AUTOBOGOGRAFIJA

24. januar 2025.

27445. dan mog života

 

 

ti i ja

krenimo

u

ne, ne

verujem

da se ova

rečenica

ne čuje

 

 

25 01 1973

sve što

me opčinjava

opčinjava me na takav

način da shvatam da je sve

što postoji opčinjavajuće

koliko se opčiniš toliko ti

je. kažu da u mudrim

rekama nema

zatvora

 

 

26 01 1973

ko dublje

stavi levu ruku

u levi džep učiniće

nešto što ništa ne

znači ali će leva ruka

biti u levom džepu

to je sve

 

 

27 01 1973

tajne sna

tajne policije

tajne zatvorske uprave

vojne tajne

tajne magijskih obreda

tajne tajnih društava

državne tajne

tajne banaka

tajne postanka

crkvene tajne

iza tajni se krije glupost

tajne su tu samo zato da plaše

ja ih se bojim

branim se od tajni

tako što ih nemam

_____

 

zatvor je

kao grob

_____

 

 

28 01 1973

artur rembo

je pesnik za zatvor

 

žerar de nerval

je za čitanje u zatvoru

 

fjodor mihajlovič dostojevski

je rođen za zatvor

 

mašti je

mesto u zatvoru

 

 

29 01 1973

otac je praznina

majka je ništa

ja sam posledica

sa puno koštica

_____

 

zatvor

počinje ocem

i majkom. ali to

svi znaju

_____

 

 

30 01 1973

ne mogu da mrdnem

sa jedne strane policija

sa druge magija

ispred mene krivica

od pozadi kazna

 

 

31 01 1973

ruža i sloboda

ja između

božije ja

rob i ja

 

 

1 02 1973

zastoj u

sranju (mišljenju)

koliko je govana

u meni!

 

 

2 02 1973

moja snaga

bolno je mučena

od moje ljubavi

 

moja snaga

bolno je mučena

od moje ljubavi

 

moja snaga

bolno je mučena

od moje ljubavi

 

moja snaga

bolno je mučena

od moje ljubavi

 

moja snaga

bolno je mučena

od moje ljubavi

 

moja snaga

bolno je mučena

od moje ljubavi

 

moja snaga

bolno je mučena

od moje ljubavi

 

 

3 02 1973

skoro svi

pušimo kumanovsku

dravu. to je istorijski podatak

ko iz pičke. žuto-narandžasta

kutija kao za prosjake. svet

prosjaka koji puše

istoriju

 

 

5 02 1973

nema muzike i

zato sve što čujem

čujem kao muziku

pisma su otvorena

i kada ih dobijam 

i kada ih šaljem

slobodni smo

ne moramo

ništa da

skrivamo

 

 

7 02 1973

ruke u džepovima

naslonjen sam o brdo felni

pada sneg. neka pada. pušim

u zatvoru sam. neka sam

srećan sam

_____

 

kada mislim na zatvor

mislim na stotinu pari cipela

koje su nas noću čekale uredno

poslagane na drvenim policama u

prostoriji sa dva čučavca. strpljive i ne

znam po čemu dobrodušne one bi

u svakom jutru krenule sa nama

da podele dnevnu porciju

određene nam kazne

_____

 

 

8 02 1973 četvrtak

gde su da su

nokti rastu pa rastu

 

 

9 02 1973

ako u

moju dušu ne

može da stane

i poslednji insekt

onda jebeš

moju

dušu

 

 

10 02 1973

nepodnošljivo

slon u staklarnici

kugla sladoleda u livnici

kurje oko u tesnoj cipeli

zatvor u zatvoru

ja u meni

_____

 

uzrok moje

gluposti je bio

u tome što sam

jedino osećao

svoju bol

_____

 

 

11 02 1973

jesam slon ali zašto zatvaranja i ponižavanja

 

jesam sujetan ali zašto ubijanja i zlostavljanja

 

jesam magarac ali zašto ne mogu da mislim ono što mi se misli

 

 

13 02 1973

sve svoje

nade sam uložio

u okeane. tipujem na

ne-ljudsko. ali šta ću ja

onda među ljudima i

to još u zatvoru

prepunom ljudi

unose rezervne

krevete

 

 

14 02 1973

ljiljani u polju

niti žnju niti predu

na vetru rastu

raste im se

 

kako bih

preživeo da

nije bilo cveća

 

 

15 02 1973

stanem pola metra naspram zida pa se

s    p     o        r          o

p  r   i   b    l     i      ž      a      v       a         m           zidu 

studiram detalje i malter

 

 

16 02 1973

zapišti električno zvono

i grunu narodnjaci kroz zvučnike

budi se radni narod. zaboravi na boga i

prusta. budimo se i mi zatvorenici. ne tražimo

izgubljeno vreme. znamo ono je ovde u ovim

zidinama. skačem sa gornjeg kreveta. šetač korzoa

do mene u krevetu još spava. nadzornik buda udara

palicom po krevetu i svi skaču na ovu opomenu

mogao bih se baviti realizmom ali u njemu nema

dovoljno realnog. prija poniženost. konačno si

definisan. nema dilema. nema izbora

konačno nesloboda. sve je

jasno kao palica

_____

 

nijanse

da svakako i

nijanse. ali ne nijanse

bez krajnosti. zatvorski zid je

delio na spolja i unutra. i tu nije

bilo nijansi. nego samo krajnosti

koje se sudaraju i spajaju u punom

ništavilu. u zatvoru sam bio u

spajanju. svetom

neznanju

_____

 

 

17 02 1973

trpljenje i pušenje

trpim pušenje

pušim trpljenje

 

 

18 02 1973

presvlačim se

pod toplim kaloriferima

greješ dupe pita ćelavi bik prezimenjak

grejem dušu kažem mu

zajebi kaže mi

 

 

19 02 1973.

tuširanje posle posla

gužva u kupatilu. jedva

nađem mesto. goli robijaši

pod vodom spiraju svoju

prljavštinu. po licu im

pada voda

sestrinska

_____

 

na tuširanju

se najlakše moglo čitati

ko je ko. zatvorsko who is who

po tome da li mu je telo bilo istetovirano

kobrama. orlovima. šakalima ili ženama-ribama

moglo se tačno znati kojoj školovanoj generaciji

kriminalaca-domaca pripada. bilo ih je sa kukastim

krstovima. špricevima za fiksanje. tetovirani pod

levom sisom i sa imenom dženis džoplin. reč

sloboda je tetovirana između dve pesnice

okovane lancima. toliko je bilo slika na

njihovim telima da si po njima znao

da se nalaziš među odabranima

neistetovirani nisu

bili zanimljivi

_____

 

 

20 02 1973

ugojio sam

se od krivice

i nemoći

_____

 

svet

je podeljen

na jedne i druge. bilo

koje jedne i bilo koje druge

ono što je bitno to je da i jedni

i drugi čine sve da se ostali pridruže

baš njima. i tu nema izbora. možeš jedino

ostati sam. samim sobom njim samim. ali tada

na meti i jednih i drugih. jer dogod ne dođe do ratnog

sukoba između ove dve grupe one svoje neprijateljstvo

jedni prema drugima prazne na pojedincima i to obično istim i

za jedne i za druge što rečito govori o istovetnoj prirodi i jednih

i drugih zapravo njihovom savezništvu pod zajedničkom kapom

njihovih nazora koji ih ujedinjuju. ti nazori bi se mogli opisati 

kao traženje neprijatelja u svojoj okolini i pronalaženje

krivice i krivaca u drugima za razliku od principa

traženja prijatelja oko sebe i pronalaženje krivice

i krivaca u samom sebi. a ja sam bio dečak

zeleni dečak koji je želeo da pripadne

sebi a to znači biti raspet kao

hrist u neprestanom

plesu

 

 

21 02 1973

u crvenoj koverti

na dnu kofera tolstoj

dostojevski. francuska

prostitutka. kiš. kami. helderlin

i sa njima mnogo crvenih krava

koje u ovom društvu na miru

pasu svoju travu

 

 

i

 

 

moja snaga

bolno je mučena

od moje ljubavi je

jedno od najbolnijih

ali i jedno od

najspasonosnijih

iskustava koja

sam imao

u životu

 

 

i

 

 

ako u

moju dušu ne

može da stane

i poslednji insekt

onda jebeš moju

dušu i zato je

moja duša

postala

duša

svakog

i

svih

bića

 

 

i

 

 

ne-ljudsko

nego

sve-bivajuće

 

 

i

 

 

ja sam

bio dečak

zeleni dečak koji

je želeo da pripadne

sebi a to znači biti

raspet kao hrist u

neprestanom

plesu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

23. januar 2025.

