Bog Miroslav Mandić Bog

40915 - 40947

blaženstva

Hodam.

Hodam Bulevarom.

Hodam hodanjem.

Hodam pisanjem.

Hodam pevanjem.

Hodam nebom.

Hodam Bogom.

Hodam.

Hodam disanjem.

Hodam osećanjima.

Hodam mišljenjem.

Hodam voljom.

Hodam verom.

Hodam ljubavlju.

Hodam stvaranjem.

Hodam.

Hodam ponavljanjem.

Hodam obnavljanjem.

Hodam pokajanjem.

Hodam opraštanjem.

Hodam iskupljenjem.

Hodam radovanjem.

Hodam vaskrsenjem.

Hodam.

Hodam ritmom.

Hodam melodijom.

Hodam brzinom.

Hodam sporošću.

Hodam tišinom.

Hodam zanosom.

Hodam smirajem.

Hodam onako kako niko ne hoda.

Hodam onako kako nikada niko nije hodao. Hodam onako kako nikada niko neće hodati.

40948 - 40980

blaženstva

Svemirom hodam u svom srcu – srcu Svemira.

15:56h

Hodanje Svemirom bi mogao biti naslov drugog desetogodišnjeg hodanja.

Svemir se u mom srcu smanji do nepojmljivo

malog i onda se otvori do nepojmljivo velikog.

Svemir je otkrovenje Svemira

Sve je Svemir. Sve je mir. Sve je sve.

sve jedno

postojim samo sada

dok sam se tuširao i prao kosu povredio sam levo oko

tvar je tako osetljiva

kamen tako nežan

reka puna vode

ljudski život pun tuge

video sam danas jedan maslačak

pomislih da su moja osećanja u mladosti bila jedan cvet

radost ljubljenja

ljubeći sam

jebanje – čednost jedina

jebanjem – Svemir sam

18:35h

Ruža Jebanja bi mogao biti naslov drugog desetogodišnjeg hodanja.

Svemir mi pomaže da shvatim neshvatljivo. 

ljubim nepoznato

sve svedem na jedno

jebežljivo svejedno

čedno jebežljivo

jebežljivo je pobožno 

devojčurak i dečkić u meni

Svemir je najseksualniji

sve je najseksualnije

seks je otkrovenje jednog

sve pičke jedna ruža – svi kurčevi jedan put

Bogić je Bog je Bogić

dete Bogu dete

Nisam. Uspeo. Da. Jednom. Rečju. Napišem. Današnje.

33. Blaženstvo. I. Zato. Je. Svaka. Ova. Reč. Jedna. Jedina.

40981 - 41013

blaženstva

Pada sitan sneg. Malopre sam završio čitanje Biblije.

Od danas ću svakoga dana, osim nedelje, pročitati jednu stranicu Biblije u slavu

 svih svetih knjiga koje govore isto, verujem. Koje su napisane samo za mene, verujem.

napisao sam u 1185. blaženstvu 17. februara 2005.

Sneg pada sve jače.

Time što sam odbio da imam moć u ljudskoj zajednici 

snaga mi se uvećala i nema nikoga da tu energiju primi.

Ljudi ne vole decu – ljudi vole svoju decu.

Sneg je stao. Sve se beli. Hladno je. Jedna suza mi klizi niz lice.

Sklopljenim šakama kojima prosi na ovoj

hladnoći ona je za mene najlepša žena na svetu.

Divim se i odan sam prosjakinjama i prosjacima.

Vetar i hladnoća – sreća na mostu.

Prosjaci su jedina gospoda ovog grada – svakog Grada.

Želim Tii da ne lažeš sebe. Da ne lažeš Drugog. Da Drugi ne laže Tebe.

Ko laže taj i krade. Ko krade taj i ubija.

Ko Sebe laže taj Sebe krade i Sebe ubija.

Ko Drugog laže taj Drugog krade i Drugog ubija. 

Ko Tebe laže taj Tebe krade i Tebe ubija.

siromaštvo je moj univerzitet

pokajanje je moje usmerenje

asketizam je moj raskoš

podnošenje nevolja je moje džentlmenstvo

oslanjanje na Boga je moj seks

zadovoljstvo onim što dolazi od Boga je moj orgazam

sagledavanje umom je moja stazica

bliskost Bogu je moje svratište

sjedinjenje je sveto jebanje 

mistika se ponekad opisuje kao nekog čije misli prate ritam njegovih koraka

duh je u telu ovih reči

hodač se vraća svom Stvoritelju

moje i tvoje

moje je tvoje i tvoje je moje

ni moga ni tvoga

ni mene ni tebe

zazivanjem imena Božijeg dozivam Te devojčurak moj

potvrđivanjem Božije jednosti ljubim Te devojčice-rečenice

Nema boga osim Boga

volim Tvoje reči

i

slovom

i

41014 - 41046

blaženstva

Svemu je ime Ljubljeno.

Svemu-Celini-Jednom – Bogu najviše nedostaje ljubavi.

lepoto ljubim Te – lepoto prodobri me

samo to – nečuveno – želim

Bila mi je Vera Varadi.

