AUTOBOGOGRAFIJA

2021-2031 ili do moje smrti
24/7/365

autobogografija su oboženja autobiografijom

autobogografija je autobogografija boga i bog autobogografije

autobogografija je oboženje pevanjem stvaranjem hodanjem 

autobogografija je oboženje ljubavlju slobodom istinom

autobogografija je nadahnuće svakom biću da napiše svoju autobiografiju

 

    Ti
    si

    426817

    pupoljak

    pišem ovako da ne prestane

    5. maj 2025.

    27546. dan mog života

     

     

    524/3129

     

    1628  slatkim mamom hodam zelenom travom

     

    1629  sa dušanom gledam zelenu penušavu vodu zete. kaspare davide

     

    1630  umetnost. umetnost je samo gledanje lepote

     

    1631  blaga snažna mlada vodo. ej hej

     

    1632  snaga vode mi prolazi kroz pluća srce i misli čini me ljubavlju

     

    1633  venčavam vas koracima svojim prostori moji

     

    1634  cveće je spas (gradom dukljom)

     

    1635  prva lasta. kiš lasta

     

    ostavim oštrinu

    436. hodanje

    koruta i suša. mleko i svila radovi

    ilije šoškića. bašta pepeo. svila škare

    knjige danila kiša i irene vrkljan. hodali smo

    dušan todorović i ja po starom gradu duklji. prelazili

    zetu i moraču i spustili se nazad rekom za koju ne znaš

    sada ujedinjenu da li je zeta ili morača. sve što videh beše

    lepota i ponovo osetih da je u ovom vremenu žensko spas

    ravnoteža je tresnula u dubine muškosti. iz neba neprestano

    treperi vetar ženstvenosti. neprekinutost: sposobnost da se

    primanje ponavlja i ponavlja. i zato reče ova ruka pišem

    ovako da ne prestane. more mi miluje lice

    plemenitosti rađaj se iz dela

    podgorica 15. april 1993

     

     

     

    525/3128

     

    1636  podnošenje tuđe slobode je sloboda. tu treba pobediti svoj

    ego da se on oplemeni i nadraste i da se odustane od taštine. treba

    da se spustimo u skromnost da osetimo ljubav kaže branislav lečić 

     

    1637  šta radiš u podgorici. došao sam da pređem

    pet reka. zetu. moraču. ribnicu. sitnicu. cijevnu

     

    1638  prijatelj slobodan tišma

     

    16. ap 93

    prepodne kišovito hladno

    već razmišljam o tome kada će

    doći noć da se uvučem u krevet

    i da spavam

    sumorni pravoslavni veliki petak

    ne znam zašto ovo uopšt, beležim

     

    ne postoji svest o vrednosti života

    o svetinji života

    tu se samo vidi kako su ti ljudi živeli

    do sad. u kakvoj pustoši

    nereligiozni do srži

    (da li je to moguće biti nereligiozan

    do srži u samoj suštini

    mislim da jeste)

    sada se pozivaju na boga

    a ne znaju za zapovest kategoričnu

    bezuslovnu ne ubij

     

    neki pak bogovi traže žrtvu

    makar ona bila i tuđa. hm

    ali ne želim da budem suviše pametan

    u tome je uteha

     

    nedelja je

    stvarno nemam pojma

    ja ne znam ništa. ne umem da pišem

    slušam lučiju od lamermura

    na radiju

    trebalo bi razbiti lažnost sopstvenog

    života

    ne ja baš želim da se u to uživljavam

    zašto da ne. umetnik

    pa istine i onako nema. sopstva nema

    otkud uopšte privid

    šta je privid

    važno je samo koliko možeš da razvijaš

    jednu sliku

    da se uživljavaš

    i koje dimenzije to može da poprimi

    ako se tebi dopada sasvim je svejedno

    da li se sviđa i drugima

    čak mislim što se drugima manje dopada

    tim bolje

    neshvaćenost je uslov zadovoljstva

    (ali koliko budeš uživao toliko ćeš i patiti)

    važno je noćno vrludanje krivudavim

    puteljcima

    neuhvatljivost

    nikakvi svedoci

     

    žuta reka koja

    nema izvora ili ih

    ima bezbroj

    izvire iz večnosti

    ili u večnosti

    setio sam se

    poniranje

    trenuci se otvaraju kao cvetovi

    u koje padam

    prenositi se u biće stvari

    mistično sudelovanje na kauču

    u nedeljno popodne

    radost nam se samo piše

    radost večnosti

     

    spolja četrdesetogodišnjak

    bez posla ili besposlen

    bez dinara u džepu

    oženjen

    otac jednog muškog deteta

    operisan od svega

    ugašen prilično

     

    evropska umetnost. dvadeseti vek

    prva polovina

    jedino to. muzika i slikarstvo

    i arhitektura. kuće. uglovi kuća

    po gradovima

     

    napolju je sve zeleno

    karton je zelen

     

    unutra je sve zeleno

    ipak glasine ...

     

    usne ćute ljube

    437. hodanje

    tamo malo levo gde se završava

    senka tu žive kuči pokazuje mi dušan

    kameno plavo biće planine pokriveno

    snegom. kiša pada na podgoricu kaže dušan

    okrećući se nazad prema gradu. prelazimo reku

    cijevnu. dvojica mladića traže šibicu. sutra ćemo

    se penjati sve uza stranu. sada hodamo ravnicom

    koja je u depresiji ka skadarskom jezeru. dušanov

    korak je duži i on odmiče ostavljajući me da tonem

    u hodačkim mislima. plemenitosti rađaj se iz

    dela. iz slepoočnica oslonjenih na usnama

    podgorica 16. april 1993

     

     

     

    526/3127

     

    1639  tupa kum. kako se kaže bog na nebu kum na

    zemlji. danilo je znao i da sluša i da govori kaže tupa za kiša

     

    1640  beli se drveće od cvetanja

     

    1641  kako mi prepone u bolu ljube napor

     

    borislav i danilo

    438. hodanje

    uza stranu uza stranu i uza stranu

    kamenje. crnogorski krš. znoj i vetar. dušan

    je krenuo sa mnom zadnjeg dana spomenika

    danilo kiš - proleće. posle dvadesetog kilometra

    sve je teže i teže iako je cilj sve bliži i bliži. uh al će

    biti fino kada stignemo kaže dušan. da stignemo i

    počinimo. svakodnevno hodanje i jeste svakodnevno

    umiranje. umire se da bi se živelo i da bi živelo. još

    uza stranu. lovćen je pod snegom. čekaju nas

    milija pavićević mladen lompar krsto mijanović

    sa lozovačom hlebom maslinama i sirom. iz

    slepoočnica oslonjenih na usnama

    subotica kiš cetinje

    cetinje 17. april 1993

     

     

     

    528/3125

     

    1642  u 17:40 posećujemo milija i ja napušteni zatvor u

    bogdanovom kraju. sada u njemu živi samo jedna stara žena

     

    1643  danilo kiš veliki otac otac velikih emocija

     

    e neće vala biti

    439. hodanje

    hodam sa milijom po cetinju

    obilazimo groblje tražimo majku danila

    kiša. televizijska ekipa je otišla mi smo hodali

    ka zatvoru. zatvorski krov se srušio dvorište je

    zaraslo u travu korov i divlje ruže. ulazio sam u

    samice. mislio o težini puta. od pedeset devete do

    danas u procesu mojega rada sve se odvija bez

    razvoja i napredovanja. najjednostavniji i najizraženiji

    ritam je monotonija. monotonija je tok i ritam u isto

    vreme. iz mojega procesa rada proistekao je jedan

    monoton ritam s ciljem da ostvarim monotoniju koja

    je najjednostavniji i najizraženiji ritam kaže julije

    knifer na cetinju. subotica kiš cetinje

    nego što

    cetinje 19. april 1993

     

     

     

    529/3124

     

    1644  ja ne hodam - ja hodam

     

    1645  spuštam se sa cetinja. magare sa praznim samarom

    pase travu. planine se nadovezuju plavilom lelujaju nebom hodaju

     

    1646  kamen i korak

     

    1647  korak i oblak

     

    tajna je u sreći krhkih bića

    440. hodanje

    video sam ženu sa snažnim žilama na

    vitkim šakama a bilo je toplo. osetio sam

    miris svoje prašnjave odeće. odlazim sa cetinja

    zavoleh crnogorce bejah crnogorac. zavoleh crnogorski

    krš i humor mojih crnogorskih prijatelja. u danilovgradu

    sam video iliju šoškića oslanjao se na beli hodački štap

    imaju ćerku kaže mi dragica. sva deca nek rastu sa

    cvetanjem ruže lutanja. dušan milija i ja čekamo 

    voz u danilovgradu. nego što. budi nežan

    prema sebi iznutra

    danilovgrad 20. april 1993

     

     

     

    530/3123

     

    1648  plač

    ne govorim li o

    plaču u hodanju ne mogu

    govoriti ni o radosti u njemu. kada

    sam na hodanju plakao kao da sam

    plačem daljinu prevaljivao. plač su predeli

    i geografija duše. hodam obučen u suze. nema

    osude. plač je duboko disanje bez vazduha. da bi

    se vazduh ostavio drugima. plakanjem napipavam

    bolna mesta i prepoznajem bivše živote. to je plač

    koji mi otvara usta sklapa oči i steže me u grlu. malo

    je suza uglavnom mi samo ovlaže oči. to su suze

    otvaranja i kleknuća. plač se dugo priprema a

    dolazi nenadano. plač ta pesma živaca

    plač je putovanje u nevinost

    nevini put

    (iz rečnika hodanja)

     

    grad. grad. grad

    441. hodanje

    prolazim beogradom. hodam

    osećam ne osećam. izvesno je da

    prolazim. izvesno je da je proleće došlo

    beograd je jedan grad i kao i svi gradovi liči

    na sarajevo a sarajevo je jedan grad koji liči na

    sve gradove. oko ponoći. oko ponoći hodamo

    ivana nada i ja. nada spava u hodu a pod

    bežanijskom kosom jedna ptica duboko i

    dugo peva. kažem sarajevo je glas

    budi nežan prema sebi iznutra

    sve više je svega u meni

    beograd 21. april 1993

     

     

     

    531/3122

     

    1649  sve je istina ruže

     

    1650  majke su krenule kaže mi branko jer je i njemu majka otišla

     

    1651  umesto prošlosti podvizi

     

    1652  toplo mi je jer marija i branko žive zajedno

     

    1653  cigani trubači pevači na slaviji prolamaju tugu na ulici

     

    čitao sam četiri sata u muzeju kinoteke

    442. hodanje

    lutam gradom sam. upoznajem nove ljude. vidim starog

    psa u palmotićevoj kako na drhtavim nogama gricka travu

    izljubim se sa starim prijateljem nebojšom popovim. gledam

    strpljivo izložbu o milošu crnjanskom. otići nestati izgubiti se

    grad je pun mladih devojaka. restorani puni. laki život pred

    vešalima. ali dobro tu i nema šta da se kaže. priča mi

    prijateljica kako se zaljubila i sad cvili u sebi kao pas

    mnogo je tuge u mojoj knjizi ali to je tako. tuga je

    đubrivo za blagi osmeh. prolazim i vidim ljude

    prolaze. lišće se zeleni svedočim. gole ruke

    devojaka su bele takođe svedočim. sve

    je više svega u meni. što znači

    vatreni spokoj

    beograd 22. april 1993

     

     

    i

     

     

    venčavam vas

    koracima svojim

    prostori moji

     

     

    neprekinutost: sposobnost da se primanje ponavlja i ponavlja

     

     

    kamen i korak

     

     

    korak i oblak

     

     

    sve je istina ruže

     

     

    umesto prošlosti podvizi

     

     

    sve je više svega u meni. što znači vatreni spokoj

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    čuvaj

    me

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    sva sreća da me je i put vodio pa su noge išle same

    3. maj 2025.

    27544. dan mog života

     

     

     

    515/3138

     

    1596  gde si mujiću kako je. da je bolje ne bi valjalo i ovako ne valja ništa

     

    1597  kad god sam se prekrstila i slavila moju slavu (svetog arhangela) bila sam srećna

    kaže mi stanislava jelić - caka iz brusnice starija žena koju sam upoznao u prolazu

     

    1598  kako se lepo suše košulje na suncu

     

    1599  beli jarići i crni rundavi pas koji laje na raksa i mene rušeći svoju šerpu za hranu

     

    1600  hodamo nasipom kojim je išla ž. pruga za čačak

     

    1601  pod suvim hrastovima na suvoj travi i suvom lišću belo žuto prljave ovce na padini

     

    1602  oj kako lep riđi konj prođe pored nas. kasom šabane šapne mu kočijaš

     

    1603  dolazi mi ko zna zašto da zaplačem ja andreas sam

     

    1604  slobodan:

     

    6. ap 93

    u aprilu hiljadu devetsto četrnaeste

    džimi džojs je u triesteu završio pisanje

    romana portret umetnika u mladosti

    iste te godine na dan 28. juna rodio se

    moj otac ivan a u sarajevu je ubijen

    prestolonaslednik ferdinand

    nepuna četiri meseca kasnije kao

    austrougarski

    vojnik u galiciji poginuo je moj deda

    cvetko

    (florijan)

    u trojci je patrolirao noću pokraj obale

    neke reke reka se zvala zlota lipa

    i još uvek se valjda tako zove. kada je

    pokušao u mraku da pripali cigaretu

    sa druge obale ruski snajperista pogodio

    ga je pravo u srce

    zatim početkom septembra bitka kod

    grodeka

    georg trakl koji je bio u sanitetu

    posle bitke pokušava da izvrši samoubistvo

    izginuo je cvet banata a i srema boga mi

     

    moje pisanje je ogledalo moje bede

    svaka rečenica je ćorsokak

     

    uglavnom ja ne znam šta pišem

    nisam svestan posledica

    njih u stvari i nema

    moje pisanje je bezazleno

    otud ideja o površnom pisanju

    u njemu nema moći nema značenja

     

    priroda češlja svoju kosu

    428. hodanje

    krenuli smo zoran dragan raks i ja ka čačku

    pa trave i ograde. kamenolom i nasip stare pruge

    useci i blagi odroni. sa planinama se priroda raspevava

    posle se krajolik smirio u voćnjacima i sitnim sporim

    kerovima. branko topalović koga sam upoznao na putu

    kopao je bunar. na dva dva i po metra bi trebalo da se

    pojavi. voda za kuću i zalivanje kupusa. žene su

    grabuljale oko kuća i palile vatru u skupljenim

    zadimljenim gomilama. da li je to bezbrižnost

    ili omamIjenost pred opasnošću. u kući

    radislava stolara iz g. milanovca. u

    kući branka kukića u čačku

    čačak 6. april 1993

     

     

     

    516/3137

     

    1605  na 11.290.219 koraku sam video crvendaća

     

    1606  čujem ga. ponovo i ponovo ga čujem

     

    1607  gledam kako kaplje sok iz odsečene grane breze u flašu

     

    1608  sklonili smo se od kiše pod tremom. stara 95 godišnja baka

    izlazi na vrata i priča nam sutra sahranjuje svoje deveto dete. nema u njoj

    više odavno tuge ni radosti u njoj sitnoj živi samo jedan ogroman prostor

     

    1609  kisnuo sam pola sata slivalo mi se niz leđa. kod jelen dola kiša je stala

     

    video sam ga. život je voda i pevanje

    429. hodanje

    čoveče opet posle više od godinu dana sam sreo crvendaća

    hej bio je visoko na granama. bio je. doleteo je kao voda koja

    je letela padajući s brane u dubinu i tamo u jednom lučnom

    prihvatišu izletela u visinu peneći se i bokoreći se kao ruža

    ima u prolećnim vodama prolećne snage rađanja. vođena i

    ograničena obalama voda je nezaustavljiva i slobodna i

    lepa bre. (čuj mene vodo rekoh bre) a sinoć sam čitao

    o cveću. voda cveće koje teče. život je život kako

    rekoše neki ljudi. u kući branka kukića

    u čačku. u kući obrada mandića

    u lučanima

    lučani 7. april 1993

     

     

     

    517/3136

     

    1610  teški tamni modro sivi

     

    1611  iščistilo se sada se nebo plavi kao more. voda vodi plavo plavom. ja bogu

     

    1612  kažeš sve na nogama pita me dula

     

    po brdima

    430. hodanje

    zapeče sunce pa pljusne

    kiša. u krstacu sahrana skupljaju

    se ljudi oko kuće na poslednji ispraćaj. ja

    sam ovde kao dete provodio letnje školske

    raspuste. tu se po brdima uvuklo moje sećanje 

    pa se samo seća. teško mi je da hodam. ipak mnogo

    nosim na svojim stopalima u svom srcu i u svojoj glavi

    nosim rast i rađanje. nosim slike reči i oblike. put putuje

    moje se telo sa njim udružuje. nadam se da će mi sutra

    biti lakše. čuo sam pticu i danas. i danas me je

    uzbudila voda. u kući obrada mandića

    u lučanima. proleće dolazi teško

    lučani 8. april 1993

     

     

     

    518/3135

     

    1613  i da niko ne pomisli da sam bez taštine kad kažem kako mnogo taštine vidim u ljudima

     

    1614  poći na novi deo puta je jako opasno ali tek sa novim

    delom puta žive i svi ostali. opasnost je spas. predvorje milosti

     

    seno na izmaku

    431. hodanje

    zagnjurio sam se u novine i

    ništa nisam video samo novac i

    rat. vuklo me je to. sva sreća da me

    je i put vodio pa su noge išle same. više

    puta sam pomislio da treba da napišem

    kako ovo što pišem živi u trajanju nastaje u

    trajanju i trajanjem živi u drugima. reka koja

    ne prestaje jer nebo ne nestaje. nebom se

    vidim kako milim milim nebu i zemlji na

    radost. proleće dolazi teško

    evo ti zato reč

    lučani 9. april 1993

     

     

     

    519/3134

     

    1615  žimi nisam verovao da beton može ovoliko

    da popije vode kaže seljak polivajući betonsku ploču

     

    1616  svaki je korak potres mozga - b.v. poljanski

     

    1617  svaki je korak na neki način ranica - d.j. danilov

     

    izgovaram njeno (tišinino) ime sve dok moj glas ne postane ona

    432. hodanja

    preko mosta pored vodovoda pa preko drugog metalnog mosta niz polje i put i stigoh u

    požegu. tamo me je čekao danilov i obradovao rolana barta rečenicom govoriti znači

    ljubiti. ljubiti kontejnere enciklopedije ljubiti šljive i jednostavnost. ljubiti i ne prestajati

    topliji dan meki put milina i nežnost u mojim tetivama. topla noć blage senke mir

    i oproštenje u mojim očima. hodam da bude ovo što jeste i ovo što jeste

    jeste. evo ti zato reč. privrženost privrženosti i dobroti

    lučani 10. april 1993

     

     

     

    521/3132

     

    1618  nema ničega novog postoji samo haos

     

    1619  priča mi milenko pajić kako je pre desetak

    godina transportovao ideju od lučana do beograda

     

    1620  žabe krekeću kroz noć opet me napadaju isti psi

     

    1621  juče je slobodan napisao:

     

    11. ap 93

    nedelja je

    (što sam stariji) sve više volim nedelje

    pustoš panonskog nedeljnog popodneva

    nedeljni dunav siv

    nekada devetnaestogodišnja zaljubljenost

    aprilskog nedeljnog prepodneva

    vrbe su nežno zelene

    ali vrbe se nežno zelene

    liman pokriven velikim lokvama

    noćašnje kiše

    i dvoržakov valcer iz serenade za gudače

    peku se kolači miris (vanile)

    cinober i svetloplavo (azur je taman)

    ali nisam tada voleo nedelje

    stvarnost je bila pod ozbiljnom sumnjom

    strava je provirivala kroz pukotine

    naličje ugođaja: sam

    pale sam na svijetu

    danas me to više ne brine

     

    nedelja je pustoš prihvaćena prigrlјena

    večna dokonost

     

    stalno kiša dragi kiš

    433. hodanje

    u tišini izlazim u noć. stavljam slušalice

    u uho i slušam radio frans (rfi). tiho plačem. na

    ulicama nikog. na putu niko. vlažni mrak miluje mi

    lice. molim se razgrćem put pred sobom. usamljen

    sam ali se mirim i nastavljam. vidim svetlo u daljini i

    prepoznajem da je reka morava narasla od pre dva

    dana približava se nivou mosta. u meni je i zebnja i

    radost. u požegi na ž. stanici sa ostalima čekam

    ponoćni voz za dole. škilje svetla želela bi

    da ne utrnu. privrženost privrženosti

    i dobroti. ulazi voz

    požega 12. april 1993

     

     

     

    522/3131

     

    1622  persuazija sposobnost da se potpuno preživljava trenutak. (pozdrav klaudiju magrisu) 

     

    1623  otava sena dušana lješkovića iz nikšića lepo isečena

    nožem. ovde kosimo ako je kišovito drugu i treću ruku

     

    1624  za tebe sam sam u planini

     

    1625  potapšem te i pomilujem kameno plavetnilo

     

    ona ode u donji a ja u gornji manastir

    434. hodanje

    draga evropo došao sam ovde da te vidim i volim dok

    rasteš sa ovim kamenom. pošao sam u ravnice i sada se

    znojim penjući se ka manastiru ostrog. tvoj hladni vazduh

    i tvoje ravne livade omeđene kamenom. planinske vode 

    i potoci. tvoji oblaci se nadvijaju nad stenjem i sve je

    uzbudljivo u elementarnoj snazi koja se odmara u

    sebi. planinsko cveće i litice manastira. ulazi

    voz. sa rukom na srcu i bogom na usnama

    pozdravila me je preplanula devojka

    u sandalama

    nikšić 13. april 1993

     

     

     

    523/3130

     

    1626  prvi trenutak u ovoj godini u kome osećam proleće. nekoliko

    kilometara posle danilovgrada priroda je bajka. u daljini plave planine i

    beli sneg. zagasito plavilo bližih kamenitih planina i zelenilo brda unaokolo

    zelena mlada trava i još sitno lišće. ko bi bio sada ovde znao bi zašto je tu 

     

    1627  biti voljeni stranac

     

    kada se ništa ne događa al sve jeste

    435. hodanje

    hodam sa petrom ćukovićem nikšićem. priča mi o iliji

    kabakovu. pričamo o kralju nikoli koji je kažnjavao crnogorce

    koji su povređivali sunarodnike druge vere. bravo nikola čoveče

    pričamo o kišu helderlinu šoškiću abramovićevoj. posle danilovgrada

    osetim proleće i more. i juče i danas moje telo se seća kada sam pre 9

    godina hodao ovim predelima. danas sam se setio vodenih konjica iz

    doline reke zete koje sam onda gledao. dome moj  pozdravlja žena

    iz gostilje mladog muškarca. sa rukom na srcu i bogom na

    usnama pozdravila me je preplanula devojka u

    sandalama. more mi miluje lice

    podgorica 14. april 1993

     

     

    i

     

     

    voda vodi

    plavo plavom

    ja bogu

     

     

    poći na novi deo puta je jako opasno ali tek sa novim delom puta žive i svi ostali

     

     

    nebom se vidim kako milim milim nebu i zemlji na radost

     

     

    za tebe sam sam u planini

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    ko te bude

    pročitao novim

    jezikom jezikom

    svih bića

    pevaće

    svet

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja ko

    te bude primio 

    u sebe novom tvari

    će stvarati sve po

    meri

    najjkrhkijeg

    bića

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja ko

    ti se bude

    neprestano

    podavao

    leteće

    tobom

    u

    srcu

    boga

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    bila si nadljudski

    hrabra od sada budi

    još hrabrija hrabra

    božanski

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    kako te je bilo divno

    služiti jer ti si zauvek

    sluškinja svih onij koji su

    služenjem vino hleb i

    postelja svakom i

    svim bićima

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    ti si prvim korakom

    vino. svakim korakom

    hleb. poslednjim korakom

    postelja. svakom ko je tako

    žedan da od gladi ne zna

    ni gde će spavati

    noćas

     

    ekstaza

    beskućništva

    božijeg

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    i

    mog

    slobodana

    tišme

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

    nigde nisam stranac kao ovde

    2. maj 2025.

    27543. dan mog života

     

     

    505/3148

     

    1565  jer šta kažu dve zadnje rečenice seoba crnjanskog

     

    1566  mada o istom je reč reče sneg

     

    1567  malopre sam video teferu druga iz najranijeg detinjstva. kaže da 

    mu čika paja otac mnogo pije ali da kaže ne pijem ja ja samo ljubim flašu

     

    neizreći

    420. hodanje

    pao je sneg. po poljima

    hodao sam kroz snežnu kišu

     po vejavici. ne da mi je bilo hladno

    nego me je baš bila briga. ali sam cvokotao

    ali sam polako dolazio zemunskim kejom a u

    daljini kroz sneg i izmaglicu video sam prijatelje

    koji su me čekali. pričao sam o spomenicima

    anonimnim snagama ljubavi i o ljubavi i

    drhtao od zime. kiša je stala. drhtim

    beograd 27. mart 1993

     

     

     

    507/3146

     

    1568  bizgovi šetaju gradom

     

    1569  sa srđanom valjarevićem o molitvi pored dunava

     

    1570  sa biserkom rajčić o poljacima koji odlaze iz

    poljske i umiru u tuđini i rusima koji umiru u domovini

     

    1571  pričamo o edvardu stahuri koji je obišao

    svet i pisao o prevladavanju rodova u književnosti

     

    1572  s.t je juče zapisao u svoj dnevnik

     

    28. mar 93

    nedelja je. voda. svud je voda

    nedeljno poslepodne bez muzike

    jedina istina je bol

    na deponiji definicija

    na đubrištu reči

     

    kao ovde

    421. hodanje

    crni se i beli se grad

    hodam sa prijateljima. sretnem

    patrijarha pavla prelazi ulicu. po

    ulicama traju stari redovi i počinju novi

    kako da se izborim za ružu. i penkala

    ponekad neće da mi piše. razgovaram sa

    prijateljima. osetim: reči su mi snažne

    osetim: blizu sam a tako daleko. nigde

    nisam stranac kao ovde. kiša

    je stala. drhtim. bole bole

    beograd 29. mart 1993

     

     

     

    508/3145

     

    1573  prepisujem:

    ti međutim rasteš uz zornjaču jasnu

    sa avalom plavom u daljini kao breg

    ti treperiš i kad ovde zvezde gasnu

    i topiš ko sunce i led suza i lanjski sneg

    u tebi nema besmisla ni smrti

    ti sjajiš kao iskopan stari mač

    u tebi sve vaskrsne i zaigra pa se vrti

    i ponavlja kao dan i detinji plač

    a kad mi se glas i oči i duh upokoje

    ti ćeš me znam uzeti na krilo svoje

     

    ipak podnošljivo

    422. hodanje

    sunčan prohladan dan. hodam

    sa sašom uzimam otisak zemuna

    kupujemo burek pričamo o pozorištu i

    iskušenju. trčimo u mestu učimo se disanju

    nastavljam da hodam sa oliverom i milošem

    po kalemegdanu. sava se i dalje uliva u dunav

    pričamo o preklapanjima umetnost se povezuje

    kao crepovi na krovu kuće. sve radim na donjoj

    ivici podnošljivosti. da li ću i dalje podnositi

    viziju ruže. bole bole. boli me ali me prođi

    beograd 30. mart 1993

     

     

     

    509/3144

     

    1574  umetnost: da me tuga ne savlada i briga ne ubije

     

    1575  pored kafane četiri vetra

     

    1576  kako da izdržim

     

    1577  s.t. je danas zapisao u svom dnevniku

     

    31. mar 93

    moj problem je težak veoma

    kako živeti u okruženju koje mi je

    strano neprijateljsko

    dok je to okruženje mirno moguće je

    živeti bez većih problema ali kada se

    uskomeša pa još i opasnost da to pređe

    u kovitlac

    jedini jezik na kom mogu koliko-toliko

    da se izražavam ili saopštavam je jezik

    ljudskih bića ali ljudsko društvo mi se

    prilično

    ne dopada. mnogo su mi bliže biljke

    drveće česi poljaci

    mislim da svako ima pravo da bira svoj

    zavičaj: ja sam zelenist. krošnjar

    adventista ranotaoističke provenijencije

    sve što volim dolazi iz zelenila iz

    vegetacije odrastao sam u tom svetu

    abendland

    atis je moj bog

    zaspati probuditi se otvoriti oči

    zatvoriti oči

    i tako u večnost

    ne mrzim životinje ali ih jednostavno

    ne poznajem. ne posedujem instinkt

    da li

    možda se ja samo pretvaram

    možda sam ja zver čovek-miš

    ili sam ja možda iznurena krdska

    životinja prašnjava životinja

    no da li je to uopšte važno

    milosrđe se... definicija ... jao

    možeš biti bilo šta

    važno je ono što nisi. prelaz u

    ono različito od sebe. razumevanje drugog

    da li je to moguće

    možda je to najveća radost

    ili je to možda strava

     

    put tuge

    423. hodanje

    iz tužnog grada ka

    tužnim putevima. strah

    i beznadežnost u vazduhu

    ovo što radim je sve lošije i

    lošije. gubim se. kupa me blato

    nemoći. melje me lomi. preostaje

    mi da se prepustim i ništa ne

    preduzimam. nek se preduzme

    samo i nek bude a ja ću se moliti

    da prođem. evo i danas sam

    prošao a kako mi je bilo ne

    pitaj. boli me ali me prođi

    ipak sam i danas

    izdržao

    brezovica 31. mart 1993

     

     

     

    510/3143

     

    1578  dan je počeo teškom svađom. ponor je mnogo dublji nego što mislim: to

    je jednostavno priroda ponora: ali kako prihvatiti dubinu koja je toliko duboka

     

    1579  znaci katastrofe su jako vidljivi i nije umetnost u prepoznavanju

    sadašnjeg ili budućeg zla nego u promeni koja ne vodi u katastrofu nego

    u opraštanje i ljubljenje zla da bi se zlo umirilo. šta ja mogu učiniti

     

    1580  plavi se. kopni od nedelje sneg. vode rastu prelivaju se po putu

     

    kad bi mir

    424. hodanje

    sneg po kamenim

    obroncima uz potok. hodam

    i povremeno vidim nešto. umirili su

    ljude. saobraćaj. sve polako staje. pre godinu

    dana je ovde bilo bolje. sada je to jedan izolovan

    svet. svađa kojom sam počeo dan me je bolela. to

    je vrsta ubistva. ako preživeti znači ubiti drugog onda

    ne vredi živeti. i opet mi je pomogao hod i put. mir u

    trošenju. blješti sunce po snegu. iscrpljen sam bez

    perspektive. ipak hodam na kraju hodanja lice

    mi je mirno od umora kao da je sneg

    ipak sam i danas izdržao. kao

    kad padne novi sneg

    brezovica 1. april 1993

     

     

     

    511/3142

     

    1581  jer te vole i jer po njima tabanaš putevi će se tebi najteže otkriti uči me boško drljić

     

    1582  radosti moja govorio je svakom svom gostu serafim sarovski

     

    1583  budi vedriji savetuje me boško mandić

     

    1584  biću al kako

     

    budi vedriji

    425. hodanje

    penjao sam se i znojio

    pa sam se spuštao i hladio

    do g. milanovca i nazad. zelena

    trava se zeleni i bistri potoci ližu tamne

    vodene vlati. sreo sam slučajno racu. video

    ivanku izraslu u lepom telu. posetio gospodina

    boška drljića snevača i ratnika pevača pa polako

    nazad čoveče. hodao sam sa dečakom goranom

    ljubičićem. spuštali smo se sa vrha rudničkog prevoja

    i pričali o hrani. goran voli da jede kupus i krompir

    pozdravili smo se i ja sam dovršio hodanje u lepom

    umoru. kako je topla kiša. kao da je kraj dana i

    kraj je dana. kao kad padne novi sneg

    sve je više vode u potoku

    brezovica 2. april 1993

     

     

     

    512/3141

     

    1585  iz kola izađe raks (pošao iz beograda da me vidi) izljubimo se i nastavimo da hodamo

     

    1586  u se. na se. poda se

     

    1587  samo đubre potoci bujaju i sve se više mute

     

    1588  slobodan tišma:

     

    3. april 93

    nedelja je. mesečina stvara haos

    prošetali smo se po lakoj kišici

    kejom pored dunava

    vrbe su nežno zelene

    setio sam se...

    ali danas je u stvari subota i ne četvrti

    nego treći april

    f. ima tačno osamnaest meseci

     

    spustio sam se subotom

    426. hodanje

    spustio sam se subotom u toplom danu

    čitao sam novine i serafima sarovskog. prepisivao

    sam kiša. danilo se grlio detinjstvom. hodam sa raksom

    on je lak i pored njega osećam još više svoju težinu. gde

    sam se ja uputio ovakav konj teškaš. ali na kraju hodanja

    u umornom telu prepoznajem lake noge. hodanje svaki

    dan je dobar dan svakom danu. sve je više vode 

    u potoku. podnositi život na nogama

    brezovica 3. april 1993

     

     

     

    514/3139

     

    1589  već danima jedem više nego što mi je potrebno i ustajem sa punim stomakom

    počeo sam sa toplim mlekom u budimpešti pio sam ga umesto zagrljaja. grlilo me je iznutra

     

    1590  apologija bekstva

     

    1591  jer je potrebno da dođu sablasni ali teško onom čoveku kroz koga dođu sablasni 

    (mat. 18.8)

     

    1592  iz detinjeg straha se beži u svet iz straha odraslih u boga

     

    1593  oh kad ne bih kad ne bih osuđivao

     

    1594  juče je slobodan napisao:

     

    4. ap 93

    nedelja je. večna dokonost

    seta nedeljnog poslepodneva. površnost

    stravična zabačenost. bogovi su odsutni

    (moji bogovi). ipak jedan bog...

    ali svakako ne raditi ništa rad

    mrvi vreme. vreme treba kao i život

    čuvati ne traćiti ga

    zato se ne treba petljati ni u šta

    kada sam bio mlad bio sam nesrećan

    što me život nije uzeo. ništa me nije htelo

    odsustvo vokacije - što bi rekli

    koja nerazumnost

    umesto da sam bio zahvalan bogovima što

    tako malo mare za mene

    ali dokonost je tada bila

    jednaka izgubljenosti

    promašenosti

    tražio sam svoj slučaj da odigram svoju

    ulogicu što je rezultiralo katastrofom

    i još uvek pokušavam da izigravam nekog

    da budem neko stalo mi je u trenutku

    do toga

    kako sam smešan u svom bunaru

    u svojoj pećini

    bunar/pećina

    to je kao igra kiklopa i odiseja

    divlji čovek će izgubiti biće poražen

    i patiće

    šteta

    odisej kao robinzon

     

    1595. danas je s.t. napisao

     

    5. ap 93

    sinoć

    dok sam tonuo u san

    dolazili su mi neki stihovi

    nešto veoma melodično

    ali nisam imao snage da ustanem

    da ih zapišem

    ujutro nisam mogao ničega da se setim

    zaboravio sam ih

    okean ih je progutao

    kao onaj borgesov novčić

    zalud sam ronio

    nestale su u ponoru zauvek

    a imao sam ih jednog trena

    teško je to shvatiti

     

    zlatne kokoške iz dvorišta i krava narandža iz kišove knjige

    427. hodanje

    hodao sam sa raksom i đorđem. čitali smo priče iz novog zaveta. hodali smo sporo. već

    nekoliko dana primećujem kokoške i seno. planine su se plavile kao i prošle godine kao i

    oduvek jer planine su plave zauvek. ono je vujanpokazao mi je rukom raks. sve je kao 

    i pre samo su ljudima zatreperili živci i u nemoći su već digli ruke od svega. nek već

    jednom počne osećaju svi. i zato hodam sporo strpljenja radi da bi se strpljenjem

    spašavalo. podnositi život na nogama. u kući radisava stolara u g. milanovcu

    g. milanovac 5. april 1993

     

     

    i

     

     

    preostaje mi da se

    prepustim i ništa ne preduzimam

     

     

    opraštanje i ljubljenje zla da bi se zlo umirilo. šta ja mogu učiniti

     

     

    i opet mi je pomogao hod i put. mir u trošenju 

     

     

    podnositi život na nogama

     

     

    iz detinjeg straha se beži u svet iz straha odraslih u boga

     

     

    i zato hodam sporo strpljenja radi da bi se strpljenjem spašavalo

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    lutaj

    i

    ljubi

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

    ja sam kosmopolita

    1. maj 2025.

    27542. dan mog života

     

     

    494/3159

     

    1524  srebrni šinobus pun đaka putuje ka brdašcima

     

    1525  u krivini na putu ka slavnom tavankutu (posvećeno zvonku bogdanu pevaču)

     

    1526  ilona jebem ti mater kaže kočijaš malom konjiću u kasu

     

    1527  ja u porodici nisam zlo video kaže paja

    kovačev dok pijemo kadarku. paja bivše bakino dete rano

     

    peskovito zemljište

    410. hodanje

    pada veče na nebu samo severnjača

    tišina na poljima. pravo je za tavankut i

    ljutovo desno za čikeriju. prema tavankutu

    četiri jablana sa leve strane i tri sa desne. bol

    mi silazi u levu petu. fazan visoko s drveta sleće

    u polje vraćam se ka subotici. pred gimnazijom ću u

    19:20 sačekati profesoricu likovnog olgu kovačev

    sa leve strane puta sija 20 izvora svetlosti na

    periferiji subotice. sa desne 35. jel' ima

    kvasca. preskačem reku

    subotica 16. mart 1993

     

     

     

    495/3158

     

    1528  paralele me uče putu. putu pravednosti. pravom putu. vetar je divota

     

    1529  ovde vlada uživanje u tragediji

     

    1530  odakle dolazi to uživanje u nesreći. da li u

    osećaju da je lična odgovornost sasvim prestala

     

    ja sam kosmopolita

    411. hodanje

    sa bojanom breceljem hodam po

    pruzi. ispred katedrale po kaldrmisanim

    ulicama naselju drotoš. razgovaram sa igorom

    međugorcem o ruži lutanja. o lepoti pravednosti

    slobodi. sa palića ka subotici kroz kišno predvečerje

    ulice subotice sijaju u kiši. sloboda je duh. granice

    su neprobuđenost. preskačem reku. lebdim

    nad hodanjem

    subotica 17. mart 1993

     

     

     

    496/3157

     

    1531  evo prvi put u ovom toplom danu (četiristodevedesetšestog dana

    posle otiskivanja od obale) osetim nadu da me već sama struja nosi

     

    1532  porodični ljudi šetaju malim gradovima

     

    1533  znoj i hladnoća ista stvar

     

    pupoljak

    412. hodanje

    čitam novine u hodu

    i otrujem se iluzijama borbe

    za svakodnevni moć. prvi topli

    prolećni dan me izmori. svi u subotici pričaju

    o peščari na kojoj živi grad. pri pomisli na proleće i

    nabreкle pupoljke mogu nаčas kao šesnaestogodišnja

    devojka nagnuta nad lavirint ruže da osetim ushit

    samog stvaranja čaroliju beskrajnosti čuo sam

    davidove reči dok sam hodao peščarom

    lebdim nad hodanjem. lebdim

    subotica 18. mart 1993

     

     

     

    497/3156

     

    1534  jel osetiš pesak pod zubima pita me matković

     

    1535  seks na veneri je prava stvar jer kuplerajі i književnost su jedina sveta mesta

     

    1536  slavko i ja se rukujemo sa dešijem abelom autorom pod brojem 1535

     

    1537  hodam prema paliću zaustavlja me policija. jeste li vi

    mandić. jesam. traže vas na televiziji da date intervju. hvala bogu

     

    ipak bez žurbe

    413. hodanje

    privikavam se na toplotu

    privikavam se na jezik koji razumem

    na propadanje koje ne razumem. svako jutro

    me bude gugutke. već treći petak počinje bol u

    potkolеničnom mišiću. izmori mi se telo na kraju

    nedelje i zakuka moj mišić. ne hodam ja nego hoda

    melanholija subotičkom periferijom. hej živote

    ipak hvala hvala. lebdim. na nogama sam

    subotica 19. mart 1993

     

     

     

    498/3155

     

    1538  proleće počinje u 15 sati 40 minuta i 42 sekunde. još jedan sat pa ću

    krenuti da hodam III spomenik anonimnim snagama ljubavi danilo kiš - proleće

    krećem sa verom da sve zavisi od jednog čoveka jer jedan je čovek sve

     

    1539  krenuli su sa mnom nada. agnješka. olga i josip

     

    1540  hodamo po mraku pored pruge. ne znam gde sam kao da sam svugde

     

    danilo kiš - proleće

    414. hodanje

    danilo kiš - proleće čine danilo kiš i proleće

    jedna ličnost i jedno godišnje doba. dečak danilo kiš u

    tesnom kaputu i razvejanost njegove kose kao bujanje prvog godišnjeg

    doba - proleća biće ugrađeni u ovaj spomenik-esej o svežini detinjstva kojom

    se i najveće patnje i traume prevladavaju ozelene i prolistaju u duhovnu baštinu

    čovečanstva. spomenik će biti sačinjen svakodnevnim hodanjem od subotice do

    cetinja grada kišovog rođenja i grada njegovih gimnazijskih dana. oblik spomenika je

    vrlo jednostavan i čine ga dva elementa. ravnica i zelenilo koji se pretapaju u planine

    i plavetnilo. ova jednostavnost forme odgovara briljantnoj jednostavnosti kišovog

    jezika i jednostavnom bogatstvu samog njegovog imena. kiš kao ravnica i mirisi

    danilo kao planina i etika. hodam pust pustom subotom. čitam novine ej koja

    pustoš. (na ovom mestu su bile pet rečenica u kojima sam osuđivao i prozivao

    krivce za pustoš umesto tih neplodnih rečenica osude lepša je ova hladna

    subota 70 dana kasnije po valovitim predelima oko wegajty u severnoj

    poljskoj). uznemiren krećem da hodam treći spomenik. smirujem

    se puštam korake na put pa u noć. tražim oproštenje za

    svoju popodnevnu ljutnju. na nogama sam

    na putu bikovačkom

    subotica 20. mart 1993

     

     

     

    500/3153

     

    1541  lepa prodavačica sedi na suncu ispred svog

    dućana. na skupljenim nogama raširila novine i čita

     

    1542  teško leti leptir. umorna je kornjača

     

    1543  petstoti dan. mirišu konji

     

    1544  proleće je i polako se sve budi a ovde polako sve zamire

     

    1545  zamolio sam slobodana tišmu pesnika mog starog i nežnog prijatelja da odštampamo

    delove iz njegovog dnevnika koji će pisati za vreme mog hodanja za danila kiša i proleće 

     

    slobodan tišma

     

    21. mar 93

    nedelja je

    proleće buči

    boli me lepota dana

    obrijati se u kupatilu naravno

    britvom dok slušam na radiju

    arije iz pučinijevih opera

    ali prepodne je već prošlo

    biti otac prilično već načet

    propo tj neuspeo kao umetnik

    sasvim

    j. možda nema razumevanja za tu

    moju sklonost ali ja je volim

    iza svega je radost večnosti

    nemajući razumevanja za mene

    kao neuspelog neostvarenog umetnika

    ona mi samo pomaže podupire

    moju potrebu da se uživljavam u tu sliku

     

    blaga telečka visoravan

    415. hodanje

    znoj mi zateže lice prvi put posle zime

    putevi su prazni benzin je preskup država je

    osuđena. vetar leluja po zalelujаnoj telečki. radost

    po poljima bol u potkolеničkom mišiću. retko vozilo

    podigne prašinu sa puta. molim se za ove predele

    svoj gnev razobličavam a ostavljam pažljivost da

    nikne sa pšenicom. na putu bikovačkom. došao

    sam do dudića starog školskog druga

    pivnice 22. mart 1993

     

     

     

    501/3152

     

    1546  voleti život

     

    1547  grabuljaju travu oko prekopane njive. umivaju zemlju

     

    1548  njemu nije ni važno šta govori (može i ovako i onako) važno mu je da tvrdi

     

    1549  čitajući jakoba bemea dignem pogled a sa 

    obe strane puta leluja suva trska na zapadnom vetru

     

    1550  od paraga do pivnice preko polja sa zečevima prašinom i znojem

     

    tarabe i bedemi

    416. hodanje

    drevne sive istrulele nakrivljene

    tarabe po selu. nakrivljeni bedemi hej

    bedemi. hodam po klasteru stazi od cigala

    zemlja crni sekeš po ritovima. pivnički atar je

    podeljen na atove. crni at. beli at. opaljak. srpski

    vinogradi. slovački vinogradi. pekla. kanal jegrička

    hodao sam od paraga do pivnica letnjim putevima

    i lenijama. došao sam do dudića starog školskog

    druga. krune se slojevi krečenja

    pivnice 23. mart 1993

     

     

     

    502/3151

     

    1551  kišica. približavam se kajinom grobu

     

    1552  osušeno blato na korovu pored puta

     

    1553  gde je rumenka pita me jedan vozač

     

    1554  juče sam osetio da sam se sa kajom pre njenog

    odlaska spojio u bogu. čekaju me paja spomenka i marija

     

    1555  tu leži kaja....

     

    1556  sahranjuju vojnika

     

    1557  hodam dunavskim kejom ka prijateljima koji me čekaju

    u pola pet. mimoilazim se sa g. boškom petrovićem. hodači

     

    sa brankom. vladom i čedom po kišici

    417. hodanje

    polako po kišici. zelena žitna polja. prazna sela

    na kajinom grobu u trenutku kad sam pomislio hvala

    ti kajo jer si me rodila dobrog javila se ptičica. sreo sam

    prijatelje. kaže mi prijateljica teška ti je knjiga. ja pijem

    vino. u sobi je mali filip jasnin i slobodanov sin

    krune se slojevi krečenja. tetka nada je

    napravila mnogo kifli 

    novi sad 24. mart 1993

     

     

     

    503/3150

     

    1558  jutro. kiša u rodnom gradu. sve što radim svaki

    trenutak pevanje je ruži lutanja. pevanje ruže lutanja

     

    1559  posećujem maticu srpsku i prijatelje. boško petrović

    vujica rešin tucić. milica mićić dimovska. ivan negrišorac. branko

    kovačević. judita šalgo. zoja karanović. emergencija. slobodan tišma

     

    1560  sa višnjom preko mosta kroz kišu i sumaglicu nad dunavom. valjaju se prolećne vode

     

    1561  kod balinta margite i arta

     

     

     

    valjaju se prolećne vode dunavom

    418. hodanje

    prolazim gradom. to je taj grad. nestao je u meni

    postao je svi gradovi. uselio sam u njega sve gradove

    tu sam prvi put video cveće u prozorima i travu pored

    kuća. travu između cigala. travu na kojoj smo igrali

    fudbal. tu sam bio glad i stid. prolazim i sve mi je

    poznato i sve pomalo boli i sve se pretvorilo

    kažem vam pretvorilo se u stopalo. tetka

    nada je napravila mnogo kifli 

    novi sad grad stopalo

    novi sad 25. mart 1993

     

     

     

    504/3149

     

    1562  nema razrešenja ima trajanja

     

    1563  i opet i iznova pupoljak

     

    1564  prihvatiti i prihvatati

     

    baš ovde sada - promena

    419. hodanje

    hodali smo ilija tucić i ja po tvrđavi. kako

    je kako je dunav lep. i sve što vidim lepo je

    talasi oko mosta i vrtlog ruže. da li sam dovoljno

    rekao da me je jednom davno spasilo drveće

    kako su lepi dobri ljudi. da. kako su samo lepi

    dobri ljudi. kao predeli. kao poreklo. novi

    sad grad stopalo. kiša je stala

    novi sad 26. mart 1993

     

     

    i

     

     

    paralele me uče putu

    putu pravednosti. pravom

    putu. vetar je divota

     

     

    evo prvi put u ovom toplom danu (četiristodevedesetšestog dana

    posle otiskivanja od obale) osetim nadu da me već sama struja nosi

     

     

    privikavam se na jezik koji razumem

     

     

    još jedan sat pa ću krenuti da hodam

    III spomenik anonimnim snagama ljubavi

    danilo kiš - proleće krećem sa verom da sve

    zavisi od jednog čoveka jer jedan je čovek sve

     

     

    nema razrešenja ima trajanja

     

     

    i opet i iznova pupoljak

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    prvi je maj 2025 u

    proleću 21 veka baš

    ko i u proleću 1993 u 20

    veku i sve je isto i sad

    ko i onda

     

     brdašca

     

    tavankut

     

    konjić ilona

     

    paralele puta

     

    divota vetra

     

    ja sam kosmopolita

     

    sloboda je duh

     

    granice su neprobuđenost

     

    ne znajući gde sam svugde sam

     

    ravnica i zelenilo koji se 

    pretapaju u planine i plavetnilo

     

    petstoti dan

     

    mirišu konji

     

    na putu bikovačkom

     

    voleti život

     

    umivati zemlju

     

    čitajući jakoba bemea

     

    tu leži kaja....

     

    svaki trenutak pevanje je

    ruži lutanja. pevanje ruže lutanja

     

    valjaju se prolećne vode

     

    to je taj grad. nestao je u

    meni. postao je svi gradovi

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    jebeno božanski

    je biti ruža lutanja

    svih bića svemira i

    ruža lutanja jedne

    jedine večnosti

    bića jedinog

    bića

    jednog

    nam

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    ni više ni manje od koraka po korak

    30. april 2025.

    27541. dan mog života

     

     

    480/3173

     

    1489  uvek iznova

     

    1490  ni više ni manje od koraka po korak

     

    1491  pada predvečerje

     

    1492  pada predvečerje na veče

     

    1493  pozdravljam te tamo na putu gde pustiš

    mokraću tvog hodačkog umora piše mi nežno prijateljica

     

    1494  ljubav je najskuplja stvar na svetu

     

    i cross out words so you will see them more

    398. hodanje

    sa ograde mosta golub poleti u dubinu ka vodi. strpljivi šofer me

    propušta da prođem. stari gospodin sa ženom koja ga drži pod

    ruku ispljune gusti šlajm. u prolazu pogledam baskijovu izložbu

    kraljevstvo herojstvo ulica kaže baski. čarli parker kažem ja i

    kaže baski. gledam u oči pijanoj ženi. mali pas uplašen

    i radostan. živi se da bi drugi živeli. istrčava na

    ulicu i pomahnitalo laje na prazno

    budimpešta 2. mart 1993

     

     

     

    481/3172

     

    1495  indulás a tavasz felé. samjuel beket ne znam zbog čega

    sam ispričao ovu priču. mogao sam isto tako lepo i da ispričam neku drugu

    možda ću drugi put moći da ispričam drugu. ljudi moji videćete kako je sve to slično

     

    1496  snežna zavesa ispred ž. stanice keleti. šta više reći pesniče

     

    pišem da bih izdržao izdržavam da bih pisao

    399. hodanje

    sneg u očima usamljenost u srcu. nije lako biti luda. sa kakvom

    ohološću glupaci veruju u svoju pamet. a pameti nema. hodaj

    miroslave kažem sebi. neka padne sneg. zanjišti konj na livadi

    i bogami iscepa tugu. sneg mi pevuši i to takođe treba reći

    peva sve se čuje koliko se ne čuje. istrčava na ulicu i

    pomahnitalo laje na prazno. neprestano

    pada pada sneg

    budimpešta 3. mart 1993

     

     

     

    482/3171

     

    1497  žuti tramvaj br. 19 polako klizi i time je on sve rekao kao i ja

     

    1498  evo to su ti sati kad ludim od nemoći

     

    preplivavam more

    400. hodanje

    četiristo hodanja kao četiristo udaraca

    ili do poslednjeg daha ili o nevinosti koja peva

    ne hodam ulicama budimpešte nego su se ulice

    uselile u mene i ja hodam kroz sebe. ja sam kaldrma

    po kojoj hodam. ja sam izlupana stakla koja gledam. ja

    sam četiristo dana kao četiristo hodanja kao četiristo

    udaraca i hodam i hodam ka obali i čitavo more

    mi se preseli u lice. neprestano pada pada

    sneg. lice okeanskog postojanja

    budimpešta 4. mart 1993

     

     

     

    483/3170

     

    1499  ove patike mi baš smrde.

     

    1500  ženi što na izlazu iz metroa (déli pu) skrušeno stoji sa ženskim gaćicama

    u ruci i s treperavom nadom da će ih prodati - posvećujem današnje hodanje

     

    gyalogszobor

    401. hodanje

    hodam kao arheolog običnih

    reči. da bi i sada i ubuduće živele

    hodam a hladno mi je. kroz patike mi uleće

    muzika ispod nule. skupim ramena i zavlačim

    šake u rukave. boli me lepota jednostavnosti i

    njeno uništavanje. hladno je a vatra mi u glavi

    hajde izgradi cvet kad nema ni za hleb. ali u

    teškim vremenima žito sazreva u ruži

    lice okeanskog postojanja. ruža

    je lice savesti

    budimpešta 5. mart 1993

     

     

     

    484/3169

     

    1501  kako lako sa svojim manama dohodam na ivicu opasnosti

     

    1502  kao što ivicu ne vidiš dok ne dođeš jednom nogom u provaliju tako je i sa manama

     

    ja sam evropa

    402. hodanje

    mišić iza leve potkolenice se

    već nekoliko dana čuje. malopre je

    viknuo. stajem na prste da ga ne bih zatezao

    rekao sam već preživeće oni koji vole jer mržnja

    nema rešenja. i mržnja ima pravo na život ali

    se uguši sama u sebi. sasvim je moguće da

    hodam sa bolom. istinite reči stvaraju život

    ruža je lice savesti. subota je sutra

    ću odmoriti bolni mišić

    budimpešta 6. mart 1993

     

     

     

    486/3167

     

    1503  zamolila me sofija - jelena da danas hodam za nju i ja danas hodam za nju

     

    1504  u mađarskoj žive cigani. švabe. bavarci. franci. slovaci. hrvati

    bunjevci. šokci. bošnjaci. podravinski hrvati. pomurski hrvati .gradišćanski

    hrvati. rumuni. vendi. srbi. bugari. grci. jermenci. poljaci. rusi. jevreji. cvetaj ružo

     

    1505  čim sam ugledao lice ovog mladića osetio sam toplinu i počeo sam da se molim

     

    jer to mi je činiti

    403. hodanje

    uznemirenost. osetih jednog dana svu

    nemoć ljudskog života i zamršenost sudbine

    naše. video sam da niko ne ide kuda hoće i primetio

    sam veze dosad ne posmatrane... sve je zamršeno

    izmenili su nas. setih se kako se pre drugačije živelo i

    pognuh glavu. prepisuje mi vera crnjanskog na sedmom

    spratu biblioteke u itaki. hodam i pognuh glavu jer to mi je

    činiti. pticama i svim ljudima verovati. onako kako raste beli

    luk. onako kako se cedi pomorandža. znam da me ništa

    neće spasti dokle god živim jer samoj sebi stojim na

    putu piše nam vislava šimborska. subota je sutra

    ću odmoriti bolni mišić. ponedeljak je

    počinje utorak

    budimpešta 8. mart 1993

     

     

     

    487/3166

     

    1506  prihvatam - izdržaću napisao je momak koji trči svetom (simon csörba)

     

    1507  samo da verujem u korak

     

    1508  korak će mi sve doneti

     

    1509  koraku će sve prići

     

    ljubav je zaštita

    404. hodanje

    sunčani topli dan. gledam

    po krovovima zgrada. jedan nevidljiv

    život iz perspektive ulice. tamo gore žive

    na miru ukrasi kipovi terase. jedan goli kameni

    mladić leži na boku i gleda. po ulicama modernih

    gradova neprestano pište alarmi. buka i brza hrana

    boje se ljudi ljûdi. a pun mesec nad budimpeštom

    grickam suncokret i utrne mi ruka od noćne hladnoće

    ponedeljak je počinje utorak. zaštititi se ljubavlju i

    ne braniti se poručuje mi bela hamvaš

    budimpešta 9. mart 1993

     

     

     

    488/3165

     

    1510  katalin keserű pričam o dunavu. korak po

    korak koračamo balint i ja. i popijemo po ljutu

     

    1511  noć plava kao dunav. svež hladni vazduh kao čista savest

     

    1512  da. po ljutu. plavom. ružinom putu

     

    bálint szombathy

    405. hodanje

    na periferiji tela žive moje šake 

    i stopala. u pisanju i hodanju sarađuju

    ono što oseti stopalo (vodeći me laticama ruže

    lutanja) prenosi šaci koja piše. milujemo zemlju i

    zemlja miluje nas kažu mi stopala piše mi šaka. kroz

    mene prolazi sve ono što je dole i sve ono što je gore

    stopala i šake otvori moje duše koja nije moja. zaštititi

    se ljubavlju i ne braniti se poručuje mi bela hamvaš

    stopalo na početku rečenice i na kraju šaka

    budimpešta 10. mart 1993

     

     

     

    489/3164

     

    1513  da. nekad i otaljavam. pa neka i otaljavanje je prisustvo

     

    1514  pijem mleko nedostaje mi nežnosti

     

    a živci trepere

    406. hodanje

    jedan mladić ponovo

    uči da hoda. drhti ali prohodaće

    vesela sisata prodavačica svim kupcima

    diže sve što još ima da im se podigne. sumrak

    je došao i ovo veče. na ovom svetu nema iznenađenja

    tajna umetnosti je da se otvori ukupnosti. to i ništa više

    velike bunde izlaze iz pozorišta ni ne znajući da su

    ušle u pozorište. stopalo u početku rečenice i na

    kraju šaka. glavne uloge igraju automobili

    budimpešta 11. mart 1993

     

     

     

    490/3163

     

    1515  sk. mišić

     

    1516  da ali i ništa treba ishodati

     

    na kraju nedelje sustiže me umor

    407. hodanje

    pri kraju hodanja opet bol u levom potkoleničkom

    mišiću. šepam da ga odmorim odmorim. nije čudo

    nije čudo. uvek ponavljam heraklita u sebi živeti znači

    boriti se za život. stajem na vrh prstiju ali u trenutku

    nepažljivosti kroz mišić mi prostreli munjevita bol. munja

    je munja. bol je bol. šepanje je šepanje. šepajući vraćam

    se na prenoćište kao konj posle oranja. glavne uloge

    igraju automobili. prošao je još jedan dan

    budimpešta 12. mart 1993

     

     

     

    491/3162

     

    1517  ni meni se samom ne hoda a tek putu

     

    1518  mogu misliti kako je tek putu

     

    1519  pute doći ću ja i sutra

     

    1520  put

    kamenčići

    slamčice. trave

    lajanje pasa. oči nečijeg

    gledanja. pokisli i osušeni

    put. barice koje mirišu ....

    o putu ću tek pisati

    (iz rečnika hodanja)

     

    ja verujem dunavu

    408. hodanje

    nisam ni hodao. samo malo

    malo ali i malo je nešto. malo

    po malo pa će me proći bol. bol je

    dete. dete je život. raste i raste. ne

    boj se dečače ruža raste. prošao je

    još jedan dan. prelazimo most

    budimpešta 13. mart 1993

     

     

     

    493/3160

     

    1521  mir popodnevnih vojvođanskih polja

     

    1522  hodam ka subotici. sinoć smo nenad nebojša i ja ušli po gustoj magli u suboticu

    sve mi je ovde poznato. pogotovo polja. širina koja me je uvek vukla kojoj pripadam

     

    1523  i zlo je božije stvorenje

     

    ponovo u jugi

    409. hodanje

    posle godinu dana razumem

    reči koje čujem u prolazu: da budem

    otvoren. nigde bake nisu toliko bake kao

    ovde. ja sam joj rekla. preorana polja su se

    odmarala u toplom suncu. ima već pet dana

    grupa dvanaestogodišnjaka se vraćala iz škole

    grupa ih čini srećnim. i ja to mogu. to je zemlja u

    kojoj sam rođen i ja je dižem u visinu prašine

    koja mi se skuplja na pantalonama

    prelazimo most. jel' ima kvasca

    subotica 15. mart 1993

     

     

    i

     

     

    pišem da bih izdržao

    izdržavam da bih pisao

     

     

    hodam kao arheolog običnih reči. da bi i sada i ubuduće živele

     

     

    boli me lepota jednostavnosti i njeno uništavanje

     

     

    ali u teškim vremenima žito sazreva u ruži. ruža je lice savesti

     

     

    istinite reči stvaraju život

     

     

    samo da verujem u korak

     

     

    tajna umetnosti je da se otvori ukupnosti. to i ništa više

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja ti

    si dobrota i

    lepota i sveta

    sluškinja

    dobroti

    i

    lepoti

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    ne živim u svetu živim u hodanju

    29. april 2025.

