AUTOBOGOGRAFIJA

2021-2031 ili do moje smrti
24/7/365

autobogografija su oboženja autobiografijom

autobogografija je autobogografija boga i bog autobogografije

autobogografija je oboženje pevanjem stvaranjem hodanjem 

autobogografija je oboženje ljubavlju slobodom istinom

autobogografija je nadahnuće svakom biću da napiše svoju autobiografiju

 

    Ti
    si

    426665

    pupoljak

    miroslave drž se svog koraka

    8. april 2025.

    27519. dan mog života

     

     

    231/3422

     

    798  šta sam drugo nego filozof. pesnik. umetnik. luda. prosjak. lutalica

    monah na ovoj cesti. putuje vetar po klasju pšenice pšenica putuje po lepoti

     

    799  jesam u cveću (za aleksandru ostojić)

     

    miroslave drž se svog koraka

    199. hodanje

    tišina je sada u sobi kao i danas na putu za

    myjavu. sve se kupalo u talasima i odlazilo dalje

    i dalje. sela su puna sveća i trešanja. i danas sam se

    kupao u moravi i brisao noge o visoku travu. a oko pola

    pet je bilo na satu pola pet. i danas sam čitao henrija

    milera pisao je o anais nin. pisao je o postavljanju

    duše u oko. iz ruku u ruku. kažem puno je trešanja

    myjava 26.6.1992

     

     

     

    232/3421

     

    800  sunce i ptice. zujanje mušica. daljine preko brda

    šume. kuće po brdima. putevi koji špartaju prostorima

     

    801  pišem jesiki i joko ono. juče sam pisao jesiki i simon vejl

    a prvog dana potoka nežnosti sam pisao jesiki i veri hitilovoj

     

    trešnje su tako tvrde i pune vode

    200. hodanje

    na ulasku u uhelski brod sam se popeo na staru

    trešnju. kako slatka slatka trešnja. kako neodgonetljiv

    odgovor zašto sam uopšte ovde. a ovde sam kao i sve

    trešnje ruže i žita. danas smo snimali potok nežnosti. sedeo

    sam u visokoj travi i hodao šinama. bilo je lepo kada su u

    myjavi u restoranu jesika i luba planirali moje hodanje na

    otvorenoj karti čehoslovačke. kao kad se planiraju

    velike bitke. ovog puta bitka za skromnost 

    kažem puno je trešanja. zaista

    uhelsky brod 27.6.1992

     

     

     

    234/3419

     

    802  telefonirao jesiki i posle se osećao kao

    govno. ja jesam sujetan ali nije mi lako. zguzilo me

     

    803  pišući o mileru orvel govori o velikoj razlici između

    tridesetih i dvadesetih i od onda su prošle bitne tridesete

    razorne četrdesete. neponovljive pedesete. kosmopolitske

    šezdesete. radikalne sedamdesete. retrogradne osamdesete

    nepoznate devedesete... i tako redom. sranje. ptice

    nada mnom po otvorenom nebu pevaju

     

    804  prelepi pute da li tvoju lepotu ljudi slute

     

    805  jedna knjiga koju bih želeo da pišem miroslav mandić pisano vesninom rukom

     

    806  dečak i ja. kao devojčica i ja 208 dana pod brojem 751

     

    807  pišem jesiki i agnješki holand

     

    i idem ja

    201. hodanje

    i jeo sam trešnje i peklo je

    sunce i hladio se na potoku i nabio

    26 kilometara i ostao bez hrane i sad

    sve to pišem. eto čoveče vidiš kako ide ta

    stvar zvana ruža lutanja. ali beše nešto lepo

    onaj dečak koji mi je bacio kamen i ja njemu

    pa kad sam se okrenuo a on se smeje i čuči

    i prebira rukama po kamenju od sreće

    srećo moja. zaista. smej se dečače

    tr. teplice 29.6.1992

     

     

     

    235/3418

     

    808  jebem ti kako je žito poprskano bulkama

     

    809  pišem jesiki i melini merkuri

     

    martin segedy i michael horák

    202. hodanje

    moja dva današnja druga. dečaci desetogodišnjaci

    kupali smo se zajedno. zajedno hodali. i zajedno jeli

    sladoled. bilo mi je lepo sa drugovima. sa drugovima da

    u društvu pravim cvet. a što je još lepše jedan od njih

    dvojice martin beše dečak od juče. jučerašnja moja

    sreća. smej se dečače. kamenje će leteti samo

    vl. klobovky 30.6.1992

     

     

     

    236/3417

     

    810  miriše hrist na lipe

     

    811  u makovu čujem na radiju o restrikcijama prema

    građanima iz bivše jugoslavije. to me odmah poništi

     

    812  osećao sam se kao krpa. ne mogu ništa. ležim ne pomeram se

     

    813  pišem jesiki i majci terezi

     

    jebiga dođe mi da ne budem

    203. hodanje

    hej hej. živ sam a kao da nisam. šta da činim

    jer što činim je kao i da ne činim. jebiga. eto to

    jedino mogu da kažem u ovoj večeri u makovu

    posle vrelog dana. jebiga. ja sam ruža a ne

    stanovnik jedne države. kamenje će leteti

    samo. ruža će cvetati jer će cvetati

    makov 1.7.1992

     

     

     

    237/3416

     

    814  ja ruža

     

    815  ruža lutanja je sloboda a ne zatvor i to je teško u njoj

     

    816  pišem jesiki i žani moro

     

    džeza (i pičke) bi još

    204. hodanje

    ono što volim u životu to je život

    život drveća i planinskih livada. danas

    sam se penjao i spuštao serpentinama

    ranac mi je ostao u hotelu u makovu i ja

    sam hodao go. bio je to dobar rad u hodu

    sada slušam džez. džeza bih još. ruža

    će cvetati jer će cvetati. pičkama

    će i svet rasti

    makov 2.7.1992

     

     

     

    238/3415

     

    817  devojčica nosi grablje

     

    818  umro je pekić. hrabri visoki dečak sa cvikerima

     

    819  pišem jesiki i miri karanović

     

    dobra kafa

    205. hodanje

    hodao od makova do

    čadca. popravlja se put

    skupljalo se seno. kiša je htela

    al' nije. stare žene. deca na potokovim

    plažama. smrzlina. kad hodanje prođe

    prošlo je al' dok traje onda traje. kad

    uđem u sobu mrtav sam umoran

    pičkama će i svet rasti

    hajde dođi

    čadca 3.7.1992

     

     

     

    239/3414

     

    820  drhtim

     

    821  pišem jesiki i bili holidej

     

    822  ja miroslav mandić čeh i slovak molim sve čehe i slovake

    posle devet dana hodanja potokom nežnosti da učine sve da ne

    padne krv na ovim prostorima jer krv pada iz ljudske sujete a sujeta

    je nepredvidljiva. i zato ću kleknuti da moja sujeta oteče potokom

    nežnosti i poljubiću ovu zemlju jednu jedinu. zemlju svih nas

     

    bilo mi je žao

    206. hodanje

    dovršio sam devet crteža trava

    za pregaziti potok nežnosti. onda su

    došli karel. peter. luba. jirke. maćo. marijana

    i jesika. snimali smo malo hodali. ja sam dobio dva

    pisma. pismo od vesne i pismo od jelene. jedno me je

    bolelo drugo ugrejalo. i onda sam kleknuo na zemlju

    da potokom nežnosti oteče moja sujeta. poljubio sam

    zemlju zemlju jednu jedinu. zemlju svih nas. pojeo

    sam kolače sa višnjama a kasnije kolače sa

    jabukama a kasnije i pljusak kroz topli

    vazduh. hajde dođi. dođi doći

    flydlant 4.7.1992

     

     

     

    241/3412

    823  po kišici treći put pragom. a vltava. a kišica. a po kosi

     

    i još me je žao

    207. hodanje

    kišica po pragu a ja sam

    sa marijanom gledao vermerov

    pogled na delft. gledao sam i vltavu i

    jednu devojku kako je čekala zeleno. video

    sam ponovo fasade praga i na trenutak sam

    se uplašio od ugođaja. u svakom slučaju telo

    mi je drhtalo. skupilo mi se. kako da kažem

    ono što niko neće da čuje. dođi doći. na

    ovom mestu mi je pala penkala

    prag 6.7.1992

     

     

     

    242/3411

     

    824  tu su neki ljudi i ja zastajem. predahnuti predahnuti predahnuti

     

    da li je to bila tuga ili mir

    208. hodanje

    kamene kocke po ulicama praga i ona

    pijana devojka sa velikim grudima i palacajućim

    jezikom. stare crkve od dna do krsta u rekonstrukcijskim

    skelama. kamene kocke ali između je trava i ja se spuštah

    tom ulicom. ostala mi je slika te ulice kao i miris iz masarikove

    ž. stanice koji izbija u nebo. miris putovanja. znoja putujućeg

    eto. eto ti i kišice i svi labudovi na vltavi koje gledah

    danas. na ovom mestu mi je pala penkala

    i okrnjio mi se poklopac

    prag 7.7.1992

     

     

     

    243/3410

     

    825  još ne primećujem ali znam dani se skraćuju

     

    826  hrist leži na marijinim kolenima

     

    i ječam i žito i tvrda raž

    209. hodanje

    gledao sam sa jelenom kako voda teče

    tečenje je jednostavno ali se kapi kreću

    nepredvidljivim strujama. voda teče i unazad

    ali ipak sva isteče. posle sam hodao oko jezera

    šeberak i kupao se u njemu. jeo sam zrnevlje

    mladog žita koje je još puno vode. malo mi je

    bilo hladno i gledao sam kako sunce pada u

    jezero. mislio sam o mišljenju koje postaje

    muzika. i okrnjio mi se poklopac

    o savesti koja peva

    prag 8.7.1992

     

     

     

    244/3409

     

    827  pripustio me na sebe ovaj zemljani put

     

    ksenija i palacke

    210. hodanje

    i odjednom sam ih primetio

    bele leptire iznad zelenih polja

    bilo ih je mnogo, treperili su. ja sam

    prolazio sa jelenom. hodali smo jagodištem

    i smejali se. posle sam nastavio i izgubio majicu

    kao i juče došetao sam do jezera i kupao se

    naravno spavao sam sam na travi. ipak sam

    hodao 21.5 kilometar. sve u svemu dan

    je prošao. o savesti koja peva

    oprao sam čarape i gaće

    prag 9.7.1992

     

     

    i

     

     

    prelepi pute

    da li tvoju lepotu

    ljudi slute

     

     

    ali beše nešto lepo

    onaj dečak koji mi je bacio

    kamen i ja njemu pa kad sam

    se okrenuo a on se smeje i

    čuči i prebira rukama po

    kamenju od sreće

    srećo moja

     

     

    ruža lutanja

    je sloboda a ne

    zatvor i to je

    teško u njoj

     

     

    i zato ću kleknuti

    da moja sujeta oteče

    potokom nežnosti i

    poljubiću ovu zemlju

    jednu jedinu. zemlju

    svih nas

     

    pripustio me

    na sebe ovaj

    zemljani put

     

     

    i

     

     

    ruža

    lutanja

    slojevi i

    slojevi

    i

    sada

    živih

    emocija

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    slobodan je onaj ko drugom omogući slobodu

    7. april 2025.

    27518. dan mog života

     

     

    211/3442

     

    764  moje lice kao zemlja

     

    tu ćutim i podnosim

    182. hodanje

    subota. hej čoveče. ali kako. talasa

    se nemoć u meni. po rukama i leđima bridi

    samoća. u svemu je tišina. ćutim. pada veče i

    pljusak na prag. popodne bil evans. neka bude

    bol. pa opet bol neka bude sreća. lepo provedite

    veče. po klaviru kotrljati svoje ruke

    prag 6.6.1992

     

     

     

    213/3440

     

    765  da dođe vesna i otvore se vrata savesti

     

    skupilo se more

    183. hodanje

    šetao sam pragom. posle je bilo bolje

    ušao sam u mnoga vrata. vrata su lepa. ja

    sam ulazio ulazio. skliznuo bih u unutrašnjost

    i opet sam ulazio u vrata. ušao sam u 67 vrata

    u pragu i iz 68-mih je istrčalo jedno dete. dete i

    zagrlilo me. lišće - pejzaž uz ulicu. po klaviru

    kotrljati svoje ruke. a crnjanskom u

    zagrljaju čuči dete

    prag 8.6.1992

     

     

     

    214/3439

     

    766  lutanje je lutanje između izraza růže bloudání i růže toulání

     

    ostojić

    184. hodanje

    jesika. jesikine oči

    idemo ulicama. saša nada

    jesika i ja. na karlovom mostu

    mnogo ljudi. po svim ulicama u

    pragu mnogo ljudi. grad se otvorio

    i pokazuje se. prodaje se i ishodan

    je. slobodan je onaj ko drugom

    omogući slobodu. a crnjanskom

    u zagrljaju čuči dete

    dete svete

    prag 9.6.1992

     

     

     

    215/2438

     

    767  studiranje je izvor status quo u ovom svetu

     

    768  nema rešenja jer nema ni problema

    rembo naša jedina porodica

     

    iduće godine na današnji dan biće 581 dan ruže lutanja

    185. hodanje

    dan. plesanje kroz vreme velikim prostorom. al' danas se topim. zaljuljan sam

    primoran sam da se sačuvam a iznad trga se bokorilo nebo. razgovarao

    sam sa rick butlerom američkim novinarom. veče je bilo hladnije

    u redu nek bude tako kako je kao da se niz mene sliva

    omamljujuća voda. dete svete. plavo dete plavi svete

    prag 10.6.1992

     

     

     

    216/3437

     

    769  velika zemljo naš mali svete

     

    to je žanr melodrame

    186. hodanje

    vrtim se u sebi. hodam u sebi. duboko

    hodam u sebi. hodam u sebi. putem u sebi

    šumom u sebi. sudbinom u sebi. dugim hodnikom

    preko visećeg mosta. preko reke. pa preko reke

    putem u sebi. plavo dete plavi svete

    svete odmori me

    prag 11.6.1992

     

     

     

    217/3436

     

    770  mnogo je tuge u svakom pokušaju (gledajući uličnu predstavu pozorišta derevo)

     

    šut. šašek i luda

    187. hodanje

    hodao sam pored vltave

    sa jelenom bošković. u jeleninim

    očima put odlazi u daljinu i u devojaštvo

    ko' što reče anton adassinski šut nema

     ego. svete odmori me. blago u tebi

    prag 12.6.1992

     

     

     

    218/3435

     

    771  vesna što znači slojevi

     

    sigurno babilon rekla je jesika

    188.hodanje

    o hlebu o hlebu je reč. ko baci seme svojom rukom

    mi stavlja hleb u usta. blago seljačke šake. umivenim

    licem sam slušao vesnin glas. hej melodija

    blago u tebi. glas u pragu

    prag 13.6.1992

     

     

     

    220/3433

     

    772  21:34 pijan. da pijan na starom trgu u pragu. suština je u meni

     

    773  kad govorim o uspehu govorim o mogućnostima

     

    take a walk on the other side

    189. hodanje

    hodali smo saša i ja od vaclavaka do jižnji mesta

    saša je pevala džim morisona. lu rida. kejt ričarda i

    tomu zdravkovića. devojka koja peva u noći. peva

    hoda i kaže volela bih da me neko voli. glas u

    pragu. voleo bih da me neko voli

    prag 15.6.1992

     

     

     

    221/3432

     

    774  na jezeru u vodi. u vodi i saša i njena bedra. a pričamo o derevu brehtu plesu

     

    napupele devojčicine butine

    190. hodanje

    jelena i ja smo hodali kroz žito i pored trešanja

    do jezera. jelena je pričala o svemu. o ranim pušenjima

    i napupelim butinama. a saša je gnjurala po jezeru i pričala

    o brehtovom odstupu. voda je bila mirna. saša je hodala

    kao velika. voleo bih da me neko voli. večeras ću čitati

    tekstove na kraju dana dvema lepim 

    devojkama u pragu

    prag 16.6.1992

     

     

     

    222/3431

     

    775  prag mi se otvorio ženama. unutrašnjim zlatom

     

    776  već četvrti dan me boli stomak i to me bogme brine i plaši

     

    treće patike na ruži

    191. hodanje

    koračanje spas. idem i odem. dođem

    i krenem. koračam i odem. koračam a nad

    pragom se spušta noć. sada hodam kroz predvečerje

    kao i sinoć i večeras sam video ježa. trave su visoko

    izrasle. nigde nikog ja koračam. i bez reči govorim

    mnogo. večeras ću čitati tekstove na kraju dana

    dvema lepim devojkama u pragu

    čitao sam tri sata

    prag 17.6.1992

     

     

     

    223/3430

     

    777  plavi se noć nad pragom

     

    svakim korakom se zavetujem

    192. hodanje

    a nebo u noći plavo. a ja hodit. hodit i smirit se

    jer gore je nebo kao led plavo. nekoliko misli mi je

    nestalo za vreme hodanja. šta će mi onda. danas je

    saša pevala i rekla nemoj slučajno nešto sašici da

    kažeš. rekla i otišla. video sam vetar u njenoj kosi a

    video sam i zeca i ježa prelazili su put. čitao sam

    tri sata. pišem da bih lepotom podneo lepotu

    prag 18.6.1992

     

     

     

    224/3429

     

    778  hodati da bih uvek gledao po prvi put

     

    u plavoj noći plavo nebo

    193. hodanje

    ponovo sam došao na isto mesto kao

    98 dana ruže lutanja i ponovo gledam kao

    u zapisu 433. noćne trave mi peru mozak

    umor roditeljski. hodanjem hranim opraštanje

    pišem da bih lepotom podneo lepotu

    hodanjem hranim opraštanje

     prag 19.6.1992

     