Donela mi je novac za Stančić i hranarinu.

Rokovnik za 2009. godinu.

Poslednji put smo se videli letos u Sremskim Karlovcima.

Pričala mi je o Faludi Đerđu i njegovoj drugoj ženi Žuži

sa kojom je razgovarao danima i danima pre njene smrti.

po čitav dan smo samo razgovarali

hrabar je onaj ko nikog ne uplaši

rekla mi je Vera misao Filipa Larkina (Philip Larkin)

Družili smo se i pričali nekoliko sati – besmrtnost.

Pili smo kafu. Pojeli po kolač – besmrtnost.

Hodali zajedno jer znamo da hodamo zajedno – besmrtnost.

Sreli smo se sa Milanom Popovićem koji mi je doneo plavi folder i 

deset video traka za Plavi film i novac za hranarinu i Stančić – besmrtnost.

Pričao sam joj o drugom desetogodišnjem

hodanju koje me sve više obuzima – besmrtnost.

Uživao sam u Veri. Sve mi je čarobnije u drugome – besmrtnost.

Bivanje drugim – besmrtnost.

Uživao sam u tome što mogu da joj ispričam mnogo stvari – besmrtnost.

Većini mogu da kažem vrlo malo – smrtnost.

Prijalo bi mi kada bi bilo nekog da mu kažem sve – besmrtnost.

Nestanem u onom što govorim – besmrtnost.

Nestanem stvarajući večnu umetnost – besmrtnost.

oduvek i zauvek

večnu umetnost u punom sjaju

venčanu trenutkom sadašnjim

Rastajali smo se kod Zelenog venca kada nam je iza leđa prišla Klaudija Milutinov.

Poslednji put sam Klaudiju video pre godinu dana – i tada mi je prišla na ulici.

Pala je noć kad smo se rastali Vera i ja.

Na mostu je bio mrak – sama noć – besmrnost.

Hladnoća je prijala – sam ja – besmrtnost.

U mraku sam video isto ono što vidim i po danu – besmrtno.

Ime svemu je Ljubljeno.

41047 - 41079

blaženstva

U ovom sivilu se lepo smeješ ovim sivilom – Boginjo.

Sve sam to ja.

Sve što jeste mi kaže da sam Bog.

Ja sam neprestano jebanje žene i muža u meni.

Misterija celine je u njenoj polovini.

Bog sam jer samo Tebi Bože mogu da kažem jebao bih Te Bože-jebi me Bože.

Bog sam jer sam ništa a Bogom sam sve.

ljubav je jedna jedina ljubav

volim ljubav jer je jedna i jedina

svako je sve 

17:17h

ljubim Te vreme – Tii si moja devojka kojom ljubim večnost

ja sam neprestano jebanje žene i muža u meni – sve ono što večnost od vremena želi

Lakoća kojom izgovaram reči ističe iz moje vere u reči.

Reči su odana čeda kojima vaskrsavam sva čeda.

Lako izgovorene reči a ne ironija.

konj

divim se svemu

ljubim svakog

nežne su mi ruke

šakom u šaci i ukorak

istim pogledom

ko god me osuđuje pomaže mi da ga ljubim

pomiriši me

ja sam zahvalnost i ljubavnik zemlji

ja sam zahvalnost i ljubavnik vodi 

ja sam zahvalnost i ljubavnik vazduhu 

ja sam zahvalnost i ljubavnik vatri

ja sam Himzo Polovina – sve čežnje u jednom glasu

polovinu niko ne ljubi više od druge polovine

niko nije celina do polovina

svi događaji u meni

posvećeno bilo kom Pesoi

jebežljivo apstraktno se jebe sa konkretno jebežljivim

bogu

bog        bog

lepota

tvoja

je

41080 - 41112

blaženstva

sve se zabelelo

injem

za dva dana počinje nova godina. dani su sve duži. usred zime počinje leto

reč je istina – istina je sloboda

sloboda je odanost Bogu – rekao mi je Bog odanosti

Bože veruj mi – i ja sam Bog

Hladno je. Umetnost je ljubav za ovu hladnoću.

Dozivam Te ali nikoga ne pozivam jer moj put je opasan.

Ja sam Miroslav Mandić a to znači Tii a to jeste Bog.

Kada stignu od centra do periferije ideje se izvitopere i postanu grozne.

Periferija od grozote stvara veliku umetnost koja prožima sve.

šuma. dubrava. lug. gaj

Ime svih bića je Biće I Drugo Biće.

Nežno mislim na Tonija koji stoji preko puta kafane Proleće i pije za sreću svih ljudi.

Hodam ka mostu – pevač luda jedina.

Čitava istorija ljudskog roda ističe iz mene.

Bože pičku mu moju daj.

Slavim Tvoju pobedu – ljubeći sve gubitnike.

Ljudi su uspeli u životu i postali moćni i važni. Ja sam postao samo pesnik i Bog.

Sa mosta vidim – sve je pod injem.

Svaka reč koju napišem je ruža.

Svaka rečenica koju napišem je put.

reč

je

rečenica 

je

pesma

pesma

herojska

heroj sam svakom pesmom koju napišem

heroj

lepote

nikada nisam želeo i ne želim da napravim veliki uspeh u umetnosti

oduvek sam želeo i želim da stvorim veliku umetnost

pesma

je

velika

umetnost

pesma

velike

umetnosti

je

umetnost

velike

pesme

male

su

velike

pesme

velika umetnost – nevidljiva – nesaglediva

čednošću popaljiva

41113 - 41145

blaženstva

poistovećivanje

hladnoćom

onostranim

samoćom samih

najboljim-jedinim

bolnim jaukanjem kojim prosi pogrbljena žena

Kafkom – uzbuđenjem za Kafku

mimozama koje sam kupio prvi put u životu

dubokim cipelama koje bi trebalo da očistim

dečakom koji trči slalom kroz gomilu – kao i ja nekada

uživanjem u sve manje stvari

sve većim uživanjem u stvarima u kojima uživam

uživanjem-lečenjem

smrću koja će doći i proći

pesmom

koja

me

stvara

umetnošću

koja

me

peva

hodanjem-ljubljenjem

sobomtobom

ljubavlju za neljubljene

trajanjem

sada

i

sada i sada i sada

i

sada

ljutim i gorkim

peskovitom obalom

travom i vrapcima

dunavskim peskom

zemaljskim i kosmičkim travama

vrapcima Vilijam Karlos Vilijamsa

divljenjem-obnavljanjem

da

da i da

da

želim

želim te želim

želim

ljubim Te – ljubim se – ljubim nas – ljubim sve

ptico

ptico

41146 - 41178

blaženstva

ptico

ptico raspevana

devet sati pre novogodišnje ponoći Tebe i sva bića grlim sa mosta

Radošću Zdravljem Ljubavlju Slobodom Preobražajem Odanošću i Uspehom

Sve se sivi oko reke. Jako je hladno i jako sam

srećan jer sam na mostu poslednjeg dana u godini.

22:17h

činjenice su ptičice

ukusna si mi

lekovita nerazgovetnosti

zdravlje jasnoće

još malo do nove godine

sam samima – sam svima

radujem se da pišem u svakom trenu 

trene vodi me

tren sam

ker sam

ker tren

konj bez kobile

plavi konj

u životima odbačenih je skriveno blago

u pički su sva spasonosna naučna otkrića

u kurcu su svi putevi ka Bogu

pesma

jedino

moguća

voleo

bih

da

pevam

bolje

pesme

ali

sam

osuđen

da

pevam

najbolju

divim se svakome ko peva

još više se divim svakome ko se divi bilo kome

bilo

ko

je

moja

pesma

srećan

sam

jer

pevam

tvoju

pesmu

put

putruža put

put

dečak čuva devojčurka – devojčurak obožuje dečaka

volim da napišem reku

ni čednost. ni dobrota. ni ljubav. ni Tii. ni ja – Bog

celim telom plešem da bih napisao ovih deset najkrotkijih reči

Miroslave Mandiću – ko god da si srećna Tii nova godina svih novih godina.

ptico ptico

22:57h

41179 - 41211

blaženstva

ptico ptico

10:15h

dvoje u letu su besmrtnost

ljubav ne umire nego se smrću uvećava

11:15h

Miroslave, putujem ka Novom Sadu. Jutros mi je umro Velizar. U punoj svesti.

Poslednje reči Imao sam infarkt. Baš mi je u tom svetlu drago da smo se videli.

poslala mi je sms Vera Varadi ćerka Velizara Pavlovića

Život!!! Samo jedan neumrli život i večna ljubav oduvek i zauvek – Veri i Velizaru

odgovorio sam Veri

13:10h

Krenuo sam na most. Hladno je. Ulice su prazne.

Kao i uvek posle novogodišnje noći u gradu je mir i pustoš.

Sve radnje su zatvorene. Rade samo cvećare. Lepo mi je što cveće radi.

Od otopljenog leda niz ulicu teče vodeni trag. Jedan golub

pije iz njega. Malo dalje dva goluba piju iz barice ispod oluka.

Dobar si klovn – rekao sam osmogodišnjem dečaku.

Nasmešio se. Osetio sam da mu je toplo oko srca.

mislim na reči Dejvida Linča

Evo me u muzičkom studiju, što je najbolje mesto na svetu, s muzičarima, koji su najbolji

ljudi na svetu – najbolji. Kasno ustaju, ponašaju se kao deca i imaju tu neverovatnu

stvar o kojoj ne pričaju. Oni to prosto rade. To je nešto što može

da okupi najrazličitije ljude. I evo, bez ijedne izgovorene reči, oni su stvarno

zajedno i prave muziku. To je čista magija! Možeš sve. Treba samo da

kažeš šta želiš. Od toga nema ništa bolje! To je najveći događaj!

Ja sam muzičar koji svira muziku svih bića. 

Prostor ispred Narodne skupštine na kome je noćas 

dočekana nova godina je već očišćen. Razgaljuju me čistači ulica.

Voleo bih da u trenutku smrti ljubim Tebe i sva bića a Boga zagrlim sa osmehom. 

devet sati posle novogodišnje noći Tebe i sva bića ljubim sa mosta

Radošću Zdravljem Ljubavlju Slobodom Preobražajem Odanošću Uspehom

na početku treće i poslednje godine performansa Na mostu u predvečerje

muzika neprimetnog

Na most su mi iznenadno došle Jelena Bešir i Maja Klisinski.

Polako smo hodali do Stančića. Promicao je sneg i padalo

je predvečerje. U našim srcima se širila ista ljubav.

19:38h

Jelen i Maj su otišle a ja sam ostao sam sa Majinim 

čileanskim vinom. Rokabilijem. Mirisnim štapićima i dečačkom

čežnjom za jedinstvom i prožimanjem koju zadovoljavam ovim rečima. 

Hajdemo Miroslave počinje šest središnjih godina Miroslava Mandića.

Prve četiri su prošle. Poslednje četiri me čekaju. Posle šest središnjih.

ovo nekako odskače

reč sam

pogled sam

dodir sam

dodir si

pogled si 

reč si

vrh

sam

dno

si

konj kobili

muzika preobražava smrt

smrt je čednost koja umire u životu

ovo mi je od Tebe – ovo prosleđujem Tebi

ja sam jebežljivi dert – ljubav za sve i svakoga

jebežljivost je kvalitet besmrtnosti

mojom rukom zamenjujem Tvoju ruku na leđima

leđa su svemir dodira

karlica reči

asocijacija asocijacije – afirmacija afirmacije

čednost čednosti – jebežljivost jebežljivosti – čednost jebežljivosti – jebežljivost čednosti

Bože – Majko

41212 - 41244

blaženstva

Ja sam 41212. blaženstvo koje Te ljubi – a ko si Tii?

I danas je hladno. I ulice su prazne. I sve je obično. I

sve se ponavlja. I iz tog ponavljanja zrači veličanstveno.

12:20h

Drugo desetogodišnje hodanje bi se moglo zvati

Ruža ljubavi a sve ono što radim svakoga dana Ruža Božija.

Sve vreme pevušim starogradske pesme.

Dete sam. Dete Božije. Svim bićima sam majka i otac.

Muž sam svemu što jeste.

Pesnik sam – luda Božija.

Sve što jesam napišem. Sve što napišem jesam.

Blizu sam Stančića. Sve vreme hodam sporo. Plesanje uživa u meni.

Ulica je prazna. Glasno zviždućem.

očito neshvatljivo očito

seks najčednijeg seksa

pesma

odlazeća

svaka

pesma

odlazi

i

to

je

čini

pesmom

najjebežljivijom

pesma

prstiju

apstrakcija jebežljiva apstrakcija

um

um om um

um

reči na dlanu

moja sreća u Tvojoj sreći

s

r

e

ć

s  r  e ć  a  ć e  r  s

ć

e

r

s

telo Tii telom ljubim 

telo je misterij Boga

jedno je telo

sve Tii više verujem dečače koji si me dovde doveo

porađam Te

ja sam stvaranje koje se divi i proslavlja svako rođenje

upotrebljavaj me – nepotrošiv sam – perpetuum mobile sam

perpetuum mobile već postoji i zato niko ne može da ga otkrije

Ja sam Anđelka odbačenih.

srce srcu treperi

um misli um

lepota se jebe za sreću svih bića

ja sam lepota

41245 - 41277

blaženstva

nedostaješ mi

sinulo je – za dečakom

sa koricom hleba u kljunu vrabac je prhnuo ispred mojih nogu

kad kažem vrabci i kad kažem vrapci ljubim i vrabce i vrapce

ja sam pesma za gledanje 

gledajuće reči

11:40h

ja nisam budućnost – ja sam večnost

Bog Vam dao zdravlja i sreće – rekla mi je sa božanskim sjajem u očima prosjakinja-Boginja.

ja sam pesnik koji peva da bi bio dostojan

Minerala

Biljaka

Životinja

Duhova prirode

Ljudi

Više inteligencije

Boga

pesnik dostojan seljaka radnika prosjaka odbačenih...

Treću desetogodišnju sliku koju stvaram crtajući svakog dana plave ruže i 

koju sam do sada zvao Plave ruže od danas zovem Plava ruža plavih ruža.

Ljubav-uprkos. Ljubav za uprkos.

Živim u jednom jedinom realnom svetu svih živih bića oduvek i zauvek.

Ljudi žive u ljudskom svetu. Nerealnom. Izolovani od života samog.

Ljubav koju roditelji dobijaju od svoje dece ja dobijam od prosjakinja i prosjaka.

Po svoj prilici na subotnje čitanje neće doći niko što je uvek dobra prilika za priliku. 

Ne da nije bio niko nego su bili Izabela (Isabel Herling) i

Franciska (Franciska Walther) i Hilmar (Hilmar Neuroth).

Radujem vam se blaženstva koja me pišete da bih vas pevao.

Mili moj Miroslave,

šta misliš, ako nisi već planirao drugačije, o tome da danas pišeš

kako si me jebao od juče do sada? Baš onako kako si mi napisao

u poruci Od kada si mi sinoć napisala jebi me jebem Te neprestano do

sada – ljubav. I to da pišeš u detaljima... u svakoj sitnici... Volela bih da

to pročitam u Miroslavu Mandiću. A ja se pripremam u sebi za naš susret u kome

ćemo pričati o našem seksu. Uskoro. Ljubim te toplo, tvoja Milinica

poslala mi je mejl Milinica

Milinice moja neću Tii pisati kako Te neprestano jebem jer Te već jebem.

Hoću da Tii pišem o ženi koja stoji na uglu

Bulevara i ulice Branka Krsmanovića i prosi od ljudi

u kolima. Prišao sam joj sa leđa i dao joj novac. Okrenula

se i rekla hvala. I onda sam video da je to najlepša žena na svetu.

ugrejalo me je njeno hvala

sjaj u njenim očima

ljubav

jebanje

ljubljenje

pevanje

Milinice moja pišem Tii sve ovo da bi živela kao da si neprestano jebana od

rođenja do smrti jer tako jebu oni koji jebu i tako se jebu oni koji su jebani.

pišem

pišem slaveći

pišem slaveći ljubav

ljubav slavi jebanje

jebanje slavi ljubav koja se jebe

19:19h

jebem Te

19:20

nedostaješ mi

19:29h odlučio sam da četvrtu knjigu Miroslav Mandić posvetim

dečaku u meni koji me je Bogu poveo i dovde doveo i kome sve više verujem

41278 - 41310

blaženstva

Juče sam moje pesništvo i umetnost nazvao Pupoljak Božiji.

15:18h

mislim o drugom desetogodišnjem hodanju

hodanju Svemirom i pomislim to je Hodanje Bogom

Olovkom debelog srca dugačkom skoro pola metra koju mi je poklonio

David Macura sam na pločniku Andrićevog venca napisao Pupoljak Božiji.

Celina stvara – deo ljubi.

Ja sam umetnost celine i pesništvo delova.

umetnost ruže i pesništvo puta

pesništvo ruže i umetnost puta – hej pa to sam ja

ja – Bog

to što pišem piše Bog

uvek Bog

Bog odmah

ko sam – Bog sam

neko je tako lep

neko je tako slobodan

neko je ruža – neko je put

za oboje sam oboje

ko sam – Bog sam

neko je tako lep

neko je tako slobodan

neko je ruža – neko je put

za oboje sam oboje

u nozdrvama

razigrano srce ljubi priljubljeno srce

lutajući um traži smireni um. smireni um grli lutajući um

to što je nekom ruža to je i meni ruža

ko je nekom komšija i meni je. ko je moja devojčica i nekom je

ko je ritam – ja sam melodija. ko je melodija – ja sam mu ritam

ja sam jedini ritam – ja sam jedina melodija

jedna ruža svih puteva

jedan put svih ritmova

    jedini ritam jedine melodije             

čednost nepotrošiva

lepota neupotrebljiva

41311 - 41343

blaženstva

Čovek se začinje u polnim organima – Bog u srcu.

Ono što je Bog Svemu to je Tvoje ime Tvom telu.

Ko ne veruje u Boga ne veruje ni u svoje ime.

Krotkost je najjebežljivija. I danas sam to doživeo.

nema nikoga. nikom sam sve

niko je negde

niko je Svemir. Svemir je negde

nigde je neko

nigde je Bog. Bog je neko

ovo je ovo. slutnja ovog

igram se sam

ja

sam

ljubav

svakom

 ko

se

igra

sam

igram se igre

ležiš mi na grudima. ležim Tii na grudima

ja sam svetlost kojom nastaju ove reči

ja sam lepota praznog puta

radujem se da napišem svaku sledeću reč

bilo koja reč sam ja. svaka sledeća si Tii

gde god je put tu sam ja

ko god je ruža to sam ja

sve što je muzički rečeno je jebeno

jebeno je svetinja

ovom stazom

on tako. ja ovako

promena je pun krug

vera je predavanje milini

Ja sam knjiga vaskrsenja.

teško mi je što sam sam i jako sam srećan što sam sam 

ja sam Tvoja sreća

ljilje

kako si samo lepo ljilje

gnezdim se u najtoplijem srcu. jednom srcu. srcu odbačene i odbačenog

um odbačene ljubi srce odbačenog. srce odbačenog ljubi um odbačene

41344 - 41376

blaženstva

Bogić

Hodam. Hladno je. Ulice su prazne. Mislim na Bogića i

Njegovo rođenje. Plačem od radosti i osetim – i ja sam Bogić.

Bog i jeste jer je svako Bog

I ova suza koja mi curi niz nos je Bog.

Jedino Bog ljubi sve. Jedino Bogom ljubim sve.

Mostić – maglica – Bogić

ruža reči – ružice rečenice

jebi me – jebanjem 

ljubi me – svim bićima 

misli me – jednom mišlju

voljuj me – Tobom 

veruj me – treperenjem

voli me – Sobom

stvaraj me – Bogom

ne žurim

lagano odmičem

tamo gde ću stići već jesam

simbol sam svih simbola

put putu. drvo života drvetu života. ruža ruži

plešem da se sve prožima

signal sam svim signalima

pišem da svako svakom veruje

to što osećaš – to sam ja

ja. ne ti – kažeš mi Tii 

ja

pesma

ti

umetnost

skromnost je bogatstvo

Sister Rosetta Tharpe

Bog je rođen – pridruži mi se.

čini šta hoćeš – budi ono što želiš

ljubav ljubi ljubav 

sloboda sloboduje slobodu 

istina istinuje istinu 

pesma vaskrsava pesmom

41377 - 41409

blaženstva

vetar mi nosi sitan sneg u lice

pridruži mi se

jebeno je isto – sve ono što me privlači

strpljivost i sneg

jebežljivi nos i pučina

prilika u predelu

uzbudila me je prilika

neko na horizontu

sve što me privlači je u meni

neodustajanje i nenasilje

orgazam i čednost

celina se obnavlja u deliću – delić se potvrđuje u celini

ponavljam da bi me ponavljalo

crvendać sam u granju

i granje sam

u Tvojim sam šakama

sneg je prestao da pada pre nekoliko sati. razvedrilo se. vreme se menja

uz ovaj bluz uvek poletim

jebeno su dobre dobre stvari

krhkost je besmrtna

ponavljanje je neponovljivo lepo

ne tugujem za svim onim što nisam jer to si Tii umesto mene

neka niko ne tuguje zbog onog što nije jer ja sam to umesto njega

isti put. isto bespuće

koraci u noći

sve što me privlači je jebeno isto 

i strpljivi sneg i jebežljiva pučina i nos u predelu i 

nenasilje orgazma i čednost nenasilja

neodustajanje ljubi sve koji su odustali

ne odustaj odustajanje moje

ljubimo se – ljubav smo jedni drugima 

jebemo se – Bogu smo Bog

bog

i

ja

smo

ljubav

božija

41410 - 41442

blaženstva

Hvala Lazi što mi je obrisao sve prethodno napisano, pa juče nismo razgovarali.

Kada te Laza ujutru udari rasparenim čarapama po glavi, odmah bolje razmišljaš. 

Traženje parova čarapa po gomili je jako dobra

vežba, kao i zimsko oblačenje u letnjoj kuhinji.

Mali pas mi greje levo stopalo, a Laza dodaje - a veliki ti fanfrci. 

Juče je ponovo bio problem, kompjuter se zatvorio

 u sebe i nije mi dozvoljavao da nastavim, tek sada mogu, posle

intervencije stručnog lica – Predraga Anđelkovića, antropozofa iz Pančeva.

Laza mi ne dozvoljava da pišem o njemu, preti da će mi

sve obrisati, međutim toliko se razigrava po prostoru da je

nemoguće da se bilo šta uradi bez njegovog komentara. 

Tu je i Mirta koju nervira kad neko radi na kompjuteru, jer to nije

ona. Hoće da ti pošalje svoju prvu knjigu Zašto, koja još nije objavljena. 

Na fotelju je došla i Lena, tako da sam pod okupacijom. To je ona priča o porodičnim

ljudima, koji odgovor o tome kako su počinju imenom nekog od člana porodice.

Tu je i TV koji se pojačava čim deca počnu da govore i prema

tome ko drži u rukama daljinski znamo ko je glava porodice.

Divna razigrana porodična atmosfera govori umesto

mene, pa ja već odavno gubim želju da bilo šta kažem, već

ostajem u nemoj depresiji, koja krasi ženu u 48. godini života.

Ono što je sigurno je da sam u klimaksu, pa tako počinjem novu, značajnu eru u

svom životu. Lakše mi je jer sada imam izgovor za sve što ne mogu, neću i ne volim.

Tako je, moj Miroslave, u životu. Podrazumeva se da smo ugušeni kao

deca u odnosu na roditelje, a još više smo takvi kada mi postanemo roditelji.

Ja sam danas čula da je u Srbiju došla Nataša Kraus, euritmiskinja iz Berlina,

pa uporno mislim, kako ćemo se ponovo naći u euritmijskom krugu u Zrenjaninu. 

Želja mi je da se u tvojoj knjizi pomene reč euritmija, mislim da do sada

nije pomenuta, a znam sigurno da na ovim prostorima ne postoji euritmijski rad.

U stvari skoro niko nije čuo za ovu divnu umetnost pokreta.

Umetnost budućnosti.

Srećna sam da sam imala priliku da doživim nagoveštaj

euritmijskog rada i da ću to kao i antropozofiju poneti u buduću inkarnaciju.

Simbolično, ali i suštinski ujutru radim euritmiju, to mi znači manje

bola zbog usamljenosti u poštovanju suštinskih životnih vrednosti. 

