Bog Miroslav Mandić Bog

42235 - 42267

blaženstva

dobro – radujem Tii se dobro

dobro – jebeš me dobro

dobro – ljubiš se dobro

dobro – Tii si tako lepo dobro

dobro – Tii si tako dobro lepo

dobro – utažuješ me dobro

dobro – hraniš me dobro

dobro – opijaš me dobro

dobro – ispunjavaš me svojim dobrim snovima

dobro – obožavaš me jer Te obožavam

dobro – oboje smo jedno

dobro – Tii si moj misteriozni voz i ruža misterije

dobro – Tobom je svaka moja reč dobro 

dobro – meni je stalo da Tebi bude dobro

dobro – jebežljivost moje istopolnosti

dobro – uvek si me uzbuđivalo dobrotom

dobro – uvek sam mislio da si Tii najhrabrije

dobro – uvek sam osećao da Tii strpljivo čekaš

dobro – dobro je dašak dobrog

dobro – ja sam sve više u Tebi a Tii si sve više sa mnom

dobro – Tii si moja devojčica zbog koje sam se rodio

dobro – pred Tobom pišem jer želim da mi pisanje bude lepo 

dobro – Tii si nemoćno kao Bog

dobro – Tvoja nemoć je dobra. dobro – Tvoja nemoć je lepa

dobro – Tii čuvaš i ljubiš loše. dobro – Tii čuvaš i ljubiš ružno

dobro – Tii si Bog

dobro – Tii si jabuka dobrote i lepote

dobro – Tii mi pomažeš da budem i dobar i lep

dobro – Tobom jesam

dobro – pupak

dobro – dobro je žena – lepo je muškarac 

dobro – odano si mi – odan sam Tii – pevamo odano

dobro – niko osim Tebe ne zna zašto je to dobro i to je – ponavljam – dobro

42268 - 42300

blaženstva

Beskućništvo je kuća Miroslav Mandić.

Hladan vazduh i sneg koji promiče – eto mi kuće.

Raspršila se pahuljica na mojoj jakni.

Reči koje izgovaram su moja kuća.

Posle nekoliko toplih dana ovaj je baš hladan. Vetar brije. 

Susnežica je sve jača i čini me sve radosnijim.

Na mostu sam – u kući svojoj.

Ovaj hladan vetar – pa to je sama lepota.

Biti na mostu na jakom vetru u predvečerje je veliko gospodstvo. 

Ova hladnoća je pravo mesto da mislim o toploti blagih bića.

sav

se

pretvorim

u

reči 

i

to

je

pesma

pišem da bih lepo crtao i lepo hodao 

crtam da bih lepo hodao i lepo pisao 

hodam da bih lepo pisao i lepo crtao

hodam da bih lepo pisao

osećam da bih lepo pisao

mislim da bih lepo pisao

voljom Božijom da bih lepo pisao

verujem da bih lepo pisao 

ljubim da bih lepo pisao 

stvaram da bih lepo pisao

hodam da bih lepo crtao

osećam da bih lepo crtao

mislim da bih lepo crtao

voljom Božijom da bih lepo crtao

verujem da bih lepo crtao 

ljubim da bih lepo crtao 

stvaram da bih lepo crtao

hodam da bih lepo hodao

osećam da bih lepo hodao

mislim da bih lepo hodao

voljom Božijom da bih lepo hodao

verujem da bih lepo hodao 

ljubim da bih lepo hodao 

stvaram da bih lepo hodao

jako volim kako piše Ed Rajnhard (Ad Reinhardt)

jako volim kako crta Vilijem Blejk (William Blake)

jako volim kako hoda Robert Valzer

moje lice je kuća

živim svojim licem

moje lice je kuća svim bićima

moje grlo miluje sva bića

moje reči su ljubavnice i ljubavnici svim bićima

čudo ovih reči je jedino čudo

tako se radujem svakom blaženstvu

Dragi Miroslave, u četvrtak je, u osamdesetoj godini, umrla moja Nana. Nana je

rođena 1929. godine u porodici Pavlović, u selu Ljupče. Dobila je ime Radmila.

Mlada se udala za mog dedu Đorđa Jovanovića i sa njim živela više od pedeset

godina. Rodila je troje dece, dobila troje unučadi i jednu praunuku. Za unuke je

bila Nana, a u široj familiji zvali su je Seka. Bila je vredna, jaka, hitra. Živela je

kao domaćica. Iako je ponekad pričala da je imala težak život videla sam da

voli i da živi i da uživa. Umela je da se šali, volela je da se smeje, bilo je

nečeg šeretskog, pa čak i mangupskog u njoj. Verovala je u Boga. Lepo

je negovala cveće i imala raskošne ruže u dvorištu. Kada sam je poslednji

put videla, dan pred smrt, bila je nežna i vrlo ljupka – moja Nana.

poslala mi je mejl Nanina unuka Violeta Jovanović

neka Tii moja krv bude vino

neka Tii moje telo bude hleb

neka Te ove reči načine besmrtnim

divno peva dete

dete

moje

ti

si

pesma

moja

i

pesma

božija

42301 - 42333

blaženstva

Dunav je ulica Miroslav Mandić.

Ulica je izaći na ulicu.

Biti na ulici.

Misliti ulicom.

Na ulici sam stranac i njen jedini domaćin.

Izložen svim pogledima.

Sve što vidim na ulici milujem.

Svako ko je na ulici je heroj ulice.

Sav šar na planeti Zemlji je neka vrsta ulice.

Okeani su bulevari. Planine stepenice. Potoci uličice. 

Sumrak meko i polako pada na grad – polako i meko sam na njegovim ulicama.

Neka fina seta nagoveštava noć koja dolazi.

Volim sve ulice.

Odnekud miris ljubičice.

Sve ulice sveta se zovu Miroslav Mandić.

Sve Ulice je ime Miroslav ulice.

Sve Ulice Ovog Sveta je ime Mandić ulice.

Sve Ulice Ovog I Onog Sveta je ime ulice Miroslav Mandić.

Sve Ulice su heroji svih ulica.

Volim radnike koji rade na ulici i svakog ko radi za ulicu.

Sva deca svih ulica su moja deca.

Ulica je lice svih lica na njegovim ulicama.

Ulica me ogoli i ja sam samo jedan od golja na ulici. 

Volim bazanje ulicama sa svim psima i kujama.

Ako me nekada vidiš na ulici znaj da je to trenutak u kome Te ljubim.

Sve što jeste je u meni jer ja sam ništa koje ljubi sve. 

Ja sam uličar.

Ja sam miris nekog drveta.

Drveće je cveće gradova.

Ulica je svaki cvet koji je na ulici preživeo.

Ulično cveće je preživelo za svaku vlat trave na ulici.

Vlati trave su postelja svih bića na ulici.

Ulica je nada koja se širi ulicama.

42334 - 42366

blaženstva

Planeta Zemlja je trg Miroslav Mandić. 

Trg je poklonjenje svečanosti života.

Trg je pokleknuće nemoćnima.

Trg je radost odbačenih.

Trg je otkrovenje.

Trg je neprestajuća umetnost neprestajućih. 

Sve je malo samo je ljubav velika.

Kiša dobuje po mojoj jakni.

Ko nađe tumačenje ovih reči, neće okusiti smrt – Jevanđelje po Tomi

Ja sam pesma – Tii si priča.

Kiša je ispraznila ulice i trgove.

Planeta je mala – jedan maleni trg.

Kaldrma se presijava dok po njoj hodam ka mostu.

Hteo bih nekome bar nešto da kažem.

Dok kisnem u glavi mi je vreva na trgu misli.

Već desetak dana sam u velikim previranjima.

Tvoj Muzej bi mogao da se zove muzej Miroslav Mandić.

Izgubljen sam.

majko

ženo

ćerko

   jedna                 

si

jedina

jedina povedi me tamo gde sam krenuo

sebi me približi

sobom me ljubi

mojim jezikom zatrudni  

sebe me u sebi stvori

stvoren sam da bi se bića ljubavlju rađala

tako je ako je tako

tako

je

tako

noćas će padati sneg

ti

si

moj

trg

dečače

devojčica

je

sama

42367 - 42399

blaženstva

Svemir je grad Miroslav Mandić.

Grad je prepun usamljenih dečaka i usamljenih devojčica.

Stari gradovi su prepuni znanja i tumačenja.

Svemir je novi grad u kome ništa ne znači nego jeste.

Svemir pleše u mom prvom koraku a peva u drugom.

Svemir je hodanje Svemirom

ljubav je ljubljenje ljubavi

nežnog me proslavi

pada sneg

jako sam sam i teško se nosim sa samoćom

nedostaje mi neko u Svemiru

padaj sneže

preosetljiv sam

ne osećam da sam ikome potreban

Pitao sam prijatelja šta misli ko me najbolje poznaje. Nepoznati – odgovorio je. 

sneg pada kroz Svemir

putevi su zavejani

A onda sam ovde našla knjigu Rastka Petrovića Ljudi govore. Nekad sam je ovde

ostavila pa sam sad našla. I vidi: Pesnik je već potpuno čovek. On se pomirio sa

svim stvarima i katkada pokušava da ih razume. Nema ništa ni protiv koga. Ne traži

da se stvari prevaziđu, u svima njima je život, i od njega samo zavisi kako će da ih

primi. Preokupiran drugim stvarima, više ga ne zanima umetničko stvaranje. On se

ničega ne odriče, on neće nikakvu pozu; proživeti samo, svim svojim čovečanskim

sposobnostima, život. Proživeti ga dobro i sa dubokim razumevanjem i ljubavi.

poslala mi je juče mejlom ove reči Rastka Petrovića Vera Varadi

Draga moja Vera. Pada sneg. Vetar nosi pahuljice u svim pravcima. U sobi je toplo.

Slušam muziku. Jako sam sam. Pada sneg. Rastko je divan. Ta knjiga je prelepa.

Jedna od dvanaest koje sam prepisao. Lepo si opisala šta Tii se događalo posle

Velizarovog odlaska. Opet nisam uspeo da nabavim više od 900 evra za štampanje

četvrte knjige Miroslav Mandić. Molim Te da mi pozajmiš 900 evra kad budeš dolazila u

Novi Sad. Pada sneg. Jako sam sam. Pisanje me spašava. Ritmovi vode.

Ponavljanje obnavlja. Pada sneg. Poljubim Te Vera moja. m

odgovorio sam Veri

Pada sneg.

Dva goluba sleću na terasu.

pada sve jače

juče je trg bila kiša

danas je grad sneg

grad Svemir se pretvorio u snežno svemirsko selo

Svemir pahulja

kristalizacija 

koraci u snegu

blizu je ponoć. sneg ne prestaje

tramvaj promiče kroz sneg

i tako se ovaj dan završava Svemirom i snegom

Svemirom – merom svih koraka i bezmerjem ljubavi

snegom svih boja

42400 - 42432

blaženstva

Bog je ime Miroslav Mandić.

Veje mi u oči današnji sneg.

Dok sneg polako pada izgovaram ime Bog i sve je Bog.

Hodam ime da bi sve bilo imenom.

pesma

jeste

Priča priča o onome što jeste i vrlo često i o onome što nije.

ime

je

pesma

imena

Volim imena svega stvorenog. Još više volim ime nestvorenog.

Imenom nestvorenog nestvoreno postaje.

Volim Stvaranje Imena Jer Je To Moje Ime.

Nije Svemir tamo negde. Nije Svemir čak ni samo

ovde. Svemir je i tamo negde i ovde u reči Svemir.

Bog Je Bog. Ljubav Si Tii. Stvaranje Je Miroslav Mandić

Reč Sam Ruža I Put

Kada izgovorim Tvoje ime rekao sam volim Te.

Briši odavde. Mamu vam jebem vama...

rekao mi je stari prosjak kome sam želeo da dam novac

Lice je pesma. 

Stopala su bajka.

Šaka je mit.

Telo je priča.

Bog ljubi ime.

Ime je poslušanje imena.

Moje je sve što nije moje.

Sve što je moje je Tvoje.

bliskosti vaskrsni

kada kažem

jako sam sam i teško se nosim sa samoćom

kažem i da bih ljubio svakog

ko je jako sam i ko se teško nosi sa samoćom

samoća je temelj ljubavi

dete je Bog

žena je Bog

muž je Bog

starica je Boginja  

starac je Bog

Boginja je Bogu mili Bog

Miroslav Mandić je dobar drug Boginji i dobar prijatelj Bogu

sve ostalo je ljubljenje

ljubljenje su reči hvala lepo kojima mi se danas

jedna žena zahvalila jer sam je propustio na snežnoj stazici

ime je postelja žene koja mi se danas zahvalila dok je vejao sneg

42433 - 42465

blaženstva

Boginja je postelja Miroslav Mandić.

Postelja nove nevinosti.

Nova nevinost je ljubav za sve.

Postelja od koraka kojima u ovoj hladnoj suboti hodam ka mostu.

Prazna postelja u kojoj sam godinama sam. 

Moje noćne molitve u postelji.

nestajanje

Boginja je postelja potrebe.

Vino života Tii si Boginja koja me Bogu vodiš. 

sve je tu kao zapeta peta

postelja je skromnost ljubavi

postelja je smiraj protivrečja

postelja je smirenje protivrečnosti

postelja je tajna otvorenosti

postelja je pesma usana

postelja je brak neočekivane i nepredvidljivog

postelja je dete devojčice i dečaka

Boginja iskupljuje sve moje nikakvosti.

Boginja harmonizuje sve moje rogobatnosti.

Boginja me vodi u postelju u kojoj svih ovih godina žudim za Boginjom.

konceptualizam sam iako ne znam ništa o konceptualizmu

ne bih mogao ništa napisati da nisi u meni 

ne bih mogao ništa napisati da me ne pišeš 

ne bih mogao ništa napisati da me ne pevaš

pužići 

koracima ljubiš moje korake koji samo koračaju

Boginja je postelja svih ljubavi. 

Boginja je postelja svih vaskrslih ljubavi.

Vaskrsenje vaskrsava ljubav a ne život.

posvećeno Nikolaju Fjodorovu Svetlani Simjonovoj i Ivani Đokić-Saunderson

ne privikavaj me na sebe – ja sam Tii

žudim za Tobom

nema Te

ja

sam

postelja

ljubavi

koja

te

svim

bićima

ljubi

42466 - 42498

blaženstva

radujem se da vas uskoro vidim i ljubim – vas – svete ljude na porno sajtovima

ko se daje – čuva i stvara život

predajem vam se reči – vodite me

ovom vijugavom stazom koju ugledah u snegu

istim putem

obrazom o stomak

srcem – jedinim pasošem

šake mirišu na kamilicu

stopala na travu

polni organi na more

srce na ružu

mozak na orah

na hladnom vazduhu poskočim za ove reči

sunce je zašlo i sve je hladnije

ovim rečima i njihovim toplim dahom grejem ovaj dan

čini mi se da sam sve bliži odluci o drugom desetogodišnjem hodanju

uzbuđen sam. uplašen. izgubljen

oh! tako je važno da ne brinem

nema odgovora – sam sam odgovor

raznežim se nad mladim Hristovim godinama

Hrist je umro u trideset trećoj godini. trideset tri 

blaženstva svakoga dan proslavljaju njegov večni život

trideset tri blaženstva – trideset tri pesme u danu

pesma – sneg oko platana

pesma – čovek u crvenoj jakni sa rukama u džepovima i cigaretom u ustima

pesma – svetle farovi na automobilima tramvajima i autobusima

pesma – mladiću je iz ruke ispao narandžasti upaljač

pesma – sveti ljudi na porno sajtovima sa kojima sam

se i danas družio i koji su bili i lepši i bolji nego ikada

devojčica-majka nosi svoje dete u naručju

tu

sam

i

pesma

nastaje

tu

si

i

pesma

traje

svetluca asfalt koji se ledi

mislim o jednoj knjizi koju bih voleo da pišem. prestao sam

da mislim o jednoj knjizi koju bih voleo da pišem jer je pišem

pišem jer volim da pišem i volim ako neko voli kako pišem

kada sam ušao u Stančić video sam da mi se pocepala

najlon kesa i da mi je hleb ispao. vraćam se da ga nađem.

evo ga – leži na zemlji ispred Stančića. ljubim Te moj hlebu

42499 - 42531

blaženstva

42499. blaženstvo – Tii si 42498 blaženstava

iza mene i 87101 blaženstva ispred mene.

42500. blaženstvo – Tii si 42499 blaženstava

iza mene i 87100 blaženstava ispred mene.

42501. blaženstvo – Tii si 42500 blaženstava

iza mene i 87099 blaženstava ispred mene.

42502. blaženstvo – Tii si 42501 blaženstvo

iza mene i 87098 blaženstava ispred mene.

42503. blaženstvo – Tii si 42502 blaženstva

iza mene i 87097 blaženstava ispred mene.

42504. blaženstvo – Tii si 42503 blaženstva

iza mene i 87096 blaženstava ispred mene.

42505. blaženstvo – Tii si 42504 blaženstva

iza mene i 87095 blaženstava ispred mene.

svako blaženstvo čine sva blaženstva iza mene i sva blaženstva ispred mene

m

harmonijamelodija

t

i

r

prelazi

ulicu

ova

mala

pesma

melodija je dozivanje – ljubav ne prestaje

harmonija je bivanje – ljubav ne prestaje

ritam je činjenje – ljubav ne prestaje

prodaju se prve visibabe na ulici

ovo 42513. blaženstvo je prvo i jedino u ovoj knjizi

ovo 42514. blaženstvo je prvo i jedino u ovoj knjizi 

ovo 42515. blaženstvo je prvo i jedino u ovoj knjizi

na ulicama česta upozorenja pažnja – pada led

na mostu sam. počinje da sipi

sumrak je – stari šlep sporo plovi uzvodno 

sumračno je – dobar je to sumrak

pre neki dan – jesenas – ptice su odletele.

kroz neki dan – na proleće – ptice će doleteti

na asfaltu dečak leži na leđima i sklopljenih ruku prosi

sve

moje

pesme

su

prosjačke

volim svaku kap kišice koja pada

ja ljubim svako ja

ja sam se raskopčao dok polako hodam Bulevarom

ja sam u samoposluzi. kupio sam kiselu vodu pavlaku kiselo mleko i tri ljute paprike

ja sam melodija u zvukovima grada koji ne prestaju

kišica pada

sliva se voda niz ulicu

prepun sam ljubavi

ljubav ne prestaje

42532 - 42564

blaženstva

sa snegom pada i ova tišina koju vidiš

put bez povratka je spori povratak Bogu

padaj padaj nežni sneže

padaj padaj snežni neže

pišem za Tebe jer Tii čitaš ovo blaženstvo 

pišem jer verujem da ćeš Tii pročitati sva

blaženstva koja sam napisao i koja ću napisati

Tii si junakinja i junak ove knjige

Tii si Miroslav Mandić

čudo

pišem

čitaš

sneg pada po meni – po Tebi ove reči

pada mi na lice – Tebi po licu

Sneg za mene – sneg za Tebe.

snežim se od snega – smešim se od reči

snežne reči

jedna devojka iznosi slatke krempite iz poslastičarnice 

lepe su reči koje traže druge reči

veje

lepo je kad veje

srećan sam zbog snega

šal je dobra stvar. i kapuljača. i suve cipele

dobra je stvar pisati sa uživanjem. sa uživanjem hodati. sa uživanjem disati

dobra je stvar sve stvari obojiti humorom i bojama

u Knez Mihailovoj mi noge proklizavaju po kamenim pločama ali i to je dobro

au! na mostu je baš hladno. vetar briše. sneg me bocka po licu i lupa po jakni

za svaku moju reč Tii si tu

ćutim i idem kao moji voljeni konji

volim sve životinje kada idu

opija me i privlači snežna belina

mislim na šume pokrivene snegom

glas mi liči na sneg

mislim na sve one koji su zaspali u snegu

u sumraku je sneg još lepši

ljubav se sada zove sneg

42565 - 42597

blaženstva

ovako postaje ono što do sada nije postojalo

onako je postalo sve što je postojalo do sada 

onako me je dovelo do ovako

ovako će postati onako

lepo mi je sve što mi je pred očima

ne mogu da se načudim nastajanju ovih reči

ovo ono i to je sve

to i to i evo ovo

ovo mi je tek lepo

ništa a sve

sama lepota

nema drugog načina samo ovog – bez načina

volim kada ništa ne govorim a to postane snežni cvet 

metafora metafore

saželja

opet ono

jedra ovog

tiha ozarenost 

sjaj u očima

neizrecivi zanosi i zanosi neizrecivim

pored kanala za navodnjavanje

reč i ja

na steni

ovom stazom

sve se jedno drugim prožima

ono onako me je dovelo do ovog ovakvog

ne mogu da se načudim nastajanju i ovih reči

ni ovo ni ono ali i to je sve

to

i

to

i

evo

ovo

ovo mi je tek lepo

ništa

a

sve

još samo jedna reč

raj

42598 - 42630

blaženstva

svaka reč koju napišem me vodi sledećoj – Tebi

to pisanje čini pisanjem

reči koje vode jedna drugoj

kao krdo koje se kreće

kao poljsko cveće

kao zalelujala žitna polja

kao morski talasi koji slede jedan drugi

kao oblaci koji plove nebom

kao Božija promisao koju misle svi ljudi

pisanje je kao i hodanje kao i plivanje kao i letenje

pisanje kao i jebanje vodi orgazmu i rađanju

pisanje vodi čitanju

čitanje vodi ljubljenju

ljubljenje vodi rađanju

pišem jer verujem da ćeš Tii pročitati ove reči

kada sam 1973. u zatvoru u trenutku samrtnog straha osetio da ću biti 

ubijen napisao sam na malom papiru ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

joj! kako su me uzbudila ova tri vrapca 

čitav život pišem te ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje rečenice

pišem – Tii čitaš. i jedno i drugo krilo postojanja smo

ponekad pisanje i nije ništa drugo nego samo istrajavanje u pisanju

neprestano i neprestajuće pisanje koje stvara lepotu neprestajanja

hodanjem se može mnogo toga činiti i za mnogo

toga učiniti ali ja volim hodanje zbog samog hodanja

pisanjem se može mnogo toga činiti i za mnogo

toga učiniti ali ja volim pisanje zbog samog pisanja

ponekad pisanje nije ništa drugo nego bolna sumnja u pisanje

ponekad pisanje nije ništa drugo nego vera u pisanje

ponekad je pisanje sama vera

ponekad pisanje nije ništa drugo nego ova hladnoća na kojoj pišem

ponekad je pisanje najbolje što je ikada iko napisao

ponekad mi ne ostaje ništa i niko drugi nego samo pisanje

ponekad pisanje nije ništa drugo nego svaki dan ovaj most

ponekad je pisanje ogroman napor. ponekad

lakoća. ali je uvek reč koja vodi drugoj reči

ponekad je pisanje bezbroj ponekad. ali pisanje je uvek Bog

ponekad pisanje nije ništa drugo nego tuga u očima ovog

čoveka koji hodajući nudi najlon kese uličnim prodavcima

42631 - 42663

blaženstva

izuzetak potvrđuje pravilo – stvarajući i proslavljajući Boga 

sneg snežici snežica snegu

snežna vatra

gorim rečima

reči teku Bogu

bele visibabe su bezbroj orgazama

lek za izostanak orgazama i svih seksualnih patnji je u kori starog drveća

lek za bilo šta je u bilo čemu

more je moru more

trenuci su trenucima večnost

zdravlje bolesti zdravlje

uzdravlje svemu do sada

uzdravlje svemu od sada

tragovi su neizbrisivi

golotinja golotinji

stvaranje drhtavoj jetri

čednost u svakom početku

tek je dovoljno

danas je svetski dan maternjeg jezika

ništa rečitije od reči

ništa jasnije od etimologije

etimologija je metafora mojih preobražaja

svi jezici su seks jezika

kupi mi nove zvučnike – da čujem pesme svih šapata

crvenokosa moja – Tvoje usne su moje jer ljube sve usne

pegava

nazdravljam Tii reči tek stvorena

u sebi me ljuljaš bebo moja

jaja drugog su moja jaja 

Tvoja materica me je rodila

tajna je otvorenost tajne

ja

ja ja ja

ja

pička

pička ja pička

pička

42664 - 42696

blaženstva

ja sam Tvoja majka i Tvoj otac

šapatom nevinih čuvam svaki tren

najlepše na ovom i onom svetu je biti sa mnom

to niko ne primećuje i to je slava Božija

posvećeno svima koje niko nije primetio i ne primećuje ih ni sada

neprimetno trpi ljubavi radi

neprimetni stvaraju ljubav

dete želi da bude živo

jedna deca umiru dok se druga rađaju

vatrom me ljubi metaforo

sve je manje vode

16:01h

samo Tii 16:01h znaš da sam u ulici Kneza od Semberije

ostavio plavu kovertu sa crtežom dve šoljice kafe i dva kolača

i deset evra na kojoj sam napisao Miroslav Mandić Nepoznatom

uzeo sam 300 evra od novca koji sam skupio za štampanje

četvrte knjige Miroslav Mandić da bih platio dug za struju jer su mi

dolazili pogrešni računi. to me čini nemoćnim. poniženim

ne znam kako ću skupiti pare za štampanje knjige. nemam dovoljno para da

plaćam stan. ali se nadam da će novac doći i da Bog zna zašto je to sve dobro

izgubi da pobediš

rekao je sinoć sveštenik Voja u televizijskoj emisiji

pravio je razliku između popusti da pobediš i izgubi da pobediš

treba pobediti gordost i smrt je pobeđena i onda će zasijati život

rekao je episkop Porfirije u istoj emisiji 

baš zbog nemoći verujem da sada pomažem sva bića a neka i spašavam

pesnik

sam

i

sve

je

za

mene

pesma

i 

porazi

i

postiđenost

i

nemoć

i

Bog

42697 - 42729

blaženstva

ja sam Tvoja žena i Tvoj muž

nežnost je kosmogonija

nežnost je tajna bivanja

ja sam kurva čednosti

ja sam čednost

ja sam ljubav – jezik ljubavi

slepoočnica verovanja

na mom vratu istetovirana svetlost Božija

noge postupnosti – noge plesanja – noge pevanja

krvarenje – svršavanje

u sebi me sačuvaj

Bog je u meni da bih Te ljubavlju Božijom obožavao.

Svi gledamo gore jer led pada sa krovova.

neka ove reči samo pevaju moju nemoć

gledam u sneg

samo ovaj hladan vazduh je tu

evo i ptica

Predajem Tii se – vodi me Bože.

Bolne su i slatke borbe u meni. Slatke ali ne i sladunjave.

Ja sam Tii žena hladni vazduše.

Ja sam Tii muž samoćo predvečerja.

Ispunila mi je srce krošnja ovog drveta.

Vrapčići kljucaju po mokrom trulom lišću.

pesma

peva

svoju

sudbinu

zanosi pevuše u smiraju

lepa 

pesma

je

sama

kao

nosorog

i

istrajna

kao

bik

Unutrašnja borba me omekša i sve što posle nje vidim ljubim.

Mokre stepenice po kojima se uspinjem na Brankov most.

I buka na mostu je samo prelepa muzika.

Umorna žena prelazi most i puši cigaretu.

Ponekad me jako boli što malo ljudi zna za moje delo. Što

mali broj ljudi zna za ova divna dolaženja na most u predvečerje.

I onda u trenutku osetim da je time umetnost još čudesnija.

Nadam se da pevam po ukusu svih bića. Kako se peva ta pesma zna samo Bog.

Zeleni tramvaj mi je proleteo iza leđa – tako proleti i život.

42730 - 42762

blaženstva

ja sam Tvoja sestra i Tvoj brat

... mučim se. ne znam kako ću preživeti. suviše sam sam. godinama...

... dovde sam došao verom i stvaranjem... 

... to je ta muka...

... pomažu mi ove tri tačke...

... bez uzroka i posledica...

... oči konja... veliko drvo...

... trave...

... vrapci...

... ništa posebno ali dovoljno...

... stvorim...

... zapevam stvoreno... 

... hodanjem proslavljam stvaranje i pevanje... 

... možda da knjigu nastavim da pišem samo u jednom primerku i to rukom...

... da nikada dobrotu ne koristim za sebe...

... da nikada talenat ne koristim u svoje ime...

... oduvek sam želeo – sada to znam – da se 

spojim sa ženom zbog Boga a ne zbog svoje reprodukcije...

... juče mi je puno pomogao sneg u koji sam pogledao... 

... uvek mi pomognu ideje. ali ako ih dugo nosim i ne realizujem onda mi odmažu...

... ideje preobražavaju materiju...

... materija voli ideje...

... ideja i materija žive u stvaranju...

... uskoro ću se sresti sa Marijanom i Sunom. predložio sam im da idemo

u Orašac na večeru i da to bude njihova veridba pred skorašnje venčanje...

... vraćam se sa veridbe. nadam se da će u životu

Marijane i Suna biti onako kako sam im govorio...

... nadam se da smo Marijana Sun i ja čuli isto...

... jako me boli što ljudi jednu stvar doživljavaju na različite načine...

pesma

peva

isto

... priča priča različito...

... ovo sam ja dok hodam između tramvajskih

šina. a ono je crveni tramvaj koji dolazi ka meni...

... ovo što nosim je kisela i kolonjska voda...

... ovo što dopisujem je lakoća...

... lakoća je bezazlenost...

... bezazlenost je najodanija...

42763 - 42795

blaženstva

ja sam Tvoja ćerka i Tvoj sin

noćas sam umirao u strahovima. u snu mi je neko

užasno stvorenje čeljustima zagrizlo i zarobilo obe ruke.

u bolovima i krajnjim naporom sam joj razvalio vilice i oslobodio se  

čitao sam Srđana Valjarevića i Miroslava Mandića

slušajući i prepoznavajući melodije njihovih pisanja

nisam mogao da ustanem na vreme. sve je u meni treperilo od straha

46. put po 33 dana je iza mene

nazvao me je Sun i rekao da mi je Marijana poručila da nisam

sam i da mogu uvek da ga pozovem ako pomislim da nemam izlaza i da

je jedino rešenje da se ubijem – kako sam to njemu i Marijani sinoć usput ispričao

zahvalio sam mu se i objasnio da se neću ubiti a ako bi se to i desilo da bi to 

bilo zbog toga jer bih u samoubistvu video jedino rešenje – tako sam mu rekao

posvećeno melodiji pisanja Tomasa Bernharda (Thomas Bernhard)

dok razmišljam zašto su se ubili mnogi veliki

umetnici sunčeva svetlost mi pada na lice

u bezizlazu sam. bespuću. ostaje mi samo sledeći korak. sledeće blaženstvo

širim ruke kroz vazduh da se oslobodim noćašnjeg užasnog ugriza

pomalo hramljem zbog sevajućeg bola u listu desne noge

zašto su ljudi ubili Hrista?

zašto su ljudi mrzeli Van Goga (Vincent Van Gogh)

Miroslave Mandiću to je Miroslav Mandić

stavi šaku na svoje grudi za mene

pomiluj se po stomaku za mene

dodirni svoju slepoočnicu za mene

u svom detinjstvu me pronađi

u svojim idealima me susretni

u svim trenucima me venčavaj

ona izmaglica uz Dunav to sam ja

pesnik sam i kada pesme nema

pesma

sam

jer

ljubim

pesnika

samo da ne izneverim nadu onih koji su nadu izgubili

hodam po mokrom belom snegu na mokroj zelenoj travi

42788. blaženstvo spaja 1. i 129600. blaženstvo

i tako mi pomaže da ispevam knjigu Miroslav Mandić

ako se u ovom blaženstvu pronađeš Tii me u svom srcu sačuvaj

ako u ovom blaženstvu svoje bogatstvo slutiš Tii mi pomozi da preživim

napravim grudvu snega i mislim na dečake koji su umeli da

oblikuju pravilne okrugle grudve što meni nikad nije uspevalo

bol u listu neprestano traje ali mi pomaže da budem nežniji i prema samom sebi

ovih dana mi je mnogo pomoglo čitanje Ciolkovskog

(Konstantin Eduardovich Tsiolkovsky) o bićima koja naseljavaju Vasionu

kamen ljubi drvo

drvo ljubi konja

konj ljubi duhove prirode

duhovi prirode ljube čoveka

čovek ljubi višu inteligenciju

viša inteligencija ljubi kamen 

ovo

je

pesma

božija

za

sve

i

svakoga

42796 - 42828

blaženstva

ja sam Tvoja prijateljica i Tvoj prijatelj

pijem čaj

popio sam čaj

ostala blaženstva ću ipak napisati na ulici

juče me je spasilo hodanje – kao i uvek

juče me je spasilo pisanje – kao i uvek

volim vas još više moja blaženstva – još sam vam odaniji

pretrčao sam preko pešačkog prelaza i odmah mi je sevnulo u listu

reč koju napišem – živim

reč koju napišem – hodam

reč koju napišem – jesam

prijali su mi široki bulevari Novog Beograda po 

kojima sam do malo pre hodao sa Majom Klisinski

prijalo mi je otvoreno noćno nebo

prelazim preko starog tramvajskog mosta. otoplilo je.

vazduh je vlažan i blag. uživam da hodam nad rekom

kamenje u meni ljubi biljke u meni

biljke u meni ljube životinje u meni

životinje u meni ljube duhove prirode u meni

duhovi prirode u meni ljube ljude u meni

ljudi u meni ljube višu inteligenciju u meni

viša inteligencija u meni ljubi kamenje

sve

u

meni

ljubi

pesma

nastajanje svakog blaženstva je od neprocenjive vrednosti

Bože jako uživam u Tebi

prožimaš me

obožuješ

prija mi da sam Tii

Bože ja sam Tii da bi svako bio Tii

na ovom malom usponu na Bulevaru sam svakog dana najumorniji ali i najspokojniji

dobri su ovi kilometri – šesnaest – koje sam ishodao

dobri su i lepo se pišu

lepi su i odmah se predaju

u meni su

svi koraci svih koraka

42829 - 42861

blaženstva

olimpijada svakog trena

ideja za film

nastavljaju se prošle godine početa potkresivanja platana na Bulevaru

verujem da je svim bićima a i Bogu 100% milo ono što jesam i što stvaram

verujem da je od šest milijardi ljudi 10%

(600000000) onih kojima je blisko ono što jesam i što stvaram

verujem da je od šesto miliona ljudi 10% (60000000) onih koji misle isto kao i ja

verujem da je od šezdeset miliona ljudi 10%

(6000000) onih koji će me podržati i pomoći 

verujem da je od šest miliona ljudi koji će me podržati i

pomoći 10% (600000) onih koji će proslaviti moje delo

verujem da je od šesto hiljada ljudi koji će proslaviti 

moje delo 10% (60000) onih koji će preuzeti moje delo

verujem da je od šezdeset hiljada ljudi koji će

preuzeti moje delo 10% (6000) onih koje su moja žena

verujem da je od šest hiljada ljudi koji su moja žena 10% (60) onih koji su Bog

verujem da su od 90 % roditelja 10% posto dobri roditelji

verujem da su od 90% porodica 10% dobre porodice

verujem da su od 90% naroda 10% dobar narod

verujem da su od 90% ratnika 10% dobri ratnici

verujem da su od 90% trgovaca 10% dobri trgovci

verujem da su od 90% učitelja 10% dobri učitelji

verujem da su od 90% pesnika 10% dobri pesnici

jutros sam na blogu Vladimira Petrovića pročitao

I u drugim prilikama Isidora se još prisećala Skerlićevog napada: «Jovan Skerlić mi

je prebacio za nedostatak nacionalizma. To je bio prek i nagao čovek. Posle, kada

je postao narodni poslanik i stekao političku vlast, postao je netrpeljiv. Ja mu nikada

nisam pružila ruku, nisam se sa njim pozdravila. Ja sam povučena i živim među

knjigama. Plašila sam se da mi ne podmetne nogu, i on bi mi je podmetnuo. Zato

sam se ljutila posle njegove kritike na 'Pisma iz Norveške', i odlučila da se povučem

u sebe još više. Nije Skerlić razumevao da pravog nacionalizma nema bez

internacionalizma. Ja volim druge narode nacionalistički».

Isidora tom prilikom nije krila svoju uplašenost: «Da, bila sam se prepala da me

ne uhapse. Ubeđena sam da je Đilas hteo da me uhapsi. To je bio direktan napad

policije na mene. Bila sam pripremila sve da se obesim ako dođu da me hapse. Ja,

ako imam metafizička gledišta, ne izlazim na ulicu da ih iznosim i propovedam. Do

tih gledišta sam došla učeći". Stoga je odmah spalila poveći rukopis drugog,

neobjavljenog dela monografije o Njegošu, na kome je godinama radila. A nakon

toga dugo je patila, govoreći: "Naćutah se i nastrahovah se".

Govorila je: «Bilo je neke kobi u mome detinjstvu, proteklo mimo ljudi kao što će mi

proteći, kasnije, i čitav život, ali sam imala retku sreću da od prvih koraka budem

bačena u svet nauke i rada, što će reći da sam zarana upućena na samu sebe.

Zbog takvog drukčijeg mojeg života deca me nisu shvatala i ja nisam nalazila

dodirne tačke sa njima. Vrlo rano počela je moja osuđenost».

jedno jeste

dva leti

tri je ime

zemlja

sva zemlja

svo kamenje

svo drago kamenje

sva čista i prljava voda

sav taj običan vazduh

sve Judite ko god da su Judite

posvećeno Juditi Šalgo koja mi je u jesen 1969. pomogla jer me je prepoznala

 sve samoubice ko god da su samoubice

svi su vatra jer je jedino vatra večita ko god da je vatra

Vatra je ime moje ćerke

Vetra je ime moje žene

Voda je ime moje sestre

Zemlja je ime moje majke

ja sam samo ja

ja sam samo ja jer hodam ka Tebi

Tii si samo ruža koja me ljubi

ljubi me stvaranjem

stvaraj usnama

Tii si moja Boginja i Bog

42862 - 42894

blaženstva

umetnik stvara svoju pesmu

pesnik 

peva 

svoje

delo

šta je Tebi ovde lepo – pitam je. sredina reke – odgovori mi

dolij mi još koju reč

promena je vesela – preobražaj radostan

bolno veselo – nepoznato radosno

šaka na stopalu – ukus nerazumljivog – stopalo u šaci

niko me nije – svakog sam

ovde nešto napisati

orhidejo

iskazu!

kao nekada kada sam se sebi gadio pišući a tragovi su bili prelepi

kao nekada kada sam mislima o samoubistvu iživljavao samoubistvo

reći bilo šta je više od savršenstva

blago je 

ne liči na humor – humor je

sve što liči nije

sve što jeste lice je

geranijum

nadam se biljkama – nadam se ženi

i ovo veče protiče

tačka je vreme – čuo sam sinoć na televiziji

tren je beskraj

kurac je tačka u trenu pičke

biologija baštini put ljubavi 

u osamnaestoj i devetnaestoj sam napisao

preko dvesta pesama i sve ih spalio u dvadeset prvoj 

uživam u svakom ko slavi Boga

jako uživam u jakom

jako me tako... da i ja njega  

ja pevam pesmu – Tii pričaš priču

pričam samo za Tebe

priča je sama

priča

i

pesma

u

slovu

i