27444. dan mog života

 

 

ti i ja

krenimo

u

ne, ne

verujem

da se ova

rečenica

ne čuje

 

 

31 12 1972

zidina debela i visoka

uredno zidana. čvrsto zidana

dvorište je prepuno cveća. prošla

je još jedna godina. zaista crvene

krave vole ljubičasto nebo i ja sa

njima. ponašam se normalno

sve mi je nepoznato. ipak

zatvor liči na

zatvor

 

 

1 01 1973

prežderali se

pili kolonjske vode

pustili nas da gledamo

televiziju celu noć

bilo je kao na

filmu

____

 

najveći

problem u zatvoru

mi je bio kada bi me neko

upitao na koliko sam osuđen

ja sam se tada stideo sebe jer

je moja kazna bila mala. plašio

sam se da svojom kaznom ne

povredim njega koji je tu bio 

već nekoliko godina pre

mene a ostaće tu

još koju godinu i

posle mene

_____

 

 

2 01 1973

prepun stomak

slabost u nogama

haos u glavi

užas u duši

da sam

zamišljao ne

bih mogao gore

zamisliti

 

 

3 01 1973

živele

felne i mi

felgaši

_____

 

u zatvoru

sam zavoleo

ptice. hranio sam

ih hlebom. posle

toga se nisam

plašio

represalija

_____

 

 

4 01 1973

nikom ništa

grozno mi je

 

 

sreda

vežbam

daljinu

 

 

11 01 1973

provokator

čovek-pizda

možeš me prijaviti

ja i dalje verujem u kišu

verujem joj jer je lepa. i jer

pada. jer ne sudi a pada. i

pada mi po kosi. zatvorska

kiša usred zime po mojoj

zatvorskoj kosi ili tako

nekako i tome slično

u ovim danima

u mom

stomaku

_____

 

zoran je bio lep mladić

zapravo izuzetno lep i izuzetno

pametan. studirao je slikarstvo u beču

u zatvoru je zbog falsifikovanja. želeo sam

da se družimo. da razgovaramo. on nije želeo

rekao je da je za njega sve osim kriminala dosadna

farsa i da on neće da učestvuje u tom pozorištu i da njega

interesuju samo stvari sa one strane zakona tamo gde je sve

rizik i gde se ne mora raditi. zaista me je uzbudio pogotovo njegova

hrabrost i njegov prezir. postideo sam sebe i osetio se malim sa svojom

potrebom za vrlinama. ali jednog popodneva nekoliko meseci kasnije

prišao mi je stariji povijeni čovek i rekao pazite se zorana on radi

za policiju. rekao je i otišao. više nikada nismo progovorili. u jednom

nezaštićenom svetu osetio sam se zaštićen. neko je bez razloga

brinuo o meni. osetio sam da postoje bezrazložno dobri ljudi

i to sam zapamtio. zoran lepi hrabri mladić se pretvorio u

nezanimljivo laprdalo. zašto je on drukao policiji ne

znam. ali u svakom slučaju nije mi to bilo

zanimljivo. ipak su to radili mnogi

_____

 

 

12 01 1973

iznad glave

mi je betonska ploča

kako dalje kad je dalje beton

a nemam humor da ga razbijem

jebem ti robijanje kad me

je zarobila sujeta

 

 

13 01 1973 subota

isekao sam iz

novina fotografiju tolstoja

stavio je u crveni koverat na

dno kofera. sada smo

na dnu zajedno

_____

 

za celo vreme

zatvora isecao sam iz novina

fotografije ljudi koje volim. stavljao sam

ih u jednu crvenu kovertu i oni bi se u njoj družili

a ja sam se osećao puno sigurniji sa njima. oni

su mi bili i otac i majka i braća i sestre i partija i

država i otadžbina. njihovim licima ja sam

predao svoje misli i svoju dušu

_____

 

 

14 01 1973

sanjam tekstove

skoro svaku noć. to

su tekstovi o vazduhu

boje vode talasanje

talasa za talasom

_____

 

u jednoj svesci

pisao sam duge jednolične

tekstove koje sam noću sanjao

svesku sam pred izlazak spalio u klozetu

jer nisam želeo da mi je oduzmu ili gledaju

ne sećam se tih tekstova ali znam da su bili o

prostranstvu i o neuhvatljivom. bili su kao muzika

kao slonova kiša koja pada. o kojoj sam pisao stranice

i stranice. o kiši slonova koja pada. o kiši vrabaca koja pada

i pada dok kiša nosoroga pada i neprestano pada. o kiši magaraca

koja kiši i koja pada po leđima konja i koja kiši i pada po očima i repovima

magaraca. kao da je sve bilo o slonovoj kiši i kao da je samo pisanje bilo i

padanje  i kišnjenje. i uvek kao da je bilo o vrapčevoj kiši koja pada po krilima

vrabaca kao da je sve bilo kiša slonova i magaraca i kao da je sve bilo padanje u

toj sobi od stotinu robijaša i kao da je uvek sve bilo u knjigama napisano. i kao da je

stalno padala neupućena kiša i kao da je stalno bilo upućeno padanje i kao da je stalno

bilo iznenadno kišnjenje. i ja sam o tome pisao o tome da slonova kiša pada i kiša

nosoroga i kiša svih kiša i kiša svih vrabaca i kiša svih pravaca. i o tome je bilo

potrebno pisati jer je i kiša ruža padala. a kiša grožđa kada pada pada sva

lepota od koje sam uzimao i pisao tekstove u sobi sto robijaša. i u snovima

u toj sobi su padale slonove kiše vrapčevih kiša i u snovima vrapčeve

kiše padaju neprestano i rađaju male vrapce. jer je i u snovima sve

voda. voda jabuka. voda koja padajući pada i padajući raste

slonova voda koja pada je kiša slonova. a kiša magaraca koja

pada je vrapčeva kiša i sve što pada je kiša ružinih latica i

svaka kiša usamljenih nosoroga pada po jabukama

grožđu i ružama. jer je padanje kišnjenje i slonova

kiša je kišnjenje i kišnjenje je padanje kiše

usana koje padaju po licu i usnama 

sto robijaša

i

tako su robijaši

bili ljubljeni u mojim

spaljenim zatvorskim

tekstovima u kojima sam

stalno slušao šum kiše i

stalno gledao magarce

vrapce i slonove

_____

 

 

15 01 1973

pa da

kako da ne

u svakom slučaju

u daljini su brda daleka

juče je do mog kreveta

došao jedan novi. novi

novi. doneo je sa sobom

dvanaest godina. nemam

ništa da kažem i toliko je

dosta. od mene felgaša

proizvođača felni

 

 

16 01 1973

buđenje

brojanje. izlaženje

brojanje. posao. brojanje

ulaženje. brojanje. stojanje

brojanje. šetnja. brojanje. ulaženje

brojanje. večera. brojanje

stojanje. brojanje

spavanje

 

buđenje

brojanje. izlaženje

brojanje. posao. brojanje

ulaženje. brojanje. stojanje

brojanje. šetnja. brojanje. ulaženje

brojanje. večera. brojanje

stojanje. brojanje

spavanje

 

buđenje

brojanje. izlaženje

brojanje. posao. brojanje

ulaženje. brojanje. stojanje

brojanje. šetnja. brojanje. ulaženje

brojanje. večera. brojanje

stojanje. brojanje

spavanje

_____

 

brojali su nas

kao stoku. nikada

nisam bio toliko matematika

kao u zatvoru. brojali su nas kad

izlazimo iz zgrade. kad ulazimo u

zgradu. sve dvojica po dvojica u

paru. kao deca. brojali su nas

dok nismo zavoleli

_____

 

 

17 01 1973

crvene

krave

vole

ljubičasto

nebo

 

 

18 01 1973

isto kao i

juče samo

krave

 

 

20 01 1973

govna su

mi pred ustima.

mrdnem li... ne

smem ni cigaru

da zapalim

 

 

21 01 1973

ne mrdam

ali sam zapalio

i sebi i kravama

i govna su mi

hrupila u

usta

 

 

22 01 1973

život je

onoliko koliko

možeš da

izdržiš

_____

 

dača je bio

fin čovek (fini hladni

s palicom u rukavu). bio je

najkulturniji nadzornik. palicu je

nosio u rukavu. bio je dostojanstven

i prebijao je zatvorenike. tukao ih je

po listovima nogu. bolelo je i nije

bilo vredelo mrzeti. a najteže

je bilo izboriti se sa

mržnjom

_____

 

 