     

     

    225/3428

     

    779  nemoj slučajno nešto sašici da kažeš kaže mi opet saša

     

    mučim se

    194. hodanje

    šetali smo po pragu i

    snimali film koji nam se posle

    nije svideo i onda smo celu noć patili

    ja sam hodao 12 puta oko spomenika svetog

    vaclava kao 29 dana oko glastonbory-ja. sve je

    tako jednostavno a unutra to su brda mora što

    čuvaju vekove rekao sam tamo a ovde behu to

    lelujajući koraci koji su me vodili i učili

    hodanjem hranim opraštanje

    ljubav koja niče u telu

    prag 20.6.1992

     

     

     

    227/3427

     

    780  juče chůze od jednoho stromu k nějaké vodě

    hodanje od jednog drveta do neke vode. posvećeno drveću i vodama

     

    781  u 15:28 rekla mi je jelena nemoj ničega da se čuvaš

     

    sve moje stvari po sobi svako veče

    195. hodanje

    tako je jednostavan put. kao reka. samo teče počelo

    je leto i sve buja na vetru i toploti. rastao sam se od saše

    i jelene. one bi mogle biti moćne žene. rastali smo se pored

    žitnih i ječmenih polja. polazak je kao ulaženje u hladnu

    vodu. ali već koji trenutak kasnije voda je toplija. telo

    se prilagodilo pejzažu nepoznatoj bliskosti. ljubav

    koja niče u telu. telo volim te

    malacky 22.6.1992

     

     

     

    228/3425

     

    782  kanta za smeće pored velikog bokora ruže. na zidu smrt... ne želim da

    napišem kome da bih ublažio nervozu onoga koji želi nečiju smrt. ruže čuvaju đubre

     

    783  žena sa iseckanim graškom u vangli i nakrivljenom vanglom na kuku

     

    784  na izlasku iz malacky hrist u ružama. belo sunce i vetar u mojoj majici

     

    785  plahoviti - a takvi su svi u čijim žilama su vekovi prikraćenosti

     

    786  istinita politika leži u politici istine

     

    787  hodam sa sve dubljom religioznošću. kao henri miler

     

    788  u slovačkoj u poputnoj kafani finska sauna uz pivo mercury

    pils letnju vrućinu i rolling stounse čitam tekst o marleni ditrih

     

    789  kamion sa žutom ciradom vidim ga preko polja zelenih kukuruza piči

    autoputem za bratislavu ja hodam praznim starim putem i za brata i za slavu

     

    790  hej polja hej žita vetre blagosloveni znoju moj spasonosni

     

    zdravo zdravlje

    196. hodanje

    vrućina spašava me vetar

    popio sam pivo usput. i mnogo čitao

    prenoćište nisam našao pa sam se ponovo

    vratio u malacky. bujne krošnje na vetru razgovaraju

    međusobno. naišao sam na odličnu vodu i pio sam je

    hladio noge. vrućina je kao gusti sneg. uvek sam bežao

    od gradova i njihove beznačajne uskomešanosti kaže

    karl poper pored kukuruznih polja. telo volim te

    ne boli me i živi dugo zdravo

    malacky 23.6.1992

     

     

     

    229/3424

     

    791  vise u busenovima crvene ruže

     

    792  gledam u snagu dunava kod bratislave snagu koja jednostavno teče

     

    793  jadni miroslave koliko se stidiš

     

    trešnje na vetru

    197. hodanje

    jeo sam trešnje. trešnje na

    vetru. i gledao ruže. u bratislavu sam

    stigao popodne i otišao na dunav. gledao

    sam u njegovu snagu a visoke trave su mi

    milovale leđa. malo sam spavao na kamenim

    stepenicama i kad sam otvorio oči dunav je i

    dalje tekao sa istom snagom. nacrtao sam ga

    uzvodno kao i 27. februara po snegu. ne

    boli me i živi dugo zdravo. krećući

    se veseleći se svemu

    malacky 24.6.1992

     

     

     

    230/3423

     

    794  tu sam gde sam bio i 103 dana ruže lutanja

    na moravi. počinjem da gazim potok nežnosti

     

    posle 229 dana hodanja evropom laticama

    ruže lutanja od 25. juna do 4. jula 1992 hodaću 9 dana

    granicom između češke i slovačke. hodaću i koracima ću

    milovati predeo jer nežnosti nedostaje u mislima. hodaću i

    pogledima ću se moliti da rastu trave duvaju vetrovi ježevi

    prelaze preko puta a oblaci preleću od jutra do jutra. moliću

    se za onog koji okopava vinograd. onu što otvara knjigu. nek

    bude kako bude samo da ne teče krv nego da teku potoci

    nežnosti. a ja odoh prema rumuniji bugarskoj...

     

    795  baš ovde mi je pre 127 dana škoda zgazila parče leda koje sam šutirao po putu

     

    796  kako mi je rekla vladica - krstio sam se vodom

     

    797  ovde u lanžlotu sam u februaru popio čaj sad dva jogurta

    čitajući henrija milera kako piše o svom prvom drugu dečaku stenliju

     

    što se kukuruza tiče

    198. hodanje

    kukuruz raste a ja čitam henrija

    milera na putu. šta ćeš više rekao

    bih. piše o svom prvom drugu stenliju

    ja sam danas pregazio moravu u nadi

    da ovde neće teći krv. današnji deo puta

    je bio onaj isti kao i 19. februara samo

    što sam danas na ulazu u lanžlotu video

    krupne ruže a onda je sipio sneg

    krećući se veseleći se svemu

    iz ruku u ruku

    hodonin 25.6.1992

     

     

    i

     

     

    saša peva hoda i kaže

    volela bih da me neko voli

     

     

    svakim korakom se zavetujem

     

     

    hodati da bih uvek gledao po prvi put

     

     

    hodanje od jednog drveta do neke vode

    posvećeno drveću i vodama

     

     

    u 15:28 rekla mi je jelena

    nemoj ničega da se čuvaš

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    divim ti 

    se šta bih

    drugo i

    mogao

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    tek će doći oni koji će razumeti da sve počinje iskorenjivanjem

    5. april 2025.

    27516. dan mog života

     

     

     

    200/3453

     

    711  da bih mogao misliti bogom hodam zemljom

     

    712  kroz visoku travu pored visle

     

    fado utorak

    172. hodanje

    hodao sam uz vislu kroz

    visoke trave kroz vetar u travama

    sa ptičicama u vetru i travama. pecaroši su

    pecali. vislo švjatuošći njebjanjskam. kroz

    visoke trave varšave gde prosjaci i zaraženi

    aids-om sede po ulicama. a uveče smo slušali

    helmuta nadolskog. iz šaka kroz reči mi

    izlazi fado ponedeljka. u visinu da

    bih se duboko poklonio

    varšava 26.5.1992

     

     

     

    201/3452

     

    713  sijala je sijajuća svetlost iznad varšave

     

    714  varšava je pala na kolena kao i svi istočni gradovi

    puko ponos kao čir i činjenice kuljaju po ulicama. ponos je suvišan

    luksuz ali trave pored visle su izrasle zelenila je mnogo i budućnost je

    otvorena. ko se bude učio od trava jeo hleb nebeski i hranio bogatije

    od sebe živeće. u varšavi živi jedan mlad čovek gospodin hanaj

    budući ponos varšave. trave nebo i gospodin hanaj rastu

    varšava je živa. krećem za prag

     

    jađa & wanda rutkiewicz nowakowska

    173. hodanje

    svetlost nad varšavom. prozračna vodena svetlost savest

    jađina. uski putevi. pevanje putuje putićima kamenim stazama

    koje se gube u visini pa nastavljaju sitnim planinskim cvećem

    gore: u dubine savesti. dole: u visine nevine hrabrosti. u

    visinu da bih se duboko poklonio. ovde i sada

    varšava 27.5.1992

     

     

     

    202/3451

     

    715. velika divljina hrani jednostavnost

     

    716  put 7 i put e77

    diotrkov trub. 127

    wroclaw    336

    praha      606

     

    717  frenki lejn na kiši za wroclaw

     

    718  istrošiti glavu iznojiti mišljenje da izađe mišićna

    kiselina iz gordog mišljenja i nadobudnog ponašanja

     

    719  podstaći misao na radost

     

    720  na balkanu ljutnju predstavljaju kao mišljenje

     

    više ne razmišlja jezik o stvarima

    već čovek treba da razmišlja o jeziku

    174. hodanje

    kišila je kiša nad poljskom prskalo je po putu. kiša pada

    iz visine ja hodam iz daljine. kiša pada u zemlju. ja ulazim

    u grad. u częstochowi mnogo ljudi jer ljudi žive u gradovima

    u gradovima se rađaju deca. noću gledam senku crkve u

    osvetljenom nebu i gazim po mokrim popalim pupoljcima

    ovde i sada. a ja se vraćam molitvi svojoj karl kraus

    czestochowa 28.5.1992

     

     

     

    203/3450

     

    721  snaga i krv božija u tebi i meni konju moj šapućem jednom konju iza ograde

    u częstochowi sa druge strane ulice prolazi duga kompozicija teretnog voza

     

    722  leži crni veliki pas u prepodnevnoj zelenoj travi. ne laje na mene

     

    723  putuje vetar po pšenici

     

    724  fundamentalna pitanja su banalna

     

    725  fundamentalistička učenja koja su se osamdesetih ponovo

    afirmisala su u krizi. bolest je napala koren. korenu je potrebna svetlost

     

    726  u prudniku u pekari jedan ulični ludak me je udario u stomak bez ikakvog povoda

    kada sam posle ponovo naleteo na njega izlazeći iza ugla uplašio sam se kao dete

     

    slika vremena koje se menja

    175. hodanje

    sveštenik ernest schleger mi je dao 100.000 zlota 

    i pitao me da li sam i ja sveštenik. ja sam čitao ilju

    prigožina i hodao u oblači se. u modrom vetru video

    sam dečaka u crvenim čizmama kako trči kroz visoku

    travu pored kanala. video sam biciklistu lulaša kako se

    probija kroz poljski put i guzatu ženu kako je biciklom

    obilazila kola sa konjima. video sam plavu devojku na

    putu i čuo sam pticu na grani kako je pozivala onu

    drugu uvučenu u koren drveta i video sam mnogo

    ljudi pognutih po zemlji čistili su bilje. a ja se

    vraćam molitvi svojoj karl kraus. usamljen

    sam ušao i sam dalje lutam

    cyprian kamil norwid

    prudnik 29.5.1992

     

     

     

    204/3449

     

    727  brzo komešajuće letenje lasta preseče jedan vrabac i dolete na žicu

     

    728  subota je družim se sa pticama paucima pačićima svim nijansama zelenila

     

    729  velika iskušenja

     

    procvetali bagremi

    176. hodanje

    a ja imam jugoslovenski pasoš i

    prilično mirno primam tu teškoću. sada

    hodam i sa tom osudom i zato kažem ja sam

    iz beograda u kome su danas glumci sedeli u tišini

    a ja hodao kroz selo trzebina i gledao život u selu onu

    decu koja su jurila za traktorom i kačila se o njega one

    pačiće koji su učili da plivaju. rimski srušeni zid dva

    mentalno zaostala dečaka. usamljen sam ušao i

    sam dalje lutam cyprian kamil norwid. jer

    iza je blaženstvo blistavo

    prudnik 30.5.1992

     

     

     

    206/3447

     

    730  ponedeljkom prepodne kroz park (prudnik). ljudi i deca žive i drveće živi

    i ptice. ližu sladoled nose grančice u ruci hodaju po ivičnjaku mlateći rukama

    kroz vazduh. jedna učiteljica na čelu kolone druga na kraju. igraju tenis. mlada

    monahinja sa dečakom igra badmington. starci okupljeni na klupama kao i deca

    oko lopte. mlada vaspitačica vaspitava predškolsku decu. dečak se usudio i

    nudi vaspitačicu grisinama. mlada majka dok gura kolica kroz park je

    više ponos nego majka. pegavo riđa devojčica jača svoju snagu

    dok me ne odustajući gleda u mimoilaženju

     

    731  svoje emocije (bolne) oblikujem brdom ispred sebe i blaženim bojama

    trave. a miris koji osetim od pokošenog bilja me podseća da jesam da duša jeste

     

    732  iz pejsaža se pojavi sava. svetlost savina

    sava je slikao dušom. šumama u sebi. šumanović

     

    733  sad kad postoji zlo (zlo u jugoslaviji koje me lomi

    poništava. tresem glavom da ne poludim) ja znam da postoji živa

    umetnost. umetnost življenja. sama umetnost. umetnost umetnosti

     

    734  hodam a oko mene sve raste. hvala ti van gog. hvala ti savo

     

    735  ceo život me je život terao i tera. živim ga zato njemu u slavu

     

    736  kada sam pre 15 dana iz čehoslovačke ulazio u poljsku bio je isti

    ovakav vreo dan kao i danas kad prelazim iz poljske u čehoslovačku. isti znoj

    i žeđ samo što je u ovih 15 dana jugoslavija ispala iz međunarodne zajednice

     

    737  ja ne podnosim granice zato ih prelazim

     

    738  dečak u plavoj trenerci sa druge strane puta zeva i gleda u kamion a

    ja smišljam oblike za reči. obojica živimo u svom jeziku on u poljskom ja u svom

    a vetar nosi ugljenu prašinu sa vrhova teretnih vagona. (zapis od pre tri dana iz poljske)

     

    važno je da mnogo spavam i umirim živce

    177. hodanje 

    priroda bukti gori vatra u njenom zelenilu. zeleno i tišina me okružuju

    ali nešto bruji. čuje se postojanje. postojanje koje su osećali van gog

    i sava šumanović. teško je ne poludeti. ako ne poludim to je zato što

    su oni to učinili za mene. to su drvoredi i polja. planine i iza planine

    i mnogo i svuda ptice. ptice i ptice. vratiću se u poljsku. ponovo

    sam u čehoslovačkoj. jer iza je blaženstvo i blistavo

    u dobroti sam kod kuće

    českoslovačka jesenik 1.6.1992

     

     

     

    207/3446

     

    739  1845. tridesetogodišnji nikolaj vasiljevič gogolj

    je boravio u jeseniku iz koga ja sada izlazim

     

    740  žudeo sam za velikim životom i zato sam krenuo na muziku

    ruže. krenuo tim časnim životom cveća. hodanjem. kućom na putu

     

    741  beli i tri ljubičasta jorgovana nad vodom. vetar u granama topole

    nada mnom. čujem njihanje i nisam sam. sve usne šapuću moje ime

     

    742  kao kroz vetar hrabro i lako proći kroz patetiku

     

    743  uz put prikupljeni bes da izbacim na vreme. ogorčenost

    koja mi se skuplja u podvigu da ismevam u dovoljnoj količini

     

    744  volim gertrudu stejn

     

    745  vetar polomio 7 breza

     

    746  velike oči devojčice i lepo lice dečaka

     

    747  znojim se hodajući po vetru i suncu uz malu moravu vlaske. ja volim remboa

     

    748  tek će doći oni koji će razumeti da sve počinje iskorenjivanjem

     

    749  ka ljubavi se ide

     

    ne napuštaj zemlju

    178. hodanje

    neprestano gori zelenilo i neprestano

    teku reke i neprestano hodam. umorim se u

    vrućini i gori mi lice od toplote i znoja. a kada sam

    gazio hladni potok jedva sam stajao u ledenoj vodi

    planinska češka je blaga. u dobroti sam kod kuće

    nas četvoro pruga planinska reka put i ja

    žamberg 2.6.1992

     

     

     

    208/3445

     

    750  pekná

     

    751  ona mala devojčica koja me zavodila bržim korakom od mog

     

    752  noćas je iz moje sobe izašla toplota u noć kao leptir koji je izleteo ka brdu

     

    753  posle razgovora sa nadom se rastužim jer očekivanog nema

     

    frajer a nemoćan

    179. hodanje

    očaj i beda. razmišljam da li je

    izlaz u samoubistvu. ne razmišljam

    nego sam prinuđen. veliki emocionalni porazi

    ukupna nemoć. žudnja za ženom i nežnošću. svi

    su ljudi vezani za prostor u kome žive. uplašeni od

    onih na vlasti trude se da im dokažu vernost. a ja

    idem očajan. nas četvoro pruga planinska

    reka put i ja. očaje nemoj me ubiti

    podebrady 3.6.1992

     

     

     

    209/3444

     

    754  krpi čovek kuću

     

    755  svetlost nad labom ista koju sam video u novembru u old vindsoru

     

    756  oh kako bih duboko plakao. isplakao. ko sam

     

    757  zelenilo pomozi mi da ne poludim

     

    758  vetar u ruži

     

    759  u selu písková ihota mnogo procvalih ruža a ja se mučim. skupim

     

    760  ljudi žive na jednom mestu da bi postali važni. kada živiš svugde onda je sve važno

     

    761  u pragu. intenzivna beda. konj. nezgrapni bik željan ljubavi

     

    ali kako da izdržim

    180. hodanje

    nemam svoj narod ni svoj stan

    nemam svoju državu ni svoju adresu. a

    teško je baš je teško. barem vetar prija. i kiša

    će al' nije pala. zaista muška teška muka io voljo

    una dona. napor u glavi. nadam se da neću poludeti

    idem i nadam se da neću poludeti. ponižen bedan

    i nevoljen. merim dužinu duge na putu i nadam

    se da neću poludeti razboleti se ili se ubiti

    očaje nemoj me ubiti. nemoj

    prag 4.6.1992

     

     

     

    210/3443

     

    762  kako da izdržim

     

    763  teško mi je jer sam u rastu ruže

     

    tu po gradu

    181. hodanje

    koja izopštenost. hodam

    pragom. prag pun. ja. teško dečko

    ja sam umoran. hodam i ne vidim izlaz

    oblaci se skupe pa se raziđu. hodam sporo

    ulicom kojom je kafka dolazio na posao

    susretnem se sa mirom i onda te strašne

    priče iz jugoslavije. nemoj. lepo

    provedite veče

    prag 5.6.1992

     

     

    i

     

     

    velika divljina

    hrani jednostavnost

     

     

    sad kad postoji zlo

    (zlo u jugoslaviji koje me

    lomi poništava. tresem glavom

    da ne poludim) ja znam da postoji

    živa umetnost. umetnost življenja

    sama umetnost. umetnost

    umetnosti

     

     

    žudeo sam za

    velikim životom i

    zato sam krenuo na

    muziku ruže. krenuo

    tim časnim životom

    cveća. hodanjem

    kućom na putu

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja ti

    si pesma

    moja

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja ti

    si moja

    mala

    pesma

    veliko

    delo

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    mala

    pesmo

    veliko

    delo

    moje

    ti

    si

    i

    ruža

    i

    lutanje

    moje

    ti

    si

    ruža

    lutanja

    boga

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    boga

    ti

    si

    ruža

    lutanja

    boga

    u

    lutanju

    mom

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    boga

    ti

    si

    ruža

    lutanja

    boga

    u

    mojoj

    ruži

    lutanja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    svetlost u mojim koracima

    4. april 2025.

