AUTOBOGOGRAFIJA

2021-2031 ili do moje smrti
24/7/365

autobogografija su oboženja autobiografijom

autobogografija je autobogografija boga i bog autobogografije

autobogografija je oboženje pevanjem stvaranjem hodanjem 

autobogografija je oboženje ljubavlju slobodom istinom

autobogografija je nadahnuće svakom biću da napiše svoju autobiografiju

 

    Ti
    si

    346306

    pupoljak

    prvi dan proleća 1981

    19. jun 2021.

    26130. dan mog života

     

     

    mesec

    dana posle

    ksene i ja sam

    dobio žuticu

     

     

    i

     

     

    tako

    se i bolešću

    začela moja

    prva knjiga

    ja sam ti

    je on

     

     

    i

     

     

    prvog dana

    proleća 1981

    proleće je reklo

    ja sam proleće

     

     

    i

     

     

    ja sam proleće

    je prvi stih knjige

    ja sam ti je on

     

     

    i

     

     

    proleće

    mi je postalo

    važno 1972. u

    vojsci kad sam 

    stražareći video 

    kako proleće

    pupi

     

     

    i

     

     

    prvi dan

    proleća sam

    prvi put proslavio

    u martu 1974. sedeći

    pored bagrema ispred

    kuće u patrijarha

    čarnojevića

    19

     

     

    i

     

     

    ovog

    puta proleće

    je propupelo

    na početku

    moje prve

    knjige

     

     

    i

     

     

    proleće

    je umetnost

    proleće je

    bog

     

     

    i

     

     

    prolećem je i

    leto i umetnost i

    bog. prolećem je

    i jesen i umetnost 

    i bog. prolećem je

    i zima i umetnost

    i jedan jedini

    bog

     

     

    i

     

     

    proleće

    je ime mog

    vaskrsenja

     

     

    i

     

     

    tako

    su sledili

    dani bolesti

    i dani pisanja

    ja sam ti

    je on

     

     

    i

     

     

    razboleo

    sam se od

    virusa. od

    nevidljivog

     

     

    i

     

     

    nešto

    nepojmljivo

    malo me je

    slomilo

     

     

    i

     

     

    uplašio

    sam se jer

    je sve bilo

    van moje

    kontrole

     

     

    i

     

     

    prvi

    put sam

    osetio strah

    od smrti

     

     

    i

     

     

    verovao

    sam da negde u

    udaljenim delovima

    svemira postoji lek 

    za mene i to me 

    je smirivalo i

    spasilo

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

    đorđe žikić

    mi je rekao

    umrla mi je

    mama

    14. mart 1981

     

     

    i

     

     

    mokraća

    i izmet

    katastrofalni

    16. mart 1981

     

     

    i

     

     

    proleće

    imam žuticu

    miran ali i

    očajan

    20. mart 1981

     

     

    i

     

     

    1. dan bolesti

    uzbuđuje me pažnja

    koju mi ljudi pokazuju

    zbog bolesti. mira jelena 

    i aleksandar buštrević mi

    doneli svašta. paja mi

    došao i sedeo kod

    mene. radmilo mi

    doneo mladi sir

    21. mart 1981

     

     

    i

     

     

    4. dan bolesti

    zaista osmeh

    žilnikova poseta

    i pažnja

    24. mart 1981

     

     

    i

     

     

    6. dan bolesti

    mali laci blašković

    paja. spomenka. paolina

    radmilo. dragana

    marko stepanov

    buba

    26. mart 1981

     

     

    i

     

     

    7. dan bolesti

    marko stepanov

    darko hohnjec

    27. mart 1981

     

     

    i

     

     

    8. dan bolesti

    marko stepanov

    đorđe. spomenka

    buba. judita i

    zoran. žilnik

    bora

    28. mart 1981

     

     

    i

     

     

    9. dan bolesti

    čeda drča i bojana

    ristićželjko

    habek

    29. mart 1981

     

     

    i

     

     

    10. dan bolesti

    ksena i seks

    30. mart 1981

     

     

    i

     

     

    11. dan bolesti

    buba i drita

    31. mart 1981

     

     

    i

     

     

    ukrali mi

    sportski bicikl

    pojava čoveka na

    zemlji pre 3 do 5

    miliona godina

    15. april 1981

     

     

    i

     

     

    kišica

    i smiraj u

    hodanju

    2. maj 1981

     

     

    i

     

     

    muzika

    šetnja

    18. maj 1981

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    bog je svetlost koja osvetljava sebe u tihom miru

    18. jun 2021.

    26129. dan mog života

     

     

    da

    se nisam

    borio protiv

    sebe nikad ne

    bih otkrio

    sebe

     

     

    i

     

     

    da se

    nisam borio

    protiv mog ja

    nikad ne bih

    otkrio

    božansko

    ja 

     

     

    i

     

     

    da se nisam

    osećao najvećim

    krivcem od kada je

    sveta i veka nikad ne

    bih otkrio da sve na

    ovom svetu zavisi

    samo od mene

     

     

    i

     

     

    tako

    se polako

    završila moja

    trideset prva

    godina

     

     

    i

     

     

    1981. je 

    počinjala

     

     

    i

     

     

    u mojoj

    sobi u patrijarha

    čarnojevića 19 se nije

    ložilo pa sam zimu proveo

    u toplom stanu nine i peđe

    vraneševića dok su oni bili

    na poslu. radio sam i grejao

    sam se toplotom koja u to

    vreme nije grejala nikog

    nego samo prazan

    stan

     

     

    i

     

     

    tri linije

    su rad sa

    tri linije

     

     

    i

     

     

    rad

    reči sam počeo

    sa dve reči pička i

    kurac. i one su stajale

    na zidu u patrijarha

    čarnojevića 19

    kao ikone

     

     

    i

     

     

    kaju sam

    zamolio da

    napiše reč

    kurac

     

     

    i

     

     

    što si

    bezobrazan

    rekla mi je ali kad

    sam joj objasnio da

    je to moj rad i moja

    umetnost odmah 

    je pristala

     

     

    i

     

     

    rad reči

    je moja vera

    da je svaka

    reč pesma

     

     

    i

     

     

    štefica

    je bila krhka

    žena kod koje

    sam svakih dva

    meseca nekoliko

    godina čistio stan

    prao prozore i

    tresao tepihe 

     

     

    i

     

     

    skoro

    svako veče

    smo se skupljali

    kod dobrog

    paje

     

     

    i

     

     

    14. januar 1981

    prva izložba 12 planina

    u stanu dare zličić. bili dara

    zličić. slobodan tišma. branko

    kovačević. nina vranešević. gizela

    i želimir žilnik. sonja i aleksandar

    tišma. milica i bora popržan. judita

    šalgo i zoran mirković

    sava moljac

     

     

    i

     

     

    ksena 

    se zarazila

    žuticom. kad

    sam to čuo

    pozlilo mi

    je

     

     

    i

     

     

    žilnik i ja

    krečili njegovu

    vikendicu i po noći

    i snegu udarili u

    stub autom

     

     

    i

     

     

    velika

    slabost

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    u rano

    decembarsko

    jutro...

    1. decembar 1980

     

     

    i

     

     

    sa žilnikom

    razgovori za

    magnetofon

    2. decembar 1980

     

     

    i

     

     

    nacrtao

    arankin

    profil

    21. decembar 1980

     

     

    i

     

     

    sa lazarom

    stojanovićem o

    njegovom projektu

    o razaranju ega

    25. decembar 1980

     

     

    i

     

     

    išao

    sam kroz

    vazduh

    leteo

    22. januar 1981

     

     

    i

     

     

    teni i

    marsel

    dišan

    28. januar

     

     

    i

     

     

    bog je

    svetlost koja

    osvetljava sebe

    u tihom miru

    majstor ekhart

    18. februar 1981

     

     

    i

     

     

    ksena

    mi kupila

    sportski

    bicikl

    19. februar 1981

     

     

    i

     

     

    gaša

    vranešević

    ksena i žutica

    pozlilo mi

    20. februar 1981

     

     

    i

     

     

    ksena

    druže moj

    nedaj se

    11. mart 1981

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    razlaz za božidarom mandićem i komunama

    17. jun 2021.

    26128. dan mog života

     

     

    posle 

    odluke da se

    ponovo bavim

    umetnosšću

    krenuo sam

    sam

     

     

    i

     

     

    za sve

    na ovom svetu

    i za sve u umetnosti

    i poeziji odgovornost

    je bila samo na

    meni

     

     

    i

     

     

    normalno

    je da je došlo

    do razlaza i 

    sa božidarom

    mandićem

     

     

    i

     

     

    onaj koga

    sam najviše voleo

    je nestao u svojoj porodici

    više mu kao mlađem nisam

    popuštao jer sam se sad

    predao umetnosti

    a ne porodici

     

     

    i

     

     

    predao

    sam se stanju 

    ljubavi a ne 

    odnosu

     

     

    i

     

     

    odrekao

    sam se bratstva

    u ime sestrinstva

    nepoznatosti

     

     

    i

     

     

    odrekao

    sam se bratstva

    fašizma ljudi u

    slavu pčela

    i mrava

     

     

    i

     

     

    odrekao

    sam se jednakosti

    komunizma u slavu

    odbačenih bednih i

    zatvorenih

     

     

    i

     

     

    odrekao

    sam se slobode

    liberalizma

    u slavu slobode

    svakog bića u

    svemiru

     

     

    i

     

     

    ni kain

    ni avelj nego

    set. treći

    sin

     

     

    i

     

     

    iskorenjivanje

    je neprestano a i

    ukorenjivanje u

    boga jedinog je

    neprestano

     

     

    i

     

     

    odlučio sam se

    za novu nepoznatu

    drugačiju umetnost i

    tu nije bilo više mesta

    za staro a staro je

    sve ljudsko

     

     

    i

     

     

    nov i

    mlad je

    samo

    bog

     

     

    i

     

     

    odlučio sam

    se za umetnost

    iskorenjivanja

    stvorenu na

    podvigu

     

     

    i

     

     

    podvigu monaha

    i monaha u umetnosti

    uzbuđivao me je jedan

    koji je sve a ne grupa

    koja smo mi

     

     

    i

     

     

    na starim

    porodicama su se

    gradile nove porodice

    na starom bratstvu se gradilo

    novo bratstvo. na staroj umetnosti

    se gradila nova umetnost. sve

    se gradi na starom a

    ne na početku

     

     

    i

     

     

    stvaranje

    počiva na početku

    čednosti i odanosti a

    građenje na starom

    korenima tradiciji

    privilegijama

    i koristi

     

     

    i

     

     

    meni

    se otkrilo

    ja

     

     

    i

     

     

    ne moje ja

    nego svačije ja

    ne ni svačije ja

    nego jedno

    jedino ja

     

     

    i

     

     

    jedno

    jedino ja

    koje sam

    ja

     

     

    i

     

     

    b

    b  o  g

    g

     

     

    i

     

     

    kao što 

    sam 1971. prekinuo

    sa filmom umetnošću

    studijama i grupom kod

    sad sam prekinuo

    sa božidarom

    mandićem

     

     

    i

     

     

    trebalo mi je

    početi početkom a

    ne starim i korenima

    duhom a ne sa telom

    dušom a ne prirodom

    bogom a ne sa krvlju

    večnom sadašnjošću

    a ne sa nostalgijom

    podavanjem a ne

    udruživanjem

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    došao

    karlo

    kolnagi

    i bol

    18. oktobar 1980

     

     

    i

     

     

    sa žilnikom

    u pančevu omoljici

    ivanovu kovinu

    22. oktobar 1980

     

     

    i

     

     

    sa boškom

    nesporazumi

    kriza i izlaz

    iz krize

    23. oktobar 1980

     

     

    i

     

     

    noumen

    mišljeno samim

    sobom

    7. novembar 1980

     

     

    i

     

     

    o umetnosti

    sa slobodanom

    još više verujem

    u umetnost

    12. novembar 1980

     

     

    i

     

     

    bang

    sa vujicom

    pranje prozora

    na knjižari

    radmila mulića

    13. novembar 1980

     

     

    i

     

     

    zlatni

    presek

    14. novembar 1980

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    12 planina i pesme na pesmama

    16. jun 2021.

    26127. dan mog života

     

     

    i

    samo

    pre nego što

    nastavim podsećam

    te da je svako iizmeđu

    ružica autobogografije

    muzika boga kojom

    bog peva

    sebe

     

     

    i

     

     

    oko jedan

    posle ponoći 

    posle odluke da se

    ponovo bavim umetnošću

    i to nekom drugom umetnošću

    završio sam sliku brda i

    odlučio da u sledećim danima 

    stvorim još jedanaest slika

    sve sam ih nazvao

    12 planina

     

     

    i

     

     

    12 planina

    lepotom linije

    ljubim da bi svako

    bivao lepotom i ta

    lepota me je

    spasila 

     

     

    i

     

     

    reč je o

    sveprožimanju

    koje sam osećao

    svakog dana crtajući

    lišće-drvo života

     

     

    i

     

     

    planine sam

    počeo da crtam na

    kraju šeste godine lišća

    linija koja se šara i kruži

    je bila osnova 12 planina a

    onda sam površine između

    linija popunjavao vodenim

    bojama. prvu planinu sam

    uradio sa flomasterom

     

     

    i

     

     

    planina je

    misao kao što je

    lišće - drvo života

    život. zemlja i

    nebo

     

     

    i

     

     

    planine

    su bile lepe

    i jednostavne 

    dale su mi snagu

    seksualizirale

    osvežile

    me

     

     

    i

     

     

    pred kraj

    prve slike tog 15

    novembra 1980. kriza

    je bila prevladana. prelazila

    je u radost. lepotom pred

    mojim očima sam osetio

    ponovo ću se baviti

    umetnošću

     

     

    i

     

     

    ipak to

    najbolje znam

    da radim i to me je

    silno obradovalo

    i oslobodilo

     

     

    i

     

     

    ali

    odmah sam

    se zaustavio kada

    sam pomislio a šta da

    radim sa tim slikama koje

    ću stvoriti jer nisam želeo

    da sa njima pravim karijeru

    niti da ih prodajem jer nisam

    želeo da radim za novac

    i onda sam se opet

    zaglavio

     

     

    i

     

     

    nastavio

    sam da crtam

    planinu i na kraju

    pomislio pa dobro

    prodavaću ih a

    novac ću

    deliti

     

     

    i

     

     

    tako

    sam se te 

    noći pustio i

    evo me i

    ovde i

    sad

     

     

    i

     

     

    skoro

    ništa što

    sam stvorio

    nisam prodao

    ali sam sve

    sačuvao

     

     

    i

     

     

    12 planina

    svedoče o prvih

    mesec dana mog

    novog bavljenja

    umetnošću

     

     

    i

     

     

    planine

    sam završio

    u januaru 1981. i

    odmah sam ih

    pokazao u

    nekom

    stanu

     

     

    i

     

     

    kasnije

    sam odlučio da

    nacrtam 12 drveća

    pa sam i njih

    pokazao

     

     

    i

     

     

    tako sam

    počeo da radim

    izložbe po stanovima

    jer to je bila jedna od mojih

    muka kako da radim umetnost

    a da ona ne bude u sistemu

    umetnosti nego da mogu da 

    je radim neposredno 

    i nezavisno

     

     

    i

     

     

    pre odluke

    da se ponovo

    bavim umetnošću

    počeo sam da radim

    i rad pesme na

    pesmama

     

     

    i

     

     

    pošto sam

    se sve vreme

    borio protiv sebe i

    mog ličnog izražavanja

    tražio sam izvor same

    umetnosti ne moje

    nego umetnosti

    same

     

     

    i

     

     

    osećao

    sam da svi

    stvaraoci crpe

    svoju umetnost

    iz istog izvora

     

     

    i

     

     

    taj izvor

    sam zamislio

    kao jezero i osetio

    sam da kada se iz

    jezera samo uzima

    da se ono prazni

    i da može i da

    presuši

     

     

    i

     

     

    nisam želeo

    da iz jezera uzimam

    za sebe nego sam želeo

    da ga napunim za sve i

    svakog i tako su sledećih 

    nekoliko godina nastajale

    pesme na pesmama 

     

     

    i

     

     

    čitao bih

    sa oduševljenjem

    nekog pesnika i onda

    izabrao desetak njegovih

    pesama koje sam na jednom

    papiru folomasterima u

    boji prepisao jedne

    preko drugih

     

     

    i

     

     

    tako

    su pesme 

    nastale iz jednog 

    jedinog nebeskog

    izvora stvaralaštva

    u taj isti izvor i

    vraćene

     

     

    i

     

     

    sve

    je iz jednog

    nastalo i sve 

    se u jedno

    vraća

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    ponovo umetnost i to neka druga umetnost

    15. jun 2021.

    26126. dan mog života

     

     

    15. oktobra 1980

    sam počeo da se ponovo

    bavim umetnošću jer je 

    to pred mojim očima 

    bila lepota koja je

    htela da živi

     

     

    i

     

     

    15. oktobar 1980

    je bio i devetnaesti

    ksenin rođendan

     

     

    i

     

     

    ipak

    sam od svega

    bio najviše nadaren

    za umetnost i to mi

    je bilo da budem

    osetio sam te

    noći

     

     

    i

     

     

    moj

    dar je

    samo moj

    dar. moj dar

    bog je. dar

    boga bogu

    dara

     

     

    i

     

     

    odlučio

    sam se za

    nepoznato a

    ne poznato

     

     

    i

     

     

    za još

    nestvoreno

    a ne već

    stvoreno

     

     

    i

     

     

    za 

    umetnost ali

    još nestvorenu

    umetnost

     

     

    i

     

     

    za

    golotinju

    a ne

    masku

     

     

    i

     

     

    za

    stvaranje 

    a ne za

    građenje

     

     

    i

     

     

    za

    podvig

    poslušanja

    a ne karijeru

    i uspeh

     

     

    i

     

     

    za 

    robin

    huda a ne

    bankara

     

     

    i

     

     

    za

    afirmaciju

    afirmacije

    i uvek za

    da

     

     

    i

     

     

    za boga

    kogod bog bio

    a ne za korist

    šta god ona

    bila

     

     

    i

     

     

    odlučio 

    sam se za ono

    što je odlučilo

    mene

     

     

    i

     

     

    odlučio

    sam se za

    dobrotu

     

     

    i

     

     

    odlučio

    sam se za

    lepotu

     

     

    i

     

     

    odlučio

    sam se za

    dobrotu i lepotu

    zajedno

     

     

    i

     

     

    odlučio

    sam se za

    dobrotu poezije

    a ne postojeću

    literaturu

     

     

    i

     

     

    odlučio

    sam se za

    lepotu stvaranja a

    ne za postojeću

    umetnost

     

     

    i

     

     

    odlučio sam

    se za dobrotu

    i lepotu a ne

    za tehniku

    i nauku

     

     

    i

     

     

    odlučio

    sam se da

    sam ja

    ja

     

     

    i

     

     

    odlučio

    sam se da

    ksenu volim

    zauvek

     

     

    i

     

     

    odlučio

    sam se da

    svakog volim

    oduvek i

    zauvek

     

     

    i

     

     

    odlučio

    sam se za sve

    ono što ću tek stvoriti

    iako te noći nisam ni

    slutio da ću stvoriti

    sve što sam

    stvorio

     

     

    i

     

     

    odlučio

    sam se da

    ću biti isti sa

    svakim i

    svima

     

     

    i

     

     

    odlučio

    sam se da ću

    svakog i sve

    ljubiti više nego

    samog sebe

     

     

    i

     

     

    odlučio

    sam se da ću

    svakom i svima

    moći da kažem

    daj mi svoj

    život

     

     

    i

     

     

    te

    noći između

    11272 i 11273

    dana mog života

    postah sreća

     

     

    i

     

     

    sreća

    je dete

    užasa

     

     

    i

     

     

    sreća

    je majka

    radosti

     

     

    i

     

     

    sreća

    je otac

    boga

     

     

    i

     

     

    ti koja me

    čitaš i ti koji mi

    čitaš autobogografiju 

    zbog tebe sam te noći

    odlučio da se ponovo

    bavim umetnošću

    i zato božije

    hvala ti

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    ponovo umetnost

    14. jun 2021.