23 01 1973

u zatvoru

ću možda naučiti

da se ne pouzdajem

samo u svoja krila

nego i u vetar

_____

 

johan

je bio zatvorenik

broj jedan. austrijski

državljanin. govorio je

sedam jezika. prebacivao

je rumune preko jugoslavije na

zapad. bio je osuđen na dve godine

zatvora. u životu je već odležao pet

godina. bio je miran i dobro je poznavao

pravila zatvorskog života. jednog dana 

mi je pokazivao kako je kucanjem o zid

razgovarao sa susedom skorašnjim

ministrom u rumunskom zatvoru. stalno

je čitao bibliju a po ćutanju i crnim

očima bio je najcenjeniji robijaš

jednog dana mi je rekao čovek si

onoliko koliko si slobodan

slobodan si onoliko koliko

činiš ono što želiš da

činiš. ali nemoj

nikada mrzeti

jer mržnja je

doživotna

robija

_____

 

 

i

 

 

u zatvoru

sam zavoleo

ptice. ptice su mi

važne ko put i

ruže 

 

 

i

 

 

prišao mi je

stariji povijeni čovek

i rekao pazite se zorana on

radi za policiju. osetio sam da

postoje bezrazložno dobri ljudi i

to sam zapamtio. to ne da sam

zapamtio nego to i jesam i

ljubim sve bezrazložno

dobre ljude

 

 

i

 

 

isekao sam

iz novina fotografiju

tolstoja stavio je u crveni

koverat na dno kofera. to

je jedna od najlepših stvari

koju sam uradio u životu

i koju sam posle radio

još tridesetak

godina

 

 

i

 

 

sanjam

tekstove skoro

svaku noć. duge

jednolične tekstove

i oni su me čuvali od

užasa zatvora i svih

užasa i posle

zatvora

 

 

i

 

 

buđenje

brojanje. izlaženje

brojanje. posao. brojanje

ulaženje. brojanje. stojanje

brojanje. šetnja. brojanje. ulaženje

brojanje. večera. brojanje

stojanje. brojanje

spavanje

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

22. januar 2025.

27443. dan mog života

 

 

jebeno dobro

mi je bilo juče čitati i

pevati ne, ne verujem da

se ova rečenica ne čuje

jer to je baš ono ko sam 

ja i onda i sad i zauvek

samo jedna bluzčina

odbačenih

 

 

i

 

 

jebeno

dobro mi je

bilo slaviti ime

9094 jer mi je

slaviti ime

boga

 

 

i

 

 

ti i ja

krenimo

u

ne, ne

verujem

da se ova

rečenica

ne čuje

 

 

sreda

pijemo kafu

mućku. sa dosta pene

dugo smo mućkali. kafu piju

džentlmen kosih obrva tuča i povreda)

šetač korzoa (silovanje starice)

baš me briga ćale će pronevera)

robusni centarhalf (ubistvo)

takav je da niko ne zna kakav je (grupno silovanje)

ja bih se mogao zvati

zar ruža zaista ima 270 latica (pisanje)

______

 

stalno sam

se plašio da mi ne

uzmu dnevnik i zbog

toga sam imena

zatvorenika pisao

pod šiframa

_______

 

 

četvrtak

ako ja kažem jabuka

ako ti kažeš jabuka

ako ona kaže jabuka

ako on kaže jabuka

da li je uvek reč o jabuci

baš me briga ćale će jednu

crvenu trlja o džemper. da li

se to kida u mojoj glavi ili je

svet iskidan. ako ja

kažem jabuka

______

 

čovek to je

samo samoća

______

 

 

petak

sredom i petkom

su rezanci sa sirom

sa njima je lakše robijati

pogotovo kad pokupim ono

što je ostalo u tanjirima oko mene

kao dete gledao sam u rešetke zatvora

na ribljoj pijaci u novom sadu. ponekad bi

mi se učinilo da sam video neko strašno

robijaško lice. plašio sam ih se ali sam

otvorenih usta i dalje buljio u rešetke

sada sam i ja sam jedan iza rešetaka

i pouzdano znam da nisam strašan

nego sam usamljen i tovim se

zaslađenim rezancima

sa sirom

 

 

subota

ujutru mokraćni

smrad. gust kao

marmelada. udara

u nozdrve i pecka u

očima. muškarci su

rođeni za zatvor

_____

 

ujutru kada

smo se umivali

i ispišavali mokraću

koja je penila u otvorima

dva čučavca toliko je mirisalo

na muškarca da je prisustvo žena

u našim glavama bilo panično

sperma iz nas nije isticala neg o

je vrištala i sunovraćivala

se u rupu za govna

ali neka bilo je

lepo

_____

 

 

nedelja

zatvor

je čudo

 

 

ponedeljak

video miša u

dvorištu. hrupila

iz mene nežnost

 

 

utorak

velika zatvorska

soba je prepuna. ima tu

ukupno kazne jedno petsto

šesto godina. to je kao neko

ogromno teško zvono od

bronze. zvoni kao

večnost

 

 

sreda

gledam u tavanicu

vidim ideju. zaista ideje

imaju telo. i oči i uši. usta

im pozajmljujem ali da

ćute. jer u zatvoru se

učim ćutanju

 

 

četvrtak

heraklit

žan lik godar

jožef košut

činjenice

 

sedmogodišnje

dete otac tukao

mokrim kaišem

 

šestogodišnji

mališan spava na

kartonskim kutijama

i po jarugama

 

jednoipogodišnje

dete danima vezivano

i izolovano od hrane i

sunčeve svetlosti

 

osmogodišnjak

koga je otac pokušao

da baci u vatru a posle

toga mu čupao nos

 

četvorogodišnje

dete otac budi noću i

tera ga da spava ispravljen

a ne zgrčen a posle ga istera

po nevremenu u noć

 

sedmogodišnja

devojčica vezivana

mokrim užetom i lancima

zatvarana u šifonjer

i u tor sa ovcama i

svinjama

 

devojčica

od jedanaest

godina lišavana

vode

 

dečaku od

tri godine ispucala

koža na glavi od

šibanja

 

devojčicu od

pet godina majka je

davala da se na njoj

seksualno iživljavaju

njeni prijatelji

 

devojčicu od šest

godina maćeha tuče sve

dok ne izvrši veliku nuždu

a onda joj izmet stavlja

u usta

 

devojčica

od četrnaest

godina mora da

kleči dok razgovara

sa ocem i majkom

 

devojčicu od

šesnaest godina

otac terao da vodi

ljubav sa njim i

maćehom

 

majka vezala

dvogodišnju ćerku za

šake u mračnoj sobi

 

otac tera

desetogodišnjeg

sina na odnos sa njim i

zajedničko obavljanje

seksualnog čina sa

životinjama

_____

 

otkud pravo

ostaloj deci na

život bez

zlostavljanja

_____

 

 

petak

došao sa posla

perem čarape u

umivaoniku

mućka se seсuje

 

uveče dok gledamo

televiziju kad se pojave

žene  mladići-robijaši viču

 

majku ti jebem sudijo

 

sudijo dođi da vidiš kako

si mi uništio mladost

ili

kad bih ovu

pojebo robijao bih

još ovoliko

_____

 

otkud meni

pravo da pišem

_____

 

 

subota

sa čistim

čarapama šetam se

po krugu. zatvorski krug

je jedan iz mnoštva krugova

možda neki od prijatelja sada

bulji pred praznim listom papira

ili crta neki od svojih ikonografskih

krugova. evo za njega ću ja napraviti

još jedan od svojih zatvorskih krugova

 

recite im - kome ludviže - da sam

proživeo jedan čudesan život

 

 

25 12 1972

gospođica hladnoća

tuče u leđa i noge. trljam

tabane i prste na nogama

hladnoća radi svoje ja svoje

ovde sam. žvaćem

vazduh

 

 

utorak

savijam kažiprst

desne ruke ispred lica

savijam ga pola sata. prst

oživi sto posto postane ličnost

zaista je uzbudljivo. život se

rađa iz zezanja. ozbiljno

kažem. napišem sociologija

i precrtam tu reč

 

 

sreda

pred zgradom

federalne vlade u san

francisku amerikanac mak igdir

sa fenjerom traži mir u vijetnamu. on

već skoro dva meseca bdi nad stolom

na kome je zapaljeni fenjer u znak

protesta protiv bombardovanja

vijetnama. nad njegovom

glavom je plakat

bdenje za mir

 

 

četvrtak

samo će lenja

mašta pored ovoliko

ljudi biti

zainteresovana

za ljude

 

 

subota

užas vremena

 

 

fototografija

otisak cipele u zatvoru decembra 1972 sremska mitrovica

 

 

fotografija

otisak cipele na slobodi jedanaest i po godina kasnije. ašanja

_____

 

krenimo svi 

u zatvor dok

je još vreme

_____

 

 

i

 

 

čovek

to je samo

samoća. ljudi

su bekstvo

od

samoće

 

 

i

 

 

otkud pravo

ostaloj deci na život

bez zlostavljanja. to kako

su neka deca zlostavljana

a pogotovo i neka bića mi

je sve nepodnošljivije

 

 

i

 

 

majku

ti jebem sudijo

 

sudijo dođi da vidiš kako

si mi uništio mladost

 

kad bih ovu

pojebo robijao bih

još ovoliko

 

otkud

meni pravo

da pevam

 

 

i

 

 

krenimo

svi u zatvor

dok je još

vreme

 

k

r

e

k   r  e  n  i  m  o

i

m

o

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

21. januar 2024.

