AUTOBOGOGRAFIJA

8. april 2026.

27884. dan mog života

 

 

mićunovo. zobnatica. karađorđevo

panonije. srednji salaš. ruski krstur. lalić

17. novembar 1994. jedanaesti dan hodanja. prepešačio 24.25 km

 

 

svakodnevno po jednu jabuku

razgovaram u kombiju sa dudaš janošem iz horgoša. priča mi o jabukama

skladište je u posebnim prostorijama koje su bez prozora da bi jabuke bile u

potpunom mraku jer jabuke praktično spavaju u mraku kao i ljudi. uglavnom to

treba da je neka hlađena tamna prostorija zato i nema prozora gde treba da je na

neki način i vlažnost vazduha regulisana. to mi postignemo što preko noći otvaramo

vrata. eventualno uključimo ventilatore da bi svež vazduh ulazio unutra a onaj

istrošeni vazduh da bi izbacili iz skladišta. one dozrevaju naglo na suncu i

zato zimske jabuke uopšte ne vole toplotu, samo hladnoću. više im

odgovara minus tri ili pet stepena nego plus deset

 

jesu li jabuke potrebne ljudima

 

naročito. pa ako pojedete svakodnevno po jednu jabuku onda ne treba vam

leka nikakvog. one čiste holesterol iz krvi i probavu pospešuju. čiste creva

 

kažite hoće li ta prirodnija poljoprivreda biti moguća

 

pa biće. i primorani smo na to zbog cena. i zbog toga što ih manje prskamo

normalno je da proizvodimo zdraviju robu. mi smo nekada kao proizvođači

iz okoline subotice imali neku zimsku školu gde su nas učili stručnjaci kada

u koje vreme je najbolje prskati kad treba prestati sa prskanjem

da ne bi bili plodovi zagađeni sa tim otrovima

 

jel može da se živi od jabuka

 

pa može. mora da se živi od toga. ja nisam nikakvu školu završio tek samo

osnovnu. proizvodim ja inače žito i kukuruz ali od toga se još slabije živi nego

od voćarstva. mali su prinosi na severu bačke u poslednje vreme a bilo je pet šest

godina suša. samo 91 je bila ona odgovarajuća godina. merodavan je kukuruz. kad

uspeva kukuruz onda u toj godini verovatno rodi i žito a obično rodi i jabuka i sve

voće malo vlage ima u zemljištu i ne znam šta nas očekuje iduće godine. trebalo

bi da bude veći sneg, bar trideset četrdeset santimetara da pokvasi zemljište

 

jel ljudi paze i vole zemlju ili baš i ne paze

 

stariji ljudi vole zemlju i vole da proizvode i nemaju drugog izlaza. ja imam pedeset

godina i nemam šta da menjam u životu. ovo mi je struka jer od trinaeste godine

radim. od gazdinog gledanja od gazdinog oka i plodovi su lepši. voćka to

primeti ako je gazda voli. ali ako tek onako radi da bi iskoristio zemljišta

i voćnjake onda taj voćnjak i ta zemlja mora da propada

 

 

* * *

 

hodam ka ruskom krsturu. sunčan je i vlažan dan. juče sam mnogo kisnuo

ali uvek važi to veliko pravilo: posle kiše sunce. lepo je biti sam na putu. u

samoći osećam: ova samoća grli samoću mnogih. sišao sam sa asfalta

na travnati put. pored mene je polje mlade pšenice. lepo je biti tu

 

 

jel to struja

jel to struja - dovikuje mi sa bicikla stari meštanin

u laliću ugledavši me kako redigujem ovaj tekst u hodu

 

ne to je roman - viknem mu

 

 

* * *

 

knjiga je kao pšenica. poseješ je na prvoj stranici posle ona niče i sama

 

 

seljačka skepsa i endi vorhol

ako postoji veza između endija vorhola odnosno andrija varhole i male rusinske

zajednice u vojvodini onda se ona može najbolje predočiti kakvom buvljom pijacom

možda baš budimpeštanskom pijacom stareži ečeri kao simbolom srednjoevropskog

areala. čudnovatog nejasnog neotkrivenog. zamišljam andrija kako tumara između

starežî i traži sitnice od porculana kakve je pamtio iz detinjstva iz kuće u rusinskoj dolini

pitsburškom kvartu gde se rodio odrastao imao tri nervna sloma pre jedanaeste godine

gde je povučen i nesiguran u sebe pravio lutke od kupusa. vorhol nije znao za rusine

u vojvodini to je sasvim izvesno. nije se bavio korenima. znao je da se emigrantska

dolina zove rusinska. znao je jezik svoje majke julije koja je došla u ameriku sa karpata

i nikada nije naučila engleski. no skeptičan i ironičan mag dosetki znao je dobro jednu

drugu reč - demistifikacija. od toga je napravio svetski projekat. a u demistifikaciju se

razume i ruskokrsturski paorski um. jer njega je uobličila zemlja valjali ga teški prsti

ravničarske zemlje skidali s njega sve suvišno. i ta ravnica je strpljivo menjala

karpatsku gorštačku nomadsku narav i pogled na svet. stišavala je i vezivala za

jedno mesto. paorski um ne mistifikuje on praktikuje. svestan da je mala prolazna

pojava pod nebom. od kojeg mu zavise usevi. zemlja ga uči poštenom igri uloga i

dobitka. ali nebo nebo ga ostavlja da čeka. da li će usevi propasti ili biti obilni

to samo ono odlučuje. nebo ga uči skepsi. i oprezu

 

za to vreme vorhol je nejednako ofarbanih obrva stajao ispred ogledala

i isprobavao svoje perike. pretvarao se u mašinu za pravljenje kulture

u fabriku factory. tako je nazvao novine za proizvodnju svesti s

namerom da pokaže kako društvena fabrika ideologije radi

 

vorhol nije znao za ruski krstur. ali za ruski krstur može biti presudno što zna

za andrija varholu. i zato što je mag demistifikacije. i zato što je korenje biljaka

držao u zdelicama po stanu. ne metafizičkim zdelicama nacionalne kuhinje

već običnim porculanskim. jednostavno je voleo miris korenja. miris

sličan mirisu staračke kože i mirisu zemlje. i jedno i drugo je

zemlji jako blizu. kao i mi sami

 

 

kad posijete pa kad lepo raste

otkako sam ja zapamtio bio je gvozdeni plug. al kako sam od starih čuo oni su

imali samo raonik gvozdeni a sve ostalo drveno. i kaže jedan vodio konje četiri

konja a jedan držo plug a jedan samo izbacuje. stiko kako bi mi rekli po rusinski

kaže triput okrenuli pa imali jednu brazdu. ja sam počeo da orem sa volovimа. išo

sam u školu onda posle četrnaest godina dali mi jednog dana dva vola podomske

rase široki rogovi ovoliki bili. počinjem da orem. nije se to meni sviđalo al dvaput

triput okrenem ide to meni. u redu stvar naučio sam da viknem na njih čale hoj i

tako kako da krenu desno levo. čale to je bio na jednu stranu a hoj na drugu

moje prvo oranje je bilo sa tim volovimа

 

šta vam je najlepše u radu

 

najlepše mi je kad se uradi pošteno i kad se lepo uradi. kad posijete pa

kad lepo raste. onda vidite trud svoga rada. žito kad se samo talasa. znate

 

vas je neko to naučio da radite. neko je njega...

 

pa iz davnog vremena sve to dolazi jer sve se naučilo polako od starih

jer mi kad razgovaramo slušo sam i na televiziji kako u danskoj od sto farmera

i šta ti ja znam samo jedan nema poljoprivredni fakultet. trebalo bi da i mi imamo

školovane paore sa fakultetom. a ja mislim se nama ne treba školovani jer šta

će on da radi sa tom školom. nama trebaju sredstva prvo. oni imaju država

im omogućila. otkad oni rade uvek idu napred. kod nas malo-malo

pa rat. to što postignete on sve poruši. i uvek počinje ponova

a oni idu već dvesta trista godina sve napred

 

sedamdeset sedam puta sedam

da vam kažem dragi miroslavae imali smo mi u krsturu pod ovim

starodrevnim krovovima mnoge susrete i lijepe doživljaje ali ovako kako

danas imamo nismo doživjeli. slušajući tvoje riječi ja sam doživio isusa hrista

jer kako reče profesor vladimir da si lutalica - isus hristos je bio prvi lutalica. prije

dvije tisuće godina isus hristos je lutao palestinskim i izraelskim pustinjama od sela

do sela gdje je našao ovakvu grupicu kao što mi imamo. mogu ti reći da je to eminentna

grupica. elita našeg sadašnjeg života počevši od direktora profesora doma kulture

prosvjete i posebno ove omladine kako ti reče lijepo: evo to je naša budućnost. evo tu

smo svi zahvalni tebi. kao što je bio isus lutalica da kaže ljudima da ima smisla živjeti za

istinu za dobrotu i za ljubav. kad toga ne bi bilo vjerujem dragi miroslаve da i ti ne bi imao

smjelosti i podstreka da se ovako žrtvuješ. jer vidim iz tvojih riječi da ti želiš svakom reći

brat da smo mi braća i sestre. ja bih želeo posvijetliti sa nekoliko reči ako mi to uzmogne

kako smo se mi tu održali dvesto pedeset godina. mislim crkva. pa dobro mi smo mrvica u

cjelini ove naše planete. ja ću pokušati vam osvjetliti glavne dvije ideje koje stoje zapisane

u bibliji na prvim stranicama. evo slušajte. kad su pitali jedanput hrista: koliko puta da

oprostim komšiji kad mi je psovao majku. sedamdeset sedam puta sedam - to znači

mnogo puta. kad je bog stvorio čoveka onda mu je naredio između ostalog da radi i

da ljubi. treba da radimo i uživamo ali u tome može biti devijacija. kad mi radimo i

povećavamo ovo blagostanje što imamo ako mi živimo samo zbog toga mi se

razočaramo i postane nam život dosadan. pa kako ti je dosadan život kad

imaš sve. pa zato što nije bilo po božijem zakonu. mi treba da radimo ali ne

zbog toga da mi u tom bogatstvu uživamo nego da služimo. ovo je vrlo

važna reč biblije. drugo i u ljubavi se greši. mnogi neobuzdani momci

baš sam danas slušao izjutra u četiri sata - slušam prve vijesti... išla

đevojka u goru po vodu. sretne ju momče i čekaj ajde devojče daj

mi malo vode. i ona mu je dala piti i ostalo... i onda se pokajala

pa nije ljubav zbog toga. ljubav je tu. bog je dao ljubav ali

mislim stvaralačku ljubav. sa svojom ljubavlju mi moramo

stvarati obogaćivati i pomagati a ne da budem pečat

prve klase. briga mene menjam đevojku kao košulju

bože dragi. evo tu je greška. čovek treba da radi

i da ljubi ali u poslu i ljubavi treba da bude

granica odnosno ne granica nego ono

oplemenjivanje. ljubav je stvaralačka

to radi crkva. kad ne bi bilo crkve

to je moje skromno mišljenje

mislim da bi mnogi

zalutali

 

 

 

orešković. stara moravica. pačir. bajmok

mišićevo. mala bosna. crveno selo

18. novembar 1994. dvanaesti dan hodanja. prepešačio 24.51 km

 

 

čovek

čovek se ne prepoznaje po narodnosti nego po

čovečanstvu - kaže mi pašo vlado seljak iz ruskog krstura

 

 

odavde

mаlopre u centru pačira zaustavi me

saobraćajna milicija. priđu mi dvojica vrlo strogo i:

 

odakle si

 

odavde

 

iz pačira

 

ne odavde - i pokažem levom nogom asfalt

 

daj ličnu kartu

 

izvadim plakat na kome piše sto dana hodanja kroz svih

petsto sela vojvodine i kućna  adresa: svaka stopa u evropi

 

ovo je moja prava legitimacija

 

on čita i počne da mu se smeši brk

 

svaka čast kaže

 

 

ušumović i hajnal

iz centra bajmoka ka subotici krećem sa svoja dva nova druga

koja se zovu: hajnal danijel imam jedanaest godina i idem u peti razred

osnovne škole vuk karadžić. ušumović zoran imam dvanaest godina

idem u peti razred osnovne škole vuk karadžić

 

oni žive na kraju bajmoka hodaju svaki dan - koliko

 

jedan kilometar

 

jel to daleko

 

pomalo

 

a šta je vama najnezgodnije kad hodate. kiša sunce sneg

 

 

obično kada je vrućina i kada pada kiša. kada je jako vruće

onda nam je toplo a kada kiša pada onda jurimo kući jer ćemo

pokisnuti. evo baš neki dan je padala kiša pa smo pokisli

 

puno

 

u jesmo

 

fotografija: ušumović i hajnal (dvanaesti dan hodanja)

 

 

 

reci mi hajnal ti voliš da živiš u bajmoku

 

volim

 

što

 

tako. meni se više sviđa ovde i lepše mi je tu imam više drugova

 

a tebi ušumoviću

 

isto tako. ima puno društva i volim tako u bajmoku

 

jel vi poznajete sve ljude u bajmoku

 

skoro sve

 

ti znaš ko u ovoj kući stanuje

 

u ovoj tu stanuje jedan učitelj

 

a u ovoj drugoj

 

u ovoj neka stara baba i jedan čovek a u onoj stanuje učitelj isto. mađarski

 

kažite mi jel živi ovde više nacija ili jedna nacija

 

više nacija

 

koliko

 

oko desetak

 

jel to dobro kad u jednom mestu ima više nacija

 

jeste

 

zašto objasni mi

 

ja se slažem sa svakim. ja se nisam s nikim posvađao

 

 

i

 

 

od gazdinog gledanja od gazdinog oka i

plodovi su lepši. voćka to primeti ako je gazda voli

 

 

i

 

 

ja se slažem sa svakim

ja se nisam s nikim posvađao

 

 

i

 

 

dragi

ljudi ja ću

i danas za

vas

hodati

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

7. april 2026.