    26125. dan mog života

     

     

    sve ono

    što me je 

    razbijalo se

    polako spajalo

    u tri tabua

    bog seks

    novac

     

     

    i

     

     

    boga

    sam sve više

    osećao kao

    boga

     

     

    i

     

     

    seks

    sam sve više

    osećao kao

    ljubav

     

     

    i

     

     

    novac

    sam sve više

    osećao kao

    umetnost

     

     

    i

     

     

    bog

    je pesma

    seks je umetnost

    novac je hodanje

    jer

    hodanje je novac

    umetnost je seks

    pesma je

    bog

     

     

    i

     

     

    sve

    više sam

    osećao da

    me nema

     

     

    i

     

     

    da sam

    u opasnosti 

    da nevidljiv

    budem lako

    uklonjen

     

     

    i

     

     

    ksena

    je otišla u

    beograd na

    studije

     

     

    i

     

     

    strašno

    sam. sam do

    poništenja. kriza je

    počela da me ščepava

    ne znam šta je baš tog dana

    bio okidač za očaj ali znam da

    sam došao kući i u očaju otišao

    u krevet i bilo je nepodnošljivo

    normalno mislio o samoubistvu

    najteže u svemu je bilo

    to što nisam želeo

    ništa da radim i

    stvaram

     

     

    i

     

     

    borio sam

    se za sve. sve ili ništa

    borio sam se za svoje odluke

    i uverenja. svu svoju snagu sam trošio

    u tome da ne izneverim i ne odustanem

    gurao sam planine. ogromna snaga oticala je

    u tome da ništa ne radim jer u postojećem svetu

    nema šta da se uradi. revolucije su potrošene

    završile su u samoizdajstvu. antropocentrizam

    je bio nepodnošljiv i zločinački. jedino što sam

    mogao jeste da ništa ne preduzimam a to je

    bilo teško. slonovski. nosorogovski. zbog

    toga sam povremeno bio u teškim

    krizama. oko mene su ljudi rađali

    decu i uspevali. živeli kao da

    je sve u redu a ja sam

    samo vozio

    bicikl

     

     

    i

     

     

    prepun

    snage a nigde

    nikog pa mi je samo

    ostajalo da sebe

    izdrkam

     

     

    i

     

     

    kad sam se

    tog popodneva

    14. oktobra vratio iz

    grada. legao sam

    u krevet drkao i bio

    još usamljeniji i

    poraženiji

     

     

    i

     

     

    predveče

    sam ustao. seo

    za kuhinjski sto u

    kajinoj sobi koja je

    bila u melencima

    uzeo jedno veće

    parče hamera i

    flomasterima

    počeo da

    crtam

     

     

    i

     

     

    na sredini

    hamera sam

    povukao jedan

    luk koji je bio

    brdo

     

     

    i

     

     

    onda

    sam po

    celom papiru

    počeo da vučem

    jednu liniju po

    toj božijoj

    belini 

     

     

    i

     

     

    tako sam

    papir prekrio

    očaravajućom

    škrabotinom

     

     

    i

     

     

    škrabanje

    je glas onog što

    viče u pustinji

     

     

    i

     

     

    škrabujuću

    šaru sam počeo

    da popunjavam svim

    bojama flomastera

    kojima sam već šestu

    godinu svakog dana

    crtao lišće-drvo

    života

     

     

    i

     

     

    svakim

    popunjavanjem

    i novom bojom sam

    osećao sve veću

    prijatnost u

    telu

     

     

    i

     

     

    ono što je

    svih tih godina i

    svih tih dana i tog

    popodneva bila kriza

    na smrt utrnulo je u

    prijatnosti lepote koja

    mi se pojavljivala

    pred očima

     

     

    i

     

     

    sve me je

    bolelo od lepote

    svaki pokret je bila lepota

    svaki trenutak neponovljiva

    umetnost i posle ponoći posle

    ogromne krize odlučio sam

    da se ponovo bavim

    umetnošću

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    praznina

    i potištenost

    dobio zube

    poniženje

    6. oktobar 1980

     

     

    i

     

     

    žal

    za nicom

    uglavnom

    sam

    7. oktobar 1980

     

     

    i

     

     

    kjerkegor

    strašno patim

    zbog nice

    kriza

    12. oktobar 1980

     

     

    i

     

     

    strašno

    sam

    13. oktobar 1980

     

     

    i

     

     

    šta je

    to sa telom

    i odjednom lepo

    sa ksenom. radom

    prebrodio krizu

    prva promena

    14. oktobar 1980

     

     

    i

     

     

    ksena je

    bila lepa i

    voleo sam je i

    imala je 19

    godina

    15. oktobar 1980

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    osuđen sam na sebe a želeo bih biti ti

    12. jun 2021.

    26123. dan mog života

     

     

    sve je

    bilo krhko ali 

    je krhkošću i

    preživelo

     

     

    i

     

     

    zubi oči

    neispavanost

    osuđen sam na sebe

    a želeo bih biti ti osetio

    sam kod aradca dok

    sam stopirao

     

     

    i

     

     

    kiša

    stalno

    kiša

     

     

    i

     

     

    upoznao

    čudesnu dolores

    čaće i njene priče o

    iliji saviću. pajiću

    šijanu

     

     

    i

     

     

    o ljubavi

    me učila ksena

    a kod milice belanović

    i bore popržana odlično

    testo sa sirom

     

     

    i

     

     

    prvo

    sedmodnevno

    gladovanje. oh kako

    je to bilo divno iskustvo

    o mom životinjskom

    telu i mojoj božanskoj

    i duhovnoj duši

    zaista

     

     

    i

     

     

    kaja

    kupila kuću

    od naboja u

    melencima

     

     

    i

     

     

    deset dana za deset slika

    prvi dan za prvu sliku kroćenja bika

    drugi dan za drugu sliku kroćenja bika

    treći dan za treću sliku kroćenja bika

    četvrti dan za četvrtu sliku kroćenja bika

    peti dan za petu sliku kroćenja bika

    šesti dan za šestu sliku kroćenja bika

    sedmi dan za sedmu sliku kroćenja bika

    osmi dan za osmu sliku kroćenja bika

    deveti dan za devetu sliku kroćenja bika

    deseti dan za desetu sliku kroćenja bika

     

     

    i

     

     

    divna

    su mi bila

    kupanja sa mojim

    dečakom džo bakom

    u dunavu na oficirskoj

    plaži plaži moje

    mladosti

     

     

    i

     

     

    bogato

    kupanje u

    moru i plivanja

    sa naočarima za

    vodu u piranu

    sa ksenom i

    uzbudljive vesti

    solidarnosti

    u poljskoj

     

     

    i

     

     

    krečenja

    trešenje tepiha

    spremanje stanova

    čišćenja podruma

    pranje prozora

     

     

    i

     

     

    strah od

    sopstvene

    prosečnosti

     

     

    i

     

     

    česti sukobi

    sa božidarom zbog

    problema preklapanja

    i sličnih interesovanja

    jer sličnost je ono

    što zavarava

    i vodi laži 

     

     

    i

     

     

    isto

    slično

    različito

    slično

    isto

     

     

    i

     

     

    isto

    samo

    isto

     

     

    i

     

     

    bog

    samo

    bog

     

     

    i

     

     

    rad sa

    darkom

    hohnjecom na

    trasiranju dunavske

    dolme kod guskog

    salaša a dunav i tu

    širok velik i

    blag

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    četvrti dan

    gladovanja. da li

    si gledao pločnik

    sa nekog sprata

    11. maj 1980

     

     

    i

     

     

    milka miljanović

    šesti dan gladovanja

    rodio se sun. divno

    pismo od jadranke

    sa nicom lepo

    snimili film

    13. maj 1980

     

     

    i

     

     

    sedmi dan

    gladovanja i

    odlično se osećam

    na kraju gladovanja

    14. maj 1980

     

     

    i

     

     

    prekinuo

    sa nicom sa

    nadom da će

    naš odnos sve

    više biti i biti

    volim je

    29. juni 1980

     

     

    i

     

     

    trčanje

    i seks

    2. juli 1980

     

     

    i

     

     

    vući ću

    nežne

    poteze

    21. juli 1980

     

     

    i

     

     

    dali

    krv ksena

    i ja

    28. juli 1980

     

     

    i

     

     

    volim nicu

    ona je moja

    žena

    13. avgust 1980

     

     

    i

     

     

    melenci

    šumske

    staze

    24. septembar 1980

     

     

    i

     

     

    melenci

    priroda

    reči

    25. septembar 1980

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    nacrtah tri crte nikada nacrtane

    11. jun 2021.

    26122. dan mog života

     

     

    samo

    raspizdi

    svakog

    dana

     

     

    i

     

     

    ja sam tvoja

    autobogografija

    i ako svakog dana ne

    raspizdiš po meni i po sebi

    bićeš samo autobiografija. a

    ako razpizdiš onako kako bog

    stvara ljubeći i ljubi stvarajući

    biću tvoja autobogografija

    zauvek to ti kažem ja

    autoboga tvoja

     

     

    i

     

     

    sa ksenom je

    bilo tako lepo da to

    život nije mogao podneti

    pa smo se odmah razišli i

    odmah ponovo spojili i

    tako pet godina

     

     

    i

     

     

    voleo sam

    kseninu baku

    majku miru. mlađu

    sestru jelenu. oca

    aleksandra sa

    kojima je ksena

    živela

     

     

    i

     

     

    ksena se

    kasnije udala

    dobila dve ćerke 

    nisam je video

    dvadeset pet

    godina

     

     

    i

     

     

    bila je

    već deseta

    godina pustinjskih

    godina od kako sam

    prekinuo sa studijama

    filmom i umetnošću

    deseta godina te

    beskorisne

    borbe

     

     

    i

     

     

    ja sam

    beskorisna

    borba za svetu

    beskorisnost

    ja sam

     

     

    i

     

     

    već šest

    godina sam

    svakog dana

    crtao lišće

     

     

    i

     

     

    na poleđini

    lišća sam ponekad

    osim datuma i mesta

    nešto i zapisao. sad

    me ti retki zapisi

    podsećaju na

    današnjeg

    sebe

     

     

    i

     

     

    to

    svođenje

    na prazninu u

    pustijskim godinama

    na osnovni izvor i na

    umetnost samu me je

    otvorilo i otkrilo mi da

    je sve jedinstveno i

    neponovljivo pa i

    tri najobičnije

    crte

     

     

    i

     

     

    to

    otkrovenje

    me je uzdizalo i

    činilo spokojnim jer

    bilo šta da činim biće

    divno jer to nikad do

    sada niko nije

    uradio

     

     

    i

     

     

    pošto sam

    bio potpuno uveren u

    božansku prirodu svačijeg

    stvaranja poželeo sam da to

    darujem ljudima pa sam im davao

    da sami nacrtaju tri crte koje nikad

    niko nije nacrtao i zaista se stvorilo

    čudesno delo jer sve su te tri

    crte potpuno svoje i

    različite 

     

     

    i

     

     

    4. januara 1980

    sam uradio prvi

    crtež rada nacrtah

    tri crte nikada

    nacrtane

     

     

    i

     

     

    prvi crtež

    je kao i svih 134

    crteža uradio neko drugi

    jednostavno sam zamolio

    nekog da mi na hartiji sa

    olovkom nacrta tri crte

    koje nikad niko nije

    nacrtao

     

     

    i

     

     

    sve 

    me i sad

    boli od te

    lepote

     

     

    i

     

     

    postoji

    samo original

    nema reprodukcije

    istog. isto je

    bog 

     

     

    i

     

     

    sve je

    umetnost. svaka

    povučena linija je

    genijalno umetničko

    delo pa i ove tri crte

    nikad nacrtane

     

     

    i

     

     

    ja sam asfalt i trava

    je drugi sonetni venac

    pisao sam ga kao i čvor

     210 dana od 21. aprila do

    16. novembra 1980

    ne zapostavljaj

    me

     

     

    i

     

     

    za razliku od

    tekstova nizašta koji

    nisu imali formu čvor i

    ja sam asfalt i trava

    su forma samim

    vremenom

     

     

    i

     

     

    kaja

    otišla u

    bolnicu

     

     

    i

     

     

    kaja

    ptičica

    moja

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    kod srete

    marića odlično

    nikol marić

    15. januar 1980

     

     

    i

     

     

    sa brankom

    kovačevićem

    život je dobro

    16. januar 1980

     

     

    i

     

     

    neka

    jednostavnost

    20. januar 1980

     

     

    i

     

     

    pesnici

    vidoviti. heroji

    bogovi. prelepa mi

    ksena koju volim 

    2. februar 1980

     

     

    i

     

     

    sa nicom

    prelepo i onda paf

    a mene to boli i boli

    sve oko srca noću

    steže

    3. februar 1980

     

     

    i

     

     

    vraška

    uznemirenost

    život

    17. februar 1980

     

     

    i

     

     

    nica duboko

    u meni. nica se

    trudi. lepo je to

    živeti sa ženom

    26. februar 1980

     

     

    i

     

     

    sitnih

    insekata

    čudo

    27. februar 1980

     

     

    i

     

     

    ptice lete

    neka lete

    sreća je to

    1. mart 1980

     

     

    i

     

     

    ono u

    šta veruješ

    to i postoji

    11. mart 1980

     

     

    i

     

     

    dolazi

    doba lista

    rekla mi je

    jasna

    28. mart 1980

     

     

    i

     

     

    počeo novi

    sedmomesečni

    sonetni venac

    21. april 1980

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    ksenija buštrević

    10. jun 2021.

    26121. dan mog života

     

     

    bilo

    je za mene 

    nekog divnog

    slavlja života u

    osamnaestom

    kseninom

    rođusu

     

     

    i

     

     

    ksenija

    buštrević

    prvi put sam

    osetio da me

    neko voli

     

     

    i

     

     

    volim

    te zauvek

    ksenija

     

     

    i

     

     

    bile su njih

    četiri. bilja babić

    jasna manjilov. višnja

    petrović i ksenija

    buštrević

     

     

    i

     

     

    kebra

    branislav

    babić

     

     

    i

     

     

    trideseta

    prvi put sam u

    životu osetio ljubav

    žene. ksena me je volela

    nevino. ksenina nevinost

    se spojila sa mojim

    putem ka novoj

    nevinosti

     

     

    i

     

     

    ksena je bila

    bogatstvo u meni

    sve više sam voleo

    siromaštvo. omekšavao

    sam. radovao joj se. lako

    je voleo. počeo sam da se

    osećam dečakom. nisam

    imao ništa i to me je činilo

    slobodnim i podatnim

    za preobražavanje

    i služenje

     

     

    i

     

     

    siromaštvo je

    bilo melem slobodi

    kako je ksena znala moje

    bolove. osećao sam da njeno

    biće osluškuje moje. tako mlada

    bila je velika žena. baš kao što

    sam u siromaštvu osećao obilje

    sveta tako mi je ksena lako

    darivala raskoš

    nežnosti

     

     

    i

     

     

    ideje su mi

    bile toplije. tvrdoća

    se pretvarala u čvrstoću

    od tada me više nikada

    nije napustila želja za

    spajanjem duša

     

     

    i

     

     

    ksenu

    sam od milja

    zvao nica

     

     

    i

     

     

    sa ksenom fino

    branka glumac nije

    došla došla je ksena. bol

    mi odnela ksena. sa ksenom

    u bioskopu. sa ksenom prao

    prozore. ksena i mladost. ljubljenje i

    grljenje sa nicom. lepa nica i prelepo

    jebanje. prelepa nica još lepša nego

    prelepša. nica bliskost moderato

    kantabile. sa nicom lepo

    nici nežnost. lepo

    putovanje sa

    nicom

     

     

    i

     

     

    govno voljene

    na mojim grudima

    to zovem prostiranje

    ljubavi kroz sva vremena

    doboko sam se iskorenjivao

    iz života verujući u ljubav

    uzbuđivala me je mistika

    svesti i samospoznaje

    otvarao sam se svemu

    ne-ljudskom. predao

    sam se svetom

    ne-znanju

     

     

    i

     

     

    belina

    mladih grudi 

    na belom mladom

    snegu noću u

    planini

     

     

    i

     

     

    ovo je

    jednostavna

    pesma

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    sa ksenom

    na jevrejskom

    groblju kao

    u literaturi

    21. oktobar 1979

     

     

    i

     

     

    nacrtah

    tri crte nikad

    nacrtane

    10. novembar 1979

     

     

    i

     

     

    upoznao se sa

    jasnom manjulov

    šetao i pričao

    15. novembar 1979

     

     

    i

     

     

    ovo je

    jednostavna

    pesma

    26. novembar 1979

     

     

    i

     

     

    prevrnula

    se šolja je

    pesma

    28. novembar 1979

     

     

    i

     

     

    ljubljenje

    i zagrljaji

    sa nicom

    30. novembar 1979

     

     

    i

     

     

    2. decembar

    sa ksenijom

    buštrević

    zauvek

     

     

    i

     

     

    a dunav je

    ipak tamo lepo

     tekao to sam

    naučila od

    miroslava

    16. decembar 1979

     

     

    i

     

     

    ksenija buštrević

    vesna bernardić. jadranka

    mihić. sana. branka glumac

    kod ljubice kosovac na grobu

    sa jasnom manjulov kod

    dare zličić radosno

    17. decembar 1979

     

     

    i

     

     

    golubovi

    na vetru

    23. decembar 1979

     

     

    i

     

     

    pevao

    sam

    biljkama

    24. decembar 1979

     

     

    i

     

     

    pevao

    biljkama

    molitvu

    25. decembar 1979

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    to je bilo divno ta izvesnost susreta

    9. jun 2021.

    26120. dan mog života

     

     

    bila mi je

    trideseta i mučio

    sam se sa sobom

    ostajući odan idealima

    i odlukama koje sam

    doneo u zatvoru

     

     

    i

     

     

    najlepše i 

    najteže je bilo

    sa ženom

     

     

    i

     

     

    želeo

    sam sa

    ženom

    čudo

     

     

    i

     

     

    kad 

    divno nije

    vodilo čudu

    odvajao

    sam

    se

     

     

    i

     

     

    skupljali

    smo se uveče

    kod paje a sa pajom

    sam išao u njegov

    vinograd

     

     

    i

     

     

    sve 

    manje sam bio 

    u vinogradarskoj

    kući aleksandra tišme

    ali sam se sve više

    družio sa divnim

    aleksandrom

     

     

    i

     

     

    beskorisnog

    kriza me je stravično

    drmala i činila

    samim

     

     

    i

     

     

    26. jula 1979

    sam prvi put video

    kseniju buštrević. došla

    je sa biljom i kebojom

    mlada vesela

    drug

     

     

    i

     

     

    sa lazom

    sam otišao u

    vodice i tamo upoznao

    jadranku mihić i njenog

    sina andreja bunuševca

    koga sam učio da pliva

    i skače u more

    mediteranski

     

     

    i

     

     

    sve redovnije

    smo igrali fudbal na

    đačkom igralištu

    limanskom

    parku

     

     

    i

     

     

    tog leta

    na oficirskoj plaži

    sam upoznao branku

    glumac koju sam

    nazvao anra

    luma

     

     

    i

     

     

    zamolio sam

    dvadesetak poznatih

    umetnika da mi pošalju

    nešto što je po njima

    apsolutni crtež. i ovaj

    rad je jedan od mojih

    neprimećenih vapaja

    u životu

     

     

    i

     

     

    jednog dana

    sam sreo ksenu

    dok se vraćala

    iz škole

     

     

    i

     

     

    gurao sam

    bicikl pored nje i

    ispratio je do kuće

    na limanu

     

     

    i

     

     

    predložio

    sam kseni da

    se viđamo svake

    nedelje pre podne u

    katoličkoj porti i da

    odemo zajedno u

    podne na fudbal

    u parku

     

     

    i

     

     

    to

    je bilo

    divno ta

    izvesnost

    susreta

     

     

    i

     

     

    23. septembar 1979

    sa ksenom prvi sastanak

    prepodnevnog nedeljnog

    skupljanja

     

     

    i

     

     

    ludilo

    bang-bang

    svađa sa kajom

    iz besa i nemoći sam

    udario u staklena vrata

    i polomio ih. užasnuo sam

    se sebe. kaja se uplašila i

    rekla mi samo to i znaš da

    radiš i otišla je na posao a

    ja sam otrčao u sobu

    bacio se na krevet

    i vrištao od

    nemoći i

    krivice

     

     

    i

     

     

    15. oktobar 1979

    ksenin osamnaesti

    rođendan

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    mlada

    duša i deca

    kiša. živci. čir

    bolest. smrt

    sanjao oljenku

    i leteo

    3. juli 1979

     

     

    i

     

     

    kod bilje

    o ženama

    sa ksenom o

    strahu. sa zojom

    o ženama

    30. juli 1979

     

     

    i

     

     

    izludeo

    od ženske

    lepote

    5. avgust 1979

     

     

    i

     

     

    dobar fudbal

    smisao. bogo

    dobro tucanje

    23. avgust 1979

     

     

    i

     

     

    svi oni koji

    su bolesni neka

    budu zdravi. svi oni

    koji su siromašni

    neka budu sretni

    25. septembar 1979

     

     

    i

     

     

    sa brankom

    glumac lepo

    30. septembar 1979

     

     

    i

     

     

    drhtaj

    u meni

    1. oktobar 1979

     

     

    i

     

     

    ksena

    koja čeka

    7. oktobar 1979

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    više nisam mogao pristati na manje i zato sam često bio sam kao i sad

    8. jun 2021.

    26119. dan mog života

     

     

    igrali

    smo fudbal

    a ponekad

    đuskali ko

    ludi

     

     

    i

     

     

    aranka

    je bila lepa

    kao svaka

    indijanka

     

     

    i

     

     

    družio

    sam se

    sa savom

    moljcem

     

     

    i

     

     

    družio

    sam se i

    razilazio

    se

     

     

    i

     

     

    sve

    češće smo

    se svađali božidar

    i ja i to mi je bilo sve

    nepodnošljivije i

    dosadnije

     

     

    i

     

     

    iskusio sam

    već slaganje i

    sve što nije bila

    harmonija me

    je smaralo

     

     

    i

     

     

    spotucao

    sam se po

    mojoj duši i

    po duši

    sveta

     

     

    i

     

     

    uživao

    u vetru i

    kupao se u

    vazduhu

     

     

    i

     

     

    zaposlio

    sam se kao

    noćni čuvar i čuvao

    sam ogroman

    kompjuter 

     

     

    i

     

     

    radio sam

    tri meseca i

    osetio kako je biti

    zaposlen mnogo

    lakše nego biti

    slobodan

     

     

    i

     

     

    sloboda

    i jeste tako

    retka jer je

    teška

     

     

    i

     

     

    sloboda

    je teška jer

    kao slobodan

    sam za sve 

    odgovoran

     ja

     

     

    i

     

     

    biti slobodan i

    odgovaran su svest

    i savest zajedno i kao

    jedno budni 24 sata

    svakog dana

     

     

    i

     

     

    goli 

    na staroj

    trešnji jeli smo

    slatke trešnje

    slaganja

     

     

    i

     

     

    po noći

    smo se goli

    valjali po mokroj

    travi u šumi

     

     

    i

     

     

    zaista 

    sam uživao

    u ženi

     

     

    i

     

     

    zaista je

    u trenucima 

    bilo slaganja i

    spajanja

     

     

    i

     

     

    od punoće

    slaganja koje je

    božije venčanje sa

    ženom više nisam

    mogao pristati na

    manje i zato sam 

    često bio sam

    kao i sad

     

     

    i

     

     

    kiša

    i živci

     

     

    i

     

     

    napetost 

    i treperenje

    u bivanju

     

     

    i

     

     

    sve sam

    više bivao a

    sve manje

    živeo

     

     

    i

     

     

    život se

    pretvorio u

    borbu protiv

    života

     

     

    i

     

     

    ne može

    se živeti za

    ideale u koristi

    i komforu

     

     

    i

     

     

    preko

    slobodana

    sam upoznao

    bilju keboju

    i kebru

     

     

    i

     

     

    bila je to

    generacija

    pankera

     

     

    i

     

     

    bilo je

    to slaganje

    sa sledećom

    generacijom

    ljubav po

    vertikali

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    divna nova

    godina lepo sa

    arankom. boškov

    rođendan. sjajno

    igranje po kiši

    1. januar 1979

     

     

    i

     

     

    spotucanje

    30. januar 1979

     

     

    i

     

     

    zamor

    cvetala

    aranka

    16. februar 1979

     

     

    i

     

     

    kaže

    ostalo mi

    samo da

    sanjam

    31. mart 1979

     

     

    i

     

     

    čovek

    je nabliži

    bogu preko

    ideje a najdalji

    ako te ideje 

    ne realizuje

    1. maj 1979

     

     

    i

     

     

    kupanje

    u vazduhu

    22. maj 1979

     

     

    i

     

     

    po noći

    u travi sa

    ženom u

    šumi

    4. juni 1979

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

    možeš mirno da umreš tvoj duh je već ušao u nas

    7. jun 2021.

    26118. dan mog života

     

     

    ne znam

    gde je centar

    desetogodišnjih

    pustinjskih godina

    jer su sve pustinjske

    godine bile centar

    moje pustinje

     

     

    i

     

     

    pustinjske

    godine muškarca

    koji se sa ženom

    venčavao u bogu

    a ne u društvu

    i braku

     

     

    i

     

     

    sve u

    svakom

    svako u

    svemu

     

     

    i

     

     

    odlazio bih

    u grad uveče

    da bih nekog sreo

    ali nisam sreo

    nikog

     

     

    i

     

     

    i oko podne

    bih biciklom odlazio

    u grad da se nešto desi

    ili nekog sretnem i

    opet ništa i opet

    nikog

     

     

    i

     

     

    ali kad

    sam se po toploj

    noći obično posle

    ponoći vraćao praznim

    ulicama osećao sam

    sreću na biciklu

     

     

    i

     

     

    kad bi iz

    svetosavske 

    ugledao almašku

    crkvu ličila mi je

    na konja koji se

    propinje

     

     

    i

     

     

    od onda

    volim crkve jer 

    su konji u propinjanju

    i od onda volim konje

    kao crkve koje se

    propinju

     

     

    i

     

     

    iako sam

    se svim silama 

    opirao umetnosti

    povremeno bi iz

    mene izbijale

    neke stvari i

    potrebe

     

     

    i

     

     

    jednog dana

    sam seo na bicikl i

    odvezao se u zrenjanin

    doživeo sam da sam u

    šestočasovnoj vožnji

    spojio dva grada

    u sebi

     

     

    i

     

     

    kad je borba

    sa samim sobom

    jenjavala pojavljivala se

    potreba za otvaranjem prostoru

    mnogo većem od onog u kom sam

    dotle živeo i koji sam iskusio. imao

    sam potrebu da pišem crtam i stvaram 

    u prostoru mnogo većem od prostora

    teksta i slike. video sam krug u sebi

    i hteo sam da ga stvorim i tako 

    sam tri dana hodao i stopirao

    po vojvodini kružeći 

    po krugu

     

     

    i

     

     

    krug u

    meni je posle

    ta tri dana postao

    savršeniji i sve

    božanskiji 

     

     

    i

     

     

    sve sam više

    voleo drveće osećao

    sam u njemu i snagu zemlje

    i snagu neba. raslo je ka dubinama

    i visinama. stablo mi je ličilo na misao

    krošnja sa lišćem na govor. ono pod

    zemljom na nevidljivo. počeo sam da

    obožavam ne-znanje ne-ljudsko

    drvećem sam mogao

    dalje na put

     

     

    i

     

     

    sve je

    jedno u drugo

    uticalo. slivalo se iz

    oblika u oblik. sve me

    je to afirmisalo. sve je

    to bila afirmacija

    afirmacije

     

     

    i

     

     

    afirmacija

    afirmacije je bio

    moj posao jer sve je

    potvrđivanje potvrđivanja

    sve je slava stvaranja

    i stvorenog a ne

    izgrađenog

     

     

    i

     

     

    ja sam krv

    koja se razlila u

    sve krvi. u jednu

    jedinu krv boga

    krv ljubavi

     

     

    i

     

     

    nedeljni crteži

    crtao sam ih sedam

    godina iako sam planirao

    dvadeset. u februaru 2009

    sam ih gledao i poželeo

    da nastavim da

    ih crtam

     

     

    i

     

     

    često su

    to bili crteži mojih

    misli. radovali su me

    odmarali i obnavljali

    volim da crtam 

    mišljenje

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    pismo politici

    za naslovnu stranu

    izbrisani tekst za

    borbena vladovića

    analiza parola. deset

    istih crteža ravnice

    9. avgust 1978

     

     

    i

     

     

    ogrtač

    svetlosti

    25. avgust 1978

     

     

    i

     

     

    voleo je

    samo stvari

    daleke

    12. septembar 1978

     

     

    i

     

     

    brezovica

    parmenid

    16. septembar 1978

     

     

    i

     

     

    reči

    stvaraju

    postojanje

    19. septembar 1978

     

     

    i

     

     

    fotografisao

    mesta moje biografije

    sa borom dragašem

    8. oktobar 1978

     

     

    i

     

     

    kad je

    plima nek je

    plima kad je oseka

    nek je oseka. čovek

    je jedno staklasto

    biće

    12. oktobar 1978

     

     

    i

     

     

    sanjao

    lepo dušku

    video kako je

    bršljan ubio

    orah

    14. oktobar 1978

     

     

    i

     

     

    odvezao

    lučku i decu do

    rume. u povratku

    na snežnoj poledici

    se prevrnuo na krov

    sa borinom ladom

    puno sreće u

    nesreći

    28. novembar 1978

     

     

    i

     

     

    možeš

    mirno da

    umreš tvoj

    duh je već

    ušao u

    nas

    28. decembar 1978

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    ono sam kad prikupiš kišnu sipljivu tugu

    5. jun 2021.

    26116. dan mog života

     

     

    ono sam

    kad prikupiš

    kišnu sipljivu

    tugu

    12. juni 1978

    na poleđini lišća

     

     

    i

     

     

    tako

    sam sa tom

     sipljivom tugom ušao u

    kasarnu u jastrebarskom

    sa svim tim regrutima i tom

    mladošću predviđenoj

    za odstrel

     

     

    i

     

     

    opet

    čedno

    bratstvo koje

    ispunjava

    srce

     

     

    i

     

     

    sve

    sam ih

    zavoleo

    odmah. te

    golubove

    za

    klanje

     

     

    i

     

     

    umesto

    studiranja sam

    skoro tri godine

    života proveo u vojsci

    zatvoru gradilištu u tim

    prinudnim i muškim

    zajednicama

    neslobode

     

     

    i

     

     

    video sam

    kako funcionišu

    ti sistemi prinude

    i kako se slama

    pojedinac 

     

     

    i

     

     

    kako

    se slama

    slobodna volja i

    stavljaju povezi

    na oči 

     

     

    i

     

     

    nisam

    išao na obuku

    nego sam provodio

    dane sam u kasarni

    slušajući priče

    vojnika

     

     

    i

     

     

    sve sam

    manje govorio o

    sebi a nije mi se ni

    razgovaralo pa sam

    podsticao druge da

    mi pričaju o svojim

    životima koje sam

    gledao i slušao

    kao filmove

     

     

    i

     

     

    omogućiti

    drugome da 

    govori o sebi je

    jedan od najvažnijih

    poslova koje sam

    radio i radim

    u životu

     

     

    i

     

     

    u rano

    jutro sam u

    kasarni brojao

    sve dok sunce

    ne izađe

     

     

    i

     

     

    posle

    mesec dana 

    sam izašao iz vojske

    i otišao u šempas i

    gradašku bojana

    brecelja

     

     

    i

     

     

    tu

    sam

    od mladog

    pesnika čuo da

    sad scenom vladaju

    konceptualci i da se

    od njih ne može

    više živeti

     

     

    i

     

     

    tako je

    oduvek. oni koji

    su poraženi posle

    poražavaju pobednike

    a oni koji su tlačeni

    posle tlače

    druge

     

     

    i

     

     

    opijalo

    me je žensko

    osećanje stvari

    i život u svemu

    i svakome

     

     

    i

     

     

    mnogo je

    znam a duboko

    ne poznajem

    nju ženu mi

    jedinu

     

     

    i

     

     

    klonfao

    sam tepihe i

    prao prozore i

    unosio ugalj i

    okrečio neki

    stan

     

     

    i

     

     

    sve 

    sam se

    više razilazio

    sa komunama

    porodicama i

    čovekom

     

     

    i

     

     

    jednog dana

    sam pored dunava

    pričao aleksandru tišmi

    o novom pisanju. pisanju

    telom. kožom. snagom

    zemlje. tokom vode

    dahom vetra

    svetlošću

    reči

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    razgovarao

    sa bogom

    27. maj 1978 

     

     

    i

     

     

    jutro jesenje

    vreme se ponavlja

    kao nekad kroz maglu

    i to baš u tu puku

    neizvesnost

    15. juni 1978

    jastrebarsko

     

     

    i

     

     

    blaga

    intonacija

    tako nekih

    dugih pacova u

    magli na tvom

    poligonu od

    šarki

    16. juni 1978

    jastrebarsko

     

     

    i

     

     

    kaže

    minicuozni

    pogledi u drugoj

    kategoriji pejsaža

    a devojke plešu

    taj roken rol

    17. juni 1978

    jastrebarsko

     

     

    i

     

     

    ustao sretan

    pripadanje ljubavi

    a kao da su anima

    i duška jedno

    i isto

    24. juni 1978

    jastrebarsko

     

     

    i

     

     

    nežnosti

    i dalje teku

    a ti možeš

    nestati

    25. juni 1978

    jastrebarsko

     

     

    i

     

     

    konji miodraga

    roganovića u selu

    trnjine. dorat. brnjaš

    mrkov konji kojima

    miodrag izvlači

    drvo iz šume

    28. juni 1978

    jastrebarsko

     

     

    i

     

     

    jako blizu

    srca oljenka

    govor govoriti

    kako govoriti

    8. juli 1978

    jastrebarsko

     

     

    i

     

     

    raskvasila se

    duša i pari iz sebe

    razna stanja koja su

    nekada napunila tu

    dušu koju je onda

    neki šraf stegnuo

    14. juli 1978

    jastrebarsko

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    ivana i aranka

    4. jun 2021.

    26115. dan mog života

     

     

    tako

    sam jednom

    premoren vozio kombi

    zatvarajući i otvarajući oči

    bila je magla. dole reka drina

    preda mnom krivine. saputnici

    su spavali. vozio sam sporo kao

    što sada pišem sporo. zatvorio bih

    oči i u delićima sekunde se odmorio

    brzo bih otvarao oči. magla je bila tu

    krivine su bile tu. svetlost farova se

    probijala kroz mrak. vozio sam život

    sada vozim ljubav bogojavljanjima

    kroz srca svih bića. kao i one noći

    zahvalan sam čudu života

    čudu pevanja. usnama

    na usnama

    boga

     

     

    i

     

     

    te 1978 

    godine i mog

    29. tog proleća u

    životu upoznao

    sam ivanu i

    aranku

     

     

    i

     

     

    ivana i aranka

    su bile drugarice i

    drugarice slobodana

    tišme a postale su

    i moje drugarice

     

     

    i

     

     

    bilo

    im je samo

    petnaest godina

    i bile su čudesne

    u svojoj čednosti

    i svojoj čestitosti

    da žive svoj

    život

     

     

    i

     

     

    došle

    bi kod mene

    u hladnu sobu i

    obučene se podvukle

    pod jorgan i tako smo 

    jedno naspram drugog

    razgovarali grejući

    nam naše duše 

    u hladnoći

    života

     

     

    i

     

     

    moja

    generacija je

    već dobila svoju

    decu. zaposlila

    se i kućila

     

     

    i

     

     

    moj

    posao je bio

    raskućivanje i

    iskorenjivanje

    uzaludnost

    koja me je

    celila

     

     

    i

     

     

    sveta

    beskorisnost

    kojom sam se otvarao

    za druge i druge

    svetove

     

     

    i

     

     

    ne biti

    ništa da bi

    sve bilo. ne

    činiti ništa da bi

    se sve činilo

    samo

     

     

    i

     

     

    ne biti

    čovek nego

    pesma

     

     

    i

     

     

    biti

    niko da

    bih bio

    reč

     

     

    i

     

     

    divnih

    nekoliko dana

    sa dacom u hladnoj

    vinogradarskoj

    kući

     

     

    i

     

     

    pušili smo

    cigare. pili sok

    bili nežni jedno

    prema drugom

    pokrivali noću

    jedno drugo i

    vodili divnu

    ljubav

     

     

    i

     

     

    popio sam

    nekoliko gutljaja

    prljave vode iz save

    kao mali etološki

    rad

     

     

    i

     

     

    neprestano

    sam poništavao

    sebe da bih osetio 

    živeo i ljubio

    sve

     

     

    i

     

     

    poniženje

    dobio sam

    poziv da kao

    regrut doslužim

    mesec dana

    vojnog

    roka

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam zapisao

    razgovarao sa bogom

    ne sećam se toga ali

    mi je drago da se

    to desilo još

    tad

     

     

    i

     

     

    u to vreme

    sam osetio da su

    mi od svih tekstova

    najuzbudljiviji oni koji

    definišu boga. bile su

    to jedna ili dve kratke

    mističke rečenice

    čisto iskustvo

    mistika

     

     

    i

     

     

    počeo

    sam da skupljam

    te rečenice a posle

    tridesetak godina sam

    počeo i sam da ih

    pevam

     

     

    i

     

     

    da

    pevam

    stvaram hodam

    boga i sebe boga

    jer jedno smo

    i jedan je

    bog

     

     

    i

     

     

    na malom

    jezeru okruženom

    šumom na popovici

    olja se skinula gola i

    sevnule su njene

    devojačke grudi

    amazonske

     

     

    i

     

     

    duga

    šetnja po

    keju i kiši

     

     

    i

     

     

    o

    s

    o  s  m  e  h

    e

    h

     

     

    i

     

     

    ipak

    uprkos

    jesam

     

     

    i

     

     

    odlazak

    u jastrebarsko

    u vojsku

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    četiri puta po sedam godina je iza mene

    3. jun 2021.

    26114. dan mog života

     

     

    sa verande

    vinogradarske

    kuće sam gledao

    u brdo i u njemu

    osetio pticu koju

    sam video 

    srcem

     

     

    i

     

     

    naslikao sam

    jedan okean i u

    njemu veliki krug koji

    je predstavljao kap jer

    sav okean je u jednoj

    jedinoj kapi

     

     

    i

     

     

    tu u

    vinogradarskoj

    kući aleksandra tišme

    sam pročitao upotrebu čoveka

    aleksandra tišme koga sam sad

    poznavao pa su mi njegove

    reči u knjizi bile čudesnlje

    i mnogo življe

     

     

    i

     

     

    već sam

    sedam godina

    fotografisao lice

    jednom mesečno

    već tri godine sam

    svakog dana nacrtao

    jedan list preplićući

    linije jednu preko

    druge i tako

    spajao sve

    sa svim

     

     

    i

     

     

    bila mi je 28

    godina i istekao je

    četvrti period od sedam

    godina u kome mi se dogodilo

    ono čudesno miroslav mandić jebe

    svima materperiod u kome sam prekinuo

    sa umetnošću filmom studijama grupom kod

    period u kome sam otpočeo rad sa svojim licem u

    kome sam napisao tekst pesma o filmu zbog koga

    sam otišao u zatvor. u kome sam posle zatvora

    doneo odluku da ću krenuti u nebo a ne u

    ljudsko društvo. u kome sam doživeo

    velike ljubavne patnje i započeo

    prvi veliki desetogodišnji

    put slikom lišće

    drvo života

     

     

    i

     

     

    bile su

    to sedam godina

    u kojima sam imao

    najveću snagu a ta snaga

    je bolno mučena od ljubavi

    jer snaga se u ljubav

    preobražavala

     

     

    i

     

     

    bile su

    to godine koje

    sam provodio sa

    leni rifenštal. suzan

    zontag. fridrihom

    helderlinom

     

     

    i

     

     

    ulrike majnhof

    herbertom markuzeom

    rolanom bartom. džeri

    rabinom. ebi hofmanom

    gudrun enslin

     

     

    i

     

     

    bob dilanom

    lovin spunful. žan

    pol sartromfjodorom

    mihailovičem dostojevskim

    mahatmom gandijem. lavom

    nikolajevičem tolstojem

    gotfridom kelerom

     

     

    i

     

     

    isusom hristom

    morisom meterlnikom

    budom. muhamedom

    danilom kišom. žerar de

    nervalom. francom

    kafkom. rozom

    luksemburg

     

     

    i

     

     

    pjerom

    žozefom prudonom

    maks štirnerom. peterom

    kropotkinom. ramakrišnom

    albertom ajnštajnom

    blezom paskalom

     

     

    i

     

     

    johanom krojfom

    hermanom heseom

    kasijusom klejom

     

     

    i

     

     

    majstor ekhartom

    karl gustav jungom

    rudolfom štajnerom

    sandrom botičelijem

     

     

    i

     

     

    poglavicom sijetla

    tomazom albinonijem

    martinom luterom kingom

    angelusom silesijusom

    jovanom tucakovim

    braćom limburg

     

     

    i

     

     

    dante gabriel

    rosetijem. vernerom

    hajzenbergom. aleksandrom

    tišmom. isakom biševis

    singerom

     

     

    i

     

     

    erihom fromom

    leonardom koenom

    čarlsom bukovskim

    petem handkeom

     

     

    i

     

     

    džidu

    krišnamurtijem

    georgijem ivanovičem

    gurđijevim. don huanom

    karlosa kastenede

    milovanom danojlićem

    majkom terezom

     

     

    i

     

     

    divio

    sam im se

    i uživao u

    njima

     

     

    i

     

     

    bilo je

    važno da 

    ostanem

    na putu

     

     

    i

     

     

    put je bio

    stazica na kojoj

    nije bilo nikog ali

    koju su stvorili mnogi

    koji su bili sami

    na stazi

     

     

    i

     

     

    na stazi

    autobogografije

    koju sam pisao već

    sedam godina a

    da to nisam ni

    znao

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    čvor

     2. jun 2021.

