Bog Miroslav Mandić Bog

40255 - 40287

blaženstva

Grad Beograd je odbio da nastavi finansiranje Svratišta u 2009. godini.

Ovakva odluka će nekoliko stotina dece koja žive i rade na ulici

ostaviti bez obroka, lekarske pomoći, mesta gde se mogu ogrejati...

pročitao sam jutros na jednom blogu

malih

mi

se

pesama 

malih

mi

se

pesama

deci ulice peva

malih

mi

se

pesama

kao hleba

malih

mi

se

pesama

kao kiša što počinje da pada

malih

mi

se

pesama

kao dečak koji se zagledao da vidi šta piše na prozoru

malih

mi

se

pesama

zahvaljujući se svakome ko nemoćne i odbačene neguje

ako voda ostane u cevima i ne teče onda se zaledi

objašnjava baka četvorogodišnjoj devojčici

jebanje je kupanje ljubavlju

Obišao sam majku i njenog dvanaestogodišnjeg sina. Dok

sam ih obilazio majka me je pogledala. Dečak je uhvatio njen pogled i 

onda se okrenuo prema meni da vidi koga je to njegova majka tako pogledala.

samo

dve tri

reči

i

evo

pesme

Volim pesme jer im nije potrebno mnogo – par reči – malo ritma – slike

muzike – ljubavi – Boga i sve to samo u nekoliko reči ili samo jednoj pevanoj.

moglo

bi

i

drugačije

s

jeseni

neponovljivo

ponavljajući

dok

je

on

ulazio

u

tebe

ja

sam

tvoju

pesmu

pevao

s godinama pevati sve bolje i bolje

15:15h

sve su mi lepša ova blaženstva koja samo govore koliko je sati

sam sam – Bog sam

moja umetnost je divljenje dečaka prema devojčici

ukus si moj – miris sam Tvoj

herojsko

herojskog

herojskom

herojskim

Valzerovom samoćom.

Van Gogovom samoćom.

Koderovom samoćom.

Na šporetu se krčka ručak. Uvek se prejedem kada jedem kuvano jer skuvam za oboje.

oboje sam. uživam. svečanim nas  

svetlost si moja – samoća si moja 

leđa smo jedno drugome

užas – nema nikoga – samoća je lekoviti med – ulaz

strpljiv sam

ovako

žena sam Tii – žena sam Nam

jedno dete

samo

i onda sam isključujući se sa interneta na mojoj početnoj stranici video fotografiju zalenog polja u kojem je 

bila jedna osoba i ispod fotografije je pisalo maybe one day we’ll all find our way – Colen Yancy’s photostream

40288 - 40320

blaženstva

nedelja je u

Stančiću

Sančiću

Samčiću

pijem vino i slušam ljubavne pesme na iTunes-u

toplo je

u

Stančiću

napolju je hladno

osam žutih hrizantema na stolu

miris mirisnog štapića se širi svemirom mog srca

danas je 30. novembar 2008. jednog ovakvog jesenjeg dana pre 

četrdeset i pet godina su me prvi put poljubile usne jedne devojčice

kako usne znaju da ljube?

ko nas to voli? ko nam to daje snagu? ko nas to oduvek i zauvek ljubi?

pesma je pitanje – pevanje je odgovor

hvala Tii za ove reči koje pišem u toplom iako

će u Beogradu biti ukinuto Svratište za decu ulice

hvala Tii što si mi davala i Tebi što si mi davao novac za Stančić-Sančić-Samčić

molim Te da mi i dalje daješ da bih i dalje pesnički stanovao na ovom svetu

pevao i život čuvao – uz pomoć Tvoje energije ljubio živote svih bića

ponedeljak je. idem na most da Tii se na njemu

još jednom zahvalim za novac koji mi daješ

hvala Tii za novac koji mi daješ za Stančić

za moje pesničko stanovanje u Hotelu Života

izgovaram Tii ove reči sa mosta

sa željom da ovim toplim vetrom dođu do Tebe

i da Tii u svim godinama Tvoga života donesu više novca nego što Tii treba

šaljem Tii

Radost

Zdravlje

Ljubav

Slobodu

Preobražaj

Odanost

Uspeh

 na papirićima

koji će u ovom trenutku

kao beli leptiri 

poleteti u vazduh za Tebe

i za Tebe će sleteti na vodu kao beli labudovi

40321 - 40353

blaženstva

Vrata se otvaraju. Ljudi izlaze i ulaze. Vrata se zatvaraju. Tramvaj kreće.

Toplo je. Hodam polako.

Čovek ide ulicom i za sobom ostavlja ove reči.

Najlepše je ono što pogledam.

Kada ga pogledam živo je.

Živo je lepo.

Svako koga pogledam je lep.

Dok čekaju putnike taksisti igraju šah postavljen na haubu jednog automobila.

Nije lepota da je neko lep – lepota je da je svako lep.

Samoj lepoti je lepo kada je svako lep.

Svako je lep bluz. Svako je dobar sevdah.

Imam potrebu za svime i za svakim i zato sam sve.