27883. dan mog života

 

 

srbobran. sirig. kamendin. zmajevo. bačko dobro polje

10. novembar 1994. četvrti dan hodanja. prepešačio 26.53 km

 

 

kamena nema

u vrbasu večeras pričaju došljaci

 

kad sam došo oči su mi bile prazne jer nisam

imao šta da vidim. da se uhvatiš za kamen da se baciš

na nekog a kamena nema - kaže blagoje baković

 

1911. u vrbasu je

 

                                                       pristiglo                          predato

 

običnih pisama                                360.880 kom                  560.372 kom

preporučenih pisama                          1.294 kom                    14.080 kom

paketa                                                 9.735 kom                    26.603 kom

novca (uplate)                                      1.622 kom                      1.976 kom

predatih telegrama                                                                   11.353 kom

prispelih telegrama                                                                   10.797 kom

pretplatničkih telefona                                                                     62 kom

 

 

 

vrbas. despotovo. ravno selo. savino selo. kucura

11. novembar 1994. peti dan hodanja. prepešačio 24.24 km

 

 

koja su hranila vojvodinu

malo pre mi čovek iz stare šećerane u vrbasu kaže

sva velika poljoprivredna dobra sa po tri hiljade do pet hiljada hektara zemlje

koja su hranila vojvodinu davala mleko i meso su propala ili su na ivici propasti

 

 

a gde će ga biti ako ga ovde nema

šta je ovo nema nigde hleba a gladan sam ko pas a gde će ga

biti ako ga ovde nema u ovoj žitnici - kaže perić zdravko u ravnom selu

 

 

 

kula. lipar. bajša. bačka topola

mali iđoš. lovćenac. feketić

12. novembar 1994. šesti dan hodanja. prepešačio 13.88 km

 

 

sa rajkom sredojević i milutinom obradovićem fotografišemo spomenik

jožefu kišu čoveku koji je kopao kanal bezdan-vrbas. kiša je hladno je padaće

sneg. na spomeniku piše ovde počiva jožef kiš plemić ugarske o čijoj besmrtnosti

svedoči francov kanal a o čijoj smrtnosti svedoči ova mermerna ploča. rođen

u budimu aprila 1748. godine umro u somboru bačkoj 1813. godine

 

hodali smo po kiši. prošli kulu lipar bajšu

bačku topolu mali iđoš lovćenac, feketić

 

 

* * *

 

sva sela su oblik

 

 

 

pivnice. odžaci. ratkovo

14. novembar 1994. osmi dan hodanja. prepešačio 19.02 km

 

 

malopre je zatvorena izložba milutina obradovića

fotografa u sobi 211 hotela bačka u vrbasu

 

krećem na hodanje

 

 

vuković. veljković. ratkov. veljković 

bojan vuković

veljković stanimir

ratkov predrag

veljković dragan

 

šta ste sad igrali

 

igru u krug. cica mace

 

bila su to četiri dečaka koji su se igrali

sa izduvanom loptom u ratkovu

 

kamioni nose šećernu repu

 

 

 

crvenka. sivac. kljajićevo. telečka

rogatica. krivaja. bački sokolac

15. novembar 1994. deveti dan hodanja. prepešačio 22.77 km

 

 

dok fotografišem lepu crkvu u sivcu jedan biciklista mi kaže jel se to sme

fotografisati. posle njega nailazi policijska kontrola koja me pita šta radim

kada im pokažem plakat smeše se i ljubazno me pozdravljaju

 

 

to nam je život da ti pravo kažemo

ustopirao sam sašu dimovića i on me

doveo u svoju kuću kod svojih roditelja na kafu

 

kako se vi zovete

 

ja se zovem vera

 

miloš jožef

 

novaković svetlana

 

mi smo pravoslavni cigani a selo telečka je inače mađarsko

 

jeftine kuć pa smo se tu mogli skupiti da možemo živeti

 

a odakle ste dolazili

 

ja sam iz sivca rodom. muž mi je tu rodom. mi smo othranili sedmoro dece siročadi

 

osim vaše dece

 

ne to nisu naša deca. to su sve od njegovog pokojnog brata steve

 

pokojni brat steva je imao sedmoro dece

 

ne dvoje sinova je imao. onda pokojni matija

je sina i kćerku imo pa smo tu decu othranili

 

onda i od sestre jedna mala ostala

 

nezapošljeni i to da ti kažem. nemamo nikakvo sredstvo. zemlju nam nisu dali

 

i kupili mi ugalj od bosanaca da radimo i dođe inspekcija pa

nam i to oduzme. e sad ostaje nam samo da idemo da krademo

 

ma kakvi da kradem. dok god mogu da trgujem trgovaću

kada možedu bogataši da švercuju sa gorivom sa naftom sa

dukatima i sa zlatom mogu i ja ciganin da radim sa ugljem

 

pre smo živeli od konjske trgovine

 

jeste i vi to radili

 

jesmo. majka i otac prosili su u selo pa su nas tako othranili

 

i vaši isto

 

i naši isto. nikakvo sredstvo nisu nas znali uputiti da živimo

 

a vi niste prosili

 

nismo. fala bogu nismo. pošto smo se pronašli malo smo radili malo to trgovina

malo sa ugljem. otimamo se za život da radimo jer znamo da puno izbeglica ima

ratna doba. ne možemo tražiti ono šta ne možemo nego ono šta se može trebali bi

i nama da pružidu. ako smo cigani jel i mi se borimo za ovu zemlju. mi nismo išli u

inostranstvo da vodimo politike. mi di smo se rodili tamo ćemo i da umremo

 

jednog sina smo izgubili sad u ratu u sežani na granicu. imo još dvanest dana

da dođe kući pa su ga ubili. nikakvu pomoć nismo dobili. ništa nismo dobili

 

to je bilo kad je rat počeo

 

da

 

kako se zvao

 

dimović matija. ubili su ga i nikom ništa

 

jeste voleli konje

 

pa da i sad imamo jedan par konja

 

to nam je život da ti pravo kažemo. prežemo u kola idemo babučati kukuruzu

nekad i krademo kukuruz. ozbiljno kažem ovo otvoreno. ja sam i miliciji rekla

to svima kažem. nezaposleni čovek ni sin ni ja. niko nije zaposlen u kući

nekad babučamo kukuruzu nekad krademo

 

znači volite da budete na konjima

 

volimo to nam je život. to je naše ostalo od starijih znaš

 

 

ljubav

 

ljubav je čudo - kaže mi mirko korać šofer topolatransа

 

 

 

njegoševo. pobeda. svetićevo. kevi

kavilo. buranšor. torjoš. novo orahovo

16. novembar 1994. deseti dan hodanja. prepešačio 15.06 km

 

 

telo se navikava na kiše i hladnoće i sve ono što ga očekuje u zimu. dok

hodam setim se početka ruže lutanja tamo u engleskoj. na današnji dan

osmog dana hodanja tačno pre tri godine pomogao mi je ron corrigan svojim

hrabrenjem. nikad nemoj stati rekao mi je. prolazim kraj gostione novi život

(új élet) u svetićevu. izlazim iz svetićeva i hodam ka kalvinovu. čitava tajna

je u tome: zašto neki ljudi žive u svetićevu a drugi u kalvinovu

neću razmišljati o tome samo ću pružiti korake po ovoj

kišici da to na jedan lepši način razumem

 

 

* * *

 

danas su vezali put kavilo-utrine. pedeset godina su ljudi iz utrina

morali da idu sto kilometara okolo da bi došli do gunaroša. sad

hodam po tom putu. na ovom proširenju se asfalt još dimi

 

 

zapažanje kamiondžije

u kafani u utrinama razgovaram sa ivicom ivković

 

šta ti radiš

 

kamiondžija. neko bi reko kv vozač ja uvek kažem kamiondžija

 

jesi dugo kamiondžija

 

petnaestak godina

 

jel dobro biti kamiondžija

 

uvek je dobro ono drugo. to se ne zna

svako za svoj posao može reći loše strane

 

kaži mi ti radiš puteve

 

da. isključivo izgradnja puteva

 

jel to zanimljiva stvar

 

volim kad odemo u neko selo i gradimo ulice. onda uđeš u kuću

pozovu te ljudi pričaš sa njima. uvek sam to voleo ljude poznavati

 

i kakvi su ljudi

 

uglavnom nemam loša iskustva sa ljudima a sa neljudima... kad

mu uđeš u kuću svaki je dobar a druga stvar taj isti kad bi 

se s njim gurao za hleb možda bi bilo drugačije

 

a neljudi

 

neljudi su loši. neljudi uglavnom misle samo na sebe. neljudima

ne idem u kuću. dobro je i to znaš. ali mislim na neku unutrašnju

kulturu kućnu kulturu da im to malo fali ne malo nego...

 

jel postoji sukob došljaka i meštana

 

ovdašnji ljudi ovde koji su odrasli generacijama oni su naučili da rade

ko god da dođe oni će uvek biti radnici. a ovi koji dolaze odma će biti direktori

panduri i šta ja znam. bilo koji veseo događaj on mora da ispali šanžer metaka

kad u apatin izađe sa venčanja i opali tri heklera u vazduh pred milicijom samo

sliku tog srbina pošalji u njujork na bilo koju izložbu i niko ga više ne treba da

ubeđuje kakav ovde narod živi. ja verujem kad u brdu odrasteš pa vukovi

pa ono... on gleda sina da odrani da najbolje gaća da najbolje trči. to

je moje zapažanje kao kamioniste

 

 

* * *

 

posmatram stvari u kafani u utrinama. veliki ventilator za leto

stare svetiljke crveni stolnjaci. u drugoj prostoriji sklapaju se bilijar stolovi

poneka muva u vazduhu. veliki sat pokazuje petnaest do dva. za dva stola

sede graditelji puta za trećim sam sedi meštanin. kiša pada po građevinskim

mašinama. na zidovima uramljene slike marlboro i coca-cola. na jednom

stolu šah. sve izgleda kao da je život zamro ali će trajati večno

 

 

i

 

 

baš

reči ovih

ljudi odišu

životom

 

 

i

 

 

baš

su reči

koje odišu

životom

živa

lepota

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

6. april 2026.

27882. dan mog života

 

 

miroslav mandić

 

sva sela

hodanje kroz vojvodinu

 

 

ovu knjigu posvećujem dečaku jovici konstantinu sa

kojim sam na hladnoći proveo nejlepših desetak

minuta u stodnevnoj šetnji vojvodinom

 

 

 

hodao sam da bi drugi govorili

sva sela su deo ruže lutanja

ruža lutanja je desetogodišnje hodanje evropom

kad kažem selo mislim na svet kao jedno globalno selo

multikulturalnost vojvodine je kulturni projekat. fotografisao

sam sva mesta u vojvodini i svakog dana na putu načino

poklanjenje svoj deci ovog veka. hodao sam kao da je centar

svuda a periferija nigde. hodao sam da bi drugi govorili

hodao sam kao stranac. hvala svima koji su govorili

 

 

 

novi sad

7. novembar 1994. prvi dan hodanja. prepešačio 24.22 km

 

 

stići ćeš do kraja knjige

ravnicu sam zavolela hodajući za ružu lutanja - kaže mi nada petronijević

prijateljica sa kojom volim da hodam. svaki put kad smo hodali po mađarskoj

rumuniji čehoslovačkoj velikoj britaniji činilo mi se da su sve to ravni predeli

osećala sam nekakav strah od ravnice jer hodam hodam hodam i čini se nikud

ne stižem. kao da se i ne pomeram. a sad me baš ova ravnica opušta. sad

imam poverenja u svoje korake. ma koliko bili sitni i ma kako izgledali

beznačajni ipak nas odvedu nekud ipak stignemo

 

a kuda ću ja da stignem posle sto dana

 

stići ćeš do kraja knjige

 

šta misliš šta će biti u knjizi

 

jednom si mi rekao da hodajući drumovima vidiš i sunce i kišu i ptice i šume

ali ljude ne. na početku ruže lutanja kada sam čula tvoju molitvu kojom tražiš

saglasnost od životinja biljaka vetrova voda da te prihvate i omoguće ti da hodaš

sve mi je to delovalo malo prenaglašeno ali posle sam videla da od tih sila zavisi

sve ni jedan državnik ni jedan narod ili uvaženi pojedinac ne može da ti garantuje

da ćeš bez vetra bez kiše bez žulja na tabanu da othodaš svoj deo puta

a sada, u ovom radu treba da zabeležiš razgovore s ljudima

ne znam hoćeš li ih ovoga puta videti

 

 

* * *

 

dok hodamo dve ptice lete iznad nas. jedna sam ja

a ova druga je nada. pao je sumrak pred nama je kać

 

 

 

kać. žabalj. gospođinci. čurug

bačko gradište. nadalj. turija

8. novembar 1994. drugi dan hodanja. prepešačio 25.56 km

 

 

vidiš taj mi kažemo sims

al pazi nemoj samo neko da te tamo obеnđeluči - kaže mi josić

ljubomir u centru turije kad sam mu rekao da idem u srbobran

 

obеnđeluči to je stara izrečica ko kad bi te neko prevario ili da izvinеš zezno ili

tako nešto. i ja sam bio tamo u srbobranu pre podne. tamo je bila mala pijaca. ima

utorkom petkom i nedeljom. nedeljom je jako puno bugara što su došli sa robom

ali pošto je vetar bio jaki ja nisam išo. ja idem motorom uvek tuda ja idem

 

tu preko

 

da preko. tu su naftaši napravili put

 

jeste li vi ovde rođeni

 

jesam. vidiš taj mi kažemo sims to dolе dokle je...

 

da sims

 

kad je to bilo izidano onda sam ja kao dete trčo tudа okolo pa se sigro

 

da li ovde živi jedna ili više nacija

 

najviše jedna. sve srbi čisti srbi po gdi koji mađar jako malo mađara ima poneki cigan

 

staroсеdeoci

 

stari srbi al ima puno što su sad naselili srbijanci iz srbije

 

zašto

 

pa došli tu. ima jedan tu što je došo siroma maltene sramota kasti da

je došo bez gaća. evo tri kuće vidite ona nadstrešnica gore tri kuće jedna

do druge i kafane i boga oca. i ovo je teo kupiti al mu nisu hteli platiti

 

a došo bez gaća

 

skoro bez gaća. samo ne bi se on to postideo kad bi mu reko

 

bio vredan

 

bio vredan. bas gitar ima. nji dva tri brata su došli. bili vredni

zidari radili i čuvali i eto stekli su svi su stekli po nešto

 

 

* * *

 

krećem ka srbobranu i prolazim bife kod čoveka

završavam drugi dan. mir i tišina na poljima

 

 

 

gunaroš. brazilija. mileševo. drljan

9. novembar 1994. treći dan hodanja. prepešačio 25.39 km

 

 

posle oranja zemlja je mrki tepih a posle setve zeleni

prolazim pored salaša. uživam u belim okrečenim

zidovima bunaru kućici za crnog psa koji laje na mene

 

 

tako sam nešto čuo

pa gde god kopam uvek se nađe kosti svašta neko staro gvožđe...

 

znači neko je tu uvek živeo

 

živeo i radio više godina

 

ko su bili ti ljudi

 

to su bili čobani. čuvali ovce svinje. šta ja

znam šta je tu bilo. vidi se i ono gde je bio korlat

 

korlat. šta je korlat

 

tor. tako nešto. to se primeti još kad se posadi žito na većem delu. i onda

se vidi kao neka kocka. žito daje tamo bolji usev. to na par mesta se primeti

i ja nisam znao šta je pa mi je otac pričao da je to verovatno to bilo

 

a kako se zove ovaj vaš salaš

 

po mom imenu. odоš vilmoš. i deda se zvao odоš. on bio albert a moj otac

bio vilmoš i ja sam vilmoš. i tako sad... pošto nemam sina gotovo je sada...

 

teli smo mi isto da idemo za nemačku. ja sam htela onda on nije hteo jer neće

ostaviti mamu i tatu jer on je jedinac. pa bio je poslušan pa onda nismo otišli. posle

kad je on već video kako su otišli ostali mladi da to vredi onda je on to spominjao

onda nisam htela ja. i tako mi smo ostali u našem gunarošu

 

a što vi niste hteli

 

ona nije htela za nemačku

 

a gde ste hteli

 

ja bih otišla za ameriku ili za australiju. ovde u okolinu ne bih

 

kako je to kad se čovek rodi i stalno živi na jednom mestu

 

dobro je

 

zašto

 

šta ja znam. možda smo mi takvi da ne

možemo ostati dugo bez svojih. i ako bi otišli...

 

bilo bi tuge

 

sigurno sigurno

 

tvoja majka je nemica

 

da ona je iz kikinde. posle rata četrdeset pete

ona je otišla u logor u bosnu. i onda je tu radila

 

koliko je ona bila u logoru

 

pa ne znam. godinu dve tako. i tu se upoznala sa mojim ocem

udala se. posle četrdeset sedme kad nisu smeli više držati se u

zatvoru. onda je radila u bečeju nešto. posle i ona došla tu

 

znači ona je četrdeset pete iz kikinde odvedena u logor

 

sad ja baš nisam toliko se raspitivao šta se tu desilo

jedino je ona morala da napusti svoj dom što je imala

 

a šta je bilo sa njenim roditeljima

 

otac je umro a moja baba valjda umrla je u logoru. ne znam oni su

valjda u brčkom bili zajedno. moja majka i njena majka moja baba

 

u bosni

 

da. i onda valjda tamo su ih razdvojili. tako sam nešto čuo. i posle kad su njoj

trebali neki papiri ne znam zašto u nakovu je bila upisana kao da je umrla valjda

 

znači posle brčkog se ne zna više za nju

 

ja nisam ni forsirao. to mi nekako teško pada sve to i onda bolje

da o tome ne pričam. ima brata on je otišao za ameriku. on je po dogovoru

napustio zemlju. po dogovoru ondašnjih vlasti. mogu da napuste zemlju da

se nikad više ne vrate. i on tamo nešto potpisao i stvarno nije se vratio

 

a kako su se prezivali

 

deker

 

malo se o svemu tome zna?

 

pa dobro to je to. ni istorija ni ništa to ne priča na taj način kao onaj ko je

to baš doživeo i kako oseća. dobro sad možemo pričati i ono i ovo al ono što

je neko preživeo niko ne zna. to on sam zna kako je. meni džabe da on priča ja

to ne mogu ni da svatim. eto ovaj moj komšija koji je tu bio od poziva otišao u

mađarsku i tamo živi kao izbeglica. svi su tamo izbeglice. i baš sam sad bio u

mohаču pre nedelju dana i baš sam pričao sa tamo našom jednom. i ja sam bio

u baranji ali u uniformi. i jedan koga sam sreo u mađarskoj kaže da je iz baranje

kaže gde je stanovao ovo ono a ja sam mu tamo bio u stanu. ispalo tako nešto

bilo posle i meni nezgodno što sam mu ispričao šta mi je to trebalo. i njemu

nije bilo svejedno. kaže nisu ga isterali. i onda je nezgodno kad se tako

nađe. a ja nisam hteo da odem i budem izbeglica uzeo sam lepo

uniformu i otišao bio četiri meseca

 

gde

 

u belom manastiru i tamo malo dalje. i ne znam zašto ni šta sam tamo radio

 

jeste li vi ratovali ili niste

 

pa nešto smo malo kao pucali. bio sam na topu. nešto smo pucali valjda. ono dođe

paljba i gotovo. šta je i kako je otkud ja znam. nešto su o tome nam pričali zašto je to

ovo ono ali... to nije ni moje da procenim šta je to bilo. ja sam bio tamo jedan broj

 

 

cela vojvodina

baš sad nabavljam naftu. svi smo mi postali šverceri. cela vojvodina

nešto vuče. u budućnosti će biti istorija - kaže marton serezlat iz drljana

 

 

mislim da biće dobra

rigo riđa đere ide rigo rigo

 

šta ste mu sada rekli

 

kazo sam njemu da idi ne čelo. da okreni nazad

 

kako se to kaže na mađarskom

 

fordit visa

 

koju još komandu imate

 

kažem dosta ili...

 

kako kažete dosta

 

đere ide

 

a zašto on nije okreno pa ih potero na put

 

pa to zna da ne sme da tera tamo. i znate ako ja glava pokažem

onda zna na koju stranu treba da ide. ovaj ne znam kakva će biti. majka

 i otac dobre puli. mislim da biće dobra. samo znate ovaj puli treba deset

dvanejst meseci kada počne da tera - kaže čobanin u braziliji

 

da radi

 

da radi. pre gleda gleda ali ne zna da tera

 

 

s granatama i so tim čaurama

tanurčić je uhvatio kvasac sa starim gvožđima s granatama i so tim

čaurama i sad će da se javi posle ovog rata takav tanurčić. možda ja bi

se latio tih čaura samo se bojim da idem da ih skupljam. ovako je

bolje: siroma pa miran - kaže milorad tanurčić iz srbobrana

 

a ja od kad sam se oženio orem

 

naš atar: razlevi. šovron. jaroš. beli jaroš se pretvara u neku salanu

 

zašto

 

pa ne znam. zemlja izraubovana promenila je boju

 

kakva je nekad bila

 

bila je crna i masna i onako je mirisala nekako. a sad je zemlja peskovita

i sivkasta osiromašila je. nema sjaj. posna baš deluje. potpuno se promenila

ne znam nekako i miris joj se promenuo i izgled i struktura ta. ranije to bilo

sve se razmazuje. gde su one blatuštine ne moš otresti nogu moš odvaliti

dok otreseš blato. a sad to ni nema blata. to sve nešto drobi

drugačija je zemlja osiromašila

 

isušila se

 

spustila se zemlja postalo je mnogo suvlje. u tom delu gde sam ja oro tu kod

onog pere belića tu je bilo ribe uvek s proleća u onom jarčiću. tu se pecalo. sad tu

nikako kakve vode nema vode nikad. pre petnaest dvajest godina tu smo svi punili

prskalice traktorske prskalice. u onom jarku pored topole divne srebrne. sad tog nema

onda nivo vode u bunarima. to moš da vidiš kad ideš na primer pogledaš. vekovima

maltene je bilo bunar je udaro jedan nivo. sad je to otišlo tri četri metra dole. zatim

posečeno je drveće. imao si dudove recinu. ovaj čitav put od srbobrana do zmajeva

šest redi dudova je bilo. tri s jedne tri s druge strane to je takozvani kerski put. znači

prvo uništeno je drveće. drugo uništena je divljač sa trovanjem. ranije je bilo ševa

jarebica... i izlovljavanjem. besumučan lov. nekad se žito ostavljalo do jeseni do

žetve do sad ovog perioda praktično. tu je rastao bosiljak i malina. to je

strnjište ostalo i tu je bujo neki život znaš. međutim sad se sve

to pali i uništene su gliste dole insekti

 

da li su ljudi toga svesni ili ne

 

ne mogu oni to da povežu sa sobom. da da bilo je suše četri pet godina kažu

valjda će biti dogodine kiše. mislim uopšte oni ne znaju šta je sad to. ja divanim

so tim paorima. oni uopšte nisu svesni šta se tu dešava. nekad su bili ljudi u

kontaktu sa prirodom više. više su zavisili od nje i više vodili računa o njoj

danas je to neka iluzija da je tehnika svemoguća. sad se svi

bahato ponašaju. da nije šala poludeli bi

 

poludeli

 

dašta bi sto posto. garant. ko nije našo odušku taj je najebo

 

a jel imaš nekoga da se zajedno zezaš

 

pa imam. ja se ne družim sa onim ko ne ume

da se zeza. moraš da imaš neku razbibrigu

 

jel ljudi znaju il ne znaju da ih država laže

 

znaš šta lale znaju. ima luda što ne znaju

 

lale znaju

 

lale znaju garant. kad im koji laže i kako laže. vide i šta će... ćutiš

nema nas više da nametnemo neki rezon vladajući. mi smo sad

maltene tako u senci ne znam ni ja šta smo

 

a ovi drugi

 

pa oni veruju sve. veruju al menjaju jako često verovanja. al veruju uvek

 

bio je to razgovor u stanu milana đunđerskog

razgovarali milorad tanurčić i svetozar kaćanski batuka

 

 

* * *

 

lenka đunđerska je sahranjena u kapeli na srbobranskom groblju

ulica koja vodi do groblja je jednosmerna i nosi ime laze kostića

 

 

i

 

 

bila su to

prva tri dana od

100 dana hodanja

kroz 500 sela

vojvodine

 

 

i

 

 

i

danas

sam uživao

u ljudima koje

sam sreo i

njihovom

jeziku

i

pričama

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

4. april 2026.

27880. dan mog života

 

 

više

od godinu

dana sam bio

u ruži lutanja i

sada sam

go

 

 

i

 

 

sad mi se

treba vratiti u

autobogografiju

u celinu koja traje

od 1. januara

2020

 

 

i

 

 

najmanje

što sad mogu

napisati je da

sam

izgubljen

 

 

i

 

 

normalno

je da me je

sada već sve

to nadmašilo

i da mi ostaje

da se ko i

kroz

ceo

moj

život

držim

za

sad

 

sad

ovih

reči

 

 

i

 

 

sad

večnog

pesnika

 

sad

večne

pesme

 

 

i

 

 

sad

večnog

umetnika

 

sad

večne

umetnosti

 

 

i

 

 

sad

večnog

hodača

 

sad

večne

muzike

 

 

i

 

 

oh

kako mi

prija pevanje

stvaranje hodanje

autobogografije u

kojoj mnoštvo

sveta samo

potvrđuje

jedno

boga

 

 

i

 

 

od

ponedeljka

ću tri nedelje

čitati sa tobom

i svim bićima

moju knjigu

sva sela

 

 

i

 

 

sva

sela u

selu stari

banovci

 

 

i

 

 

bogojavljanja

moja pomozi te mi

da vas proslavim

 

 

i

 

 

bogojavljanja

vi ste stariji brat

mlađoj sestri

 

leo stejn

gertrudi stejn

 

andre vejl

simon vejl

 

 

i

 

 

bogojavljanja

vi ste autobogografiji

ono što su pupljenja

ruži pupoljku bogu

 

 

i

 

 

zaista

je umetnost

spasonosna

uzaludnost

 

 

i

 

 

zaista

je pesma

iskupljujuća

beskorisnost

 

 

i

 

 

zaista

je hodanje

isceljuća

bezrazložnost

i

bezbrižnost

 

 

i

 

 

pčele zuje

u pupljenjima

 

bog bruji u

bogojavljanjima

 

 

i

 

 

autobogografijo

proslavi svu muziku

koju slušam

 

 

i

 

 

autobogografijo

ogoli me do mog potpunog

podavanja bogu. svemiru. svakom

i svim bićima. tebi ti ko god da si ti

večnoj pesmi večnog pesnika. večnoj

umetnosti večnog umetnika. večnom

hodanju večnom hodaču. svakoj

reči boga u bogojavljanjima

 

 

i

 

 

gola

reč

goli

bog

 

gola

pesma

je

 

 

i

 

 

goli

bog

gola

reč

 

gola

umetnost

je

 

 

i

 

 

gola

pesma

gola

umetnost

golo

hodanje

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

3. april 2026.

27879 dan mog života

 

 

prošla je

deseta godina

ruže lutanja i svih

deset godina ruže

lutanja a završena 

je i deseta knjiga

ruže lutanja

 

 

i

 

 

sada

ću proleteti

kroz desetu godinu

krenimo zajedno

utroje ružo

lutanja

 

 

osetim radost jer u životu nisam izgradio svoju kuću

došlo je vreme beskućništva vreme građenja za drugog

 

 

vrh je sporost

 

 

miroslave piši još jednostavnije. kada pada sumrak samo to i reći

 

 

iskustva:

 

planeta je mala

 

život je večan

 

ljudi su nasilni

 

umetnost je živa

 

ne pripadam

 

nepoznati je svetinja

 

 

na put od hiljadu godina ću u ponedeljak poneti plesanje. u

utorak dobrotu. u sredu pažljivost. u četvrtak radost. u petak lepotu. a

u subotu pevanje. sve ću ih istetovirati po svom telu. bože pomozi mi

 

 

spokojan sam jedino kada sam savršen kao bog

 

 

uzbuđujem se istim zamaram sličnim

 

 

volim kad izgovorim bog

 

 

preobraženje se zove biti bolji čovek

 

 

umetnost je stvaranje novog bića

 

 

da sam prolazio svake godine kroz sve zemlje evrope kako sam

planirao bilo bi to očito za sve. sada, kada već nekoliko godina hodam

samo na jednom mestu to zna mali broj ljudi. da sam 22. aprila 1998

kada sam obišao zemlju zakoračio i da od onda hodam po univerzumu

to znaju retki. da je to u stvari hodanje u atomu vremena znaju još

ređi. da sam ja hodajuća ruža u tvom srcu znaš samo ti

 

 

ja čuvam sve devojčice i dečake koji su pobegli od kuće

 

 

ja sam otvorena kuća za sve one koji imaju žudnju

za beskućništvom. žudnju za bogom u drugome

 

 

početak je drevan. tajnu drevnosti čuva prvi korak

 

 

a ja sam danas disao da sin božiji ostanem

da budem ženi muž i otac velikoj umetnosti

 

 

dišem da jeste sve što jeste

 

 

moja će te ljubav stvoriti

 

 

veliko delo - veliki put traži samo korak po korak

 

 

hodam svemirom i lepo vidim planeta zemlja je mala kao korak

 

 

svojstvo bića je da ga ne možeš ne voleti

 

 

svakog jutra se usredištiti u sebe - boga

 

 

suština je bog. život je žena. posvećenje je umetnost

 

 

svakim korakom ja vičem bog je živ bog je živ

 

 

biti sve i pisati sobom

 

 

najveća hrabrost je voleti

 

 

pisanje iz bića je stvaranje ne sa

onim što činimo već sa onim kojim jesmo

 

 

na putu sam da bih voleo osetio sam danas. i

onda uzbuđenje: pa to sam znao i želeo još u dečaštvu

 

 

sve stvoreno je dobro. budi i bićeš dobar

 

 

umetnik. monah. prosjak. filozof. lutalica. luda. pesnik

 

 

bio sam umetnik jer nisam ličio na umetnika

i bio sam sam. na mene su ličili budući umetnici

 

 

ko ne može da bude luda ne može biti ni pesnik

ni lutalica ni filozof ni prosjak ni monah ni umetnik

 

 

pesnik sam jer sam luda. pesnik sam jer sam lutalica

pesnik sam jer sam filozof. pesnik sam jer sam prosjak

pesnik sam jer sam monah. pesnik sam jer sam umetnik

 

 

moguće je ljubiti sve

 

 

i

 

 

ružo lutanja

svakom utočište

svima nadahnuće i

neka reć poslednja

bude reč prva

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

razbijali su

nas oni koji nas

nisu voleli a ti i ja

smo se razvaljivali

u slavu onih koje

smo voleli

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti i ja smo

gubitnici koji

potvrđuju misiju

svakog bića

koja je

vinuće

u

sveto

siromaštvo

svemira

a

ne

nikakav

i

ničiji

progres

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

kad

nam

nije

ostajalo

ništa

drugo

ostalo

nam

je

rudarenje

beskorisnog

koja

je

jedina

ruda

svakog

uda

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

golotinja je

jedina revolucija

golo biće je hleb

nasušni

i

so

spasenja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

divno

 je

to

kad

se

obavi

nemoguće

i

kad

se

bude

bog

iako

je

to

nemoguće

 

 

i

 

 

ružo lutanja

priprostost bezbrižnih

jurodivost bezrazložnih

prostodušnost bezaslenih

su i tebe i mene vodili do

boga koji je žudeo za

tobom

i

za

mnom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

kad je neko

ko ja ja onda je

svako ko je ja

bog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ja

sam bio lud

od

ljubavi

slobode

istine

za

pesmu

umetnost

muziku

hodanja

a

ti

si

bila

luđakinja

moja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

čuvaj me

neguj me

ljubi me

amin

bog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si moja

boginja u

svakoj

ženi

i

ruža

u

svakoj

devojčici

 

 

i

 

 

ružo lutanja

neopisiva erupcija

ljubavi iz mene kulja ka

tebi čestita i podatna ružo

moja. jebi me samo me

jebi ružo lutanja

zauvek

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti si

ruža most. most

između drugog i

trećeg milenijuma

most svespajanja

most puteva

mojih

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si

 

mistika

ljubavi

 

mistika

slobode

 

mistika

istine

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

2. april 2026.

27878. dan mog života

 

3647/6

 

11216  0:00 h umetnikov krug. krug lepote

 

1. ponoć. pun mesec je iznad mene. savršenstvo kruga. ispunjenje je lepota

hodam kao obrnuti čovek. sa nogama u svemiru a glavom na planeti zemlji

 

2. molim se bogu. naježim se od miline. mislim na sve ispevane noćne himne

 

3. u ovom trenutku moje ime je osvetljeno jesenje lišće u hladnoj noći

 

4. u ulici patrijarha čarnojevića u kojoj sam odrastao prolazim kroz svemir detinjstva

 

5. kreni usudi se i lepota će ti se otvoriti. lepotom

obavijam planetu zemlju. čujem svoje korake

 

6. vetar leluja travu na petrovaradinskoj tvrđavi. ja sam umetnik tvoj ljubavnik

 

 

11217  3:28 h monahov krug. krug radosti

 

1. mesec se pomerio ka severu. blizu je četiri. ja sam

monah. počinjem oko zemlje da opisujem krug radosti

 

2. spava mi se. greju me bdenja onih koji su krenuli

na rad i onih koji se hiljadama godina mole za nas

 

3. tišina pred svitanje. ja sam samoća koja ljubi

 

4. uzbudila me je zvezda danica kada sam je ugledao. sija kao srce

 

5. pola šest. pijaca počinje da se puni. bolna rana

ustajanja. malo me brine bol u ahilovoj tetivi

 

6. na istoku nebo se prosvetlilo iznad krovova se širi ljubičasta radost

 

 

11218  6:29 h prosjakοv krug. krug pažljivosti

 

1. sedam i deset ujutru. sija sunce. kao prosjak

počinjem da zemlju opasujem sa pažljivošću

 

2. prosim sunce da me ugreje i bližnje da ne iznevere

 

3. na ovoj svemirskoj stazi neka bude zabeležen sastav f. k. slavije iz

1955: lazar milić lale. lazica bašić. krsta ilić. vesa veselinović. rada trifunović

svetozar janković bulać. milovan beljin belja. živa jockov. uroš zagorčić

boško šilić. milenko jelić. to su prvi fudbaleri koje sam

kao šestogodišnji dečak gledao

 

4. prosjakinja pred crkvom prosi i velikom sisom doji dete

 

5. trideset osam kilometara. osećam tegobe u srcu

 

6. da li ću uspeti

 

 

11219  10:12 h filozofov krug. krug dobrote

 

1. kao filozof preuzimam štafetu od prosjaka

i otpočinjem četvrti krug dobrote radi

 

2. podne. pola puta. telo mi se jako muči

 

3. jedino bi me san okrepio

 

4. sreo sam ivana blaškovića malo kasnije i paju njegovog oca. dobri ljudi

 

5. nebo se plavi dunav se plavi hajmo još malo moja kolena

 

6. filozof sam otići ću da zaspim da bih se

odmorio. nastavio i sačuvao formu ruže u svemiru

 

 

11220  13:16 h lutaličin krug. krug plesanja

 

1. istuširao sam se toplom vodom i spavao petnaest minuta. da li će to biti dovoljno

za sledeća tri kruga. peti počinjem kao lutalica da zemlju zaštitim sa plesom

 

2. sećam se prošlih napora na ruži kad počne da

mi kopni snaga i reči postanu sve ređe i siromašnije

 

3. zapada sunce. pola pet. riblja pijaca se prazni i čisti

 

4. zašto se ne zovemo sedmorica koja ljube pomisli lutalica

 

5. umor je vrsta zanosa. način na koji se lutalica predaje svetu

 

6. zvižđučem. palo je veče. upalile su se

svetiljke grada. novi sad se kupa u dunavu

 

 

11221  17:10 h ludin krug. krug bezbrižnosti

 

1. šesti krug. bezbrižnost. još šest sati

 

2. luda sam jer imam sreće. sreo sam aleksandra tišmu

 

3. odagnati sve misli koje me zavode

 

4. nad almaškom crkvom nadvila se ruža oblaka u noći

 

5. dopusti srcu da ti bude bezbrižno

 

6. ludo spasi nas

 

 

11222  20:55 h pesnikov krug. krug pevanja

 

1. sedmi krug. pevanje. preuzimam odgovornost i

vođstvo na zemlji jer odgovornosti i vodstva više nema

 

2. još malo a tako teško

 

3. zanosim se od umora. to je pesma

 

4. ja sam umorna ruža

 

5. nema više reči sve je samo pevanje

 

 

stvorio sam plavu ružu u svemiru ili sedmorica koja ljube

uspeo sam. hvala ti. ja sam tvoj ljubavnik koji je hodao sa nogama u svemiru i

glavom na planeti zemlji koja je tako postala ružin pupoljak. hajde miroslave

ruža je hleb duši i svemiru. hvala ti hvala ti je najkreativnija rečenica

posle uspeha u praznini pred novim početkom

novi sad 2.11.2001

 

 

3648/5

 

11223  deset godina hodanja - konkursi

ovo je konkurs za tebe. ja sam otišao i sada sam se otvorio

ti si moje preduzeće koje zovem preduzeće. moje vino je i tvoje

vino. bez tebe sam sam. ti si vrtlar u tebi je živo da. ti znaš da je

samo jedno ono što je potrebno. ja bih želeo da ti od sada govoriš

umesto mene jer sam bio rudar za tebe. ja znam da si ti hrabra da

smeš da budeš ja. plavo u plavom. na tebi je samo da dođeš

i sve od mene tražiš. sa tobom ću sve. grožđe moje

(iz rečnika hodanja)

 

da uvek izgovaram samo tvoje ime

3008. hodanje

od juče mi je preostalo sedamnaest kilometara

ovo hodanje je samo svečanost. proslavljanje boga

hvala ti hvala ti je najkreativnija rečenica posle uspeha

u praznini pred novim početkom. molim te

dopiši mi poslednju rečenicu...

novi sad 3.11.2001

 

 

 

3650/3

 

11224  pod brojem 54 16. novembra 1991 u redingu sam zapisao

preneću ove brojeve u kontinuitet i oni će mi ga čuvati i praviti. ako

zastanem oni će nastaviti. oni su ta priča. nepoznata. priča koja se priča

 

11225  ruža lutanja je roman o umetniku lutalici

 

11226  ruža lutanja je poezija pesnika

 

11227  ruža lutanja je dnevnik filozofa prosjaka

 

11228  ruža lutanja je mistički tekst monaha lude

 

11229  ruža lutanja je

 

tvoja knjiga

3009. hodanje

molim te dopiši mi poslednju rečenicu... ja

sam tvoja knjiga pod tvojim jastukom u

tvom džepu u tvojim šakama

novi sad 5.11.2001

 

 

 

 

(322 i 323 prazne strane)

 

 

 

 

3653/0

 

11230  stranica 322 je ostala prazna da se ne pogordim

i da je sa sledećim desetogodišnjim radom dovršim

 

11231  stranica 323 je prazna da bi me podsećala da je ružu stvorio bog

a ne ja. žudeću da ga proslavim sa četvrtim desetogodišnjim projektom

 

11232  hodam do sredine mosta na njemu ću staviti svoj potpis pod tu veliku

sliku plave ruže obima 180 000 km koju sam svih ovih deset godina slikao

 

11233  uskoro ću načiniti poslednji korak

 

11234  čudo se već dogodilo. ime mu je

 

 

 

(crtež)

 

 

 

blagi vazduh

3010. hodanje

nad rekom. bog. hod. radost

lepota sam. biti dobar na ovom svetu

ja sam tvoja knjiga pod tvojim jastukom

u tvom džepu u tvojim šakama

moguće je ljubiti sve

novi sad 8.11.2001

 

 

 

šezdeset dve hiljade tristo

trideset i devet kilometara i dan više

 

posle ruže sam uradio dan više. sa sto koraka na kolenima

na pesku pored dunava. sa mnom su bili slobodan tišma. violeta

jovanović. dragana varadinac i duška đorđević koja je malo pre

toga lastinim stilom skočila u vodu bazena za dan

više. počelo je stvaranje mita o ruži

novi sad 9.11.2001

 

 

kraj

desete knjige

ruže lutanja

 

 

štampanje knjige omogućila

gerda kazakos

 

realizaciju ruže lutanja u desetoj godini su omogućili

vera varadi. familija varadi. vesna milović. saša eremić. tibika varadi

agnješka berger. anja čović. violeta jovanović. bane krstić. božidar čović

nada petronijević-čović. petar miloradović. davor palčić. ljubica atanacković

bora popržan. ivan venčanski. boris kovač. sun mandić. farago joli

 

 

a

ti

ko

god

da

si

ti

samo

da

znaš

od

ovog

trenutka

u

14:28

2

aprila

2026

ružu lutanja 1-10

proglašavam

tek

rođenim

živim

bićem

svemira

i

čedom

jednog

jedinog

boga

amin

 

 

i

 

 

ruža lutanja je

roman o umetniku lutalici

 

ruža lutanja je poezija pesnika

 

ruža lutanja je dnevnik filozofa prosjaka

 

ruža lutanja je mistički tekst monaha lude

 

ruža lutanja je

 

stranica 322 je ostala prazna da se ne pogordim

i da je sa sledećim desetogodišnjim radom dovršim

 

stranica 323 je prazna da bi me podsećala da je ružu stvorio bog

a ne ja. žudeću da ga proslavim sa četvrtim desetogodišnjim projektom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si

 

mistika

ljubavi

 

mistika

slobode

 

mistika

istine

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si 

 

telo

nade

 

srce

vere

 

um

ljubavi

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

kad svi

umovi

žele

da

su

ruža

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

kad

jedino

siromah

hrani

bogatog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

kad

oči

moje

te

pišu

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

kad

uši

moje

te

pevaju

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

kad

koža

moja

te

ljubi

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

1. april 2026.

27877. dan mog života

 

 

3639/14

 

filozof

3000. hodanje

filozof sam jer danas hodam trihiljadito hodanje

tri hiljade puta ponavljajući da je istina jedna jedina

bio sam filozof jer sam hodao i u svemu otkrivao čar

bilo čega. filozof mi je pokazao snagu misli ali filozof ne

čini ništa nego je pažljiv i odan i ponekad čisti javne klozete

bio sam filozof jer sam voleo vitgenštajna. kada bi me telo

izdavalo od umora a osećanja me bacala u nemoć misli bi me

vodile dalje. filozof sam jer često ništa ne mislim nego samo

hodam i zviždućem - uživam - to moje misli pevaju. ko od

misli ne može da stvori umetnost on o filozofiji i umetnosti ne

zna ništa. filozof sam jer volim grožđe koje i sada nosim u

najlon kesi za ručak. i danas sam skupljao orahe uz put

i prosio umetnost nasušnu. filozof sam jer sam

21. IV 1992 zastao da se ptica napije

vode pa tek onda krenuo dalje

novi sad 25.10.2001

 

 

 

3640/13

 

lutalica

3001. hodanje

lutalica sam jer pričam priču u kojoj nema događaja

nego samo bog. lutalica sam jer se ponekad umorim od lutanja

lutalica sam jer po ceo dan provodim hodajući. meni ništa ne pripada

ni moj život nije moj nego pripada životu. lutanje mi je bilo vazduh za dušu

 lutalica je delila sa mnom radost beskućništva. tek sam sa lutalicom otkrio

žudnju za pripadanjem svemu i zato ne pripadam nikome. lutanjem sam ti

šaputao uzmi me tvoj sam. lutati ne posedovati. lutanje je moj identitet a

ko ima identitet ima i suverenitet a ko ima suverenitet nad njim nema

suvereniteta. filozof sam jer sam 21. IV 1992 zastao da se ptica

napije vode pa tek onda krenuo dalje. lutalica sam jer su mi

od vetra i znoja sasušene i ispucane usne

novi sad 26.10.2001

 

 

 

3641/12

 

luda

3002. hodanje

ko ne može da bude luda ne može biti

ni pesnik ni lutalica ni filozof ni prosjak ni monah

ni umetnik. luda sam jer verujem u ono u šta drugi ne

veruju. luda sam jer nisam poludeo iako sam nekoliko puta

bio blizu. luda sam jer i ja volim da budem srećan. luda me

je čuvala od sujete radila za mene i spašavala me a da ja to

nisam ni znao. luda me je štitila od terora razumljivog i banalnosti

poznatog. luda mi je pomagala da prelazim granice licemerne

pristojnosti lažnog stida i zle tuge. ne boli me kada me odbiješ

bezazlen sam kada mi sve daš nevin kada mi se daš - ja sam

tvoja luda. lutalica sam jer su mi od vetra i znoja sasušene i

ispucane usne. radostan sam jer sam te sreo a dve

lude pa tada su sve suze ovog sveta

samo radost

novi sad 27.10.2001

 

 

 

3643/10

 

pesnik

3003. hodanje

pesnik sam jer sam prihvatio poniženost

i sa njom pevao. pesnik sam jer sam gnezdo

svih ritmova. pesnik sam jer znam da otćutim i

kažem ja sam pesnik. radostan sam jer sam te sreo

a dve lude pa tada su sve suze ovog sveta samo

radost. pesnik sam jer sam luda pesnik sam jer sam

lutalica pesnik sam jer sam filozof pesnik sam jer

sam prosjak pesnik sam jer sam monah

pesnik sam jer sam umetnik

novi sad 29.10.2001

 

 

 

3644/9

 

11206  još devet dana. prvi jednocifreni

broj sa desne strane (3644/9) ružinih dana

 

11207  prošle nedelje je bilo hladno juče i

danas je otoplilo. evo i belih cvetova u travi

 

11208  hodam polako odmaram mozak. razmišljam

o svemu što zovem drama bezbrižnosti

 

11209  posle još nekoliko godina lutanja

sve reči bih pisao velikim slovima

 

ljubi ljubi ne brini

3004. hodanje

sve teče kako je oduvek i teklo. sve je isto

jer se sve promenilo. ispražnjen pijem vino slušam

mercedes sosu a slušao bih velike pevače svih naroda

svih jezika i svih predela. pevače svemira i svih viših bića

pevače svih poniženja i užasa koje oni odagnavaju svojim glasom

sam sam jer slutim kako su svi sa mnom. nežan kao prijatelj koji

beleži nebulozije. u mojoj duši su sedmorica mistici prijateljstva

pesnik sam jer sam luda pesnik sam jer sam lutalica pesnik sam

jer sam filozof pesnik sam jer sam prosjak pesnik sam jer

sam monah pesnik sam jer sam umetnik. svete

prepusti se u naručje nezaštićenosti

novi sad 30.10.2001

 

 

 

3645/8

 

11210  drago latinović me fotografiše na istom mestu na

kome me je 1048/2605 dana ruže fotografisao branislav lučić

 

11211  prolazimo kroz boje jeseni

 

11212  na ovom mestu sam 22. aprila 1998 obišao

zemlju. sada je predvečerje. narandžasto sunce zapada iza

horizonta. pored mene čuče violeta jovanović i nada petronijević-čović

 

11213  kako je lepo biti i hodač i predvečerje

 

11214  mir u ravnici je šokantan provocira njegova

prisutnost u dramatičnoj doslednosti zemlje i neba

 

recimo što da ne

3005. hodanje

po mraku hodamo do loka. pun mesec nad

titelskim bregom sve je kao i na početku ruže. u

centru sela ulazimo u kafanu kod lale. pijemo kuvano

vino sa karanfilićima. poslužuje nas šezdesetogodišnja

konobarica mira. za mene je ovo kraj ruže - kaže nada. u

loku pod svodom nebeskim smo u centru sveta kao što

smo na početku pod krovom nebeskim bili u londonu

svete prepusti se u naručje nezaštićenosti. dok ovo

pišem sa mnom su nada violeta i drago

nebo je plavo mesec pun

novi sad 31.10.2001

 

 

 

3646/7

 

11215  hodam sa stefanijom kostecki i dragom latinovićem četvrtak

je. tražim putanju za sutrašnje hodanje. biće to dvanaestokilometarski

krug koji ću sedam puta obići: sunčani kej. fruškogorska. bulevar oslobođenja

jaše tomića. koste šokice. patrijarha čarnojevića. tekelijina. svetosavska. matice

srpske. pašićeva. dunavska. dunavski park. varadinski most. petrovaradinska

tvrđava. sunčani kej. hodaću dvadeset četiri sata od ponoći do ponoći i uz pomoć

zemlje koja će se okrenuti oko sebe opisaću sedam velikih krugova oko planete

prvi krug na 3186 km od zemlje ću napraviti sa lepotom. drugi na 6372 km

sa radošću. treći na 9558 km sa pažljivošću. četvrti na 12744 km sa

dobrotom. peti na 15930 km sa plesanjem. šesti na 19116 km

sa bezbrižnošću. sedmi na 22300 km sa pesmom. da

li ću uspeti. voleo bih. da li će telo izdržati

 

zahladilo

3006. hodanje

drago će sutra snimati sa video kamerom

dok ovo pišem sa mnom su nada violeta i

drago nebo je plavo mesec pun. hajde

miroslave ruža je hleb duši i svemiru

novi sad 1.11.2001

 

 

i

 

 

ko od misli ne može da stvori umetnost

on o filozofiji i umetnosti ne zna ništa

 

 

lutalica sam jer pričam priču u kojoj nema događaja nego samo bog

 

 

ko ne može da bude luda ne može biti ni pesnik

ni lutalica ni filozof ni prosjak ni monah ni umetnik

 

 

 

pesnik sam jer sam luda. pesnik sam jer sam lutalica

pesnik sam jer sam filozof. pesnik sam jer sam prosjak

pesnik sam jer sam monah. pesnik sam jer sam umetnik

 

 

i

 

 

ružo

lutanja moja

ti si sad božija

i svačija

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

 

31. mart 2026.

27876. dan mog života

 

 

3629/24

 

miroslav mandić

2992. hodanje

zovem se lidija andonov. ove godine sam upisala klasične nauke. danas

sam prvi put hodala i videla miroslava. godinu dana čitam njegove knjige

postale su moj vazduh neposredne kao disanje. njegove reči su jednostavne

i nežne. snažne su i govore mi da izdržim. čuvaju me. miroslav je posvećenik

njegove knjige govore o posvećenosti o misiji jednog čoveka i snazi koja je

potrebna za to. sve na svetu je važno osećaj je koji prožima njegove rečenice

ruža lutanja je povest o radu i lepoti koju miroslav otkriva u kretanju. miroslav je

takav da sve što dotakne postaje umetnost. želela bih da ga ljudi vide. danas je

imao plavo-belu kariranu košulju tamnoplavi prsluk u kome je oprema: fotoaparat

sveska olovke. isprane farmerke i patike koje su ubrzo od prašine postale sive

nisam bila iznenađena njegovim izgledom. na prvi pogled deluje grubo s

jakim crtama lica a vremenom mi je izgledao nežnije. svojim hodanjem

pokretima gestovima prepoznala sam u njemu dečaka. muškarac i

dečak. jak i nežan. žena sa naočarima čisti prašinu ispred

svoje zgrade u ulici brestova. rekao je da je u

prekjuče osetio miris zime

novi sad 15.10.2001

 

 

 

3630/23

 

11191  ističe ruža. uteći će u tebe. ti ćeš postati ruža

 

11192  remetim red. talasam vazduh američke provincijske ustajalosti

nosim ružu miroslavljevu. ponovo nizbrdo pa uzbrdo. vetar duva sa istoka

sa atlantika sa mediterana sa jadrana sa panonskog mora. ruža slatko

miriše a meni toplo oko srca napisala mi je ljiljana jovanović iz baltimora

 

11193  nadam se da ću dovršiti ružu i napisati i

jedanaestu knjigu o desetogodišnjem hodanju

 

11194  otac je zagrlio sina vojnika i poljubio ga. sin se

postideo i sagnuo glavu. suviše je iščekivao ovu posetu i

sada mu je ona prejaka. u ljudskim pričama je prisutna i jeza

 

volim da pišem grafitnim olovkama

2993. hodanje

utišao sam se. blizu je ponoć. gledam reku kroz prozor

teče mirno kao bog. slušam muziku. rekao je da je u

prekjuče osetio miris zime. fini je taj mir tiha je ta tuga

novi sad 16.10.2001

 

 

 

3631/22

 

11195  ratka marić je miris svih karmina i šuškanje njenog

najlepšeg kožnog mantila i lepet krila golubova koje smo svakodnevno

hranili skvašenim hlebom od juče. sprdalo koje je mojoj drugarici za ručkom

koja ju je smerno upitala da li sme da uzme samo meso iz gulaša odgovorila

ma naravno maco uzmi ima mesa ko govneta. njena kuća - konstantni bijenale

neke čudne umetnosti - u kojoj plakat reprodukcije el greka stoji iznad šporeta

a rečnik sociologije u polici sa začinima. retrovizor od bicikla u saksiji sa

puzavicom. dok onome ko takne zbirku plavih flašica ne bih bila u koži. sa koje

god strane joj se priđe lako je otkriti da je r. m.: omiljeno biće majka i saputnik

kuvarica i naučnik. zajebant i mudrac. prijatelj i svađolovac. logika i apsurd. ljubav

i ljubav. u znaku blizanac od oca vojnog lica. puno se selila. puno mislila. puno

je bolelo a ona je ćutala. nisam sigurna koliko je muškaraca volela i kako. ne

bih se usudila da tumačim njen odnos prema bogu. strah od smrti kao ni

ophođenje prema novcu i nekretninama mada od kada su joj umrli

roditelji (moji baka i deka jovanka i drago marić) kao da mrmlja

neke molitve. eto miroslave posle tekstova o tvojoj majci i

ocu i mom ocu koje sam ti napisala u ruži 8

i ruži 9 evo napisah ti i tekst o ratki

 

o ratki kaja ćirilović

fini je taj mir tiha je ta tuga. nisam hodao

novi sad 17.10.2001

 

 

 

3632/21

 

11196  udišem lepotu sveta koja se u mojoj krvi pretvara

u dobrotu koju izdišem kao lepotu koju ti udišeš

 

11197  hodao sam sa slobodanom tišmom. on je divan čovek i veliki pesnik

 

11198  i danas će me na trgu sačekati dragana

varadinac da mi pomogne da ishodam dan

 

zajedno u koraku

2994. hodanje

ishodao sam dnevnih dvadeset četiri kilometra

za isto to vreme zemlja je prevalila oko dva i po miliona

kilometara oko sunca još osam puta brže od toga putovala

je zajedno sa suncem oko središta mlečnog puta. a možda dva

puta brže još hita celi mlečni put prema jatu galaktika virgo

mi smo oduvek svemirski putnici. nisam hodao. ja sam

čovek iza mene se prostire čovečanstvo čuvam

ga sa mirom u svojim grudima

novi sad 18.10.2001

 

 

 

3633/20

 

11199  šta mi govori ova magla

 

11200  volim ulice u petrovaradinu. vladimira goriana. koste nađa

arčibalda rajsa. pavla štruma. sve one lice na sasušeno lišće oraha

 

11201  hodao sam sa ivanom venčanskim. jeli

smo orahe i grožđe po voćnjacima i vinogradima

 

11202  ono o čemu smo sa ushićenjem pričali moguće je doživeti

posle 40 godina života troje dece i desetak godina zajedničkog života

sa lazom doživela sam ponovo ljubav sa njim. sada mi je jasno da ne

mora više ništa postojati osim ljubavi. kada je nastalo to osećanje više

nisu bila bitna deca poslovi ni da li mi je ljubav uzvraćena. pomislila

sam da više ništa u životu ne moram da uradim jer svakako

postojim zahvaljujući ljubavi napisala mi je

duška đorđević

 

vlaga mi je

2995. hodanje

rashladila kosti. miriše zima

ja sam čovek iza mene se prostire

čovečanstvo čuvam ga sa mirom u

svojim grudima. uskoro ću pod topli

tuš kako sam ja srećan čovek

novi sad 19.10.2001

 

 

 

3634/19

 

11203  jedan čovek došao i zagrće ruže na keju

 

11204  od sedamnaeste godine sam se prepuštao svojim vodičima. živeo sam od njih

radio za njih. uživao da im uzvratim svojim darom. oni su moje ime ja sam njihovo ja

 

veliki umetnici. oni su me oduševljavali ohrabrivali menjali

 

velika umetnost. vodila me je sa one strane mogućeg

 

jedan čovek. ličnost. žena ili muškarac za

koju sam stvarao i zbog koje sam se stvarao

 

prijatelji. živa odanost. slaganje

 

posvećenost. besplatnost radosna žrtva

 

bog

 

još dve subote

2996. hodanje

čekam espreso u kafeu scena. subota je. nekada dok

sam pušio voleo sam da popijem kafu u nekom kafeu. prijalo

mi je da u njemu pišem. sada nemam para za to. dragana

varadinac konobarica u sceni mi donosi kafu. uskoro ću pod

topli tuš kako sam ja srećan čovek. samo nastavi da

pevaš svoju pesmu kažem samome sebi

novi sad 20.10.2001

 

 

 

3636/17

 

11205  sedmog juna 1991 posle razgovora sa sanjom novaković

sam otkrio da će mi za desetogodišnje stvaranje nevidljive plave ruže

biti potrebno sedam saveznika. pošto ih nije bilo u životu odlučio sam

da ih stvorim da budem: umetnik. monah. prosjak. filozof. lutalica

luda i pesnik. sledećih sedam hodanja će biti posvećeno njima

 

umetnik

2997. hodanje

bio sam umetnik jer nisam ličio na umetnika i bio sam sam

na mene su ličili budući umetnici. umetnik mi je pomogao da budem

umetnik samo za tebe. umetnik sam bio jer sam se izložio stvaranju

nepotkupljive lepote. stvarao sam umetnost slobode. umetnost nevidljivog

nedodirljivog. neprolaznog i nepropadljivog. meni je ostalo samo da kažem

ja sam lepota. bio sam umetnik svih metafora i metamorfoza. spreman na

stvaranje u svakom trenutku stvarajući ni iz čega ni sa čim. bio sam

umetnik jer sam u svemu video boga. lepotu stvoritelja lepote

samo nastavi da pevaš svoju pesmu kažem samome sebi

umetnik sam jer nikada nisam ni pomislio da bih

crvendaća učio pevanju

novi sa 22.10.2001

 

 

 

3637/16

 

monah

2998. hodanje

kao monah bio sam najslabije stvorenje i najnemoćniji čovek

zavoleo sam krhkost sveta i nezaštićenost bića. nisam imao neprijatelja

borio sam se sam sa sobom. bio sam zavet istrajnosti i odgovornost je bila

moja. monah me je sačuvao u porazima. smirivao me je i učio samodovoljnosti

monaštvom sam osećao sve i dobijao snagu od svih koji su sami. mnogo sam ćutao

i uživao u ćutanju. kada bih govorio uživao sam jer su reči živa bića koja su sa mojih

usana poletala na usne drugog čoveka. u monaškim podvizima sam prepoznao

čudesnu snagu samo koraka više. jedino sam se kao monah mogao suprotstaviti

muškom državnom finansijskom i naučnom nasilju. nasilju konfora i brzine. lišavao

sam se jer sam zbog svega bio srećan. samoćom sam postao mistik oduševljen

savezništvom sa ženom. umetnik sam jer nikada nisam ni pomislio da

bih crvendaća učio pevanju. bio sam monah jer sam pri

odlasku iz svake kuće za sobom ostavio red

novi sad 23.10.2001

 

 

 

3638/15

 

prosjak

2999. hodanje

ja sam prosjak jer prosim sadašnjost

koja je najbogatija i besplatna. sa prosjakom sam

gajio ljubav za siromašne koji su me čuvali od ružne

estetike bogatih. video sam da su prosjaci i prosjakinje

čuvari lepote. prosjak mi je pomogao da podnosim sva

poniženja i poraze čuvajući me od samog dna. prošenje me

je učilo da dajem primajući i da bez ičega budem najbogatiji

novac od prošnje je časniji od zarađenog jer zarađeni novac

počiva na ropstvu ratnoj pljački i eksploataciji radom. prosio

sam da bi drugi imali i preporodili se. bio sam monah jer

sam pri odlasku iz svake kuće za sobom ostavio

red. i danas sam skupljao orahe uz put

i prosio umetnost nasušnu

novi sad 24.10.2001

 

 

i

 

 

bio sam umetnik jer nisam ličio na umetnika

i bio sam sam. na mene su ličili budući umetnici

 

 

kao monah bio sam najslabije stvorenje i najnemoćniji

čovek. zavoleo sam krhkost sveta i nezaštićenost bića

nisam imao neprijatelja borio sam se sam sa sobom

 

 

ja sam prosjak jer prosim sadašnjost

koja je najbogatija i besplatna. prosio

sam da bi drugi imali i preporodili se

 

 

i

 

 

ružo

lutanja i sad

kad te vidim u

svakoj ovoj ruži u

kojoj te pevam

nanovo se

zaljubljujem

u

tebe

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

30. mart 2026.

27875. dan mog života

 

 

3619/34

 

11161  slovo je trag

 

11162  reč je korak

 

11163  rečenica su koraci

 

11164  pesma je šetnja

 

11165  molitva je hodanje

 

11166  lutanje je dugo hodanje

 

11167  plesanje i pevanje je desetogodišnje lutanje

 

11168  plava ruža je ruža lutanja

 

11169  fotografisao sam stopalo pored jedne otkinute i zgažene ruže

 

dobrota raste

2984. hodanje

uprkos svega kao trava iz asfalta

sve stvoreno je dobro. budi i bićeš dobar

hodam hodan sam. hodam dobujem dobrotom

na starom putu za žabalj sa rojem komaraca

oko glave pridružujem se noći koja pada

na ravnicu. dobrota me uzbuđuje

ime joj je lepota

novi sad 5.10 2001

 

 

 

3620/33

 

11170. atom

atomi nisu toliko stvarni oni obrazuju svet mogućnosti ili

verovatnoća pre nego svet stvari ili činjenica verner hajzenberg

uzbuđuje me taj svet mogućnosti i verovatnoća i zato sam deset godina

hodao u tom svetu. sve nogu pred nogu. opijen sićušnim korakom sa kojim

sam i zemlju obišao. toliko je to sve čudesno i jednostavno da je zaista sve

moguće. deset godina je samo tren. treptaj božijih trepavica. u tom treptaju

sam otkrio plavu ružu izraslu u prepletu mojih koraka. to je činjenica ali

nije stvar. znoj ju je zalivao i kroz šaku kojom pišem ona se izliva i

ostavlja svoj trag. verovatnoća koja kruži: samotna ruža. tajna ruže

je u njenoj nedeljivosti. ljudi nisu razbili atom kao što ni ružu

nisu ubrali. mirno spavajte svi koji volite miris ruže. ruža

je živa. atom je živ. življi nego ikad znam

hodao sam njim

(iz rečnika hodanja)

 

samoća

2985. hodanje

... mi ipak odlučno želimo ono što

naš život izlaže opasnosti. dobrota me

uzbuđuje ime joj je lepota. samoća

novi sad 6.10.2001

 

 

 

3622/31

 

hodanje

2986. hodanje

hodao sam sa draganom varadinac. ubrali smo dve smokve

fantastične su rekla je dragana. sreli smo spomenku blašković

odustali od kupovine grožđa. pričao sam dragani o planovima za kraj

ruže. u poslednjih godinu dana dragana mi je najbliža. pre deset godina

kada sam polazio na ružu dragana je pošla u sedmi razred osnovne škole

tada sam sa trinaest i po dobila menstruaciju meni je ona stigla kasno. te

godine sam se prvi put zaljubila u borisa dve godine starijeg dečka. nije

hteo da bude sa mnom. sedela sam sama u prvoj klupi do prozora. bila

sam bez najbolje drugarice malo usamljena počela sam da osećam neku

svoju posebnost. paž frizura roze helanke i teksas jakna. kompleksi u

vezi sa ženstvenošću seksom. sanjala sam o nekom muškarcu koji

će mi doći. dve godine kasnije sam te prvi put videla na televiziji. u

osamnaestoj u trećem gimnazije 1. marta 1996 sam ti prišla i

dala ti pismo. iako te nisam poznavala činilo mi se da te

poznajem. ja sam u stvari uz tebe i ružu odrasla

samoća. (opis fotografije sa draganom

od pre deset godina)

novi sad 8.10.2001

 

 

 

3623/30

 

11171  bombe ponovo padaju i ubijaju ljude. ne ovde ali bilo

gde je nečije ovde. bombe padaju kao svedočanstvo ljudske gluposti

padaju i seju mržnju i bol. svedočanstvo su ljudske gluposti

 

11172  dragana varadinac me podseća na poglavlje

micanje usana u knjizi nadežde mandelјštam strah i nada

 

11173  hodati i razgovarati to je kao piti i jesti

hodanje je spajanje razgovor je sejanje

 

11174  u prolazu čujem svi pričaju o sukobima pričaju kao da svi sve znaju

 

11175  najjači je najodgovorniji

 

11176  najjači je pao na kolena i više se neće podići. počela

je njegova agonija u kojoj će od sada samo glumiti najjačeg 

 

11177  najjače je seme

 

seme nenasilja

2987. hodanje

zaljubljeni parovi na keju. zagrljeni

hodaju sporo. uživaju zajedno. (opis fotografije

sa draganom od pre deset godina) putujte

svetovi slike i reči ostaju

novi sad 9.10.2001

 

 

 

3624/29

 

isti i različiti jezici

2988. hodanje

hodam sa milicom brаćić i viktorijom makarov. viktorija je rođena pre

dvadeset pet godina u gradiću zarasaj na granici litvanije i letonije. njeni

otac vladimir i majka olga su brat i sestra u petom kolenu. od sedamnaeste

živi u vilnusu. studirala je ruski. kada sam živela u zarasaju onda sam živela

u litvaniji. kada sam došla u vilnus došla sam u svet. tamo na svakom ćošku

ima tri crkve. u vilnusu sam poludela za pink flojdima i jednim kosatim momkom

slučajno sam upala u grupu koja je učila srpski. vilijams amerikanac je mislio da

govori srpski a stalno je govorio ruski. lizaveta ruskinja je više znala od nas

srpski jer je znala bugarski. prvi put sam došla u novi sad pre pet godina. bila

sam sveukupno ovde osamnaest meseci. govorim srpski ali znam da pogrešno

govorim. volim što sam sa milicom ovih dana bila u botošu. istovarali smo

kukuruz. posmatrala sam stare botošane. botoš mi jako liči na moje selo

dimitriški. to je isti jezik i isto ponašanje dok su srpski i ruski jezik kao

politički jezici različiti. srpski je opterećen mitskim i erotskim ruski je

obeležen idejom države i posebnom ulogom rusije priča

viktorija. putujte svetovi slike i reči ostaju. miriše topla

jesen dunavom plovi opalo lišće

novi sad 10.10.2001

 

 

 

3625/28

 

11178  hodam go do pojasa. odmaram dušu i mozak od

noćašnjeg užasnog straha od zarazne bolesti. pre dva sata sam

saznao da je sve u redu. smirujem se smrtnim strahom koji sam

doživeo. sve je bilo poništeno. potrebno mi je da budem još skromniji

i bolji. da svaki trenutak živim sa davanjem i najdubljom zahvalnošću

 

11179  boli me srce

 

11180  sam sam sav svet

 

11181  kad lišće žuti opada i vene ti se miroslave seti mene

napisala mi je kaja moja majka pre deset godina na današnji dan

 

tišina duboke zahvalnosti

2989. hodanje

koja iscrpljenost. jedva govorim. užas me je potrošio i izgoreo

kako prija ovaj mir. samo mir. postojim kao sto soba ili obala. prostirem

se u svojim kostima. iz mene izlazi tiha radost jer sam živ i jer je sve dobro

fali mi osam kilometara za danas. neću ih nadoknaditi neka oni ostanu

znamenje moje krhkosti i ranjivosti. odoh da spavam i u mirnom se snu

naspavam. miriše topla jesen dunavom plovi opalo lišće. sklupčaću

se u položaj fetusa i radosnog srca ću se zahvaljivati

bogu sve dok ne zaspim

novi sad 11.10.2001

 

 

 

3626/27

 

11182  natkriljujem te i čuvam svojom ljubavlju. uvek možeš ući u moju

postelju rekao sam rajki sredojević koju sam malopre sreo na biciklu

 

11183  kajo živi sa bogom rekao sam i poljubio drveni krst na njenom grobu

 

11184  čitam drugi proces elijas kanetija u kojem kaneti analizira

kafkina pisma feliciji braun. uživam u kafkinom daru preobražaja u malo

sa kojim se izbegava obesmišljava i neutrališe svako nasilje

 

11185  na trgu će me čekati dragana varadinac pa ću sa njom nastaviti da hodam

 

lepota se propovedala odanošću

2990. hodanje

hodali smo na otvorenom uz dunav. po opalom

lišću na pesku. sklupčaću se u položaj fetusa i radosnog

srca ću se zahvaljivati bogu sve dok ne zaspim. lepota

je propovedala dobrotu kroz naša tela

novi sad 12.10.2001

 

 

 

3627/26

 

11186  odletele su laste. vrapci su ostali

 

11187  ovih dana mi je klicanje bogu ličilo na skakanje u

vodu kad sve u meni prasne od radosti i nevine snage

 

11188  sunce mi greje potiljak koji me ponekad boli

 

11189  seo sam na osunčanu klupu. dobra odluka veliki ugođaj

gospodstvo subote. radim rečenicu slobodana tišme jedini posao

čoveka je da bude čovek to jest dokon. ima li šta mlađe nevinije

 

11190  prolaznici se prikazuju jedni drugima glumeći uloge

koje su odabrali. ceo život ja sam putujući čovek peva ulični

pevač i svira električnu gitaru ozvučenu sa malim zvučnikom

gitara glas i engleski jezik to je ikona dvadesetog veka

 

svemirska lutalica

2991. hodanje

ovo je prva nedelja u desetoj godini ruže u kojoj

nisam ishodao 144 nedeljna kilometra. ishodao sam samo

130 kilometara. nisam želeo da nadoknadim 14 preostalih. želeo

sam da oni budu znamen moje krhkosti. lepota je propovedala

dobrotu kroz naša tela. žena sa naočarima čisti prašinu

na asfaltu ispred svoje zgrade u ulici brestova

novi sad 13.10.2001

 

 

 

i

 

 

hodati i razgovarati to je kao piti i jesti

hodanje je spajanje razgovor je sejanje

 

 

najjače je seme

 

 

lepota se propovedala odanošću

 

 

lepota je propovedala dobrotu kroz naša tela

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti si

ruža most. most

između drugog i

trećeg milenijuma

most svespajanja

most puteva

mojih

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

28. mart 2026.

27873. dan mog života

 

 

3611/42

 

11131  do malopre smo hodali slobodan tišma i ja

uživali smo pričajući o brunu šulcu i robert valzeru

 

11132  pisanje iz bića je stvaranje ne sa

onim što činimo već sa onim kojim jesmo

 

11133  da nije bilo volje ne bih mogao stvoriti ružu

 

11134  sa voljom sam u svom telu osećao sva tela

 

11135  sa voljom sam bio monah. umetnik

prosjak. luda. filozof. pesnik. lutalica - tvoj ljubavnik

 

hodam za volju

2977. hodanje

sa voljom činim korak više. sa voljom

slutim nove svetove ljubav koja nikada

ne umire. misli moje vratite se u

mene - govoriš mi. ti me prenosiš

novi sad 27. septembar 2001

 

 

 

3612/41

 

11136  radost u duši mi se događa kada se između

sebe i tebe bez dvoumljenja odlučujem za tebe

 

11137  već nekoliko dana uživam u tolstoju i njegovom vaskrsenju u

pavezeovim i retkeovim pesmama u nenadmašnim zapisima robert

valzera i njegovoj bajkolikoj i vaskrsavajućoj duši

 

11138  na putu sam da bih voleo osetio sam danas. i

onda uzbuđenje: pa to sam znao i želeo još u dečaštvu

 

današnje hodanje

2978. hodanje

posvećujem ženi koja je juče prvi put u životu

posle svakih sto koraka izgovarala bože bože bože. sva

ružina hodanja su posvećenja i poklonjenja umetnost

žrtvovanja i žrtva za umetnost. sva su načinjena u

vremenu da bi ostala u večnoj sadašnjosti. ti me

prenosiš. tako se ni jedno hodanje nije

završilo nego se sva ona

nastavljaju i traju

novi sad 28. septembar 2001

 

 

 

3613/40

 

11139  81.031.956 korak ruže posvećujem lavu nikolajeviču tolstoju

dejvidu henriju torou. mahatma gandiju i martinu luteru kingu. umetnicima

nenasilja jer su oni najbolje znali da samo jedan čovek znači sve

 

11140  jedna žena sa terase zvižduće mužu koji joj odmahuje rukom

 

11141  sada se opet pretpostavlja da je ovde zakrivljeno i

vreme i prostor kružeći šakama jednom oko druge objašnjava

stari gospodin penzionerima svoju priču dok su zastali oko klupe

 

11142  golubovi kljucaju hleb koji im je i danas doneo ovaj čovek

 

družiću se sa tobom danima

2979. hodanje

kupio sam burek sa makom i pola kile grožđa. subota je

posle hodanja ću piti belo vino i pisaću. trajaću. tražiću ritam

koji će čoveka preobraziti u nenasilje. tako se ni jedno hodanje

nije završilo nego se sva ona nastavljaju i traju. pisaću sa

trajanjem i jatom crnih ptica u noćnom nebu

novi sad 29. septembar 2001

 

 

 

3615/38

 

jesenje hodanje vere varadi

2980. hodanje

ishodala sam 10 kilometara. polovina. do ovog mesta dolazi se kroz šumu

krene se sa kraja jednog sela belim putem koji kroz izmaglicu vodi... nekuda

nebo je sivo vlaga u vazduhu. nepoznat put preda mnom potpuno pust. sve će

uvek biti kao sad mislim. put i ja na putu. iza mene moj život ispred mene moja

smrt. iznad temena neka blagost zamagljena. podižem dlan iznad glave da tu

blagost zadržim i prilepim za svoju kosu. visoko na nebu beličasto sunce nalik na

mesec ponekad se pojavljivalo kroz tamnosive oblake. odgovaralo mi je da sve bude

tako prigušeno. ako si hrabar i izdržiš neizvesnost puta kroz šumu izlaziš na asfalt i on

te dovodi do prve kuće u selu telki. povratak poznatom znak da se razdaljina savladala

ovo moje poslednje hodanje za ružu lutanja bilo je deo desetodnevnog hodanja od

po deset kilometara. odluka da hodam deset dana po deset kilometara bila mi je

nejasna. tek kad sam počela da je sprovodim shvatila sam: deset dana kao

deset godina m.m. deset kilometara kao moja mera. sto kilometara za samotno

pokretanje ka nečem novom. presrećna sam što sam hodala. hodaću još

pisaću sa trajanjem i jatom crnih ptica u noćnom nebu. najlepše što sam

uradila bilo je što sam učila mađarski i što sam hodala tako mnogo

budimpešta 1. oktobar 2001

 

 

 

3616/37

 

11143  ožedneli smo na putu sun mandić i ja. već nekoliko

dana je jako ugrejalo. posle hladnoća i kiša ova toplota u oktobru

deluje snažnije nego ona letnja jer se telo od toplote odviklo

 

11144  približili smo se žablju ali se vraćamo jer nam u pokušaju da

stignemo do čuruga niko nije stao iako više od dva sata stopiramo hodajući

 

11145  ruža je omaž dugim šetnjama

 

kada voliš voli zauvek

2981. hodanje

u povratku smo imali sreće sa stopom tako da

smo brzo došli do pića. popili smo litru hladne koka kole

pa odmah pojeli i sladoled. nije bilo lako utoliti žeđ. prvi gutljaji

 bili su rajski kao da mi se mozak procvetavao. sve vreme

hodanja sam uživao u sunu. više smo se voleli nego što

smo hodali. najlepše što sam uradila bilo je što sam

učila mađarski i što sam hodala tako 

mnogo. baš je bila dobra ta žeđ

novi sad 2.10 2001

 

 

 

3617/36

 

11146  stidljivi devetogodišnjak izlazi iz kapjie svoje kuće

krećući u školu prilazi mu drugarica i mangupski ga pita mirko

jesi ti živo biće. nisam tiho odgovara mirko. a jesi kršten još

superiornije ga pita drugarica. nisam jedva odgovara mirko

nisi kršten trijumfalno mu se unosi u lice dok mirko

hoda kao da ga ni nema

 

11147  hodam za mirka

 

11148  podigao sam prvo jednu pa drugu nogu na metalni stub da bih

savio i malo prokrvio te noge koje već deset godina neprekidno hodaju

 

11149  bajo šta pišeš ajd napiši nešto o meni

kaže mi pijanac koji sedi i čeka gradski autobus

 

trideset šest dana do kraja ruže

2982. hodanje

ističe ruža. ogroman njen deo se već ulio. posao

još nije završen. sledi iskušenje i misterija kraja

spajanje sa početkom i odlučivanje za novi

početak. baš je bila dobra ta žeđ. ne daj se

mirko živi i pričaj samo svoju priču

novi sad 3.10 2001

 

 

 

3618/35

 

11150  izašao sam iz novog sada. čitam maljeviča

 

11151  leptir se koprca. udario ga je auto

 

11152  u kaću čeznem za draganom varadinac

 

11153  ulazim u budisavu. ulaženje je slast

 

11154  prilazim titelskom bregu. osećam njegovo telo

 

11155  ulazim u vilovo. kao da je osamnaesti vek

 

11156  čobani pucajući bičem teraju krave u lok

 

11157  prelazim titelski most. tisa lenjo teče

 

11158  u banatu na dolmi komarci

 

11159  u stajićevu se sve kupa u zelenoj svetlosti

 

11160  izlazim iz baglješa. hodam ka velikom suncu. put je uzbuđenje

 

jurimo za suncem da ga još jednom snimimo

2983. hodanje

sa dvadeset kilometara hodanja napravili smo i snimili krug

sa video kamerom drago latinović i ja. ne daj se mirko živi i pričaj

samo svoju priču. na starom putu za žabalj sa rojem komaraca

oko glave pridružujem se noći koja pada na ravnicu

novi sad 4.10 2001

 

 

i

 

 

pisanje iz bića je stvaranje ne sa

onim što činimo već sa onim kojim jesmo

 

 

na putu sam da bih voleo osetio sam danas. i

onda uzbuđenje: pa to sam znao i želeo još u dečaštvu

 

 

sve stvoreno je dobro. budi i bićeš dobar

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ono

što je pre deset

godina bilo jako

daleko sada je

postalo jako

blizu

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti si

sada bila već

desetogodišnjakinja

i baš zato si bila još

čednija i mlađa

pupoljak

lutanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si večno

nadahnuće

oduševljenje

inspiracija

podstrek

i

podsticaj

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si reč

ruže

i

ti

si

broj

lutanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

samo ljubi

i neboj se

budi

ljubljena

i

podaj

se

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

tvoja čednost

je moja odanost

a moja odanost

je pesma

svakog

bića

 

 

i

 

 

ružo

lutanja samo

ti znaš kako sam

se podavao i radovao

svakoj reči i svakoj

slici i svakom

koraku

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

27. mart 2026.

27872 dan mog života

 

 

3599/54

 

11090  ja

 

sam

2967. hodanje

te izgubio. oh kakav bol. sam svemir padaju kiše. nebo se prolama. snage

su ogromne. kao tvoje sise obližnje. ulico. ulico. odan sam ti. pičko moja koja

me jedina pamtiš. pičko ružice. ružice koja si mi mozak osnažila izgubio sam te

da bih te stvorio. imamo sestru malenu koja još nema dojaka. doći ćeš mi doći

ćeš. živo je nebo pokazaću ti reku. travu potamnelu. već si u mojoj samoći

krvi koja tečeš božanskom nadom. ti si moja pička koja me preporađa

vaskrsavajućim jebanjem - tom iskrom nevinom. iza leđa mi je prišao

dragi daniel stari. očima me ljubiš odanosti i zanosu moj

novi sad 15.9.2001

 

 

 

3601/52

 

11091  ja sam tvoj. najlepše je biti obeležen

 

11092  u božijem umu mi smo lutalice i ljubavnici. ja se ne bojim

 

11093  u istorijskom smislu i zapadnom brojanju vremena ruža

se prostire od rušenja jednog zida na kraju XX veka do rušenja dve

zgrade na početku XXI veka. sa zidom je pao komunizam sa zgradama

neoliberalizam. slabiji je pobedio jer david uvek pobeđuje golijata. moć

je na kolenima. podivljala je kao ranjena zver i priprema osvetu

skrivajući se iza pogrešnog uverenja da ona predstavlja civilizaciju

 

11094  teraformiranje je reč sa kojom sam se danas prvi put susreo

znači prekrajanje stranog sveta u sredinu pogodnu za ljudska bića

 

hodanje je obožavanje

2968. hodanje

novine koje sam zavukao u pantalone su mi sve vreme

čuvale stomak od hladnoće. flanelska krpa koju nosim sa sobom

mi je sačuvala grlo. nos je ostao nezaštićen baš kao i ramena sve

ostalo je bilo odlično za ponedeljak. očima me ljubiš odanosti

i zanosu moj. u očima mi je svetlost sa puta

novi sad 17.9.2001

 

 

 

3602/51

 

11095  ruža se zavrtložila drugog dana hodanjem od vilijem

blejka u londonu do ludvig vitgenštajna u kembridžu. od onda me je

vrtloženje nosilo unutra u vrt srca i spolja u prostranstvo logosa

 

11096  okrepile su me staričine ruke koje sam ugledao

kako polako pletu crvenu vunicu u ulici račkog u petrovaradinu

 

11097  malo dalje takođe u ulici račkog mlada žena je otključavala

vrata kuće broj četrdeset četiri. kada ih je otvorila u magnovenju sam video

na kraju gonga jednu priliku. obradovao sam se jer ima nekog ko je čeka

 

dođi nekada na ugao ulice božidara

adžije i okrugićeve u petrovaradinu

2969. hodanje

kruni me i ispira kiša kao što priče putnika ispiraju strahove

ljudima koji su zarobljeni duhom svoga vremena. u očima mi

je svetlost sa puta. ljubim kao što svetovi ljube jedni druge

novi sad 18.9.2001

 

 

 

3603/50

 

11098  sa ružom ja sam lutao od božanske logike do logike boga

 

11099  cela okolina želi da se zaodene mojom čistotom stefan malarme

 

11100  malopre sam svisnuo za tobom

 

11101  kad se rascveta drvo života za tvoje usne

 

kako je lepo svisnuti za tobom

2970. hodanje

umoran tonem u san u kome sanjam čistače klozeta kako

vade govna iz našeg poljskog wc u ulici patrijarha čarnojevića 19

pedesetih i šezdesetih godina XX veka i kofama ih nose u govnarsko

vozilo na ulici. ljubim kao što svetovi ljube jedni druge. na kraju

hodanja sretnem aleksandra tišmu i sa njim odšetam sa

najvećim zadovoljstvom njegovu rutu na keju

novi sad 19.9.2001

 

 

 

3604/49

 

11102  posle uspona sve je krenulo lakše. lepo sam se spuštao krivudavim

putem i na ogromnoj steni prvi put sada video slap nekog potoka. malo sam

usput brao divlje jabuke i stavljao ih u ranac sa knjigom walt whitmana. u žurbi

sam i predahnuo i pojeo hleb. stigao sam i u manastir. bdenje je odloženo zbog

građevinskih radova. zidovi su ponovo okrečeni u belo. terase su ponovo oprane

odabrao sam jednu orahovu grančicu za znamenje današnjeg sagledavanja

uzbuđivali su me prizori sa senkama stabala. senke. senovite niše mira i

tišine koje sam iskusio i u detinjstvu. nosio sam 400 sutona i ugradio ih

u ovaj suton na dan četrnaestih plavih čarapa za miroslava mandića

stigao sam u vraćevšnicu kod roditelja. video sam: ne smem ni

da mislim šta je dobro za mene hodao je i

pisao danas petar miloradović

 

ono što već u srcu nosim

2971. hodanje

ti me voliš još sam živ. na kraju hodanja

sretnem aleksandra tišmu i sa njim odšetam

sa najvećim zadovoljstvom njegovu rutu

na keju. još sam živ jer volim

novi sad 20.9.2001

 

 

 

3605/48

 

11103  izvadio sam iz džepova i stavio na asfalt sav

hodački crtački spisateljski i čitalački alat da fotografišem

 

11104  na sve strane ljudi se udružuju da bi ostvarili svoje ciljeve

porodice. gradove. nacije. religije. univerziteti. vojske. države. banke

globalizacija. udružujući se žele da se uvećaju i pobede one druge. ja

verujem u boga i zato sam sam. sam da bih bio jači od svih zajedno. i

svojim primerom pokazao da si najjači kada si sam kada se boriš

sam sa sobom i stvaraš ljubav za sve i svakog

 

11105  ja samo tebe zovem

 

petak neka tako i bude

2972. hodanje

ruža je i posledica mog osećanja da nemam

pravo da živim. ružu sam radio i sa željom da ona

bude uzrok života samog. još sam živ jer volim. ruža

mi pomaže da uradim ono što ne mogu nešto

nepojmljivo što već jesam a da to ni ne znam

novi sad 21.9.2001

 

 

 

3606/47

 

11106  osušilo mi se grlo mislim na grožđe hodam po gradu sa violetom jovanović

 

11107  hodam sa velikim devojkama slobodankom stupar i jasnom petrović

od dunavske ulice do bukovca. dobro hodanje dobra priča dobro sunce

 

11108  u kući borisa kovača pitam desetogodišnjeg andreja lava kovača

lave da li ti znaš da te ja volim. da odgovorio je. kako znaš da te ja

volim. raduješ se kada me vidiš zagrliš me osmehuješ mi se kaže

 

u dvorištu

2973. hodanje

sedim u dvorištu borisa kovača sa jasnom bobom i borisom

smokve sazrevaju. ćutim i slušam. pričaju o bojanu budimcu i istanbulu

stranstvovanju nomadizmu atini muzici. grčkom jeziku i referentnim mestima

o velikim civilizacijama i iživljenim formama. o planitarhisu gospodaru planete

sunce polako zapada vazduh se rashlađuje. ishodao sam nedeljnih 144

kilometra. ruža mi pomaže da uradim ono što ne mogu nešto nepojmljivo

što već jesam a da to ni ne znam. čujem udarce lopte sa

kojom je lav počeo da se igra na terasi

novi sad 22.9.2001

 

 

 

3608/45

 

11109  nadražen sam tvojim telom

 

11110  vazduh je topao još sam nadraženiji

 

11111  volim tvoj čmar na mojim usnama

 

11112  sam sam. skinuo sam majicu. oko mene kruži jedna pčela

 

11113  samoća mi povećava draž za tobom jer

ti se podaješ mojoj samoći u kojoj je sve

 

11114  sam sam. ljubim

 

11115  treba mi tvoja sluz

 

11116  za tebe ću voleti i samog sebe

 

11117  telom hranim život u tvom telu

 

11118  ti. sam sam. ja

 

hodam za telo

2974. hodanje

to od tela do tela je moja ruža

čujem udarce lopte sa kojom je lav

počeo da se igra na terasi. hodam

da u tvom telu moje telo vaskrsne

novi sad 24.9.2001

 

 

 

3609/44

 

11119  prostireš se kao ova ravnica u koju neprestano ulazim

 

11120  lutam da bih svoja osećanja spasao sa tobom

 

11121  najveća hrabrost je voleti

 

11122  osećam kako me poziva tvoje sićušno i

nezaštićeno biće i ja celoga života idem ka tebi

 

11123  na ovom delu puta od srbobrana do feketića

sam pre nekoliko godina uživao čitajući simon vejl

 

11124  sam na putu proslavljam lepotu

 

11125  okružen prostranstvom telo mi miriše na spajanje zemlje i neba

 

hodam za osećanja

2975. hodanje

ja sam gola duša koja hoda drumovima

vetar me kupa. svi oblaci me podsećaju na

vapaje za spajanjem. hodam da u tvom telu

moje telo vaskrsne. ja sam tvoj muž

novi sad 25. septembar 2001

 

 

 

3610/43

 

11126  usmeravam misli ka putu. misli mi čuvaju dušu i telo

 

11127  bori se svetlosti u meni govorim ti

 

11128  kad nam se misli spoje ti i ja pevamo kao rembo

 

nađosmo opet

kog

pa večnost izgubljenu

to su mora što krenu

sa vatrom sunčevom

 

11129  misli su afirmacije

 

11130  volim misli koje teku kao spore i duge

reke ali i one koje se vrtlože kao orkanski vetrovi

 

hodam za misli

2976. hodanje

da li osećaš moj um kako cveta

u tišini i praznini. da li čuješ to tiho

pevušenje tu malu pesmu. ja sam

tvoj muž. misli moje vratite

se u mene govoriš mi

novi sad 26. septembar 2001

 

 

i

 

 

ruža se zavrtložila drugog dana hodanjem od vilijem blejka

u londonu do ludvig vitgenštajna u kembridžu. od onda me je

vrtloženje nosilo unutra u vrt srca i spolja u prostranstvo logosa

 

 

sa ružom ja sam lutao od božanske logike do logike boga

 

 

kako je lepo svisnuti za tobom

 

 

ti. sam sam. ja

 

 

i

 

 

ružo lutanja

neopisiva erupcija

ljubavi iz mene kulja ka

tebi čestita i podatna ružo

moja. jebi me samo me

jebi ružo lutanja

zauvek

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima