujem
da
je
to
jedan
jedini
jezik
koji
čini
svakog
ZAŠTO PIŠEM JEZIKOM MIROSLAV MANDIĆ
43258 - 43290
blaženstva
da bih voleo sva bića i da bi sva bića volela jedna druge
da bi me sva bića razumela i volela
jer jezik voli da bude voljen
jer je to jezik svačijeg ja
jer se istine ne pevaju jezikom bogatih
jer ptice lete a avioni se navode
jer se ne plašim i ne gadim zabluda prošlosti nego se plašim i gadim
neuporedivo većih zabluda sadašnjosti koje razotkrivaju zablude prošlosti
jer se istine ne govore komunikacijskim jezicima
jer lepota ne prebiva u vodećim civilizacijskim jezicima
zeleni tramvaj je stao – ja sam prešao ulicu
prohladan vazuh zalazeće sunce i ja
hodam
svi ljudi koji su ikada hodali hodaju u meni
jezik Miroslav Mandić Te traži i nalazi
Tii tražiš i nalaziš jezik Miroslav Mandić
jezik Miroslav Mandić se susreće sam sa sobom
od ove žene koja se spušta niz male stepenice jezik Miroslav Mandić stvara ikonu
žena koja se spuštala niz stepenice me je podsetila
na žene koje se spuštaju niz stepenice u čuvenoj slici jednog
slikara u čuvenoj knjizi jednog pisca i čuvenom filmu jednog reditelja
mama – šesnaestogodišnjak doziva svoju majku
svet matematike je realan svet. baš kao i svet žena koje silaze niz stepenice
i svet humora je realan svet
sve me više uzbuđuje Ružna knjiga u koju prepisujem sve svoje stare tekstove
mali harmonikaš se umorio i jedva stvara zvuk ali kada sam mu
stavio pare u harmoniku razvukao ju je da se čulo celom Knez Mihailovom
ljubim te Rembo (Arthur Rimbaud) jer si napisao da ti sveto prosjaštvo srce para
prosjaci su klozeti u koje izbacujem sopstvena poniženja
prosjaci su izvori najčistije dobrote
prosjaci su isprebijani asocijacijama
prosjaci
su
moja
prosjačka
pesma
prosjakinja
i
prosjaka
prosjak dodiruje smrt
prosjak oživljava i smrt
prosjakinja samoubice oslobađa poriva za samoubistvom
prosim od prosjakinja i prosjaka da nas sve oslobode smrti
ljubim vas i zahvaljujem vam se prosjakinje i prosjaci moji
POSTANIMO JEDNO
43291 - 43323
blaženstva
u ovoj nemoći mi ostaje samo da verujem i ne izneverim
mnogo mi je pomoglo što sam napisao prethodno blaženstvo!
reči mi daju snagu
dobre su reči
ne izneveravaju
znače ono što jesu
zaljubio sam se u Tisu. tako je velika. samo umetničko delo – rekao mi je jutros Laza
volim Lazu jer voli Tisu kao umetničko delo
teče Tisa
teku reči
hodam ka mostu. borim se sa strahovima
ispravljam se. dublje dišem. pokušavam da izbacim strah
mislim na strah koji se širi Planetom
mislim na krhke koji stradaju u krizama
hodanje mi pomaže
kada pročitaš ove reči one će Tii pomoći
kada sam u jednom trenutku osvestio da i danas idem na most u predvečerje
i da ću sa njega kao i svakog dana u reku baciti papiriće sa rečima
radost
zdravlje
poljubac
sloboda
preobražaj
odanost
uspeh
smirio sam se i strahovi su se povukli
šesto devedeset drugi put sam u predvečerju na Brankovom
mostu – Beogradu – Srbiji – Evropi – Planeti – Svemiru – Bogu
sve zavisi od ovih reči
jarkih reči. isceljujućeg straha
ovo ovde i baš sada – to je to – večno i beskrajno
zanosi su pevanje
pevanje Božanstvo
kada zanosi prestanu teško je živeti sa pevanjem
pevanje je prihvaćeno u smiraju
u realnosti su strahovi i brige. borba jednih protiv dugih. brutalni interes
smirenje spašava. pevanje preobražava
kada me realnost preplavi osetim da mi se i podsmeva
gde ti je sada pesma? gde ti je sada lakoća? gde ti je
sada vera u ono ko si i šta radiš? gde ti je sada stvaranje?
tada mi ostaje samo da se stidim i sve to podnesem
nadajući se da nikoga nisam povredio pesmom
verujem svakom pojedincu – u grupi nikome
PUTELJAK PUTELJKU
43324 - 43356
blaženstva
ono onako – neka bude – tamo tako
ovo ovako – je ovde – u mom srcu
polumesec nad sivilom jutra
ponekad ne želim da napišem ništa više od ovog
ponekad bih da napišem sve
ponekad samo o češanju po desnom ramenu
voleo bih da uvek budem u svakoj reči
da osetim kako se ježiš
da osetiš kako Te volim
promiče sneg
ja sam javni radnik. moja javnost je u svačijem telu
ja sam pesnik. moja pesma je svačije srce
ja
sam
pesnik
i
to
je
moja
pesma
sa
mnom
je
svako
pesma
sa
mnom
je
sve
pesma
dva
bela
goluba
na
zelenoj
travi
žuta
linija
novog
novca
ovo
je
balvan
u
mojoj
pesmi
ovo
je
ruža
tvojoj
pesmi
ja
pesma
ti
poezija
ja
pevanje
ti
književnost
ovako
je
pevam
peva
me
sama
po hladnoći gledam niz ulicu
sve bi da ga pevam
svako bi da ga ljubim
ljubljenje bi da ga pevam – pevanje bi da ga ljubim
pevanje plesanje. ljubljenje smirenje
noćas sam pred jutro čitao pesmu o dva dečaka u ranom jutru
dugo sam razgovarao sa Ivanom. slaganjem se odmarao i odmorio
svaka ideja za koju je potrebno puno novca ne vredi mnogo
sve što jeste jeste baš sada i baš ovde
penjem se stepenicama ka Stančiću. beskućništvo mi je u Tvom srcu
19. PUT LAO CE
43357 - 43389
blaženstva
Prostota bez imena je oslobađanje od želje
Oslobađenjem od želje, mir se postiže
I svet dolazi do njega sam od sebe.
Lao Ce (Laozi) u trideset sedmom načelu.
Čovek uzvišenijeg karaktera nije svestan svog karaktera
Otud nema karaktera.
Čovek manje vrednog karaktera pazi da ne izgubi karakter
Otud je on bez karktera.
Lao Ce u trideset osmom načelu.
ljubav je stopalo stopalu
koleno kolenu. butine butinama
kukovi kukovima
pička kurcu – kurac pički
pupak pupku. struk struku
grudi grudima
usne sisi
vrat vratu
usne usnama
jezik jeziku
obraz obrazu
oči očima
čelo čelu
slepoočnice slepoočnicama
uvo uvu
lice licu
kurac u ustima – usne na usminama
potiljak potiljku
um umu
kosa kosi
ramena ramenima
kičma kičmi
srce srcu
guzovi guzovima
anal analu
tabani tabanima
koža koži
prsti prstima
šaka u šaci
reč reči
rađanje vaskrsenju
12:44H POČETAK PROLEĆA
43390 - 43422
blaženstva
volim da se divim
kao dete
divljenje me ispunjava divljenim
moje knjige su prepune imena onih kojima se divim
diveći se ne postojim
divljeno je u meni
ja sam i on i njegova pesma
ja sam i ona i njena molitva
putem sam put – putuj me
ružom ruža – ljubi me
novcem sam novac – uzmi me
ko god zapeva peva me
ko god zaigra igra me
ko god je dobar dobri me
volim pesnika pesme
volim pesnika slike
volim pesnika hodanja
volim pesnika života
volim pesnika ljubavi
volim pesnika žrtve
volim pesnika mišljenja
volim pesnika dobrih dela
volim pesnika jebanja
volim pesnika anonimnosti
volim pesnika imena
svako ime je pesma
pesnici-ribari u dva čamca na sredini reke Save
pesnik sam onom ko želi pesnika
ko me ne želi nema me
ko me prezire pesma uživanja sam mu
divim Tii se divljenje
divljenje je seme izvoru
izvor dašku dašak iskri
LO ŠI ŠA HU
43423 - 43455
blaženstva
prvi dan proleća – promiče sneg
ovo je priča o pevanju. pričaću je polako. korak po korak. reč po reč. dan
za danom. tako bi mogla da počne knjiga drugog desetogodišnjeg hodanja
Knjiga drugog desetogodišnjeg hodanja to bi mogao
biti naslov knjige drugog desetogodišnjeg hodanja
Tebi i svim bićima posred reke plove papirići sa rečima
Radost Zdravlje Ljubav Sloboda Preobražaj Odanost Uspeh
počinju da se prodaju narcisi na ulici
koliko sam bolji toliko sam grešniji. prvi put sam
se noćas molio kao grešnik i bilo je čudesno lepo
kada sam u prethodnom blaženstvu napisao kao grešnik
doživeo sam da sam najveći grešnik baš ja i to je bilo tako oslobađajuće
ispravljanje nepravdi vodi još većoj nepravdi
juče sam pojeo kilu i po ’leba – kaže mladić svojim prijateljima
minimalno energije maksimalno ljubavi
za drugo desetogodišnje hodanje
ja sam Miroslav Mandić – ja svih i svega
sada i ovde nije vremensko i prostorno. nije ni kultura ni mit. samo je sada i ovde
drugo desetogodišnje hodanje je
Ruža ljubljenja. Zajedno Ruža lutanja i Ruža ljubljenja
u hranu koju unosimo su ugrađena prirodom razgrađena naša i govna naših predaka
svakog dana mi je cilj
primanje Boga i bivanje Bogom
prihvatanje i prevladavanje smrti
stvaranje večne umetnosti u pesmi svih bića
besmrtna ljubav sa Tobom
Bog je svakog odabrao da bude Bog
svakome je Bog dao slobodu da bude Bog
rođen sam kao čovek da bih Bogom postao Bog
ljudsko mi je dato da bih njime prepoznao i prihvatio Božansko
galebovi se odmaraju na zelenom fudbalskom terenu
14:20h
dok sam se tuširao i šamponom prao kosu osetio sam
da bih mogao svakoga dana da primam Boga i budem Bog.
prihvatam i prevladavam smrt. stvaram večnu umetnosti u pesmi
svih bića i budem u besmrtnoj ljubavi sa Tobom treba da četrnaestorici
svojih likova dodam i sledeće Matematičara Informatičara Ekonomistu
to me je tako obradovalo i uzbudilo da sam
osetio da će mi biti potrebna 33 lika za umetnost 33
i izbrisano je večno
oni koji su mi najsličniji su mi najmanje bliski
zemaljske snage se vezuju za nebeske snage
vodene snage se vezuju za vazdušne snage
pletenje – ne vezivanje
plešućim pevanjem – pevajućim plesanjem
krhka. krhki. krh ko
ko? iluzija!
iluzija me oslobađa iluzije i vodi do ja
ti
ti ja ti
ja
ja
ja bog ja
ja
JA SAM – KAŽEM TII. JA SAM – KAŽEŠ MI
43456 - 43488
blaženstva
ljubim usne Tvog tela
ljubim usne Tvoje duše
ljubim usne Tvog duha
ljubim usne Tvoje volje
ljubim usne Tvoje vere
ljubim usne Tvoje ljubavi
ljubim usne Tvog stvaranja
ja sam ljubav oslobođena ljubavi
ja sam najsporiji trkač na stazi po kojoj se još niko nije usudio da potrči
ja sam hrabrost zanosa
odani su najjebežljiviji – najjebežljiviji su najčedniji
u realnom svetu većina tamani manjinu a manjina mrzi većinu
u duhovnom svetu većina služi manjini a manjina ljubi većinu
ja ne bih mogao biti Bog da Tii nisi Bog
ja sam Bog – kažem ovom danu. i ja sam Bog – kaže dan
ja ne bih mogao biti telo da Tii nisi telo
ja sam Bog – kažem suncu koje mi sija u lice. i ja sam Bog – kaže mi sunce
ja ne bih mogao biti voda da Tii nisi voda
ja sam Bog – kažem golubovima na asfaltu. i ja sam Bog – kaže mi jedan golub
ja se ne bih mogao radovati da Tii nisi radost
ja ne bih mogao pisati da Tii nisi pisanje
do malopre sam hodao sa Ivanom. i danas smo se slagali. slaganje odmara
u jednom trenutku sam Ivani pokazao večnu umetnost u pesmi svih bića
video sam da ju je doživela kao i ja
19:18 h
devetnaest i osamnaest bi i tako prošlo a ovako zabeleženo i peva
prodavačica cipela nosi desetak kutija niz ulicu
žena nosi sina u naručju a otac drži za ruku stariju kćerku
prodavačica spušta rešetku na izlog male radnje sa šrafovima
korak po korak lagano uz Bulevar
sve je gore i dole i ja između
dečak trči poskakujući
bol u listu desne noge me dodatno usporava na povratku u Stančić
čovek sa devojčicom na ramenu gleda u radnju sa nameštajem
devojka i mladić su zastali i gledaju kolače u izlogu
prolazim kroz mračno dvorište. dva mladića razgovaraju pod svetlom
pesma
je
poistovećivanje
svest
o
pesmi
je
pesma
svesti
ne
bih
te
mogao
pevati
da
ti
nisi
pesma
ja sam Bog – kažem Bogu. i ja sam ti – kaže mi Bog
JEDNO SRCE
43489 - 43521
blaženstva
ja sam srce svih bića
jedno je srce u svim srcima
samo u jednom srcu nestaje zlo iz svakog bića
samo jednim srcem dobro je u srcu svakog bića
kiša pada ja pišem
sivo je – toliko o sivilu
samo u jednom srcu je muzika svih bića
kada ovako pada kiša pada kao da nikada neće prestati
stalno vidim kako se ljudi nemilosrdno bore jedni protiv drugih
kulturom. institucijama. mitovima. lažima. istorijama. državama. rečima
zato sam samo reč koja kisne na ovoj kiši
zato sam ništa u kome je sve
na mostu sam. bacio sam papiriće. zamišljam retka bića u kojima je srce svih bića
mislim o hiljadugodišnjoj devojci
mislim o vodi koje je sve manje i zbog koje će ljudi ratovati
mislim o čarobnoj vodi koja će svakim gutljajem izazvati mir u srcima ljudi
dva psa leže ispred Muzeja primenjene umetnosti kao čista umetnost
čovek koji stoji i pije na uglu naspram kafane Proleće trlja ruke da ih ugreje
od prljavog novca koji poseduju nepošteni ljudi
prljaviji je jedino čisti novac koji poseduju pošteni ljudi
hodanje me oslobodilo neukusa bogatih i njihove bogate i ružne umetnosti
hodanje me oslobađa mojih mana
hodanje me otvara čudesnom
u 2009. zelim od kuma tv, a od vlade 1000000$
novi stensil na zidu
kiša je stala. skinuo sam kapuljaču. stavio
ruke u džepove pantalona i zaboravio na sebe
mladić prodaje ljubičice na ulici
mislim o ulozi najsitnijih bića za koje čovek ni ne zna
mislim kako se ljube planine
mislim na jabuke koje me čekaju u Stančiću
samo ljubav svih za sve rađa Svemir
samo me izgovorljivo peva tako govorljivo
ponovo su se u prodavnici pojavile šarene olovke. upravo sam kupio dve
ja sam radost jer pišem ovo blaženstvo
ja sam svedočanstvo o radosti jer pišem i ovo blaženstvo
ja sam zahvalnost jer najjednostavnijim pisanjem nastaju blaženstva samog pisanja
ZBOG NJEGA MI JE LEP OVAJ GRAD
43522 - 43554
blaženstva
zabelele su se grane prvih pupoljaka koje sam video ove godine
hladno je. lepo je. noć pada na grad
svakog dana dan
običnost i svečanost
sve je isto i sve se menja
sve je tu i ne primećuje se
mačka mjauče gledajući u otvoren prozor
čovek preko puta kafane Proleće upravo ispija gutljaj piva
duboko poštujem tog čoveka koji pije za
sreću svih ljudi. zbog njega mi je lep ovaj grad
sve više osećam ljude koji su na ovom prostoru živeli pre nekoliko hiljada godina
upravo sam doživeo da će uvek biti nekog ko će čitati ovu knjigu
nikada nisam želeo da radim osam sati dnevno. želeo
sam da budem budan i odgovoran dvadeset četiri sata
nikada nisam hteo da zarađujem. želeo sam da stvaram
nikada nisam hteo da stvaram za sebe nego za sve
nikada nisam želeo da budem uglednik nego da saosećam sa odbačenima
nikada nisam želeo da budem profesionalac nego da stvorim nešto još nestvoreno
usporavam da bi mi reči ponovo potekle
kada krenem na most kupim raženi hleb a uzmem ga iz pekare kada se vraćam
teško mi je što sam sam ali mi je to mnogo lepše nego da budem na bilo kom prijemu
mislim na samoću Fernanda Pesoe
tražim papirnu maramicu u dubokom džepu jakne
i raznežim se nad tim džepom koji me dobro služi
voleo bih da ponekad duže gledam u nešto. bilo šta
na početku današnjeg hodanja sam zadržavao pogled nekoliko
sekundi duže nego obično i video sam kako je sve lepo i kako sve ima dušu
i ova izgužvana najlon kesa u barici vode je lepa
stranice i stranice bi se mogle ispisati o kvadratiću bilo čega
u radnji sam kupio dve pavlake i kiselu vodu i dok čekam da
platim gledam zelenu salatu koju ću uskoro početi da kupujem i jedem
jedna prodavačica je videla da govorim u diktafon i pomislila je da ih kontrolišem
zbog svoje nevinosti stvaranje je za mnoge ljude najsumnjivije
stvaranje je neodustajanje od nevinosti
nevinost je ljubav za one koji su izgubili nevinost
nevinost je izdanak besmrtnosti posle izgubljene nevinosti
stvaraj me besmrtnosti
stvaram Te besmrtna smrti jer i Tii ne umireš