    26113. dan mog života

     

     

    bio sam u

    središtu pustinjskih

    godina.ono što je bilo

    samoubistvo u sedamnaestim

    to su bile pustinjske godine u

    dvadesetpetim. ogromna snaga

    potrošena u ništa da bi se

    nadam se preobrazila

    u sve

     

     

    i

     

     

    pustinjske

    godine su bile

    odricanja od 

    sebe i sveta

     

     

    i

     

     

    bila je to

    strašna borba

    da ništa ne radim

    odricanje kao rad

    kao borba. o tome

    bih tek voleo da

    pevam

     

     

    i

     

     

    zver 

    koja se sama

    pripitomljuje ali

    bogu. zver koja ne

    proždire nikog ali

    ljubi svakog

     

     

    i

     

     

    vera

    nebo i

    vrline a ne

    uspeh

     

     

    i

     

     

    posle

    zatvora mi je

    mnogo pomoglo i

    značilo druženje sa

    tada dvogodišnjim

    stevom dragašem

    koga sam zvao

    džo bak

     

     

    i

     

     

    džo bak 

    je sin ljube i

    mog druga bore

    dragaša sa kojim

    sam bio miljim sa

    ljubicom kosovac

    sada je džo bak

    već bio dečak

     

     

    i

     

     

    družio

    sam se sa pajom

    blaškovićem iz moje

    ulice koji je uskoro

    kupio vinograd

     

     

    i

     

     

    kupili

    smo kuću za

    zajednički život

    prvo smo u njoj živeli

    braila ista dušan lučka

    elijon gregor i božidar

    koji je dolazio za

    vikend

     

     

    i

     

     

    posle

    nekoliko meseci

    sam napustio porodicu

    bistrih potoka i nastavio

    sam u nepoznatom kog

    sam se plašio i koje me

    je privlačilo. bilo je to

    nebo za koje sam

    se odlučio posle

    zatvora

     

     

    i

     

     

    dolazio

    sam u zrenjanin

    kod laze crkvenjakova

    a laza je rekao reka je

    divna stvar

     

     

    i

     

     

    21. aprila 1977

    sam počeo da pišem

    sonetni venac koji sam

    nazvao čvor. pisao sam ga

    svakog dana od 21. aprila do

    16. novembra. 210 dana

    koliko sonetni venac

    ima stihova

     

     

    i

     

     

    dara zličić

    me je upoznala sa

    aleksandrom tišmom

    i on mi je ponudio da

    boravim u vinogradskoj

    kući njegovih roditelja

    u fruškoj gori na

    popovici

     

     

    i

     

     

    sa slobodanom

    tišmom sam njegovim

    folcvagenom krenuo do

    mirka radojičića u bojište kod

    nevesinja pa smo sva trojica

    jadranskom magistralom

    veselo produžili do pirana 

    grožnjana šempas

    ljubljane

     

     

    i

     

     

    krajem

    septembra sam se

    doselio na popovicu

    u vinogradarsku kuću

    i tu sam video pticu

    daleko u brdu

     

     

    i

     

     

    trčao sam po

    šumskim stazama

    i opalom lišću

     

     

    i

     

     

    te godine

    sam otkrio

    drveće

     

     

    i

     

     

    patio zbog zemlje

    jer je ljudi kopaju da bi

    je betonirali i sebi napravili

    zgrade za život. jer po njoj

    bacaju vreli asfalt na njene 

    oči i dušu da bi napravili

    puteve za svoje

    automobile

     

     

    i

     

     

    nezadovoljan

    sam sobom jer 

    mi ne uspeva da

    budem sam

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    laza

    crkvenjakov 

    je rekao reka je

     divna stvar

    7. januar 1977

     

     

    i

     

     

    boli me

    srce razlog je u

    samom životu

    11. januar 1977

     

     

    i

     

     

    početak

    pisanja sonetnog

    venca čvor

    21. april 1977

     

     

    i

     

     

    banalnost

    je u sitničavoj

    neodlučnosti

    30. april 1977

     

     

    i

     

     

    lepa

    rečenica je

    nestala. brdo

    je tu

    27. juli 1977

     

     

    i

     

     

    ponižen

    zapevao sam

    pisanje je

    lek

    13. avgust 1977

     

     

    i

     

     

    za

    siromaštvo

    30. avgust 1977

     

     

    i

     

     

    došao

    sam kući seo

    na krevet i

    plakao

    23. septembar 1977

     

     

    i

     

     

    ćutanje

    je velik

    nauk

    25. septembar

     

     

    i

     

     

    video sam

    pticu daleko

    u brdu

    5. oktobar 1977

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    pustinjske godine

    1. jun 2021.

    26112. dan mog života

     

     

    čim

    sam napustio

    gradilište otišao sam

    porodicu iz šempasa

    komunu marike i marka

    pogačnika i njihovih

    ćerki ajre nike

    i ane

     

     

    i

     

     

    jako

    sam uživao

    igrajući se sa

    nike

     

     

    i

     

     

    hteo sam

    da živim poštenije

    bez svojih interesa

    i zato komune

     

     

    i

     

     

    sami smo

    tražili neko

    mesto i kuću da

    u njoj živimo svi

    zajedno

     

     

    i

     

     

    ponovo sam

    otišao u šempas

    da tamo živim ali

    sam izdržao

    samo dve

    nedelje

     

     

    i

     

     

    otišao sam

    na more u mali

    lošinj mesto mog ranog

    puberteta i na brodu doživeo

    ogromnu količinu nostalgije

    jer sam osetio da mi je

    život iako mi je bila

    tek 27. već

    prošao

     

     

    i

     

     

    bio sam

    poražen. prljav

    osećao sam da ne

    želim da odrastem

    jer odrastanje vodi 

    u pokvarenost

     

     

    i

     

     

    žudeo

    sam za

    čednošću i

    dobrotom

     

     

    i

     

     

    jednog dana

    u velikom očaju

    sam rekao sebi

    biću dobar

     

     

    i

     

     

    da nisam

    krenuo ka novoj

    čednosti i da se

    nisam zavetovao

    dobroti ubio

    bih se

     

     

    i

     

     

    čednost je

    bila preda

    mnom a ne

    iza mene

     

     

    i

     

     

    i opet

    je prošao

    juni

     

     

    i

     

     

    prozor

    patrijarha

    čarnojevića 19 je

    uvek bio otvoren

    za decu koja su

    dolazila da

    pričaju sa

    mnom

     

     

    i

     

     

    napravio

    sam moju ličnu

    kartuzavet dobroti. na

    jednoj strani fotografija

    deteta na umoru od gladi

    a na drugoj veselo

    bogato dete

     

     

    i

     

     

    tresao

    sam tepihe

    prao prozore

    ponekom očistio

    stan. nekom uneo

    ugalj. nekom

    okopao

    baštu

     

     

    i

     

     

    bio je to

    početak fiktivne

    ekonomije. početak

    ekonomije savesti. pupoljka

    i umetnosti novca i svega

    onog što novac čini tako

    seksualnim čistim i

    čestitim

     

     

    i

     

     

    odricanja

    uzdržavanje od

    umetnosti do bola

    i poništenja. početak

    trčanja. razlaz sa

    komunama

     

     

    i

     

     

    počeo sam

    da trčim. ne

    više sa loptom

    i sa igračima

    nego bez

    lopte i

    sam

     

     

    i

     

     

    trčanjem

    je počeo moj

    rad sa voljom

    božijom

     

     

    i

     

     

    uzaludnost

    koja spašava i pas

    odin i pas džeki pišta koji

    se pridružio u trčanju odinu

    i meni i poginuo jer je od

    radosti druženja 

    zaboravio na

    sebe

     

     

    i

     

     

    pesma

    o tome kako

    vetrovi duvaju

    mojom dolinom

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    šempas

    carica nike

    1+1 = 3

    8. januar 1976

     

     

    i

     

     

    kineska

    lirika

    5. februar 1976

     

     

    i

     

     

    način na

    koji se rukuje

    sanja novaković

    24. februar 1976

     

     

    i

     

     

    fiktivna

    ekonomija

    3. mart 1976

     

     

    i

     

     

    odricanje

    od čoveka

    5. mart 1976

     

     

    i

     

     

    društvo

    je uzrok

    zločina

    2. april 1976

     

     

    i

     

     

    savest

    mi nije

    čista

    27. april 1976

     

     

    i

     

     

    šempas

    škola o starom

    kamenju

    2. juni 1976

     

     

    i

     

     

    prošao

    je juni

    30. juni 1976

     

     

    i

     

     

    izoliranost

    samoća. držim 

    se i padam. čistoća

    pisanog jezika

    28. novembar 1976

     

     

    i

     

     

    poginuo

    džeki pišta bio

    je jedan tužan pas

    lutalica. lutalica se ne

    sme odomaćiti

    30. novembar 1976

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    gradilište

    31. maj 2021.

    26111. dan mog života

     

     

    zbog duške

    sam odlučio da

    se zaposlim. ljubav

    se prekinula a usledila

    je velika ljubavna patnja

    i odlazak na gradilište

    nova samoća i ljubav

    za bulke koja je

    ostala 

     

     

    i

     

     

    joj koja

    samoća i bol

    samo vetar i

    cigare 

     

     

    i

     

     

    pustoš polja

    pored mora ostalo

    mi je samo da krenem

    i da se više nikad ne

    zaustavim

     

     

    i

     

     

    umesto da

    sam otišao da

    radim za dušku

    otišao sam na

    gradilište da se

    izložim mom

    potpunom

    porazu

     

     

    i

     

     

    bilo je tako

    teško da je bilo

    neponovljivo

    veličanstveno

     

     

    i

     

     

    bilo

    je tako 

    da sam postao

    onaj koji obnavlja

    reči da bi reči

    bile bog

     

     

    i

     

     

    reči koje

    jesu reči kojima

    govori vetar zemlja

    radnici muškost koja

    umire u samoj

    sebi

     

     

    i

     

     

    sećam se

    onog vetra pored

    mora kad sam se ispeo

    na mali brežuljak i sve 

    što sam osećao je bilo

    strujanje svemira koji

    patio za duškom

     

     

    i

     

     

    patnja je 

    predvorje velike

    ljubavi. zavet

    ljubavi oduvek

    i zauvek

     

     

    i

     

     

    ko

    ljubi

    samo

    ljubi

     

     

    i

     

     

    godinu dana

    sam bio na gradilištu

    gradili smo sisteme za

    navodnjavanje. pola godine

    u opuzenu pored mora i pola

    godine u ravnici banata

    u velikoj gredi

     

     

    i

     

     

    gradilište

    je bila vrsta kazne

    vetar samoće. bujanje

    života. odluka da

    krenem ka novoj

    nevinosti

     

     

    i

     

     

    posle vojske 

    i zatvora sad je

    sledilo gradilište. bilo

    nas je četrdesetak

    kopali smo rovove u koje

    smo postavljali cevi za

    navodnjavanje

     

     

    i

     

     

    bio sam

    zamenik šefa

    gradilišta. nisam imao

    pojma o poslu niti sam to

    želeo da radim. bio sam

    korektan ali odsutan jer

    sam samo patio za

    duškom

     

     

    i

     

     

    spasavali su

    me vetar i radnici

    u njima sam uživao

    spavali smo u barakama

    pušio sam. crtao lišće. a na

    srebrnim papirićima od cigareta

    sam pisao tekstove kao

    tekstove za povraćanje. da

    sad pušim i sad bih opet

    tako pisao 

     

     

    i

     

     

    ludilo pisanja

    u nepisanju. kanali

    vetar. zemlja. hodao

    sam poljima mereći

    ih geodetski. sam

    u predelu 

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    opuzen

    gradilište 

    8. januar 1975

     

     

    i

     

     

    gađenje na

    svoj položaj i

    dešavanja u

    meni

    18. mart 1975

     

     

    i

     

     

    duška i

    jedan novi svet ka

    mrtvima. duboko protiv

    pravila društvenih

    odnosa

    22. mart 1975

     

     

    i

     

     

    ludilo

    za tobom

    only you

    25. mart 1975

     

     

    i

     

     

    teško mi

    je podneti

    da mi nećeš

    biti žena

    ti

    15. april 1975

     

     

    i

     

     

    velika greda

    novo gradilište

    17. maj 1975

     

     

    i

     

     

    jasna

    statijan

    od nagorelih

    trava roj

    bin

    7. juni 1975

     

     

    i

     

     

    bog

    je

    1. septembar 1975 

     

     

    i

     

     

    dao

    otkaz na

    posao

    7. decembar 1975

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    lišće-drvo života prva desetogodišnja slika

    29. maj 2021.

    26109. dan mog života

     

     

    lišće

    drvo života

    je moj prvi

    korak

     

     

    i

     

     

    eros

    boga

    erosa

     

     

    i

     

     

    lišće

    drvo života

    prva desetogodišnja

    slika je ljubav za

    nerve vlati i

    niti

     

     

    i

     

     

    lišće

    drvo života

    je rajsko drvo

    života koje čini

    život svih bića

    a koje čuvaju

    heruvimi

     

     

    i

     

     

    drvom

    života i

    život je

    bog

     

     

    i

     

     

    lišće

    drvo života

    je sve promenilo

    ne da bi sve ostalo

    isto nego da bi sve

    ponovo bilo

    bog

     

     

    i

     

     

    lišće

    drvo života

    je živo čudo

    kome sam se

    podavao deset

    godina svakog

    ubogog dana 

    božijeg

     

     

    i

     

     

    lišće

    drvo života

    je iskustvo boga

    iako tada još nisam

    ništa znao o bogu

    osim toga što sam

    u zatvoru krenuo

    k njemu i to

    direktno  

     

     

    i

     

     

    k bogu

    licem k licu

    bez posrednika

    znanja rituala

    crkve

     

     

    i

     

     

    lišće

    drvo života

    je moja zahvalnost

    duški jer je bila sve ono

    što sam očekivao od jedne

    žene. zahvalnost i što me je

    ostavila da bih otkrio veliki put

    desetogodišnji i desetogodišnju

    veliku sliku lišće - drvo života

    majku i oca moje druge

    desetogodišnje

    slike trave

     

     

    i

     

     

    ženu i

    muža moje treće

    desetogodišnje slike

    plave ruže

     

     

    i

     

     

    ćerku i

    sina moje četvrte

    desetogodišnje slike

    vaskrsenje koju sad

    stvaram

     

     

    i

     

     

    lišće

    drvo života

    je raj

     

     

    i

     

     

    lišće

    drvo života

    je čudo koje se

    dogodilo i koje niko

    niti je prepoznao niti

    je video kao celinu

    čudo u koje još

    više verujem

     

     

    i

     

     

    jednog

    dana će svi

    listov iizbledeti

    jer sam ih radio

    flomasterima u

    tom trenutku

    najobičnijim

    sredstvom

     

     

    i

     

     

    lišće

    drvo života je

    sve što nestaje u

    novom nastajanju

    i to božijem

     

     

    i

     

     

    lišće

    drvo života

    je sva tehnika

    i majstorstvo koji 

    se čednosti 

    klanjaju

     

     

    i

     

     

    lišće

    drvo života

    je sve ono što

    je u ovom trenu i

    sve ono što želim

    da u ovom trenu

    lišće bude 

     

     

    i

     

     

    lišće

    drvo života

    drvo boga

    je

     

     

    i

     

     

    lišće

    drvo života je

    miroslav mandić

    jebe svima mater i

    pesma o filmu crvena

    sveska podignuta ruka

    u zatvoru tekstovi za

    povraćanje i sve ono

    što bilo ko i bilo

    kad jeste

     

     

    i

     

     

    lišće

    drvo života

    je očito nevidljivo

    i očito herojstvo

    strpljivosti

     

     

    i

     

     

    1939. deset

    godina pre nego što

    sam se rodio sejmon

    kirlijan je otkrio kirlijanovu

    fotografiju koja me je inspirisala

    da desetogodišnjim svakodnevnim

    vidljivim crtanjem lišća stvaram

    vidljivo i nevidljivo lišće

    drvo života

     

     

    i

     

     

    1975. kad

    je benoa mandelbrot

    skovao reč fraktal ja sam

    krenuo na desetogodišnji

    put lišće - drvo života

     

     

    i

     

     

    list po list

    korak po korak

    svet se uvećavao

    uvećao se izvesnošću

    nevidljivog. nevidljivo me je

    ispunjavalo. kao što sam znao

    da me u jabuci čeka slatki sok

    znao sam da mi se iza vidljivog

    smeši svet nevidljivog. budilo se

    čulo strpljenja. šarenilo svetlosti

    nevidljivo se ne može gledati ali

    se može videti. treperi. osećao

    sam se slobodnijim. zaštićen

    pripadnošću nevidljivom

    mogao sam da se u

    potpunosti

    podam

     

     

    i

     

     

    dan po dan

    posle deset godina

    slika je bila završena

    putovanje takođe. u prvom

    koraku je izvesnost i svih ostalih

    koraka. snaga izvora. nevinost

    početka. prvi korak je pionir

    podviga. bog voli pionire

    najveće počinje

    najmanjim

     

     

    i

     

     

    lišće

    drvo života

    moja voljena prva

    desetogodišnja

    slika

    1975-1985 

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    prvi korak

    28. maj 2021.

    26108. dan mog života

     

     

    bol za

    duškom

    je bila

    velika

     

     

    i

     

     

    čim bih

    pomislio na dušku

    odmah bih krenuo dalje

    ne želeći da me usamljenost

    sustigne u mestu dok stojim

    napisao sam u ne, ne verujem

    da se ova rečenica

    ne čuje

     

     

    i

     

     

    i pored

    ljubavne patnje

    ili možda baš zbog

    velike ljubavne patnje

    osećao sam žudnju za

    velikim životom i još

    većim nepoznatim

    stvaralaštvom

    zauvek

     

     

    i

     

     

    treba

    da radim

    nešto što može 

    da uradi svako. obično

    svakodnevno. ni manje ni

    više. korak po korak. nešto

    što počinje prvim korakom. i

    krenuo sam. kada sam posle

    trideset pet godina pogledao

    unazad video sam da to što

    sam uradio niko drugi nije

    mogao da stvori. niko

    drugi sem boga

    bog

     

     

    i

     

     

    to što

    može svako

    to mogu samo ja

    hram svih bića

    vaskrsenje

    nenasilje

    pesma

    bog

    ti

     

     

    i

     

     

    u dvadeset

    petoj godini sam

    krenuo na veliki

    desetogodišnji

    put

     

     

    i

     

     

    bila je

    to moja prva

    desetogodišnja slika

    lišće - drvo života

    1975-1985

     

     

    i

     

     

    deset

    godina sam

    crtao svakog

    dana jedan

    list

     

     

    i

     

     

    prepustio

    sam se večnom

    drvetu života a ne

    smrtnom drvetu

    znanja

     

     

    i

     

     

    svakog

    dana bih na

    hameru formata

    9x17 nacrtao jedan

    list. sitno kružeći

    i pleteći strpljivo

    po hartiji

     

     

    i

     

     

    u

    početku

    mi je to ličilo

    na strukturu

    pčelinjeg

    saća

     

     

    i

     

    crtao sam

    raznim bojama

    flomastera i posle

    sat sat i po bih

    nacrtao list

     

     

    i

     

     

    jednostavna

    propozicija me je

    preobražavala. treba

    da crtam uvek što sitnije

    i to svim bojama jer svaka je

    boja lepa i pri tome da nema

    belih površina jer bi me one

    iskušavale da strpljivost

    zamenim estetskim i

    stvaranjem iz

    lenjosti 

     

     

    i

     

     

    samo

    bez ikakve

    improvizacije

    molim

     

     

    i

     

     

    svakodnevna

    desetogodišnja

    strpljivost me je

    poduhvatljivala

    preobražavala

    poistovećivala

     

     

    i

     

     

    prvi crtež

    lista sam nacrtao

    početkom decembra 1974

    i to u jeku izbezumljujućeg

    ljubavnog bola. sedeo sam 

    na stolici u kajinoj sobi a na

    kolenima mi je bio hamer

    po kome sam počeo

    da crtam

     

     

    i

     

     

    crtao

    sam mozak

    i srce moje

    ljubavi

     

     

    i

     

     

    minicuznost

    kojom sam ostavljao

    tragove na beloj hartiji me

    je smirivala i prefinjavala a

    ta prefinjenost ne samo da 

    je lakše podnosila moju 

    ljubavnu bol nego

    me je je vodila 

    ljubavi

     

     

    i

     

     

    posle nekoliko

    dana sam nacrtao

    još jedan list i ta lepota

    koja je nastajala sama od

    sebe i pred mojim očima me

    je navela da počnem da mislim

    da je sad vreme da napravim

    prvi korak u mom slobodnom

    trajanju a ne u neslobodnom

    i prinudnom trajanju kao u

    vojsci ili zatvoru gde 

    sam brojao

    dane

     

     

    i

     

     

    opčinjavao

    me je put. i to

    veliki put

     

     

    i

     

     

    p

    p u t

    t

     

     

    i

     

     

    put

    taoa tao

    put

     

     

    i

     

     

    uzbuđivala me

    je kineska izreka i

    put od hiljadu milja

    počinje prvim

    korakom

     

     

    i

     

     

    žudeo sam

    da krenem na

    taj veliki put ali

    nisam smeo da

    napravim prvi

    korak

     

     

    i

     

     

    prvi korak

    je sve ali baš zato 

    što je prvi i što nema

    ništa lakše nego načiniti

    samo taj jedan korak taj

    prvi korak je jako težak

    jer posle njega više

    nema povratka u

    matericu

     

     

    i

     

     

    posle

    prvog koraka

    ništa više nije isto 

    jer prvi korak baš kao

    istovetnost potvrđuje

    božije stvaranje

    i boga

     

     

    i

     

     

    prvi korak

    me je vodio

    sledećem koraku

    a svaki sledeći korak

    sledećem koraku i tako

    sve do poslednjeg koraka

    i do čudesne spoznaje da

    su u prvom koraku već svi

    koraci i da je svaki korak

    prvi korak a svaki prvi

    korak venčanje svih

    koraka u jednoj

    jedinoj muzici

    boga

     

     

    i

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    Stranice