27442. dan mog života

 

 

ti i ja

krenimo

u

ne, ne

verujem

da se ova

rečenica

ne čuje

 

 

19 11 1972

nasmešeno strpljivi je

danas pričao o srpskoj crnji

o smrdljivom kanalu izvan sela

gde je lovio žabe kao malo dete

(nasmešeno strpljivi ima šezdeset

godina. ovde je zbog krađe nafte). posle

njegove priče ja sam celo popodne i lutao

po banatskim pustarama. osetio sam miris

osušenih trava i miris prljavog kanala. zatvor

je kao taj prljavi kanal. neki dečaci pecaju

ribu u njemu. čuvar nam kaže pobedili

smo grke sa jedan nula. ovde će mi

istruliti kosti. kaže danas manjkavi

gol je dao kule aćimović sa

trideset metara

kaže čuvar

 

 

20 11 1972

kada budem hteo

da kažem bilo šta što

me boli samo ću reći

crvene krave vole

ljubičasto nebo

 

 

21 11 1972

još kupusa i još

kupusa i još kupusa

skoro da bih mogao da

kažem kupus je kupus je kupus

računajući po kupusu ili se ovde jede

samo kupus ili ovde ima mnogo zatvorenih

proveriću na licu mesta. pušim naslonjen

na zid. radujem se što se radujem

dok pušim stojeći naslonjen

na zid

____

 

kriv sam bio i ostao

ali ja sam mnogo više kriv

nego što sam bio osuđen. zato

i pišem. da bih vrištao. da bih jednog

dana vrištao. dotle ja bih da pevam. jer ako

ne zbog muzike zbog čega sam bio u zatvoru

a bio sam. zbog muzike. muzika je vreme a šta

je vreme nego zatvor. u mome slučaju reč je o

nekim kraćim muzičkim formama. nekom 

interludiju možda. sa klarinetom violama 

i timpanima možda. ili nekom bluzu

bez instrumenata samo

pevanom

_____

 

 

22 11 1972

iz karantina otišli

šetać korzoa i baš

me briga ćale će. na

momenat me obuzima

jaka sreća. jedna karika

zatvorskih lanaca je od

rovitog pečenog jajeta

ostale karike mogu sebi

same staviti prst

odnazad. lično

same sebi

_____

 

zatvor je

pogodno mesto za

članove političkih organizacija

zajedno su. osećaju se kao kod

svoje kuće. gotovo kao na studijama

svoju krivicu pravdaju svojim idejama

i žrtvama. krivicu ne osećaju a

ona je najteži deo

kazne

_____

 

 

četvrtak posle srede

gledam nebo kroz prozor

sa rešetkama. na nebu se

prikazuju dobri filmovi. uglavnom

melodrame. dobar repertoar. i

uopšte u zatvoru sam

 

 

petak i posle srede i posle četvrtka

boli me koleno. ipak je dostojanstvenije

sedeti u zatvoru nego juriti za fudbalom. ali,

igranje fudbala je lepše od sedenja u zatvoru

a pogotovo miris pokošenog zelenog terena a

pogotovo čisti dresovi i izglancane kopačke. pa

dugački pasovi kao na dlanu. pa štopovanje

i slobodni udarci. pa tuširanje posle

utakmice. i limunada. i velike

količine limunade. i velike

količine mladosti

_____

 

tri dana

pre odlaska u

zatvor na tvrdom fudbalskom

igralištu fk fruškogorac pukao mi

je meniskus. bez treninga koleno nije

izdržalo slalom i meniskus je otišao

sutradan je noga natekla i jako bolela

uveče je došao mirković da je pogleda

jako je savio koleno i ja sam vrisnuo

mirković je rekao puko ti je meniskus

kroz tri dana je trebalo da se

javim na izdržavanje

kazne

______

 

 

subota

ovde u karantinu

mi smo kao vezani bikovi

iscrpljeni od trzaja konopaca

polako saginjemo glavu. biće 

i ovde valjda sveže trave. i

neće nam valjda odseći

muda

______

 

kada sam

došao kući posle

presude jako su me zabolela

muda. morao sam da ih držim

rukama. skupio sam se oko punih

šaka i pokušavao da ublažim bolove

kao da je neko hteo da mi kaže

sad ćemo videti imaš

li ti muda

______

 

 

nedelja

ćelavi odlazimo na

umivanje nedelja je. božiji

dan. ćelavi smo i krivi a ipak

se umivamo. osećam leđa kako

vise na meni. nosim ih nogama

koje malo hodaju. prvi put imao

posetu. bio mi brat. zaista

 

crvene krave vole ljubičasto nebo

______

 

izašao iz karantina

premešten u prvu zgradu

kad sam ušao u sobu uplašio sam

se na smrt. ljudi kao đavoli. zaista zaista

crvene krave vole ljubičasto nebo u sobi je

bilo mnogo ljudi. preko stotinu. soba je niska

i dugačka. kad je pogledaš sa jednog kraja na 

drugom kao da polegne po glavama robijaša

sa obe strane sobe su kreveti. dva po dva i

dva na dva. možda sam u ovoj sobi

danas nestao zauvek

______

 

 

28 11 1972

u zatvoru

kada bi eksere

posadio ekseri bi izrasli

eto kako je u zatvoru. plodno

je ali samo za eksere. ali u

zatvoru ni ekserima nije

stalo da budu ekseri

 

 

29 11 1972

državni praznik

ne radi se i ne robijamo

dobili smo po kolač i čašu vina

život je neobično humana stvar

zatvor nije zatvor nego institucija

ne robijamo nego se humaniziramo

čitam u novima pesnik vlatko pavletić

osuđen na godinu i po strogog

humaniziranja. živeli. kolač

stavim u džep za posle

koje posle miroslave

_____

 

zatvor

je ograđen

zidovima a 

leži na osudi

i

zaboravu

 

zatvor

je ograđen

zidovima a 

leži na osudi

i

zaboravu

_____

 

 

1 12 1972

navikao sam

se već na ovu sobu

ima nas u njoj stotinu

robijaši me više ne plaše

suviše liče na komšije i rođake

a dosadni su kao službenici

jedino što užasava to je

vreme. počeo sam da

ga osećam. pritiska

mi oči. volim ga

i plašim ga

se

 

 

3 12 1972

rože bontam star 36 godina

prvi je giljotiniran u 5 časova i 13 minuta

sedam minuta kasnije pogubljen je i 39-godišnji

klod bife. obojica su odbili ponuđenu čašicu ruma i

cigaretu i prema kazivanju njihovog advokata hrabro

stali pred gubilište. bontam je ćutao jer je sve rekao u

toku procesa a bife je izraziо želju da bude poslednji

giljotirani u francuskoj... a sin čuvara zatvora u sing

singu koji je prisustvovao mnogim pogubljenjima

postao je i sam kriminalac koji je osuđen na smrt

nebo je plavo. ne reći ništa osim onog što se

može reći kaže vitgenštajn. prvi beli

pevač rokenrola

 

 

4 12 1972

danas mi je rođendan

prvi u zatvoru. imam 23 godine

gledam da li je nebo zaista ljubičasto

iz prašnjavog džepa vadim mrvice

juče pojedenog kolača

 

 

8 12 1972

nedorasli zlatni orao

iz iskustva će saznati da

su neke životinje tabu. kao

recimo za njega bodljikavo prase

žilavi nemac hans (krao po grobljima

u dalmaciji) veseli se po sobi i sve

zadirkuje i viče ja sam šumadinac

i ne jebem nikog. nikog osim

svoju majku

 

 