Sve sam jer svako treba sve.

Ljubim sve i svakog jer sam sve.

Ljubim Boga jer sam Bog.

Okean smo okean i ja.

Nebo smo okean nebo i ja.

Lepim je istinito.

Ovaj čovek koga vidiš kako hoda po vodi sam ja. Ako ga ne vidiš onda si to Tii.

Vraćam se sa mosta. Hodam polako. U nekim

trenucima letim i to je toliko lepo da je istinito.

Hodamo voda i ja. To je toliko istinito da je lepo.

Svi ljudi koji mi dolaze u susret su lepi i svi lete od lepote.

Nezamislivo je da Tii sada nisi sa mnom ovde – zato si tu.

Hvala ti brate – kaže mi moj brat ulični harmonikaš.

Ja sam brat svega po svemu.

U mom bratstvu je svako sve svakom i svemu.

Brat sam uličnim svetiljkama koje svetlucaju po preostalom žutom lišću.

Brat sam momcima koji u sumraku završavaju

mali fudbal na školskom terenu Treće gimnazije.

Elem! Brat sam i reči elem.

Ovaj čovek uživa dok jede kesten na ulici.

Ja uživam što sam ovde – tako sam svuda. Uživam što sam sada – tako sam zauvek.

Obišao me je čovek koji je malopre jeo kesten. Spokojno se vraća kući s posla.

Hej izašlo se napolje na toplotu – kaže pridošlica.

Smrzoh se unutra – odgovara mu jedan od dvojice.

40354 - 40386

blaženstva

Samo Te podsećam kako je lepo oprati ruke. Umiti lice. Osvežiti oči.

Samo Te podsećam kako je Tvoje telo lepo.

Samo Te podsećam kako je lepo pružiti nogu pred nogu.

Nekog netremice u lice gledati.

Iz tople sobe uživati u hladnom danu.

U mirišljav krevet se uvući. Telo opružiti. Obraz na meko priljubiti.

Samo Te podsećam kako je lepo ugledati knjigu na stolu.

Širom otvoriti prozor.

Toplom se vodom tuširati.

Podsećam Te na miris kiše.

Slatko hladno grožđe.

Spokojno stavljanje ruku u džepove.

Trenutak u kome u daljini ugledaš željenu osobu.

Samo Te podsećam na disanje.

Udahni.

Izdahni.

Prste kroz čistu kosu provuci.

Stavi ruku na srce.

Samo Te podsećam kako prija kad čučneš.

Staviš noge u toplu vodu i izmasiraš tabane.

Samo Te podsećam na jabuku u ruci.

Kad ugledaš kako vri voda za kafu.

Bosonog bivaš.

Dugo na nekog misliš.

Kad čašu vode prinosiš usnama.

Primetiš bilo koji svoj pokret.

Bezrazložno se nasred sobe oraspoložiš.

Sagneš se i nečiju ruku poljubiš.

Hleb sa nekim hodaš – put sa nekim podeliš.

Samo Te podsećam na tople ruke i meki obraz.

Samo Te podsećam na neimenovano neizgovoreno bezbroj

puta ponovljeno – ono što Te čini srećnim a da to ni ne znaš.

Podsećam Te da se svega toga podsetiš.

Pogledaj samo kako je lep ovaj maglovit dan.

40387 - 40419

blaženstva

telujem

osećam

mislim

voljujem

verujem

ljubim

stvaram

Koliko toga činimo da promenimo stil mišljenja i koliko toga činim da promenim

stil mišljenja i koliko toga činim da ubedim ljude da promene svoj stil mišljenja.

Ludvig Vitgenštajn

Ko izneveri malo da bi bio odan velikom... eh!

raširenih ruku

Sam je. Pedeset devet mu je godina. Sam sa svima i svime proslavlja svoj rođendan.

Bog ga jebe i lepo mu je – on jebe sve ostalo i dobro im je.

pije vino

Danas je bio na groblju. Počela je da pada kiša.

Video je Violetu. Donela mu je vino i knjigu

Zabranjeno za Irce, Crnce i pse Džona Lidona (John Lydon).

Sa Violetom je pod jednom nadstrešnicom jeo toplo kestenje.

Sada sedi za stolom i hteo bi da piše besmrtno – svakom biću.

na papiru je napisao

voleo bih da ponekad odneseš cveće na Kajin i Milomirov grob

Pravi spisak bližnjih koje će zamoliti da ponekad posete grobove Kaje i Milomira.

Misli o drugom desetogodišnjem hodanju.

Neki su mu poslali mejl. Neki sms. Neki su ga 

zvali telefonom. On zna da je on svako od njih.