    27540. dan mog života

     

     

    467/3186

     

    1448  čim skrenem u ulice prema dunavu osetim hladnoću

    na licu i nogama. dok ovo zapisujem suze mi suze oči

     

    1449  tek tek promiče sitni sneg. zahlađenje u gornjim slojevima. ovde u donjim slojevima

    žena (blago hramlje) namešta svoj šal izlazeći iz podzemnog prolaza. ja ulazim u njega

     

    1450  mala baka (u obe ruke nosi po dve kese) se okrene 

    leđima kad naleti vetar. (pahuljice mi padaju po svesci)

     

    1451  pored groblja uz grobljanski zid dok veje sneg mislim na čat gezu 

     

    1452  izrasla trava između cigala. po travi sneg. nigde nikoga

     

    1453  kad naiđe tramvaj suvo lišće okolo šina zaleprša u vazduhu

     

    1454  rečenica je lepa kao što je lepo i jedinstvo sveta

     

    sneg

    387. hodanje

    otišao sam na nekoliko

    mesta okolo. prelazio prugu

    ostavljao tragove po snegu. iz

    siromašnog naselja širio se miris

    paprikaša. krompir. so. voda. paprika

    i vatra. hodao sam oko nép stadiona

    gledao treninge hokejaša i odbojkaša u

    parku. ispred nép stadiona gledao sam

    kamene mlade sportiste i kamene mlade

    umetnike kako se na radost radnog naroda

    raduju socijalističkom životu. socijalistički

    život je prošao. vode seoba se pretvore

    u izmešanu krv naroda. sada treba

    smisliti novo ime za život

    budimpešta 17. februar 1993

     

     

     

    468/3185

     

    1455  pegavi orlovski nos riđokosog mladića

     

    1456  povrtar zaspao za tezgom. a jela mi se jabuka

     

    sunce

    388. hodanje

    juče je juče. danas je

    sunce. juče zima i sneg. danas

    stolovi na ulicama i proleće. juče

    dugo prepušteno hodanje. danas

    isprekidano. malo tu i malo tamo. ipak

    i danas kaplje ruža. i danas pišem ovaj

    tekst na kraju dana. i u njemu teče

    neka kap. lepa kap. sada treba

    smisliti novo ime za život

    lepa kap kap po kap

    budimpešta 18. februar 1993

     

     

     

    469/3184

     

    1457  ivo šijan tri sata je i petnaest minuta. ovde u budimpešti

    počinje da pada sneg. padao je prekjuče a juče je bilo prolećno sunce

    danas prepodne je bilo proleće a popodne sneg. neko svira trubu

     

    1458  oj kako bednik duboko zavlači levu ruku u duboku korpu za otpatke

     

    a raste

    389. hodanje

    jelena je otišla u beograd

    ispratio sam je na keletiju. miran

    sam. mnogo je tereta na mojim

    ramenima ali to je to i dosta. idemo

    dalje. oko ponoći po ulicama promiču

    mladi ljudi. mnogo je toga razbijeno

    agresija po ulicama. kupujem jabuke

    vraćam se kući kaplje slavina. na

    ulici sam stajao i gledao televiziju

    lepa kap kap po kap. neka

    svakog dana raste trava

    budimpešta 19. februar 1993

     

     

     

    470/3183

     

    1459  živim na vetru

     

    1460  ovo što radim zove se veliko sažimanje

     

    1461  sve što vidim lepo gledam

     

    1462  žuto okrečena crkva sa zelenim tornjem u oblačnom plavom nebu

     

    1463  samo bih ova okrunjena istrulela vrata

    mogao gledati satima (posvećeno leonardu da vinčiju)

     

    1464  iz vrata izvadim zarđalu rajsneglu i nosim je ani i igoru na poklon

     

    1465  priča koju pričam još se nije dogodila. događa se sadašnjim hodanjem

     

    to je sneg. leteo nam je u lice

    390. hodanje

    krenuli smo u planinu igor i ja i videli kako

    se priprema da pada sneg. i počeo je da pada

    videli smo ga leteo nam je u lice. priroda je lepa

    i opasna. moje misli žive u njoj. igor je skupljao

    sve sa puta. u kući smo pili vina a kad sam se

    posle ponoći vraćao mislio sam na sneg. neka

    svakog dana raste trava. i opet u dubokoj

    noći je promicao beli suvi sneg

    budimpešta 20. februar 1993

     

     

     

    472/3181

     

    1466  hodam i pišem. ritam prave koraci

     

    1467  nežnost stopala čuva šaku nežnosti

     

    more vetra

    391. hodanje

    hodao sam u vetar da

    mi prlji lice. na mostu sam suzio

    ali sam bio srećan. u stanu jugoslavenske

    akademije kod becike i čile. ane i bada dade

    jedemo supu. razgovaramo o trubačima. ovo je

    treća seoba srba posle čarnojevića i šakabende

    rekao je petar. eh vetar. ishodati ishodati. ljuljati

    se u hodu kao mudraci-hodači. čitaoče dišemo

    zajedno. i opet u dubokoj noći je promicao

    beli suvi sneg. hodao sam u vetar

    budimpešta 22. februar 1993

     

     

     

    473/3180

     

    1468  u hodu teško mogu napisati dužu rečenicu od ove

     

    1469  muzika koja hoda

    hodanje je tiho. utiša me. i ne

    želim više biti drugačiji nego utišan

    tada se sve lepo čuje. u jednom momentu

    čak čujem da više ni ne čujem. ni kontemplacija

    više ne postoji. nestanem. nestanem iz sveta. to je

    baš to telo koje peva. telo koje peva ali ne buči kao

    muzika. muzika nije ljubav kao ni telo kao ni hodanje

    oni su pre ljubavi. oni su stvorili ljubav. hodanje je jedan

    dva. jedan-dva. još ne postoji tri. dovoljno je samo sejanje

    posle dugog hodanja hodam prepušten. prožet i spojen

    sa putem i kada se u nekom momentu vratim u realnost

    ja vidim da je to bila muzika koja hoda. kao muzika

    lišća u listanju. hoda se da bi se bio tih

    i da bi tiho pevalo

    (iz rečnika hodanja)

     

    most kinvat

    392. hodanje

    hodam ka mostu kinvat

    svaki korak mi je koračanje po

    mostu. i danas dok čitah pismo

    mog druga žarka radakovića iz kelna

    i večeras dok hodah po mekom snegu

    koji je pao po ulicama i kolima. uzimao

    sam ga u ruku i hodao. bio je paperjast i

    topao. jedna baka je hodala držeći se za

    kuće da ne bi pala. hodao sam u vetar

    čuješ li moje nečujne korake žarko

    budimpešta 23. februar 1993

     

     

     

    474/3179

     

    1470  dobio sam 40.000 forinti od šoros fondacije. živeo džordž

     

    1471  drugi umetnici

    toliko uživam u drugim umetnicima

    da ne znam da li im se više divim ili više uživam u

    njima. ili je to isto. kad trakl kaže dostojanstvena priča

    o plavom izvoru meni se lakše plače. drugi umetnici su kao

    vlati trave uče me da nikom ne smetam. uče me pretvaranju 

    u drugo uče me prozirnosti. kad robert valzer kaže na svojoj

    šetnji nije ti potrebno ništa naročito da vidiš. ionako vidiš

    mnogo kao da je u toj rečenici više šetnje nego u petnaest

    hiljada kilometara koje sam ja prošao hodajući. ponekad me

    toliko uzbuđuje njihovo delo ili način njihovog postojanja 

    da postajem više oni nego što sam ja sam. i onda bivajući

    oni primetim i sebe. vidim pa lep sam i sam. ponekad

    ne znam da li se više divim čudu u njima

    ili njima koji su čudo

    (iz rečnika hodanja)

     

    od sreće mi drhti rep

    393. hodanje

    sve se menja. jedan svet nestaje

    koračam. drugi svet nastaje. koračam

    tako je oduvek bilo. koračam. tako će zauvek

    biti. koračam. pada meki sneg. hodam tihim

    ulicama. dobio sam pare i srećan sam kao dete

    ceo život sam uplašen nad egzistencijom. koračam

    sada mogu kupiti sir i puter i sutra otići na picu

    jedan svet nestaje drugi se rađa. čuješ li moje

    nečujne korake žarko. ne živim u

    svetu živim u hodanju

    budimpešta 24. februar 1993

     

     

     

    475/3178

     

    1472  osetio sam kako je ovaj neugledni čovek pored koga sam prošao nežan

     

    1473  vrlina da. herojstvo da. znači nežnost i pažljivost

     

    1474  kroz probušene pletene rukavice prstom maže

    žuti puding sa dna. bednik u crnoj francuskoj kapi

     

    1475  ono što poraženi ne shvataju jeste da su nekad bili privilegovani. oni što su ih porazili

    ne shvataju da se već dave u privilegovanosti kojom su sebi već presudili. ista priča isti snovi

     

    1476  hodam veliki događaj: odsustvo događaja 

     

    lepi su ti naslovi

    394. hodanje

    hodam za praznim stomakom

    vodi me na lepinju sa sirom. kako sam ja

    nesnalažljiv. uplašen. zadnju nogu povlačim

    po zemlji od stida. stidim se i gladan sam i

    onda se još stidim što sam gladan. ali stomak

    me vodi ipak mirno posmatram ljude i grad

    glad se pretvara u hod i mir. u tihi ples

    ne živim u svetu živim u hodanju

    plešemo zajedno

    budimpešta 25. februar 1993

     

     

     

    476/3177

     

    1477  ljubav je najskuplja stvar na svetu

     

    1478  iz mene izađe samo lutam još vitak sa srebrnim lukom...

    kad ispred mene projuri energični voz. umalo što me nije opičio

     

    mračna noć duše

    395. hodanje

    mislio sam da me neko hoće

    i mislio sam da me neće. a hoće. samo

    treba hodati. pratili su me tramvaji i sunce

    mislio sam na svoje knjige na šifre koje sam

    ostavio u njima. mislio sam na rečenicu pod

    brojem 1420. sunce me je grejalo u leđa a

    ulica je bila dugačka i svetla. hej to je bilo

    dobro. plešemo zajedno. oči za reči

    budimpešta 26. februar 1993

     

     

     

    477/3176

     

    1479  da li ima nešto nesavršeno na ovoj devojci

     

    1480  (ovaj svet je vrlo grub) prelazim margit most

    srećan sam bez ikakvog razloga i tu sreću ulažem u ovaj dan

     

    1481  na koraku 10.615.675 svedočim pažljivost je budućnost

     

    1482  gospodin mali pas laje na četiri mlada kineza. gospođa se ponosno smeši na svoje

    kuče. mladići se smeju njenom ponosu a stari gospodin sedi na klupi i uživa u događaju 

     

    1483  slepac sa psom vodičem i rupa umesto grba na yu ambasadi

     

    1484  pola šest je i još je dan. kako to mnogo znači

     

    i neka je

    396. hodanje

    propaganda je ovde od

    svih rođenih u srbiji napravila ratne

    zločince piše mi prijatelj iz amerike. i ja sam

    tamo rođen. ali kao što je svako ja sam ti i ovo

    je ono tako je i svako odavde i odande i zato sam

    još više sada jer nevinost je proces. i neka je na

    meni kazna jer će se istopiti i pretvoriti opraštanje

    a dolaze dani kada će biti potrebno mnogo

    opraštanja. oči za reči. kondicija

    za strpljenje

    budimpešta 27. februar 1993

     

     

     

    479/3175

     

    1485  visoki zabatni zidovi starih zgrada i prazni placevi u korovu i gomili flaša

     

    1486  karta broj 12 na zemlji

     

    1487  ponos glupost

     

    1488  nižem korake i ptice će se uskoro vratiti

     

    jebeno je u tri...

    397. hodanje

    sinoćni alkohol me je

    umorio i kilometri mi lako izvuku

    snagu. hodam na ivici postojanja. primećujem

    sunce. kuće i stare ljude. po periferijskim ulicama

    nema atraktivnih devojaka. svi odlaze u centar da se

    tamo prikažu i da ih vrtlog erosa povuče ka strasnom

    tanatosu. preživele bake hodaju sporo kao što je

    spora i dugačka ulica. kondicija za strpljenje

    živi se da bi drugi živeli

    budimpešta 1. mart 1993

     

     

    i

     

     

    živim na vetru

     

     

    ovo što radim zove se veliko sažimanje

     

     

    sve što vidim lepo gledam

     

     

    priroda je lepa i opasna. moje misli žive u njoj

     

     

    hodam i pišem. ritam prave koraci

     

     

    u hodu teško mogu napisati dužu rečenicu od ove

     

     

    nevinost je proces

     

     

    hodam na ivici postojanja

     

     

    živi se da bi drugi živeli

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    ti si pesma koja

    slavi umetnost

    hodanja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    hodanje je milovanje

    28. april 2025.

    27539. dan mog života

     

     

    454/3199

     

    1409  pitao me đerđ konrad da li sumnjam u smisao

    ruže lutanja - ne sumnjam. svaki dan sumnjam ali dok hodam skupljam

    snagu da ishodam i da se ništa (pala mi kap sa krova) ne pitam da bih uopšte ishodao

     

    1410  hodam i za ovu staru ženu u ulici 6. oktobar. hoda polako i

    ja usporavam. u ljubičastom je mantilu i nosi šubaru. prelazi ulicu prema 

    kući br. 18 ulazi u br. 20 tu kroz izlog vidim stare ljude okupljene u druženju

     

    1411  sedokosi stari krupni čovek zavlači ruku u narandžastu korpu za otpatke

     

    sledeći naslov je pogrešan

    376. hodanje

    da pisanje je nepredvidljivo pa zato i

    hodam. kad zamislim gde sam danas hodao

    vidim ulice i zgrade i bele svetlosne reklame

    za toples barove. vidim i sebe kako sam miran

    malo mi je hladno kažem sam sebi. potrebne

    su mi kutije za pakovanje mojih radova pa

    gledam po ulicama ima li ih. sa tobom 

    sam. dobro kao nepredvidljivo dobro

    budimpešta 4. februar 1993

     

     

     

    455/3198

     

    1412  stavim bernhardovu knjigu vitgenštajnov sinovac u levi džep da bih opisao

    popodnevnu izmaglicu nad dunavom. budim se ne vidi samo po koji obris. zarđalo sunce

    rđa. opet rekom plove tu i tamo parčići leda. u sivilu ptice su kao zvuk. vraćam se čitanju

     

    1413  pogledah niz široki bulevar i setih se majke

     

    1414  stara žena radi u wc-u pevuši i naplaćuje

     

    prethodni naslov je ispravan

    377. hodanje

    svakim korakom bilo je hladnije i spustilo se

    na minus 10. već nekoliko dana uživam u tomasu

    bernhardu. danas sam ga čitao ulicama budimpešte

    zadubim se u knjigu a iznad mene zgrade. prepoznajem

    imena ulica kao što sam ih prepoznavao u berlinu pragu

    segedinu temišvaru atini dunaujvaroši. da se sačuvam

    od sebe. nedostaje mi muzika. dobro kao

    nepredvidljivo dobro. dobro u redu

    budimpešta 5. februar 1993

     

     

     

    456/3197

     

    1415  dva dečaka od juče na rolšuama. lako

    obučeni sa maramama oko glave špartaju ovaj grad

     

    1416  drveni basamak oivičen limom (akadémia u. 6)

     

    1417  nikada kraja uzbudljivoj dobroti

     

    1418  čujem kako pada retki sneg

     

    1419  otoplilo je idem kod igora lazina na rezance sa sirom i belo vino

     

    1420  hodanje je milovanje

     

    prohodati

    378. hodanje

    kao kad plovi lađa prolazi moje telo

    pored oronulih zgrada. prag budimpešta. arte

    nuova. stari ljudi i subota. u poslastičarnici lukač

    prastare dame čuvene lepotice koje poslužuju mlade

    poslastičarke današnje lepotice. hodam od mladosti

    do starosti. igor mi je uz vino rekao da mu u ovim

    tekstovima nedostaju osećanja čoveka koji sa

    zemlje vidi tako mnogo. dobro u redu. iz

    zemlje rastu planine i nebo

    budimpešta 6. februar 1993

     

     

     

    458/3195

     

    1421  pruži ružin korak

     

    1422  ima ga. ima me

     

    1423  prolećni vetar duva sa juga u zimu. prelazim margit hid i

    gledam u sve vozače u kolima. ne samo da sam ja pozorište (koje

    se kreće) svetu nego je i svet (koji se kreće) pozorište meni (koji se krećem)

     

    1424  sava babić maros u. 16a III sprat soba 16 (za savu babića)

     

    u XIII kvartu

    379. hodanje

    na pijaci sam. blizu je ponoć

    zaključana vaga. zvuk hladnjaka. sat

    nasred pijace. upakovana roba na tezgama

    tende. iskidane tende. miris mesa. luka. ribe

    truleži. najloni pokriveni ciglama. kante i vage i

    kolica. podignuti stolovi na tezgama. nadograđene

    nadstrešnice. prljavi astali. ostaci snega pored

    plehanih magacina. plavi stari autobus. tezga

    za tezgom. česma. čuvar sa psom me

    isteruje. iz zemlje rastu planine i

    nebo. crkva prekoputa

    budimpešta 8. februar 1993

     

     

     

    459/3194

     

    1425  sakupljači kartona sa ulica vuku svoje kartone na sabirno mesto u ulici dahany

          

    1426  pred hodačkom skulpturom putnik sándor

    körösi csoma. uzbudi me štap u njegovoj ruci

     

    1427  neprimetno pružena ruka slepe žene. kada

    sam joj stavio sitniš osetio sam nežnost njene šake

          

    1428  sa kakvom dubinom zahvalnosti me je gledala mlada

    prosjakinja. najsrećniji sam kada dajem. hvala prosjacima

     

    razgovarali smo u dnevnoj sobi

    380. hodanje

    hodali smo andrea i ja i razgovarali u sobi hodanja

    sedeli smo hodajući. idu dvoje ljudi bili smo nas dvoje

    a ja sam oko ponoći sa mesecom prelazio margit most

    mesec se kupao dunavom. na mirnoj površini sijao je u

    punom sjaju a onda bi upadao u virove i prelamao se

    treperio i krivio u nepredvidljivim linijama. crkva

    prekoputa. gledao sam ga gledao sam ga

    budimpešta 9. februar 1993

     

     

     

    460/3193

     

    1429  bilo šta bilo šta

     

    1430  kako je snažno trčao mladić u naočarima da stigne

    i stigao je kola koja su zastala na semaforu. ljudi su mu dali neki

    urolani projekat vezan kanapima. evo ga rumen prolazi pored mene 

     

    1431  povređenost pretvoriti u oproštenje

     

    1432  uživam u lepoti crnog kamenog vlažnog puta

    utabanost tih prelaza dokazivala je njihovu korisnost

     

    život i umetnost

    381. hodanje

    hodao sam sa andreom do citadele

    pričali smo o snazi života koja te vuče u

    život i snazi umetnosti koja te gura u umetnost

    ona je otišla u peštu a ja sam kružio budimom. svratio

    sam do marxima i došao do panonija u. 34 i odmah legao

    odmarao telo od hodanja. došao laslo lantoš i otišli do žuže

    dardai i janoša. pričao sam o sporosti. jeli smo narandže

    gledao sam ga gledao sam ga. kako sam samo

    oko ponoći pogledao noć nad budimpeštom

    budimpešta 10. februar 1993

     

     

     

    461/3192

     

    1433  dakle u budimpešti su plastične narandžaste

    korpe za otpatke. ima ih na mnogo mesta

     

    1434  istorija i kultura đubrišta 

     

    svet je jedno

    382. hodanje

    besan sam jer sam nemoćan. ali

    na suncu i hodanju ode bes. jer ovo nije drugo

    do ono i zaista ovo si ti. u srpskim narodnim novinama

    pričasmo o novim vremenima koja su starija od starih

    vremena. uveče ugledah želimira žilnika dao mi je 120

    maraka. i u blagoj noći polako se vraćasmo jelena i ja

    kako sam samo oko ponoći pogledao noć nad

    budimpeštom. prepisujem hamvaševe

    tekstove o budnosti

    budimpešta 11. februar 1993

     

     

     

    462/3191

     

    1435  štefica. jelena. goran. igor. petar. ja i tokajac vino sa severnih obronaka mađarske 

     

    1436  pročitao sam i iscepao izbor iz savremene engleske proze

    i bacio ga u dunav. posmatram bele papiriće kako otiču vodom 

     

    1437  dugačka betonska ograda i drvored platana. neonska svetla se pripaljuju

     

    ljiljanina pogača

    383. hodanje

    kako idem polako a odem daleko

    plavi mercedes i žuti dugački tramvaji dok prelazim

    bulevar robert karoly i nastavljam lehel ulicom. plavi

    elektronski sat koji se okreće pokazuje 2 stepena celzijusovih

    i 15 časova i 34 minuta. čitam starija žena uči povređenog psa

    da hoda. da mi reči budi pre reči. danas je dunav zelenosiv

    danas već postaje juče. prepisujem hamvaševe

    tekstove o budnosti. živote ženo moja

    budimpešta 12. februar 1993

     

     

     

    463/3190

     

    1438  stara baka sa pletenom ljubičastom kapom zastane da se

    odmori i osloni svoju tašnu na klupu zatim gleda u smog i izmaglicu 

     

    1439  dobro se napio

     

    1440  alkohol mi za sat-dva umanji zamor od viška koncentracije

     

    okean ponavljanja

    384. hodanje

    zebu mi ruke. zavlačim ih u

    rukave. subota je malo je ljudi na

    ulicama. radnje su zatvorene. tri prostitutke

    se nude i presreću svakog muškarca. one

    stalno rade. nema muzike i zato sve što čujem

    kao muziku zapisao sam pre dvadeset godina

    a sad mislim na žito. živote ženo moja

    zrnevlje koje niče iz mojih koraka

    budimpešta 13. februar 1993

     

     

     

    465/3188

     

    1441  da nisam došao danas na dunav ne bih znao da je po njemu opet počeo da plovi led

     

    1442  nemojte čitati dok hodate - u prolazu mi kaže jedan gospodin - odmarajte oči

     

    1443  a da nisam došao i na ovu stranu margit ostrva ne bih znao da sam pod

    brojem 1441 slagao. led ne plovi dunavom nego se topi iz zimovnika i otiče

     

    1444  kako je uzana ova ulica u sentandreji

     

    uz dunav

    385. hodanje

    bio sam gladan kupio

    sam krofne sa pekmezom

    posle sam kupio i jednu jabuku

    umetničko stvaranje je viši stepen

    neposredno pripremanja za smrt ili što je

    isto to je sučeljavanje čoveka u višem nivou

    bivstva od svetovnog života čitao sam kod hamvaša

    uveče smo petar i ja otišli u sent andreju. stari šajkaški

    grad. uske ulice protiv vetra. mnogo crkava. kuće senke

    kuća i kaldrma. nikog na ulicama. ljudi su u kućama

    čekaju dan. prolazimo kroz pomaz i kalas. zrnevlje

    koje niče iz mojih koraka. kaluđersko

    žito i vode seoba

    budimpešta 15. februar 1993

     

     

     

    466/3187

     

    1445  koliko godina još treba da bi se iznojila moja sujeta. hiljadu. dve. deset

     

    1446  vratiću se neću izazivati ovog psa koji me iz

    daljine gleda ležeći na sredini puta kojim neću proći

     

    1447  znoj

    znoj je kada postanem

    gola voda. znojem se vraćam

    nežnosti. volim da se znojim jer

    znojenje je sejanje. a znoj je obrnuti

    sok. kada se dobro oznojim postajem

    žedan kao vuk. a kada se dohvatim

    soka na nekoj travi pijem ga kao

    lud. znoj to je kada se okupam

    sobom

    (iz rečnika hodanja)

     

    ja ciganin

    386. hodanje

    hodao sam sa žužom i

    janošem po šumi. videli smo

    rad jozefa košuta i otišli u kašakov

    muzej. kašak pecaroš i bitanga koji je

    hodao od budimpešte do pariza. čitao sam

    njegovu hodačku pesmu pre pet godina

    hodajući od helderlina do remboa. danas sam

    hodao po ciganskom kraju. ja ciganin. cigani

    taj veliki kosmički narod. počinje hladnoća. još

    je zima tu. hodajmo cigani. kaluđersko žito i

    vode seoba. vode seoba se pretvore

    u izmešanu krv naroda

    budimpešta 16. februar 1993

     

     

    i

     

     

    nikada kraja

    uzbudljivoj dobroti

     

     

    sa kakvom dubinom zahvalnosti me je gledala mlada

    prosjakinja. najsrećniji sam kada dajem. hvala prosjacima

     

     

    bilo šta bilo šta

     

     

    kako idem polako a odem daleko

     

     

    znoj to je kada se okupam sobom

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    ti si moj prvi tekst

    pevan i stvaran

    ritmom od deset 

    godina

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    posle 12 km počinje ruža da radi

    26. april 2025.

    27537. dan mog života

     

     

    439/3214

     

    bolestan

     

    pristajem živote

    pričanje života život pričanja

    kako je patila marina cvetajeva

    budimpešta 20. januar 1993

     

     

     

    440/3213

     

    1372  ruka nad dunavom kad krene vetar

     

    1373  ko je ko šta je šta ruža je ruža je ruža (posle razgovora sa ovim ljudima i onim ljudima)

     

    1374  javnosti spasi me

                                                                       

    1375  pevanje. tajna je da nema tajne nego samo pevanje

     

    1376  za ručkom poklonio g. neneziću moju spoznaju

     

    ja sam sin i belog luka

    364. hodanje

    gradom iskidan. kidam se pa se smirim

    kidam se jer mi je lice grubo a tabani meki

    kidam se jer je teško podneti izgovorenu reč. kidam

    se jer mi je jedna noga napred a druga nazad. ne

    zadnja je noga napred a prednja nazad. ne zadnja

    prednja noga je sada nazad. ne da. kako je patila

    marina cvetajeva. kidam se i od smeha

    budimpešta 21. januar 1993

     

     

     

    441/3212

     

    1377  žolt kanjo i ja gledamo 120 godišnji libanski kedar

     

    1378  jo daloglašt - kaže mi žolt

     

    1379  gde si da vidiš kako se dunav plavi

     

    mladi žolt

    365. hodanje

    iz grada odosmo žolt

    i ja u brda na šumske zemljane

    staze. spuštasmo se jednom vododerinom

    na drveću mahovina ovde je vazduh čist. pričamo 

    o toroovom valdenu. o učitelju. sa vidikovca gledamo

    i zamišljamo nas dvojicu na margit mostu na kome smo

    stajali pre dva sata i gledali u ovom pravcu gde sad

    stojimo i odakle sad gledamo. staze kroz šumu

    šumom ka stazama. kidam se i od smeha

    na marksovom trgu su nas legitimisala

    dva milicionera

    budimpešta 22. januar 1993

     

     

     

    442/3211

     

    1380  reka sam: radim

     

    1381  oh koliko nežnosti u čvrstoći

     

    1382  misli koje lete kroz vazduh i snovi koji se uzajamno sanjaju 

     

    petar milošević

    366. hodanje

    kišoviti dan hodam po sredini

    eržebet mosta. volim da hodam po

    sredini puta. lepo je osećam tada punoću

    puta punoću koja traje i putuje. na sredini puta

    osećam sredinu uči me i vodi napred. sredina

    je lepa i pojam lepog je lep. i svakodnevno

    prelaženje mostova je lepo. na marksovom

    trgu su nas legitimisala dva milicionera

    hodajmo dalje

    budimpešta 23. januar 1993

     

     

     

    444/3209

     

    1383  pola šest je spustilo se veče. peštanski radnici u kombinezonima utrčavaju

    u radnički hotel. vetar duva. nad budimom mlad mesec i mnogo nijansi plave boje

     

    1384  hodam ulicom lajoša kašaka koji je hodao kao i ja

     

    1385  kao dve laste ljuljaju se na vetru dva trepteća narandžasta semafora

     

    samo strpljivo

    367. hodanje

    po ulicama budimpešte parkirani

    automobili pa propuštamo jedni druge u

    uzanom prolazu od branika do kuće. uvek

    kada ga ugledam obradujem se njegovoj lepoti

    dunave lepoto lepoto vodena. na sredini hodanja

    posetili smo marijetu i stojana. na podu jedna od

    zadnjih adijevih fotografija u kaputu liči na bunjuela

    da da nastavljam po vetru. hodajmo dalje. u

    ulice pešte uvlači se hladni ponoćni vetar

    budimpešta 25. januar 1993

     

     

     

    445/3208

     

    1386  policajac čuva spomenik sovjetskim oslobodiocima

     

    1387  pete patike na ruži lutanja

     

    1388  čuvam sve patike. sve olovčice. zarezače. polomljenu kašičicu

     

    sa budimpeštanskih ulica preveo miroslav mandić

    368. hodanje

    po ostrvu margit na vetru i ulicama pred ponoć. ženu je udario auto

    fotografije iz filma dušana makavejeva. majls dejvis izlepljen po celom gradu

    neprestano me gleda u oči. u gradu sam da bih podmirio grad. bio među ljudima

    vezanih marama oko glave mladi rolšuaši opušteni rolšaju među gomilom i

    piju pivo. zlo je neaktuelno. noću toples klubovi. u ulice pešte uvlači

    se hladni ponoćni vetar. sve se vrti oko prolaza - rupe spasa

    budimpešta 26. januar 1993

     

     

     

    446/3207

     

    1389  vetar kao prošlog januara u holandiji 

     

    1390  polako se hvata led po baricama

     

    1391  kad kažem da sam ja evropljanin onda kažem

    ja sam bogatstvo koje niko neće jer ne vide da je bogatstvo 

     

    1392  posle 12 km počinje ruža da radi

     

    plač bez suza i suze bez plača

    369. hodanje

    hodao sam sa slavicom. kružili smo u brzom

    hodu. pričala mi je o sarajevu. izbegla je sa ćerkom

    strah. užas. groza. neispričljivo. zato i hodam. umetnost

    kao iskupljenje. zato hodam i ovde jer uvek i svugde živi

    užas. na hladnoći i vetru ulice postaju mračnije kaldrma

    zlokobnija kuće zagonetnije. stvari su jednostavne i tamo

    žive radio slušaoci koji ne slušaju ovaj radio. sve se vrti

    oko prolaza - rupe spasa. da znaš

    budimpešta 27. januar 1993

     

     

     

    447/3206

     

    1393  moje beskućništvo me boli i plavi se u plavom

    predvečerju. hodam preko dunava. na budimskim izbrežjima sneg 

     

    1394  pišem u zelenim rukavicama kupio sam ih u sibiu u rumuniji

     

    jer sve me strašno boli

    370. hodanje

    toplina mi je uvek nedostajala kaže

    edvard stahura. osećam to kao i ovo sunčano

    popodne. neželjeni stranac što gleda sve oko

    sebe kao svoj dom. pri kraju hodanja mislim na

    pesnike i umetnike koji su tako mnogo patili

    prelazim most volim to da radim. osećam se

    slobodan hodajući nad vodom gledajući

    odakle dolazi i gde otiče dunav. tu sam

    na svom. da znaš vraćam se

    odlazeći napred

    budimpešta 28. januar 1993

     

     

     

    448/3205

     

    1395  pada sneg. sa decom u izbegličkim logorima u selima veše

    i nagyatad. kada ćemo kući pitaju me žene u pletenim maramama

     

    1396  civilizacija se neprestano ogleda u neprestanim logorima 

     

    izbeglički logori veše i nagyatad

    371. hodanje

    laslo. laci. kamila devai nađ i ja smo posetili

    izbeglice u logorima. ratoborni ipak na kraju gube

    kada smo ušli u selo detinjstva kamile nađ ona je

    trčala po njemu kao u detinjstvu. uzbuđenost i detinji

    pokreti. žena se pretvorila u ptičicu. ispratila sam oca

    na ž. stanicu i u povratku brojala 2.071 koraka do

    moje kuće. a padao je sneg. ja sam im pričao

    o lepoti kamiona. vraćam se odlazeći 

    napred. izbeglice u mojim koracima 

    budimpešta 29. januar 1993

     

     

     

    449/3204

     

    1397  ipak sam osetio dani su duži. krenimo ka letu

     

    1398  hodam po snegu. dunav se zlati

     

    1399  u rečima da mi živi i telo i slika. u telu da mi živi i slika i reč. u slici da mi živi i reč i telo

     

    zoltán czvitkó

    372. hodanje

    hodam da bih dao i dobio

    jedan korak daje drugi dobija

    večeras se otvorio hangar. mnogo

    subotičana. lepe žene. moćni stari muškarac

    sa lulom. temperatura je nešto ispod nule. okolo

    se sve beli. zimsko sunce greje kao i subota u

    kojoj se stišava šestodnevni umor. izbeglice

    u mojim koracima. dva koraka da 

    dam jedan da dobijem

    budimpešta 30. januar 1993

     

     

     

    451/3202

     

    1400  u XIV kvartu ulica tito zamenjena je imenom ruža

     

    1401  sve je sažimanje

     

    1402  sve je sažimanje kažem jer sam danas 45 dana ruže lutanja i posle 373

    hodanja načinio 10 miliona koraka pišem to stavljajući tačku na 10.000.037 koraku

     

    hajde mi pročitaj neko hodanje

    373. hodanje

    ulice raskrsnice kuće prodavnice ljudi znaci

    hladno je grebe me po nahlađenom grlu. žurim

    danas sam čuo da sam odbijen za pomoć ruži

    trebalo je to podneti istisnuti. psi su se igrali na

    snegu. na periferiji grad prestaje da bude grad

    oseti se priroda tu sam na ivici spušta se veče

    dišem u šal. nemam nikakvih utisaka. dva

    koraka da dam jedan da dobijem

    tek bez utisaka žive reči

    budimpešta 1. februar 1993

     

     

     

    452/3201

     

    1403  uvek ti bivši mladići koji su postali pijanci. jedan veliki

    bradati dobar ko velika pogača u ulazu ulice wesselényi u. 63

     

    1404  toplina koja se izliva prema drugoj osobi

     

    ni na nebu ni na zemlji. i na zemlji i na nebu

    374. hodanje

    hodao sam oko margit ostrva po suvoj kori belog snega po kome

    je bleštalo sunce kao šestog dana pod brojem 25 i 313 dana pod

    naslovom bleštavilo. oznojio sam se na hladnoći. sedeli smo jelena

    i ja u marximu i posle je bilo hladno pa sam ušivao krpe u jaknu i u

    pantalone za levu butinu. uveče smo bili kod đerđ konrada. judita

    marijeta. arpad. stojan. jelena. đerđ i ja. pričao sam im o ruži. o

    spomenicima. o ovim tekstovima koji teku i teku raspeti

    između stopala i šake. tek bez utisaka žive reči

    odlazim ne napuštam nikog naprotiv

    budimpešta 2. februar 1993

     

     

     

    453/3200

     

    1405  dokazivanje je pojam slabiji od istine kaže hofšteter

     

    1406  hodam pored dečijeg groblja

     

    1407  hodam i napišem. sledeća rečenica je pogrešna. prethodna rečenica je istinita 

     

    1408  prelazim ulicu alkotmány i osetim volim budimpeštu

     

    ja lažem

    375. hodanje

    hodao sam bécsi ulicom i

    čitao o čudnim petljama ja lažem

    na groblju su me napala dva psa. kupio

    sam dva kolača sa sirom. ćutim a kad

    govorim govorim. onda me reči vode sada

    me vode koraci. melanholičan sam. hoda mi

    se u proleće. hoda mi se u leto. pada veče

    odlazim ne napuštam nikog naprotiv

    sa tobom sam

    budimpešta 3. februar 1993

     

     

    i

     

     

    pevanje

    tajna je da

    nema tajne

    nego samo

    pevanje

     

     

    reka sam: radim

     

     

    oh koliko nežnosti u čvrstoći

     

     

    civilizacija se neprestano ogleda u neprestanim logorima 

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja ti

    si radost

    lutanja za

    svetim

    lutanjem

    i

    bogom

    jedinim

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    tobom sam i

    sam postao

    lutalica i

    bog

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    u tebi se rađala

    moja ljubav za boga

    jer sve što sam pevao

    stvarao hodao na ruži

    lutanja je i od mene

    samog činilo

    bogom

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    bog te je

    stvorio

    ružom

    boga

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    jednostavnost u mojim knjigama je posvećena nevinima

    25. april 2025.

    27536. dan mog života

     

     

    424/3229

     

    1337  budim noću. prošlost. franc list. kaldrma. zidovi kamenih kuća

    svetlost velegrada. dole u ravnici tamo gde je živeo puk sada žive svi

     

    1338  nemam ništa da kažem ni šta da hodam ali hodam i to kažem

     

    1339  kao vrtlar kroz ružičnjak

     

    trinaesto noćno hodanje - gledajući led na dunavu

    352. hodanje

    gledali smo ga nebojša i ja. sve ga je više. desna obala na budimskoj strani je

    u ledu. pričali smo o budućnosti i duši koja spava. led je bio zloslutan nezaustavljiv

    i tvrd. promena vode. pište alarmi automobila po ulicama. sve manje imam šta da

    kažem govori se samo. pri kraju hodanja oko ponoći skinem kapu i rukavice

    raskopčam se skinem šal greje me hladnoća. skrećemo u

    amerikai utca. do katikinog stana

    budimpešta 5. januar 1993

     

     

     

    425/3228

     

    1340  tlo na kojem stojiš si ti

     

    1341  uzbuđen rimskim zidinama

     

    1342  tri sata noću vučem noge po zaleđenoj kiši. šmrčem. guramo tridesetiprvi kilometar

     

    1343 kao vrtlar kroz ružičnjak zimi

     

    četrnaesto hodanje - iskupljenje

    353. hodanje

    jedan čovek se davio i spašavao držeći se za santu leda

    vikao je mi smo prolazili nemoćni padala je neka vrsta ledene

    kiše. policija i vatrogasci su pokušavali da ga izvade. jelena i ja smo

    hodali ka sentandreji 33 kilometra ka iskupljenju. nije lako hodati a kamoli

    se iskupiti. tri je noću. još malo. kako je malo daleko. nisam znala da kod

    hodanja bole ruke rekla je jelena. hamvaš je podignut u velikoj hladnoći u

    odsustvu koncentracije koju su svakodnevica nesporazumi sa bližnjima 

    i traganje za prenoćištem stalno narušavali. trideset tri kilometra

    četrnaeste noći. u spomenik je ugrađeno 352.914 koraka

    (268 km). svetlost i vatra šibica. odlazim dalje spomenik

    nek raste. do katikinog stana. u sobi nas je

    čekala paradajz čorba sa taranom

    budimpešta 6. januar 1993

     

     

     

    426/3227

     

    1344  izašao sam na ulicu hladno je i pada hladna kišica

    pogledam osetim spomenik je noćas podignut. spomenik - bezbrižnost

     

    1345  srećan sam zbog malog jezika sa kojim govorim na kome sam rođen

     

    1346  (zavija pas)

     

    1347  sa kojim pišem. mumlam. vičem. ćutim. oko koga se

    spotičem u kome se odmaram kome sve dajem jer mi sve daje

    sa kojim kad zimi hodam po hladnoći zavijam kao gladni vuk u planini

     

    pružili smo korak

    354. hodanje

    pružili smo korak srđan i ja i ubrzo

    prešli distancu. ceo dan se budimpešta klizala po

    zaleđenim ulicama. leva noga mi je isklizila i zato sam već

    bio na zemlji čak sam i kolut nazad napravio kad već padam

    večeras mi je milorad krstić pričao o knjizi ruža lutanja. uživao

    sam slušajući kako ove reči žive u drugima. sa puta u nečiju

    dušu. kao lasta kad proleti u proleće. kao sunce što se svako

    jutro rađa. u sobi nas je čekala paradajz čorba sa taranom

    kao topli gutljaj paradajza u mojim grudima

    budimpešta 7. januar 1993

     

     

     

    427/3226

     

    1348  preselili se u panonija ulicu 34/III stan 1. mala lepa garsonjera 2 kreveta 300 dm 

     

    1349  napor u umetnosti. neprestana koncentracija. stalno uverenje

    hrabrost u iskrenost. podneti sumnju drugih. podneti sopstvenu sumnju 

     

    1350  smeti biti

     

    1351  umetnost je celina

     

    opuštanje - otopljavanje

    355. hodanje

    smiren hodam sa srđanom pričamo o pisanju

    pisati čoveče i ništa više. znači hodati i pisati. da disati

    hodamo i jedemo kolače sa sirom. srđan odlazi metroom kod

    katike i ištvana po stvari jer se selimo. ja nastavljam da hodam

    niz dunav. otopljene ulice su vlažne i prestaje klizanje. kao

    topli gutljaj paradajza u mojim grudima. lutanje i seljenje

    budimpešta 8. januar 1993

     

     

     

    428/3225

     

    1352  da li da uđem u tramvaj 2 ili 2a

     

    1353  bez dileme nastavljam dalje

     

    1354  ego nestaje u naporima. prijavim poslovima. stvaralaštvu. u radu za druge

     

    prelivanje

    356. hodanje

    preko mostova. budimom

    samo ići. da je snage i nikad stati. i

    drugi bi da hodaju. slavica. nada. hodamo

    kroz maglu. dunav teče. ne vidim ga osećam

    vlažnost i njegovu snagu. igra svetlosti i magle

    nijanse. prelazi. pretapanje. razlivanje. treperenja

    utapanja. slivanje. nestajanje. uranjanje. prelivanje

    odlivanje. zračenje i prestajanje zračenja

    lutanje i seljenje. i drugi bi da hodaju 

    budimpešta 9. januar 1993

     

     

     

    430/3223

     

    1355  postojanje. postojanje. da. neko postoji u ovoj osvetljenoj brodskoj kabini na kraju

    dugačkog šlepa koji veći od velikog klizi po vodi. veliko tamno gvožđe koje ne tone

     

    1356  knjige

    tek sam na hodanju

    osetio kako su knjige

    odličan predmet za džep. i kako

    lepo pristaju šaci. čitajući ih u malim

    dozama sve što sam pročitao bilo je

    meni namenjeno. bile su to poruke živa

    jevanđelja. volim tri načina čitanja knjiga

     

    1 - da ih držim u ruci

     

    2 - da ih listam

     

    3 - da gledam nekog dok čita knjigu

     

    toliko su knjige žive da ih nije potrebno

    ni čitati. sve knjige govore o knjigama koje

    još ne postoje. svaka knjiga je put do druge

    knjige. najlepše su nepročitane knjige. najviše

    me privlače još nenapisane knjige. volim samo

    jednu knjigu i ona mi jako liči na konja

    (iz rečnika hodanja)

     

    brodogradilište i štrand

    357. hodanje

    hodam. ulice. šlep. mostovi. mraz i magla

    svetlost na šlepu. talasi i metal. zelena svetlost

    na komandnoj kabini. drvoredi. zagasitost. preko

    mostova preko mostova. lepo je. i kad već jeste

    neka i jeste. kako je bio lep taj šlep. mađari. i

    drugi bi da hodaju. a tek šlep kako je bio lep

    budimpešta 11. januar 1993

     

     

     

    431/3222

     

    1357  promene

     

    1358  smrt je ljubav

     

    1359  sve što jeste živo je

     

    toplo je danas

    358. hodanje

    sa srđanom pored dunava

    budim osvetljen. prolećni dan u

    januaru. pričamo o jednom. pričamo o

    promeni. jedno i promena. sve reči koje

    pišem su muzika jer sve što jeste jeste kao

    muzika. čitam vesnino pismo o svetom franji

    gledamo lepotu budimpeštanskih visećih

    mostova. a tek šlep kako je bio lep

    osloboditi se sebe

    budimpešta 12. januar 1993

     

     

     

    432/3221

     

    1360  sa drugima hodam kroz sebe

     

    1361  kako korak lepo nastane i kako lepo nestane

     

    1362  druga stvarnost

    tek sa doživljavanjem druge 

    stvarnosti osećam šta znači reč

    isto. tek odande živim ovde. kao što

    tek bogom jesam. ali zašto sam tu a ne

    u njoj. biti znači biti i ovde i tamo. da nije

    tako ne bi ni bog bio sa nama. a nekad dok

    hodam gledajući čini mi se da je on samo ovde

    druga stvarnost to znači izdržati. to je krhkost u

    kojoj život jedino slobodno živi. postoje tri kapije

    za ulazak u drugu stvarnost. kapija kroz koju ja

    ulazim zove se običnost. postoje i tri načina da

    se pređe u drugu stvarnost. ja se služim trećim

    mogao bih ga nazvati konjskim ili magarećim

    jednostavno krenem i idem i ni ne znam

    kad pređem. blaženstvo ne

    prepoznaje granice

    (iz rečnika hodanja)

     

    raditi gradove

    359. hodanje

    hodamo nada i ja oko dunava

    dunav teče mi kružimo. koja je snaga

    u ženi koje su mogućnosti u mogućnostima

    da ja radim gradove. radim ih po celoj površini

    po svakom detalju. stari trgovi u budimu

    osloboditi se sebe. hodam po jednoj

    nekadašnjoj rimskoj pokrajini

    budimpešta 13. januar 1993

     

     

     

    433/3220

     

    1363  radim gradove. ulicu po ulicu. trg po trg. park po park

    kapiju po kapiju. lice po lice. da se sve pamti i sve zaboravi

     

    1364  svakog dana posejem kilogram pšenice po ulicama kilogram mojih koraka

     

    kako mi je prijala supa od praziluka

    360. hodanje

    koraci pšenica. hodanje je hleb duši. koracima hranim

    gradove. hranim ih i radim ih onako kako su hodali nomadi

    hodam kako su hodali hodočasnici. onako kako su hodali

    umetnici. kako mi je prijala supa. hodam po jednoj

    nekadašnjoj rimskoj pokrajini. pokrajini od tabana

    budimpešta 14. januar 1993

     

     

     

    434/3219

     

    1365  prihvatam sve

     

    1366  svake noći dođi do loše savesti i po danu je u hodu ishodati

     

    1367  pešta mi u jednoj budim u drugoj butini

     

    januarska svetlost

    361. hodanje

    posle dvadeset dana u punoj

    dnevnoj svetlosti sve se vidi. dunav

    se zasvetli zaista zaplavi to mu je dato

    od neba. brdoviti obodi sa budimske strane

    igraju se pred mojim očima. sunčeva svetlost iz

    vode greje me kroz moje zenice. pokrajina

    od tabana. tabani rečenice 

    budimpešta 15. januar 1993

     

     

     

    435/3218

     

    1368  pitao me laslo lantoš kako pišem u hodanju. evo ovako

     

    1369  radnici čiste tramvajske šine

     

    rockov galerija - marxim pab

    362. hodanje

    danas sam prvi put krenuo sa prijateljima

    ispred rockov galerije (subota 11 h) i hodali smo

    do marxima. došli su sava i ljilja babić. i laslo lantoš

    pričali smo o lazi kostiću i adiju. o promeni senzibiliteta

    koji se sada događa svakih 5-6 godina. pričali smo

    o noževima. čakijama. bricama kod sremaca

    bunjevaca i mađara sikuljaca. pričali smo o

    etničkoj muzici. tabani rečenice. koja

    dolazi iz dubine zemlje 

    budimpešta 16. januar 1993

     

     

     

    437/3216

     

    1370  jel čuješ most pitam tibiku

     

    1371  jel nameravaš ovo da napišeš pita me tibi dok ga prelazimo novopeštanski

    železnički most a on mi pokazuje rukom gustu prazninu od magle koju jedino vidimo

     

    tibika

    363. hodanje

    al smo lepo hodali tibika

    i ja od sentandreje do nugatija

    tibika je četrnaestogodišnjak ja sam

    mu drug. pričam mu o putu dok hodamo

    po njemu i gledamo ga. uživamo u magli

    nad dunavom. da. jednostavno pisati zar 

    ne tibi. jednostavnost u mojim knjigama

    je posvećena nevinima. koja dolazi

    iz dubine zemlje. raskošna

    nevinost

    budimpešta 18. januar 1993

     

     

     

    438/3215

     

    bolestan

     

    đerđ konrad

    raskošna nevinost

    pričanje života život pričanja 

    budimpešta 19. januar 1993

     

     

    i

     

     

     smeti

    biti

     

     

    umetnost je celina

     

     

    ego nestaje u naporima. prijavim poslovima. stvaralaštvu. u radu za druge

     

     

    svakog dana posejem kilogram pšenice po ulicama kilogram mojih koraka

     

     

    koraci pšenica. hodanje je hleb duši. koracima hranim

    gradove. hranim ih i radim ih onako kako su hodali nomadi

    hodam kako su hodali hodočasnici. onako kako su hodali umetnici 

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    ti si hleb

    nasušni

    i

    hleb

    nadnaravni

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    promena pravca uvećava ples

    24. april 2025.

    27535. dan mog života

     

     

    413/3240

     

    1307  prošla je ponoć. hladno je smrznula su mi se jaja. baš treba hodati. mastilo se ledi

     

    drugo noćno hodanje

    341. hodanje

    ledi se. hodali smo jelena i ja. zadnji sat sam

    hodao sam. u hladnoj noći tekao je topli dunav. u

    maju sam hodao go njegovim obalama. sada sam umotan

    u krpe a ipak je hladno. dok ovo pišem gore mi obrazi od zime

    pri kraju hodanja sam osetio kako gradim spomenik. noć se uvlači

    u dušu hladnoća u kosti. i pored zla ovaj svet živi jer živi od boga

    hranjen bezbrojnim gestovima dobrote u svakoj sekundi. hranjen od

    bezbroj bića koja čine ljubav. ne dišemo mi vazduh nego ljubav koju

    su drugi stvorili za nas. prepone su mi hladne. ko vidi, vidi. tragovi

    spomenika odlaze u reči sa rečima u priču. ko čuje čuje. bog je

    jedina stvarnost ponavlja stalno bela hamvaš reči koventri

    petmora. sa mnogo ljudi smo prisustvovali rođenju

    boga. hodajući pod svodom nebeskim

    budimpešta 25. decembar 1992

     

     

     

    414/3239

     

    1308  i večeras mastilo svedoči o hladnoći (penkala više nije htela da piše)

     

    treće noćno hodanje

    342. hodanje

    opet hladnoća pali beznađe nade što jamu

    kopa. bili su vera zoltan i tibor. upalio sam šibice i čitao

    hamvaša. da. nastavljamo jelena i ja baš onako kako je hamvaš

    govorio o don kihotu. besmisleno do nežnog poljupca hladnoće. do

    verovanja. da do verovanja. u hodu je spas. i za druge spas. da da zima

    je to. nem nepoznat neprimećen svako veče počinjem sa toplim hodanjima

    patnja je toliko puta ponavljana da jedino što nam ostaje jeste da budemo

    dostojni patnje. uživam u klizalištu prepunom mladih ljudi. ljubav živi u

    kamenju i u vetru. ljubav je utočište i stidu i ironiji. video sam

    debeli sloj mraza po travi hodao po njemu. hodajući

    pod svodom nebeskim. da da strah je to

    budimpešta 26. decembar 1992

     

     

     

    415/3238

     

    1309  četvrto veče. sam sam pred bibliotekom. čekam da li će neko doći. sam ću

    zapaliti šibice pročitati nekoliko hamvaševih reči i krenuću spomeniku u naručje

     

    1310  podižući spomenik spuštam ga u svoje srce

     

    1311  plove sante leda dunavom

     

    1312  kleknuti kleknuti kleknuti

     

    1313  promena pravca uvećava ples

     

    četvrto noćno hodanje

    343. hodanje

    hodao sam sam. sam zapalio šibice i

    čitao hamvaševe reči. prešao sam dunav i hodao

    budimpeštom. svratio sam u crkvu. svečanost molitve. ko će

    ishodati do kraja. danas sam ishodao sam. milicioneri su mi tražili

    pasoš. ja sam tražio tople ulice a noge su mi plele meki džemper da

    me štiti od straha koji se širi sa balkana. danas nije bio niko. niko me je

    okruživao i bili smo zajedno. verni niko sa njim je uvek tako mirno sa njim

    se vidi sve ostalo. lepa devojka izlazi iz taksija. iskrivljeni mladić sa belom

    torbom. parkirani kamion-dizalica. izlupani led u vodoskoku ispred biblioteke

    sam sam zapalio šibice sam sam čitao hamvaševe reči i krenuo sam. prešao

    sam most szabadság i video tek tu i tamo tanke krpe leda kako plove dunavom. o

    ljubavi je reč. širi se svakim korakom. svaki korak me vodi novom koraku predaje

    me u naručje nepoznatog tla prema miru koji me prima jer ga želim jer me želi da

    budemo jedno. tu i sada tkanje stopalima periferijom poniženog tela odbačenog

    od spiritualista. za džabaka ubijano od materijalista. u stopalima živi duhovna

    baština čovečanstva. golicaju nas tabani jer su nam nepoznati domovina koje

    se ne sećamo. hodam i pletem. odisej u pletivu. borba lukavstvo avantura

    zamenjeni strpljivim stopalima što pletu laticu po laticu tlo ljubavi. bože

    daj mi snage i unutrašnje svetlosti da hodam radostan i bezbedan

    u prostorima straha. da da strah je to. molim hodam hvalim

    budimpešta 27. decembar 1992

     

     

     

    416/3237

     

    1314  da svet koji rađam bude nepoznat nov. nepoznat i nov

    u nepoznatom i novom i nepoznat i nov u poznatom i starom

     

    1315  pogledam stvar od gore a počnem da je radim od dole

     

    1316  još zuji od hladnoće

     

    peto noćno hodanje

    344. hodanje

    hodanje po mraku. dunav se sija kao crni

    dijamant. lako smo ishodali 23 kilometra. u noći

    se vidi mnogo manje. u noći se spava. gledamo nazive

    ulica. dunav se valja. hodam. iz kanalizacije se isparava topla

    voda. išli smo da ostavimo pismo peteru esterhaziju. u 22:10 sam

    belu kovertu bacio u njegovo dvorište. pismo je ležalo na ciglama

    ut. emod 20 budapest. dunav se svetleo kao crno ulje. preko mosta

    hladnoća prlji obraze više desni sa čije strane dolazi hladna struja

    iz planine. sve što vidim počinje da biva spomenik ljubavi. pogledaj

    preko ulice i videćeš ženu u crvenom kaputu kažem jeleni. ona

    pogleda i ugleda je. noć je noću ljudi spavaju. molim

    hodam hvalim. spavaju sa životinjama i biljkama

    budimpešta 28. decembar 1992

     

     

     

    417/3236

     

    1317  opiranje

     

    šesto noćno hodanje

    345. hodanje

    manje je hladno. šakama je čak toplo

    u rukavicama. osetim prepone se greju. preponama

    podižem spomenik. prolazim. nije lako. ali sreća je to hodati

    svako veče svaki dan. kako biti svakog trenutka zahvalan. ej zeleno

    lišće. hodam pored kuća. saginjem se uzimam otiske sa budimpeštanske

    kaldrme. ej zeleno lišće koje sada spava u soku drvetovom. trebalo bi da

    pišem o besu. da ga iskažem i da ga reči prime u sebe a reči će ga već smiriti

    i iskaliti. mnogo se toga skupilo u telu jer telo i jeste hram otvoren za sve i svakog

    pa i za povrede i ljutnju. čudno je ovo građenje spomenika. gradi se a ne gradi se u

    trenutku sam osetio hej pa ja ništa i ne gradim ali sam graditeljski nastavio. znam

    možda će na samom kraju spomenik nići kao božansko prisustvo u drvenoj

    kašici i u čarapi u ključevima i lancima. bes se seli sretan mu put

    spavaju sa životinjama i biljkama. hodam pored kuća

    budimpešta 29. decembar 1992

     

     

     

    418/3235

     

    1318  danas je sedmi dan noćnog soneta - hamvaš. spomenika anonimnim snagama

    ljubavi i zato ljubavi nema u meni i bližnjima kao što su čistaču cipela prljave njegove cipele

     

    1319  da da bog. daće bog

     

    sedmo noćno hodanje

    346. hodanje

    hodao sam malo jer noćas nisam spavao

    neispavani hodač se smrznuo na hladnoći koja

    mi je padala pred očima. danas sam lepo pričao sa

    miloradom krstićem o spomeniku. spominjanjem. sećanjem

    živom sećanju koje je ponavljanje a ne sećanje. kada se sećamo

    vraćamo se unazad. kada ponavljamo dogođeno dolazi do nas sada

    učio je kjerkegor. draga siđi draga zapisao je crnjanski scenu iz života

    jednog ljubavnog para u italiji. drevna reč je reč božija. tvoračka reč. logos

     jer je svet stvoren kad je izgovorena reč. tvoračka snaga boga nalazi se u

    reči... imenovati je isto što i stvoriti pročitao sam hamvaševe reči uz svetlost

    šibica. mala svetlost u velikoj tami noći. dok čekam petnaest minuta ispred

    biblioteke da li će neko doći smrznem se i posle ne mogu sat jedan da se

    ugrejem u hodanju. telo se pati izvršavajući odluku uma srca duše. nevino

    telo. oko 9 uveče na örs vezér téru hladnoća kulminira naletom ledenog

    talasa koji mi pada po licu. u ponoćnom času ulazim u treći stan koji

    menjamo za ovih sedam dana. selimo se kao sećanje i spominjanje

    sedmu noć sam hodao ulicama budimpešte nadovezujući se na sve

    što jeste. hodam da bi sve baš sve bilo u svakom koraku i svakim

    korakom se prenelo u sledeći korak. koračanjem evo sve se

    kreće. karneval života. slavlje i radost u usamljenom pevaču

    koji peva hodanjem i ćutanjem. osetim po njegovim

    obrazima cveta hladnoća. hodam pored kuća

    u hamvašu je i kjerkegor

    budimpešta 30. decembar 1992

     

     

     

    419/3234

     

    1320  čekam

     

    1321  hladno je

     

    1322  pozdravljam te hamvaš

     

    1323  u tramvaju 24 blizu ponoći u budimpešti druga nova

    godina na ruži. prošla u roterdamu sa natašom sada sa jelenom

     

    1324  ruža iskupljenja

     

    ponoć

    347. hodanje

    oko ponoći sam se

    izgubio. noćni čuvar mi je

    pokazao put. hodao sam pored

    dugačkog grobljanskog zida. dotrčao je

    do mene jedan pas. para mu je izlazila iz

    usta baš kao i meni. na keleti stanici je bilo pusto

    samo tri jugoslovena. tramvaji su bili prazni. molio

    sam se. nova godina je došla neprimetno. sa novom

    godinom sam došao i ja sa svojim stopalima. pred ponoć

    sam ostao sam. po ulicama budimpešte novogodišnji

    urnebes. ponoć je. zalutao sam. kako da se vratim na

    örs vezér tér. odlazim do noćnog čuvara fabrike na

    periferiji da ga pitam. pita me da li sam rumun

    ljubazan je. dosvidanja kaže mi dok odlazim

    pritrčao je jedan pas. u hamvašu je i

    kjerkegor. lutao sam i zalutao sam

    budimpešta 31. decembar 1992

     

     

     

    420/3233

     

    1325  sunce hladno. budimpešta spava

     

    1326  hodanje oko ponoći. tri puta po 12 krugova hodali jelena nada nebojša i ja

     

    1327  hodati zaželeti dobro svemu pa i ničemu

    onom velikom ničemu (čemu ta umetnost služi. ničemu)

     

    nada i jelena hodaju spomenik

    348. hodanje

    krenuli smo anja nada nebojša jelena hamvaš i ja

    sve je više santi leda po dunavu. hodali smo oko dunava i

    oko ponoći. hodali smo za ljubav. videli smo nulti km u budimpešti

    prvi put je na ruži neko hodao umesto mene. zadnjih 9 km su hodale

    nada i jelena da bi ženske spomenike koje gradim prvog dana nove

    godine otpočele žene. dunavom je sve više santi leda - niče ledeni trag

    vremena su teška kao kad vatra eksplodira u vodi kaže bela hamvaš. u

    tim vremenima pokušavam da strpljivim hodanjem tom merom nad

    merama moj duh bude molitva postojanju. strpljenjem niče i novo

    zelenilo u ovoj zimi a da to niko ne vidi osim proleća koje ga

    strpljivo čeka. lutao sam i zalutao sam. to je spomenik

    budimpešta 1. januar 1993

     

     

     

    421/3232

     

    1328  ovde stajasmo 9 dana i večeras deseti  reče miroslav

     

    1329  kao vrtlar kroz ružičnjak

     

    deseto noćno hodanje

    349. hodanje

    sa nebojšom sam hodao nekoliko puta po evropi

    sada hodamo ovde na trgu heroja gde strašni ratnici

    okamenjeni za večnost gledaju kako se oko njihovih nogu

    kreće jedna ruža. molim se za surove. molim se za zločince

    obrazi su nam crveni hladnoća nas kupa. mraz greje i leči. tišina

    je posle novogodišnje iscrpljenosti. posle transa. kako je čoveku

    potreban zanos. pa ako nema igara pesama i plesa onda nek

    bude rat i vatra pakla samo da se zaboravi da se ne gleda

    licem u lice. da li ću osetiti ljubav u vazduhu. to je

    spomenik. nenapisana knjiga koja se čita

    budimpešta 2. januar 1993

     

     

     

    422/3231

     

    1330  odjednom tišina srđan i ja svedočimo njeno prisustvo

     

    1331  ponovo tišina i hladno posle ponoći

     

    1332  osvetljena telefonska govornica. ulazim u nju da bih u njoj bio

     

    1333  spomeniče rasti

     

    1334  kao vrtlar kroz ružičnjak

     

    jedanaesto noćno hodanje

    350. hodanje

    i periferija ima kraj. i na periferiji je hladno. i više

    senki i zagasite svetlosti na kraju ogolelih drvoreda

    da li vidiš čoveka koji pripaljuje cigaru upitam nadu. kada

    je pogledala on je već bacio šibicu. eto događaja. topli čajevi

    kao leti sokovi a između hodanje. hodaj čoveče. hodamo

    do vrha uspona pa ćemo se vratiti. nenapisana knjiga

    koja se čita. ženi iz glave raste drvo

    budimpešta 3. januar 1993

     

     

     

    423/3230

     

    1335  rastresitost raspršenost,korak za korakom

     

    1336  kao vrtlar kroz ružičnjak

     

    dvanaesto hodanje noću

    351. hodanje

    prošli smo noćas pored bronzanog spomenika psu

    koji je spasao dete iz požara. beše to pre 50 godina ali

    pas još gleda u kuću u kojoj je plamen uplašio dete. ljubav je

    tako jednostavna da ne postoje reči za ljubav. ljubav je ljubav je

    ljubav. priznajem da sam trava i vetar po travi i stopalo na vetru

    priznajem. oslobađanje je onaj put na kojem nema zanemarljivih

    sitnica momenata koji se mogu olako uzeti. hodamo nas šestoro

    šteta što nije sa nama i džon kejdž. budnost ne podnosi nemar

    kaže bela hamvaš. promena je vesela kaže džon kejdž. tako

    raste sve što raste ne malterom ciglom i mistrijom nego

    budnošću i promenama. ženi iz glave raste drvo

    skrećemo u amerikai utca

    budimpešta 4. januar 1993

     

     

    i

     

     

    i pored zla ovaj svet živi jer živi od boga

    hranjen bezbrojnim gestovima dobrote u svakoj

    sekundi. hranjen od bezbroj bića koja čine ljubav

    ne dišemo mi vazduh nego ljubav koju

    su drugi stvorili za nas

     

     

    u hodu je spas. i za druge spas

     

     

    pogledam stvar od gore a

    počnem da je radim od dole

     

     

    sve što vidim počinje da biva spomenik ljubavi

     

     

    vremena su teška kao kad vatra eksplodira u vodi

    kaže bela hamvaš. u tim vremenima pokušavam da strpljivim

    hodanjem tom merom nad merama moj duh bude molitva postojanju

     

     

    kao vrtlar kroz ružičnjak

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    ti si umetnost

    podviga i ružičnjak

    svih poduhvata u

    umetnosti

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    nikad ne bih znao ko sam da nisam shvatio da sam stranac

    23. april 2025.

    27534. dan mog života

     

     

    403/3250

     

    1267  kako je ona žena u crnini duboko ljubila zemlju i visoko

    širila ruke moleći se bogu. moleći boga. moleći se za boga

     

    1268  hodam pod drvoredom oko ponoći uz mirnu vodu

     

    1269  samo jedan putnik u praznom gradskom autobusu

     

    1270  ponoći ljubim te

     

    tramvaji u ulici 9. maja u temišvaru

    332. hodanje

    uzana kaldrmisana ulica i žuti tramvaji. vraćam se

    sa jevrejskog groblja. sivi dani i to su dani. kao i svaka reč

    toliko je mnogo običnih dana isto kao i običnih reči. sabornost 

    svakodnevnice. kad sam hodajući oko ponoći čuo zvona skočio

    sam od radosti. a u hotelu pored ulaznih vrata na betonu

    spava petogodišnje dete. duša stopalima piše. piše

    ovom detetu da ga ugreje

    temišvar 15. decembar 1992

     

     

     

    404/3249

     

    1271  čežnjive plave oči starog čoveka koji je prošao pored mene

     

    1272  tragovi ovčijih papaka po vlažnoj dolini su od zemlje načinili sliku duše

     

    1273  dečak-čobanin sa tako lepom strpljivošću

    zviždućući neprestano vodi sa dva pulina veliko stado ovaca

     

    1274  razbacane po dolini četiri ovce ojagnjile 6 jagnjića. jednom pada glava i 

    ne može da stane na noge ostali stoje sa krvavim pupčanim vrpcama. sunce sija

     

    1275  ovo su jarići od pre neki dan a oni tamo još koji dan ranije. carstvo života

     

    1276  nekoliko mrtvih već sasušenih jarića obešeni o granu vrbe

     

    1277  vraćam se u temišvar. još devet kilometara. sada mi je sunce za leđima

     

    jarići sreća

    333. hodanje

    bilo je lepo 333 hodanje

    sunčan dan. dolina i čisto blato. niska

    trava koja se pretvorila u zelenu dušu po kojoj

    hodam. pešački most visoko nad kanalom ovenčan

    blatom i razgolićen ogradom. prelazim preko. čitam

    hamvaša piše o španskoj usamljenosti. i onda

    ozarenje: rađaju se jarići. trče beli po svetlosti i

    zelenoj travi. kao da sam bio u slici prerafaelista

    piše ovom detetu da ga ugreje. sreća jarića

    temišvar 16. decembar 1992

     

     

     

    405/3248

     

    1278  rajsko zimsko popodne. sunčano bez snega vlažno kao proleće. guske u čistoj

    kanalskoj vodi. suve trske mladić u plavoj trenerci. ogolele grane. sada više lišća nema

     

    1279  vraćam se u temišvar. još 10 km. taman dok sunce zađe. sada hodam u njega

     

    1280  u svakoj ženi su dve žene. ona koja je

    nastala iz božijeg rebra i ona koja je rodila mene

     

    1281  o zlu će svedočiti većina o dobroti većine će svedočiti retki

     

    1282  hrista sada svedočim sada

     

    1283  zagledao sam se u teške oznojane konje i desna noga mi je proklizala kroz blato ali

    kočijaš je to primetio i njegovo saučestvujuće oup me je zadržalo da ne padnem pod kola

     

    kako čitam hamvaša dok hodam

    334. hodanje

    ovaj pas kao vuk. drugi mali poskakuje i obilazi me

    biciklista natovaren torbama sa dve različite rukavice

    obe pocepane i stare. devojka se vraća iz škole svojoj

    kući na periferiji. čitam ga pre svega malo. rečenicu-dve

    osećajući radost od njih prestajem sa čitanjem i prepuštam

    se gledanju. sve što vidim je lepo zaista. kad je sunce

    zašlo bilo je hladno. sreća jarića. spustila se magla

    temišvar 17. decembar 1992

     

     

     

    406/3247

     

    1284  doterali su im drva

     

    1285  baka ćerka i unuka su trčale ali nisu stigle na tramvaj

     

    1286  magla i inje. žena sa glavicom kupusa u ruci

     

    1287  stavim knjigu u džep da bih gledao decu

     

    1288  lepe žive i dobre oči starice. žive i dobre. bezbroj bora

    na čelu slepoočnicama obrvama podočnjacima čuvaju ih

     

    1289  žena unosi ona drva. tramvajdžijka gricka semenke i vozi tramvaj

     

    kad vatra eksplodira u vodi

    335. hodanje

    dolazi zima. baš to. dolazi zima. po celom telu

    mi je malo hladno. gledam ljude. svako biće jedna priča

    pesma je već retko ko. uživam u svakom. sve ono što vidim

    je tako obično i baš zato je lepo bar meni a tebi. raspojasani

    mladić snažnim pokretima ruke pred drugovima oštri nož o

    betonski stub. sva trojica se smeju jer kamen i metal varniče

    u kiosku do stuba žena mirno plete. danas sam gledao

    svi ljudi voze velike biciklove. spustila se magla. i

    svi nose stare pocepane rukavice

    temišvar 18. decembar 1992

     

     

     

    407/3246

     

    1290  da ih vidiš odmah bi se zaljubio u one zarđale

    iskrivljene zakrpljene plehove temišvarskih tramvaja

     

    1291  žuti pas bez prednje desne noge liže konjska govna na tramvajskim šinama. u subotu

     

    1292  hej subote svaki deo puta je neopisiv jer je svaki deo puta i neopisivo težak

     

    la rivedere temišvar

    336. hodanje

    te spuštene obrve tužnih žena kao

    magle što se spuštaju na ove dane. dani prolaze

    kao jedan. dva tri stara kamiona (juče) na kojima

    su napravljene drvene kuće sa rešetkama. vraćaju

    zatvorenike sa posla. sede mirni i gledaju. kazna im se

    pretvorila u čežnju. gledam ih kako odlaze. kao i 50 hodanja

    koje sam ostavio u temišvaru čuvajući novac koji se tanjio

    a ja kružio kružio. baš onako kako kaže homer iskupljenje

    se mora izvršiti u etosu svakodnevlja bez bilo kakvog

    herojskog sjaja. i svi nose stare pocepane rukavice

    i ja sa rukavicom na ruci zapisujem tekstove

    pod brojevima

    temišvar 19. decembar 1992

     

     

     

    409/3244

     

    1293  prvi dan zime. ne pada ali se širi. pada sivilo. i očaj

     

    1294  vraćam sat unazad u mađarskoj sam

     

    1295  zavoleo sam rumuniju i njeno siromaštvo. prija mi ova toplina i bogatstvo u mađarskoj

     

    1296  gde je ta ruka na mojim leđima

     

    iskupljenje

    337. hodanje

    hladno. sa rumunske ravnice

    sam prešao na mađarsku. ponovo u

    mađarskoj. vraćam se u svoju domovinu. klizav

    put. led po vodi. i sivilo zbog kojeg se ubija ili se priprema

    za preživljavanje. jebeš mi sve vredelo bi preživeti. osetim

    to uz ovaj rokenrol u toploj sobi hotela antoni u kiškunhalašu

    krećem se ka budimpešti i hamvašu. kako je upozoravajuće

    vikao hamvaš iskupljenje iskupljenje. i ja sa rukavicom

    na ruci zapisujem tekstove pod brojevima

    vraćam se kući koje nemam

    kiškunhalaš 21. decembar 1992

     

     

     

    410/3243

     

    1297  miris ovaca napuni mi grudi

     

    1298  nad trskama u daljini se crveni sunčani trag

     

    1299  grube snage su na sceni. moliti se moliti se. kako je mnogo

    dobrih i nevinih ljudi koji trpe i stradaju. ja se osećam besmislen i iznuren

     

    po panonskom morskom dnu

    338. hodanje

    panonski pesak. sve se žuti. trske i trava. veliko

    polje trske preda mnom. put krivuda. tišina je ovde

    čujem jednog štiglica. kasnije prhnu vrapci sa bagrema

    jonapot javlja mi se biciklista. nema nigde nikog i svuda

    tragovi. krtičnjaci. pivski čep. brabonjci. najlon mrežica

    ljubavnici u skrivenom automobilu. slamnati deo nečeg

    slamnatog. čekam prijatelje. hodam uz prugu. pala je

    noć još čekam prijatelje. papir je zlato. vraćam se

    kući koje nemam. niz trsku se kiša lako sliva

    kiškunhalaš 22. decembar 1992

     

     

     

    411/3242

     

    1300  rantoš šajt

     

    1301  al je zima

     

    1302  stranac

    nikad ne bih znao ko sam

    da nisam shvatio da sam stranac

    stranac je nevini. stranac je muž. u

    strancu je sve ostalo. stranac se nikada

    ne brani. stranac ne poseduje samo se prožima

    stranac je kao voda. teče. stranac uvek kreće na

    put. on uvek odlazi. nikada ne žuri. kreće se sporo

    bog voli da dolazi njemu. on ide jer se moli stopalima

    uvek je budan nikad ne spava ništa ne pamti. on

    ne zna gde hoda. ne zna ko mu je brat. ne traži

    ni oca ni majku. voli da pije vodu i da se

    kupa u njoj. nekada zvali su ga orfej

    (iz rečnika hodanja)

        

    osvanulo sunce

    339. hodanje

    bilo je hladno. hteo bih da

    pišem sada samo o tome. al šta

    da pišem kada je sada toplo. a popodne

    na tren hadnoća je otkidala. biciklista na pravom

    putu je odlazio odlazio odlazio. pantalone su mi

    pocepane pa je hladnoća dodatno pržila. kad je

    sunce zašlo bilo je toplije. niz trsku se kiša

    lako sliva. dostojanstveni smrznuti pesak

    kiškunhalaš 23. decembar 1993

     

     

     

    412/3241

     

    1303  gde god da sam stojim i gledam. sada je to eržebet korut u budimpešti

    miroslav panonski stoji i gleda: usplahirenost na ulicama pred badnje veče

     

    1304  počinje dizanje (19:27h) spomenika anonimnim

    snagama ljubavi. noćni sonet - hamvaš. jelena je kamera

     

    1305  volim da se prelaz ne primeti. iz šume u more. iz koraka

    u korak. iz života u umetnost. iz profanog u sakralno. iz blizu u

    daleko. iz vidljivog u nevidljivo. da se ne vidi spoj da se ne vidi spoj

     

    1306  noćni sonet - hamvaš

    spomenik anonimnim snagama ljubavi

    hodanje od pravoslavnog do katoličkog božića

    bog je jedina stvarnost

    koventri petmor

     

    za ružu lutanja kao i za spomenike je važno da žive u rečima jer je reč tvoračka i u rečima

    živi ukupna energija. ja spomenik činim i on se posle čina seli u reči i živi dalje sa rečima

     

    - pisanje danju - hodanje noću

     

    - prepisivanje devet hamvaševih tekstova

     

    - šakom isijavati smisao i snagu hamvaševih reči

     

    - prepisivanje teksta - prenošenje - svetost susreta. hamvaševa i moja šaka zajedno

     

    - noćna hodanja - kao mir - kao odsustvo gledanja

    unutrašnje hodanje - unutrašnjim hodanjem dodirnuti dušu

     

    - hodanje oko ponoći - hodanje u koordinatama vremena - hodanje hamvaševim stazama

     

    - hodanja 14 noći od jednog do drugog božića kao sonet - dva puta rođenje boga

     

    - anonimne snage ljubavi su žive duše - anđeli u

    ljudima - dela koja pletu život kroz ceo kosmos

     

    početak kojim se odustaje od početka da bi prelaz između

    profanog i sakralnog bio neprimetan. da bi se u početku spojili

    život i umetnost. ljubav i spomenik ljubavi. obično i veličanstveno

     

    - noćni sonet - hamvaš je posvećen svima onima koji su

    prepisivali sačuvali preneli dali popustili izdržali odćutali

     

    prvo noćno hodanje

    340. hodanje

    mađarske pustare mi se lepe za oči

    dišu u mojoj duši. došao sam sa jelenom u

    budimpeštu da podignem drugi spomenik anonimnim

    snagama ljubavi. hodanje za spomenik je počelo u 19:27 h

    ispred gradske biblioteke szabó ervin u kojoj je radio hamvaš

    hodali smo praznim ulicama budimpešte. bilo je hladno. stavio sam

    kartone na leđa da bih se ugrejao. bilo je hladno. u ponoć smo otišli

    u baziliku. noć u kojoj se rodio isus hrist je hladna. ulice su prazne

    danas je 412 dan hodanja evropom. obrazi mi se greju od hladnoće

    polazeći večeras ispred gradske biblioteke szabó ervin u kojoj je radio

    bela hamvaš zapalio sam šibice i zapevao sam hamvašovim rečima

    sve što je svetlost bledo je u odnosu na dušu. sve što je je tanano

    grubo je u odnosu na dušu. sve što je život smrt je u odnosu na

    dušu. sve što postoji nema ga u odnosu na dušu... ova nehotična

    i nesavladiva osetljivost nemoćne sklonosti blago predavanje

    neodoljivo približavanje prema duši to je budnost duše

    istinska budnost i ljubav. dostojanstveni smrznuti

    pesak. sa mnogo ljudi smo prisustvovali

    rođenju boga

    budimpešta 24. decembar 1992

     

     

    i

     

     

    gledam ljude. svako biće jedna priča

    pesma je već retko ko. uživam u svakom

    sve ono što vidim je tako obično i baš

    zato je lepo bar meni a tebi

     

     

    počinje dizanje (19:27h)

    spomenika anonimnim snagama ljubavi

    noćni sonet - hamvaš. jelena je kamera

    noćni sonet - hamvaš

    spomenik anonimnim snagama ljubavi

    hodanje od pravoslavnog do katoličkog božića

     

     

    anonimne snage ljubavi

    su žive duše - anđeli u ljudima

    dela koja pletu život kroz ceo kosmos

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja ti

    si ružičnjak

    anonimnih

    snaga

    ljubavi

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    stalno govorim reč bog jer stalno govorim sve

    22. april 2025.

    27533. dan mog života

     

     

    389/3264

     

    1226  ptico pesmo moja

     

    1227  pesma se peva nebu

     

    1228  lepoto spasi me

     

    1229  prisustvo stomaka

     

    1230  u milini nestajem u postojanju

     

    1231  sa kakvom nadnaravnom snagom prose mali prosjaci i prosjakinje

     

    1232  noćni sonet - hamvaš biće posvećen svima onima koji

    su prepisivali sačuvali preneli dali popustili izdržali odćutali

     

    pesnik je uvek pevao nebu

    320. hodanje

    kako sam dugo i snažno plakao vraćajući se

    u temišvar. to je plač izgubljenog deteta koje hoda

    pre neki dan sam video desetogodišnjeg dečaka koji je

    u ridajućem plaču kružio raskrsnicom kroz automobile koji

    su se zaustavljali da ga ne bi pregazili. nebojša nenad i mita su

    otišli u beograd. rastali smo se na 20 kilometara do temišvara i

    154 do beograda. sijalo je sunce sa čobanima i ovcama. bože

    pomozi neka volja bude tvoja. oni su stigli do beograda

    a ja sam još sat jedan hodao do temišvara

    temišvar 1. decembar 1992

     

     

     

    390/3263

     

    1233  kad kažem poezija pažljivost umetnost nežnost ja kažem bog

     

    1234  stalno govorim reč bog jer stalno govorim sve

     

    ali šta to ne vidim ja

    321. hodanje

    kako me bole prijatelji. oni su tako

    blizu ruže a ne vide cvet koji raste. ili

    ga vide ali ga odmah gaze da ne bi izrastao

    i poneo ih prema oblacima. i tako ti ja hodah danas

    sa bolnom svađom u sebi. a molio sam ih toliko mnogo

    puta. preklinjao. probudite se - probudite. nadam se da 

    to nisam radio iz sujete. nadam se da ih nisam povredio

    oni su stigli u beograd a ja sam još sat jedan hodao ka

    temišvaru. nadam se da će se probuditi - radosni

    temišvar 2. decembar 1992

     

     

     

    391/3262

     

    1235  mekana zemlja dušu dala za oranje

     

    1236  ovce zemljane pahulje

     

    1237  ako vidiš onog psa kako sporo hoda po oranici

    (doletela je svraka u njegovu blizinu) onda vidiš i mene

     

    1238  skrećem s puta da bih hodao pustarom. pustara: tišina i ćutanje

     

    1239  bez šuma leti šuma ptica po nebu. beskonačna arhitektura vazduha

     

    ulošci od novina

    322. hodanje

    cipele su mi izlizane pa podmećem

    papir pod uloške da bih ublažio udare. hodao 

    sam ka aradu. pusta polja su bila prazna kao praznina

    kojom dolazi zima. kažem osećam bol u petama. u

    preponama takođe. tako je to. papir stavljam u majicu

    kad mi je hladno. u cipele kada se izližu. papir sloboda

    nadam se da će se probuditi - radosni. nije lako bre

    temišvar 3. decembar 1992

     

     

     

    392/3261

     

    1240  danas mi je 42 godine. tiho oblačno. dobio sam dva pisma

    od dve žene. majke-ljubavnice. ćerke-ljubavnice. sasvim tako: ljubavnice

    jer me ljube jer ljube. a ljubav je i ovo moje hodanje. negde daleko od

    poznatih. negde bez razloga. negde gde žive drugi ljudi koji ljube. već 

    je rečeno ljubiti i hodati. hodanjem ljubiti - pisao sam pre godinu dana

    danas mi je 43 godine. majka-ljubavnica je na nebu. ćerka

    agnješka u varšavi. ja u temišvaru. rat u sarajevu

     

    1241  ptice danas mi je rođendan

     

    al'

    323. hodanje

    vidim za deset dana

    će to biti 333 hodanje. današnje

    kružio sam tri puta oko temišvara i

    to je 23 km. samo da nije tog rata i te

    pretnje ratom. al' šta ćeš. strada mnogo

    nevinih. ali mnogo je onih koji žele da

    stradaju koji žele drugima loše. al' šta

    ćeš. vidim već dva puta napisah

    istu rečenicu. nije lako bre. nije

    lako ali tako je

    temišvar 4. decembar 1992

     

     

     

    393/3260

     

    1242  jelena silazi niz dolmu da dodirne paprat trske

     

    1243  samoća. neopisivo lepa i nepodnošljiva

     

    pružio sam ruku

    324. hodanje

    pružio sam ruku niz kanal bogu i

    rekao jeleni a šta kažeš. staza je blatnјava

    šlajm hodanja. ja više ne znam šta je bilo na

    hodanju. bile su koze i ovce. i krava u vodi. ali

    nije ni važno šta je bilo. bilo je. kako me umiruju

    vitgenštajnove molitve. nije lako ali tako je

    bože neka bude volja tvoja

    temišvar 5. decembar 1992

     

     

     

    395/3258

     

    1244  neverovatno od 18 dečaka koji igraju fudbal nijedan nema pojma

     

    1245  u meni strahovi. strah od aids-a. strah od raka. strah od nemoći

    strah od nepoželjnosti. strah od sopstvene krivice. strah od sujete

     

    1246  lutajući dođoh slučajno do groba teodora radičevića oca pesnika branka radičevića

     

    1247  zašto je život tako težak

     

    prikupljanje

    325. hodanje

    sipi dan u svom sivilu. ja sipim

    svojim koracima. ja jedini u temišvaru

    koji hoda hodajući ružu. u jednom trenutku mi

    se učinilo da je moje hodanje oranje. kultivisanje

    praznih prostora. dan je i dalje sipio kao i ja. a uveče

    oko ponoći sivo nebo prekrilo je temišvar. sivo

    nebo kao nanosi snega. mirna voda. bože

    neka bude volja tvoja. pišem da dišeš

    temišvar 7. decembar 1992

     

     

     

    396/3257

     

    1248  to svečano jezerce tuđe mokraće u kojem se raspadao raskvašeni

    tamni opušak učinilo mi se kao konačna uvreda i bespomoćno sam zverao oko sebe

    tražeći neko oružje... podigao sam pogled sa ovih reči hamberta hamberta i ugledah ovce

     

    1249  zaista psi napadaju iz straha

     

    1250  prilazim mostu u polju vadim iz džepa pedometar da pogledam

    pređeni broj koraka na mostu pognuta devojka vezuje pertle mimoilazimo se

    pod mostom među vrbama mladić sa plavom pletenom kapom jaše vrbe i onaniše

     

    1251  hvala bogu rađaju se mladi jaganjci. ovo počinje da hoda

     

    eh

    326. hodanje

    dvojica muškaraca

    prelazi prugu. troje ljudi prelazi

    most. stari obućar briše prste o svoju kecelju

    psi me napadaju. čitam nabokova i dva puta se

    slatko baš slatko zasmejem. smeh mi kruži telom

    kao i sinoć trčanje. mojim telom kruži univerzum. kako

    da toga budem neprestano svestan. kako. kako da

    stalno volim to telo. vodu i vazduh njegovu

    zemlju i vatru u njemu. pišem da dišeš

    da moje telo tobom diše

    temišvar 8. decembar 1992

     

     

     

    397/3256

     

    1252  kakav je to pakao u meni. padam u sebi. nestajem pod strahovima

    poništavam se u ništavilu. i hodam. jakna mi je mokra. nemoć me ismeva

     

    1253  hodanje je i hodanje kroz sopstvenu ništavnost

     

    1254  hodanje je istupanje iz sebe kroz sebe

     

    sramota

    327. hodanje

    na kišici stari banaćanin

    pere odelo na sebi mokrom krpom

    koju kvasi u kanalu. zeleni džemper sive

    pantalone. a ja. to je druga priča. beda - nemoć

    usamljenost. strah od umiranja. strah od sramote. i

    tako hodam po kiši. zatvoren u svojim mislima. eh

    jadniče. izmuči me strah od prekida ruže lutanja

    u ponoć zvone zvona. da moje telo tobom

    diše. mnogo se mučim

    temišvar 9. decembar 1992

     

     

     

    398/3255

     

    1255  dva muškarca i žena propalice pod mostom peku meso. propali - veseli

     

    1256  uplakana žena sa devojčicom zastaje na uglu

     

    1257  po vodi u kanalu sitnim tačkicama cveta kišica

     

    sada će čuvati nju

    328. hodanje

    prišla mi je uplakana žena u crnini

    sa devojčicom koja ju je držala za ruku i

    molila me za novac. izvadio sam sav sitniš iz

    džepa i dao joj. malopre sam primetio da sam joj

    sa sitnišom dao i sve one krstiće koje sam dobio od

    kaje višnje jelene sanje nine isaka. zlatne i obične

    krstiće koji su me čuvali. ipak sam radostan. sada

    će čuvati nju. padala je kiša. već treći dan

    hodam kanalom da bih bio blizu vode

    mnogo se mučim. odteći 

    temišvar 10. decembar 1992

     

     

     

    399/3254

     

    1258  probudim se sa blagim bolom u stomaku

    i odmah počne pakao od brige poraza sramote

     

    1259  pada veče po pustim ravnim poljima banata

     

    1260  suviše sam nezaštićen suviše je tereta na

    meni suviše je opšte beznadežnosti koju pijem

     

    1261  cipele su mi izlizane pantalone pocepane. imam para još za 25 dana

     

    1262  razmišljam o svom umiranju

     

    čekaju noć

    329. hodanje

    krenuo sam prema

    sinnicolau mare. sivi dan

    je kopnio pred mrakom koji je

    počeo ranije da pada. suviše je ovo

    teško što radim. struja-put kojom se

    krećem je nejaka. voleo bih da me neko

    voli. zagrli svojim toplim telom ugreje. umiri

    svojim dahom osveži. uspava. bože tako sam

    slab. na ivici kanala u polju skupile se ovce i

    koze u vunenu gomilu. čobanin tiho zviždi

    odteći. miroslave hajde sada ljubi

    temišvar 11. decembar 1992

     

     

     

    400/3253

     

    1263  hodamo jedan-dva nada i ja. udvoje kao da ni ne hodam

     

    1264  topli čaj

     

    1265  još jedan čaj

     

    oh oh kako je to bio dobar bes u svitanju

    330. hodanje

    nada prema aradu i ja prema aradu. pričam joj o poljima

    koja nas okružuju. o koracima koji hodaju. korak podavanja

    korak poslušnosti. podajući se lečim drugog. poslušnošću i

    drugim umanjujem sujetu. da se poslušno podam subotnjoj

    praznini po poljima oko temišvara. vlaga je u vazduhu

    nada se vraća u grad i ja se vraćam u grad. kisnemo

    miroslave hajde sada ljubi. gugutka na grani

    temišvar 12. decembar 1992

     

     

     

    402/3251

     

    1266  danas neću vaditi svesku samo ću hodati pomislio sam

    kada sam krenuo - izveštavam o tome sada u sobi posle hodanja

     

    leđa solidarnosti

    331. hodanje

    isplakan izbešnjen hodam

    miran i lak. za nogama hodaju moja

    ramena. umireni stomak. leda solidarnosti

    mokre su ulice. hodam ulicama. u kamenim

    očima hristovim vidim treperi mu zenica. mir

    mir u meni. jedna pa druga noga na mokrom

    asfaltu iz ulice skrećem u ulicu. gugutka

    na grani. duša u stopalima piše

    temišvar 14. decembar 1992

     

     

    i

     

     

    sa kakvom nadnaravnom

    snagom prose mali prosjaci i prosjakinje

     

     

    ako vidiš onog psa kako sporo hoda po oranici

    (doletela je svraka u njegovu blizinu) onda vidiš i mene

     

     

    mojim telom kruži univerzum. kako da toga budem neprestano svestan

     

     

    suviše je ovo teško što radim

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    sve je bilo baš

    nepodnošljivo i

    baš neobjašnjivo

    teško ali samim tim

    i očaravajuće i

    baš večno

    lako

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    uzimala si

    me do kraja

    i zato ti se tek

    sad podajem

    do samog

    početka

    boga

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja ti

    si bila jezik

    boga koji me je

    pevao da bi svako

    i sad ali i zauvek

    živeo bogom i

    ružom utanja

    boga

    jedinog

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    hodanjem proizvodim muziku

    21. april 2025.

    27532. dan mog života

     

     

    375/3278

     

    1182  bosonogi dečak prosjak veselo trči zastane okrene se vrati se malo

    unazad podigne četvrtinu grisini štapića i nastavi dalje da trči još veseliji

     

    1183  tri pijanca beskućnika bosonogi leže u travi

    oko gradskog toplovoda. greju se pijani su. jesu

     

    1184  prihvatiti neuspeh ali ne dozvoliti da te povuče na dno

     

    poslastičarka

    310. hodanje

    kiša mi je kidala hodanje

    ishodao sam današnju laticu iz četiri

    puta. bol u peti ne prestaje kao ni kiša. u

    sobi stalno gledam fotografiju hane arent. no

    comment. cipele su mi isprskane. moje cipele

    sa kojima sam prošle godine krenuo na hodanje

    mislim na lepu prodavačicu u poslastičarnici

    zastanem. mislim na nju. ali ipak nastavim

    mišel na nebu je more. u mojim

    cipelama brod

    temišvar 17. novembar 1992

     

     

     

    376/3277

     

    1185  ja sam žigolo evrope

     

    1186  penjem se po ovom ravnom putu

     

    1187  svet se menja i ja o tome slobodno razmišljam. ruža lutanja

    učestvuje u promenama. inspiriše ih. za deset godina biću tvorac

    svetskog pasoša. umetnost ruže kao osnov novog prava

     

    gledam kroz prozor i čekam trolejbus da zavarniči trolom na sklopci

    311. hodanje

    nestalo je svetlo u sobi pa pišem pod uličnom svetlošću. tako sam pre 20 godina čitao pod

    dvorišnom svetlošću u zatvoru u sremskoj mitrovici. a danas sam hodao putem prema

    aradu. tako je mnogo pregaženih pasa na putevima. kako lako nestaje život kao i

    grad. kad krenem na hodanje grad je pun sebe. svuda u gradu je grad. i ja idem i

    idem i polako izlazim iz njega. prvo se grad proređuje i polako sasvim nestane

    u mojim cipelama brod. sada su to samo polja okružena poljima

    temišvar 18. novembar 1992

     

     

     

    377/3276

     

    1188  hvala i oči male prosjakinje su vredeli više od 5 lea koje sam joj dao

     

    1189  eno ga veliki šumski zec. polako pretrčava polje i onda

    meni bez ikakvog razloga počne da sprinta do druge strane šume

     

    1190  hodanje - veliki dar. umetnost hodanja - ples

    pozorište. samoća. tišina. himna. hodanjem proizvodim muziku

     

    100 lea pun džep suncokreta

    312. hodanje

    kako lepe ideje za budući rad. sve što mi dođe dođe

    mi od ove istine koja me okružuje. toliko je bogatstva da

    mogu biti bezbrižan i skroman. mislio sam i o umiranju i to

    me zabrine. tek pri kraju sam bio i umoran i gladan. hodao

    sam ravnomerno kao drvo na mirnoj vodi. nisam mislio 

    na analogije ali sam ih hodao šumama oko temišvara

    sada su to samo polja okružena poljima

    kao drvo na mirnoj vodi

    temišvar 19. novembar 1992

     

     

     

    378/3275

     

    1191  lep dan a u meni briga. strah od umiranja i

    napuštenosti. hodam dolinom. jedan kraljevski ovan leži u

    travi i lenjo podigne glavu da me pogleda i za trenutak me oraspoloži

     

    1192  počeo sam da rastem sa stidom. stid se pretvorio u bol. bol u snagu

    snaga u borbenost. borbenost u trpeljivost. trpeljivost u nenasilje. nenasilje

    u pažljivost. pažljivost u pobožnost. i sad sam tu petak je popodne. kasno

    jesenje sunce. hiljadu vrabaca peva horsku pesmu i ućuti se dok im prilazim

     

    1193  ali i dalje u meni živi stid

     

    1194  prošao sam ih i vrapci su ponovo počeli

     

    1195  prelazim blatnjavi most jedna krava mi muče

    stojim na mostu i pored bede i brige zapisujem sretan sam

     

    1196  svedočim život čini radost

     

    1197  hej čitaoče kako se lepo igraju dva psa

     

    1198  da li je konjima tvrdo na asfaltu

     

    jelena. slobodan. jelena. nada

    313. hodanje

    hodao sam sa blagim bolom u stomaku koji se

    pretvorio u veliku brigu. ipak sam ishodao današnju

    laticu dužine 29.173 koraka. hodao sam dolinom pored

    kanala bega. jednostavan i siromašan život. ovce se nahvatale

    čičkova i zajedno sa kozama pasu travu. mladići veslaju. vrane

    grakću. ritam mi je sve bolji i bolji. smiren i ujednačen. vraćam

    se iz polja u grad. nad temišvarom ljubičasto nebo pada nad

    crkvom i pretvara se u pretnju i nadu. kupujem hleb. kao

    drvo na mirnoj vodi. došli su mi prijatelji

    temišvar 20. novembar 1992

     

     

     

    379/3274

     

    1199  hodaćemo 37 krugova tražeći ljubav za zemlju

     

    1200  rečeno

     

    1201  čovek od prekjuče mi se javio u šumi zdravo druže

     

    1202  došao srđan valjarević

     

    1203  neka su blagosloveni i ovan i trenutak (iz zapisa 1191)

     

    1204  kada je zaista rečeno onda je odmah i učinjeno (posvećeno vesni milović)

     

    grejali smo vazduh koji je vrtložio poruku

    314. hodanje

    tražim ljubav za zemlju rekao je mišel serez. mi smo hodali

    37 krugova oko piata unirii jedan po jedan u ćutanju. hodali

    smo oko ponoći. vrteći se u krug grejali smo vazduh koji je

    vrtložio poruku tražim ljubav za zemlju. spustio sam glavu

    na grudi i kružio. kada smo se vratili u hotelu nas je

    čekao čovek pod brojem 1202. došli su mi

    prijatelji. bili smo leptiri

    temišvar 21. novembar 1992

     

     

     

    381/3272

     

    1205  smrt. smrt ne postoji. smrt je sujeta

     

    1206  činim poduhvat da bih se poduhvatio i uhvatio

     

    1207  stvaralaštvo je subverzivno prema postojećim ljudskim zakonima

     

    hotel banatul

    315. hodanje

    probudim se sa bolom

    u stomaku. po leđima mi

    spava vetar samoće. u sobi

    sam 318 pokušavam da rodim

    iz sebe izvesnost za ružu. izvesnosti

    nema i moji porođajni grčevi su samo

    bol. razgovaram sa srđanom valjarevićem

    pričam mu o mogućnostima ruže lutanja

    srđan je sve bolji i bolji. juče smo hodali

    dnevnih 37 krugova tražeći ljubav za

    zemlju. kisnuli smo hodali i kisnuli

    bili smo leptiri. koraci treptaji

    temišvar 23. novembar 1992

     

     

     

    382/3271

     

    1208  skrećem zavlačim se u ovu ulicu

     

    1209  pratim je do kraja vode me tramvajske šine

     

    1210  ulica je nestala počinju polja

     

    dragi cigani

    316. hodanje

    ciganin i ker. lepi mladi

    ciganin uživa u sebi. hoda da

    bi uživao u svojoj lepoti. ker mu

    trči pored nogu. dečak pljuje sebi u

    ruke protrlja ih i udara nogom maja

    geri u banderu. dečak pored njega

    zavija kao policijska sirena. hodam

    ispred mene u gomili hodaju cigani

    iscrpljen sam. prepun misli o

    umiranju. koraci treptaji

    da preživim

    temišvar 24. novembar 1992

     

     

     

    383/3270

     

    1211  uplašen

     

    1212  bolan

     

    1213  krhak

     

    1214  nemoćan

     

    1215  slab

     

    1216  koji ćeš nam onda reče neko

     

    plutanje molim te

    317. hodanje

    bolestan sam. nemoćan. uplašen

    sam kao dete. Izgubljeno dete. uplašen

    od izgubljenosti. uplašen zato što sam se

    izgubio. ostaje mi bog i plutanje. stvarnost

    skromnost. hodam malo. hladno mi. na putu

    kojim se retko ide hladno je. to je hladnoća iz

    koje se rađa toplota. u telo mi ulazi put i

    bog. da preživim. da preživim

    temišvar 25. novembar 1992

     

     

     

    384/3269

     

    1217  zastanem i gledam kako konj pase travu. volim te velike biljoždere

     

    1218  u daljini čujem zvižduće seljak. trojica su na kolima. u mimohodu se pozdravljamo

     

    1219  borhesova erudicija je gorela hraneći se odsustvom

    dnevne politike. jednostavno čovek nije čitao novine

     

    1220  vidim svoj pogled

     

    1221  vraćajući se uzbudim se zvižduće mladi čoban. ovce mu pasu uz pesmu

     

    1222  put prolazi u blizini smrti

     

    1223  čoban svira kao božiji pastir. sada je počeo i da peva

     

    1224  uvek je ono čemu su se ljudi izrugivali bila budućnost

     

    nek večno živi jedan čoban

    318. hodanje

    pune su mi oči i nos. tako je bilo i dok sam

    hodao. slab ipak sam ishodao 22 km. bio je lep

    dan. jedan čoban lepo zviždukao sebi ovcama

    meni bogu i predelu. nek večno živi jedan čoban

    ulazeći u temišvar stalno sam gledao u nebo puno

    ptica koje su nikad im kraja letele na jug. teška

    mi je ruka. da preživim. idem u krevet

    hodanju da se odmorim

    temišvar 26. novembar 1992

     

     

     

    385/3268

     

    bolestan

     

    čisti pivski kvasac - belvitin fe

    idem u krevet hodanju da se odmorim. ne hodajući hodam

    temišvar 27. novembar 1992

     

     

     

    386/3267

     

    bolestan

     

    oligovit

    ne hodajući hodam. bolest me ozdravljuje

    temišvar 28. novembar 1992

     

     

     

    388/3265

     

    1225  malo sam se zabrinuo za tebe

    i pala mi je na pamet stara narodna mudrost koja

    kaže: uslovi diktiraju i planove. promena uslova diktira i

    promenu planova. naravno bilo bi mi drago da realizuješ ružu u

    potpunosti ali isto tako ako dođeš u teškoće napraviš korekcije u

    smislu elastičnijeg razvoja. ja znam da ti nećeš lako na to pristati, tako 

    i treba tako je i nužno ali da si mlađi od mene ja bih ti to gotovo naredio

    kao u poznatoj priči o alimpiju stolpniku jednom od najvećih monaha i

    podvižnika iz trećeg ili petog veka. stolpnik je rešio u svojim srednjim

    godinama da ceo svoj život posveti bogu i rešio je da se popne na stub

    i da na njemu provede ostatak života. stojeći na jednoj nozi i pijući samo

    vodu i jedući hleb. on je to započeo i izvesno vreme je stajao na stubu a

    oko nogu su mu se obavile buve koje su ga izujedale i raskrvavile noge

    jednog dana došao je iguman i rekao stolpniče silazi sa tog stuba i on

    je to odmah učinio. onda mu je iguman rekao sad se možeš vratiti jer

    vidim da to činiš radi boga a ne radi taštine. postmodernisti govore o

    nužnom diskontinuitetu da bi nešto u istinskoj meri trajalo. zato bih i

    ja kao i tvoj brat i duhovni prijatelj želeo da ruža ima rasterećenu

    propulzivnost božanske svetlosti u sebi a ne da u svoje latice

    zaogrne napetost i napregnutost bez želje da se oslušne

    unutrašnji glas minornog malog onog kojeg je hrist

    nazvao prah. puno pozdrava i ljubavi božidar

     

    moj prijatelj

    319. hodanje

    bože daj mi snage. amin

    amin. amin zapisao je 12. septembra

    1914 ludvig vitgenštajn. trideset dana kasnije

    bog je sa mnom. trideset jedan dan kasnije bože

    daj mi razuma i snage. osamnaest dana kasnije neka me

    duh zaštiti ma šta se desilo. sutradan samo ne zaboraviti na

    boga. pet dana kasnije nek me duh zaštiti. sutradan sve je u

    božijim rukama. sutradan moram biti uvek svestan sebe uvek

    svestan duha. dve godine kasnije neka je bog sa mnom. amin

    19. avgusta 1916 bog će mi pomoći. molio se ludvig i za mene

    kao što se i ja njegovim molitvama molim za tebe. bolest

    me ozdravljuje. bože pomozi neka volja bude tvoja

    temišvar 30. novembar 1992

     

     

    i

     

     

    ruža lutanja

    učestvuje u promenama. inspiriše ih. za

    deset godina biću tvorac svetskog pasoša

    umetnost ruže kao osnov novog prava

     

     

    stvaralaštvo je subverzivno prema postojećim ljudskim zakonima

     

     

      uvek je ono čemu su se ljudi izrugivali bila budućnost

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    tek sad

    neodustaj

    života ti

    mog

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    ruža lutanja 2

    19. april 2025.

    27530. dan mog života

     

     

    miroslav mandić

     

    ruža lutanja 2

     

    nežnost stopala čuva šaku nežnosti

     

    ovu knjigu posvećujem

    anonimnim snagama ljubavi

     

     

     

    367/3286

     

    1138  brda su osvanula pod snegom

     

    1139  krećemo kornjača i ja

     

    1140  podne je ponedeljak sunčan dan isti kao i pre godinu dana

    u londonu kada sam krenuo na ružu lutanja. isti ovako lep dan je bio

    i pre 20 godina kada sam iz n. sada krenuo u zatvor u sr. mitrovicu

     

    1141  hodam u planinu od emila siorana do konstantina

    nojke. dođi. molim te dođi ovde sada da vidiš ovo

     

    1142  vidiš osetiš budeš u lepoti

     

    1143  constantin noica 1909-1987 neko mu 

    je ostavio 15 karanfila po kojima je pao sneg

     

    1144  kližem se po putu i okrenem se na vreme jedan 

    trabant proklizava i udara u zaštitnu ogradu metar dva iza mene

     

    1145  silazim niz planinu. sunce je i hladno je sve boli koliko je čisto

    ponekad potrčim da bih se ugrejao. počinju kratke oštre serpentine

     

    1146  srećan sam od lepote koja me okružuje. hodam već 367 dana rađajući ružu

    na tlu evrope. evrope koja je živo biće i mnogo je više čine reke jezera bilje životinje

    vetrovi nego čovek i njegova politika. nadam se da ću i sledećih 9 godina hodati po njoj

     

    1147  pišem da bih ti napisao dva iskustva. ovo današnje i ono od pre 20 godina

    kada sam na današnji dan otišao u zatvor baš u ovim trenucima (15h) 1972 skidao

    sam svoje građansko odelo i oblačio odelo krivice. bio sam osuđen zbog pisanja a

    evo i sada pišem. nisam bio kriv bio sam žrtveno jagnje koje je ostalo živo i u zatvoru

    uz pomoć gandija. tolstoja. kafke. nervala. roze. dostojevskog. hristosa. lao cea. bude

    shvatilo da je mnogo više krivo nego što to ovozemaljske sudije mogu i znati. i od

    tada se moj život promenio. ovo što danas činim je lepše ali i teže. teže jer sam 

    slobodan. onda (23 godine star) bilo je ružno i na smrt bezizlazno ali sam imao

    i hranu i krevet i bio sam definisan. sada to nemam i svakim korakom moram

    da stičem svoj hleb i odgovor. zatvor. ratovi. bolesti zlo. pakao koliko

    god teški lakši su od slobode. mira. zdravlja. dobra i raja

    prestajem da ti pišem upadam u duboko lišće

     

    1148  smešim se od unutrašnje topline, po ovim ulicama rasinarija juče sam posejao

    spomenik anonimnim snagama ljubavi. sada osećam spomenik nije podignut on raste

     

    paltinis

    303. hodanje

    prva hladnoća i velika lepota

    skromni grob konstantina nojke pored

    drvene crkve. biser biserika (biserika = crkva)

    hodajući planinom prema nojki noseći u džepu

    hamvaša mislio sam na hajdegera. misao se kao

    i vazduh čisti u planinama. trčao sam da se ugrejem 

    a serpentine sam preskakao spuštajući se šumom i

    dubokim lišćem. pri kraju hodanja sa mnom je trčao

    mali pas. žena je čistila ulicu u rasinariju korovom

    metlom. juče sam u ovim ulicama ostavio svoje

    srce. zlatno cveta drvo spasa. danas

    vidim srce u rasinariju raste

    sibiu 9. novembar 1992

     

     

     

    368/3285

     

    1149  led po vodi. ne znam kako ljudi misle da su pobedili druge ljude

     

    1150  lice je hleb

     

    1151  zabelele se plave planine (planine = munte) i sad lakše od oblaka lebde nad sibiuom

     

    1152  kao i u proleće zemlja se ore i priprema za sejanje

     

    1153  od danas ću radovati decu koju sretnem

     

    1154  kako mi se hamvaš otvorio. ceo je u meni

     

    1155  četrnaestonoćno hodanje od katoličkog do pravoslavnog božića u budimpešti

     

    1156  molim se za više rada skromnosti strpljenja sistematičnosti i molitve

     

    1157  ovaj vetar već poznajem

     

    1158  koračam hamvaša udišem sunce

     

    1159  veliko kaži život

     

    1160  leptir će biti zaštitnik ruži lutanja u trećoj

    godini. ove je kornjača. prve godine je bio vrabac

     

    i zato kažem ratu volim te

    304. hodanje

    čim sam krenuo počeo sam da mislim o ratu

    sve oko mene je bilo mirno a u meni rat koji me je rušio

    i onda sam ga hodao i ishodao. zavolim ga da bi prestao. u

    selu cristian buknula je lepota u meni iz nekoliko hamvaševih

    reči. osetio sam takav mir i smisao da je sve krenulo lako kao

    voda koja teče u nebo. rumunija me voli i ja joj dajem sve. i

    sve ću odneti iz rumunije drugima. sunce me vodi hladnoća

    voli. danas vidim srce u rasinariju raste. u hladnoj

    hotelskoj sobi u devi peva mi bili holidej 

    diva 10. novembar 1992

     

     

     

    369/3284

     

    1161  hladno. oblačno. zviždućem. grejem se iznutra

     

    1162  najvažnija stvar u pisanju je hrabrost da kažeš

     

    1163  blago i lepo lice sušinski đorđa poljaka-ukrajinca

    koji živi u simeriji. kako samo ljudi mogu biti dobri

     

    1164  nikog na putu kiša navlažila pusta polja. veliko bogatstvo spava u rumuniji

     

    veliki događaji

    305. hodanje

    biciklista odmahuje rukom besan

    na veliki kamion koji mu trubi. četiri stare žene

    seku pruće. nekoliko pružnih radnika u isto vreme

    zavrću šrafove na novoj šini. mladi kočijaš visoko 

    na kukuruzovini pripaljuje cigaretu na kiši. svi strpljivo

    kisnemo. blato u selu fibis. tri dečaka i pas. ore se biće

    i vina. lepi stari fotograf đorđ sušinski me je podsetio

    na starog gospodina atanasa stojanova iz sofije. pun

    mesec nad temišvarom me je podsetio na polazak

    u londonu. u hladnoj hotelskoj sobi u devi peva

    mi bili holidej. u skoro isto tako hladnoj sobi

    u temišvaru sviraju bramsa

    temišvar 11. novembar 1992

     

     

     

    370/3283

     

    1165  ja ne dajem ništa ali omogućavam sve. moć i vlast daju sve ali ne omogućavaju ništa

     

    1166  pre četiri dana u nedelju koja je pala između zadnjeg dana prve

    godine i prvog dana druge godine ruže lutanja u rasinariju sam podigao

    spomenik anonimnim snagama ljubavi tekst koji sledi napisao sam tada

     

    monumentul puterii anonime al jubirii 

    ljubi i čini šta ti je volja

    sv. augustin

     

    9.999 koraka po rasinariju i 99 jabuka bačenih u nebo da u nebu ostanu kao pokajanje 

     

    bleštavo sunčan dan. brijem se kupam se. idem na pijacu. kupujem crvene jabuke sitne

    ruže. 8 kila 640 lea sve mi stanu u ranac. pred crkvom u sibiu stari prosjak se gleda u

    ogledalu i češlja svoju prljavu plavu kosu. primetim pevušim cigansku pesmu šta će meni

    amerika kada oca nemam ja. u rasinariju u crkvi toplo. žene u maramama. svi kleče klečim

    sa njima. jedan muškarac liči na siorana. sam sam a ljubav nije samoća. ovo je ljubav koja

    se rađa i zato je sama. hodam mirno to će biti način. gledam ne da bih video nego da bih

    voleo. vidim - volim. osećam stid pred sveštenikom nikolajem strezom jer sam mu rekao

    da će doći ekipa a nije došao niko. čini mi se da se i on radovao snimanju. sada mi svi

    ljudi u rašinariju liče na siorana. zamolim decu i ona bacaju jabuke u nebo a ja ih

    fotografišem. mislim kroz srce sioranovo. kuća u kojoj se rodio sada nosi broj 1902

     

    kišni dan

    306. hodanje

    sipi kiša sipi. pada kiša pada. korak pa

    kiša kiša pa korak. grickam kiša gricka. noć

    sve ranije pada. prihvatam i kišu i noć. sa jednim

    korakom učinim i drugi. treći dolazi sam. biti bezbrižan

    i kiša dolazi sama. ne dolazi pada. protresem se od

    bezrazložne radosti. i radost dolazi sama. kiša

    korak kiša med. u skoro isto tako hladnoj sobi

    u temišvaru sviraju bramsa. bliže i bliže

    temišvar 12. novembar 1992

     

     

     

    371/3282

     

    1167  trojica omamljenih dečaka ne starijih od 10

    godina teturaju se ulicama temišvara. duvaju lepak

     

    osam zapisa o ljubavi za spomenik u rasinariju

     

    1168  balega - davanje nad davanjima. ljubav je zbir svih fenomena. sve

    na zemlji i sve na nebu čini ljubav. i zato što jeste ljubav je nespoznatljiva

    ne možeš je videti jer je u oku. ne možeš je osetiti na dlanu jer je dlan. ne

    možeš dobiti ljubav od drugog jer drugi je ljubav. ne možeš je očekivati

    jer ljubav je uvek već tu. sve što postoji postoji ljubavlju

     

    1169  kaldrma - mozak sela. ljubav stvaraju (i) ljudi sa ostalim živim

    bićima. sve što raste i sve što se kreće je izvor ljubavi. odvajajući se svojom

    neskromnošću od svega čovek mnogo više uzima ljubavi nego što daje i zato

    čovek i mora uvek iznova da ljubi da se uči da ljubi. ljubeći da ljubav ljubi

     

    1170  kapa-šešir-šubara - neizgovoreno bratstvo. ljubav je

    litica ali nije opasnost nego težina. odanost borbi i uspeh. malo

    ih je koji hodaju liticama jer ljubiti znači biti ljubljen. u opasnosti

    se spasiti znači ljubavlju skočiti u ponor. nebo je u ponoru

     

    1171  vreća-naramak - spremiti se za zimu. ljubav dolazi sama ali

    ličnost ne čeka ljubav nego odmah i uvek daje. predati svoju ljubav drugome

    samo propustiti ljubav. biti vetrenjača  i vodenica. sretan u ljubavi drugih

     

    1172  rzanje konja - radovanje slobodi i vazduhu. put ljubavi je najduži ali nikad

    ne prestaje. kad osetimo bezrazložnu ljubav ljubav nam dolazi od nekog hiljadama

    godina iz prošlosti. u ljubavi ne postoji ni vreme ni prostor. ko voli sada zauvek voli

     

    1173  uličice i kapije - dostojanstvo postojbine. oblici koji nastaju

    ljubavlju su u stalnoj promeni. ako ti se ljubav učini da je polumesec koji

    izlazi iznad zgrada već u sledećem trenutku će to biti voda iz česme. promena

    oblika ljubavi je i sama ljubav i sam oblik. ljubav se menja i ljubavlju menja

     

    1174  miris stoke - ostati zauvek tu. ljubav je i ponoć i podne 

    ali ljubav je neodgonetljiva. ljubav je tamo gde nikog nema i često je

    tamo gde su svi. tajna ljubavi je u njenoj običnosti u nepostojanju tajne

     

    1175  sioranovo brdo - nežnost napetosti. ljubav u meni živi

    za svet. ljubav u svetu živi za mene. svima i svemu dajem sebe. za

    davanje (muško) je potrebno odsustvo sebe. za primanje (žensko)

    prisustvo sebe. i tako se ljubavlju rađaš i nestaješ. ljubav je čudo

    koje ne postoji i nepostojanje koje je čudo ljubavi. bio sam setan

    podigao sam spomenik a on mi je kao pesak curio kroz prste

     

    e a sada naslov

    307. hodanje

    stara kurva me pozvala u sobu

    302. otišao sam niz ulice. hodao sam lak

    kupio odličan papir i lepe male sveske. kad pomislim

    na hodanje u rasinariju i spomenik anonimnim snagama

    ljubavi osećam toplinu u telu. osetim kako spomenik raste

    blizu je ponoć idem napolje da hodam oko ponoći. bliže

    i bliže. vratio sam se pre minut osećaš li mi dah

    temišvar 13. novembar 1992

     

     

     

    372/3281

     

    1176  čitam čitam i odjednom vidim više ne vidim. pala je noć. podignem

    pogled a nebo se rumeno crveni. prema zemlji je ljubičasto plavo

     

    1177  pišem po mraku. nadam se da će sve više biti

    pojedinaca koji neće učestvovati u državi i ludilu za moći 

     

    1178  jasno vidim sebe kako sam se kao mali boja života

     

    e a sada naslov 2

    308. hodanje

    boli me u levoj peti. hladnoća u levoj

    butini. petu mažem butinu udaram u hodu

    da se ugreje. mislio sam na zverstva koja se

    čine. mislio i molio se. sagnuo sam glavu i grabio

    napred. mrak mi se pridružio. noć strepnje i odmora

    kasnije mi se pridružio džojs izgnanik. izgnanstvo mi

    je u šaci kojom pišem. vratio sam se pre minut

    osećaš li mi dah. gube se stanice na mom

    malom tranzistoru

    temišvar 14. novembar 1992

     

     

     

    374/3279

     

    1179  topli hodački pozdrav mišelu serezu mornaru

     

    1180  velika snaga izbija iz ruže. kako da je podnesem

     

    1181  večeras oko ponoći ću hodati za sereza

     

    mišel serez i ljubav

    309. hodanje

    da li mi to misli ponesu hod ili hod misli

    ne znam tek i noge i mišljenje mi je letelo. kad

    letim onda jasno vidim sebe kako hodam zemljom

    uz ovce guske pse i konje koji vuku visoko natovarena

    kola kukurzovinom. visoko do neba. visoko do neba sam

    leteo i ja kada sam sreo mišela sereza. u biti postoji samo

    jedna filozofska vrlina: odanost kaže mi serez i kaže zato

    tražim ljubav za zemlju. ići ću da hodam oko ponoći za

    mornara mišela sereza. gube se stanice na mom

    malom tranzistoru. mišel na nebu je more

    temišvar 16. novembar 1992

     

     

    i

     

     

    bio sam osuđen zbog pisanja a

    evo i sada pišem. nisam bio kriv bio sam

    žrtveno jagnje koje je ostalo živo i u zatvoru

    uz pomoć gandija. tolstoja. kafke. nervala. roze

    dostojevskog. hristosa. lao cea. bude. shvatilo da

    je mnogo više krivo nego što to ovozemaljske sudije

    mogu i znati. i od tada se moj život promenio. ovo što

    danas činim je lepše ali i teže. teže jer sam slobodan

    onda (23 godine star) bilo je ružno i na smrt bezizlazno

    ali sam imao i hranu i krevet i bio sam definisan. sada

    to nemam i svakim korakom moram da stičem svoj

    hleb i odgovor. zatvor. ratovi bolesti zlo. pakao

    koliko god teški lakši su od slobode. mira

    zdravlja. dobra i raja

     

     

    ovaj vetar već poznajem

     

     

    koračam hamvaša udišem sunce

     

     

    leptir će biti zaštitnik ruži lutanja u trećoj

    godini. ove je kornjača. prve godine je bio vrabac

     

     

    ja ne dajem ništa ali omogućavam sve

    moć i vlast daju sve ali ne omogućavaju ništa

     

     

    pre četiri dana u nedelju koja je pala između zadnjeg dana prve

    godine i prvog dana druge godine ruže lutanja u rasinariju sam podigao

    spomenik anonimnim snagama ljubavi. monumentul puterii anonime al jubirii 

     

     

    sam sam a ljubav nije samoća

    ovo je ljubav koja se rađa i zato je sama 

     

     

    za davanje (muško) je potrebno odsustvo

    sebe. za primanje (žensko) prisustvo sebe 

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    žrtva je

    najveći

    izvor

    ljubavi

    slobode

    istine

    to

    od

    tebe

    primih

    (žensko)

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    najbolja motivacija

    za svako i sva bića

    je bezuslovna ljubav

    sloboda istina za svako

    i sva bića i ja ih tobom

    dah (muško) svakom

    i svim bićima

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    dan posle prve knjige ruže lutanja

    18. april 2025.

    27529. dan mog života

     

     

    prošla je

    prva godina

    ruže lutanja i 

    završena je

    prva knjiga

    ruže

    lutanja

     

     

    i

     

     

    ideju za

    10 knjiga ruže

    lutanja sam otkrio

    285/3368 dana ruže

    lutanja zapisom 928

    pre 33 godine u

    dunaujvaroši

    19.8.1992

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja 1

    ti si prva ko

    prvi korak ko

    prva reč ko

    prvi bog

     

     

    i

     

     

    sada

    ću proleteti

    kroz prvu godinu

    krenimo zajedno

    utroje ružo

    lutanja

     

     

    biti dobar na ovom svetu

     

     

    jutros za doručkom ohrabrio me je

    ron pedesetogodišnjak. j. ron corrigan

     

     

    ovo što radim je velika umetnost samo vetar

     

     

    bože daj mi da budem taj jednostavni radosni pevač

     

     

    plešem putem

    vidim svod nebeski

    tako gradim hram

    nad evropom

    ružin hram

     

     

    na kraju

    hodanja sam

    plesao po putu

    to je ono što

    zovem

    umetnost

     

     

    i reči se raduju jednostavnosti pisanja

     

     

    hodam da bih prisustvovao. učestvovao u

    životu univerzuma koji vidim po ovim poljima

    da bih prisustvovao lepoti (rasplakao sam se)...

     

     

    dete se izgubilo

    dečak je pobegao

    mladić se potuca

    čovek luta

     

     

    kako ljudima preneti informaciju o

    ne-ljudima. o lepoti i važnosti ne-ljudskog

     

     

    bog

     

     

    najbolji način je želeti drugima dobro

     

     

    zaista ovaj svet zavisi od mene

     

     

    pevanjem rađati svet kako su to oduvek činili pevači

     

     

    ljudi odlaze po znanja na sveta mesta kod svetih

    ljudi u razne škole. ja odlazim po znanje u svakodnevicu u

    kojoj ništa nije sveto nego samo običan život. običan život božiji

     

     

    jedino kada volim na pravom sam putu

     

     

    posle 63 dana počinjem vući tragove ruže i umom ne više samo stopalima

     

     

    iz praznine i uvek iz praznine nastaje moj rad

     

     

    dobrota moja domovina

     

     

    plakao sam jer je kaja bolesna ali sam bio i radostan jer mi se volimo

    a kada se voli onda se živi. voljeni molekuli žive večno. žive od radosti 

     

     

    samo neki razumeju da stvaralaštvo dolazi ni iz čega i da mu nema kraja

     

     

    sve više moja stopala spajaju

     

     

    kaja mi je rekla idi polako i daleko ćeš stići 

     

     

    ulazim u atinu. vidim je kao na dlanu. ja sam jedan od

    poslednjih ili jedan od prvih koji u velegradove ulaze pešice

     

     

    kaja je živela

    nezaštićeno i zbog

    toga je heroj... to je put

    u kome je put muški

    a delo žensko

     

     

    preživeće samo stvoreni za radost

     

     

    alithia tanatos den iparhi. zaista smrt ne postoji

    maraton u atini

    trčanje i pisanje za sve one koji štite druge od sebe

     

     

    ruža

    obnavlja

    jezik

     

     

    tamo gde je lepota niče i sloboda

     

     

    tu sam

    da volim

    to je moj

    posao

     

     

    stopalima korak po korak po zemlji a iz neba zidam temelje velike umetnosti

     

     

    ruža lutanja je domovina svih bića

     

     

    noge se uvek vraćaju svom poreklu. bogu

     

     

    polako nazirem da iza lepote u prirodi stoji bog

     

     

    ruža lutanja pripada javnim radovima

     

     

    ko u sebi ne prepoznaje krivicu ne vidi kako je baš on

    graditelj zla od koga se ogradio ili protiv koga se bori

     

     

    putem kojim sam krenuo pre dvadeset godina (u proleće 1971

    nije još niko ni hodao a kamoli prošao pa sam morao raditi sve

    sam od probijanja puta kroz džunglu i pustinju do njegove gradnje

     

     

    tek će doći oni koji će razumeti da sve počinje iskorenjivanjem

     

     

    slobodan je onaj ko drugom omogući slobodu

     

     

    svakim korakom se zavetujem

     

     

    hodati da bih uvek gledao po prvi put

     

     

    ruža lutanja je sloboda a ne zatvor i to je teško u njoj

     

     

    dirljivo je kako mi se ovaj čovek naklonio i rekao dobri den

     

     

    ne možeš biti drugo nego božiji znači onaj si koji jesi

     

     

    bogom

    bog

    sam

     

     

    pisanje je ljubav

     

     

    volim da volim

     

     

    svakidašnji hleb most svetlosti

     

     

    nipošto da tekst smrdi na radionicu pisanja

     

     

    prijatelji me savetuju da prekinem ružu lutanja

    jer neću izdržati teret kazne koji pada po meni. reci mu

    da mu ja savetujem da prekine jer neće moći izdržati

    veliki psihički pritisak ove međunarodne osude

     

     

    razmišljam o ovoj knjizi. vidim joj oblik. oblik koji traje mekih plavih korica

     

     

    misleći na knjigu sa ovim tekstovima

    video sam je kako je u sebi skupila sve

    ove reči koje se nižu jedna za drugom kao

    moji koraci... veliki umetnik je stvorio svet

    hodao sam po knjizi u mojoj glavi

     

     

    dahtanje od koga sam se sledio i uskipteo

    božije podavanje božijih bića. muškarac i žena

    se podaju jedno drugome kao ja putu i put meni

     

     

    uzbudljivo je kao dečiji plač taj zov

    žene dahću veliko. nevino. to je povratak

    bogu. nemoćna i podavajuća žena usmerava

    put kroz nebeski beskraj na početak

     

     

    o bože rekoh ugledavši put

     

     

    svakodnevno desetogodišnje hodanje je ulazak u jamu

    razbijenog atoma. hodam u njega da bih ga spojio sa obe ruke

     

     

    sve više pada krivica jedne politike po meni

     

     

    hodam da bi reči bile lepe

     

     

    velike količine slobode su u ljubavi za siromaštvo

     

     

    sve u meni

     

     

    divim se prosjacima

     

     

    ruža je veliko delo jer ne postoji a sve što postoji postoji u njoj

     

     

    sve više govorim drugačije od drugih ljudi. hteo bih da kažem sve to što jeste 

     

     

    zaista sva živa bića čine život

     

     

    dok ovo pišem pored mene hoda

    osetljivi dečak u braon jakni sa crvenom

    tašnom u ruci i odvezanom pertlom. on sam ja

     

     

    hvala svima koji su dobri

     

     

    ruža je ništa koje raste i bokori se u veliko pevanje

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    briga da uspem da

    te stvorim i porodim je

    deset godina svakog

    dana bila najteža

    stvar

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    svakog

    dana

    10

    godina

    hodati

    ružu

    lutanja

     

    svakog

    dana

    10

    godina

    pisati

    ružu

    lutanja

     

    svakog

    dana

    10

    godina

    crtati

    trave

    ruže

    lutanja

     

    svakog

    dana

    zahvalnost

    svakom

    danu

     

    svakog

    dana

    10

    godina

    stvarati

    biće

    ruže

    lutanja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    čoveče samo napred

    17. april 2025.

    27528. dan mog života

     

     

    354/3299

     

    1109  zaista sva živa bića čine život

     

    1110  morate dođi u temišvar da vidite i čujete te ptice. to je nešto najlepše što sam video

     

    1111  ostaje mi samo da napišem da je ova lepota ptičijeg mora na nebu neopisiva

     

    gavrani

    292. hodanje

    krenuo sam za buzias

    pored tramvaja ovce. ležerni čobanin

    stadion politehnike. semenkari. put me ispira. hodanje

    je potok kojim se ispira zlato. zlato strpljenja. strpljivog

    trpljenja. od žutog lišće nestaje. opija me svojom lepotom

    paukova nit se uhvatila za kosu i ne mogu da je oslobodim

    jedno belo kuče u polju me ugleda. da li me gleda očima ili

    klempavim ušima. ravnica se širi kao svetlost. ali sve ono

    što sam na kraju hodanja video sa pticama bilo je

    veličanstveno. i četvrte čarape sušim. crni

    gavrani u vatri nebeskoj

    temišvar 27.10.1992

     

     

     

    355/3298

     

    1112  pipnem mrak. ponovo pipnem mrak. ponovo: ponovo

     

    1113  tu sam na trgu u temišvaru bez poruke. bez

    sadržaja. bez oblika. tu sam bez tela. bez uma i duše. tu sam

     

    al' jednog biciklistu je udario auto

    293. hodanje

    krenuli jelena i ja već je bilo kasno. krenuli putem prema

    lugošu. padao je mrak. pa svratili u jedno selo. a o tome

    hoću jer tamo je mrak. mrak po ulicama a život se živi. ima u

    siromaštvu nešto što izaziva duboko poštovanje. kao i onaj bez

    svetla voz u noći. a tek trojica biciklista koji su neosvetljeni

    vozili po prometnom putu i pevali. crni gavrani u vatri

    nebeskoj. poštovanje siromaštvu

    temišvar 28.10.1992

     

     

     

    356/3297

     

    1114  spomenik anonimnim snagama ljubavi. da li

    ću uspeti da ga podignem. spomenik od ptica i trava

     

    večni grad

    294. hodanje

    kada god vidim groblje

    ulazim u njega. ulazim u taj večni grad. jedan

    jedini grad sviju nas. mađari srbi rumuni nemci svi

    su ovde zajedno. nekolicina ljudi čisti grobove. dan je

    topliji pa da ih urede pre zime. u temišvaru sam video

    četiri groblja. pred veče se spremala kiša ali nije pala

    mnogo je pijanih po ulicama. jedan mladić i razbijenog

    nosa. otresa krv o ogradu o koju se pridržava. tu sam

    i sve više volim tu. poštovanje siromaštvu. mladih

    lepih u rumuniji je sve više i više

    temišvar 29.10.1992

     

     

     

    357/3296

     

    1115  čitam siorana ulicama temišvara. molitve koje potiskujemo

    pretvaraju se u zajedljivost. prolazim pored čoveka koji gleda šta čitam

     

    1116  pitam se ako mi bog da šta ću napisati pod brojem

    1993 ili pod brojem 3333 ili daće bog pod brojem 9999

     

    seoba ptica

    295. hodanje

    pred kraj hodanja već je

    bio mrak. zastanem ispod drvoreda 

    i gledam kako žuto lišće treperi. iznad je

    tamna dubina neba a žuto lišće osvetljeno

    slabim neonskim svetlima bulevara treperi po

    mojim očima kao kad sneg pada. sneg lišća

    lišće gledanja. svaki dan se napunim ulica i

    kuća. kuća sam noć spava u meni. mladih

    lepih u rumuniji je sve više i više 

    u meni kao u svojoj kući

    temišvar 30.10.1992

     

     

     

    358/3295

     

    1117  nebo u vodi. ulica je mnogo

     

    1118  doš'o nebojša. staj'o na jednoj

    nozi beograd-temišvar. don'o pismo

     

    dear friends of the rose of wandering

    I am writing to ask you all to participate in

    making a quilt for the rose of wandering. in the

    u.s. tradition the patchwork quilt is made from small

    pieces of sloth sewn together in various designs with

    a layer of wool or cotton below and a final layer or plain

    cotton backing the quilt. to commemorate special occasions

    friends would each make a block that reflected their feelings or

    thoughts about the event. quilting is a social event is a way of uniting

    a community. people gather to sew talk and work together. so I am

    writing to ask you all to participate in this act of community by each

    designing a square of cloth 20x20 cm for the rose of wandering. you

    may use any type of sloth - you may sew on it paint it use anything

    you want to say what you want for about to the rose of wandering

    I will piece the quilt here and send it back to europe. please give

    your block to nebojsa covic and nada petronijevic by the end

    of november if you are in the area of belgrade. if you are

    outside yugoslavia you may send pieces directly to me 

    sheri cluff

    87 matecoment st. belchertown ma 01007 usa

     

    bog traži bogove

    296. hodanje

    sa ranim predvečerjem dolazi

    sve kasnija jesen. magla pada po temišvaru

    a para se diže u temišvarsku noć. moje sporo hodanje

    pada u cvetni vrtlog ruže lutanja i diže se u nebesko korenje

    hrana pada - savest raste. na groblju u noći gore kandila

    i sveće. slučajno u sobi pogledam moju levu patiku ona

    pukla na pola. u meni kao u svojoj kući. ali gde

    da sada kupim cipele za hodanje

    temišvar 31.10.1992

     

     

     

    360/3293

     

    1119  još pet dana i isteći će prva godina ruže lutanja

    kako mi je uvek sada tako mi je uvek ovde. sada sam ovde u

    temišvaru. a počelo je u londonu. engleskom behu duvali vetrovi

    mraz mi je kupao lice. kamenita i zatravljena engleska je ponosna jer

    je okružena morima. holandija išpartana kanalima svojom ženstvenošću

    se osamostalila od drugih. nemačka raste i seli se u tužni berlin koji će biti

    veći nego ikad. češko-slovačkom je padao sneg i rasle krupne slatke višnje

    mađarska je bila u kiši i radosna u oslobođenoj žudnji za boljim životom. srbija

    sva u posrtanju. makedonija siromašna i siromaštvom lepa. u grčkoj živi (ipak)

    stara grčka i to joj daje i smisao i snagu. istanbul me boleo i prošao i zavoleh

    ga kao i prave turske puteve. u bugarskoj je cvetalo voće i bugarska se belela u

    pupoljcima. rumunijom je duvala košava a rumunska sela su bila večna. austrija

    sigurnošću u samu sebe živi sa lepom merom. poljska je velika osetio sam to čim

    sam ušao u nju. svugde su ljudi dobri i to treba da se zna jer se to ne zna. a ne

    zna se jer ljudi žive na gomili a svi ljudi na gomili se boje ljudi na drugoj gomili

    nažalost države i narodi nisu ništa drugo nego skup dobrih ljudi u uplašenim

    gomilama. veliko bogatstvo je na zapadu i velika šansa na istoku. ljudi

    su iscrpeli smisao u jeziku. rešenje za istok su putevi za zapad

    ruže i jednima i drugima je budućnost u radosnom

    hrabrom lutanju 

     

    cvetaju tabani

    297. hodanje

    sve je više temišvarskih ulica

    u ruži. mračnih kaljavih sa psima koji

    laju iznenada i punim životom koji se ne vidi

    a kulja u toplom mraku nadanja. ulice temišvara

    hleb u kasne sate. zamor koji mi se penje uz telo

    rascvetali su mi se tabani kaže nebojša. hodamo i

    pričamo. hodamo bez razloga. u cipelama polako

    izuvamo cipele. ali gde da sada kupim cipele

    za hodanje. od svetlosnog dela do

    svetlosnog odela

    temišvar 2.11.1992

     

     

     

    361/3292

     

    1120  ljudi govore i dalje rastko petroviću. slušam svetlanu velmar-janković

    govori na radio beogradu. u jednoj šetnji pre desetak godina pitao sam

    aleksandra tišmu koju mi knjigu preporučuje. ljudi govore rekao je

    aleksandar. posle sam prepisao celu knjigu i prepoznao u njoj

    više muzike od literature. kao da je erik sati svirao u tekstu

     

    pevanjem usta moliti

    298. hodanje

    popodnevni život. ljudi se vraćaju

    sa posla. baka u marami oslonjena o prozor

    razgovara sa komšinicom. devojčice se zavukle pod

    terasu i igraju se spremanja stana. dečaka iz druge zgrade

    napadaju dečaci na svojoj teritoriji. mislim na pisanje. pisanje

    janje nastajanja. janje u jagnje. jagnje u ovcu. ovca u pastira

    pastir u travu. trava u lelujanje. lelujanje u obožavanje. gde

    me odvede pisanje. od svetlosnog dela do svetlosnog

    odela. i to sve uz kuće po sve više lišća pod nogama

    temišvar 3.11.1992

     

     

     

    362/3291

     

    1121  devojka zelenih očiju u papirnoj vreći nosi banane

     

    1122  nema više trešanja vreme je kupusa luka i brda očišćenih oraha

     

    1123  čitam jerotićevog novalisa. duboko plavo novalisa u rumuniji

     

     

     

    ljubi i čini šta ti je volja

    299. hodanje

    hodanjem moliti molitvu da zapeva hodanju

    bogu i pevanju. pa i ja malen hodah grobljem

    jedna krhka starica u crnom je zastala pored grobova

    i videla sve. ja sam gledao istrulelo lišće po kojem sam

    se klizao zeleno lišće u proleće. jednostavno je to. stajao

    sam i gledao ptice kako nose nebo i onda sleću po ivicama

    krovova i tv antenama. i onda u noći leti lišće pod uličnom

    svetlošću. i to sve uz kuće po sve više lišća pod

    nogama. leti svetlost sa mojim mislima

    temišvar 4.11.1992

     

     

     

    363/3290

     

    1124  kako mora da ga je jako bolelo ovog uplašenog psa

     

    1125  nakostrešene koke na vetru. oslonjeni bicikli o klupu. šofer povlači dim cigare

    devojčica trči preskačući barice. sreća to znači biti napolju hodati gledati stapati se sa

    stvarima kaže mi sioran na izlazu iz sela dumoravita. i ovaj vetar je sreća zar ne pitam ga

     

    1126  nestajem srećan sam

     

    1127  kako pritiska to odsustvo novca

     

    kad dotaknemo čovečije telo dodirujemo nebo

    300. hodanje

    hodao sam dvanaest krugova oko piata uniri u temišvaru. krug po

    kamenoj kocki pod svetlim mesecom i plavim krugom nebeskim. kada

    sam završio 12 krug počela je da otkucava ponoć. dvanaest zvona za

    mojih dvanaest krugova kao onih u češko-slovačkoj i engleskoj. sledećih

    dvanaest krugova hodaću u budimpešti oko ponoći. korak i nebo. plavo

    i novalis tela su u prostoru složene i kristalizovane misli. leti svetlost

    sa mojim mislima. i brojevima pisati i pevati

    temišvar 5.11.1992

     

     

     

    364/3289

     

    1128  crni se zemlja crni se gavran na njoj. crna je zemlja crnji je gavran

     

    1129  lipova. polako se spušta magla. za prozora me

    gleda jedna baka. prstom namešta maramu na čelu

     

    1130  u devi sam. kaplje magla. u jeseni sam kao u dubokoj šumi melanholije

    u morskoj dubini sebe. ne mogu da isplivam more sam. okeanska voda u nebu

     

    upozorio me da sagnem glavu

    301. hodanje

    krenuo sam za rasinari. sve mi je svečano. rumunija

    je lepa pasu konji po livadama. bogate šume i bogata

    jesen u njima. i magla. nestaju brda i vidik. putevi su mokri

    od vlage. nema više voća na putu. dolazi zima. dolazi polako

    hodam ka njoj u njeno lice i njenu daljinu. ona hoda ka meni

    spori smo ali dolazimo. iznenadni pljusak nagnao me je

    jednog dana da uđem u muzej... kaže sioran. i brojevima

    pisati i pevati. zlatnim lišćem što se zemlji vraća

    deva 6.11.1992

     

     

     

    365/3288

     

    1131  lep dan. ima li nešto lepše od lepog dana. krećem radostan

    prijavljujem svoje radosti jer dolaze ni iz čega i pripadaju svakome

     

    1132  dok ovo pišem pored mene hoda osetljivi dečak u braon

    jakni sa crvenom tašnom u ruci i odvezanom pertlom. on sam ja

     

    1133  hvala svima koji su dobri

     

    1134  ruža je ništa koje raste i bokori se u veliko pevanje

     

    1135  pre 365-346 dana sam bio na ovom istom mestu pod brojem

    1076 sada je toplije ali duva onaj isti vetar. dok pišem sunce blješti

    na beloj hartiji moja senka se pružila niz put. čoveče samo napred 

     

    1136  grad oblaka nad sibiuom. meni hladno po rukama

     

    1137  sada nebo već gori. carani (seljak) oznojao konja žuri kući

     

    proletela godina

    302. hodanje

    sunčani dan krećem sa radošću

    u plućima mi je sve. ramena mirna. kukovi

    snažni. noge odmorne. lice spremno za vetar

    ruke mi hodaju. sav sam u pokretu. sutra ću hodati

    ulicama rasinarija i baciti 99 jabuka u nebo da tamo

    u nebu ostanu kao pokajanje i davanje. dok pišem

    protiče subotnje veče. pre godinu dana u subotu

    sam i krenuo. proletela je godina. biti dobar na

    ovom svetu. pisanje-hodanje je preobraženje

    zlatnim lišćem se zemlji vraća. zlatno

    cveta drvo spasa

    sibiu 7.11.1992

     

     

    kraj

    prve knjige

    ruže lutanja

     

     

    i

     

     

    zaista sva

    živa bića

    čine život

     

     

    dok ovo pišem pored mene hoda

    osetljivi dečak u braon jakni sa crvenom

    tašnom u ruci i odvezanom pertlom. on sam ja

     

     

    hvala svima koji su dobri

     

     

    ruža je ništa koje raste i bokori se u veliko pevanje

     

     

    dok pišem protiče subotnje veče pre

    godinu dana u subotu sam i krenuo

    proletela je godina. biti dobar na

    ovom svetu

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    ti si uživo

    bila mnogo

    čudesnija i

    teža ali

    ovako

    ko

    knjiga

    to

    čudo

    ruže

    lutanja

    je

    živo

    večno

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    divim se prosjacima

    16. april 2025.

    27527. dan mog života

     

     

    342/3311

     

    1061  čim me ugledaju da pišem ljudi me učtivo pozdravljaju jer im se

    činim važnim. (ma jok misle da si pandur da beležiš dopisao je nebojša)

     

    1062  učim tri mala dečaka da pimplaju loptom

     

    1063  sa starim rumunom pričam aufiderzen. nemtudom

    mađar. nuštju rumunješće. malo govorit pa ruski

     

    prema žimboliji

    282. hodanje

    dan stoji. takvim danima sam

    hodao engleskom. popio sam gutljaj

    palinke sa seoskim starim pijancem. pre nego 

    što sam ispio gutljaj podigao sam ruku prema nebu a

    moj petominutni sapatnik je skinuo kapu. sve manje

    je oraha na zemlji. da li će biti hladno. mali pas

    u dovratku. sapatnici saputnici

    temišvar 15.10.1992

     

     

     

    343/3310

     

    1064  hej hej hej kako prosjacima nije zima

     

    1065  borim se u sebi

     

    divim se prosjacima

    283. hodanje

    kupio sam suncokret napunio džep

    upalio tranzistor naćulio uši pustio korak grick'o

    i sluš'o prenos iz skupštine u beogradu. borba

    sve je jasno al' ne vredi. oduvek je bilo jasno pa nije

    vredelo. sa hodanja se vraćam u sumrak i zaista se

    crni nebo od ptica nad temišvarom. sapatnici

    saputnici. suncokret je bio odličan

    temišvar 16.10.1992

     

     

     

    344/3309

     

    1066  ruže na grobu dvadesetogodišnjeg gelu bufanu

     

    1067  pristajanje na ropstvo umanjuje bol. nepristajanje uvećava bol berđajev

     

    1068  pogrešno je misliti o vlastitom usavršavanju umesto o bogu ana kamenjska

     

    1069  duva topli vetar baš duva u subotu uveče u temišvaru. srećan sam

     

    1070  na praznom trgu u noći stara lepa žena prosi

     

    1071  hvala moje noge

     

    agnješka berger i trajanje

    284. hodanje

    u temišvaru sam kao kod kuće jer kuće

    nemam i sve pod nebom mi je dom. hodam

    jednom ulicom pa drugom. pa trećom. četvrtom. i

    petom. i dvorišta. i škiljava svetla. i lutam i zalutam

    i noge mi umorne. prazni olupani tramvaji. prazne

    ulice. suncokret je bio odličan. prazna soba

    kad se oko ponoći u nju vratim

    temišvar 17.10.1992

     

     

     

    346/3307

     

    1072  vesna milović

    je moja prijateljica

    razlog više za pisanje

    ona kaže mi smo domovina

    i da moje beskućno srce se

    raduje. nedeljom se srećemo

    u ruskoj pravoslavnoj

    crkvi u blizini

    hyde parka

    ......

    piše pesmu stojan janković u londonu

     

    1073  pišem-pevam pod svodom nebeskim kao što se

    peva u crkvi pod svodom crkvenim. to nisam ja to je pevanje

     

    1074  planine se kao i uvek plave. počinje hladnoća

     

    1075  idem u sibiu. prvi sioranov grad

     

    1076  trčim da bih se ugrejao

     

    1077  sela u rumuniji se neosvetljena

     

    lepo al' hladno i skupo i bez svetla po ulicama

    285. hodanje 

    sedim u motelu. tri lepe žene me čine još usamljenijim. ali kako se

    danas zlatilo drveće. zlato koje sam video u prolazu i ovce. i čobani

    u opaklijama. duge kolone automobila koje čekaju benzin. hladnoća

    počinje. sa hladnoćom počinju i moje brige. naručujem kafu da bih se

    još malo družio sa lepotom ovih rumunki. uostalom ceo dan sam proveo

    družeći se sa lepotom rumunije. ali ta hladnoća drhtao sam na putu

    kažem zlato na drveću. livade. ovce. čobani u opaklijama. prazna

    soba kad se oko ponoći u nju vratim. samoća i

    hladnoća hladnoća kao samoća

    sibiu 19.10.1992

     

     

     

    347/3306

     

    1078  7 km do rasinarija. mistika je napetost rekao je

    ćoran idem ka rodnom selu emilovom čitajući milošev tekst o

    dostojevskom. dobro društvo. idemo preko drveća u planine iznad rasinarija

     

    1079  ničea dostojevskog osećam kao mladiće osetljivih duša

    obojica su za mene priča o svežini boga i zastarelosti čoveka 

     

    1080  doneti hleb. grčko vino. rumunske jabuke. franjinu pesmu bratu suncu na italijanskom

     

    1081  kada sam stao pred kućom octaviana goge pred moje

    noge je doleteo slavuj da pije vodu. doleteo je slavuj ili goga

     

    1082  direktor škole gospodin natea pokazuje brdo na kome se igrao emil sioran

    priča mi o constantinu noici izolovanom u planinama za vreme komunističkog režima

    emilov prijatelj po svojoj želji sahranjen je gore u planinama 20 km od rasinarija. odlučujem

    da hodam od emilove kuće do constantinovog groba. kao jedan put u planinu i prijateljstvo

     

    1083  hodam po noći i hladnoći. rumunijom. to što jeste zove se ruža

     

    rasinari

    286. hodanje

    od sibiua do rasinarija

    zlatno lišće žuti tramvaji. konji

    vuku kola polako kaskaju. fotografišem

    kilometre do rasinarija. i onda u planini selo

    zeleno selo. direktor škole nr.1 u rasinariju natea

    traian je otvoren kao dobrota. priča mi o sioranovoj

    prijatelju konstantinu nojki. odem do sveštenika nikolaja

    i on me pozove u njegovu kuću na spavanje. i naučim da

    se na rumunskom čoban kaže čoban. i krenem kaldrmom

    prema paltiniju gde je sahranjen u brdima konstantin

    nojka. dva sata hoda po gustom mraku. samoća

    kao hladnoća hladnoća kao samoća. velika

    rumunija u malom rasinariju

    rasinari 20.10.1992

     

     

     

    348/3305

     

    1084  ruža je veliko delo jer ne postoji a sve što postoji postoji u njoj

     

    1085  misli se zastarelo. pogotovo pesnici. filozofi. umetnici... opčinjeni prošlošću

    odnosima. poznatim. važnošću. nema potoka u njihovim mislima ni izvora u njihovim srcima

     

    1086  biserika = crkva

    frumos = lepo

    inceleg = razumem

    munte = planina

    vač = krave

    oj = ovca

    pičor = stopalo

    drum = put

     

    1087  da li ja to mogu izdržati

     

    1088  da mi noćas bude toplo

     

    1089  kisnem noću u alba juliji

     

    nikolae streza

    287. hodanje

    hodao sam rano ujutru po

    rasinariju. zelene ulice i seljanke na

    ulicama. u rasinariju se živi život. onda smo se

    nagurali u autobus svi. putovali smo. moj drug nikolae

    streza sveštenik bogu i životu mi je bio zaštita u lepom

    rasinariju. neka ga bog blagoslovi. u redakciji časopisa

    transilvanija lepi i ljubazni jon mircea i gospodin strugarin

    simeon koji mi je dao 500 lea za put. i onda sam krenuo

    za sebeš a stigao sam u alba juliju u hotel transilvanija

    velika ruminija u malom rasinariju. soba broj

    106 8360 lea sa popustom 6688

    alba julija 21.10.1992

     

     

     

    349/3304

     

    1090  preko reke mures u alba juliji kao i u aradu. molim

    ovaj mudri oblak iz pravca zapada da ne padne po meni

     

    1091  vodeno nebo. vetroviti vazduh. od ljubavi bolni mladić mandić

     

    1092  u selu vintu de jos na hladnom suncu lete zajedno golubovi i planine

     

    1093  leti orahovo lišće nošeno jakim vetrom. dok

    pišem nekoliko listova uleće u svesku i udara me po ruci

     

    1094  eu merg pe drum. ja hodam putem

     

    1095  setih se one bake od pre neki dan koja je stajala po hladnoći i prodavala dve dunje

     

    eu merh pe drumiri ši. un vnt

    288. hodanje

    ja hodam putevima i vetrovima i nisam pokisao a

    bilo je blizu ali zato me je produvalo. ishodao sam 23

    kilometra i stigao iz alba julije u temišvar. družio sam

    se sa bobei livijom i klaudijom sporenćenatom. džabe

    sloboda kad nema novac kaže liviu. a put put se plavio

    kroz drvored žutog lišća koji nije prestajao ali se žutio

    žutio i žutio. ljubičasto svetloplavo nebo nad selima

    otelu rasu i valea bistrei. hej rumunijo budi rumunija

    soba broj 106 8360 lea sa popustom 6688

    džabe jer sad nema ništa za džabe

    temišvar 22.10.1992

     

     

     

    350/3303

     

    1096  beznadežni lakrdijaš kako dobra formulacija za slobodnog i blagog čoveka

     

    1097  celu noć se molim da izdržim

     

    1098  bio željko radić i doneo mi prosjačku povelju na španskom i nežno milosrđe

     

    1099  hajde još malo konju moj kaže miroslav miroslavu

     

    dlan

    289. hodanje

    dugo i mnogo ćutim

    i onda kad neko dođe govorim

    kao da padam niz liticu. sve više govorim

    drugačije od drugih ljudi. hteo bih da kažem

    sve to što jeste. pogotovo ove vrane nad

    temišvarom ovako kao one ne grakće ni tom

    vejc. kažem hteo bih da kažem sve što jeste

    i onda se bacam. padam i govorim. kad se

    izgovorim mirno hodam. nastavljam

    džabe jer sad nema ništa za

    džabe. tu sam i lutam

    temišvar 23.10.1992

     

     

     

    351/3302

     

    1100  kuljaju ljudi. dolaze u temišvar iz beograda. n. sada. rume

    pirota. zrenjanina. kupuju. trpaju. guraju se. ponižavaju se i ponižavaju

     

    1101  hodam ulicama kao pas lutalica. zviždućem

     

    1102  mokri asfalt. istrulelo lišće. elegantna ograda. slabo osvetljen skver. crno

    kuče što njuši ogradu i okreće se i gleda me. mršavi motociklista. dve violinistkinje

     

    1103  čujem svoje korake po mračnim ulicama temišvara. tako su tužni

     

    dođem na ž. stanicu da bih čekao

    290. hodanje

    subota gužva. oblačno kiša. pijaca ispražnjena. ulice

    mrak. noć nema nikoga. kuće spavaju. prazni tramvaji. i

    šta ako protivnik ne postoji. hodam uz kuće. pada lišće. ne

    reći ništa više od padanja lišća. ništa više od hodanja uz

    kuću. ništa više od nastavi. ž. stanica temišvar u ponoć

    kasneći voz iz beograda ulazi u stanicu. ljudi iskaču

    iz kupea kao iz velikih peći. tu sam i lutam

    treba biti na ž. stanici u temišvaru

    temišvar 24.10.1992

     

     

     

    353/3300

     

    1104  kisnem temišvarom. kako posle da se osušim. jedino u hodanju

     

    1105  priđe mi jedna devojka i pita me nešto. kažem joj

    njuštju romanešće ali mi toplo oko srca jer mi je neko prišao

     

    1106  uspeo sam da nađem i kupio sam je crnu pletenu kapu

     

    1107  temisiora 12 noimbre 1884

    primul oros diu europa cu străzile iluminate electric

    the first town in europe with street's illuminated by electric light

     

    1108  iznenada iz mraka me je napao crni pas. još mi se noge

    tresu i još osećam kosu na glavi kako se nakostrešila od straha

     

    treće veče dolazim na ž. stanicu da bih čekao

    291. hodanje

    kisnem. blago meni. promenio sam troje mokrih čarapa. sedam mrtvih i

    tridesettroje ranjenih. na autobuskoj stanici petoro mrtvih. koliko god je

    potrebno biće toliko mrtvih. mi možemo liferovati mrtvih za celo tržište

    kod nas mrtvi rađaju odlično. mi nećemo kleknuti i nek mladi ginu

    za naš ponos. ponos nema cenu. neka se niko ne zavarava

    mladi i jesu rođeni za umiranje. 12 mrtvih i 56 ranjenih

    na desetine mrtvih. treba biti na ž. stanici

    u temišvaru. i četvrte čarape sušim

    temišvar 26.10.1992

     

     

    i

     

     

    u temišvaru

    sam kao kod kuće

    jer kuće nemam i

    sve pod nebom

    mi je dom

     

     

    pišem-pevam

    pod svodom nebeskim

    kao što se peva u crkvi pod

    svodom crkvenim. to nisam

    ja to je pevanje

     

     

    ruža je veliko delo

    jer ne postoji a sve što

     postoji postoji u njoj

     

     

    sve

    više govorim

    drugačije od drugih

    ljudi. hteo bih da

    kažem sve to što

    jeste 

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    dao sam ti

    se sav a ti

    si meni

    dala

    sve

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    velike količine slobode su u ljubavi za siromaštvo

    15. april 2025.

    27526. dan mog života

     

     

    329/3324

     

    1013  našao sam jedan luk

     

    1014  hej pripremaju oru zemlju. miris zemlje mi udara u nos

     

    1015  zemljani put idem do onih breza

     

    1016  umanjujući te - slavim te

     

    svaki dan živeti kao poseban život

    271. hodanje

    mrtve dece koliko hoćeš. to je rezultat hrabrosti i ponos

    borbenih muškaraca. pozvaću svoju senku kao psa i krenuti kaže

    mi ana kamjenska dok hodam seoskim putem pored kanala u koga

    uskaču žapci. molim se za dušu svih zlotvora. uživam u mađarskom

    jeziku uživam u svim jezicima koje ne razumem. bez razumevanja

    oni su samo muzika. tom muzikom volim sve one koji govore

    nek govore tim češkim rumunskim u koji ću ući kroz

    neki dan. žena čudo. čudo ništa

    sziksósfördo 2.10.1992

     

     

     

    330/3323

     

    1017  znači ima još 9 godina hodanja rekle mi je ana na rastanku

     

    1018  hej iscvetale ruže (kossuth utca - bordady)

     

    1019  čujem vetar u trsci. kako utešiti one što plaču - plakati zajedno sa njima

     

    1020  kako je teško priznati svoju ružnoću

     

    1021  vinski miris iz bircuza me podseća na ujaka

    konobara. od njega sam kao dete dobijao besplatan sinalko

     

    1022  crni bajrak na kući neko je umro. neko je umro su reči koje su me plašile u detinjstvu

     

    subota jesen

    272. hodanje

    puca kičma. krckam orahe

    berem grozdove. redigujem tekstove

    čitam knjigu. crtam trave. uzimam otiske. slušam

    tranzistor. gledam pustaru. razmrdavam prste

    pijem vodu. sećam se detinjstva. sa strane pišam

    spuštam ranac. podižem ranac. korak po korak

    brojim kilometre. perem ruke. umivam

    lice. čudo ništa. već gladan

    kiskunhalas 3.10.1992

     

     

     

    332/3321

     

    1023  vidim džemper na jednom čoveku

     

    1024  jato ptica za jatom ptica preleće nebeski svod praveći oh oh kako lepe oblike u letenju

     

    1025  duva vetar pada sumrak. srećan sam

     

    1026  sreću posvećujem nesretnima

     

    1027  srećan sam i dalje i dalje jer duva vetar i pada sumrak

     

    dobar na ovom svetu

    273. hodanje

    vetar. spušta se vetar. priprema se kiša

    i oluja. još se vidi. hodam. vetar odnese kapu

    starom čoveku na biciklu. podižem mu je iz trave

    i donosim. četiri žene izlaze iz fabrike. žure kućama

    hodam polako. već je veče. vetar duva sve jače

    priprema se. miris konja iz vojničke štale

    malo poštansko sanduče. crveno u

    noći. već gladan. pada

    kiskunhalas 5.10.1992

     

     

     

    333/3320

     

    1028  tristotridesettreći dan ruže lutanja hodajući pred kišom

     

    1029  lepota lišća

     

    1030  da moja radost bude vest o tebi. da moja sreća budeš ti

     

    moramo voleti to što ne postoji

    274. hodanje

    plakao sam. bio je to dug noćnoj lepoti neba. bio je

    to moj vrisak čudesnom kroz koje sam hodao. čudesno je

    bilo obično. lepo obično. hod mi je leteo. telo mi je bilo radosno

    i letelo a duša plakala i lizala asfalt. potrebno je da svakodnevna

    suština života bude poezija rekla mi je simon vejl pridružujući mi 

    se na kraju hodanja. jer to za čim čeznemo miroslave je upravo

    ono što imamo rekla mi je i zagrlila me je simona

    pada. noć je svetlost se odmara

    kiskunhalas 6.10.1992

     

     

     

    334/3319

     

    1031  ulice divljih kestenova miris iz punih silosa sa žitom

     

    1032  blažen-umoran

     

    1033  žabe se sakrivaju uz kuću

     

    1034  vraćam se kući koje nemam

     

    lepo obično

    275. hodanje

    laju psi na mene. krenuo je

    jedan veliki pa mu se pridružio mali iz

    drugog dvorišta. uplašim se ali mirno prođem

    skupljaju se oblaci. kamioni odlaze iz grada. ljudi

    voze teške bicikle. na stanici kiškunhalaš sam video

    starog mađara. obučen svečano ozbiljnog obrijanog lica sa

    prepunom malom torbom. krenuo je u posetu. liči na kafku

    rekla je jelena. slikoviti ljudi. kilo grožđa umor za celu noć

    noć je svetlost se odmara. krenuo je u posetu

    kiskunhalas 7.10.1992

     

     

     

    335/3318

     

    1035  malo mi je hladno. svi psi u mađarskoj me podsećaju na niki tibora derija 

     

    1036  ovo drvo. rek'o bih mu čoveče ali ne ono je bog što znači drvo je drvo. udaljimo

    boga što dalje od nas čuvajući ga od ovog ovde našeg zla govorila mi je juče simon

     

    1037  schone rekao mi je mađar kada sam mu objasnio šta radim

     

    hat is mision rekao mi je drugi mađar

     

    1038  sve u meni

     

    1039  petnaest časova u rumuniji sam. obilje siromaštva

     

    per pedes

    276. hodanje

    uš'o u rumuniju. rumeni se

    lišće po drveću. rumuni sa prepunim

    torbama na leđima. šire se polja. ulazim u

    arad. po ulicama bižniš devizama. slabo osvetljenje

    i preostali strah od komunizma. izlupane telefonske

    govornice i glad za lepim pakovanjem. čini se da ipak

    žene vode svet. krupna siva zrna soli. u ušima

    mi lupka rumunješće. krenuo je u posetu

    isto je cilj u svemu

    rumunija arad 8.10.1992

     

     

     

    336/3317

     

    1039a  jutarnja seta. sam u svetu treba živeti

     

    1040  grickanje suncokreta po ulicama arada baš kao 

    i u rusiji za vreme rata kako je primetio jinger. ljudi ptice

     

    1041  kad vidiš tramvaje u aradu kažeš tramvaji su heroji

     

    1042  važno je da ima piva i cigara i to lošeg piva i loših cigara

     

    1043  dvanaest gospođa prljavo belih gusaka prelazi calea timisiorii

     

    1044  onaj momenat (prolazeći pored tri rumunke banaćanke u selu sagu) kad osetim ljubav

    za nepoznato koje me je do malopre plašilo. sve van mene je moje ja kaže edvard kocbek

     

    jesenji petak

    277. hodanje

    hodam banatom. ponovo sam

    u temišvaru. prošli put je bilo proleće sada je

    jesen. hodao sam čitao o braku. od svih stvari

    najviše držim do tvoje ljubavi i ništa mi nije tako

    bolno ili neprijatno nego da se sa tobom bilo kada

    svađam. grejale su me ove reči jovana zlatoustog

    upućene ženi. pozvao me je jedan rumun na kola

    sa konjima. zahvalio sam mu se naklonom a on

    je podigao ruku sa bičem kao otpozdrav. isto je

    cilj u svemu. sve više smrde moje patike

    temišvar 9.10.1992

     

     

     

    337/3316

     

    1045  nenad mi poslao 550 $ 1000 šilinga 50 švajcaraca

     

    1046  bolan crvene krave vole ljubičasto nebo

     

    1047  odavde je krenula revolucija kojom je svrgnuta diktatura

     

    temišvar

    278. hodanje

    hodao sam besmislen. u

    svakom koraku sam osećao borbu za

    smislom. nije ga bilo a bili su dvokilometarski

    redovi za benzin. ja sam krenuo putem e 94 prema

    beogradu. tamo su najumnije glave zajedno uživale u

    svojoj pameti kojom su izazvale zlo a sad zlo optužuju

    a ja sam hodao sam kao i usamljena vozila uostalom

    kao i usamljena voda ili retki sasušeni suncokreti

    sve više smrde moje patike. to je mera uspeha

    temišvar 10.10.1992

     

     

     

    339/3314

     

    1048  velike količine slobode su u ljubavi za siromaštvo

     

    1049  kuplećere. larivedere

     

    1050  i jabuke i paprike su siromašne u siromašnim zemljama

     

    hladnoća nije sama

    279. hodanje

    hladnoća mi se uvlači kroz ramena u

    kosti. pada lišće kao sneg. tu sam. izbeglica i

    siromah. stranac i saučesnik. mesec po hladnoj

    vodi. ljubiti bedu. poistovetiti se sa srećnima i

    nesrećnima. prelazim ulicu i raskršće. ulica sam

    i raskršće sam. hladnoćo hvala. to je mera

    uspeha. hladnoći sam drug

    temišvar 12.10.1992

     

     

     

    340/3313

     

    1051  dragi nebojša (nebojša mi prekucava ove tekstove. dolazi po njih i

    donosi mi ih prekucane) našao sam u ulici str. valturilor pod drvetom 9 oraha

     

    1052  lepota ne poznaje granice (prelazeći preko kaljavog mosta u polju) i nema granice

     

    1053  grakću ptice nad temišvarom. pale se ulična svetla 

     

    jare i dečak

    280. hodanje

    hodao sam kanalom bega

    prošao kroz ovce koje su mirno pasle

    njihov miris me je uzbudio kao i dečak koji

    se u igri valjao sa jaretom. kiše-kurve-krađe to je

    rat. hodao sam. borba sa samim sobom. hladnoće

    dolaze. vetar duva ka temišvaru. i dečak i jare

    ustaju  i otresaju travu sa sebe. hodam sa

    vetrom hladnoći sam drug. vetru brat

    temišvar 13.10.1992

     

     

     

    341/3312

     

    1054  duga kolona žena izlazi iz fabrike trikotaže 1. junie

     

    1055  usamljene crvene ruže (str. valisiora. temišvar)

    kao i usamljena plava ruža (evropa. zemlja)

     

    1056  kako su lepi svi i guske i tri upletene koze i kokoške

     

    1057  kao i juče usrane dolme

     

    1058  stojim i gledam dečaka kako stoji i kroz ogradu

    gleda kako mali rovokopač čisti kanal pored ribnjaka

     

    1059  okrenem se prema temišvaru a nebo me udara u grudi

     

    1060  i ove se večeri crni nebo od ptica. sele se dolazi zima. kupio sam praziluk

     

    kuće

    281. hodanje

    ponovo dolma puna

    guščijih govana. ribari vuku mrežu

    čekaju ih psi. fotografišem starog rumuna i

    kozu. sa starog drvenog mosta gledam trojicu

    dečaka kako igraju fudbal. trska je zagušila kanal

    šušti dok hodam. beli odvezani konj. koza mi liže

    ruku. legnem i fotografišem putić. hodam prečicom

    kao i svi koji žive ovde. dečak podbočene brade

    u rukama posmatra pecanje. vetru brat

    mali pas u dovratku

    temišvar 14.10.1992

     

     

    i

     

     

    plakao sam. bio je to dug

    noćnoj lepoti neba. bio je to

    moj vrisak čudesnom kroz koje

    sam hodao. čudesno je bilo

    obično. lepo obično

     

     

    sve u meni

     

     

    onaj momenat

    (prolazeći pored tri rumunke

    banaćanke u selu sagu) kad

    osetim ljubav za nepoznato koje

    me je do malopre plašilo

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    umetnosti i pesmo

    nespoznatljivog ti si

    i sama postala

    pesma

    i

    umetnost

    samospoznavanja

    koja

    slavi

    pesmu

    i

    umetnost

    samospoznaje

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    ti si svi moji

    napori i sve 

    moje nemoći

    koji su ti služili

    da bi ti pevala

    baš ko što ti i

    sad slaviš

    i

    pevaš

    sve

    moje

    napore

    i

    nemoći

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    hodam da bi reči bile lepe

    14. april 2025.

    27525. dan mog života

     

     

    316/3337

     

    975  dolma. koje su to količine i količine znoja u njoj

     

    976  jelena i ja korak po korak rasipamo ono što smo nasuli

     

     lepota nasipa

    260. hodanje

    pruža se dolma nigde joj 

    kraja. lišće sledi lišće. bandere putuju za

    banderama. polje se širi u nedogled. ponegde

    blesne tisa. trup puta. putuje trup. vijugaju kičme

    punoća utabanog peska. sve je tako jednostavno

    nasuli ljudi pesak da se štite od vode. sada hodam

    uzbuđen lepotom jednostavnog nasipa. uzbuđen

    znojem kojim se nasipalo. slatke kruške dunjo

    moja. dolma mi napuni prepone umorom

    segedin 19.9.1992

     

     

     

    318/3335

     

    977  mlade topole. paprat. trske. u daljini toranj crkve

     

    978  uh srna

     

    979  pokupio sam 9 krušaka. greje me topao vetar

     

    980  ponovo vidim srne

     

    emigrant

    261. hodanje

    dečak u čistoj košulji

    sa reke penje se uz nasip

    tisa glatka kao mermer odsijava oblake

    šumu i svetlost. stari mali čovek silazi sa

    bicikla spušta se niz nasip. pokupio sam kruške

    iz trave i brao paprike. mušice su me pratile celim

    putem. ja emigrant. osuđen. al' hodam. svetla se

    pale. na sred tise polako plovi čamac. dvojica

    pecaju. pada izmaglica. dolma mi napuni

    prepone umorom. čamac plovi

    segedin 21.9.1992

     

     

     

    319/3334

     

    981  zemaljski putevi su dovršeni

     

    982  samoća mi umiva lice. ako ne zatvorim oči štipa me za oči

     

    983  berba kukuruza. tu sam juče video srnu

     

    984  eno ih izleću iz kukuruza i beže dve srne. curi kukuruz

    u zrnu žita prebiva kosmos i u ovčijim brabonjcima po kojima gazim

     

    985  podrhtava mi tekst davida albahrija u rukama (u tekstu je pisalo utešna je

    ta pomisao pogotovo za pisca koji neprekidno pokušava da uhvati sebe i u sebi svet

    i nema ništa osim tih istih bezvrednih reči). put na nasipu je mestimično neravan

     

    986  sve sam rekao ako ništa ne kažem

     

    luk

    262. hodanje

    ishodao sam veliki

    luk oko segedina. bio sam

    skroman. to mi prija. hodam lako

    nepostojeći. gledam kao dete. i tečem

    hodam. tečem. gledam. ja uopšte nisam

    ubeđen da se nalazim na pravilnom putu

    kaže mi 70-godišnji ajnštajn dok hodamo

    ovog letnjeg dana leta 1992. jesenja

    svetlost pada po albertovom licu i

    suvoj travi. čamac plovi ali

    hodajmo dalje kaže

    mi ajnštajn

    segedin 22.9.1992

     

     

     

    320/3333

     

    987  kako je lepo tražiti orahe u travi

     

    988  uberem šljivu. podignem orah. mačka iskoči iza ograde. grožđe dozreva

     

    989  prvi jesenji dan lišće se polako žuti. laste visoko lete

     

    990  hodam da bi reči bile lepe

     

    to je pojedinac dovoljno velik da preživi u mrtvom predelu

    263. hodanje

    želeo sam da napravim nekoliko dobrih krugova i da ne držim dupe večno na stolici

    kaže mi volf vondraček i mi zajedno pravimo nekoliko krugova hodajući pravo po dolmi

    hodajući i čitajući. vetar me kupa po goloj koži. kad zađe sunce počne jače da šumi vetar u

    granama. sve više je izmaglice nad poljima. kao i u proleće kreče se beli stubovi na dolmi

    posle kukurikanja petla počnu guske da gaču. čitamo (volf i ja) liotara i gledamo kako traktor

    u daljini visoko podiže prašinu. ali hodajmo dalje kaže mi ajnštajn. krckam put i orahe

    segedin 23.9.1992

     

     

     

    321/3332

     

    991  tek me ovo cveće na kraju hodanja otvorilo

     

    992  bog

     

    993  petnaest do sedam pale se gradska svetla

     

    milovao ga je nežno

    264. hodanje

    bilo je to jedno obično hodanje ulicama i

    periferijom segedina. obično hodanje i duboka

    melanholija. gađenje nad sobom. ne ni nad sobom

    jednostavno gađenje. hodanje i gađenje. uzaludnost. bilo

    je to jedno obično hodanje. sva sreća da sam na kraju

    hodanja video mnogo lepog cveća i starog pijanca

    kako je bio nežan prema svom psu. ne čineći ništa a

    opet ništa neće ostati ne učinjeno. gde su kamenčići

    da ih šutiram po putu. krckam put i orahe

    volim da kažem da ne pada sneg

    segedin 24.9.1992

     

     

     

    322/3331

     

    994  bog je meni pre svega i posle svega sve. i ništa. sve

     

    995  šta me je to prevarilo u pogledu tvom skitnicom me napravilo... bravo džej majstore

     

    996  kome treba čovek koji sutra nema...

     

    ljubavnica se pojavila

    265. hodanje

    pišem po putu kad čujem rumunsku

    muziku. širim ruke i kreveljim se. da da

    autentični ludak. ne ne to se ja samo radujem

    drugar čičkovima. pušim olovku. u zubima cedim

    osmeh i klimam glavom. da da predeli stoje. ali

    ne ne oni znače. zrače rekao bi čović. smislom

    svojim su svugde. bez otpora dani se skraćuju

    postojanje mi se seli u srce. volim da kažem

    da ne pada sneg. ljubavnik ju je

    čekao ceo dan

    segedin 25.9.1992

     

     

     

    323/3330

     

    997  vihor poneo ljuštiku u visinu. kad sam bio mali 

    pri izgovoru reči visina odmah bih osećao da letim

     

    998  svi smo na pravom putu i iznenadićemo se kad se sretnemo

    a srešćemo se i razumeti svi ma kuda išli i ma koliko lutali bravo ivo

     

    dangubiti - skratiti

    266. hodanje

    stigao sam do crkve u selu kubekhaza i

    tamo pred bircuzom jeo krupne slatke šljive

    jato golubova je kljucalo po putu i kad bih im

    prišao poleteli bi krug iznad mene i spustili se

    ponovo na put ispred mene i tako nekoliko

    puta. ja sam im se radovao i to je sve. i

    onda su došli nada i nebojša. i nada i

    ja smo nastavili hodanje. ljubavnik

    ju je čekao ceo dan. trske

    segedin 26.9.1992

     

     

     

    325/3328

     

    999  noseći supu zaneseni student je zapeo i supa mu je iskakala iz tanjira k'o vodopad

     

    1000  ruže oko tramvajskih šina na ž. stanici u segedinu

     

    19 kilometara prepišaj hoda

    267. hodanje

    dok blješti sneg na suncu jedan bosanac

    čovek iz naroda kaže kao izvinjavajući se što je

    zadremao drjemovna ova bjelina pa... ovo je zapis

    ive andrića koji me je pre desetak godina ugrejao kao

    i danas. to je put kroz vreme. put kroz varadijevu ulicu

    u kojoj sam kupio orahe u džepove kao i ulični mir u

    korake. čekao sam boška i boško je došao. hodali

    smo noću ulicama segedina. trske. posle

    ponoći je počela kiša 

    segedin 28.9.1992

     

     

     

    326/3327

     

    1001  samoća mi u grlu

     

    1002  plakao bih ali hodam

     

    1003  sam sam što znači put mi je na volju

     

    1004  peti put već pišem pod četvorocifrenim brojem

     

    mlad mesec na ljubičastom nebu

    268. hodanje

    boško je otrčao u tramvaj 4 prema beogradu a ja

    sam okrenuo prema budimpešti. samoća. ja se kao i

    uvek nadam da ću preživeti. da li ću - hodaću. stigao sam u

    novi kamp. bila je tu ana iz banata koja me je posle pozvala

    na večeru. nad jezerom se rodio mlad mesec na ljubičastom

    nebu. moja samoća je tiho plakala. a kasnije sam video

    da sam izgubio i mapu mađarske. posle ponoći je

    počela kiša. moja samoća je tiho plakala

    segedin 29.9.1992

     

     

     

    327/3326

     

    1005  vidim ide neko

     

    1006  kiša je. jedem hladne šljive. plave kupim ih sa zelene trave

     

    1007  hodam pod okriljem nepoznatog. dom sam uplašenima

     

    1008  stojim i gledam puža. koja je to lepota ta

    njegova neuhvatljiva sporost. iz barice odlazi u travu

     

    1009  to ne pada lišće nego sa topole sleću vrapci

     

    kiša je sutra će sunce

    269. hodanje

    kiša je i hladno je. zaista se gadim muške

    potrebe za društvenom moći. lete oni k'o mušice

    na lažno svetlo a tamo gde je svetlo nema ih. tako

    su pusti predeli. uf. mokre su mi čarape od kiše

    muškarci drkadžije. nema ih. pa da. ramena mi

    hladna. hodam sam diveći se ženi. sam što

    znači hodati sa ženom. moja samoća

    je tiho plakala. diveći se ženi

    kiskundorozsma 30.9.1992

     

     

     

    328/3325

     

    1010  sunce toplo mi po leđima

     

    1011  rana jesen. puni džakovi luka. krompira. paprike i paprike

     

    1012  pijan. dva piva

     

    prvi oktobar

    270. hodanje

    ludilo. mrtvih mnogo. zašto

    kupujem kod pekarke kiflu pogačicu

    i hleb. gledam i fotografišem jato vrabaca

    kako preleće put. zlati se trska i crvene se

    ljute papričice. na horizontu ravnica i crkva

    i nebo kao i moje stvari po ovoj drvenoj sobi

    kabanica i sveske. naočari i olovke. tranzistor

    i fotoaparat. slušam tamburaše pevaju o

    tisi. udri. diveći se ženi. žena čudo

    kiskundorozsma 1.10.1992

     

     

    i

     

     

    sve

    sam

    rekao ako

    ništa ne

    kažem

     

     

    tek me

    ovo cveće na

    kraju hodanja

    otvorilo

     

     

    bog

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    jebeno

    dobro

    je

    bilo

    biti

    ruža

    lutanja

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    sada

    je

    još

    jebenije

    dobro

    biti

    ruža

    lutanja

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    tek

    će

    najjebanije

    dobro

    biti

    ruža

    lutanja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    o bože rekoh ugledavši put

    12. april 2025.

    27523. dan mog života

     

     

    288/3365

     

    936  oproštenje je po suštini. suština ne postoji bez oproštenja

     

    937  suština je živa

     

    938  ž. stanica u dunaujvaroši čeka se voz

     

    939  zašto ovaj mali mrav vuče ovo veliko parče stakla

     

    940  da ima tišine u ovom što pišem

     

    u ulici petefi šandora

    248. hodanje

    odlazeći i vraćajući se u dunaujvaroš prolazim

    njegovim ulicama. kakav mir. hladovina. drveće. voće

    mirisi običnog života. polivanje ulice pred svojom kućom

    mnogo cveća. život je lep kad je miran. tih i nenametljiv kao

    voće koje polako zri. u mraku sam pronašao onu šljivu koja

    rađa najslađe šljive u ulici. bile su tako sočne i slatke kao

    u pesmi v.k. vilijamsa. život je lep kad je miran i blag

    dajem se ženi koje nema. dajem se svakom

    cvetu i svom cveću

    dunaujvaroš 22.8.1992

     

     

     

    304/3349

     

    941  posle četrnaest dana odmora u kojima sam pokušao

    da odmorim um i telo (jer duša nikad nije umorna) evo me opet u

    tekstu. na put kao putnik i stranac. u slovo da bih slovom osvetlio reč

     

    942  polje ruža sa mladim brezama i vrbama u pozadini

     

    943  koliko samo oraha. orasi me dižu

     

    944  lake laste i devojčica koju je dečak sačekao na nasipu

     

    945  blešti tisa. mladi kajakaši kao laste. listovi moje sveske kao vetar

     

    hod kojim hodam izaziva u meni čežnju za hodom

    249. hodanje

    ponovo hodam. puno je opalih oraha po zemlji. oraha i šljiva. srpska ulica

    na izlasku iz segedina prema makou prepuna je drveća. orasi su krupni kao

    jabuke. šljive slatke kao ljubav. trske na vetru i zagasito zelenilo na suncu. slatke

    kao ljubav svetice prema hristu. slast u voću je ista i u mom hodu i telu ista slast

    u večnom pevanju. sve više osećam da iza onog što vidim osećam ono što

    ne vidim. dajem se svakom cvetu i svom cveću. pevanju u visinama

    segedin 7.9.1992

     

     

     

    305/3348

     

    946  12292 koraka do sada danas. seo sam uz drvo. smušen snužden i

    umoran zlati se suva trava. slušam rosinija a sa obe strane puta pucaju čičkovi

     

    947  mile mravi po meni (jedan se penje kroz pantalone). stopala i oči odmaram

    u nebu. pored lica mi vitka i tanka vlat trave iznad mene zeleno lišće jablana

     

    948  prav put hodam kao konj sve je lepo. hodanje je promena

    promena je vesela kaže kejdž. kako su izgoreli kukuruzi kažem ja

     

    ja sam konj

    250. hodanje

    na pola puta sam bio ispražnjen

    i umoran. seo sam i posle legao ispod

    mladog jablana. i tako sam se umirio i odmorio

    zemlja je bila mirna a nebo plavo. put koji sam hodao

    bio je ravan kao pogled a ja sam bio sličan konju čijoj

    lepoti nema mere. da bilo je lepo moje konjsko hodanje

    to je jedan čovek hodao a ja sam bio radostan jer sam

    konj. hiljadama godina živi ovde na hiljade ljudi

    pevanje u visinama. hiljadama godina raste

    ovde na hiljade plodova šljiva i oraha

    segedin 8.9.1992

     

     

     

    306/3347

     

    949  umetnost budućnosti treba da bude opredmećena filozofija

    džozef košut

    ili je možda moja tuga bila ono naročito osećanje koje u čoveku izaziva prava lepota

    anton čehov

     

    950  noćas sam sanjao da nemam snage u butinama i da ne mogu da potrčim

     

    951  danas sam video tako mnogo mrtvih lasta

     

    952  zaista ih je mnogo

     

    953  volim ničea. volim ga jer izaziva u meni ljubav

     

    konj sam ali kao da ne postojim

    251. hodanje

    ono što su nekad bila polja zelenih kukuruza sada je

    veliki krevet sa puno suvih ljuštika. velike žute glave suncokreta

    su se osušile i pocrnele. pored pijace u segedinu zatvor kao i na

    ribljoj pijaci u novom sadu. ja ne postojim. hodam bez glave k'o pijan

    čitam ničea kao da je pored mene. idem putem 55. ja shvatam

    filozofa kao eksploziv pred kojim je sve u opasnosti kaže mi

    niče. hiljadama godina raste ovde hiljade plodova šljiva 

     oraha. fridrih volim te kažem mu

    segedin 9.9.1992

     

     

     

    307/3346

     

    954  staro srpsko groblje. sin ćerka mati otac svi su poumirali

    uvek ista priča. ljudi se rađaju i ljudi umiru. vrlo jednostavno

     

    955  nadam se da ću na ruži napraviti put kjerkegor. niče. dostojevski

     

    ljubim ruke

    252. hodanje

    kako je bio lep i snažan i kako

    skrušen mladi konj. hodao sam pustim

    srpskim grobljem. deca su išla na izlet a nad

    pustarom su laste letele u svim pravcima. u pustarama

    živi moja duša. živi kao konji što su pred bircuzom čekali

    gazdu da popije pivo. zastao sam i slušao kako tri starice

    srpkinje zadirkuju starog komšiju srbina. imaš pozdrav od

    jedne mlade. svo četvoro su oko osamdesetih. one su 

    sedele k'o koke na klupi a on je stajao k'o ćuran

    oslonjen o bicikl. dečaku koji mi je rekao

    čokolom dao sam punu šaku semenki

    fridrih volim te kažem mu. nije ona

    baš tako ni mlada

    segedin 10.9.1992

     

     

     

    308/3345

     

    956  haj pozdravljaju me dvojica mladih čuvara nasipa

     

    957  helo pozdravlja me motorbiciklista na dolmi

     

    958  svako je imao svoga ali je bilo i onih koji nisu imali nikoga

     

    959  dolmom. obožavam ih. umorim se nije lako. čitao ničea. niče peva. kidaju mi se gaće

     

    a i moja duša je pesma jednog što ljubi

    253. hodanje

    a na dolmi tišina i nikog. utabana zemlja laka za hodanje

    hiljadama tumperaša je nasipalo dolmu. sa zapadne strane

    trava je zelena sa istočne spržena. hodao sam do velike

    spore krivine. video sam je kako se pružila kao beskraj

    na dlanu. dolmo dome moj. nije ona baš tako

    ni mlada hiljadama tumperaša

    segedin 11.9.1992

     

     

     

    309/3344

     

    960  to ja hodam bos i slušam arhanđela korelija

     

    961  to ja hodam posle 20 km sa žuljevima na tabanima. tako se vodi politika

     

    962  ima smisla stvarati remek-dela po meni

    andrej tarkovski

     

    ne pusti rđu na se

    254. hodanje

    gego sam se po dolmi izmotavajući se

    i zasmejavajući samog sebe. tako ja to radim

    subotom. sobom subotom. sa jednom rukom na

    leđima i važnim podvaljkom pred sobom drugom sam

    rukom objašnjavao svetu tako više ne može. od sada

    ćemo okrenuti list. pa ko može može. molim lepo. da

    se zna. zezo sam se ali nisam mogao da zavaram

    umor i žeđ. molim lepo da se zna. hiljadama

    tumperaša. nisu to bili tumperi i tumperaši

    nego korde i kordaši. ne veži

    tugu za srce

    segedin 12.9.1992

     

     

     

    311/3342

     

    963  svakodnevno desetogodišnje hodanje je ulazak u jamu

    razbijenog atoma. hodam u njega da bih ga spojio sa obe ruke

     

    964  zbog puta koji me ispred mene vuče

     

    965  odjednom i sam nepripremljen viknem

    margita ravnom zelenom polju sa moje desne strane

     

    966  oko 45 bandera ispred mene na vidiku posle put skreće levo između

    bandera po pedeset metara pa sad računaj. brat bratu čemu sve to

     

    967  sedim kod baturana u radnji. 3:04, posle ponoći. 22.9

    (taman počeo utorak) upravo sam jeo hleba i mađarskog vajkrema

    pre ovoga sam ispravljao tekstove na kraju dana i kaju. sada idem sa pod

    brojevima. daleko je 6:00. pozdrav n.č. lepo hodaj piše mi nebojša iz beograda

     

    anton pavlovič čehov

    255. hodanje

    ljudi su brali kukuruz i bacali ga u laskola

    jedna su kola već bila napunjena. konji su mirno

    stajali otresajući sa sebe mušice. čitao sam jedan tekst

    nabokova plavom olovkom povučem preko stranice jasnu

    liniju i eto horizonta svih mora i italijanskog fizičara đorđa

    salvinija potreban nam je još viši nivo inteligencije da bismo

    ubedili sebe da se za sopstveno dobro moramo ozbiljno

    pozabaviti dobrom drugih. čeze. karuce. fijaker. taljige

    tumper. korda i laskola al' sve je manje konja. ne

    vežintugu za srce. kilo bresaka i kilo

    grožđa ravno 100 forinti

    segedin 14.9.1992

     

     

     

    312/3341

     

    968  jesenja svetlost

     

    969  jato vrabaca preleće put

     

    970  sve više krivica jedne politike po meni

     

    971  niko se ne spasava sam a možda se niko i neće spasiti dok je i poslednji putnik u paklu v. jerotić

     

    lepe mi se ruke

    256. hodanje

    posle sam stao sam i okrenuo se

    da ga vidim još jednom. i on se okrenuo i

    gledao je mene. moj drug pas lutalica. i tako

    smo stajali nasred puta i gledali se. hodao sam do

    kiškunhalaša. drveće i grožđe. blešti jesenje sunce

    ide čovek. vinogradi na pesku iz ravnice crpu slast u

    crne grozdove. ubrao sam dva mala da se osladi čovek

    koji ide. jelena žena koje nema donela mi ajvar. kilo

    bresaka i kilo grožđa, ravno 100 forinti. jesenje

    sunce pas drveće i grožđe

    segedin 15.9.1992

     

     

     

    313/3340

     

    972  hodam do ove tri žene dajući snagu jeleni koja 

    me hodajući sa strane posmatra kako pravim ružu

     

    blještavilo

    257. hodanje

    razgovarali smo jelena i ja sa

    dvojicom starih srba iz sentivana. gospodinom

    kecićem i gospodinom veselinovim. tu u mađarskoj

    su oduvek. banaćani. kecić priča o mičigenu a veselinov

    bi hteo da se zna ko je srbin al' da mu je sad dvadeseta

    bogme bi voleo neku crnkinju. šljive su sve slađe i slađe

    pili smo vodu. put je blještao u oči pa smo se okrenuli i

    vratili nazad. a i jabuke polako zru. pojeli smo dve baš

    su bile slatke. jesenje sunce. pas. drveće i grožđe

    i ja mislim ne samo gospodin veselinov da je

    budućnost u ženama tamne puti

    segedin 16.9.1992

     

     

     

    314/3339

     

    973  o bože rekoh ugledavši put

     

    koga svrbi taj se češe

    258. hodanje

    hodao sam nasipom uzvodno uz tisu

    nigde nikog. samo bandere. drveće pored

    reke i pusta polja sa druge strane. nasip se pruža

    kao dugačka leđa mirne životinje. leđa su puna

    slegnutog peska. sporih krivina. zatravljena i široko

    podatna. hodam po njima kao da ležim i da se

    odmaram. stopalima gazim po leđima. i ja mislim

    ne samo gospodin veselinov da je budućnost

    u ženama tamne puti. po leđima puta

    segedin 17.9.1992

     

     

     

    315/3338

     

    974  stara kruška vozač uspori svoj auto da me ne bi poprašio ponesem ih u rukama

     

    teče tisa ide put

    259. hodanje

    hodam po nasipu. danas nizvodno

    od segedina i sa druge strane tise. put ja i reč

    dve koje mi nedostaju da bih rekao nešto o onome

    što osećam. to telo puta taj put tela. ali nemam reči

    kažem za tu lepotu po kojoj hodam i ka kojoj hodam

    hodaću - naći ću. ispod stare kruške sam pokupio

    kruške. po leđima puta. slatke kruške dunjo moja

    segedin 18.9.1992

     

     

    i

     

     

    gego sam se po

    dolmi izmotavajući se i

    zasmejavajući samog

    sebe. tako ja to radim

    subotom. sobom

    subotom

     

     

    svakodnevno desetogodišnje

    hodanje je ulazak u jamu razbijenog

    atoma. hodam u njega da bih ga

    spojio sa obe ruke

     

     

    pre ovoga sam ispravljao tekstove

    na kraju dana i kaju. sada idem sa pod

    brojevima. daleko je 6:00. pozdrav n.č.

    lepo hodaj piše mi nebojša iz beograda

     

     

    sve više

    pada krivica

    jedne politike

    po meni

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    svaka reč u

    tebi se dogodila

    i hodala i sad u

    tebi zrači

    istinom

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    svako i sve u

    tebi je događaj

    i sad u tebi

    zrači

    slobodom

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    bog u tebi je

    živi bog i sad

    u tebi zrači

    ljubavlju

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja ti

    si i zahvalnost

    nebojši čoviću koji je

    prekucavao moj rukopis i

    sređivao ispravke i prihvatio

    se da te odštampa iako do

    tada nikad nije radio taj

    posao. hvala nebojša

    hvala ti. zauvek

    nebojša

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

    Stranice