9 12 1972

posle posla

a pre brojanja pušimo

u maloj prostoriji za umivanje

dvadesetak pušača u gustim dimovima

ispuše svoj robijaški jad. ostali na dugačkim

klupama u spavaoni čekaju brojanje. kazna

im sklapa oči i oni oslanjajući se na ruke

već sanjaju pravednije snove

_____

 

hrana je u

zatvoru takav

izvor zadovoljstva

da i nije čudo što su se

mnogi od nas pretvorili u

svinje. koje su svaki

trenutak koristile da

odu u san

______

 

 

11 12 1972

mnogo zatvorskih

košulja visi okomito

zakačene drvenim štipaljkama

za razapete konopce. mnogo

zatvorskih košulja na vetrovitom

danu. mnogo košulja znači mnogo

zatvorenika. to je bar logično

sve je ostalo kazna

 

 

utorak

guram raketu

prepunu felni. ja sam

felgaš iz preseraja. radim

baš u felgaškom. buljim u

pljuvačku. pljunem pa

buljim. lepota je

opšte dobro

 

 

i

 

 

crvene

krave vole

ljubičasto nebo

to je moj bluz

života

 

 

i

 

 

kriv sam

bio i ostao ali ja

sam mnogo više kriv

nego što sam bio osuđen

zato i pišem. da bih vrištao

da bih jednog dana vrištao

i evo ja vrištim ovog dana

21. januara 2025 kad

počinje novi početak

čoveka koji više

ne vrišti nego

samo ljubi

 

 

i

 

 

velike

količine mladosti

su u svakoj mojoj

reči koje su slava

mladosti boga

 

 

i

 

 

puko

ti je meniskus

je i dalje živ iako

mi je koleno sve

ranjivije ali i slava

kod ranjenog

kolena

 

 

i

 

 

sad ćemo

videti imaš li ti muda

me je nadahnulo da budem

i pesma i umetnost i hodanje

sva od muda boga jer to i jesu

muda i svih i svačijih pa i 

mojih muda

 

 

i

 

 

evo me jer i

sad sam ponosan na

tog robijaša 9094 koji je

video mnogo zatvorskih

košulja na vetrovitom

danu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

20. januar 2025.

27441. dan mog života

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

sam pisao 1986 godine a štampana je 1987 u

književnoj zajednici novog sada kod milorada grujića 

koji me je 1985 zamolio da za njega napišem roman

 

 

i

 

 

1986

sam se

preselio u beograd

i odmah sam počeo da

pišem roman. uvek me je u

pisanju zanimalo stvaranje pa

sam počeo da stvaram ali nije išlo

mučio sam se četiri meseca svakog

dana ali sve ono što bih započeo sa

oduševljenjem je prestajalo čim bih ga

napisao. u međuvremenu sam se preselio

na zemunski kej i tu odlučio da pišem o

onome što me čini i što najbolje znam

odlučio sam se da pišem o zatvoru

u kome sam boravio upravo zbog

pisanja od 9. novembra 1972 do

9. avgusta 1973 i tada je

sve krenulo samo

od sebe

 

 

i

 

 

bilo mi

je pevati o

zatvoru posle

13 godina jer sam 

se svega toga ne samo

sećao nego sam taj život

u zatvoru živeo u meni 

i preobražavao

ga u raj

 

 

i

 

 

raj je

odanost

bogu

 

 

i

 

 

život

je izdajstvo

boga

 

 

i

 

 

ljubav

je iskupljenje

života

 

 

i

 

 

bog

je podavanje

ljubavi

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

je ljubav koja se podaje bogu oslobađajući sve

zatvorene u zatvorima da baš oni oslobode i sve

one koji su svojim malim krivicama oterali

 

lude ljubavi božije radi u pobunu

 

lude ljubavi božije radi u jurodive

 

lude ljubavi božije radi u božiju kopilad

 

lude ljubavi božije radi u popravne domove

 

lude ljubavi božije radi u zatvore

 

lude ljubavi božije radi u ludnice

 

lude ljubavi božije radi u bolnice

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

je sve ono što je milorad grujić od mene očekivao

a samo milorad grujić može da posvedoči telegram

oduševljenja koje mi je poslao odmah dan pošto

sam mu poslao rukopis ne, ne verujem

da se ova rečenica ne čuje

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

je kad prelomiš i samo kreneš u nepoznato

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

je kad prihvatiš ne samo da si vatra u sebi nego

da si i sam vatra a više od vatre i sam žar a u

žaru iskra u kojoj je reč

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

je  najobičnija odanost najodanijih koji su i sad

odani svakoj reči koja vrišti ne, ne verujem

da se ne čujem

 

 

i

 

 

ne, ja ne verujem da ne ljubim

 

ne, ja ne verujem da ne oslobađam

 

ne, ja ne verujem da ne istinujem

 

jer ja sam ljubav sloboda istina knjige

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

 

 

i

 

 

ja rečenica

ne, ne verujem da

se ova rečenica ne čuje

verujem da se čujem i da sam

ljubljena iako sam samo jedna

zatvorska rečenica. rečenica koja

oslobađa svako i sva bića od svakog

nasilja ubijanja zatvora. od svakog

i svačijeg proganjanja

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

je poruka čuvaj me a ti ti ko god da si ti sebe ne

čuvaj jer ja te čuvam negujem i ljubim

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

čine četiri poglavlja

 

zatvor

 

izlazak

 

šta je bilo kasnije

 

sreća na biciklu

 

glavni tok knjige

je prošaran komentarima

i flešbekovima i oni su ovde

napisani svetlijom bojom

 

 

i

 

 

ti i ja

krenimo

u

ne, ne

verujem

da se ova

rečenica

ne čuje

 

 

miroslav mandić

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

 

ovu knjigu posvećujem životinjama i biljkama

 

 

zatvor

 

 

9 11 1972

zidina

debela i visoka

uredno zidana čvrsto zidana

zidana za vekove. čisto dvorište zazjapi

pred mojim očima. nekoliko zatvorenika gleda u mene

dvorište je prepuno cveća. sunce je. boli me koleno. ponašam

se normalno - sve mi je nepoznato. ipak sve liči na zatvor. večeras

dejv brubek svira na beogradskom njuportu. juče zvezda pobedila

valensiju jedan nula. piše danas u novinama. čitao sam ih dok sam

putovao u sremsku mitrovicu u zatvor. crvena zvezda je igrala

u sastavu olja petrović 8 krivokuća 7 bogićević 7 pavlović 7

dojčinovski 7 aćimović 8 novković 9 janković 8 karasi 7

lazarević 7 džajić 8. ipak u zatvoru sve liči na

zatvor. priznajem uplašio sam se do

poništenja. priznajem nisam

se uplašio cveća

______

 

prva stvar posle strašnog u zatvoru bila je još strašnija: u zatvoru nije strašno

sve je bilo užasno obično. i ljudi i njihova usta. i ljudi i njihova tuga i njihova zatvorska

odela. i zatvorska odela su imala nogavice i rukave i dugmad i džepove. iznenađenja nije

bilo: zatvor me je iznenadio. zatvorsko dvorište je bilo čisto i prepuno travnjaka i ruža

i prepuno novembarskog sunca. bilo je razloga da se osećam srećan

______

 

 

10 11 1972 petak

ošišan sam. savremeni domaći robijaš. ćelija je mala pa glava sama ide na gore. zajedno

sam u sobi sa manjkavim i nasmešeno strpljivim. i danas drhtim od jučerašnjeg straha...