    27515. dan mog života

     

     

    185/3468

     

    665  juče dunavom otplovile tri rečenice

     

    umetničko čudo jeste da svet postoji. da postoji ono što postoji

    ludvig vitgenštajn

     

    jer tamo gde ne postoji više ništa i više nema tla upravo ćemo tamo pobosti naše kolje

    gustav landauer

     

    ni u jednom jeziku se čovek ne može tako teško sporazumeti kao u jeziku

    karl kraus

     

    666  ruža savest

     

    667  sa andrlom dugo u autu pričamo o kasnim šezdesetim i ranim sedamdesetim

     

    na toj hladnoći ulice čuvaju svoje jajnike

    159. hodanje

    pljusak. mokro lišće po ulicama. plač koji me puni plačem

    ulica puna lepih prostitutki. noć je hladna. hodam pored kuća

    vetar je prazan san. tako sam sve video jasno. znanje dolazi

    od jorgovana. hodam pored kuća. plemenitost me čuva

    u daljini je reka. ta velika leđa svake žene

    beč 11.5.1992

     

     

     

    186/3467

     

    668  rudareći postao sam rudnik

     

    669  ako imaš nešto onda s tim nečim nešto radi

     

    jorgovani kod dore i marine

    160. hodanje

    video sam danas jednu fotografiju iz mladosti

    i razgovarao o nervalu. i pričao o prolazu kroz

    iskušenja i pričao o jorgovanima. lako je bilo

    pričati o njima. ta velika leđa svake

    žene. sve je tako tužno

    beč 12.5.1992

     

     

     

    187/3466

     

    670  juče i danas sam govorio slavici o ruži i ispraznio se do plača

     

    671  granice se zatvaraju. tako je teskobno. tako sam sam

    boli me stomak. daj bože da nađem snage u sebi i izdržim

     

    aspekti bede - govno koje hoda

    161. hodanje

    hodao sam ulicama beča kao govno. onako kako se

    i inače osećaju poniženi. ali nisam bio sa poniženima 

    bio sam sam. podnoseći teško podnoseći bedu. dunav

    je bio lep tekao je brzo osećao sam u njemu more

    bio sam tih. ostaje mi jedino da kažem: ružo

    rasti. sve je tako tužno. ružo čuvaj me

    beč 13.5.1992

     

     

     

    188/3465

     

    672  13:30 u čehoslovačkoj sam

     

    673  pun mesec nad pezinokom. tišina u selu i noć nad crkvama

     

    674  bol semena koje niče

     

    675  hodam pod svodom nebeskim. pod punim mesecom i užarenom zvezdom sunčanom

     

    aspekti bede - hodanje vrućinom

    162. hodanje

    kroz bratislavu sam prošao omamljen vrućinom

    i bezizglednošću. ponovo sam u čehoslovačkoj. ruža se

    uvija svojim lutalački laticama. juče sam duboko razumeo

    mističku dijalektiku i osetio bedu. usne su mi ispucale od

    žeđi. došao sam u pezinok u stari hotel jelen koji je posle

    40 godina vraćen vlasnicima. toliko je teškoća na početku

    ruže da to govori o njoj a ne o teškoćama. ružo čuvaj

    me. miroslave ne brini rodiće se samo

    češkoslovačka pezinok 14.5.1992

     

     

     

    189/3464

     

    676  ja sam dunav

     

    677  ja nosim sramotu kraja iz koga potičem

     

    678  da da gordost je uzrok nevoljama

     

    679  ko u sebi ne prepoznaje krivicu ne vidi kako je baš

    on graditelj zla od koga se ogradio ili protiv koga se bori

     

    680  ružin stranac u gordosti niče kao cvet u kamenu i gordost postaje pesak

     

    681  izbegavanje vertikalnih kriterijuma dovodi do tiranije i

    terora bezumnika. sklanjanje pred horizontalnim činjenicama dovodi

    do nesaosećanja i smrti iznutra. ovo svakodnevno hodanje to je sada moj život

     

    kroz koren reči u hranu zemlju reči

    163. hodanje

    vrućina je kao sneg. probijam se znojem i dahtanjem. sušim

    se iznutra. ranac pritiska u mozak. to je to za čim sam žudeo

    način ljubljenja predela koji su sami. samo idem. slovačka se

    zeleni. popio sam pivo sa starim slovakom mi nećemo rušiti

    ono što smo izgradili. trešnje rastu pored puteva. kako je

    moja velika snaga slaba na vrućini topi se kao sneg

    miroslave ne brini rodiće se samo. sa zelenih

    brda na kraju dana je domilelo osveženje

    kusučke novo mesto 15.5.1992

     

     

     

    190/3463

     

    682  svaki dan sve više osećam kako je ovo iz dana u dan teško i lepo

     

    683  čistim žute prašinaste tragove maslačka sa crnih farmerica na kolenima

    malo pre sam klečao u travi. a posle sam sa uzbuđenjem čitao vaska popu

     

    684  kada posle 500 metara dođem u hlad borovih šuma biće mi lakše

     

    685  putem kojim sam krenuo pre dvadeset godina (u proleće 1971)

    nije još niko ni hodao a kamoli prošao pa sam morao raditi sve sam

    od probijanja puta kroz džunglu i pustinju do njegove gradnje

     

    686  izvor i rudnik koji sam otkrio još su nedirnuti. i opet nikog i opet sve

    sam. priznajem - beskrajno sam umoran na ivici nervne iscrpljenosti

     

    687  ruža je slavlje koje nastaje u beznadežnoj svakodnevici

     

    688  u poljskoj sam. šetam to je svedočanstvo ove subotnje večeri

     

    689  ja sam monarhista. verujem u kralja i kralju. elvisu prisliju

     

    hodamo subotom vasko popa i ja. vasko gladan ja žedan

    164. hodanje

    danas sam ipak propevao a onda bolje dišem. pevam i vreme brže prolazi

    vetar me je danas spasao vrućine. ušao sam u poljsku sa rišardom i jolom

    odmah sam osetio njenu veličinu i snagu. sa zelenih brda je na kraju

    dana domilelo osveženje. i čeh i poljak su mi opalili u pasoš

    poljska bielsko-biala 16.5.1992

     

     

     

    192/3461

     

    690  hodajući ružom ja stranac stalni stranac svakim korakom sam iskušavan u ljubavi

     

    691  veličanstvena žena koje nema. koje još nema. koja će se roditi iz stare. koja će

    doći sama nastati iz sebe postati iz moje reči pogledom koja će cvetati opijena mirisom ruže

     

    tužan pejsaž rekao je pavel

    165. hodanje

    juče sam video jednog čoveka kao je navlačio rukave 

    od košulje bilo mu je hladno. danas sam video dečake

    kako dugo i visoko lete na lijanama. i video sam mnogo

    kamiona svi nose ugalj. u siromašnim zemljama ima dosta

    zelenila i to je velika nada. pred radomskim je pukao dugački

    put sa otvorenim nebom. bilo je hladno i lepo za hodanje

    hodao sam oko dve crkve i gledao mariju. i čeh i poljak su

    mi opalili u pasoš. povijen dečak u travi je lovio mačku

    rodomsko 18.5.1992

     

     

     

    193/3460

     

    692  hodajuća ruka. noga koja misli. um koji kopa. eto ruže

     

    693  da li si nekada hodao šopenovom ulicom u radomskom

     

    694  dve žedne laste u selu niechcice

     

    čuo sam glas gospodine zašto hodate sami

    166. hodanje

    miris trava i prazni putevi. i danas sam išao nogu pred nogu. kao

    i konj u dugačkoj brazdi sa desne strane puta. kao i konj upregnut u

    gumena kola koji me je obišao. u piotrkow sam stigao rano ali sam

    kao i svaki dan bio umoran. mislio sam o mostovima i spomenicima

    anonimnim snagama ljubavi koje ću podizati na ruži. i pevao

    sam jednu ljubavnu pesmu. povijen dečak u travi je lovio

    mačku. u sobi sa fotografije na zidu celo vreme

    me posmatra jedan konj

    piotrków trybunalnci 19.5.1992

     

     

     

    194/3459

     

    695 kako divna sintagma živi u piotrkówu. crkva i zatvor jedno pored drugog

     

    696  neokonzervativizam ekoloških pokreta polako utabava

    stazu novih zabluda i mogućeg pakla i terora zelenih u 21 veku

     

    697  dva asfaltera i traktorista od ranog jutra idu i krpe ulice piotrkówa

     

    698  lepo je hodit peše rekao mi je smejući se stari poljak

    uživajući što me je video na putu kako sam se putem zaputio

     

    put me oblikuje

    167. hodanje

    idem putem stopim se sa njim i putujem

    vidim ga dugačkog kako odlazi sa šumama. on me

    izdužuje. to sam ja taj put. taj sasušeni znoj na licu koji

    mi zateže kožu i zatvara oči. i gospodin ranac. idem i

    stignem. idem i samo idem učim se putu. u sobi sa

    fotografije na zidu celo vreme me posmatra jedan

    konj. putem se zapućujem i pûtim

    pruszkow 20.5.1992

     

     

     

    195/3458

     

    699  putevi su najvažniji. putevi se grade i sami ako u

    njih ugradimo našu spoznaju da sa njima počinje sve

     

    700  ulazim u varšavu dugo i polako kao što sam

    upešačio u london amsterdam atinu istanbul beč

     

    701  samo se iz daljine vidi veličina iz blizine se ne vidi nestane

     

    702  galebovi vetar i predvečerje nad vislom. reke su sloboda

     

    spustiti se do visle

    168. hodanje

    ćutim i ulazim u varšavu. prilaz gradovima

    je uvek ružan najavljuje snagu koja se skupila

    na malom prostoru. u gradovima o gradu najviše

    govore prosjaci. prosjaci i lepe žene. sve ostalo je

    popunjavanje ulica. a ulicama teku automobili i

    životi životi varšavski. putem se zapućujem

    i pûtim. u varšavi sam

    varšava 21.5.1992

     

     

     

    196/3457

     

    703  beli se sasušeni znoj na mom prsluku

     

    704  pobednici slute da će i da izgube i onda pokušavaju da

    pobede na večnost (a za večnost i večnost se ne pobeđuje nego

    se moli) brišući sve pred sobom i sve iza sebe i tu počinje njihov poraz

     

    705 svetlost u mojim koracima

     

    evropa grad

    169. hodanje

    sve je više po ulicama onih

    koji prose jer su zaraženi aids-om

    ali gradovi rastu i idu svojim tokom. šire

    se i pretvaraju u jedan jedini grad. varšava

    raste i grčevito se bori da zabeleži i zapamti

    sve iz svoje istorije. a vrućine pamte u istoriji

    znojenja. u varšavi sam. danas već

    kao da sam u njoj rođen

    varšava 22.5.1992

     

     

     

    197/3456

     

    706. edvard stahura. da edvard stahura

     

    remek hanaj

    170. hodanje

    hodali smo nada nebojša

    i ja kroz varšavu. asfalt i kopernik 

    mi idemo nervozni i radosni. kao da su

    sve ljubavi u meni kao da su svi rastanci u

    meni. asfalt proliven po emocijama. zlatni hleb

    u nebeskom plavetnilu. danas već kao da

    sam u njoj rođen. svetlost hleb

    dišan maljevič i vino

    varšava 23.5.1992

     

     

     

    199/3454

     

    707  juče predavanje o nebeskom hlebu i hlebovi koji su leteli

    nad crkvom sakramentek. vrtlar umilostivi gordost moćnika. hodanje kao

    potok reka i more mišljenja. dišan i maljevič kao nebeski umetnici svakodnevno

    nebo - svakodnevni hleb. posejati hleb pa ga jesti. siromaški hleb hrani. ako

    stoji hleb uplesnavi. zlatni hleb u plavom nebu. hleb so masline i vino

     

    708  veliko zašto na koje ne odgovaram jer ga osećam

     

    709  piši šulc kažem sebi

     

    710  vrlo je važno priznati jačem da je jači i priznati sebi da

    priznaješ i prepoznati svoj identitet od koga nema suverenijeg

     

    fado ponedeljka

    171. hodanje

    hodao sam sa irenom rychtowskom

    varšavskim grobljem. na grobljima je mir

    hodam i ne dižem glavu. umoran pevam i

    pevaću daće mi bog. pevaću i hodaću ja

    koji nemam ništa al' volim sve. i zato molim

    za veliko zdravlje. zdravlje svetlosti. svetlost

    hleb dišan maljevič i vino. iz šake kroz

    reči mi izlazi fado ponedeljka

    varšava 25.5.1992

     

     

    i

     

     

    ko u sebi ne

    prepoznaje krivicu

    ne vidi kako je baš on

    graditelj zla od koga

    se ogradio ili protiv

    koga se bori

     

     

    putem kojim sam

    krenuo pre dvadeset

    godina (u proleće 1971)

    nije još niko ni hodao a kamoli

    prošao pa sam morao raditi

    sve sam od probijanja puta

    kroz džunglu i pustinju

    do njegove gradnje

     

     

    ruža je slavlje

    koje nastaje u

    beznadežnoj

    svakodnevici

     

     

    hodajući ružom ja

    stranac stalni stranac

    svakim korakom sam

    iskušavan u ljubavi

     

     

    mislio

    sam o mostovima i

    spomenicima anonimnim

    snagama ljubavi koje ću

    podizati na

    ruži

     

     

    i

     

     

    ruža

    lutanja je

    večno dete

    slobode i

    ljubavi

    u

    detetu

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    noge se uvek vraćaju svom poreklu. bogu

    3. april 2025.

    27514. dan mog života

     

     

    174/3479

     

    602  mistika je napetost kaže sioran precizno. i zato fragmenti i zato

    neznanje i zato odsustvo antropocentrizma i zato pišem jednom jedinom rečju

     

    603  slike crtežima. reči tekstovima. duša i duh telom i hodanjem

     

    604  dok hodam mađarskim putevima kažem izvoli dilenu tomasu dok sam bio mlad i

    dokon ispod granatih jabuka... gazda stabala i lišća. staze među krasuljcima i ječmom...

    slavan među ambarima... a nedelja je otegnuto zvonila u oblucima svetih potoka... bejah

    prihvaćen međ lisicama i fazanima... povesti gore do ambara prepunog lastavicama... o

    bejah mlad i zelen u milosti njegovog obilja. vreme me držalo zelenog dok sam umirao...

     

    605  rasplače me zeleno

     

    606  mnogo i stalno gugutke. podsećaju me na detinjstvo i hladovinu

     

    607  na dan moje smrti neka pada kiša ruža tereza de lisje

     

    608  a sada sioran

    prosjačenje nije rezultat bede...

    prosjak je miomiris raskršća senzacija svih

    ulaza i spas za milostive. instinktivni prosjak je biće

    koje niko ne razume... kada bih bio prosjak ne bih mogao

    da primim milostinju od svakog u tome se međutim sastoji

    milost prosjaka on prima od svakog... njega zanima

    samo saginjanje tela... doista prosjaci se rađaju

     

    mistika je avantura vertikalna avantura

     

    ono što je zaista važno to je direktan kontakt sa

    životom iskušenjima (u filozofiji bol nije prihvaćen)

     

    huliti na boga bilo je veliko zadovoljstvo. izraz je najefikasniji način rasterećenja

     

    stranac je bio moj bog

     

    duboki naklon sioranu

    150. hodanje

    i danas se ponovilo zelenilo zelenije posle

    noćašnje kiše. čitao sam siorana uživao sam

    a ne čitao. svakako da je moje hodanje mističko

    ako ni zbog čega drugog ono zbog žulja na malom

    prstu desnog stopala. čitao sam i razgovor o nemoralu

    intelektualaca ali to je ono itakodalje. itd. nezanimljiva

    tema iako bolna. jedan poljski miš ispred mene se sakrio

    ispod busena i ćutao ne pomerajući se. sa uživanjem

    sam prošao da ga ne bih plašio. pa gugutke i ptičice

    lépésröl lépésre lepešrol lepešre od budimpešte

    do beča. dubokim naklonom zelenilu

    30.4.1992

     

     

     

    175/3478

     

    609  izlazim iz györa. groblje. ljudi. cveće. tamo niz put se magli. kroz

    ogradu vidim mladu ženu u crnoj jakni prekrštenih ruku i pognute glave

     

    610  konformizam u bezumlju to je proizvod intelektualaca. tanka, 

    vlažna linija između trave i asfalta. u travi maslačci u asfaltu parni valjak

     

    611  ali šta će biti sa ljudima. da li će brzo naučiti da žive po novim pravilima ovo

    pitanje postavljam sebi šetajući svim gradovima postkomunističke evrope mihnjik

     

    612  i vazduh postaje gust da udara u srce i postaje redak da ne mogu da dišem piljnjak

     

    613  noćas sam sanjao kaju. vikao sam i rikao od sreće živa je živa je

     

    614  jedna nabokovljeva tanja je imala običaj da kaže mi imamo

    rođake ne samo u životinjskom već u biljnom i mineralnom svetu

     

    615  beli leptir na žutom maslačku

     

    616  sitno ljubičaste cveće u baštama

     

    617  ruža raste od svega. sve joj je zemlja. duša joj je rast. svetlost joj je telo. bog cvet

     

    618  kako si lepa moja hodačka i lutajuća ružo

     

    619  prvi maj ne radi se u mađarskoj. kukurikne mi jedan graorasti petao

    putevi su prazni. ja ne hodam. ja se duboko klanjam svemu i svakome

     

    620  ženo gde si da me uhvatiš punom šakom (i čuvaš) za muda

     

    621  kad uđem u kola posle dugog pešačenja gledam u put i spavam

     

    do viđenja svemu što sam danas video

    151. hodanje

    bio sam srećan bez razloga. tako je bilo lepo hodanje na praznom

    putu i zelenom okruženju po kome je pao i po koji brežuljak. bio sam

    srećan i zahvaljivao sam se na sreći. ja gradim sebi kuću u prolazu. svaka

    stopa je moj krov. mađarska sela su puna cveća i drveća. danas je bio praznik

    i svi su izašli svečano obučeni u šetnju. čitao sam belu hamvaša uz put od

    györa do šarvara. hamvaš je tihi genije baš kao što je i duša nemoćna

    sklonost. i ljudi su dobri bogme dobri su. dubokim naslonom

    zelenilu. viszonalátásra lepoto ostala iza mojih leđa

    körmend 1.5.1992

     

     

     

    176/3477

     

    622  lete laste po nebu i donose hranu. vešto brzo i lako

    uleću i izleću iz gnezda i evo ih opet jurcaju po nebu

     

    623  laste nad rabom lete u ringišpil. hvaljen i slavljen bože

     

    624  radim sa vazduhom i verom

     

    625  najveći i najčistiji novac dolazi od ljubavi

     

    626  kad koristim veru nadu i ljubav za stvaranje novca

    uspeha i oblika to radim da bih veru nadu i ljubav osnažio

     

    627  kako su noću ulice mirne. život se povuče u kuće

    nigde nikog nema samo udaljene žabe i svetiljke

     

    628  u pansionu u kome spavam po ceo dan mnogo

    ljudi dolazi da jede. ljudi vole da jedu. nazdravlje im bilo

     

    polako nazirem...

    152. hodanje

    da iza lepote u prirodi stoji bog

    lepota prirode je njegova manifestacija

    manifestacija božanske lepote. hodao sam dolinom

    pored rabe. izuo sam se i hodao bos. posle sam skinuo

    sve sa sebe i hodao u zelenilo i vazduh pazeći da ne stanem

    na pčele koje su letele oko maslačaka. na putu me je sačekao

    jedan kraljevski leptir. zagazio sam u brzu rabu i hladio noge

    i mislio kako da opišem visoku osušenu travu boje bele

    kafe. viszonalátásra lepoto ostala iza mojih leđa

    gde je sada onaj kraljevski leptir

    körmend 2.5.1992

     

     

     

    178/3475

     

    629  ima u meni neke rudimentarne snage a to su prenatalna tuga i stid. oni

    dolaze od zagušenja krkljanca u vratima naroda tamo gde se uništavaju i gaze oni koji

    se ne guraju nego ostaju u sebi mrtvi. i zato se roditi ponovo i živeti da nikoga ne povrediš

     

    630  srna u jendeku ukočenih nogu u vazduhu

     

    631  kako mi je teško samom u borbi sa sobom. samim sobom

    u traženju puta. put kojim hodam je tu i on me vodi njega sam već

    našao kormend - budimpešta put broj 8 možda je to dovoljno

     

    632  ljudi instinktivno infantilno ne mogu (posle od toga prave

    nacionalne istorije) da ispuste svoje govance. njihovo je pa iako je govance

    vrednije je od sveže zdrave hrane koju su proizveli neki drugi ljudi vredniji i manje sebični

     

    633  kako je lepo belo ljubičasto more jorgovana

     

    634  vetar mi nosi rosu sa pšenice u lice

     

    635  vrapčić na kruni device marije sa hristom u naručju na ulazu u egyházashollós

     

    636  budućnost je sa onima koji budu voleli druge

     

    637  sada sam se setio visokih tv antena od pre nekoliko dana

    na kućama u oradei. one su kao neka slika bola. bola za slobodom

     

    638  sija svetlost iz srca hristovog na groblju u rábahidveg

     

    639  belo okrečen stub sa brojem 8 u jako zelenoj travi

     

    640  ležim u travi pored puta sklonjen od vetra. ponedeljkom raditi lepotu to je pravi posao

     

    641  gde god bacim pogled nigde kuće ni čoveka samo put trava i ja

     

    642  verujem u noge jednog čoveka i zato hodam

     

    643  noge se uvek vraćaju svom poreklu. bogu

     

    644  kada se na leto ovo zeleno lelujanje po poljima zazlati

     

    645  sedim polupijan od dva piva u hotelskom restoranu u sárváru. danas

    sam hodao 35 km i premoren sam. gledam ljude penzionere. austrijance i

    ljubazne mlade kelnere mađare to su sve priče. mislim da ću sve podneti i

    pored mnogo nevolja. danas sam se ceo dan svađao sa nadom jer mi je

    ona najbliža jer sa njom stvar u ovom trenutku ide ovamo a bez nje

    onamo ali nadam se da će mi sve ovo što sam danas video i

    hodao pomoći da prođem bilo ovamo bilo onamo

     

    nevidljiva borba

    153. hodanje

    hodao sam iz sebe u polja iz polja

    u sebe. sve se pretapalo jedno u drugo

    jorgovani u cveće mnogo cveća u urednost

    seljačka urednost u lepe male kuće. kuće u pse

    psi u dvorišta. a dvorišta su odlazila u polja. polja su

    se širila na sve strane i sve je lelujalo na vetru. da nije

    bilo današnje lepote možda bih i poludeo u traženju puta

    između. u jasnom razlikovanju čvrstoće od tvrdoće. biti

    čvrst a ne biti tvrd. nastavljati a nikog ne povrediti. zaista

    me je današnja lepota smirivala kao i 35 kilometara

    koji  su ušli u moje telo. gde je sada onaj

    kraljevski leptir. možda spava u mojim

    umornim preponama

    sárvár 4.5.1992

     

     

     

    179/3474

     

    646  fazan mrtav u travi

     

    647  da li ću se ikada i kada i pod kojim brojem setiti ove rečenice koju godinu kasnije

     

    648  normalno tek posle nekoliko godina vidim gde su me doveli i gde me vode moji tekstovi

    i zato slobodno idem za njima. kao otac za svojom decom. ne obrnuto. to je stara literatura

     

    649  njih dvoje nasred njive kopaju a njihovi biciklovi

    oslonjeni jedan o drugi na početku njive ih čekaju

     

    pišem pismo na velikom papiru

    154. hodanje

    danas sam bio gospodin. hodao sam staloženo i vedro

    misli su mi bile radosne pa i red je posle jučerašnjeg pakla

    neverovatno kako su lepa mađarska sela i kako proleću nema

    kraja kao ni belom luku uostalom. lepo je biti gospodin na

    putu. em si niko i ništa em gospodin. možda spava

    u mojim umornim preponama. a ruža raste

    soprom 5.5.1992

     

     

     

    180/3473

     

    650  11:30 u austriji sam. sećanje na 1987 kada sam hodao ka hölderlinu

     

    651  kako me ljuljaju emocije i sećanja

     

    652  otkuda toliko bola u meni

     

    653  da se zaštitim i odmorim u plakanju

     

    654  ja sam zatvor koji se kreće otvarajući zidove zidove zatvora koji stoje

     

    nach beč

    155. hodanje

    austrija mnogo žute uljane

    repice se žuti brdima. ponovo na zapadu

    u bogatstvu koje je kao i siromaštvo i lepo i

    ružno. u dva navrata sam mnogo i dugo plakao

    saginjući glavu da ne bih uznemirio vozače automobila

    skupila se velika samoća pa se svega seća. a put je

    dug i današnji i ružin i životni. boli me kaja. teško je

    biti stranac. stranac je poraslo izgubljeno dete

    a ruža raste. čekajući je da dođe

    austrija weigelsdorf 6.5.1992

     

     

     

    181/3472

     

    655  dan je počeo sa ženom koja je polako prelazila trg biciklom

     

    656  dođe lopov i kaže zamisli traže me saznao sam to iz najpouzdanijih izvora

     

    657  mrtva sova u travi

     

    658  priča o dunavu. celom dužinom dunav je dunav

     

    659  bitte nicht so schnell

     

    660  onaj čovek (od juče) mi je mahnuo iz kola kako velika nagrada za sve moje muke

     

    661  bože hvala ti i slava tvoja. čuvaću te bože moj

     

    iz kola

    156. hodanje

    nogu pred nogu i stigoh

    u beč. a u beču beč. sjaj snažno

    žute uljane repice razara mi živce onako

    kako su suncokreti rasturali van goga. popodne

    sam seo uz jedan kanal i gledao ribe kako se

    igraju plivajući uzvodno. posle sam ga pregazio

    hladeći butine. da: ruža lutanja pripada javnim

    radovima. čekajući je da dođe. kao što

    mi je mahnuo danas onaj čovek

    wien 7.5.1992

     

     

     

    182/3471

     

    662  oluja dobrote

     

    663  strujanja

     

    pivnički i pivnički i samo pivnički

    157. hodanje

    otrčati žuriti znojiti se na sparini od diana enterprises

    (gesellschaft mit beschrankter haftung) u trottnerhof 2/2

    do bečkog flughafena. eto. da li je to hodanje ružom lutanja

    da to je to. jer doleteli su nada i nebojša. hodao sam dok

    su oni leteli. da to je to razotkriće se i otkriće se

    kao što mi je mahnuo danas onaj čovek

    hodanje čoveče hej

    beč 8.5.1992

     

     

     

    183/3470

     

    664  dunav piči 

     

    dunav je tu

    158. hodanje

    kako snažno teče dunav

    kako je to velika snaga. snaga

    vode. vode koja teče. tu je a odlazi

    stalno odlazi. ne zaustavlja se. teče

    dunav i ja hodam sa dunavom. on

    hoda duplo brže. ode. hodanje

    čoveče hej. u daljini je reka

    beč 9.5.1992

     

     

    i

     

     

    polako

    nazirem da

    iza lepote u

    prirodi stoji

    bog

     

     

    ležim u travi pored puta

    sklonjen od vetra. ponedeljkom

    raditi lepotu to je pravi posao

     

     

    da li ću se ikada i kada i pod kojim brojem

    setiti ove rečenice koju godinu kasnije (evo

    setio sam te se rečenice posle 33 godina)

     

     

    ruža lutanja

    pripada javnim

    radovima

     

     

    oluja dobrote

     

     

    i

     

     

    svakim

    korakom ruža

    lutanja me je

    gužvala

    i

    menjala

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    tamo gde je lepota niče i sloboda

    2. april 2025.

    27513. dan mog života

     

     

    159/3494

     

    565  šta ga jebem teraj dalje to je suština življenja. to su gradovi

     

    zidanje koracima

    137. hodanje

    hodali smo zidinama konstantinopolja

    u istanbulu. okružili smo ga sa 28.376 koraka

    sa koliko beše i carstvo opasano. po zidinama

    su siromasi i pijanci. pale vatre greju se napasaju

    konje i ovce sade luk. krenuli smo ispod plave džamije

    prema severu i duboko u noć pored mora vratili se na

    isto mesto. al se sve plavi rekao je nebojša. sada mi je

    u jednoj nozi konstantinopolj u drugoj istanbul. u jednoj

    ruci mi je papir u drugoj olovka. u stambolu na bosforu

    bolan paša leži. ishodali smo pun krug. žuti svetlosni

    krug. pa hodaj dalje - tvoj put. kao pun mesec

    koji je noćas sijao nad istanbulom

    istanbul 15.4.1992

     

     

     

    160/3493

     

    566  hvala vama koji se patite i za mene

     

    567  sinoć sam video dete muško kako je skoro sasvim golo

    sedelo na asfaltu i prosilo. malo ni ne znajući ono je čuvar ovog sveta

     

    plućima čistim vazduh

    138. hodanje

    grlom ne odustajem. tako hodam zagađenim

    ulicama gradova i tako postajem zdrav. zdrav za druge

    a drugih je mnogo. uživao sam danas u svim njima. u moru

    dečaku koji me je pozivao da se izmerim na njegovoj vagi

    nad istanbulom je sijalo crveno sunce sve je bilo u smogu

    samo su mu minareti odolevali. kad talas udari u obalu

    visoko prsne u vazduh. kao pun mesec koji je noćas

    sijao nad istanbulom. tešek kjur ljudigrad

    istanbul 16.4.1992

     

     

     

    161/3492

     

    568  u kanalu žapci

     

    569  sa današnjim 10975-im korakom sam ušao u bugarsku u 10 minuta do 1

     

    570  bele se prolećni drvoredi u bugarskoj

     

    drž se zemljo šop te gazi

    139. hodanje

    ušao sam u bugarsku. bugarska se belela od

    propupelog drveća. čobani su pored puteva čuvali

    krupne ovce. proleća je bilo u pozdravima ljudi koji su

    mi klimali glavama. ljupčo ivanov iz aldomirovaca me je

    vozio do sofije. kad sam mu rekao odakle sam reče mi što

    ne kažeš bratko. pametan jednostavan i duhovit čovek

    odmori se čovek pored takvog čoveka. sofija je prazna 

    ali moderni mladi ljudi su na ulicama. biće budućnosti

    jer je budućnost neočekivana nova i nepoznata

    tešek kjur ljudigrad. lepe žene

    prolaze kroz sofiju

    bugarska sofija 17.4.1992

     

     

     

    162/3491

     

    571  atanas stojanov stari gospodin mi je rekao pomolite se za dobar čas. pitao

    me je da li ste komunista kad sam rekao da nisam rekao je bravo radujem se

     

    572  mnogo volim čobane

     

    573  travama vlast

     

    574  zelenilo i jorgovani

     

    u mihajlovgradu drvoredi po ulicama

    140. hodanje

    zelenilo i sneg i gusta magla sa severne strane petrohanskog

    prohoda. a posle sitna kišica po mladom žitu. žene u kabanicama

    čuvaju ovce. sve je sipilo u ovoj suboti. bulgarija je jedna od onih

    zemalja kojoj je trebalo još samo koja godina pa da uđe u komunizam

    ali sada se sve polako normalizuje i biće bogatog života ovde

    komunisti su varvari rekao mi je stari gospodin atanas

    stojanov držeći me ruku pod ruku. lepe žene prolaze

    sofijom. tamo gde je lepota niče i sloboda

    mihajlovgrad 18.4.1992

     

     

     

    164/3489

     

    575  svetluca dunav. mislim na sevilju i ceo svet. hodati oko

    sevilje u slavu anonimnih snaga koje su čuvale i čuvaju život

     

    576  crvenom farbom su posuli po komunističkim spomenicima

     

    577  tri plakata na vidinskoj tvrđavi edna godina od

    smrti na emil petrov na 20 godina star od grad vidin

     

    578  volim vas dolme

     

    579  13:35 u rumuniji

     

    580  košava na delu

     

    581  moja samoća se kupa na jakom vetru

     

    582  kroz vetar šiba rumunija

     

    tu sam da volim to je moj posao

    141. hodanje

    bože čuvaj nas rumune viknuo sam na kraju dana

    uzbuđen rumunijom i dunavom sretan zbog bugarske

    rumunije nisam mogao da se nagledam. to neko bogato

    siromaštvo. neko dostojanstvo u propalosti. žene su prale

    veš i tepihe u ozidanim bazenima a košava je duvala i

    rušila drveće. nagnuo sam se napred oslanjajući se na

    vetar i probijao se. u blizini turnu severina grunuo je

    veliki dunav. bog neka ga čuva. neka čuva i siorana

    i brankusija neka čuva rumuniju ružu evropsku

    tamo gde je lepota niče i sloboda. blagodarim

    bugarsko ružo evropska

    rumunija turnu severin 20.4.1992

     

     

     

    165/3488

     

    583  zastajem da se ptičica napije vode. moja ambicija je da svima donesem sreću

     

    584  temišvar spomenik decembra 1989 kao i onaj u pragu odiše bolom

     

    povijena starica u tirkiz suknji na preoranoj njivi

    142. hodanje

    ljudi su izašli na zemlju i oru je. stari ljudi muž i žena sa parom krava

    stari plugovi spore krave. u jednom momentu u melhadiji je počeo da

    pada sneg. po bregovima u daljini belele su se voćke. video sam nekoliko

    seljanki kako sa štapom male i snažne u suknenoj odeći i opankama

    sa šiljkom napred i dva pozadi sa pletenim zavežljajem hodaju brzo

    pored puta sestre moje. i na kraju u temišvaru drveni jednostavni

    spomenik krvavom decembru 89. blagodarim bugarsko ružo

    evropska. mulcumesk opankama i sestrama mojim

    timisoar 21.4.1992

     

     

     

    166/3487

     

    585  čobanin u opakliji među ovcama kao najveći od njih

     

    586  najlepše građevine do sada u mom hodanju evropom bile su

    torovi za ovce i krave koje sam video u grčkoj turskoj rumuniji

     

    587  bez ovih žena na onduliranju u oradei ne bi bilo ni evrope ni ruže lutanja

     

    oči rade

    143. hodanje

    zašto su ljudi naselili

    ovaj predeo a ne neki drugi to

    ostaje tajna svakog naselja a ja sam

    uživao u tim tajnama. uveče u oradei sam

    bio sretan dok sam gledao decu kako se igraju

    žmurke i pljuvanja. kada je palo veče život je nestao

    sa ulica ljudi odlaze da bi se sačuvali pred mrakom

    sve više je viđenog u mojim očima i sve se to spaja

    slaže i voli u jednoj ruži. kilometri rumunskih puteva su

    lepo obeleženi i prate ih drvoredi okrečenog drveća

    i danas su ljudi orali zemlju a žene krečile kuće

    mulcumesk opankama i sestrama mojim

    kamdžijama u rukama banatskim

    oradea 22.4.1992

     

     

     

    167/3486

     

    588  budućnost: da se ukinu izumru dva zanimanja. prvo policija. drugo...

     

    589  12:20 u mađarskoj sam

     

    590  dve stvari su potrebne: dobro ispričati svoju priču i znati da znaš da pričaš svoju priču

     

    idi s mirom rekao mi je sladoledžija

    144. hodanje

    prelivaju se države jedna u drugu. ljudi liče jedni na

    druge jezici se mešaju. mađarska raste. mađari se

    raduju uživanju. slobode u društvu rastu sa seksualnim

    slobodama i većim prisustvom žena. u budimpešti je

    padala kiša. hodao sam pored dunava i upoznao dva

    ferenca. jarto ferenca i deak ferenca. kamdžijama

    u rukama banatskim. hodam imenima

    mađarska budimpešta 23.4.1992

     

     

     

    168/3485

     

    591  iscrpljuje me rat u jugoslaviji

     

    592  osunčani mostovi kasnim popodnevnim suncem nad budimpeštom

     

    emerson i vitmen u budimpešti

    145. hodanje

    ljudi su lepi od slobode u budimpešti. sloboda

    se oseća po zgradama i čistoći. hodao sam niz dunav

    i uz dunav. mučile su me granice zatvorene granice u

    jugoslaviji. teško se probiti kroz tu mučninu. ali koraci su

    razneli to osećanje bede. i video sam predvečerje kako

    se meko spušta na dunav i budimpeštanske mostove

    hodam imenima. telemonijus monk

    budimpešta 24.4.1992

     

     

     

    169/3484

     

    593  hodam krug oko budimpešte sa mladim

    amerikancem lennonom koga sam juče upoznao na ulici

     

    20790 lepeš oko budimpešte

    146. hodanje

    sa lennonom mladim amerikancem hodao sam mali

    krug oko budimpešte. uveče su došli nada agnješka i nenad

    obradujem se kao dete ali onda i sumnje i noćni sukob sa nadom

    najbliži su na svim mestima najbliži pa i onom koji ih vodi rastanku

    i onda taj bolni osećaj usamljenosti koji mi kida živce. razgovor se

    završio duboko u noć i ja sam se zavukao u jastuk i plakao

    telemonijus monk. noćas je vaskrsenje

    budimpešta 25.4.1992

     

     

     

    171/3482

     

    594  bog je uspeh. ljubav je posao

     

    595  stvaram božijom voljom

     

    go do pojasa posle ponoći pod drvećem u budimpešti

    147. hodanje

    juče smo hodali od jakova ignjatovića do petera esterhazija u slavu evropskog

    fudbala i mađarskog zlatnog tima grošič. buzanski. lorant. lantoš. božik. zakarijaš

    budai II. hidekuti. kočiš. puškaš. cibor. rajka mitića iz crvene zvezde. di stefana iz real

    madrida. bobi čarltona iz mančester junajteda i svih evropskih fudbalera pedesetih. danas

    sam razgovarao sa nadom bio je to završni razgovor o poslovima oko ruže lutanja. uveče

    sam sličan razgovor imao i sa nenadom. u mojim rečima je snaga koju dobijam na putevima

    reči su put osnova puta koja prethodi putu. u ponoć sam ispratio nenada na keleti stanici

    otišao je na jug u beograd. noćas je vaskrsenje. vaskrsenjem nek vaskrsne mir

    budimpešta 27.4.1992

     

     

     

    172/3481

     

     

    596  ljudi se plaše prostora i vremena i zato se molim i hodam da rasteram maglu od straha

     

    597  sa površine u dubine iz dubine na površinu sa površine u visine i tako kruži smisao

     

    598  pranje čarapa pripada rečniku hodanja (za balinta szombathy-a)

     

    mega'll az ido

    148. hodanje

    vreme je stalo i zaista stane kad smirim

    svoje telo i svoje misli. uspeo sam to u predvečerje

    hodajući pod drvećem pored dunava. jedna žena je čekala

    tramvaj. mnogo mladih se ljubilo po ulicama. dunav je dolazio

    iza planine. mostovi su bili čisti. dve ruskinje su prodavale čipku

    patike mi se polako ližu. ove patike su moja druga obuća na ruži

    lutanja. sivoplave adidas patike sa mojim stopalima kojima korak

    po korak kojima po zemlji a iz neba kojima zidam temelje velike

    umetnosti. hodajući pod drvećem dizao sam ruku i dodirivao

    lišće u budimpešti. vaskrsenjem nek vaskrsne mir

    lépésröl lépésre lepešrol lepešre

    hodajući mađarskom

    budimpešta 28.4.1992

     

     

     

    173/3480

     

    599  mrzim putovanja i putnike kaže klod levi stros 

    potpisujem to samo bih umesto reči mrzim stavio reč ne volim

     

    600  moja domovina je svako srce koje me primi u sebe

     

    601  celu noć teško spavam od premora (34 km) boli me telo noge. pljusak usred

    noći ustajem triput da pijem c vitamin razmućen u vodi i onda malo čitam pre jutra

     

    serbus svakom laciki

    149. hodanje

    hodao sam lepih 45.659 lépés 

    trideset četiri kilometra nije mala stvar i

    sada me sve boli. sa obe strane puta bujalo

    je jako zelenilo. povremeno bih video vetar u

    granama prolećnim krošnjama pored puta. mnogo

    je jorgovana. sve miriše na čistoću i radost. video

    sam nekoliko malih ptičica mrtvih u travi. brujalo je

    zelenilo duboko od samog početka. hodajući 

    mađarskom. lépésröl lépésre lepešrol

    lepešre. od budimpešte do beča

    tatabánya 29.4.1992

     

     

    i

     

     

    tu sam

    da volim

    to je moj

    posao

     

     

    sve

    više je viđenog

    u mojim očima i sve

    se to spaja slaže i

    voli u jednoj ruži

     

     

    reči

    su put

    osnova puta

    koja prethodi

    putu

     

     

    stopalima

    korak po korak

    po zemlji a iz

    neba zidam

    temelje velike

    umetnosti

     

     

    moja

    domovina je

    svako srce koje

    me primi u

    sebe

     

     

    i

     

     

    ruža

    lutanja je

    domovina

    svih

    bića

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    veliki napori su dar novim putevima onim kroz univerzum

    1. april 2025.

    27512. dan mog života

     

     

    145/3508

     

    517  osvojena dostignuta jednostavnost

     

    518  veliki napori su dar novim putevima. onim kroz univerzum

     

    519  mi smo bačeni-rođeni-isterani na zemlju da bi je svojim

    telima nahranili i oživeli. i da bismo pronašli puteve sa zemlje

     

    520  ruža obnavlja jezik

     

    očito

    125. hodanje

    jedva sam hodao. bol u

    butinama je bio oštar i zatezao mi

    je hod. bio sam izmoren i teško dolazio

    do vazduha. posle dva sata je bilo malo bolje

    uveče je i bol popustio. popio sam pivo sa

    vidosavom stevanovićem a sa nebojšom sam se

    vraćao od obale mora do ambelokipia. bilo je to

    sporo hodanje posle ponoći. neki ljudi koji su gledali

    moje čitanje ovih tekstova na televiziji kažu to nije

    ništa to nema literarnih vrednosti. i ja to osećam

    kako je atina jako zagađena. za trideset godina

    grad se utrostručio. bilo bi potrebno što više

    drveća. hlebom maslinama i vinom. i

    u kući čuvati vodu

    atina 1.4.1992

     

     

     

    146/3507

     

    521  tu sam da me vidiš

     

    522  zanosima savladati prostore i vreme. niz ulicu vidim pirej

     

    523  rastvoriti gordost. da se istopi u vodi istrajavanja

     

    stenje i kamenje

    126. hodanje

    muvanje po gradu jeli smo kestenje i

    jabuke. stavio sam desnu ruku na akropolj i

    onda sam je preko neba prenosio na likabejtus to

    je neki red stvari. kao što mi se čini da prava snaga

    leži u nevinosti. sila i nasilje su uvek udruženi oko

    sopstvenog straha. mala deca lutaju svetom. pekarev

    hleb jedu svi. vlasnici jabuka ne mogu pojesti sami sve

    jabuke. i zato sam tu. i gledam vukove kako spavaju i

    mačke kako se pripremaju za vrućine koje dolaze

    i u kući čuvati vodu. u rečima je spas

    atina 2.4.1992

     

     

     

    147/3506

     

    524  miris pokošene trave to je moja mladost

     

    525  i ljudi su važni

     

    526  za neki broj godina sva živa bića na zemlji nestanu. zamene ih druga. stalno je neko tu

     

    srebrni se more

    127. hodanje

    primetio sam kako gledam. gledao

    sam prema moru. video sam da ništa

    ne vidim nego da samo gledam. ušao sam

    u dve crkve. bile su pune. pevali su lepo. žene

    i muškarci. posle sam primetio kako ćutim. po ceo

    sam dan sam. ćutim... nikome ništa ne kažem i

    niko mi ništa ne kaže. samo sam neodređeno

    viknuo na čopor crnih pasa koji me je napao

    u rečima je spas. ostrva se u daljini

    kao i planine plave

    atina 3.4.1992

     

     

     

    148/3505

     

    527  mlado prolećno lišće topole

     

    528  majke umiru u teškim vremenima ostavljajući svoje

    penzije državi da bi država preživela i njena deca u njoj

     

    more mi je bilo na usnama

    128. hodanje

    sa prašnjavog puta sam gledao livadu kako

    odlazi u more a more je odlazilo daleko do ostrva

    i iza sve do neba. a ispred mene je bilo žuto cveće i

    uopšte je sve više cveća. tako i treba kao i onaj brod

    koji je ulazio u luku. kao i oni stari parovi koji su se

    držali za ruke u pireju. kao i onaj dečak koji je

    nešto gledao. ostrva se u daljini kao

    i planine plave. more blješti

    atina 4.4.1992

     

     

     

    150/3503

     

    529  kako da objasnim sve one sitne emocije koje

    me stalno susreću i bockaju. kako. bolje nikako

     

    530  leđa. struk. kukovi. ukupna zadnjica. svi prevoji bili su

    u takvom skladu kod ove devojke dok smo izlazili iz kifisija da

    sam apsolutno razumeo čitavim telom veliko pitagorejsko pravilo o

    lepom delovi koji čine harmoničnu simetričnu celinu. dobre puteve

    su nam prohodali stari grci video sam to i u ovoj mladoj grkinji

     

    531  hodam po ivičnjaku treniram koncentraciju

     

    532  nije humor stajati sa strane i podjebavati

     

    533  vraćam se pored tife sada je pored puta žuto cveće

     

    534  ima u zemljanim tvrdim oblicima nekog snažnog sexa

     

    efharisto atina pao na perpatiso

    129. hodanje

    hvala atino ja idem da hodam. pojeo sam tri

    slatke crvene jabuke i posle 17 kilometara mi je sam

    stao veliki kamion sa natpisom100 godina olimpijskih

    igara 1896-1996 atina zlatne olimpijske igre ali mi je šofer

    stari grk odmah rekao da je politika kurva i da će igre biti u

    americi. u jugoslaviji nema glava zato bum-bum. da ima

    glava za sedam jare opet dobri i stigosmo do soluna

    u ponoć. more blješti. kamena lepota koja

    se ovde zove grčka

    solun 6.4.1992

     

     

     

    151/3502

     

    535  smisao bi patio ako ne bi bilo ovih glupih misli i prevrtanja

    po džepovima kojima se bavim već jedan sat izlazeći iz soluna

     

    536  vidim se slučajno u izlogu izgledam dozlaboga jak a u stvari samo molitva

     

    537  zastanem i gledam dve tropske ptice u kavezu. jedna je pepeljasto siva druga

    žuta sa narandžastim kljunom. uzbudile su se kad su primetile da ih gledam i počele su

    da pevaju i da mi se pokazuju. nemaju ljudi pravo na to što rade drugima. nemaju. pada kiša

     

    538  hodam da bih te iznova stvorio u lice te ljubio

     

    539  moja kuća u postojanju. moje oči u kiši

     

    po kiši je pevala maria faranduri

    130. hodanje

    opet sam dugo izlazio iz soluna. čitao sam jingera

    na usponu ka panorami. znojio se i nikako kao i nikad

    do sada u svom životu nisam razumeo tu ljudsku strast

    za nasiljem nad drugima. kažem znojio sam se a posle je

    počela i kiša. oko šest uveče pred novom kišom stao mi je

    vasilis mladić iz soluna i sa njim sam u brzom alfa romeu

    prešao sledećih 200 kilometara do ksantisa. beli morski

    talasi na kiši u maglovitom sumraku koji se valjao

    oko planina. kamena lepota koja se ovde zove

    grčka. pevala nam je po kiši i velikoj

    brzini maria faranduri

    xanthi 7.4.1992

     

     

     

    152/3501

     

    540  volim da vidim kad čovek oslonjen o korman sporo vozi bicikl

     

    541  jedan pas odlazi da luta i trčkara po poljima oko

    ksantisa a jedan čovek britvom delje mladu prolećnu granu

     

    542  prepliću mi se slike sa ruže. kiša u holandiji. snežna prašina po putu u čehoslovačkoj

     

    543  ruža je priča o jednom čoveku

     

    544  put ne pita i ne odgovara. ćuti i ide dalje kao i život

     

    idemo zajedno pitanja i ja

    131. hodanje

    uvek je isto svaki dan. isto a nikad pre i nikad

    posle. uopšte ne mogu da se načudim šta ja to radim

    zašto hodam. zašto uopšte živim. ko sam. sve su to

    tako jednostavna i mnogo puta ponavljana pitanja. ali ja

    sam ih pitao i danas uz mnogo guštera koji su bežali preda

    mnom dok sam dovršavao čitanje jingera u grčkoj. sada

    se već pomalo oseća turska. a pevala nam je po kiši i

    velikoj brzini maria faranduri. dok sam gledao danas

    groblje stezao sam zubima usne

    akeksandropoli 8.4.1992

     

     

     

    153/3500

     

    545  sve sam senzacije doživeo u detinjstvu osim sex-a i

    ljubavi za ženu. sada mi ostaje bog umetnost i vrline živih bića

     

    546  svakodnevno hodanje je sačinjeno pre svega 

    od velike praznine da bi se punina lakše oblikovala

     

    547  i doći ću jednog dana ponovo u aleksandropuli da

    pokažem kako na ovoj plaži nije ostao nijedan moj trag

     

    gurala je kolica kroz prašinu

    132. hodanje

    bio sam nervozan i nemiran dok sam hodao ulicama

    aleksandropolija. onda sam otišao na morsku obalu tamo su

    me talasi i vetar umirili dali mi smisao i osećanje lepote. gazio

    sam po mokrom pesku i vreme je prolazilo. gledao sam ptice

    nad vodom i pratio pravilnost talasa. talasi su vodeni koraci. mislio

    sam na vojske koje su prošle pored ove obale. u predvečerje sam

    gledao pijanu mladu ženu kako je gurala kolica sa bebom i dečaka

    sa loptom koji je išao pored nje. jedva je stajala na nogama a

    dečak je mahnuo nekoj starijoj ženi. dok sam gledao danas

    u groblja stezao sam zubima usne. i mislio na dečaka

    aleksandropoli 9.4.1992

     

     

     

    154/3499

     

    548  biti u tuđem okruženju kao pas koji pretrčava autoput

    i tu prepoznati svoje pravo u pravu drugoga. to je lepota

     

    549  mali sedi čovek prekrštenih ruku u plavoj košulji napasa osam jarića

     

    550  iz grčke me ispraćaju gugutke

     

    551  pola tri u turskoj sam

     

    552  pravi put kakav nikad nisam video pre

     

    553  mnogo kokošaka pored puta

     

    tešekkjur grčkom efharisto. efharisto turskom tešekkjur

    133. hodanje

    jeo sam grčke jabuke u turskoj. pred istanbulom je počeo da duva vetar i spustila

    se magla. turski putevi su pravi kao nebeski trag zategli se po zemlji i samo lelujaju

    gore dole. posao mi je neshvatljivo jednostavan ljubavlju graditi ružu. voleti sve što vidim

    znači ne gledati - nego voleti. a to nije baš lako iako je jednostavno. konstantinopolj je

    neosvetljen i nerazumljivo očajnih ulica. iz aleksandropolia sam zvao beograd tamo je

    teško. rat. strah. ovde sam da bi i tamo bilo bolje. pučina u obalu obala u planinu

    planina u oblake oblaci u beskraj. i mislio na dečaka. da li je ovo put za topkapi

    turska istanbul 10.4.1992

     

     

     

    155/3498

     

    554  zidine. zidine grada zatvora kuće. tajna zida

    da li je zid sloboda ili ropstvo. graditeljstvo ili rušiteljstvo

     

    555  jedino ono što se na energiji savremenog digne u visine je ono što ostaje i

    što potvrđuje i tradiciju jer je sve veliko nastalo u svome vremenu u svome sada

     

    556  zaista je svet ono što ne mora da se vidi

     

    557  kesten   5000 turskih lira

    3 l. soka  7700

    1 kg šećera   7000

    staklena čaša   2000

    puter   15900

    3 paradajza   4000

    pogača   3500

    karta istanbula    20000

    prenoćište   60000

     

    ljudigrad

    134. hodanje

    istanbul. vetar. prašina

    talasi. lica. mnogo vetra mnogo

    prašine mnogo talasa i mnogo lica. kako

    podneti sva ta lica što dolaze iz rumunije poljske

    bugarske jugoslavije rusije turske. sav taj život. sudbine

    življenje je patnja pakao to su drugi. osećao sam napetost

    u grudima i ramenima. buka bes i gomila. i pravo svakog da

    živi od kada je sveta i veka. svako neki zadatak u ovom

    životu ima. kao i ja i moja ruža. ruža između dva mijenijuma

    kada je ovde carovalo hrišćanstvo na sredini islam a

    na kraju ruža. da li je ovo put za topkapi. da li

    se i ovde do neba dolazi zemljom

    istanbul 11.4.1992

     

     

     

    157/3496

     

    558  kad sam se danas probudio nema vode nema struje ne

    mogu da dobijem beograd. kiša pada ne mogu da vidim nazive

    ulica. sinoć preksinoć padne napon pa teško vidim. srećnik

     

    559  vrapci su kao trava prašina i đubre. večni

     

    560  po visokoj travi na poljančetu turski radnici igraju fudbal

    jure. guraju se. valjaju. šepaju. driblaju. viču. pojma nemaju. srećni

     

    561  najveće poverenje imam u rokenrol kulturu

     

    562  jedna od najsuptilnijih lekcija u detinjstvu bila je tajnovita

    razlika između lasta i drugih uličnih ptica. lasta se ne sme ubiti

     

    bednik

    135. hodanje

    osećao sam se kao

    bednik a kao ožedneli sam

    pojeo tri jabuke. hodao sam od

    topkapija do aerodroma. mnogo vojske

    čuvaju. tamo gde vojska mnogo čuva verovatno

    i nema šta da se čuva. blizu je ponoć iscrpljen sam

    čekam nenada i nebojšu na istanbulskom aerodromu

    kako ruža odmiče sve sam bolji predmet samom

    sebi. pogotovo za zajebavanje. da li se i

    ovde do neba dolazi zemljom. kako

    da ništa ne očekujem

    istanbul 13.4.1992

     

     

     

    158/3495

     

    563  nemaš ništa i onda čuvaš. čuvaš to što nemaš

     

    564  ruža je posao poslova

     

    afrika azija evropa australija j. amerika i

    s. amerika u mojoj šaci kao jedna ruža zajedno

    136. hodanje

    evropska ruža za sve kontinente. to je bio razlog mog današnjeg hodanja

    držao sam u šaci šest crvenih jabuka bile su kao ruže. držao sam ih visoko u

    nebu zajedno sa bogazeči mostom koji je preletao i stalno leti nad bosforom

    jabuke su mi ispadale iz šake ali ako bih ih pažljivo stavio mogao sam ih

    slobodno pomerati da ih nebojša fotografiše. mostovi su naročiti delovi

    puta. statičke i dinamičke sile kod mosta se konstruišu iz smisla

    kako da ništa ne očekujem. pa hodaj dalje - tvoj put

    istanbul 14.4.1992

     

     

    i

     

     

    osvojena

    dostignuta

    jednostavnost

     

     

    ruža

    obnavlja

    jezik

     

     

    ruža

    je priča o

    jednom

    čoveku

     

     

    ruža

    je posao

    poslova

     

     

    i

     

     

    ružo

    ti si put

    puteva

    bespuće

    boga

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

    alithia tanatos den iparhi zaista smrt ne postoj

    31. mart 2025.

    27511. dan mog života

     

     

    137/3516

     

    493  kao kada sam ulazio u bratislavu sada se

    približavam atini. tamo je padao sneg sada je proleće

     

    494  ulazim u atinu vidim je kao na dlanu. ja sam jedan

    od poslednjih ili jedan od prvih koji u velegradove ulaze pešice

     

    495  taj dosadni mit o ratniku. ta dosadna priča o avanturizmu

     

    496  svrabež u dupetu već koji dan je samo neoboriva činjenica

     

    497  sada ga već i lepo vidim akropolj

     

    498  u duhovnu i čednu stranu ruže spada i jedna tako divlja i primitivna ali i dozlaboga

    nevina stvar. sex. malopre sam baš kupio jedan porno časopis sa transseksualcima na delu

     

    okupan umoran i pijan

    118. hodanje

    ušao sam u atinu. ulazio sam oko dva

    sata ulicom atlinom pa ahilejevom. bio je to

    otpad do otpada. rashodovani motori metal i

    prljavština živa. sada već prepoznajem grkinje i

    kao i uvek do sad posle tri četiri dana sam kao kod

    kuće. pojeo sam jedno grčko ovčije kiselo mleko

    počinju topliji dani tada je teže hodati. a bio

    sam i dobro umoran. i danas sam ali

    sada kod tasosa pijem viski

    atina 24.3.1992

     

     

     

    138/3515

     

    499  jedan stari gospodin u sivom odelu optrčava

    olimpijski krug na belom kamenom stadionu

     

    ujutru slušam gugutke u atini

    119. hodanje

    atina se raširila i zabelela. uživao sam na olimpijskom

    stadionu. ovde se oseća kako je mera stvari dobra mera

    u parku sam gledao dva vuka a sa akropolja more. nisam

    mogao naći sokratov zatvor. kažu da je ovde počeo

    razvoj razuma. kako sada stvari stoje ja odlazim

    odmah na spavanje. i danas sam ali sad

    kod tasosa pijem viski. i odmaram telo

    atina 25.3.1992

     

     

     

    139/3514

     

    500  go do pojasa u spomen na kaju hodam od atine do pireja tako je i ona svakog

    proleća čim se pojavi sunce skidala svoju odeću i družila se sa bratom suncem

     

    501  sedim u pireju i gledam ljude kako se ukrcavaju na

    pekookeanske brodove. skinuo sam i farmerke da ohladim butine

     

    502  smrt ne postoji

     

    jutros u pola sedam

    120. hodanje

    preminula je kaja. a na kraju današnjeg

    hodanja sam rekao tanatos den iparhi smrt ne

    postoji. hodao sam do pireja i nazad. hodao sam

    go do pojasa da bih bolje razumeo razlog svetlosti

    žurio sam bez razloga ali sam se kasnije setio da

    hodam polako. o bože bile su zadnje kajine

    reči. i odmaram telo. tanatos den iparhi

    atina 26.3.1992

     

     

     

    140/3513

     

    503  13:07 kaja neće u 13:30 biti sahranjena nego će

    biti sa mnom na ruži lutanja. jer sve što postoji na ovom svetu

    postoji da bi se stvorile nove mogućnosti novi putevi. to je kajina slava

     

    504  mleko majčino u meni sada kada ona odlazi pod zemlju se

    pretvorilo u savest življenja u jedan put-posao koji se zove veliki i častan

    život. jedan put u slavu i slavu življenja. veliki put bogu umetnosti i životu. kajo hvala

     

    505  14:50 pristajem da jesi tek ako jesi nečiji i zato ponovo kažem kajin sam i božiji

     

    506  15:00 sada je kajino telo već pod zemljom i počelo

    je da hrani ovu zemlju jer zbog toga smo i došli na nju

     

    507  kaja je živela nezaštićeno i zbog toga je heroj. prvi put sam

    juče osetio i njenu nezaštićenost. živela je bez roditelja i muža na

    najnižoj socijalnoj lestvici. svako jutro ustajala u 4 sata. ona je sigurno

    nekada patila ali je postala oslonac od koga sam se odbacio (nešto slično

    sam osećao i sa očevim odlaskom). bilo mi je teško i žao te i takve žene ali

    to je njena snaga i njena veličina veličine jedne taroške devojčice od roditelja

    nazarena ljubice i miloša koja je mogla da ide sama i samostalnim putem

    sigurno da je u osnovi mog hodanja i moje ruže i taj i takav njen život

    moja strast za nezaštićenošću je nastavak njenog puta taj ženski

    put koji sam već nazvao lutanjem lutanjem sa bogom na usnama

    sa himnama postojanju sveopštem postojanju. postojanju

    boga i svih božijih stvorenja. to je put u kome

    je put muški a delo žensko

     

    508  16:50 hodam po kiši i povremeno plačem niz grudi mi se otkida uzdah. malopre

    kada sam ugledao ulične vodene potoke kako se bogato strmoglavljuju niz asfaltne bankine

    zavetovao sam se kaji kajo posmatraću radosti života i nadam se da ću i sam biti radostan

     

    509  ima neke lepote u smrti koja kaže život je zaista postojao i postoji

     

    510  u ovoj mojoj današnjoj samoći ima hladnoće od koje sve prži

     

    jednostavan je moj krevet

    121. hodanje

    sve vreme dok sam hodao atinskim ulicama

    padala je jaka kiša. pokisao sam dobro sam pokisao

    ali sam pevao kaji. po ulicama su jurili potoci. u knjižari

    za ezoterijsku literaturu u hipokratovoj ulici video sam

    najlepšu grkinju. da nisam stidljiv prišao bih joj i to joj

    rekao. ali zato sam znao da kisnem i hodam a čini mi

    se da je i to nešto. bio mi je potreban neko ali nije

    bilo nikog. pevaću. tanatos den iparhi. alithia

    tanatos den iparhi zaista smrt ne postoji

    atina 27.3.1992

     

     

     

    141/3512

     

    511  i onda kažem ako ljubav hoće da dođe neka

    dođe. ja sam tu ja joj inače hodam u naručje

     

    512  unose bele rade. biće sutra cveća u crkvi

     

    sam

    122. hodanje

    hodao sam i bio sam

    sretan jer samo postojim i ništa

    više. posle sam se popeo na likabejtos i

    gledao kako se beli atina. zaista je ta grčka

    dobra stvar jer su u njoj dve dobre stvari

    platonizam i hrišćanstvo. kao nebo i more

    nadam se da neću poludeti. dobre stvari te

    dve stvari. sada kao da nemam snage ni u

    rukama. ipak je teško samo postojati. živim 

    iza očiju i nadam se da ću proći. alithia

    tanatos den iparhi zaista smrt ne postoji

    putevima grudi na grudi putevima

    atina 28.3.1992

     

     

     

    143/3510

     

    513  čovek je suviše ozbiljna stvar da bi mogao svoju

    ulogu da zameni za bilo koji deo koji je već stvorio

     

    514 eto vidiš ja idem da vidim šta je život

     

    kažem idem tamo i idem tamo

    123. hodanje

    hodao sam prema brdu. bilo je već predvečerje

    video sam jednu malu pomorandžu i staru kantu

    pomislio sam ne bih dao jednu jedinu istrulelu kantu za

    hiljadu pušaka. i onda sam posmatrao tu modru boju

    neba koja se spušta noću nad gradom. mnogo sam

    pričao i pevao. progutao sam veliku količinu benzina

    nazdravlje svima onima koji štite druge od sebe. u

    tom svetlu ću sutra trčati maraton. preživeće samo

    stvoreni za radost. ne bih dao ni pola kante

    putevima grudi na grudi putevima

    neka me noge nose

    atina 30.3.1992

     

     

     

    144/3509

     

    515  sa božijom pomoću trčaću 42 kilometra na panatenaikon

    stadionu sa namerom da zaštitim svet i druge od sebe alithia

    tanatos den iparhi. uvek kada krećem u neke napore osećam

    tremu i dečiji strah. plače mi se i osećam veliku samoću

     

     

    516  alithia tanatos den iparhi

    maraton u atini

    trčanje i pisanje za sve one koji štite druge od sebe

     

    1 krug   šta radim po ovom snegu od sunca

    trčim sve dalje i dalje u večni krug pisanja

     

    2 krug   trčim da bih otvorio nebo i tamo pevao dušama sveta

     

    3 krug   trčim da bih se tanano borio i izdržao

     

    4 krug   borio pažljivo sa svojim grehom poreklom sudbinom nikoga nikada ni u snu povredio

     

    5 krug   meki sneg pada u srce sunce mi je u mišicama

     

    6 krug   izdržati znači na svakom delu puta biti i putu i sebi

     

    7 krug   trčim za nenada. nadu. slobodana i sve prijatelje koji mi se plave kao zora

     

    8 krug   trči sada sa mnom i jedan leptir a vetar mi duva u grudi

     

    9 krug   trčim da bi mi se prijatelji odmarali na usnama

     

    10 krug   za pisanje je važan i čist nos

     

    11 krug   trčati dugo jer dugo razgovaraju kamen i šuma. belina što hrani zelenilo koje raste

     

    12 krug   zabranjuju snimanje ove pesme ali pesma se peva i sama

     

    13 krug   ponekad se začudim tim mašinama

    neslobode kako ih je mnogo mnogo ih je u meni

     

    14 krug   hleb masline i vino nazdravljam helderlinu

    i blejku u njihovoj domovini nebeskoj grčkoj

     

    15 krug   hrišćanstvo i akropolj. platonizam i likajbejtus

     

    16 krug   kajo učio sam te i učila si me sporosti. samo

    polako i daleko ćeš stići bile su zadnje tvoje reči koje si mi rekla

     

    17 krug   pored nečije otkinute uprljane bele pertle trčim već 17 krug

     

    18 krug   osetim desno koleno. koleno maratona i koleno molitve

     

    19 krug   naučio sem kako da se odmaram u naporu. učim se kako da ne očekujem

     

    20 krug   kada kreneš bogu ne pitaj nikoga. taj put je otvoren čeka te

     

    21 krug   poštujem zakone da bih ih preplovio pretrčao

    preleteo jer zakoni za slobodu nadu i ljubav ne postoje

     

    22 krug   tvrdi delovi su svedočanstvo

     

    23 krug   kako svetli zlatno vino na suncu svetli duboko kao more

     

    24 krug   hleb se rumeni kao zora i pozdrav posut belim susamom

     

    25 krug   svaki krug prebacim jednu maslinu na pretrčanu

    gomilu. masline su i ljubičaste i zift i zelene i maslinaste

     

    26 krug   samo da me ništa nikada ne požuri i niko nikada ne naljuti

     

    27 krug   pune se mišice bolom kapi znoja mi padaju na hartiju

     

    28 krug   u ovo vreme maratonci ulaze u finiš a ja nisam ni na trećini

     

    29 krug   ali ja trčim zbog pevanja

     

    30 krug   svi delovi puta su lepi pogotovo oni na kojima muka kida lepotu

     

    31 krug   čemu nas uče puževi kornjače vrapci nedostižni trave nepresušne

     

    32 krug   počinju težine i napori u butinama i suvom grlu. 14:20 je

    i najtoplije sunce. a kada trčim prema severoistoku duva hladan vetar

     

    33 krug   gutljaj vina greje mi pluća i suncu neko mora grejati dušu

     

    34 krug   smirite se moje misli i čekajte da i moje telo prođe

     

    35 krug   jedan sitan bol u levoj tetivi i odmah velika briga. suprotnosti idu zajedno

     

    36 krug   mali dečak trenira sprintanje. bodrim ga on mi se osmehuje

     

    37 krug   pozdravljaju me gugutke kao što su mi to isto činile kao dečku u podbari

     

    38 krug   kako su lepe kamene vertikale na stadionu. kamena belina a iznad plavet

     

    39 krug   osećam bolove u nogama ali slaviti slaviti

     

    40 krug   završava se treći sat trčanja. umetnost je laka stvar jer leti

     

    41 krug   alithia tanatos den iparhi

     

    42 krug   uzimam 9 frotaža sa kamenog stadiona sa naslovima

    ljubav - lepota - humor

    molitva - zavet - ideja

    pupoljak - telo - duša

    crne su mi ruke od grafita

     

    43 krug   voleti i sebe pogotovo svoje telo koje se sada pati za mene

     

    44 krug   telo koje se pati je plavo telo telo koje se nada

     

    45 krug   telo su usne koje ljube

     

    46 krug   da budem sada samo u ovom naporu

     

    47 krug   ako bude prilike zamoliću nekog da trči jedan krug sa mnom

     

    48 krug   na polovini sam što znači tek počinjem - pozdravljam vernera hercoga

     

    49 krug   biti slobodan od ljubavi slobodan za ljubav

     

    50 krug   napori pomozite mi

     

    51 krug   jedna pčela na putu

     

    52 krug   kako da pretvorim napor u lekovito more

     

    53 krug   muka mi je od napora

     

    54 krug   molim snagu da mi dođe i pomogne mi

     

    55 krug  

     

    56 krug   nemam vazduha

     

    57 krug   samo hodam

     

    58 krug   velika kriza

     

    59 krug   prekidam da pišem

     

     

    trčao još 5 krugova. stao. ležao 15 minuta. povraćao. hodao

    još dva kruga. stao ležao. došao novinar tanjuga slobodan

    marković pa sa njim još sedeo. još jednom povraćao

    oporavio se posle dva sata i od 19:30 do 22:00

    hodajući i trčeći završio maraton u atini

     

    živeti pošteno

    124. hodanje

    trčao sam i hodao 42 kilometra

    na panatenaikon stadionu u atini. bilo je

    vraški teško. bolno razarajuće. na 31 kilometru

    sam stao i povraćao dva puta od napora. tek sam

    danas osetio koliko sam iscrpljen emocionalnom

    patnjom. tu gde žive zajedno platonizam i hrišćanstvo

    danas je zagađenost ubitačna. neka me noge

    nose. hlebom maslinama i vinom

    atina 31.3.1992

     

     

    i

     

     

    ulazim u atinu

    vidim je kao na

    dlanu. ja sam jedan

    od poslednjih ili jedan od

    prvih koji u velegradove

    ulaze pešice

     

     

    kaja je živela

    nezaštićeno i zbog

    toga je heroj... to je put

    u kome je put muški

    a delo žensko

     

     

    preživeće samo stvoreni za radost

     

     

    alithia tanatos den iparhi. maraton u atini

    trčanje i pisanje za sve one koji štite druge od sebe

     

     

    i

     

     

    na današnji

    dan pre 33 godine

    trčao sam maraton u

    atini pod naslovom

    alithia tanatos

    den iparhi

     

     

    i

     

     

    kaja

    i

    zaista

    smrt ne

    postoji

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    sve više moja stopala spajaju

    29. mart 2025.

    27509. dan mog života

     

     

    120/353

     

    dobar dan svi i sve

    104. hodanje

    vrtim se oko novinskih kioska na

    autobuskoj stanici 88 a nad savom vetar

    kupa galebove. kada se okupi mnogo mladih

    ljudi onda i više nije tako loše pogotovo ako je

    među njima mladih. kao voćke zasađene na isteku

    zime. prve zime na ruži koja prolazi. šutnuo sam

    jedan kamenčić po prašini na novom beogradu

    a vetar mi je zasuzio oči. i poleći će jaja

    u toplim srcima. zar ne

    beograd 7.3.1992

     

     

     

    122/3531

     

    462  9. mart 1992 - mirno

     

    463  đu mi je sašila crni prsluk

     

    464  juče uzeo tragove beograda

    beograd - bergerova

    beograd - albahari

    beograd - pištalo

    beograd - valjarević

    beograd - čaće

    beograd - aslani

    beograd - petronijević-čović

    beograd - jovanović

    beograd - baturan

     

    ispitujem sebe

    105. hodanje

    preko mosta kroz noć

    na drugu stranu. danas sam opet

    pročitao da je tuga greh. to je savski most

    i u njegovoj blizini je ušće. kao i drugi i ja sam

    danas hodao sa mirom u sebi. bio je potreban

    taj mir kao i taj most kao i mrak koji se spušta

    uz reku. zar ne. tako sam daleko od

    stvarnosti da je oblikujem

    9.3.1992

     

     

     

    123/3530

     

    465  sa visine gledam beograd. u izmaglici se pritajila ravnica preko dunava

     

    školjka u grlu

    106. hodanje

    išao sam uz savu a posle

    niz savu. jedan stariji čovek je pričao

    drugom o sreći. drugo dvoje su pričali o

    onim džukelama na vlasti. nije bilo mnogo

    ljudi uostalom vode je bilo mnogo i sve što

    želim je da nastavim. i već sam rekao o nekim

    stvarima ne pišem ali ih hodam ali ih dišem

    toliko sam daleko od stvarnosti da je

    oblikujem. onako uz put

    beograd 10.3.1992

     

     

     

    124/3529

     

    učitelj sporosti

    107. hodanje

    hodali smo oko ponoći

    okolo terazijske česme. lepo je to

    videti: malo hrabrih ljudi. hrabrih u strpljenju

    i pevanju. nije još daleko dan a i hladnoća je

    podnošljiva. zaista je lako igrati i dobro je igrati

    toplije je i topliji si i doći će jutro i glas će izdržati

    do jutra. kaja mi je rekla da samo idem polako

    onako uz put. i stići ćeš daleko

    beograd 11.3.1992

     

     

     

    125/3528

     

    moj drug sun

    108. hodanje

    otišao sam iz beograda

    i posle ljiga sam video seljaka kako

    vodi volove. i video sam belo jagnje kako 

    se uspinje uz brežuljak. vode su niske i priroda

    je još gola ali uskoro će ozeleneti i vode će

    porasti bio sam miran na suncu i mir mi je

    prijao kao i moj drug sun. i stići ćeš

    daleko. odbacujući svoje ljutnje

    brezovica 12.3.1992

     

     

     

    126/3527

     

    466  miris zemlje i izrovani putevi po šumadiji i pomoravlju

     

    uzgred se živi

    109. hodanje

    sutlijaš bez zaslađenosti je

    kao crkva bez oltara a prašina mi

    je do kolena. putevi su ubogaljeni a po

    strminama čovek ore volovima. nekoliko

    grobalja za jedno planinsko selo. na groblju

    nema duhova ali ima vampira kaže mi sun. a

    lovac na veliku zmiju kaže za srbina je važnije

    gde će biti sahranjen nego gde će živeti

    odbacujući svoje ljutnje. još nespreman

    za ispovest

    brezovica 13.3.1992

     

     

     

    127/3526

     

    467  lapot. ubistvo starih nemoćnih ljudi udarcem po hlebu na njihovoj glavi 

     

    468  i go i bos i još kuka da mu je hladno

     

    činjenice

    110. hodanje

    bio je oblačan dan i

    na hodanje smo krenuli nas

    trojica. sun je bio na čelu. tragač

    padala je kiša a ždralovi su leteli nad

    šumadijom. kasnije smo pričali o predelima

    i pili meku rakiju od šljiva. još nespreman za

    ispovest. gledao sam danas jedno brdo

    brezovica 14.3.1992

     

     

     

    129/3524

     

    469  ljudi u srbiji se ljute

     

    470  ljudi u srbiji se stalno ljute

     

    471  ima neka sila kaže čika milan i uz pomoć

    te sile bez sopstvene odgovornosti nastavlja da pije

     

    472  dodati divljine ruži

     

    473  posle engleskih trava sada gazim stopalima po šumadijskim padinama

     

    474  po suvoj zimskoj travi tamo gde se slivaju vode iznikli jagorčevina i kaćun

     

    475  livadama evropskim i vetrovima planinskim

     

    476  ponedeljkom uz planinu

     

    skupljeno kamenje na vujnu

    111. hodanje

    penjali smo se raks i ja na vujan

    suvim lišćem mesečinom grebenom

    pomalo i snegom livadama i livadama. seljaci

    su prekopavali bašte. vazduh je bio hladan i

    podsećao me je na detinjstvo. bio sam sretan jer

    sam stopalima kojima sam hodao tamo engleskim

    starim putevima sada milovao šumadiju. svuda

    unaokolo planine su se plavile i plavile i predvečerje

    je bilo teško od teškog plavog. po mraku smo silazili

    niz planinu a blato nam se lepilo po obući. gledao

    sam danas jedno brdo. i mog druga dečaka

    kako je odlazio putem da odraste

    brđani 16.3.1992

     

     

     

    130/3523

     

    477  pun mesec. čačak. malopre sneg prelazimo moravu. kupio sam pet budimki

     

    478  uvek tako mnogo smrti okačene po drveću i banderama u srbiji

     

    spava mi se spava na stanici u kraljevu

    112. hodanje

    padao je sneg i sijalo sunce dok smo hodali prema čačku

    vojnici čuvaju mostove. zapadna morava se presijavala na

    mesečini. srpske varošice su tako tužne. stare u njima živi

    strah od života pa se život ućutao da proživi što više može

    u čačku sam kupio ernst jingera i sa njim ću hodati po

    grčkoj. sada stojim i padam od umora na ž. stanici

    u kraljevu. stojim i spavam. i mog druga dečaka

    kako odlazi putem da odraste. ne mogu da

    smislim zadnju rečenicu

    kraljevo 17.3.1992

     

     

     

    131/3522

     

    479  polako pored vardara. bacam štapiće u vodu i gledam kako ih vrtlog potapa i odnosi

     

    480  tri magarca upakovana u najlone da ne nazebu pasu pored reke

     

    ne osećam sebe

    113. hodanje

    danas sam gledao makedoniju

    bilo je hladno pa sam tražio sunce da me ugreje

    san mi je sklapao oči ali sam ipak video prazna brda i

    napušteni put. bilo je kao da sam u nekom filmu znači da

    je bilo prazno i pregledno. u đevđeliji me je milicioner pitao

    da li sam rumun jer su mu već dovde. meni su nedostajali

    svi koje volim. ne mogu da smislim zadnju rečenicu

    iako je sve više sedih po mojoj kosi

    makedonija đevđelija 18.3.1992

     

     

     

    132/3521

     

    481  pola kilometra pred grčkom. sve je tako mirno i lepo. voćke počinju da pupe

     

    482  nogama premeštam oči da bi videle i volele različitost. nogama

    premeštam telo da bi volelo svedočilo i obnavljalo isto. božansko

     

    483  krećem se da bih se na miru molio bogu

     

    484  12:20 u grčkoj. prazan put preda mnom

     

    ernst jinger u grčkoj

    114. hodanje

    ušao sam u grčku. grčki carinici su

    štrajkovali pa je put bio prazan. dvaput su 

    iz zemunice izlazili grčki vojnici da me legitimišu

    posle desetak kilometara su me napala dva psa

    pomogao mi je stari grk. posle 23 kilometra me je

    povezla mađarica katarina i dovezla u saloniki. solun

    kao i onom milicioneru rumuni i ja sam recepcioneru

    bio dovde jer sam jugoslav. u sobi sam odmah zaspao

    ali oko ponoći sam čitao jingera. iako je sve više

    sedih po mojoj kosi. ništa nije jače od mene

    podseća jinger na štirnera

    grčka solun 19.3.1992

     

     

     

    133/3520

     

    485  u proleću sam. izlazim iz soluna. boli me stomak. bol je najveće svedočanstvo o životu

     

    486  procvetali limuni. draž mističkog

     

    sever u mojim mislima dok hodam grčkom

    115. hodanje

    dugo sam izlazio iz soluna počinjalo je proleće. kasnije sam video

    procvale limunove sa snežnim planinama u pozadini. sve više moja stopala

    spajaju. svako mesto je posvećeno svim drugom mestima. jinger neće više

    biti sam. biće sa njim i drugi i drugačiji ratnici. oni koji plaču za lepotom oni

    što odlaze i ne vraćaju se. dugo sam danas gledao planinska grotla

    ništa nije jače od mene podseća jinger na štirnera. a ujutru

    ispod mog prozora ugledaću pomorandže na drvetu

    thiva 20.3.1992

     

     

     

    134/3519

     

    487  pored mene je prošla žena sa izrazom lica jedne od onih

    žena koje su život provele sa namerom da nikoga ne povrede

     

    488  sa kako jednostavnim razumevanjem i sporo

    padajućim kapcima me je pozdravio stari grčki čobanin

     

    489  tako puno tako lepih koza kroz kamenu brstinu

     

    490  neodoljivo livadsko cveće

     

    okolo doline

    116. hodanje

    nekoliko mrtvih ovaca. nadutih

    izglodalih na njivi. mačići u džaku i džak u cevi

    zarđala kanta u vodi. flaša. traktorska guma. plastične

    boce. parče betona. 1056 vrsta najlon kesa. aluminijske

    šipke od dečijih kolica. ruke glave i noge od lutaka i mnogo

    neopisivih stvari u kanalu od thive do kamenoloma u njenoj

    blizini. i brat i sestra koji su se na padini igrali bacanje

    karata na liniju dok im je vetar i dalje mrsio njihove crne

    kovrdžave kose. a ujutru ispod mog prozora

    ugledaću pomorandže na drvetu

    i da ne znam a da jeste

    thiva 21.3.1992

     

     

     

    136/3517

     

    491  zvao beograd još drhtim koliko sam se uznemirio

     

    492  planina. radujem se kaji bilo gde bila pevam joj

     

    dobro umoran

    117. hodanje

    prešao sam jedan planinski

    prevoj. u planini je hladno. mnogo

    sam pevao kaji. voda je curila iz stenja i

    sve je više proleća oko mene. prvi put sam 

    na ruži hodao bez jakne a dok sam jeo gore na

    stenama skinuo sam se go. ispod sebe sam

    video ceo pređeni put. silazeći oprao ruke u

    snegu. u elefsini sam tražio hleb i prvi put

    sam osetio staru grčku. i da ne znam a

    da jeste. a i bio sam dobro umoran

    elefsina 32.3.1992

     

     

    i

     

     

    danas sam

    opet pročitao

    da je tuga

    greh

     

     

    lepo 

     je videti

    malo

    hrabrih

    ljudi

     

     

    kaja

    mi je rekla

    idi polako i

    daleko ćeš

    stići 

     

     

    radujem

    se kaji

    bilo gde

    bila

    pevam

    joj

     

     

    i

     

     

    kajine

    poslednje

    reči koje mi

    je rekla preko

    telefona su

    idi

    polako

    i

    daleko

    ćeš

    stići 

     

    i

    kajo

    moja

     

    stigao

    sam do

    boga

     

    bog

    sam

     

    prvi

    pesnik

    svakog

    bića

    i

    poslednji

    pesnik

    svih

    bića

    sam

     

    jedan

    jedini

    umetnik

    svemira

    i

    svaki

    umetnik

    bića

    sam

     

    najbolji

    hodač

    boga

    sam

    i

    najgori

    hodač

    boga

    sam

     

     

    i

     

     

    kajo

    stigao

    sam do

    tebe voljena

    kajo moja kajo

    majko božija

    kajo majko

    svakog

    i

    svih

    bića

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    samo neki razumeju da stvaralaštvo dolazi ni iz čega i da mu nema kraja

    28. mart 2025.

    27508. dan mog života

     

     

    101/3552

     

    444  bože hvala ti na dobrim ljudima molim te pomozi i onima koji nisu dobri

     

    445  pada sneg

     

    446  duva hladan vetar i nosi

     

    na praznim putevima je tišina u praznim sobama muk

    87. hodanje

    padao je sneg sto prvog dana ružinog. hladan vetar je nosio sneg malo ovamo

    malo onamo. sve se belelo zahvalio sam bogu za lepotu koju sam video. na češkim

    putevima je malo kola i svi gase motor na nizbrdici. sve liči na siromaštvo ali su ljudi dobri

    kada vetar duva jače onda sneg pada horizontalno. važno je da pada. ili kako se to lepo

    kaže kada će ako neće sada. pitao sam jednog čeha da li je moguć sukob između čeha

    i slovaka. rekao je o da i klimnuo glavom. mi radnici i mi česi i slovaci moramo raditi

    ali oni u vladi će da počnu rekao je. razišli smo se u velikim mezeričama. jer čast

    je živeti na putevima posvećen putevima. putevima po kojima i sneg putuje

    velka biteš 17.2.1992

     

     

     

    102/3551

     

    447  vetar zaista kao da nešto priča

     

    448  premoren od prepešačenog od viđenog od

    hladnoće hodam u predvečerju kao olinjali vuk

     

    molim se da se ne bojim smrti

    88. hodanje

    vetar je nosio suvu snežnu prašinu po putu a

    ona je tekla kao reka vijugajući asfaltom opčinjavajući

    me. tek sam pri kraju dana shvatio da sam se smrznuo iako

    sam stavljao obe kape na glavu iako sam držao ruke na stomaku

    iako sam ponekad pevao. kad sam polazio iz hotela u velikoj biteši

    stara baka mi je rekla da napišem knjigu o njima i ponudila mi je gulaš

    mlada žena u pošti nije znala da mi kaže kako se ide prema zbraslavu i

    zastavki iako je to desetak kilometara od velike biteši. nisam tamo nikad

    išla. i meni je ovo bio prvi put. ali nije mi do šale jer baš sada čujem na

    radiju da će i sutra biti ispod nule. i sutra a već sam i danas umoran

    a ostalo je još devet godina osam meseci i dvadesetijedan

    dan. putevima po kojima i sneg putuje. poko pjano

    beslav 18.2.1992

     

     

     

    103/3550

     

    449  samo neki razumeju da stvaralaštvo dolazi ni iz čega i da mu nema kraja

     

    450  ulazim u slovačku 19. februara 1992. u 14:10 preko reke morave. okrug

    breclav i okrug senica. usput rečeno zainteresovan sam za svaku vrstu mostova

     

    451  setio sam se uglješe iz ulice na koga nisam pomislio niti sam ga video

    više od 25 godina. setio sam ga se jer sam malopre ugledao lovačkog psa

    kakvog je i on imao. u to vreme on i njegova dva lovačka psa još su stanovali

    blizu druma bili su za mene znak neke tajnovite otmenosti. duva sneg

     