Znamo oboje da je tako bilo celog života i da ćemo umreti usamljeni.

To uopšte nije tako strašno jer se osnažujemo za jos veću usamljenost posle smrti.

Kako uspevaš da održiš kondiciju u svakodnevnom pisanju 

blaženstava, šta kada dođes do sasvim pročišćene kristalne rečenice, misli?

Da li te spašava forma 33 ili uskačeš u hladnu vodu, bez straha, pa šta bude? 

Često sam želela da ti pomognem, ali mi je to sve teže jer živim u sistemu. 

Bez obzira na nemoć, svakodnevno, u nekoj situaciji pomislim

da sam to naučila od tebe, ili od Laze, pa se tako iskupljujem 

za to što te ne zovem i što izgleda da smo potpuno razdvojeni.

Mirta komentariše da bi i ona volela da tako nešto piše, gledajući mene.

Meni je drago i što Dušan, sin, ima tebe. On sada lunja negde po gradu.

Verujem da će uskoro doći i potražiti te, makar iz sebičnih, mladalačkih razloga.

Laza opet komentariše da tebi pišem 33 blaženstva, a njima

saopštavam 33 gadosti, jer sam se pobunila da mi ne bi smetali.

On kaže, nemoj da ja napišem 34. blaženstvo Miroslavu. 

Ovde postaje gusto, svi su se uskomešali, a

Laza euforično prosipa svoje dosetke i pošalice. 

Uskoro ću stradati, nervoza postaje sve veća, mali pas Ejmi reži, Lena se penje po

Lazi, Mirta autistički sa slušalicama i mobilnim telefonom ponavlja refren pesme. 

Vreme je da deca idu u krevet, bez obzira što su velika.

Pred kraj bilo bi lepo osloboditi se gluposti ili se potpuno njima prepustiti.

Svi te mnogo volimo i ljubimo.

41443 - 41475

blaženstva

ruža pesnika

muzika mistika              ja          boginja ljubavnika

put umetnika

jesam i to pevam. pevam i to jesam

ja sam

ja sam     bog    ja sam

ja sam

bog

bog    ja sam    bog

bog

samo ja – kažem ja

samo Tii – kažeš Tii

napisah nikada napisano

posvećeno radu Nacrtah tri crte nikada nacrtane

sve budi lek svemu

sve

knjige

su

 u

ovoj

pesmi

sve knjige su jedna knjiga. sve knjige su u jednoj knjizi

Reka se isparava. Preobrazila se. U nebo teče. 

reka se isparava – preobražavam se – u nebo teče

koliko

sam

ih

samo

napisao

tih

običnih

pesama

obična

pesma

najjebežljivija

obična

pesma

obično

ljubi

pevam

i

ljubim

običnost – tajna ljubljenja

običnost – tajna Svemira

obično nesaznatljivo obično

obično

pevanje

običnom

bogu

grliš me

kako je samo neobičan Tvoj običan zagrljaj

pevanje

je

preobraženi

krik

tek

rođene

bebe

pevajući

ja

sam

tek

stvorena

beba

pevanje

je

stvaranje

ko

peva

dobro

je

i danas sam video jednu devojku kako po hladnoći ide ulicom i peva

pridruživanje

je

pevanje

smrt

je

početak

a

rođenje

kraj

pesme

pesma

peva

nepoznato

pesma

stvaranja

peva

pesmu

čuvanja

i

peva

pesmu

obnavljanja

p

e

s

m

a

d e č a k    ja    p e v a č 

p

e

v

a

č

i

c

a

dečak pevač – pesma devojčica

ko

peva

lepo

mu

je

41476 - 41508

blaženstva

smrt me iskupljuje za povređivanja koja činim životom

revolucija najbrže zastareva i najbrže vaskrsava

Krenuo sam na most. Mislim na reči Isaka Sirina.

Šta je znak da je neko dostigao čistotu srca? Kad neko sve ljude vidi kao dobre.

Stojim na pešačkom prelazu kod Pravnog – blaženstvo sam.

Vraćam se sa mosta. Do sada nisam mogao

ništa da napišem. Pisanje je negde lutalo i odlutalo.

Napisati samo nekoliko reči je veliko čudo i velika umetnost.

Ne bih uzela pa ne znam šta da je taman

kaže jedna žena muškarcu sa kojim hoda.

Zapevaj umesto mene.

I ovo 41484. blaženstvo se neprestano vrti.

Blaženstva kruže jedno oko drugog i jedno u drugom.

Lepoto Tii me pišeš.

Ovo nije neko posebno blaženstvo ali je negde nekom potrebno baš takvo kakvo je. 

Iz ovog mirnog i ravnomernog hoda se širi ljubav svim bićima.

Ide taj čovek – svim bićima je dobro.

Ide taj čovek – pesma se peva sama.

Evo dušo – rekla mi je prodavačica jabuka dok mi je vraćala kusur.

Istoj prodavačici sam pre neki dan rekao da je lepo što

je uvek ljubazna i vesela. Šta ćeš, živa duša – odgovorila je. 

Kada sam ušao u topao Stančić osetio sam neopisivu zahvalnost

i pomislio na sve one koji se sada smrzavaju ili umiru od gladi.

Divim se monahinjama i monasima.

Divim se svakom ko se predao bez ostatka. Svakom ko je na putu bez povratka.

Pričao sam sa Ivanom Đokić-Saunderson i rekao joj da je ona drugar i lepa žena.

Čitav život me vodi dobrota a oblikuje lepota.

tajna života je u dobroti i lepoti

dobrotom plešem

lepotom pevam

bezrazložna dobrota

bezbrižna lepota

Svemir je dobrota. Bića u Svemiru su lepota.

Svemir je u mom srcu

srce dobro srcu

lepo srce lepo

moje srce u Tvom srcu

Tvoje

srce

u

mom

srcu

41509 - 41541

blaženstva

Svaka reč koju napišem je oprosti.

Svaka reč koju napišem je molim Te.

Svaka reč koju napišem je hvala Tii.

Svaka reč koju napišem je ljubim Te.

Sve što jesam je zahvaljujući Bogu.

Sve što jesam je ljubav Božija.

Ja sam pevač ljubavi.

Prvi put ove godine na Dorćolu prelazim prugu pokrivenu snegom.

Prvi put ove godine gledam Dunav.

Prvi put ove godine vidim velike sante leda na njemu.

Na Dunavu su velike sante leda. Na Savi nema leda

poslao sam sms Ivani Đokić-Saunderson

Hvala na slici reka! 

odgovorila je 

Svaku reč koju napišem napišem prvi put.

Baš to što se reči i stvari događaju uvek prvi put 

 i omogućava da se reči i stvari stalno ponavljaju.

Uz obalu je puno crnih pataka. Na sredini reke je puno gnjuraca.   

Telo sam Božije.

Volim seks – Bog je najlepši seks.

Volim ljubav – Bog je ljubav.

Volim da hodam – to Bog hoda.

Smešim se inju na granama.

Raširenih ruku se tri puta okrenem oko sebe na snegu. Eto šta čini Bog. 

bog

jesam

ljubim

Bože molim Te da sva bića osete Tvoju ljubav.

Bože molim Te da sva bića budu ljubav.

Bože molim Te da sva bića budu Bog.

Uživam u blaženstvima.

Blaženstva su orgazmi Boga.

Kada sam pišući prvu knjigu Miroslav Mandić odlučio da svakodnevna

33 zapisa nazovem blaženstva tri presudna uticaja osim Božijeg i mog

iskustva su bila Hristova Beseda na Gori – tumačenje Uspenskog o blaženima

iz Besede na Gori i knjiga Ljiljane Klisić Telesna psihoterapija – do orgazma i dalje.

Samo ja sam Bog.

posvećeno Srđanu Jerotijeviću Nindži

Bog piše. Reči su sin. Tii – Sveti duh.

Sve je jedno u drugome. Sve je jedno drugim prožeto.

sve

je

jednom

pesmom

pevano

Plačem od radosti zbog Svetog duha. 

Svetim analogijama pevam svetinje.

Od kada mi se otkrilo da Bog ljubi Samog Sebe

od tada me Njegova ljubav najviše preplavljuje.

Ko je video svoju majku ili oca kako plaču taj je

spoznao da su majka i otac najlepši kada se smeju.

Ko ne veruje i ne ljubi Boga kada u Miroslavu Mandiću pročita Bog neka ga

preobrazi u ono što veruje i što ljubi i bićemo sestra i brat po preobražaju.

Verovaće mi i ljubiće me.

Tri puta poljubim vazduh ljubeći sestrinstvo i bratstvo po preobražaju.

41542 - 41574

blaženstva

sve je isto

svačije ime je Ja

isto ime

samo Bog

ko je pogodio u centar pogodio je i sve ostalo

reč

peva

reč

To je delo lepih reči.

To su reči lepog dela.

poskočim

u ovom blaženstvu sam zauvek ostao u vazduhu

prožet-sjedinjen

reci Bog je ljubav – Bog je ljubav

Miroslave napiši pesmu Bog je Bog

bog

je

bog

uživam gledajući ljude – svakome bih ruku poljubio 

svako ko mi dolazi u susret u Knez Mihailovoj je moja molitva

ja sam jedan jedini manastir – otvoren manastir – pesma svih bića

telesna

pesma

osećajna

pesma

misaona

pesma

voljna

pesma

verujuća

pesma

pesma

ljubavi

pesma

bog

ponovo poskočim

svidelo mi se da izgovorim reči u diktafon i poskočim

lepo je biti Bogu konj

lepo je biti Bogu asfalt

lepo je biti Bogu luda

lepo je šaliti se sa Bogom

lepo je svakoga dana doći na most i na mostu Boga obradovati

lepo je pisati Bogu

verujem da Bog sa uživanjem čita ovu knjigu

ovo blaženstvo pišem za starog uličnog psa pored koga prođoh

15:30h

moja umetnost je Bog