______

 

dok sam oblačio zatvorsko odelo još je sve bilo obično. prolazio sam kroz proceduru. još se

nisam plašio - samo sam gledao. konačno: pravi zatvor. preda mnom su bili robijaši za koje

sam i ja bio robijaš. gledao sam ih i pitao se: zašto je on tu. a on. a on. a on. a on. a on, a on

a on. a on. a on. a on. a on. a on. a on. a on. a on. a on. a on. a on. odzvanjalo mi je u ušima

pola sata posle dolaska u karantinsku ćeliju posetio me je - da vidi novog - krupni ćelavi

robijaš (stoprocentni traktor domaće proizvodnje). on je bio osuđen za pljačku i pokušaj

ubistva. moja mala kazna zbog pisanja vređala ga je i ja sam za njega bio budala. ipak

moje mu je prezime govorilo da sam njegov i s ponosom me je upitao:

burazeru da li si srbin

nisam

pa jesi li šokac

nisam

pa jesi li mađar

nisam

pa šta si onda boga mu jebem

rekao sam da se bavim pisanjem i da je zato meni svejedno ko sam. trudio

sam se da budem pažljiv jer sam se bojao da ga ne isprovociram. ipak je rekao:

burazeru moj nemoj ti ništa da brineš. ja ću tebe ovde naučiti da budeš srbin. preplašio

sam se jer me je i malo pre na prijemnom službenik zatvora čuvši da sam nacionalno

neopredeljen vičući upozorio:šta hoćete vi studenti. zar mislite da ćemo dozvoliti da radite

šta hoćete. bolje bi tebi bilo da budeš srbin što verovatno i jesi i da budeš čovek kao i svi

ljudi. ali ja sam već naučio da se čovek ne može biti ako se bude kao i svi ostali ljudi

preplašio sam se i pomislio da nisam došao u zatvor nego u osinje gnezdo srpstva

_____

 

 

11 11 1972 subota

danas sam gledao kroz prozor

ispunio sam se ponosom kada sam video

u kako sam monumentalan zatvor došao. konačno

sam neko i nešto. zaista dobar zatvor. čak su mi se i rešetke

svidele. vidim - čuvaju me. zaista dobar zatvor. ja sam u njemu

nevažan primećujem. ali ja ću posmatrati nevažno. sve ono dirljivo

usamljeno. posmatraću cigle a ne stražarnice. posmatraću

kako nasmešeno strpljivi evo već dva sata

trlja šipku od kreveta

 

 

12 11 1972

stoprocentni traktor domaće proizvodnje koji me je prvog dana uplašio svojom agresivnošću

 obična je magarčina. bio sam ga se uplašio jer nisam dovoljno gledao u nebo. ali odavde se

ne vidi skoro ni jedno nebo. mada mi se čini da je i ovde nebo: nebo. ali videću. ima dana

 

 

13 11 1972 ponedeljak

kroz prozor gledam zatvorenike. mi karantinci još smo mladi kupus

a oni su velike glavice koje dve po dve odlaze i dolaze s posla. uostalom

ponedeljak je. uostalom njihova je kolona nepregledna

______

 

u zatvoru sam se zvao 9094

deset hiljada zatvorenih ljudi. ja sam

jedan od njih. ako treba nekome da pripadnem

onda se ipak odlučujem za ovaj kažnjeni i zatvoreni narod

______

 

 

14 11 1972

stružemo kupus. mećemo ga. u velike kace

gazimo ga. pušimo. ispovedamo se lažima. znači

treba robijati. znači ne samo preći na drugu obalu

nego i trajati celom sporom dužinom. i čitati stare

novine. sporost je lepa kao i brzina. stružemo

kupus. hladnoća se zavlači pod nokte

gazimo ga i pušimo i ispovedamo

se lažima. pušimo cigare i

vreme. možda je sporost

lepa kao i brzina

 

 

15 11 1972

kod psihologa

kao u razgovoru sa konjem. on ne

shvata da sam ja magarac. i ne shvata da

je on konj. i ja ne shvatam da je on konj. i mi

ržemo i njačemo i glumimo ljude. jedino što nam

je zajedničko to je pušenje. sve ostalo među nama

je ostalo. negde se zaturilo i ostalo. a najviše cveće a

on me ne pita za cveće. a ja nemam o čemu drugom

da govorim osim o cveću. kad će veče. da sanjam moj

zluradi mozak kako posmatra moju oholost kako

se tetura od preciznih krošea. direktnih

direkata. zavučenih aperkata i

konjski jakih pleksusa

 

 

16 11 1972 četvrtak

ceo dan sam posmatrao moje cipele

odmeravao im kaznu. ne mogu da odgonetnem

na koliko godina su one kažnjene. niti za koju vrstu

prestupa odgovaraju. čini mi se da su bez razloga osuđene

ali možda se pretvaraju. ko zna. danas je došlo takvo vreme

vreme isto kao i svako drugo vreme. lepo za početak. ovde neće

biti lako i zato stavljam ruke na iskrzane šnireve pa šakama

pritisnem noge u prljavim cipelama. u cipelama

se nalazi duša. moja zatvorska i

slobodna duša

 

 

17 11 1972 petak

kako se magacionira vreme

robijašima. ako si u vremenu kriv si

jer biti toliko mali u tako velikom vremenu šta

je drugo nego biti krivac. manjkavi i nasmešeno

strpljivi primećuju da pišem svaki dan. pitaju me šta

pišem. ja kažem božije gluposti. stoprocentnom

traktoru domaće proizvodnje nisam više interesantan

to je dobro. sad ću moći na miru da se bacim

na izučavanje uglova

 

 

18 11 1972 subota

na zidu u dvorištu

sam video urezano ime

druga iz detinjstva. voleo bih da

zna da sam i ja ovde. gde bih drugde

bio. kažu da su i pustinje poskupele. kažu

da se za novac i dobrota guziči na svakom ćošku

gledam dva turčina. brojim za koje vreme odu tamo

i za koje se vreme vrate ovamo. brzo hodaju i ja brojim

brzo. izbrojim 29 ili 30 ili 31. hodaju gotovo nepogrešivo

što bi značilo da robijaju bez greške. kažu ako

trepneš trepnuo si. ako ne trepneš nisi

trepnuo kažu. ne bi trebalo biti

dvojbe. barem oko toga. čini

mi se da manjkavi

plače

 

 

i

 

samo mi

je biti dostojan

zatvora i zatvorskog

bluza ne, ne verujem

da se ove rečenica

ne čuje

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

18. januar 2025.

27439. dan mog života

 

 

juče

sam završio

sa čitanjem i

pevanjem

varšave

 

 

i

 

 

varšavo

hvala ti što

postojiš

 

 

i

 

 

dvadeset

godina posle

varšave sam napisao

varšavu 2 u toku dana i

to uz pomoć nekoliko

mladih prijatelja i ona

za sada ostaje

u rukopisu

 

 

i

 

 

varšavo

dok te danas

ne proglasim tek

rođenim živim

bićem pevaću

ti o tebi

 

 

i

 

 

varšavo

pevaću te sa

onim švungom koji 

mi je na početku te 

noći nedostajao pa sam

morao da ustanem sa

hoklice i proteglim se

od očaja i tek je 

onda krenulo

i nije stalo

sve do

jutra

 

 

i

 

 

varšavo

zaista odkud

mahovina na

stazama od

cigala

 

 

i

 

 

varšavo

zaista odkud

toliko puno ljubavi

u svakom biću 

svemira

 

 

i

 

 

varšavo

zaista odkud

u mojoj pesmi

još više ljubavi

slobode istine

nego i u

samom

svemiru

 

 

i

 

 

varšavo

zaista odkud

u tebi ritma koji

neprestano rađa

nova bića ljubavi

slobode istine

 

 

i

 

 

varšavo

ti si zaista

ista sa

varšavom

 

 

i

 

 

varšavo

ti si zaista

muzika

ljubavi

slobode

istine

za

lazarova

miodraga

pashua

 

 

i

 

 

varšavo

ti si zaista

istina početka

koja mi je dala

snagu da zaista

napišem knjigu

za jednu

noć

 

 

i

 

 

varšavo

to slavno

teglenje ruku

iznad glave me

je zaista prokrvilo

za celu noć i

za ceo

život

 

 

i

 

 

varšavo

zaista ko što

se jedne jedine

noći rađa dete ko

bog tako si se i ti

varšavo pesmo

jedne noći

rodila ko

knjiga

 

 

i

 

 

varšavo

i u tvojoj noći

su me reči nebeske

srne svaka grubost je

prava smrt za mene

dirnule do bola i do

vaskrsenja

 

 

i

 

 

varšavo

ti si prljave

cipele iza vrata

ko moj melenački

bećarac i moj

autoportret

podviga

 

 

i

 

 

varšavo

ti si pička

nad pičkama

jer si pesma

koja rađa

boga

 

 

i

 

 

varšavo

ti si

usne

pevanja

i

usmine

podavanja

 

 

i

 

 

varšavo

vaskrsenja

orgazma

i

ekstaze

 

 

i

 

 

varšavo

ti si naleti vetra

grotlo svih ritmova

lasta koja kisne u letu

varšavo ti si konji moji

koji su mi i sad uzor a

konj u kobili je za

mene apsolutni

apsolut

oduvek

i

zauvek

 

 

i

 

 

varšavo

ti si pesma

divljenja

i

divljenje

pesmi

 

divljenje

koje

oplemenjuje

 

asocijacije

koje

nadahnjuju

 

analogije

koje su

bog

 

 

i

 

 

varšavo

tebe i sve one

koje sam voleo

sad volim još

mnogo više

 

 

i

 

 

varšavo

ko hoće da

peva neka

samo

ponavlja

pesmu

 

 

i

 

 

varšavo

ti si odanost

ubitačnoj krizi

iz koje je rođena

buduća varšava

svih bića koja

su bila i koja

će biti u

krizi

 

 

i

 

 

varšavo

ja te sad želim

još više a mojim

jebačkim pevanjem

te noći 29-30 decembra

1983 te sad posle 42 godine

žele i svi i svako jer sad i 

ti varšavo jebeš i

pevaš

me

 

 

i

 

 

varšavo

ti jebeš uzorno

jer si jebana zorom

u jutru u kome je

bila mahovina

na stazi od

cigala

 

 

i

 

 

i

zato

mila moja

varšavo samo

da znaš svi mi a svi

mi to je svako biće ljubavi

i sva bića slobode i svaka

pesma istine svi mi

krećemo u tebe

varšavo

 

 

i

 

 

varšavo

i

ti

ko

god

da

si

ti

samo

da

znate

od

ovog

trenutka

u

12:47

18

januara

2025

varšavu

proglašavam

tek

rođenim

živim

bićem

svemira

i

čedom

jednog

jedinog

boga

amin

 

 

i

 

 

čitajući

varšavu

bilo mi je drago

što poznajem to mesto

odakle pišeš. znam ulaz kroz

kapiju, prolazak kroz vinovu lozu

terasu, predsoblje, soba sa zapećkom

velika soba, mala soba, letnja kuhinja, poljski

wc, ambar, drvored višanja, dva duda, žardinjera

od pobodenih pivskih flaša... česma... čitajući

varšavu odlučio sam da istetoviram rečenicu iz

varšave: hiljadu ništa me je činilo a samo jedna

sumnja rušila. iđa treba da me istetovira

čitajući varšavu u bogografiji osetio

sam radost mistike rođenja

novog živog bića zvanog

varšava

sun

mandić

14:19

18

januar

2025

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

17. januar 2025.

27438. dan mog života

 

 

svako biće

krenimo ti i ja

u varšavu

 

 

37

atomska

bomba u tvojim

rukama gubi snagu

treba to otvoreno

reći

majka tereza

 

 

38

krv je ljubav

i čudima nas uči

ispod tvojih pazuha

strast za njime je

nezasita

terezija avilska

 

 

39

poverovala

si i u sto a od

neviđenog crkvu

izgradila. apologijama

si sekla glave a reči

si prikrajala za

svoju istinu

tertulijan

 

 

40

ja se

parim sa sobom

i sa onima koji me vole

tako si govorila i stajala

raširenih nogu i sa svakim

mestom na kome si

stajala spajala

si se

valentin

 

 

41

ruže i kamen

i more i nebo i ruke

ljubav i haljina i grudi i vrt

i bokovi. ptice i nar i daljina

i nežnost i pesme. pupak i usta

i hod i prijateljice i zagrljaji

leđa i ostrva i drveće i

sandale i tvoj ritam

sapfo

sapfo

 

 

42

ruža je

bez zašto

cveta zato što 

cveta. lice ti ne

vidim ne postojiš

lutalice večna

silesijus

 

 

43

tvoje

majstorstvo

bilo je najveće

znao si da opišeš

nevidljivo i ono što

se ne čuje i kako

nepostojeće postoji

zato si za razliku

od drugih mirno

otišao

lao ce

 

 

44

zlatne

reči

ja sam ja

ja sam ti

ja sam bog

udaljenost je

duša tvoje

lepote

ekhart

 

 

45

u dnu

crkve je

mrko i toplo

posmatrala si

mrava i uživala

u svojoj

anonimnosti

kempinjski

 

 

46

živela 

si da bi se

borila za život

možda si nam

zato tamna

haraklit

 

 

47

tajna

pasulja ista 

je kao i tvoje

petogodišnje

ćutanje osetiš

ga u stomaku

kao i ja tvoju

tišinu u

mom

govoru

pitagora

 

 

48

uporno

si stajala

kao jedno

u oku

parmenid

 

 

49

nisi 

se bavila

muzikom samo

si je sanjala kao

opomenu

sokrat

 

 

50

bila si

rob ali ne

rob sreće

nego njen

prorok

epiktet

 

 

51

osmehom

niz ulicu išla

si po hranu

kao i svi

drugi

buda

 

 

52

ti nisi

imala šta

da kažeš i to si

rekla i tako si rekla

da i onaj koji nema šta

da kaže može to da kaže

i da se najviše i može reći

o tome da nema šta da se

kaže. da je govor o onome

što ima da se kaže život

sam a da je govor o

tome da nemamo

šta da kažemo

ruža naše

kulture

džon kejdž

 

 

53

volela

si rečenice

i običan jezik i

čudo običnog

jezika

ludvig vitgenštajn

 

 

54

kako da

učim od tebe

kad je tvoj

put pakao

van gog

 

 

55

bilo šta

da si ti rekla

posle tebe su to

svi ponavljali

gertruda stejn

 

 

56

ti si

slobodna

i konačno

sama

slobodan tišma

 

 

57

kad

mislim na

tebe mislim

na bilje

obilje

vitmen

 

 

58

od

monolitnih

carstava preko

bezbroj laži svake i

istinoljubive vlasti i preko

mnogih života i dima iz odžaka

male kuće i složnog zaveslaja

dva mladića ti si videla

razloge za pesmu

ali onu koja će

promeniti

svet

breht

 

 

59

rad

vekova je

potreban za

cvet a u jedno

tvoje anonimno

popodne stane

čitav raj

blejk

 

 

60

videla

si vetar

videla si

stablo

i

rekla

tok

rilke

 

 

61

tvoje

ludilo bilo je

upozorenje za nas u

tihom miru dopisala si

himne prijateljstva

helderlin

 

 

62

ja ne ti

miroslave

mandiću

mirko radojičić

 

 

63

da nije

bilo tebe

ne bi bilo

ni

mene

ljubica kosovac

 

 

64

ruska

sestro moleru

za cerekanje uvek

spremna nit otišla

nit došla ubeđena

da si gol dala

božidar mandić

 

 

07:02

 

 

svanulo je

 

idem napolje

da vidim to jutro

koje sam svu ovu noć

na ovim stranicama čekao

i lutao još vitak sa srebrnim

lukom smešio se i ledene

daljine dodirivao

blago rukom

 

dan je

 

sa istoka

iznad kuća nebo

je rumeno

 

na

zapadu

iznad vode

zagasito

plavo

 

sve što je

ove noći bilo

u jednom sada

se vratilo u

sebe

 

i staza

od ispranih

cigala na kojoj

sam malo pre

stajao

 

odkuda po

ciglama zelena

mahovina

 

kraj

 

 

i

 

 

varšavo

tebe i sve one

koje sam voleo

sad volim još

mnogo više

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

16. januar 2025.

27437. dan mog života

 

 

svako biće

krenimo ti i ja

u varšavu

 

 

5

kad

mislim o tebi tad

mislim u isto vreme

i muzikalno i muzički o

muzičarima i muzici o

muzičkom i čistoj

muzici kao i o

zvučnom

u zvuku

godar

 

 

6

jastuci i oblaci

ko ti je bla majka

jupiterski stvore

usamljena

nosonjo

hlebnjikov

 

 

7

ti si vlažna

duša kao iz srca

elisovog kaplje

suze sjaj

trakl

 

 

8

a glava

ti obrijana

crne duboke cipele

kao glanc ironije onaj

koji te gleda više te

neće oživeti

pesnikinjo masa

uzalud

majakovski

 

 

9

oči

buljave

i velike nos

dugačak i velik

usta napućena i

velika niz leđa

ti se kotrlja

muzika

pati smit

 

 

10

staklo

se pretvorilo

u hiljade latica

jedna latica si i ti

koja ćeš još hiljade

atributa božijih

videti

spinoza

 

 

11

kao

okean

svačim

ispunjena

si

pričama

i

ničim

orson vels

 

 

12

ti si

kristal

u bari

mandeljštam

 

 

13

ubili su

te silovali i

mleko zatrovali

dolazi vreme

žena

ulrike majnhof

 

 

14

govoriš

tako da se

sve kaže

ginzberg

 

 

15

put i oči

govor i šikljanje

tri muškarca i tvoja

tvrdoglavost

hese

 

 

16

kako si ti

udarala po jeziku

kao po guzovima

ljubavnika a prelazila

ulicu i jela mlade

borovnice

šalamun

 

 

17

novim

znacima si 

vezala ozbiljno

i smešno

kle

 

 

18

biblioteku

ti spalili ponižavali

tvoje poreklo ismevali 

tvoju lepotu posle smrti

te slavili da li su i od

tebe sačinjene

nove zastave

blok

 

 

19

ostavili

te da visiš

sama u beloj

ćeliji. budućnost

se podaje tvojoj

obešenoj

plodnosti

gudrun enslin

 

 

20

sloboda je

za one koji

misle drugačije

nego mi. sloboda

je za konje. sloboda

za muslin. sloboda je

za kamenolome

sloboda je za

proleće

roza luksemburg

 

 

21

ti si

srce psa

tajnovite

reči

sokola

jejc

 

 

22

pobunila

si se s cigarom

u ustima i naravno

u kaputu

kami

 

 

23

ti si

spajala

lu salome

 

 

24

kad si

ti humor

u vatru bacila

ona se nije

ugasila

kafka

 

 

25

mesto sa

koga si pošla

bilo je mesto na

koje si došla u

međuvremenu

obnovila si

nam slovo

o

borhes

 

 

26

ti si volela

jer se ona nije

mogla voleti ali

njene maorske sise

stomak bedra i usta

i naravno njena

prostota i strast

naučili su te

da voliš

grad

bodler

 

 

27

kao i

tvoja majka

čekala si da izađe

đainsko sunce

gandi

 

 

28

ti si

nežno

prelazila po

predmetima

i skupljala ih u

zajedničkog 

im boga

drajer

 

 

29

ti si bio

revolucionar

bez nasilja nad

ljudima pred svoju

ranu smrt bila si i

protiv nasilja nad

stvarima

dučke

 

 

30

ti si

se preko

drugih naselila

u svoj um

henri miler

 

 

31

to si ti

nežna bruno

bruno šulc

 

 

32

reči

šume

čuju se

imala si

pravo

bjeloševski

 

 

33

da konj

nije zaplakao

ti ne bi poludela

da su te saslušali

evropa ne bi otišla

u plamen starog

 morala

niče

 

 

34

obula si

vojničku cipelu

tvoje oko bilo je

zajedničko oko

maljevič

 

 

35

ti si se

saginjala i

podmetala jednu

ruku pod padajuće

govno a drugom si

se hvatala za

palac boga

koji je

plesao

džojs

 

 

36

pravednik

je onajj koji

nakon smrti može

reći ni u koga nisam

izazivala strah i ti si

to ponavljala i to

ponavljam i ja

simon vejl

 

 

i

 

 

varšava

je pesma

divljenja

 

 

i

 

divljenje

oplemenjuje

 

asocijacije

nadahnjuju

 

analogije

su

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

15. januar 2025.

27436. dan mog života

 

 

svako biće

krenimo ti i ja

u varšavu

 

 

spavao

sam pola sata

bio sam umoran

mešao sam slova u

kucanju a niko nije

zakucao na moja

vrata

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

skinuo sam

se go i pišem

da li je flober

nekada

pisao go

verovatno

 

sada mogu

da vidim kakve veze 

ima moj kurac i ovo što

pišem gledam i čini 

mi se da ima

 

sve

je otišlo u

u kurac. loše

je ko kurac. idemo

dalje kurčevim putem sa

kurcem u ruci i slobodom

u srcima i pobedničkom

pesmom na

usnama

 

idi u kurac

prestani. hej

hej. čuješ li

idi u kurac

i prestani

 

 

04:40

 

 

teglim se

i češem se po

golim leđima

i nogama i to prija

kao i tebi kućo što prija

kada to isto činiš a

od toga ne praviš

poeziju

 

ja pokušavam

i od toga a to će

se svideti pashuu

 

da li si vatro čula

muziku pashua

 

kad

završim

varšavu ići ću

da kupim mleko

i kupiću politiku

i telefoniraću

kseniji

i

reći joj

napisao

sam je

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

dok

si ovo pisao

ja noć koja te prati

ispušila sam kilu

hercegovačkog duvana

mrkog i gustog kao ja

 

ali šta. ali šta. ali šta 

 

ali šta ali. ali šta ali. ali šta ali

 

ali šta ali ali. ali šta ali ali. ali šta ali ali

 

ali šta šta. ali šta šta. ali šta šta

 

ali šta šta šta šta šta šta šta šta

 

ali šta ništa. ali šta ništa. ali šta ništa

 

ništa kad ti prhne fazan pored nogu

 

ništa kad te u ustima grebe koža slatke breskve

 

ništa kad slast prevlada tvrdoću nara

 

ništa kad ližeš i pušiš smokvu natopljenu medom varšave

 

ništa kad upiješ šećer pajinog grožđa

 

ništa kad preko ruba svučenih gaćica izviruje kita kaže belančić

 

ništa kad je filozofirati naučiti umreti kaže montenj

 

ništa kad je život borba za život kaže heraklit

 

ništa kad treba svakog dana čitati montenja kaže orson vels

 

ništa kad vels lepo priča kao šulc

 

da li je umro bruno šulc

 

da li je bog zaista sanjao sebe i šekspira

 

da li je bog noćas sanjao i ovu varšavu

i tebe konkurencijo i sve kamenje i melanholiju

 

da li je dete koje se noćas uplašilo u snu bilo samo

 

da li je je noć koja prolazi prošla zauvek ili će se vraćati kao glad ili začeti u varšavi

 

u kojoj se noći rodio i nestao. nestao i rodio. rađa i nestaje rozenkrojc

 

da li se u ovoj noći u toploti koja je preostala osušio spomenkin veš u sobi

 

koliko će dece

iz ove noći biti rođeno

koliko dece toliko

je varšava

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

sve te žene

noćas jebane još

spavaju. sva ta deca

počela su da žive

kroz tri godine reći

će mi u nekom

danu dobar

dan

 

možda neko sad pred zoru

dok zapisujem

možda neko sad pred zoru

začinje novi palac za sisanje

 

varšava je dokument

 

svih jebanja

 

svih prvih jutarnjih kafa

 

svih staračkih bolova

 

svih petlova u prašini

 

svih hladnih autobusa koji će

poneti usamjene što pre ostalih

kreću da zarade drugima hleb

 

svih bubašvaba koje su kao i ja

vršljale po sudoperama ove noći

 

svih mokraća pod konjskim nogama i amonijaka 

kojim se hrani onaj koji sad ulazi u njihove štale

 

svih kanala za navodnjavanje

 

svih ptica koje poleću za oskudnom hranom

 

ovo je knjiga ptica

ovo je puna šaka

hlebnih mrvica

za izgladnele

ptice

 

varšava je

dokument svih

mojih senzacija

koje se sve više

gase kojima je

potreban san

 

kojima je miš u

zidu koga čujem

dovoljan podsticaj za

komponovanje uvertira u

kineskim operama

 

podsticaj za

izvanrednu skupštinu

umornih za nedorečene

plave ispovesti

 

za ostareli jezik ebi hofmana

za narandžasti patos zelenih

 

za jedno

jedino ime 64

puta ponavljano

za jedno ime u kome

bi se mogao

prepoznati

 

 

bulgakov i arto i

fasbinder i pashu i godar

i hlebnjikov i trakl i majakovski 

i pati smit i spinoza i orson vels i mandeljštam

i ulrike majnhof i ginzberg i hese i tomaž šalamun

i kle i blok i gudrun enslin i roza luksemburg i jejc i

kami i lu salome i kafka i borhes i bodler i gandi i karl

drajer i dučke i henri miler i bruno šulc i miron bjeloševski

i niče i maljevič i džojs  i simon vejl i majka tereza i terezija

avilska i tertulijan i valentin i sapfo i silesius i lao ce i ekhart

i kempanjac i heraklit i pitagora i parmenid i sokrat i

epiktet i buda i kejdž i vitgenštajn i van gog i

gertruda stejn i slobodan tišma i vitmen i

breht i blejk i rilke i helderlin i mirko

radojičić i ljubica kosovac i

božidar mandić

 

 

1

do koje

dubine tajne

si dospela ti

pa ti je takvo

lice. u nosu

ti večno

proleće

bulgakov

 

 

2

pokrila si

svoje lice dugim

koščatim šakama

propala blaga

devojčice

arto

 

 

3

ti si

crna ruža

i

ljubav

fasbinder

 

 

4

ti si

izmišljala

i lepotu i jezik

sama si vukla

brodove

pashu

 

 

i

 

 

noć

je polako

isticala. čekao

sam jutro i sa

uživanjem sam

pisao asocijacije

za devedesetak

imena od kojih

sam posle

izabrao

njih

64 

 

 

i

 

 

sva

imena

sam pisao u

ženskom rodu

kao jednu boginju u

kojoj sam te noći bio 

i koja mi je pomogla

da za jednu noć

napišem jednu

knjigu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima