AUTOBOGOGRAFIJA

2021-2031 ili do moje smrti
24/7/365

autobogografija su oboženja autobiografijom

autobogografija je autobogografija boga i bog autobogografije

autobogografija je oboženje pevanjem stvaranjem hodanjem 

autobogografija je oboženje ljubavlju slobodom istinom

autobogografija je nadahnuće svakom biću da napiše svoju autobiografiju

 

    Ti
    si

    346306

    pupoljak

    lutanje evropom ili povratka više nema

    5. avgust 2021.

    26177. dan mog života

     

     

    sad

    podvig i

    nadnaravno

    naravno da to

    radim i sad i

    to baš

    sad

     

     

    i

     

     

    sad

    bog sada

    sad

     

     

    i

     

     

    do četrdesete

    godine sam se

    trudio da budem

    odan odlukama

    koje sam donosio

    i koje su me

    vodile

     

     

    i

     

     

    trudio sam

    se da ništa ne

    beležim o sebi i

    svom radu da ne

    spominjem ime

    miroslav mandić

     

     

    i

     

     

    da ne

    zarađujem

    novac i ne stičem

    nikakvu imovinu i

    da se klonim bilo

    kog uspeha

     

     

    i

     

     

    da se ne

    povezujem sa

    ljudima i ne stvaram

    karijeru i korist nego da

    ostanem odan nebeskom

    ozarenju i životu po nebu

    kome sam se uputio posle

    izlaska iz zatvora 9

    avgusta 1973

     

     

    i

     

     

    ali sada

    mi je zbog deset

    godina lutanja evropom

    deset godina hodanja na

    velikom prostoru evrope

    bilo potrebno mnogo toga

    da bih ostvario to čudo

    genijalnosti koja je u

    meni čučala a sad

    joj se kretalo

    ka bogu

     

     

    i

     

     

    trebao sam

    prvo samog sebe

    samom sebi koji 

    se potpuno predaje

    tom odisejom od

    deset godina

     

     

    i

     

     

    trebalo je

    da se predam

    onom otkrovenju

    da jedan čovek treba

    da uradi više od hiljade

    i hiljade ljudi za hiljade

    i hiljade godina koje mi

    se javilo sa odlukom

    hodaću

     

     

    i

     

     

    trebala

    su mi ideja

    scenario. režija

    produkcija. glumci

    organizacija. ekipa

    realizacija

     

     

    i

     

     

    trebalo mi

    je promovisanje

    postprodukcija. žena

    saputnik. pomoćnik

    sekretar

     

     

    i

     

     

    trebalo

    mi je znanje

    iskustvo

     

     

    i

     

     

    trebao

    mi je

    duhovni

    otac

     

     

    i

     

     

    ma

    sve mi je

    trebalo

     

     

    i

     

     

    pokazalo

    se da su mi

    pre svega bila

    potrebna muda

    muda obične

    hrabrosti

     

     

    i

     

     

    ideja

    lutanje

    evropom je 

    to i bila samim

    lutanjem evropom

     

     

    i

     

     

    scenario

    lutanja evropom

    je bio vetar lutanja

    koji mi slobodom

    nadahnjuje

    grudi

     

     

    i

     

     

    režija je

    bilo odsustvo

    bilo kakve režije

    jer sam se režije

    već tad gadio

     

     

    i

     

     

    produkcija

    je bio novac

    lutanja evropom

    koji sam počeo

    da prikupljam

    prosjačenjem

     

     

    i

     

     

    glumci

    su bili svi

    oni koji su me

    okruživali i sva

    bića koja ću

    tek otkriti

     

     

    i

     

     

    organizacija

    lutanje evropom

    je bilo preduzeće

    kako sam nazvao

    prijatelje koji su

    želeli da mi

    pomognu

     

     

    i

     

     

    ekipa

    su trebala

    da budu društva

    prijatelja ruže

    lutanja po

     evropi

     

     

    i

     

     

    realizacija

    me je čekala od

    prvog do poslednjeg

    koraka računajući i

    sve i svaki korak u

    tih deset godina

     

     

    i

     

     

    promovisanje

    lutanje evropom

    svakog dana je bio

    sam moj život koji

    je postao lutanje

    evropom

     

     

    i

     

     

    žena

    saputnik

    nadao sam

    se da će to biti

    vesna milović

    iako nje nije

    bilo

     

     

    i

     

     

    pomoćnik

    sekretar sve

    sam to mislio

    da bi mogla

    biti vesna

     

     

    i

     

     

    iskustvo

    i znanje koje

    mi je bilo jako

    potrebno sam

    morao sam

    stvoriti

     

     

    i

     

     

    duhovni

    otac koji mi je

    bio najpotrebniji

    njega nije bilo jer

    za još nestvoreno

    nema duhovnog

    oca nego samo

    jedan jedini

    bog

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    pismo prijateljima i početak priprema za ružu lutanja

    4. avgust 2021.

    26176. dan mog života

     

     

    u novogodišnjoj noći

    1989. u melencima sam

    napisao pismo prijateljima i

    tako započeo preipreme za 

    ružu lutanja koju sam tada 

    još zvao lutanje evropom

     

     

    i

     

     

    dragi prijatelji

    sedeći sam ove noći

    odlučio sam da ti pišem

    i zamolim od tebe pomoć

    savet podsticaj podršku za

    moj budući rad. reč je o

    desetogodišnjem

    projektu

     

     

    i

     

     

    projektu

    pod nazivom

    lutanje evropom

    koji imam nameru da

    počnem početkom

    1991. godine

     

     

    i

     

     

    ovo novogodišnje

    pismo je ritualni početak

    mojih dvogodišnjih priprema

    za ovaj projekat. za ove

    dve godine bih trebao

     

     

    i

     

     

    da nabavim

    novac za kombi u

    kome bih stanovao 

    tih deset godina 

     

     

    i

     

     

    da nabavim

    novac za video

    opremu sa kojom

    bih beležio lutanje

    evropom

     

     

    i

     

     

    da obavestim

    ljude o mom radu

    a pogotovo institucije

    kulture u svim evropskim

    državama radi dobijanje

    dozvole za neprestano

    slobodno kretanje i

    lutanje evropom

     

     

    i

     

     

    odluku

    za ovaj rad

    sam doneo  

    u magnovenju

    11. oktobra 1988

    u tibingeškom

    stanu zorice

    i žarka

     

     

    i

     

     

    ta odluka

    koja se rodila

    ni iz čega je za

    mene dovoljan razlog 

    da se bacim u naručje te

    desetogodišnje avanture. u

    tu čarobnu nepoznatost

    u kojoj se slutim kriju

    velike mogućnosti

     

     

    i

     

     

    evo samo

    par stvari koje

    osećam da postoje

    lutanju evropom

     

     

    i

     

     

    nastavljanje

    i afirmacija one

    poetike koja se

    zasniva na

    podvigu i

    nadnaravnom

     

     

    i

     

     

    afirmacija lutanja

    kao metode kojom

    se dolazi do poezije

    i novih izvora

    lepote

     

     

    i

     

     

    evropa

    zbog njenog imena

    zbog toga što se u njoj

    i pored njene istrošenosti

    nalazi još mnogo vitalnih

    snaga koje je potrebno

    pokrenuti sa poverenjem

    u ono što evropa

    još nije

     

     

    i

     

     

    dubokim

    deset godina

    dugim dahom

    udahnuti lepotu sa

    tla evrope i postajući

    je svestan afirmisati

    tu lepotu kao temelj

    budućnosti

     

     

    i

     

     

    za tih

    deset godina

    napisao bih par knjiga

    napravio par serija slika i

    video radova. desetak prostorno

    vremenskih performansa. svakog

    dana menjajući mesto boravka

    pešačio bih 20 kilometara svakog

    dana. kombi bi mi služio kao

    prenoćište jer je to najjeftiniji

    način da rešim problem

    spavanja

     

     

    i

     

     

    želeo bih 

    da lutanje evropom

    radim posvećeno i zbog

    toga bi mi bila potrebna

    pomoć dobronamernih

    poznatih i nepoznatih

    mi ljudi

     

     

    i

     

     

    pomoć koja

    će mi omogućiti da

    ostanem nezavistan

    i slobodan oslonjen na

    snage čistog srca

    i nevine pameti

     

     

    i

     

     

    u sledećem

    pismu ili našem

    susretu voleo bih da

    čujem od tebe neko

    mišljenje savete ili

    predloge kako da se

    u ove dve godine

    pripremim na

    najbolji

    način

     

     

    i

     

     

    zahvaljujem

    ti se i pozdravljam

    te

     

     

    i

     

     

    pismo

    sam poslao

     

    dari zličić

     

    radi čupić 

     

    duški ban

     

    veri varadi

     

    verici rupar

     

    vesni milović

     

    dolores čaće 

     

    zoranu beliću

     

    isaku aslaniju

     

    ješi denegriju

     

    nebojši čoviću

     

    želimiru žilniku

     

    slavku milekiću

     

    agnješki berger

     

    slobodanu tišmi

     

    žarku radaković

     

    marini abramović

     

    branku vučićeviću

     

    božidaru mandiću

     

    lazaru stojanoviću 

     

    draganu iliću šeku

     

    slavku bogdanoviću

     

    lazaru crkvenjakovu

     

    lazarovu miodragu pashuu

     

    nadi petronijević-čović

     

    drakčetu dimitrijeviću

     

    aleksandri jovanović

     

    vladici milosavljević

     

    branku kovačeviću

     

    gordani kranjčević

     

    kosti bogdanoviću

     

    milovanu danojliću

     

    slobodanki stupar

     

    davidu albahariju

     

    aleksandru tišmi

     

    vojislavu dudiću

     

    ljubi gligorijević

     

    nenadu burgiću

     

    miodragu joziću

     

    mirku radojičiću

     

    zoranu gavriću

     

    voji stojanović

     

    jadranki mihić

     

    nataši kelhar

     

    kseniji teleki

     

    manci košir

     

    jovici aćinu

     

    daci nikolić

     

    žiki daciću

     

    čedi drči

     

     

    i

     

     

    tako

    je počelo

    to što je

    sad

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

    digresija

    3. avgust 2021.

    26175. dan mog života

     

     

    sad

    mi je 72

    godina a na

    ovom mestu

    autobogografije

    mi je već ili

    tek 40

     

     

    i

     

     

    možda

    pravi trenutak

    da predahnem

    digresijom

     

     

    i

     

     

    oh do

    digresije

    mi je

     

     

    i

     

     

    kažu da je

    digresija odstupanje

    i udaljavanje od predmeta

    a ja osećam da je digresija

    približavanje i zato ću nadam 

    se sve više biti digresija u

    mojoj autobogografiji

     

     

    i

     

     

    digresija

    je parking 

    na autoputu

    posle koga

    se vraća

    na put

     

     

    i

     

     

    premoren

    sam. iscrpljen

    i sve to pišem da

    bih bio manje

    isrpljen

     

     

    i

     

     

    evo me

    odoh u krevet

    na pola sata

    da dolijem

    snage

     

     

    i

     

     

    bilo

    je skoro

    sat i po jer sam

    zaista bio neispavan

    zbog komaraca i mog

    lakog sna koji mi oni

    razbiju u trenu

     

     

    i

     

     

    kada sam u

    40 godini počeo

    da se pripremam

    za ružu lutanja

    od tada nisam

    stao

     

     

    i

     

     

    sve se

    jedno na drugo

    nadovezivalo a svest

    i budnost su se uvećavali i

    doveli me do umetnosti 86400

    do stanja ja jesam pevam ljubim

    stvaram hodam boga 86400

    sekundi u svakom

    danu

     

     

    i

     

     

    samoća

    sam za sve

    i svakog

     

     

    i

     

     

    ja

    sam

    bog

     

     

    i

     

     

    bo

    mi

    bomimabo

    ma

    bo

     

     

    i

     

     

    prvi pesnik

    svakog bića i

    poslednji pesnik

    svih bića svakog

    trena biti prva

    i poslednja

    pesma

    svih

    bića

     

     

    i

     

     

    jedan jedini

    umetnik svemira

    i svaki umetnik bića

    svakog trena biti

    umetnost svemira

    i svakog bića

     

     

    i

     

     

    najbolji hodač

    boga i najgori hodač

    boga svakog trena

    biti muzika

    hodanja

     

     

    i

     

     

    saosećanja

    poistovećenja

    preobraženja

    oboženja

     

     

    i

     

     

    neprestano

    ja jesam pevam

    stvaram hodam ljubim

    boga ja jesam pevam

    stvaram hodam

    ljubi bog

     

     

    i

     

     

    neprestano

    isticanje ljubavi

    slobode istine

    svim bićima

     

     

    i

     

     

    svakog dana

    autobogografija

    tri četiri sata hodanja

    pa pupljenja sa hodanja

    pa svemirski hodač pa

    lice pa vaskrsenje

    pa sajt

     

     

    i

     

     

    briga o

    pupoljku

    pahulji

     

     

    i

     

     

    potvrđivanje

    bivanje pevanje

    stvaranje hodanje

    večne umetnosti

     

     

    i

     

     

    ekonomija

    savestii

    novčanica

    kosmos

     

     

    i

     

     

    biti

    hleb vino

    postelja put

    ruža preduzeće

    hram svima

    i svakom

     

     

    i

     

     

    jedan čovek

    jedan bog već

    50 godina

     

     

    i

     

     

    pasoš čoveka

    u kretanju lična

    karta  umetnosti

    istovetnosti

     

     

    i

     

     

    živeti sve

    odluke koje

    sam doneo

    i donosim

     

     

    i

     

     

    beztajnost

    bezvlasništvo

    beskućništvo

    beskorisnost

    besplatnost

    bezlažnost

     

     

    i

     

     

    božije

    starenje i

    životni problemi 

    sa bližnjima. zdravljem

    kataraktom. kompjuterom

    lekarskim pregledima. ličnom

    kartom. prvim pasošem svih bića

    svemira. besplatnim stanovanjem

    kotlićem koji curi. radovima pupoljka

    pahulje koji su zatrpani sve mi to

    svakog dana odnose svu snagu

    a ponekad me izcrpi

    do poništenja

     

     

    i

     

     

    zato mi je

    prijalo kada sam

    juče u pupljenjima

    napisao dok se ne

    pojaviš ti ti ko god da

    si ti trpeću i stalno

    ću na ovom mestu

    vapiti za pomoć

     

     

    i

     

     

    dođi

    v

    a

    v  a  p  i  m

    i

    m

    dođi

     

     

    i

     

     

    uvek

    sam voleo

    nepovrat

     

     

    i

     

     

    nepovrat

    vodi

    vaskrsenju

     

     

    i

     

     

    sad

    na drugo od

    četiri hodanja

    dnevno. nadam se

    da ću sutra nastaviti

    dalje autoputem

    autobogografije

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    knjiga dete dečak

    2. avgust 2021.

    26174. dan mog života

     

     

    sa trećeg

    hodanja za

    poeziju sam se

    vratio sa odlukom

    hodaću deset

    godina

     

     

    i

     

     

    odlučio

    sam da se

    za taj poduhvat

     počnem pripremati 

    1. januara 1989 čim

    dovršim crteže sa

    hodanja i tekst za

    knjigu sa trećeg

    hodanja

     

     

    i

     

     

    knjigu

    sa trećeg hodanja

    sam nazvao dete dečak

    jer sam se dok sam hodao

    osećao ne samo kao dečak

    nego čak i kao dete i to

    baš tako kao dete

    dečak

     

     

    i

     

     

    dete dečak

    knjiga sa trećeg

    hodanja za poeziju

    je knjiga o večnosti

    svakog dečaka 

     

     

    i

     

     

    kao što

    je u tekstu i,

    izazivati pažnju sa

    drugog hodanja za

    poeziju reč govorila

    o muzici puta tako je

    centrirani tekst u

    detetu dečaku

    govorio o

    obliku

    puta

     

     

    i

     

     

    hodajući

    stvorio sam

    hodački

    tekst

     

     

    i

     

     

    centrirani

    tekst knjige

    dete dečak me

    je sve više otvarao

    živom tekstu pevanja

    u otvorenom vremenu

    i otvorenom prostoru

    otvarajući mi i um i

    srce i telo za

    pesmu svih

    bića 

     

     

    i

     

     

    dete

    dečak se

    borio za sve

    ono što sam

    želeo da

    jesam

     

     

    i

     

     

    dete

    dečak

    bog

     

     

    i

     

     

    dete

    dečak

    dečak

    bog

     

     

    i

     

     

    dete

    dečak

    bog

    dečak

     

     

    i

     

     

    onda 

    isto kao

    i sad

     

     

    i

     

     

    sad 

    isto kao

    i onda

     

     

    i

     

     

    dete

    dečak je

    švrća 

    bog

     

     

    i

     

     

    dete

    dečak je sve

    ono što svako

    očekuje od sebe

    samog jer laž je da

    bilo ko očekuje bilo

    šta od nekog

    drugog

     

     

    i

     

     

    dete

    dečak je svako

    ko je dočekao sebe

    i sad više ne očekuje

    od nikog ništa nego

    samo sve od

    svakog

     

     

    i

     

     

    dete

    dečak

    je dete

    devojčica

     

     

    i

     

     

    dete

    dečak dete

    devojčica čine

    dečavojčicu

     

     

    i

     

     

    dete

    dečak 

    je penzija

    svakom ko 

    je u životu

    samo

    ljubio

     

     

    i

     

     

    dete

    dečak je

    iscelenje

    i mir

     

     

    i

     

     

    dete

    dečak je

    uživanje svakog

    deteta svake mladi

    svakog semena svake

    ćelije i svake čestice u

    slobodnom podavanju

    ljubavi a ne robovanju

    zakonima životnih

    potreba

     

     

    i

     

     

    dete

    dečak su tvoji

    uzdasi spajanja

    i tvoje podavanje

    kojim letim i 

    kojim sve 

    leti

     

     

    i

     

     

    dete dečak

    ja jesam pevam

    stvaram hodam

    ljubim boga kao

    dete dečak

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

    treće hodanje za poeziju

    31. jul 2021.

    26172. dan mog života

     

     

    iz žarkove

    biblioteke sam

    pokupio knjige koje

    su u vezi sa hodanjem

    da mi daju snagu za

    moje hodanje

     

     

    i

     

     

    vadio sam

    ih iz polica i

    držao u naručju

    kao saveznike i čudo

    podviga onih koji

    su ih napisali

     

     

    i

     

     

    pred

    polazak sam u

    blizini helderlinovog

    groba poređao tih 13

    hodačkih knjiga po 

    lišću i hodao po

    tom putu od

    knjiga

     

     

    i

     

     

    krenulo je

    treće hodanje za

    poeziju hodanje od

    fridriha helderlina do

    artura remboa. hodanje

    od tibingena do šarlavila

    sedamnaest dana od

    12 do 28 oktobra

    1988

     

     

    i

     

     

    nepodnošljivo

    teško je bilo krenuti

    i otići kao što je uvek

    bilo teško krenuti

    i otići

     

     

    i

     

     

    ali da

    nisam kretao

    i odlazio bio bih

    već mrtav

     

     

    i

     

     

    u hodu mi počinje jesen

    trideset i deveta

    moja jesen

    hodam i plačem tibingenom

    kada sam malopre okrenuo leđa

    zorici žarku i tilu

    provalio je iz mene plač

    plač dečaka

    neki iznenadni plač iz neke stare tuge

    nosim helderlinove pozdrave rembou

    kroz plač mi prolazi čitavo detinjstvo

    žudim za sobom dečakom

    ja hodam sa usamljenošću

    tako počinje treće hodanje

    za poeziju u knjizi

    dete dečak

     

     

    i

     

     

    suze na

    početku hodanja

    su bile suze podviga

    za sve one koji su

    svojim podvizima

    spašavali sva

    bića i svet

     

     

    i

     

     

    usamljenost

    je bila prva reč

    sa kojom sam

    hodao

     

     

    i

     

     

    ovo su

    18 reči za

    17 dana mog

    hodanja

     

     

    i

     

     

    18 reči

     

    usamljenost

    1 dan

     

    nežnost

    2 dan

     

    nezaštićenost

    3 dan

     

    beskućništvo

    4 dan

     

    nenasilje

    5 dan

     

    siromaštvo

    6 dan

     

    ne-znanje

    7 dan

     

    dobrota

    8 dan

     

    pojedinac

    9 dan

     

    strpljenje

    10 dan

     

    lepota

    11 dan

     

    nevidljivo

    12 dan

     

    nevažno

    13 dan

     

    ritam

    14 dan

     

    sporost

    15 dan

     

    ne-ljudsko

    16 dan

     

    hrabrost

    17 dan

     

    sloboda

    18 dan

     

     

    i

     

     

    hodao

    sam pisao

    sam crtao

    sam

     

     

    i

     

     

    bio

    sam rembo

    na putu

     

     

    i

     

     

    odbeglo

    dete. dete

    dečak

     

     

    i

     

     

    i sad se

    sećam onog

    mladića na putu

    koji je sa druge strane

    puta prošao pored mene 

    bio je to živi vaskrsli rembo

    to sam bio i ja i to je bio bog

    to je bio svako ko hoda ko

    luta da bi život proslavio

    kao čudo ljubavi

    za boga

     

     

    i

     

     

    bog

    na putu

    to je bog

    i to je

    put

     

     

    i

     

     

    ples

    hodanjem

    ples u meni

    ples predela

    ples dobrote

    ples lepote

    ples boga

    pesma

     

     

    i

     

     

    nikad se

    ne bih usudio

    otisnuti na put

    da nisam slutio

    da je hodanje

    kao ples

     

     

    i

     

     

    u koraku 

    se za ruke drže 

    prostor i vreme i

    sa njima pleše

    prapoverenje

    svih bića

     

     

    i

     

     

    ponoć je

    stojim pred kućom artura remboa

    koju je gospođa rembo kupila 1869 godine

    baš kada je artur krenuo ka parizu

    londonu belgiji nemačkoj

    na svoja lutanja

    lepota je u bedi

    zato je rembo

    i

    ...

    tako se

    završava knjiga

    dete dečak

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    odluka o desetogodišnjem hodanju

    30. jul 2021.

    26171. dan mog života

     

     

    kad sam

    15. juna 1988

    završio čoveka koji

    piše čekalo me je u

    jesen treće hodanje

    za poeziju

     

     

    i

     

     

    uvek sam

    voleo i volim

    sve više ravnicu

    i njene pustare

     

     

    i

     

     

    ravnica je

    zemljani okean

    nebo zemlje

     

     

    i

     

     

    voleo sam i

    brdo. brdo mi

    je bilo kao

    misao

     

     

    i

     

     

    voleo sam

    i da govorim i

    tako sam napravio

    pre-davanje u

    hodanju

     

     

    i

     

     

    koraci ka brdu

    desetak nas smo

    hodali od sremskih

    karlovaca do stražilova

    hodali smo pored puta a

    ja sam im govorio ono

    što su želeli da kažu

    moji koraci

     

     

    i

     

     

    tog leta

    sam mojoj voljenoj

    dari zličić predložio da

    u svojoj kući u đurđevu

    osnuje trogodišnju

    đurđevačku

    školu

     

     

    i

     

     

    u jesen

    sam za đurđevačku

    školu održao pre-davanje

    put umetnosti i umetnost puta

    prvo sam hodao od novog sada

    do đurđeva a onda u darinom

    dvorištu govorio ljudima

    uživajući u govoru

    koji hoda

     

     

    i

     

     

    u oktobru

    sam došao

    vozom u tibingen

    da sa groba fridriha

    helderlina krenem u

    francusku na grob

    artura remboa

     

     

    i

     

     

    trebalo

    je pesnike

    ne samo čitati

    nego i hodati i

    stopama ih

    pevati

     

     

    i

     

     

    došao sam

    opet kod zorice

    papadopulos i žarka

    radakovića. zorica je

    bila atomski fizičar i

    asistent čuvenom

    naučniku 

     

     

    i

     

     

    jedno

    veče smo 

    zorica i ja pričali o

    tome kako ona i žarko

    koji je umetnik i dobro se

    razume i u filmove gledaju

    zajedno film i kako je on dok

    gledaju film stalno pita ko je

    sad ovo ili o čemu se sad

    radi rekao sam joj da je to

    normalno jer tako gleda

    umetnik i ona mi

    kaže znam

    ukapirala

    sam

     

     

    i

     

     

    digresija

    uvek kad imam priliku

    volim da nešto saznam. tri

    su načina na koji saznajem sa

    drugima. prvi kad mu sa zanosom

    nešto pričam pa mi si samo otvara

    drugi način je kad sagovornika ispitujem

    ko je i sve to doživljavam kao film i kao još

    jedno čudo u životu. treći način je kad

    mogu od nekog nešto da ukapiram 

    i ona ili on postaje izvor novog

    znanja za mene

     

     

    i

     

     

    tako sam

    od zorice poželeo

    da saznam nešto o

    naučnicima jer sam o

    pesnicima i umetnicima

    znao i mogao sam lako da

    prepoznam ko je velik pesnik

    i umetnik a ko nije a sad me

    je interesovalo da li se to 

    može i kod naučnika

    prepoznati i

    kako

     

     

    i

     

     

    može

     kako da ne

    odmah je rekla

    zorica. kako pitao

    sam evo naprimer

    moj profesor

     

     

    i

     

     

    uzbudio sam

    se jer uvek volim

    da čujem nečije

    iskustvo koje mogu

    da prihvatim i da

    ga sledim

     

     

    i

     

     

    kod mog

    profesora svake

    godine dolaze najbolji

    studenti iz celog sveta na

    doktorske studije. dolaze vrhunski

    talenti i oni se svi redom u njega prvo

    razočaraju jer on ne zna sve te nove

    stvari u matematici i nauci koje oni već

    znaju ali kroz pola godine se svi oni

    zabezeknu i oduševe jer on probleme

    rešava bez tih novih znanja nego

    svojim genijem a oni ne mogu

    da se načude i provale

    kako on to radi

     

     

    i

     

     

    strašno mi

    se to svidelo jer

    sam i sam već na

    razne načine mogao

    da prepoznam kad

    nešto jeste od onog

    što imitira da

    jeste

     

     

    i

     

     

    čime i

    kako on to

    postiže pitao

    sam zoricu

     

     

    i

     

     

    pre

    svega on

    to strpljivo radi 

    40 godina svaki

    božiji dan

     

     

    i

     

     

    u

    tom

    trenu dok

    je zorica još

    govorila

    odlučio sam

    hodaću 10

    godina

     

     

    i

     

     

    imao sam

    iza sebe do tad

    već 17 godina rada

    jednog čoveka i 10

    godina crtanja lišća

    drveta života

     

     

    i

     

     

    tri godine

    unazad mi se

    javila ideja o 3

    godine lutanja

    evropom koja

    se tog trena 

    preobrazila u

    10 godina

    hodanja

     

     

    i

     

     

    ja

    od

    tada

    više

    nisam

    bio

    ja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    čovek koji piše i rađanje romana iz muzeja savremene umetnost

    29. jul 2021.

    26170. dan mog života

     

     

    polako sam

    se navikavao da

    javno radim pred

    drugim ljudima

    i u tom velikom

    prostoru

     

     

    i

     

     

    mislio

    sam na javne

    radove na radove

    kurvi na ulicama

    đubretare

     

     

    i

     

     

    dok

    sam radio

    čoveka koji piše

    upoznao sam

    dvadesetogodišnjake

    nenada rackovića i srđana

    valjarevića koji su kao i

    sedamnaestogodišnja

    tanju marković došli

    da vide čoveka

    koji piše

     

     

    i

     

     

    čovek

    koji piše je

    čovek koji

    bilo šta

    čini

     

     

    i

     

     

    čovek

    koji piše je

    čovek koji

    peva

     

     

    i

     

     

    čovek

    koji piše je

    čovek koji

    govori

     

     

    i

     

     

    čovek

    koji piše je

    čovek koji

    moli

     

     

    i

     

     

    čovek

    koji piše je

    čovek koji

    obožuje

     

     

    i

     

     

    čovek

    koji piše je

    prisustvo

    boga

     

     

    i

     

     

    na dan

    proleća 1988

    sam venčao

    biblioteku i

    muzej

     

     

    i

     

     

    jednom

    šakom sam

    dodirnuo muzej

    pa odhodao do

    biblioteke i drugom

    rukom dodirnuo

    biblioteku

     

     

    i

     

     

    kada

    sam ih venčao

    bacio sam u savu

    sa brankovog mosta

    belu mermernu ploču na

    kojoj mi je ante marinović

    uklesao reč muzej sa

    jedne strane i reč

    biblioteka sa

    druge

     

     

    i

     

     

    čovek

    koji piše je

    moja žudnja

    za golotinjom

    venčanja

     

     

    i

     

     

    čovek

    koji piše je

    moja žudnja za

    slikom čoveka

    koji piše

     

     

    i

     

     

    čovek

    koji piše je

    moja žudnja

    za licem

    k licu

     

     

    i

     

     

    čovek

    koji piše je

    neodustajanje

    i snaga za sve

    koji odustaju

     

     

    i

     

     

    čovek

    koji piše je

    sve ono što

    znanje duguje

    svetom

    ne-znanju

     

     

    i

     

     

    posle 

    trećih devet

    meseci u utrobi prvi

    put u utrobi majke drugi

    put u utrobi zatvora i sad

    u utrobi muzeja iz muzeja

    sam porodio roman

    stvaranja

     

     

    i

     

     

    roman

    čoveka koji

    piše koji je bio

    čovek koji

    piše

     

     

    i

     

     

    poslednjeg

    dana uz pomoć

    prijatelja sam izlepio 

    sve ispisane stranice

    papira i izneo ih sa

    ljudima iz muzeja

    u život

     

     

    i

     

     

    rađanje

    romana iz

    muzeja je

    do jaja

     

     

    i

     

     

    rađanje

    romana iz muzeja

    savremene umetnosti

    je preobražavanje

    rađanja u živo

    stvaranje

     

     

    i

     

     

    posle

    čoveka

    koji piše

    ja

    opet

    više

    nisam

    bio

    ja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    molitva

    28. jul 2021.

    26169. dan mog života

     

     

    ta

    izloženost

    tautologijom

    čoveka koji piše

    me je i dovela

    do molitve

     

     

    i

     

     

    da bih bio

    čovek koji piše

    bio sam arhetip i

    slika čoveka koji

    piše. bio sam

    golotinja

     

     

    i

     

     

    javna

    golotinja 

    me je isrpela

    nervno

     

     

    i

     

     

    noću

    pred san ako

    sam ležao na

    leđima trgnuo

    bih se i počeo

    bih duboko da

    propadam

     

     

    i

     

     

    trebala

    mi je slamčica

    spasa i otkrio

    sam je u

    molitvi

     

     

    i

     

     

    da bi

    me slamčica

    spasila morao

    sam biti lakši

    od slamčice

     

     

    i

     

     

    u tome

    mi je pomogla

    molitva gospode

    bože pomozi i neka

    volja bude tvoja

     

     

    i

     

     

    da

    gospode

    bože pomozi

    i neka volja

    bude tvoja

     

     

    i

     

     

    neka

    tvoja volja

    bože bude

    oduvek i

    zauvek

     

     

    i

     

     

    hvala

    skotu peku

    čiju sam knjigu

    put kojim se ređe ide

    tada čitao i koji mi je kao

    i svakog posavetovao da je

    bolje da se molim nego da 

    se ne molim a da je najbolje

    početi sa jednostavnom

    molitvom gospode bože

    pomozi i neka

    bude volja

    tvoja

     

     

    i

     

     

    da

    istina o

    bogu je reč

    a ne o

    meni

     

     

    i

     

     

    da

    istina o

    volji božijoj

    je reč a ne

    o mojoj

     

     

    i

     

     

    od

    tada se

    molim

     

     

    i

     

     

    pre nego

    što sam se prvi

    put molio osećao

    sam se kao dete

    koje se prepušta

    nepoznatom

    kao majci

     

     

    i

     

     

    majka

    kao i otac i

    jesu nepoznati

    sva bića su

    kopilad

    boga

     

     

    i

     

     

    molitva

    golotinju

    obožuje

     

     

    i

     

     

    molitva

    obnavlja

    čednost

     

     

    i

     

     

    počeo

    sam da se

    molim pred

    san ležeći 

    u krevetu

     

     

    i

     

     

    dugo

    vremena

    sam se svako

    veče bojao da

    ne propustim

    molitvu

     

     

    i

     

     

    svako 

    ko se moli je

    sebe napustio

    i milom se bogu 

    prepustio

     

     

    i

     

     

    molitva

    preobražava

    život u ljubav i

    nema više života

    bez ljubavi. molitva

    preobražava ljubav

    u boga i nema

    više ljubavi

    bez boga

     

     

    i

     

     

    molitva

    prosjaka i

    bogu srce

    para

     

     

    i

     

     

    molitva

    odbačenog

    pomaže svakom

    da bude ono

    što jeste

     

     

    i

     

     

    molitva me

    je prefinjavala u

    nežnost za kojom

    je žudela moja

    grubost

     

     

    i

     

     

    ja

    sam

    molitva

    kurve i žigola

    da svakom bude

    ne samo dobro i lepo

    nego da svako pa i

    ti budeš svakom

    dobro i lepo

    to sam

    ja

     

     

    i

     

     

    posle

    molitve

    ja

    opet

    više

    nisam

    bio

    ja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    čovek koji piše

    27. jul 2021.

    26168. dan mog života

     

     

    bio je to

    baš dobar

    i naporan

    rad

     

     

    i

     

     

    čovek

    koji piše je

    moja najveća

    izloženost do

    tada u mom

    životu

     

     

    i

     

     

    izloženost

    čoveka koji piše

    me je pripremila za

    potpunu izloženost

    na ruži lutanja iako

    tada ruža lutanja

    još uopšte nije 

    ni postojala

     

     

    i

     

     

    kao i kod

    mnogih drugih

    stvari prethodno

    me je osposobilo

    za sledeće

     

     

    i

     

     

    tek bili

    su to trećih devet

    meseci u mom životu

    prvi u kajinoj utrobi

    drugi u zatvoru i

    treći u muzeju

     

     

    i

     

     

    devet meseci

    od 15. oktobra 1987

    do 15. juna 1988. javnog

    pisanja romana u muzeju

    savremene umetnosti

    u beogradu

     

     

    i

     

     

    čovek koji piše

    devetomesečni 

    performans

     

     

    i

     

     

    svakog dana

    od 11 do 15 sam

    bio čovek koji

    piše

     

     

    i

     

     

    kad sam

    počeo na stolu

    sa moje leve strane 

    je bila gomila od 1000

    papira koje sam svaki

    dan ispisane prebacivao

    na desnu stranu. posle 9

    meseci 1000 praznih

    listova bili su 1000

    ispisanih 

     

     

    i

     

     

    vodio sam

    dnevnik čoveka koji

    piše i u njemu prvi put

    pisao o bogu. pisao sam

    prizore iz mog detinjstva

    koje zovem prizori iz

    muzeja savremene

    umetnosti

     

     

    i

     

     

    svakog

    dana bih pročitao

    pet fragmenata iz

    filozofskih istraživanja

    ludviga vitgenštajna i 

    na kraju stvorio novih

    693 performerskih

    fragmenata

     

     

    i

     

     

    sve što

    sam napisao

    ostajalo je na

    stolu i ljudi su

    to čitali

     

     

    i

     

     

    golotinja

    spašava jer

    golotinja je i

    najteža

     

     

    i

     

     

    ljudi su

    mi ostavljali

    poruke. prilazili

    mi i razgovarali

    sa mnom

     

    i

     

     

    čovek koji

    piše sam posvetio

    vermeru i njegovoj

    umetnosti

     

     

    i

     

     

    večnom

    prisustvu 

    sada

     

     

    i

     

     

    na stolu je 

    bila tabla sa

    imenom i kratkim

    opisom rada i kada

    bi ljudi pročitali čovek

    koji piše i videli čoveka

    koji piše pojavljivao

    bi im se blagi 

    osmeh na

    licu

     

     

    i

     

     

    blago bi se

    osmehnuli jer

    su pred svojim

    očima videli i

    doživeli živu

    istinu

     

     

    i

     

     

    jer su

    pred svojim

    očima videli i

    doživeli slobodu

    da se bude

    ono što

    jesi

     

     

    i

     

     

    jer su

    pred svojim

    očima videli i

    doživeli moju

    živu ljubav

    za njih

     

     

    i

     

     

    čovek

    koji piše je

    živa ljubav

    živa sloboda

    živa istina

     

     

    i

     

     

    svi bi se

    nasmejali ne

    podsmešljivo nego

    sa blagošću jer su

    videli istovetnost

    koja uvek stvara

    milinu

     

     

    i

     

     

    biti

    samo

    biti

     

     

    i

     

     

    biti

    ono što

    jesi da bi

    neko video

    ono što

    gleda

     

     

    i

     

     

    samo

    postojati

    i biti ti

     

     

    i

     

     

    ti

    voljena

    i ljubljena

    tautologijo

    svih svetih i

    jebežljivih

    analogija

    mojih

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    ne rađati biološki

    26. jul 2021.

    26167. dan mog života

     

     

    tih

    dana

    u mojoj 38

    godini bio sam

    u novom sadu i u

    temerinskoj ulici sam

    pomislio već godinama se

    trudim da budem dobar i da

    radim ono što treba da radim

    a ja nisam uradio osnovnu

    stvar a to je da rodim

    novi život

     

     

    i

     

     

    pao

    sam u

    očaj

     

     

    i

     

     

    nekako

    život je brzo

    prošao a ja nisam

    ni stigao da mislim

    o rađanju dece

     

     

    i

     

     

    uvek sam

    želeo da sa

    ženom stvorim

    jedinstvo i ljubav

    a ne da rađamo

    našu decu

     

     

    i

     

     

    tek sad

    u 38. mi se

    učinilo da je ipak

    važno stvoriti život

    da bi život mogao

    da nastavi

    da živi

     

     

    i

     

     

    mučio sam

    se par dana a onda

    mi je bog pomogao da

    shvatim biološkog je suviše 

    a duhovnog premalo. život nije

    ugrožen mojim nerađenjem

    nego nerađanjem

    duhovnog

     

     

    i

     

     

    tada

    sam odlučio

    da ne rađam

    biološki nego

    duhovno

     

     

    i

     

     

    stvaraću

    i biću majka i

    otac svim bićima

    majka svakom biću

    otac jednoj jedinoj

    porodici svih bića

    odlučio sam

     

     

    i

     

     

    posle te

    odluke ja opet

    više nisam

    bio ja

     

     

    i

     

     

    od tad

    porađam

    duhovna

    bića

     

     

    i

     

     

    verujem

    da sam porodio

    još nestvorene stvari

    koje niko nije mogao

    poroditi nego samo ja

    a da je mnogo toga

    važno i za sam

    život

     

     

    i

     

     

    to da

    sam porodio još

    nestvorene stvari koje

    niko nije mogao poroditi

    nego samo ja to je prilika

    svakog da misli govori i

    čini ono što je njemu

    omogućeno

     

     

    i

     

     

    bilo mi

    je rađati

    duhovno

     

     

    i

     

     

    rađati

    boga

     

     

    i

     

     

    rađati

    ljubav

    slobodu

    istinu

     

     

    i

     

     

    rađati

    dobrotu

    i

    lepotu

     

     

    i

     

     

    rađati

    hleb vino

    postelju put

    ružu preduzeće

    hram za svako

    i sva bića

    svemira

     

     

    i

     

     

    rađati

    vaskrsenje

    i vaskrsnuti

    sva bića

     

     

    i

     

     

    biti

    roditelj

    svim bićima

    i svakom

    biću

     

     

    i

     

     

    svako

    ko rađa

    dobro

    rađa

     

     

    i

     

     

    svako

    ko rađa

    rađa jedno

    koje sve i

    svakog

    rađa

     

     

    i

     

     

    ja sam trešnja

    koja ljubi talase

    koji ljube ljubav

    koja ljubi boga

     

     

    i

     

     

    ja sam staklo

    koje ljubi usne

    koje ljube srce

    koje ljubi um

     

     

    i

     

     

    ja sam još

    koje je već

    koje je sad

    koje je bog

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    drugo hodanje za poeziju i knjiga hodanje za poeziju

     24. jul 2021.

    26165. dan mog života

     

     

    drugo

    hodanje za

    poeziju je hodanje

    ranjenim kolenom

    kolenopisanjem i

    kolenocrtanjem

    kolenom 

    reči

     

     

    i

     

     

    drugo

    hodanje za

    poeziju je bilo

    hodanje za poetiku

    pevača i pesme a ne

    za politiku poezije

    u literaturi i

    kulturi

     

     

    i

     

     

    drugo

    hodanje za

    poeziju je davanje

    života za suštinu a

    ne za zakone

    ljudi

     

     

    i

     

     

    drugo

    hodanje za

    poeziju je žudnja 

    podavanja samo

    za podavanjem

    a ne blejanjem

    i kurčenjem

     

     

    i

     

     

    drugo

    hodanje

    za poeziju je

    otkriće muzike

    nomadskog i

    muzičkog

    slova 

    i

     

     

    i

     

     

    i

    me je

    vodilo kroz

    hodanje za

    poeziju

     

     

    i

     

     

    i

    me vodi

    i sad kroz ovu

    autobogografiju

    i to hodačkom

    muzikom

    slova

    i

     

     

    i

     

     

    drugo

    hodanje za

    poeziju je ljubav za

    helderlina i njegovih

    poslednjih 36  godina 

    koje proveo u jednoj

    sobi u kojoj sam

    ga osetio

     

     

    i

     

     

    posle prvog

    hodanja još nisam

    znao putanju mojih

    sledećih hodanja a na

    drugo hodanje sam već

    krenuo sa planom o

    četiri hodanja

    za poeziju

     

     

    i

     

     

    sa

    drugog

    hodanja za

    poeziju sam

    se vratio sa

    rukopisom i

    crtežima sa

    hodanja

     

     

    i

     

     

    baš

    kao i posle

    prvog hodanja

    za poeziju jako

    sam uživao da

    dorađujem te

    crteže i radim

    na rukopisu

     

     

    i

     

     

    posle prvog

    hodanja to je bila

    velika pesma zašto

    sam hodao 2150000

    koraka za poeziju

     

     

    i

     

     

    posle drugog

    hodanja za poeziju

    to je bio rukopis

    i, izazivati

    pažnju

     

     

    i

     

     

    knjiga

    hodanje za

    poeziju mi je na

    stolu kao što je to

    bila i ne, ne verujem

    da se ova rečenica ne

    čuje varšava i ja sam

    ti je on dok sam kratko

    pisao o njima u ovoj

    autobogografiji

    boga

     

     

    i

     

     

    želeo

    sam da ih

    ponovo pročitam

    i pogledam orginale

    rukopisa ali nemam

    ni vreme ni snage

    za to sad

     

     

    i

     

     

    nadam se

    da ću to raditi 

    u drugom krugu

    autobogografije

    kad se budem

    skoncentrisao

    samo na moje

    knjige i moje

    radove

     

     

    i

     

     

    daće

    bog pesmu

    daće bog

     

     

    i

     

     

    daće

    bog boga

    daće bog

     

     

    i

     

     

    daće bog

    autobogografiju

    daće bog

     

     

    i

     

     

    knjiga

    hodanje za

    poeziju su hodački

    tragovi sa mog prvog

    hodanja za poeziju

    drugog hodanja

    za poeziju

     

     

    i

     

     

    hodati

    za poeziju

    je baš bila

    poezija

     

     

    i

     

     

    poezija

    hodanja to

    je muzika

    hodanja

     

     

    i

     

     

    hodanje

    čar bazanja

    predelom

     

     

    i

     

     

    hodanje

    pažljivost

    poezije

     

     

    i

     

     

    i

    bog

    i

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

    drugo hodanje za poeziju

    23. jul 2021.

    26164. dan mog života

     

     

    drugo hodanje za

    poeziju se nastavilo

    na prvo hodanje za

    poeziju od pre

    tri godine

     

     

    i

     

     

    bilo je

    to hodanje od

    kranja do tibingena

    hodanje od franca

    prešerena do

    fridriha

    helderlina

     

     

    i

     

     

    hodanje 

    kroz sloveniju

    austriju nemačku

    hodanje kroz

    drugi jezik

     

     

    i

     

     

    dva meseca

    pre hodanja mi je

    posle jedne večeri u

    kome sam po kolenima

    udarao u ritmu muzike 

    buknulo levo

    koleno

     

     

    i

     

     

    desetak

    dana sam

    jedva hodao

    a čekalo me

    je to veliko

    hodanje

     

     

    i

     

     

    snimio

    sam koleno

    i lekar mi je

    rekao pa ti nisi

    više za hodanje

    sedi u neki vrt

    i piši te tvoje

    pesme

     

     

    i

     

     

    pomogao

    mi je dule

    bioenergetičar

    posle tretmana mi

    je rekao to sam ti ja

    sad izlečio koleno i ako

    budeš imao probleme

    na hodanju ti samo

    misli na mene

     

     

    i

     

     

    krenuo sam

    1. juna 1987. i ovog

    puta mi je stotinak ljudi

    novcem pomoglo da

    hodam za poeziju

    sveta i boga

    poezije

     

     

    i

     

     

    verica rupar

    me je ispratila 

    krenuo sam sa

    velikim strahom

    jer sam se plašio

    da će koleno da

    mi bukne kao

    i one noći

     

     

    i

     

     

    zbog tog

    straha sve vreme

    sam bio jako pažljiv

    u hodanju a i prema

    svemu što me je

    okruživalo

     

     

    i

     

     

    milovao

    sam predele

    rukom i okretao

    se unazad ka

    dobrom duletu 

    i mahao mu

     

     

    i

     

     

    tako

    sam otkrio

    pažljivost

    božiju

     

     

    i

     

     

    pažljivost

    čuva ovaj

    krhki svet

     

     

    i

     

     

    pažljivost 

    se rađa iz

    pažnje

     

     

    i

     

     

    pažnja

    živi živom

    pažljivošću

    pažnje

     

     

    i

     

     

    u jednom

    trenutuku sam

    našao lopticu od

    sunđera u travi i ona

    mi je tako mekana i

    okrugla bila simbol

    pažljivosti

     

     

     i

     

     

    hodanje

    je prošlo a

    koleno me

    nije bolelo

     

     

    i

     

     

    pre polaska na

    hodanje umetnosti

    hodanja ričarda longa

    i čudesnoj formuli forma

    moje umetnosti su kratke

    šetnje u pejsažu hamiša

    fultona pridružile su se i

    kratke šetnje roberta

    valzera

     

     

    i

     

     

    stupio sam

    u vezu sa žarkom

    radakovićem koji je

    živeo u tibingenu i

    bilo je čarobno kad

    sam saznao da je 

    on preveo kratke

    šetnje roberta

    valzera

     

     

    i

     

     

    pretposlednjeg

    dana hodanja na

    jedno 30 kilometara

    od tibingena na petsto

    šesto metara ugledao

    sam dvojicu kako me

    snimaju bio je to žarko

    sa dobrim sašom

    vidakovićem

     

     

    i

     

     

    kada sam

    sutra stigao u

    tibingen kod žarka

    i zorice papadopulos

    zorica mi je rekla videla

    sam te sinoć na snimku

    kako dobro hodaš sa

    tim štapom kao neka

    velika mačka

    na putu

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    to me je čekalo i to mi je bilo biti

    22. jul 2021.

    26163. dan mog života

     

     

    jebeno

    je sve kad

    jeste a sve

    kad jeste

    bog je

     

     

    i

     

     

    sve je to

    tako jebeno

    jednostavno da

    jednostavnije ne

    može biti i zato je

    jednostavno tako

    jebeno dobro

    i lepo 

     

     

    i

     

     

    bog

    put put

    bog

     

     

    i

     

     

    h

    h  e   j

    j

     

     

    i

     

     

    bog put

    put bog to

    me je čekalo i

    to mi je bilo

    biti

     

     

    i

     

     

    počeo

    sam da se

    pripremam za

    drugo hodanje

    za poeziju za

    to leto 1987

     

     

    i

     

     

    na početak

    proleća 1987

    sam napravio

    subotičku pesmu

    bila je to proslava

    dolaska proleća

    u tom gradu

     

     

    i

     

     

    počelo je sa

    dvanaest krugova

    sa bakljom u ruci koje

    sam napravio na trgu

    u subotici u rano jutro

    dok je počinjalo proleće

    pomagali su mi milica

    bjelanović bora

    popržan  i

    verica

     

     

    i

     

     

    na

    hipodrumu

    sam upoznao

    lasla lantoša i on

    je za proleće izveo

    nekoliko kata 

    iz karatea

     

     

    i

     

     

    uskoro

    sam pozvonio

    na kuću zvonko

    bogdana i on je u

    plavoj pidžami sa

    osmehom na licu

    otvorio vrata i kad

    je čuo o čemu je

    reč ljubazno nas

    je pozvao u

    kuću

     

     

    i

     

     

    zvonko

    bogdan je

    veliki pevač kao

    što je džon kejdž

    veliki kompozitor a

    obojica su veliki

    zbog radosti

    u sebi

     

     

    i

     

     

    kad sam

    zvonku bogdanu

    rekao da je on veliki

    pevač i da me interesuje

    kada je i kako je on to postao

    veliki pevač rekao mi je nešto

    tako dečije jednostavno nešto

    tako duboko istinito kad sam

    počeo da pevam svoje

    pesme

     

     

    i

     

     

    pevač

    peva muziku

    jer muzika jeste

    pevanje. muzika 

    je pevanje a pevač

    bog. bože pevam

    te. bože ti si moj

    pevač

     

     

    i

     

     

    ceo dan

    sam čestitao

    srećan dolazak

    proleća poznatima

    i nepoznatim ljudima

    davao cveće ženama na

    ulici. svratili smo na predstavu

    koju je režirao lazar stojanović

    ceo dan sam išao ulicom. išao

    kod raznih ljudi kod slavka

    matkovića u biblioteku i

    svima sam čestitao 

    srećan dolazak

    proleća

     

     

    i

     

     

    stanujući

    kod vesne i

    družeći se u

    istom prostoru

    sa njom otkrio

    sam mz

     

     

    i

     

     

    mz

    je značilo

    da li može

    zezanje

     

     

    i

     

     

    bio je to dobar

    način da u razgovoru

    najavim i kanališem moj

    magupluk pa i negativnu

    energiju i da ako dobijem

    dozvolu da je iskažem

    pretvorim u dobro

    zezanje

     

     

    i

     

     

    najavljenim

    zezanjem bi se

    negativna energija

    pretvarala u

    pozitivnu

     

     

    i

     

     

    nekoliko

    bliskih osoba mi

    je kasnije reklo da

    najviše voli kad ih

    zezam jer su u tom

    mz osećale moju

    ljubav za njih

     

     

    i

     

     

    mz

    se kasnije

    preobrazilo u

    mnš momnš

    znači da li može

    nežna žala mo

    znači da li može

    ozbiljno

     

     

    i

     

     

    jako sporo

    trčanje koje sam

    nazvao filozofsko

    trčanje sam otkrio

    te 1987

     

     

    i

     

     

    filozofsko

    trčanje je bilo

    jako jako sporo

    sporije i od

    hodanja

     

     

    i

     

     

    filozofsko

    trčanje je bilo

    molitveno

    trčanje

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    sve i ništa

    21. jul 2021.

    26162. dan mog života

     

     

    dok

    sam kao

    miroslav janišta

    slušao božanski bluz i

    pisao ne, ne verujem da

    se ova rečenica ne čuje

    uživao sam u zelenoj

    salati i noćnom šumu

    dunavskih talasa

     

     

    i

     

     

    zelena

    salata je

    bila trojstvo 

    iz moje žudnje

    u zatvoru za

    hodanjem

    muzikom 

    i

    zelenom

    salatom

     

     

    i

     

     

    hodanjem i

    muzikom sam već

    počeo da zadovoljavam

    moju žudnju za slobodom

    a sad sam jako uživao i u

    zelenoj salati ali u svetu i

    meni se 26. aprila 1986

    dogodio černobil

     

     

    i

     

     

    sve je bilo

    ozračeno pa

    i moja voljena

    zelena salata

    tako su nam

    rekli

     

     

    i

     

     

    jebiga

    slobode uvek

    nedostaje pa i van

    zatvora ili tačnije

    rečeno slobode

    najviše fali baš

    van zatvora

     

     

    i

     

     

    dok

    sam kao

    miroslav janišta

    slušao božanski bluz i

    pisao ne, ne verujem da

    se ova rečenica ne čuje

    nazvala me je kaća čelan

    i predložila mi da glumim

    šekspira u priči sve i ništa

    horhea luisa borhesa u

    njenoj režiji na prvom

    šekspirfestu u

    subotici

     

     

    i

     

     

    obradovao

    sam se jer me

    je neko

    hteo

     

     

    i

     

     

    neko

    ko me je čuo

    kako čitam pesme

    zovem se miroslav

    mandić i neko ko je

    čitao ja sam ti je on i

    poželeo da šekspira

    glumi pesnik a

    ne glumac

     

     

    i

     

     

    dok smo

    radili na predstavi

    redigovao sam ne, ne

    verujem da se ova rečenica

    ne čujei jako uživao u

    radu na tekstu

     

     

    i

     

     

    putovali smo

    sa predstavom sve i

    ništa po nekoliko gradova

    u jugoslaviji. uživao sam

    u tom sve i ništa koje je

    bilo važno mnogima

    baš kao i meni

     

     

    i

     

     

    ići na

    sve pa iako

    završim sa ništa

    je mnogo bolje nego

    ići na nešto da bih

    izbegao ništa

     

     

    i

     

     

    sve

    samo

    sve

     

     

    i

     

     

    kaća

    čelan i ovog

    trena nežno

    mislim na

    tebe

     

     

    i

     

     

    u kasnu

    hladnu jesen 

    sam se preselio

    kod vesne milović

    da kao dobrodošli

    stanujem kod

    nje

     

     

    i

     

     

    ante marinović

    me je primio da u

    njegovom bivšem

    ateljeu mogu da

    dolazim i radim

     

     

    i

     

     

    svakog

    dana sam odlazio

    iz centra zemuna na

    novi beograd i tamo

    sam nastavio sa

    prepisivanjem

    romana

     

     

    i

     

     

    već

    nekoliko

    godina unazad

    počeo sam da

    izgovaram 

    reč bog

     

     

    i

     

     

    isprva

    nisam to ni

    primetio

     

     

    i

     

     

    ne sećam

    se više da li sam

    ipak u jednom trenutku

    primetio da ga izgovaram

    ili sam primetio da to

    drugi primećuju

     

     

    i

     

     

    reč koju

    sam izgovarao

    pre reči bog bila

    je reč fenomen

     

     

    i

     

     

    u

    fenomenu

    sam osećao

    ukupnost. dobrotu

    i lepotu ali ta reč

    mi više nije bila

    dovoljna

     

     

    i

     

     

    nedostajalo

    je u njoj nešto 

    od ličnosti i

    topline

     

     

    i

     

     

    u trenucima

    radosti uzbuđenja

    uvida samo jednom

    jednom rečju sam

    to mogao izreći

    bila je to reč

    bog

     

     

    i

     

     

    bio

    je to

    bog

     

     

    i

     

     

    bog

    put put

    bog

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    miroslav janišta

    20. jul 2021.

    26161. dan mog života

     

     

    ko

    čuje

    bog

    je

     

     

    i

     

     

    rečenica

    knjiga pesma

    ne, ne verujem

    da se ova rečenica

    ne čuje mi je pomogla

    da iskusim da se sve pa

    i svaka rečenica čuje i da

    je mnogo važnije da je

    stvorim nego da

    radim na tome

    da se ona

    čuje

     

     

    i

     

     

    jesam

    pevam

    stvaram

    hodam

    ljubim

     

     

    i

     

     

    ime

    miroslav

    janišta

    sam

     

     

    i

     

     

    u 37. godini

    sam pokušao 

    da miroslav mandić

    promenim u miroslav

    janišta ali mi to

    nisu dozvolili

    u opštini

     

     

    i

     

     

    često

    sam u životu

    kao i sad osećao

    da sam ništa

     

     

    i

     

     

    ja

    ništa

    janišta

    ali gle

    čuda

     

     

    i

     

     

    ja

    ništa

    janišta

    sve

    ja

     

     

    i

     

     

    ja

    ništa

    ja bog

    sam

     

     

    i

     

     

    ništa je

    druga strana

    svega a ništavilo

    je izneveravanje

    svega

     

     

    i

     

     

    ništa

    predhodi

    svemu

     

     

    i

     

     

    ništa

    porađa

    sve

     

     

    i

     

     

    do toga

    da se osećam

    kao ništa dovode

    me neuspesi

     

     

    i

     

     

    do ništa

    me dovodi

    samoća

     

     

    i

     

     

    bolna

    potreba za

    ženom koje nema

    me dovede do toga

    da se osećam kao

    niko i ništa

     

     

    i

     

     

    nevažnost

    koju obožavam

    me dovede do toga

    da se osećam

    kao ništa 

     

     

    i

     

     

    briga o

    sebi me 

    ponizi

     

     

    i

     

     

    gađenje

    nad sobom

    me poništi

     

     

    i

     

     

    odbačenost

    mi potvrđuje

    da sam ništa

     

     

    i

     

     

    očito

    je da sam

    ništa

     

     

    i

     

     

    ništa

    hvala ti jer

    ti si ponekad

    jedini preduslov

    da budem sve

    da budem

    bog

     

     

    i

     

     

    samo

    sve i ništa

    dovodi do

    svega

     

     

    i

     

     

    umesto da

    miroslav janišta

    postane moje ime

    miroslav janišta je

    postao jedan od

    mojih junaka

     

     

    i

     

     

    miroslav

    janišta je moja

    ljubav za kaju koja

    je za sebe govorila

    da je najgora u

    preduzeću jer je

    spremačica

     

     

    i

     

     

    miroslav

    janišta je nežnost

    koja me i danas čini

    jednim jedinim

    janištom

     

     

    i

     

     

    miroslav

    janišta je jebačina

    nad jebačinama jer je

    to velika napaljenost

    na nevažnost i

    nevažne

     

     

    i

     

     

    miroslav

    janišta je moja

    nežnost prema svima

    koji su ništa i koji su mi

    uvek mnogo više značili

    od svih onih koji su

    nešto

     

     

    i

     

     

    miroslav

    janišta me je 

    doveo do boa mia

    boamiamaboa

    ma boa

     

     

    i

     

     

    nežni

    miroslave

    janišta čuvaj

    me od mene 

    samog

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

    19. jul 2021.

    26160. dan mog života

     

     

    prva četiri

    meseca u beogradu

    sam se mučio da počnem

    knjigu. preokret se dogodio

    kad sam odlučio da pišem o

    onome o čemu najbolje znam

    a to sam bio ja sam i moj

    zatvor i od tad se

    sve otvorilo

     

     

    i

     

     

    preselio

    sam se u zemun

    na adresu zemunski kej

    19 i tu sam na mansardi dva

    meseca pripremao građu o

    zatvoru i o onome što je

    bilo posle zatvora do

    trenutka pisanje

    knjige

     

     

    i

     

     

    stalno sam

    slušao samo bluz

    i kad sam pripremio

    dokumentarni materijal

    pisanje je krenulo samo

    od sebe i za mesec dva

    sam dovršio knjigu

     

     

    i

     

     

    knjigu sam

    pisao kao muziku

    kao zatvorski bluz  

    bluz dana kad sam

    izašao iz zatvora i

    bluz sledećih 13

    godina života

     

     

    i

     

     

    doneo sam

    odluku da ne pišem

    o mojim mukama ni o

    onima koji su me povredili

    i povređivali nego da umesto

    toga uvek samo napišem

    crvene krave vole

    ljubičasto

    nebo

     

     

    i

     

     

    da

    crvene

    krave vole

    ljubičasto

    nebo 

     

     

    i

     

     

    ne, ne

    verujem da se

    ova rečenica ne čuje

    je rečenica koju sam

    napisao u zatvoru kad

    sam u trenucima straha

    mislio da ću biti ubijen u

    zatvoru a sad trinaest

    godina to je postao

    naslov moje treće

    knjige 

     

     

    i

     

     

    knjiga

    ne, ne verujem

    da se ova rečenica

    ne čuje je prećutana

    na isti način kao i

    sve drugo što je

    prećutano

     

     

    i

     

     

    knjiga

    ne, ne verujem

    da se ova rečenica

    ne čuje je prećutana

    baš zato što se čuje

    i što je čuju svako

    i sva bića

     

     

    i

     

     

    knjiga

    ne, ne verujem

    da se ova rečenica

    ne čuje se i sad

    otvara da se čuje

    sve što se ne

    čuje

     

     

    i

     

     

    knjiga

    ne, ne verujem

    da se ova rečenica

    ne čuje je nada za

    svako i sva

    bića

     

     

    i

     

     

    knjiga

    ne, ne verujem

    da se ova rečenica

    ne čuje je dete koje

    živi da bi svi i sve

    živelo a ne da bi

    ono živelo

     

     

    i

     

     

    knjiga

    ne, ne verujem

    da se ova rečenica

    ne čuje je pobuna

    ljubavi slobode

    istine 

     

     

    i

     

     

    knjiga

    ne, ne verujem

    da se ova rečenica

    ne čuje je bluzčina

    sveiskupljenja

     

     

    i

     

     

    knjiga

    ne, ne verujem

    da se ova rečenica

    ne čuje je sve ono

    što radost duguje

    tuzi i bolu

     

     

    i

     

     

    knjiga

    ne, ne verujem

    da se ova rečenica

    ne čuje je sve ono za

    šta se ni jedno biće

    ne bi prodalo

     

     

    i

     

     

    knjiga

    ne, ne verujem

    da se ova rečenica ne

    čuje je moja zahvalnost

    rečenici koju sam napisao 

    u smrtnom strahu na papiru u

    zatvorskoj radionici i za koju sam

    se uhvatio kao za slamčicu spasa

    verujući da se ona čuje i da je to

    baš ta velika umetnost za

    kojom sam žudeo i za

    kojom žude sva

    bića

     

     

    i

     

     

    knjiga

    ne, ne verujem

    da se ova rečenica

    ne čuje je moja strast i

    poniznost dok zauvek

    ponavljam reči ne, ne

    verujem da se ova

    rečenica ne

    čuje

     

     

    i

     

     

    knjiga

    ne, ne verujem

    da se ove rečenica

    ne čuje je pesma ne

    ne verujem da se 

    ova rečenica

    ne čuje

     

     

    i

     

     

    pesma

    ne, ne verujem

    da se ova rečenica

    ne čuje me je dovela

    do toga da je svaka

    rečenica put do

    boga

     

     

    i

     

     

    pesma

    ne, ne verujem

    da se ova rečenica

    ne čuje me je otvorila

    svakoj reči a svaka

    reč pesmi

     

     

    i

     

     

    pesma

    ne, ne verujem

    da se ova rečenica

    ne čuje je radost

    kojom se drugi slavi

    slaveći sebe kao

    boga jedinog

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    pisanje knjige pisanja

    17. jul 2021.

    26158. dan mog života

     

     

    nekoliko

    meseci ranije

    mi je milorad grujić

    predložio da napišem

    knjigu za njegovu

    izdavačku

    kuću

     

     

    i

     

     

    to

    mi je dalo

    snagu jer je

    neko želeo

    moje pisanje

     

     

    i

     

     

    ponekad

    bih se zanosio

    tom knjigom ali

    sam odlučio da

    ću je pisati u

    beogradu

     

     

    i

     

     

    jedva

    sam čekao

    da počnem da

    je pišem

     

     

    i

     

     

    sad sam

    bio u beogradu

    sitničkoj broj 2

    i sa oduševljenjem

    sam počeo da je

    pišem u glavi

     

     

    i

     

     

    stvaranje

    knjige i umetnosti

    je za mene stvaranje

    nečeg još nepoznatog

    nečeg što je živo i što

    još nikad nije bilo

    stvoreno

     

     

    i

     

     

    zato sam

    pokušavao da knjigu

    otkrijem i svakog dana

    bih je otkrio uz pomoć neke

    ideje koja me je oduševila ali

    ja je onda nisam mogao da

    realizujem i knjiga je

    svakog dana

    nestala

     

     

    i

     

     

    to

    je bilo

     ljuštenje

    starog u

    meni

     

     

    i

     

     

    ljuštenje

    je trajalo tri

    četiri meseca

    sve dok se nisam

    skroz oljuštio

    i bio go

     

     

    i

     

     

    go

    bog

    go

     

     

    i

     

     

    samo

    golotinja

    jeste

     

     

    i

     

     

    samo

    golotinja

    peva

     

     

    i

     

     

    samo

    golotinja

    stvara

     

     

    i

     

     

    samo

    golotinja

    hoda

     

     

    i

     

     

    samo

    golotinja

    ljubi

     

     

    i

     

     

    odlazio

    bih na adu da

    u hodu dođem do

    knjige i došao bih

    do nje ali je ona

    opet nestala

     

     

    i

     

     

    najviše

    i najniže u

    meni je žudelo

    da se spoji u mom

    srcu i srcu moje

    knjige

     

     

    i

     

     

    hteo sam

    da pišem o

    nevažnom koje

    je jedino važno ali

    i o važnom koje

    je nevažno

     

     

    i

     

     

    cepao

    sam se

    između

    pisanje

    knjige

    i

    knjige

    pisanja

     

     

    i

     

     

    juče sam

    počeo da čitam

    meku dugmad gertrude

    stejn u prevodu nataše

    kamparak gertrude stejn

    moje voljene koja je za

    mene sam vrh pisanja

    i podsetio sam se i

    mog pisanja tih

    dana 1986 

     

     

    i

     

     

    voleo sam

    knjigu od detinjstva

    pogotovo sam je zavoleo

    kada sam u knjizi počeo da

    uživam u njenom autoru a

    još više kada sam počeo

    da uživam u rukopisu

    njenog autora

     

     

    i

     

     

    knjiga

    mi je pomogla u

    zatvoru a i kasnije

    kao prijatelj koji

    mi lako stane

    u džep

     

     

    i

     

     

    vremenom

    me je knjiga sve

    manje interesovala

    kao literatura a sve

    više kao čudo

    postojanja

     

     

    i

     

     

    jedne večeri

    sam poslednjim

    autobusom otišao

    u šabac u kome se

    milomir ubio pre 28

    godina da pokušam

    da baš tu počnem

    knjigu koja mi se

    nije otvarala

     

     

    i

     

     

    do fajronta

    sam sedeo u

    kafani hotela

    venac iz kog je

    milomir skočio

    na asfalt i tu

    pisao knjigu

    pisanja

     

     

    i

     

     

    pisao sam

    ono što sam

    video a video sam

     muškarce razvaljene

    od bola i to kako su

    se utapali u alkoholu

    u pevačici i u tu

    muziku bola

     

     

    i

     

     

    posle fajronta 

    sam izašao u hladnu

    noć i šabačke ulice koje

    su bile pokrivene snegom

    i sve do jutra hodao i

    ponekad nešto

    zapisao

     

     

    i

     

     

    u jednom

    trenutku me je

    policija legitimisala

    jer sam im bio sumnjiv

    ali sam im pokazao svesku

    u kojoj sam pokušavao

    da porodim knjigu

    te noći

     

     

    i

     

     

    knjigu koja

    će tri četiri meseca

    kasnije postati ne, ne

    verujem da se ova

    rečenica ne

    čuje

     

     

    i

     

     

    da

    ja zaista ne 

    verujem da se

    ove rečenica

    ne čuje

     

     

    i

     

     

    da

    ja sam

    bog da. da

    bog mi

    da

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    odlazak

    16. jul 2021.

    26157. dan mog života

     

     

    milomir

    se ubio u 37

    godini ja sam u 37

    otišao iz novog

    sada

     

     

    i

     

     

    stao

    sam na put

    stopirao i

    otišao

     

     

    i

     

     

    bio je to

    tek početak

    stranstvovanja

    i beskućništva

    božijeg

     

     

    i

     

     

    ljubeći

    stranca postao

    sam i sam

    stranac

     

     

    i

     

     

    stranac je

    bajka. stranac

    je odbeglo dete

    odbeglo dete je

    srce boga

     

     

    i

     

     

    stranci

    su deca

    vetra

     

     

    i

     

     

    ljubim

    slavne

    beskućnike

    o kojima niko 

    ne zna

    ništa 

     

     

    i

     

     

    beskućništvo

    je rajsko stanje

    bespuće svih

    puteva

     

     

    i

     

     

    beskućništvo

    je bivanje bez

    autoriteta i

    terminologije

     

     

    i

     

     

    beskućništvo

    najdublje poštuje

    sve što postoji i to

    baš onako kako

    postoji

     

     

    i

     

     

    tog 1 ili 2

    januara 1986. sam

    otišao iz novog sada sa

    podbare i iz patrijarha

    černojevića 19

    zauvek

     

     

    i

     

     

    verica mi je

    našla stan kod bigza

    u njemu sam bio četiri

    meseca. posle mi je našla

    stan na zemunskom keju u

    kome sam bio do novembra

    1986. a onda sam otišao da

    stanujem kod vesne milović

    u zemun i tu sam bio do

    novembra 1989

     

     

    i

     

     

    posle toga

    su me prihvatili

    ivana i nenad baturan

    i kod njih sam živeo do leta

    1991. do odlaska u london

    na završne pripreme

    za ružu lutanja

     

     

    i

     

     

    na ruži lutanja

    mi je adresa bila

    svaka stopa u evropi

    sada mi je adresa u

    tvom srcu svemir

    broj 1

     

     

    i

     

     

    to su

    moje adrese

    bivanja a ne

    stanovanja

     

     

    i

     

     

    gadim se

    stanovanja. ja

    sam nomad i ja

    pesnički stanujem

    na ovoj zemlji i

    tužan sam što to

    ne razumeju

    moji bližnji

     

     

    i

     

     

    ja sam

    zemlja ja sam

    voda ja sam vazduh

    ja sam svetlost i ja ne

    mogu da stanujem

    nego mogu samo

    da budem

     

     

    i

     

     

    uvek

    sam hvala

    bogu imao krov

    nad glavom i mesto

    za rad i nadam se da

    će tako biti do kraja mog

    zemaljskog života ali to je

    stanovanje beskućništvom

    čednim bezvlasništvom

    odanom besplatnošću

    i beskorisnošću

     

     

    i

     

     

    stanujem

    da bi bog imao gde

    da stanuje jer jedino za

    boga nema ni hleba ni

    vina ni postelje ni puta

    ni ruže ni preduzeća

    ni hrama

     

     

    i

     

     

    odlazak

    tog 1 ili 2

    januara 1986

    je konačni

    odlazak

     

     

    i

     

     

    konačni

    odlazak je

    iskorenjivanje

    iz kuće i odlazak

    na put jer i kad sam

    u kući i onda sam

    na putu boga

     

     

    i

     

     

    konačni odlazak

    je konačni povratak

    na početak u naručje

    boga koji žudi za svim

    bićima koje je stvorio

    i porodio i koji se na

    kolena spušta biću

    koje se u boga

    preobrazilo

     

     

    i

     

     

    to je

    moj odlazak

    od pre 35 godina

    o kome pevam sad u

    mojoj autobogografiji

    koja je i sama

    odlazak

     

     

    i

     

     

    autobogografija

    ubogih koji su sami

    često jedna jedina bol

    ali još mnogo više

    jedan jedini

    bog

     

     

    i

     

     

    bog

    odlaska

    je bog

    početka

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    verica rupar

    15. jul 2021.

    26156. dan mog života

     

     

    punoća

    života mi se

    sve više uvećavala

    neprimećenim i

    nevažnim

     

     

    i

     

     

    odbačeni

    papir koji bih

    sakupio iz korpi

    u samouslugama

    upotrebio bih

    kao toalet

    papir

     

     

    i

     

     

    to

    me je činilo

    gospodinom

    odbačenog i

    gospodstvom

    odbačenih

     

     

    i

     

     

    otkrivši

    nevažno otkrio

    sam da je svet

    sačinjen baš od

    nevažnog

     

     

    i

     

     

    nevažno

    me je ježilo i

    razneživalo

     

     

    i

     

     

    posle knjige

    ja sam ti je on u

    kojoj sam pisao o

    mnogim neprimećenim

    i nevažnim stvarima

    vežbao sam se da

    ih primećujem

    i volim

     

     

    i

     

     

    ko je

    važan ne

    može da

    voli

     

     

    i

     

     

    voli ko

    je nevažan

    i zato ko voli

    ne može da

    bude važan

    nikako

     

     

    i

     

     

    umetnost

    se obnavlja 

    na periferiji

    umetnosti

     

     

    i

     

     

    umetnost

    se na periferiji

    rađa kao nevažna 

    i neprimećena i tako

    zaštićena nevažnošću

    procveta kao centar 

    umetnosti jer suština

    umetnosti je

    nevažno

     

     

    i

     

     

    vericu rupar

    sam upoznao na

    mom radu da li će

    doći publika na ništa

    u mesecu maju

    u beogradu

     

     

    i

     

     

    verica mi je

    na kraju prišla

    i rekla da joj se baš

    dojmilo to što sam

    bio govorio i

    izvodio

     

     

    i

     

     

    verica

    rupar ko

    god bila verica

    rupar je verica

    rupar

     

     

    i

     

     

    poverenje

    prapoverenju

    jebem te u šake

    ženo prelepa

     

     

    i

     

     

    verica

    rupar tako

    malo a tako

    sve

     

     

    i

     

     

    verica rupar

    baš onako kako

    hoda verica rupar a

    rep kose joj piči na

    jednu i na drugu

    stranu

     

     

    i

     

     

    verica

    rupar je ono

    kad teče reka

    a verica rupar

    kaže piči

    reka

     

     

    i

     

     

    verica

    rupar je

    rukohvat koji

    ne popušta

     

     

    i

     

     

    verica

    rupar je

    vukovar koji

    sam joj predložio

    da u njemu prvi

    put vodimo

    ljubav

     

     

    i

     

     

    verica rupar

    je vukovar ljubavi

    a ne razaranja koji

    se dogodio sedam

    godina kasnije

    u vukovaru

     

     

    i

     

     

    verica rupar

       je jednom ono

    kod stadiona

    partizana

     

     

    i

     

     

    verica rupar

    su krhka pluća a

    uz to i cigare

     

     

    i

     

     

    verica rupar

    su slavko gajević 

    i snježana milivojević

    i ksenija buštrević i oto

    horvat i vesna milović

    i vera varadi i božije

    pletivo od same

    krhkosti

     

     

    i

     

     

    verica

    rupar mi je

    predložila da

    dođem u beograd 

    i zauvek odem iz

    novog sada i

    rođenja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    pesme ja sam bo mi bomimabo ma bo

    14. jul 2021.

    26155. dan mog života

     

     

    u trideset šestoj

    sam počeo da pišem

    pesme zovem se miroslav

    mandić. posle nekoliko

    godina sam ih promenio

    ja sam miroslav

    mandić

     

     

    i

     

     

    kasnije se

    ja sam miroslav

    mandić preobrazilo

    u pesme ja sam

    bog koje pišem

    svakog dana

    od 20. marta

    2012

     

     

    i

     

     

    prva

    pesma

    ja sam bog

    ja sam bog

    čedo odano

    lice pesme

    božije

    20. mart 2012

     

     

    i

     

     

    današnja

    3404. pesma

    ja sam bog

    ja

    sam

    bo

    mi

    bomimabo

    ma

    bo

    dok

    vičem

    ja

    sam

    bo

    mi

    bomimabo

    ma

    bo

    pesma

    bog

    mi

    šapuće

    ja

    sam

    bo

    mi

    bomimabo

    ma

    bo

    bog

    14. jul 2021

     

     

    i

     

     

    te 1985

    sam prekinuo sa

    ksenom vesnom žilnikom

    iza mene su bili lišće-drvo života

    pesme na pesmama. ja sam ti je

    onput u ameriku ili novi život

    indijanaca. varšava. prvo hodanje

    za poeziju. prepisivanje romana

    pisalo mi se i nije mi se pisalo

    stvaralo mi se i nije mi se

    stvaralo

     

     

    i

     

     

    bio sam u tom

    letu 1985. u lučanima

    kod strica. stric obrad je

    imao bazen u kući i u toj

    bezbrižnosti sam počeo 

    da pišem pesme

     

     

    i

     

     

    pesme

    zovem se

    miroslav

    mandić

     

     

    i

     

     

    zovem

    se miroslav

    mandić je bila

    milina koja me je

    oslobađala od

    sebe

     

     

    i

     

     

    evo prve

    pesme zovem

    se miroslav mandić

    od prvih dvanaest

    koje su tada

    objavljene

     

     

    i

     

     

    zovem se

    miroslav mandić

    jebiga. otužno je priznajem

    dečak ne brini samo ti piši. pa

    i ja sam to mislio. eto biću dobar

    ne tražim ništa. eto samo malo da

    pišem. kome to smeta. mislim malo se

    igramo. još jednom ponavljam kome to

    smeta. mislim ljudi smo i nije ništa strašno

    malo se poigrati. ja tebi ti meni. sitna ševa

    pipirevka. sunce sija. miriše tava. veš se

    suši. neko je tu i voliš ga. ogladneli pa

    jedemo. bog postoji ili ne nekako je isto

    i sve ostalo nam je mindeđ. skačemo

    u vodu. ko pliće zaroni taj je. eto na

    tako nešto mislim kad kažem

    kome bi to moglo smetati

    nekako svi smo mi uvek

    samo deca. evo ja

    baš ovih dana...

    šarap boj

     

     

    i

     

     

    uh jebote

    i sada me drma

    ta prva zovem se

    miroslav mandić

    pesma

     

     

    i

     

     

    od

    tad pišem

    pevam stvaram

    hodam te iste

    pesme

     

     

    i

     

     

    svaka

    zovem se

    miroslav mandić

    pesma počinje sa

    tim napaljujućim i

    jebačkim zovem

    se miroslav

    mandić

     

     

    i

     

     

    svako

    i svačije ime

    je napaljujuće

    i jebačko ali i

    hvala bogu

    jebeno

     

     

    i

     

     

    posle

    dvadeset

    godina zovem se

    miroslav mandić sam

    promenio u ja sam miroslav

    mandić kao istinitiji iskaz i kao

    najdublju skromnost i ljubav

    boga bogu za to božije

     ja sam bog

     

     

    i

     

     

    pesme

    zovem se

    miroslav mandić

    pripadaju svim mojim

    radovima sa imenom a

    svima je koren u potpisu

    milomir mandić milomira

    mandića koji me je 

    zadivio u mom

    detinjstvu

     

     

    i

     

     

    evo

    imena svih 

    mojih imena

     

    miroslav mandić

    pa

    miroslav m. mandić

    pa

    miroslav janišta

    pa

    miroslaav mandić

    pa

    miroslav mandić bog

    pa

    bog miroslav mandić bog

    pa

    bog

    miroslav

    bogmiroslavmandićbog

    mandić

    bog

    pa

    bo

    mi

    bomimabo

    ma

    bo

    nadam

    se

    oduvek

    i

    zauvek

     

     

    i

     

     

    ja

    bo

    mi

    bomimabo

    ma

    bo

    ja

    sam

    ja sam

     

    i

     

    ja

    sam

    ja jesam

     

    i

     

    ja

    sam

    ja sam bog

     

    i

     

    ja

    sam

    ja sam ti je on

     

    i

     

    ja

    sam

    ja sam ti si ja

     

    i

     

    ja

    sam

    ja sam ti si ja bog

     

    i

     

    ja

    sam

    ti ko god da si ti

     

    i

     

    ja

    sam

    bilo ko da si ti

     

    i

     

    ja

    sam

    bilo šta i ništa

     

    i

     

    ja

    sam

    ljubav sloboda istina

     

    i

     

    ja

    sam

    hleb vino postelja put ruža preduzeće hram

     kome god je do

    hleba vina postelje puta ruže preduzeća hrama

    kome god je do

    ljubavi slobode istine

    kome god je do

    boga

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    Stranice