Drugo desetogodišnje hodanje – drugo obilaženje planete Zemlje.

on je bilo ko – on je svako – on je niko – i zato i ja mogu da pišem o njemu

njegovo srce i moje srce je jedno srce svih bića

njegov Bog je Bog i meni

Bogje nejnežnija nežnost Božija kojom Bog ljubeći samo sebe ljubavlju ljubi sva bićaBogu

smeši se od lepote

on je ja

on je Tii

on je ona

on je ono

on je mi

on je vi

on je one

on je oni 

on peva

žena mu je u srcu i on nikada nije sam čak i kada je jako sam

njegova žena je Bogu mila i njemu i Bogu najjebežljivija

njegova žena je majka svih bića koja su nastala iz njegove sperme 

njegova žena si Tii

Tii si mu Bog – i Bog inja

belog inja kojim drveće peva svim bićima 

miluje žute hrizanteme za sva bića kojima voli da peva pesmu jedinu

sve je srećniji jer u Tvom dupetu slavi pedeset deveti rođendan

za njega je Tvoje dupe kolevka svih puteva i bašta svih ruža

za njega su i Isak Sirin i Džon Lidon i Fridrih Niče i

Serafim Sarovski i Ludvig Vitgenštajn jedan jedini dečak

za njega je i Miroslav Mandić svaka devojčica  

40420 - 40452

blaženstva

plavo je i zagasito je – samo ga pogledaj – život je lepotom večan

levom rukom milujem sebe po potiljku

da bi i Tii isto sebi učinila

dert

mi

moj

organizuj

sevdah i bluz

Himzu Polovinu i svakog Zdravkovića i svaku Zubović Anicu

pijanstvo iskupljuje strahove

samo zanosi dosežu izvesnost

pijan sam za jednu jedinu asocijaciju koja ljubi svaku

trave

kopita

ljubljena luda

ramenanam

međunogama

ružom

putem ljubimo – straha se oslobodimo

bacaj me

telom

se

uvijam

za 

tebe

iako

te

nema

ali

ti

si

ruža

gole

ljubavi

odanošću Te jebem oduvek i zauvek – reci svima to

poslao sam joj sms u 20:00:17h

Mili Miroslave – ti si melem! Primam te!

odgovorila mi je u 20:02:50h

u

tebi

sam

biti u Tebi znači biti u Bogu – biti u muzici

jebem Te muziko moja

jebanje je pevanje – pevanje je plesanje – plesanje je jebanje

razmisli šta znače ove reči

žubora nema – žubori me

jebeš me – jebi me – jebao me je i postanak

Raj moja Raja

kada se planina otvori ona se u ravnicu pretvori

kada se okean pojebe nebo se zaplavi 

svi znaju sve a ljubav zna samo da ljubi

ja sam plesač jer postojanje voli da pleše u mom srcu

ja sam jebač jer odbačeni u mojoj spermi sanjaju nežne snove 

ja sam Melema

Melem Melemi 

40453 - 40485

blaženstva

Ko je Bog Boga potvrđuje.

Ja sam Bog i Bog je Bog.

Ko god kaže da je Bog Bog je jer Bog je Bog.

Hodam i ćutim – sve što ljudi govore sve to izgovaram ja.

Raspevala su se podnevna zvona Patrijaršijske crkve.

Ja sam Bog je jedino otkrovenje nauke. Sve ostalo su naučna otkrića.

svakome ko nije da kažem ne

ne po krvi – da Bogom

posvećeno svima koji su se odvezali od veza po krvi i svima od kojih sam se odvojio a bio sam po krvi vezan sa njima

Ja sam sveti incest – neprestana ljubav i jebanje svega sa svime.

Jedno venčanje – jedan brak. Brak svih bića u jednoj pesmi.

Dobrodošlo u otvoreni svet svih bića – bića jedinog.

Bog ne živi – Bog jeste.

Bog je Bog u Boginji.

Bog Boguje Boga Boginji

baš ovo želim da kažem i to je Bog

Bog je to i kažem da želim ovo baš

simetrija simetriji

tačka mi pomaže u pisanju i smeta u pevanju

da li se nešto načulo – hoće li uskoro

ljubav između mene i Boga je drugi Hristov dolazak

evo

evo Ga evo

evo

tu usred zavičaja predaj se konačno Zavičaju

konačno je tako oslobađajuće

umetnost je stvaranje Boga u sebi

velika umetnost je Bog u običnoj umetnosti

obična umetnost je nedostižna umetnost

nedostižna

umetnost

je

odmah

zapevana

peva

peva moj otac u Tvojoj majci

moja majka se raspevala pod Tvojim ocem

ja sam obična nedostižna umetnost

umetnost kopiladi

sav novac ovog sveta je u ovih devet reči

40486 - 40518

blaženstva

Sve devojčice ovog sveta su različite. Svi dečaci ovog sveta su isti.

Ja sam umetnost različitog i pesma istog.

15:50h

pomislih da bi se drugo desetogodišnje hodanje moglo zvati

Ruža Božija

ili

Pupoljak Božiji

ili 

Ruža hodanja – pupoljak Božiji

i onda sam hodajući sve vreme razmišljao kako bih mogao raditi taj pupoljak Božiji

Sada je potrebno da se smirim. 

Velike energije moraju naći svoj mir.

Jutros sam pronašao stanicu sa pank muzikom i narednih dana ću

ga slušati za ljubav petnaestogodišnjem Branislavu Babiću Kebri.

neka trešti to bestidno nevino rokanje

uvek naglašavam da ne želim ništa da naglasim nego da budem dostojan čuda Božijeg

istina je da kuvam krompir

lepota je da ću posle mnogo godina napraviti

krompir pire stavljajući pavlaku umesto mleka

nežno mislim na sve moje zatvorenice i zatvorenike u svim zatvorima ovog sveta

sa naočarima se mučim ali srediću ja to jer mi pomogoše i 

Srđan Valjarević i Aleksandra Mirimanov i Slobodan Vratonjić

razdragan sam mojoj dragani

zovem se Odan i odan sam svakoj Odanoj

odan sam svakom biću jer svako biće je odano

samo me pevaj

pevam

te

bože

velika je radost pisati slova u rečima

kupi mi jače zvučnike

nema Te ali bez Tebe ne bih bio živ

nema Te ali bez Tebe ne bih nikada susreo sebe

nema Te ali bez Tebe ne bih stvarao i nijednu pesmu ne bih zapevao

radosti moja kamena 

radosti moja biljkolika

radosti moja životinjska

radosti moja koja se smešiš duhovima prirode

radosti moja najljudskija i najneljudskija

radosti moja koja snatriš u višoj inteligenciji da bi viša inteligencija bila ljubljena

radosti moja Bogom potekla

radosti mojoj radosti moja 

moj stariji brat Tii je prao noge a ja Tii ližem čmar

ljubav je ljubav je ljubav

hoću – mogu

Bogu

hvala Tii Oče što si me Bogom stvorio

sva muzika ovog sveta i svih svetova je u ritmu ovih četrnaest poslušavajućih reči

napisano uz pomoć bacanja kocke

radost je muzika ovog 40517. blaženstva

krompir se hladi i čeka Te

40519 - 40551

blaženstva

na mojim greškama se uči jer greške najboljih ljubim

odlažem postavljanje novog sajta za februar mart

posle izlaska iz štampe četvrte knjige Miroslav Mandić

snaga koju sam doživeo u jučerašnjem danu me je ispraznila

radost koju sam poželeo da podelim sa drugima nije uzvraćena

problemčići sa naočarima i dalje traju

lepotom pisanja se sve više udaljujem od postojećih pravila pisanja

podnošenje pada je čudesno

još čudesnije je kada se u padu i dalje ljubi

travo ljubim Te

ljubim Te ne znajući ni ko si ni kako si ni zašto si

Miroslav Mandić je 129600 razloga koji ljube bezrazložnost

sisom bezrazložnosti i sisom bezbrižnosti

iznad obe sise moje majke bila je istetovirana reč bezrazložnost

iznad obe sise moje ćerke je istetovirana reč bezbrižnost

iznad sisa moje žene su istetovirane reči bezbrižnost i bezrazložnost

18:24h

Bog

Žena

Pesma

upravo rođena ideja za tatu na mojim grudima

oduvek Bili moja Holidej zauvek

besmrtno ljubiti – eto umetnosti

ženabog

pesmom

te

stvorih 

ženobože

tepanje je orkanska ljubav

kopitama mi miluješ lice kobilo moja

mistička ruža – mistički tren

izdrži i ne brini mila moja – ja sam Tvoj magarac 

rasipam se kao pepeo koji miluje vatru sveta

u stvari u ljubavi

ja

vatra

ti

Tvojom vatrom iskaljeno

vatra

   voda ja i ti vazduh

zemlja

ovo su moje usne 

ovo su moje grudi za Tvoje udi

ovo

je

ono je ovo je ono

je

ovo

Tvoje sam grožđe

vino

si

moje

40552 - 40584

blaženstva

‚!

često pre početka pisanja na belom ekranu vidim čoveka kako hoda u daljini

pisanje je viđenje drugog koje me gleda dok o njemu pišem

ako pišem o sebi onda vidim sebe kako pišem o sebi

ako pišem o praistorijskim šumama praistorijske šume gledaju kako pišem o njima

ako pišem o rečenici rečenica gleda kako pišem o njoj

pevam Te pevanje

pesmo

ti

si

moje

lice

pesmom

lepa si pesma pesmom koju upravo napisah

volim

mnoge

pesme

i

mnoga

pevanja

ali

na

kraju

ja

sam

ta

pesma

jedina

pesma

pustih

polja

pesma

zimskih

trava

pesma

tri

reči

jedne

volim ove pesme od jedne jedine reči

pesma i jeste jedna reč

jedno slovo

jedan zvuk

jedan pokret

maleno

nevidljivo

nečujno

nepostojeće

vetar mi otvara prozor

nepostojeće a postoji – pesma je

Bog Pesma Žena – isto je

13:13h

Pesma je ruža predavanja.

pevajući

pupoljak

lepota pevanja u lepoti pevanja

nema lepote van lepote – lepotom samog života

bogom

pesmom

40585 - 40617

blaženstva

neko vreme sam ćutke posmatrala Džona

kao mladog umetnika na delu

najzanimljiviji deo toga bila je čista darovitost

nasuprot nedostatku obuke

kakva mu je samo petlja bila potrebna

da izađe na binu i nastupa bez trunke obuke

kakvu ima profesionalni plesač

u nedostatku tehnike talenat se muči da ispliva na površinu

i u tome uspeva pukom snagom nerava

smatrala sam da su Džonovi nastupi

koje je on naravno trivijalizovao

junački

bili smo svedoci hrabrosti jednog mladog izvođača

bez tehnike 

koji ima da kaže nešto zaista zanimljivo

ne želim da ga potcenjujem kada kažem da je bio prirodna

harizmatična ličnost

jer smatram da je sve što je Džon radio bilo veoma dobro promišljeno

divila sam se načinu na koji gradi sopstveni stil

razmišljanju koje posvećuje predstavljanju svog lika i svim tim prekrasnim slojevima na delu

obožavala sam njegovu darovitost za pisanje koja je bila spoj petlje i ambicije

on je sa svojih devetnaest godina bio neko ko piše pesme

to je ono što nekoga čini umetnikom

to je ono što te dirne

kada vidiš takav nastup i dinamiku koja se odigrava

elektricitet između hrabrosti da se popneš na binu i izraziš i da savladaš tehniku

to je očaravajuće gledati

uzbudljivo je

gane te

Pistolsi su imali vrstu muške skromnosti

kojom su poručivali da ti uopšte nije potrebna tehnika 

već samo nekoliko drndavih akorda

mislim da je Džon vrlo dobro znao kakav pesnik želi da bude

40618 - 40650

blaženstva

ja hodam jedno jedino hodanje kroz ceo moj život

 moje hodanje je poput večne revolucije

ja sam obnovio svoj jezik hodanjem

i politiku vidim kroz hodanje

etike se pridržavam hodanjem

i mapu istorije osećam hodanjem

hrabrost da se usprotivim moći sam dobio hodanjem

instinkt preispitujem hodanjem

želim da Boga upoznam hodanjem

želim da prodrem u suštinu kroz hodanje

hodač je anoniman blesak

 medijum mesta

to je ono što želim da budem

beskonačno hodanje

potvrđivanje hodanja

od minimalnog do maksimalnog

davanjem moga tela kao primer

pokušaj da otkrijem i iniciram

hodanje na svim mestima

neko je rekao

hodanje je nešto što nam dolazi

preokupiran strukturom tela

ljubazno se uzdržavam od prikazivanja hodanja

što više ljudi pokušavaju da razumeju hodanje

sve manje ga razumeju

ali to nije važno

postoje stvari poput zvezda

meseca

koje ne možeš dotaći

ništa nije tako lepo

tako čudesno

poput nedodirljivog

neshvatljivog

40651 - 40683

blaženstva

umetnost pesme je pesma umetnosti

pesma nije pesma ako nije umetnost

umetnost nije umetnost ako nije pesma

Malopre mi se drugi put u životu desilo da izgubim fokus i

da sve počne da mi treperi pred očima i staklasto se preliva.

Očice moje – jagnjad gledanja.

Prvi put sam se uplašio. Zaboli me glava. Sada sam smireniji. 

Lek je ljubav.

Oči neprestano grle i sada bi one da budu zagrljene i ljubljene toplim usnama.

oči

pesmo

moja

oči bi da se odmore

smirilo se

sada vidim sve jasno

prija mi hladno subotnje vino

i danas sam mislio o drugom desetogodišnjem hodanju

zanosi me hodanje – letim – ptica sam hodanja

umetnost misli me nosi i raznosi a umetnost umetnosti me sažima 

Milan je otkrio molekularni vodonik u spektru vrlo udaljenih

galaksija! Ponosna sam na svog brata!!! Bravo!! Genije!

pročitao sam Miličinu poruku na Skajpu

svako je sve

jedna dobra reč sve reči iskupi

jedna lepa reč sve reči obnovi

jedan poljubac sve preobrati

poljupca nema poljubac jeste

Bog krilom ljubavi ljubi čoveka – čovek krilom slobode hrli Bogu

ljubav Maksimu Ispovedniku i Vladeti Jerotiću 

radujem se novogodišnjim ružama

okreni ove reči naopako – okapoan ičer evo inerko

okreni me okreni

ako ove reči prevedeš na svoj jezik pročitaćeš – svakom rečju Te ljubim oduvek i zauvek

mistička ruža je ruža mistike

ruža nije ruža ako nije mistička

mistika nije mistika ako nije ruža

Tii si moj zalogaj – ja sam Tvoj gutljaj

ime ljubavi je ljubav imena

o

b     g

o

40684 - 40716

blaženstva

ko ljubi pičku mene ljubi – Bog

grafit ispisan na mom telu mojoj duši i mom umu

čudo je da nikoga nema kada se događa čudo

čudo je to što doživljavam čudo

čudom Te čudim

Uživam u hladnom vetru.

Ne mogu da se nadivim lepoti ljudske seksualnosti.

Seksualnost je tako napaljiva i uzbudljiva da se pretvara u nežnost i čednost.

Ponedeljak je i to je seksualno. U predvečerje idem na most i to je seks.

Samoća sva gori od seksa.

Hodanje je seks. Neprestano ulaženje u prostor i izlaženje iz prostora.

Vetre ljubim Te.

Reči su seks. Izlaze iz mene i ulaze u Tebe.

Rečenica je jebanje reči u rečenici.

Vetar je sve hladniji i seksualniji.

Vetar uvek najjače duva na Terazijama.

Vetar me podseća na daljine.

Ljudi žure. Hladno im je.

Predvečerje na mostu. Gospodstvo vetrom.

Smrzle su mi se ruke dok sam fotografisao. Osećam

zahvalnost što već dve godine dolazim na most u predvečerje.

Stavio sam kapuljaču na glavu da još nežnije mislim na konje.

Hodajući uvek sam i konj.

Na vetru vetar. U noći noć. Pala je noć.

Osetim kako dobrota u meni uživa dok hodamo zajedno.

Jedno sam telo – telo svih tela – telo svim telima.

I ovaj spokoj je seks. I hladna kolena su seks.

Gde su sada konji koji su malopre hodali u meni?

Dok prelazim Bulevar vetar mi duva u leđa. Njegovo sam jedro.

Kome putuje vetar?

Vetar je vazduh koji buja kao nabujala reka.

Na pešačkom prelazu mislim o pisanju. Sve više volim da pišem baš tako

kako pišem. Čudeći se pisanju. Pišem onako kako sam oduvek želeo da pišem. 

Jebeno je dobro biti na vetru. Ljubiti vetrom i ljubiti se sa vetrom.

O vetru pišem vetrom na vetru.

Bogorečju

40717 - 40749

blaženstva

I danas deset kilometara pisanja na jakom vetru.

Vetar duva – celim sam Svemirom.

Uživam u vetru – uživam u Bogu.

Kada prođem poštu hodaću i izbrojaću sto koraka.

Kad god ishodam sto koraka to znači da su svi ljudi u meni.

Jedan čovek je više od svih ljudi zajedno.

Sve se događa u jednom čoveku i sve zavisi samo od jednog čoveka.

Sto koraka sam ishodao za tri minuta i jednu sekundu.

Predvečerje pada po mostu.

Sve je sivo. Hladno je. Veličanstveno je.

Bacam papiriće u vodu. Pet ih je već palo na vodu. I šesti

je. I sedmi će. A osmi je vetar podigao visoko u nebo.

Napravio sam fotografije. Još sam na mostu. Smešim se.

Izložen sam životu jer život i jeste izloženost.

Najlepše u životu je kada u životu osetim život.

Život je sve ono što čini život.

Život je svakome nevesta.

Ko je živ dete je Boga.

Sada još pet kilometara. Onih sporijih. Pred kraj malo i uzbrdo.

Bogom stvoren život ne umire nego se preobražava u Boga.

Čudo ovih reči je to što Tii razumeš šta one znače.

Lepota života je u tome što je živ samo sada.

Život ne živi u prošlosti. Život ne živi u budućnosti.

Život u prošlosti je sećanje na život. Život u budućnosti je maštanje o životu.

život sada je jedan jedini život

Život živi silinom samog života.

Život živi a i ne zna da živi i ne zna ništa drugo osim života.

Sve što nije život uništava život.

Živote na vetru. Živote konja u meni.

Živote u konjima mojim.

Živote pesmo.

Pesmo života u životu pesme opevana.

Živote sadašnji Tii si jedini život žive večnosti.

Dvanaestogodišnji živote pegavog dečaka koji me 

uporno gleda dok se mimoilazimo na pešačkom prelazu.

40750 - 40782

blaženstva

Boga nema – Bog jeste.

Pobednici ubijaju pobeđene.

Pobednici naplaćuju pobedu i zaboravljaju one koji su se borili sa njima.

Pobednici su lažovi i ubice.

Oni koji se bore za pobedu nisu pobednici. 

Ljudi se pridružuju pobednicima jer je novac kod pobednika.

Asocijacija je Bog.

Asocijacije su ruža.

Trenutak istine čisti i iskupljuje.

Mislim ljubavlju.

Ja sam kap krvi za one koji su dali živote za slobodu.

Ja sam dve kapi krvi za one koji su poubijani zbog slobode.

Bog je čoveku dao slobodu. Bog voli čovekovu

slobodu pogotovu kada čovek postane Bog.

Poslušanje je radovanje.

Insistiranje stvaranje.

Insistiram kada verujem. Verujem ljubeći. Ljubeći stvaram.

Stvaranje je čisto isticanje.

Svi su konzervativni – samo je jedan slobodan.

Do miline mi je mile – do običnog poštenja.

Pipnem prstom vazduh – to je istorija.

Šakom milujem vazduh – to je velika istorija.

Vetar slabi. Kažu da će danas stati. Ja sam lepota svih bića.

Toplije je. Kažu da će uskoro sneg. Ja sam dobrota svih bića.

Idem na most. Srećan sam. Ja sam radost svim bićima.

Oblačno je. Smrkava se ranije. Raznežila me reč smrkavanje.

Ako Tii zasmeta red reči u mojoj rečenici Tii joj se 

nasmeši i reči će promeniti mesta onako kako je Tebi milo.

Pijem vazduh na mostu.

Nekoliko belih galebova leti iznad papirića-labudova.

Dok fotografišem na mostu vetar mi pomera ruke.

Pregledao sam i oči i naočare. Rekli su mi da su nalazi dobri i da je sve

urađeno kako treba. Kažu da treba da se naviknem i da mozak promeni zapis.

Uz vetar prija i ova kišica koja počinje da pada.

Hodam polako. Kiša mi dobuje po jakni. Tiho plačem.

Oduvek mi je život ljudi i život sa ljudima bio stran.

Blizu sam Stančiću. U ruci nosim hleb i novu knjigu.

40783 - 40815

blaženstva

Udahnem za Tebe – Tii izdahni za mene.

Usporavam hod. Smiruje me. Uzbuđuje.

Skrenuću desno. Dužim putem. Ka Dunavu.

Spokojan sam. Strpljiv. Iz smiraja će mi doći blaženstva.

Zanos se obnavlja u smiraju. Smiraj u zanosu.

Veliko u malom. Malo u velikom.

Nerazumljivo u razumljivom. Razumljivo u nerazumljivom.

Tako to ide. Tako je ruža.

Jedno kaže drugo. Drugo kaže ljubeći.

Pevam i slavim Diogena. Pevam svemu što je stvoreno ljubavlju. 

O Aleksandru Makedonskom i onome što je stvoreno mačem – ništa.

Najveće neznalice su eksperti. Eksperti znaju samo nešto. A nešto je ništa ako nije i sve.

Evo ga Dunav.

Stojim i gledam u Dunav. Neopisivo je lepo. Sva umetnost ovog sveta je sada ovde.

Čovek sam zato da bih bio i ljubio sve.

Ko dođe do vode proslavlja vazduh u vatri svog podviga.

Hodam brzinom reke. Kakav je to podvig!

Mislim na Tebe. Osećam – Tii si sve.

Večnošću kuca moje srce koje piše za večnost.

14:23h

Drugo desetogodišnje hodanje bi se moglo zvati Ruža Zemlje.

Sve ruže – jedna ruža.

Sve cveće – jedna ljubav.

Prvi gnjurac u vodi ove godine.

Na mostu sam osetio da dolazi sneg.

Ništa su ove velike zgrade spram malog harmonikaša-prosjaka oslonjenog o zid.

U srcu prosjakovom je više umetnosti nego u svim muzejima sveta.

Uzvišenost je poklonjenje odbačenih.

Vetar je stao. Vazduh je sve suvlji. Sve više miriše sneg.

Mirisom snega sam zaradio današnji hleb.

ličnost miriše na ličnost

reči mirišu rečju

kako miriše na kako

jebanje miriše ljubljenjem

40816 - 40848

blaženstva

Ovo je revolucija i radost u duši – slavlje života samog. 

Revolucija sebe u samom sebi.

Revolucija slavljem života je nenasilna. 

Revolucija je uživanje u ovoj knjizi.

Revolucija je uzvišenost neposedovanja. Ne posedovati ni revoluciju.

Revolucija je Bog.

Hvala brate moj – su revolucionarne reči koje mi je rekao prosjak. 

Revolucija revolucioniše samu sebe jer zna da neprijatelj više ne postoji.

Idem da vidim reku – to je revolucija.

Revolucija je uspavanka svih bića sa kojom oni žive u večnoj harmoniji i ljubavi.

Revolucija ljubavi – ljubiti sve i svakog.

Revolucija ljubavlju – živeti večno.

Zlo se nalazi u svemu i u svakome ali dobrote je ipak više i u svemu i u svakome.

Revolucija je biti na jednoj jedinoj strani. Revolucija nema ispravnu ili pogrešnu stranu. 

Uspeh revolucije je uspeh svega i svakog.

Mnogo je groznih stvari na ovom svetu. Pre svega bogatstvo koje je ružno do gađenja. 

Stid i sramota jer živimo dok milioni ljudi pored nas umiru od gladi.

Sebičnost čovekovog tela.

Lenjost čovekovih osećanja.

Haos čovekovih misli.

Mislim o korenu svega toga i pronalazim ga u samom sebi.

Okrećem se tri puta oko sebe da bih to revolucijom promenio.

Pored Dunava sam – revolucija.

Vetar je stao ali oko ušiju struji hladnoća. 

Iz plavog splava se puši plavičasti dim – revolucija je uspela.

Revolucija nije ono što bilo ko podrazumeva pod revolucijom.

Revolucija je samo ovo oduvek i zauvek

Revolucija je život svih onih koji su dali život za revoluciju.

Revolucionari nisu pobednici nego večni ljubavnici.

Revolucionari su džentlmeni a to znači da nikada nikoga ni nenamerno ne povređuju.

Revolucija je venčanje smiraja i zanosa – vode i vatre – života i smrti.

Venčanje revolucionarne pičke i slavljeničkog kurca.

Ja sam revolucionar – izvor blaženstva i večnog

života svima i svakom. Na ulici sam desetogodišnjem

dečaku rekao bravo za njegovo pimplovanje fudbalom.

Hvala odgovorio mi je blago. Imao sam utisak

da smo uradili nešto milo revoluciji. 

40849 - 40881

blaženstva

Hladno je. Vlažno je. Divno je.

Divno je što znam da je divno.

Obožavam muziku. Ali muzička industrija je načinila nasilje od muzike. 

Religijska industrija od religije.

Univerzitetska industrija od univerziteta.

Naučna industrija od nauke.

Sportska industrija od sporta.

Medicinska industrija od medicine.

Umetnička industrija od umetnosti.

Tim pre muzički hodam za pevača.

Religijski hodam za Boga.

Znanjem hodam za spoznanje.

Naučno hodam za paradoksalno.

Sportski hodam za igru.

Medicinski hodam za zdravlje.

Umetnički hodam za pesmu.

Upravo sam pročitala u predgovoru Miodraga Živanovića Empedokleovim

Mističnim fragmentima: Riječ planet označava onog koji luta. Jesi li znao to?

poslala mi je sms Ivana Đokić-Saunderson

Da i pisao i bivao u Ruži lutanja

odgovorio sam joj

Joj!:-) Sve je u Ruži, još kad bi se pročitalo, a i ono pročitano zapamtilo!:-) Izvini.

uzvratila je

tek je u Miroslavu Mandiću sve

poslao sam poruku svim bićima

Što se više vraćamo u prošlost sve ćemo bliži biti početku iz koga smo svi potekli.

Ali koliko god se vraćajući približavali početku u njega

nikada nećemo dospeti jer početak se desio u sadašnjosti.

Sadašnjost je jedino vreme u kome se desio početak.

Sada se dešava početak – osećaš?

ljubav – ljubav

Ljubavlju je nastalo sve što jeste.

To što žena vlada porodom a muškarac posedom to je staro.

Staro je zlo – novo je zlo.

Ljubav je sada. Prva. Jedina. Oduvek i zauvek.

Kada bih ja bio čovek i poludeo – ne daj

Bože – ja bih kao ludak zamišljao da sam čovek.

Glumio bih ljude. Bio bih najlepša mama i najbolji tata. Voljeni

učitelj. Zgodna profesorica. Ugledni doktor. Neuhvatljiva hakerka.

Šarmantni biznismen. Poštena humanitarka. Borac za političku korektnost.

Seksualna radnica i seksualni radnik najvišeg ranga. Bio bih dete kreten.

Alternativno. Ugledno i naplativo. Generalna sekretarica Ujedinjenih nacija.

Ivani Đokić-Saunderson da mazne ovu ideju 

sada sam samo to što jesam

jesamja

rasprostiruća nežnost

sve 

pesme

u

ovoj

pesmi

svi kurčevi kurca mog – sve pičke pičke voljene

količine su kurve kurca jedinog 

kurac je molitva kurvama Božijim

kurac

ljubav je odana

pička

lepo je i lako pisati kada me ljubav ljubi a ja joj se podajem 

pogledaj samo ovo kako se pretvorilo u ono

krotkosti 

reči moja samo me jebi – jebi me jebi – jebi me reči moja jebi

pisanje je muzika jebanja 

šest minuta jebanja i svršavanje u sedmom – ljubav zauvek u osmom

ja sam solidarnost – dečak u devojčici

40882 - 40914

blaženstva

Ja sam onaj koji ovo diše.

Ja sam beli sneg koga nema ali se belim.

 Belim se belinom svih boja.

Belim se crnilom svih učenja.

Ja sam onaj koji hoda.

Ja sam onaj kroz čije telo teče krv.

Ja sam onaj koji prolazi ulicom.

Ja sam onaj koji ne postoji bez Tebe.

Ja sam zanemaren i zapušten kao što su to sva ljudska bića.

Jebežljivo je biti Tii.

Tebi je jebežljivo biti ja.

Ja sam otac svih pesama.

Ja sam ćerka svih pevanja.

Ja sam sin svih stvaranja.

Ja sam majka svakog Miroslava Mandića.

Ko ljubi dupe peva slobodom.

Pedeset devet mi je godina – isti sam u svakoj sekundi svoga života.

beba

bebaljub

bebojeb

bebopev

beba sama

bebim Te bebo

bebi me bebi

Sam sam. To boli. Zato volim još više.

Hladno je i sunčano. Od danas dani postaju duži. Krećem se ka letu.

Posle nekoliko godina sam video Maju Mišević. Pili smo kafu. Uživao sam u Maji.

Sve više uživam u ljudima.

Ljudi su lepi kao i trave.

Upijam ih. Ljubim ih. Uživam u njima.

lice – kosmogonija ljubavi

bela ruža

koža koži