    452  u velikim levarima velika crkva. dobro bi

    bilo oživeti hrista u njegovoj živoj ulozi. plodnika

     

    kada sam utoplio stomak bilo je bolje

    89. hodanje

    nije baš svaki kamenčić na putu za šutiranje po putu kao što

    ni svaki drvored ne zaustavlja vetar. najlepše sam danas šutirao jedno

    parče leda. udario sam ga 34 puta a onda ga je jedna škoda razbila. kako je

    danas lepo padao sneg po pooranim poljima. kako je bila lepa devica marija na

    plavom postamentu napravljenom od kreča na izlasku iz küty skrivena iza suve

    trske. kako je bilo lepo kada sam iz daljine ugledao crkvu u velkim levarima

    pusta su polja i putevi. nema ljudi u prirodi samo vetar i promena godišnjih

    doba. poko pjano. forte fortisimo lazarove miodraže pashuu

    malacky 19.2.1992

     

     

     

    104/3549

     

    453  po vejavici prelazim u 12:40 most u bratislavi. vredelo je videti ovu čarobnu reku

     

    454  14:15 već 15 minuta hodam mađarskom

     

    mi smo se dogovorili nećemo čeznuti jedno za drugim

    90. hodanje

    u bratislavi je bila vejavica u mosonmagyarvaru je sijalo sunce između sam

    se udenuo ja. malopre sam u susednoj sobi čuo dvoje kako su vodili ljubav sada

    čujem samo pero kako se kreće po papiru. sada sam u mađarskom jeziku i mađarskoj

    ravnici. u. onoj vejavici dunav je bio veličanstven i ja sam bio sretan jer živim i vidim ga

    sneg nije imao ime ali je padao i gurao se u oči. slovački graničar me je pitao gde si bil

    mandič a vozač koji me je vozio do rajle pokazao mi je ribu (kupio je u slovačkoj) i

    cmoknuo je ovako po prstima. forte fortismo lazarove miodraže pashuu. sledi panonija

    mađarska mosonmagyarvaru 20.2.1992

     

     

     

    105/3548

     

    455. vozio me je ismet kroz mađarsku

     

    u daljini su drvoredi

    91. hodanje

    padao je vlažni sneg celom mađarskom

    drvoredi su daleki a iza njih u daljini su drvoredi

    polja su pusta i zaista su to oblici pustara. da baš

    pustara. ići i samo ići i mokar sneg. kažem pustara. i

    dolazim u baju i dolazim u bački breg. a u vojvodini

    sneg po drveću stare bake hodaju uz kuće

    sledi panonija. odmaram oči

    mađarska 21.2.1992

     

     

     

    106/3547

     

    mi smo čuvari života kaže slobodan

    92. hodanje

    hodao sam novim sadom. sa slobodanom i slavkom

    svuda je bilo blato. dobro blato je blato. posečen je drvored

    na beogradskom keju. bilo je hladno ali je bilo toplo. ne mogu da

    pišem o onome što osećam. dobro pisaću drugi put. bilo je toplo

    pio sam vodu sa česme na limanu. video sam i mitu i batu i

    jugu. do jutra sam sedeo sa pajom i spokom. mirko je

    ljubio kaji ruke. odmaram oči. gledam kako 

    život nestaje bogu u slavu

    jugoslavija novi sad 22.2.1992

     

     

     

    108/3545

     

    456  gradom u kome sam rođen

     

    video sam radu i miru

    93. hodanje

    teški dani. molim se i ovim rečima za

    poštovanje života. tako je mnogo dobrote na

    ovom svetu. krpim korake po novom sadu da bih

    skupio ružinih dvadesetak kilometara dnevno. i krpljenje

    je hodanje. bogu ništa ne umire sve stvari žive u njemu

    kaže mi majstor ekhart. dva sata je do ponoći. idem još

    sa prijateljem da hodam. gledam kako život nestaje

    bogu u slavu. molim se i ovim rečima

    novi sad 24.2.1992

     

     

     

    109/3544

     

    došao sam u beograd

    94. hodanje

    u beogradu je bilo sunce. hodao sam

    polako. vratio sam se kući svojoj porodici ivani

    i nenadu. svojim zaštitinicima petronijević-čović

    kad se vratiš kući kao da nigde nisi ni bio. ali bio si

    i zaista sve drugo postoji. jedino što ostaje to je

    sloboda ili ćeš voleti ili nećeš. molim se i

    ovim rečima. molim se i ovim rečima

    beograd 25.2.1992

     

     

     

    110/3543

     

    457  psalm davidov 23

     

    1.  gospod je pastir moj ništa mi neće nedostajati

     

    2.  na zelenoj paši pase me vodi me na tihu vodu

     

    3.  dušu moju oporavlja vodi me stazama pravednim imena radi svojega

     

    4.  da pođem i dolinom sjena smrtnoga neću se bojati

    zla jer si ti sa mnom štap tvoj i palica tvoja teši me

     

    5.  postavio si predamnom trpezu na vidiku neprijateljima

    mojima namazao si uljem glavu moju i čaša je moja prepuna

     

    6.  da. dobrota i milost tvoja pratiće me u sve dane

    života mojega i ja ću nastaviti u domu gospodnjem zadugo

     

    zapisala mi je u mojoj hodačkoj svesci vladica

     

    nena

    95. hodanje

    svaku noć razgovaramo

    do jutra. to nije hodanje ali su

    razgovori o preživljavanju a ako se

    preživi onda će se hodati. a preživeće se

    ako se bude hodalo. pored suvog prašnjavog

    korova koji polako natkriljuje put. sumrak na

    savi je padao meko video sam se - bio

    sam tu. molim se i ovim rečima. sa

    usana koje su me poljubile

    beograd 26.2.1992

     

     

     

    111/3542

     

    anja

    96. hodanje

    uz jedan železnički nasip

    bilo je toplo po leđima od sećanja

    na miris prolećne prašine i miris ugrejalog

    katrana. tri devojčice su sedele u travi i pravile

    izlet. srđan je rekao dobro sam guram. penjali smo

    se uz jedan železnički nasip kao da smo bili dečaci

    a bili smo dečaci. sa nasipa se video pogled. sa

    usana koje su me poljubile. i ljubiće me

    beograd 27.2.1992

     

     

     

    112/3541

     

    za one za koje nema niko da se moli

    97. hodanje

    hodanje mi donosi reči. reči glas. glas me vodi na put. mogu

    biti miran. na zelenom vencu svi menjaju devize. papir teče ulicama

    kao današnje sunce svojim svodom. video sam i ravnicu velika je i ravna

    zemlja je preorana i suva. tamo u daljini se nastavlja daljina. i ljubiće me

    sa jedne strane dunava je kovilj a sa druge sremski karlovci

    novi sad 28.2.1992

     

     

     

    113/3540

     

    želela sam da ti ispletem džemper

    98. hodanje

    hodao sam i mislio kako je dobro da ponavljam ponavljam

    i ponavljam. ponavljaće se i ono što zaboravljam i ono čega se

    sećam a kako da ne ponavljam kad svaki dan vidim nebo. i zato

    sam miran i mogu pisati jednostavno. i kada vidim dunav vidim 

    da ga vidim. teče. teći ću i ja. sa jedne strane dunava je kovilj a

    sa druge sremski karlovci. počinjem da se ispovedam

    novi sad 29.2.1992

     

     

     

    115/3538

     

    458  kupio patike. promena obuće

     

    kajo odmaraj dušu

    99. hodanje

    vraćao sam se noću na spavanje

    bio sam tužan i bilo mi je hladno. danas

    sam se pozdravio sa kajom. o mnogim stvarima

    pišem tako što o njima ćutim i ćutaću. pa to i jeste more

    to i jeste ljubav. i zato mi se ramena smanjuju i sve sam

    manji a jednom ću možda biti i radostan. počinjem da

    se ispovedam. staklići u prašini se sijaju noću

    novi sad 2.3.1992

     

     

     

    116/3537

     

    459  jedan grad država narod se štiti kad je u njemu sve

    dozvoljeno a ne kad je u njemu nešto a kamoli sve zabranjeno

     

    sopstvenu i tuđu inferiornost lečim

    100. hodanje

    tako su bile umirujuće gradske poljane. hodao sam

    kao devojčica kroz visoku travu. delovi livade su ljudi

    ogradili granjem i prekopali zemlju da bi imali šta da jedu

    u blizini je đubre. jedna od onih gomila na koju se sve baca

    a između su krivudave stazice. vrtele su me po livadi. u

    blizini je bio autoput slivao se ka istoku i zapadu. rekao

    sam hodao sam kao devojčica kroz visoku travu

    staklići u prašini se sijaju noću. bilo mi je

    potrebno što više sporih koraka

    beograd 3.3.1992

     

     

     

    117/3536

     

    460  dva gola pančeva panatenaikosu

     

    i padao je na nos

    101. hodanje

    zaraza inferiornosti je zahvatila

    čitav predeo. zaraza u svim slojevima

    i to sada traje već vekovima. gledao sam

    danas dunav i savu a jedan stariji čovek je

    zapeo i padao na nos. žurio je na autobus. bio

    je i tužan i ljut zbog pada. predeo se zove balkan

    ustao je podigao šešir bilo ga je sramota. ja sam

    zaplakao i otišao da gledam dunav i savu. uveče

    sam dobio od milene crne brojanice od hiljadama

    godina starog drveta. bilo mi je potrebno što

    više sporih koraka. sledećih hiljadu

    godina sve u svemu

    beograd 4.3.1992

     

     

     

    118/3535

     

    džej veliki pesnik

    102. hodanje

    i danas sam gledao dunav i savu i

    gledao sam dositeja kako se zaputio sa

    štapom u ruci. zaputio se i hoda vazduhom

    kad ga čovek vidi onako lakog dođe mu da i on

    krene bilo gde. uz savu ili niz dunav svejedno je

    a hodao sam sa bergerovom i valjarevićem

    bergerova mi je kupila kolač sa makom i hartiju na

    kojoj ću otisnuti beograd i spojiti ga sa berlinom

    atinom rimom madridom... sledećih hiljadu

    godina sve u svemu. uskoro će

    početi da dolaze laste

    beograd 5.3.1992

     

     

     

    119/3534

     

    461  đu mi šije hodački prsluk

     

    gospođo čaće gospodine baturan i gospodine pančev

    103. hodanje

    razgovarao sam sa i. i u svakoj sam joj reči ostavljao nadu da ozdravi od inferiornosti

    koja je zahvatila čitav predeo. posle sam video beli džip ujedinjenih nacija kako

    strpljivije od ostalih mirno čeka na crvenom pomislio sam na nadu i mislio 

    na nenada sve u svemu hodao sam samo 5.488 koraka danas

    gospodine čoviću. uskoro će početi da dolaze laste

    i poleći će jaja u toplim srcima

    beograd 6.3.1992

     

     

    i

     

     

    to nije hodanje ali su

    razgovori o preživljavanju

    a ako se preživi onda će

    se hodati. a preživeće se

    ako se bude hodalo

     

     

    hodanje

    mi donosi reči

    reči glas. glas

    me vodi na

    put

     

     

    kako da ne

    ponavljam kad

    svaki dan vidim nebo

    i zato sam miran i

    mogu pisati

    jednostavno

     

     

    i

     

     

    i sada

    kao i onda

    bilo mi  je

    samo

    izdržati

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    jedan usamljeni dečak mi se javio a ja sam mu otpozdravio naklonom

    27. mart 2025.

    27507. dan mog života

     

     

    84/3569

     

    407  hodam i lutam da bih voleo i ništa više i malo se klizao na ovom jutarnjem ledu

     

    408  prelazim preko reke lenne prija ovaj sveži vazduh majku mu ljubim

     

    409  ne znam ni gde sam a plus sam se nakupio tuge

     

    otišao sam tamo gde su mi rekli da idem

    73. hodanje

    stupao sam i postupao sam a to znači da sam hodao i stopirao

    stigao sam noću po kišici u hanover. vozio me jedan poljak ali se

    umorio. ceo dan sam skupljao tugu a ima je svugde. pogotovu u meni

    gledam kako se jedna žena nabacuje jednom muškarcu. gledam kako

    ga gleda dok je on ne gleda. gledam i čekam voz za berlin. voz će mi

    biti prenoćište. muka mi je od skupih kreveta. kada god ugledam reč

    hotel osetim se poništen. planinski vazduh mi je prijao a hladnoća

    mi nije bila hladna. ni pisanje ne ide lako a kamoli hodanje

    hodam i ćutim da bih preživeo

    hannover 31.1.1992. 22:40

     

     

     

    85/3568

     

    410  u berlinu sam. u berlinu je pre svega kao u londonu parizu želja za moći. šleht

     

    411  ptice pogotovo ptičija krila cveće pogotovo ruže su

    zloupotrebljeni više nego zloupotrebljeni. zato ruža i vrabac na

    ruži lutanja da se malo osveže u nezaštićenim hodačkim mislima

     

    nisam znao da pišem mnogo reči sa ž

    74. hodanje

    berlin berlin berlin. sivo hladno jutro na stanici fridrihštrase. sivo

    kišno podne sa bolom u potkolenici dok prolazim kroz brandenburšku

    kapiju. hramljem idem ka branki i daviću. nepoznati bol u potkolenici kao

    da je suma svih briga i strahova. briga za kajom briga za ružom briga da ne

    boli pa boli od brige. noć sam proveo u vozu od hanovera do berlina. a uveče

    su gerard jean pierre elisabeth i angelika pevali die gedanken sind frei. pili

    smo i pričali o ljudima koji se kreću. osećao sam se dobro jer sam bio stranac

    koji donosi radost. stranac koji će otići ostavljajući sve te šume i samo

    nebo. stranac koji će otići ostavljajući sve te šume i radost u njihovim

    telima. hodam i ćutim da bih preživeo. die gedanken sind frei

    1.2.1992

     

     

     

    87/3566

     

    412  berlinsko jutro prvi sneg na ruži lutanja

     

    413  kaja je bolesna čuo sam joj sinoć nejaki glas. verovatno je boli i 

    verovatno je uplašena. boli me telo za njom. samo da je ne boli i da se ne boji

     

    kada padne prvi sneg

    75. hodanje

    pao je prvi sneg na ruži jutros u berlinu

    dok sam hodao engleskom mislio sam gde ću 

    videti kada bude padao prvi sneg mislio sam da će to

    biti na nekom putu u polju a pao je ispod prozora u ulici

    bramberger strasse u berlinu. kasnije je pao i pljusak. davić

    i ja smo bili mokri iz cuga. pao je sa ledom i dva puta se

    prolomio grom nad berlinskim nebom. pričali smo o

    piskatoru i lubiču a ja sam bacao brojanicu visoko u

    nebo. podigao sam pismo na poste restant berlin

    i već je sijalo sunce. die gedanken sin

     frei. lakše se diše kada se diše

    berlin 3.2.1992

     

     

     

    88/3565

     

    414  bol u levoj potkolenici

     

    415  berlin će se preporoditi ali sada je i tužan i pust

    pobednici ne mogu razumeti suštinu. a poraženi

     

    da me prođe bol

    76. hodanje

    to nije bilo hodanje nego je bilo bolenje

    boli me već nekoliko dana. potkolenica. bol je

    jak i hodanje se pretvara u bol. hodali smo berlinom

    istorijom berlina. na aleksander placu ispred rathausa

    video sam devojku sa lopatom na ramenima. bila je od

    kamena i ja sam se rukovao sa njom. davić je hteo da 

    nas uslika ali mu je kamera ispala iz ruku i stradao joj je

    akumulator. kasnije smo pričali o savesti o tome kako 

    loša savest dozove sećanje u telu sećanje na kazne i

    strahove u ranom detinjstvu. lakše se diše kada 

    se diše. neka onda tako i bude

    berlin 4.2.1992

     

     

     

    89/3564

     

    416  ako kažem da sam potišten ne preterujem ni malo

     

    kupio sam veliki crtaći blok

    77. hodanje

    prepoznajem berlin. ima neke samoće u njemu

    a ja sam hodao umoran onako kao što je i berlin

    umoran. ulice su slabo osvetljene. bol u nozi me je

    mučio. deprimiran sam. teško pišem spava mi se

    jutros sam zaboravio da popijem aspirin i očistim

    cipele. za svih 24.505 današnjih koraka ja sam

    mislio kako preživeti na ruži lutanja. i naravno

    nisam ništa smislio ali mi se čini da sam

    preživeo. neka onda tako i bude

    samo sa više bezbrižnosti

    berlin 5.2.1992

     

     

     

    90/3563

     

    417  bol u nozi me časti bolnim hodanjem

     

    kupio sam i porno časopis za večeras

    78. hodanje

    hodao sam do olimpijskog stadiona i video odlične drvene

    bojice faber castel. i danas me je bolela noga. kupio sam dve

    jabuke za dve marke. bio sam žedan i kisnuo. sve čarape su mi

    dobile rupu na peti a kada sam se vratio sa hodanja namazao sam

    cipele. vidim ponekad neku ženu ali mi bol povija i pogled i glavu

    sve više hodam po velikim gradovima jer u njima žive ljudi kod

    kojih besplatno spavam. tako na samom početku rađanja 

    ruža živi gde je najteže. u gradovima. samo sa više

    bezbrižnosti. niz nogu nek mi ode bol

    berlin 6.2.1992

     

     

     

    91/3562

     

    418  ne da je ništa nego je ama baš ništa

     

    trave za novac

    79. hodanje

    hodao sam vrlo malo ali sam

    kupio one drvene bojice od juče. u jednoj

    knjižari za homoseksualce gledao sam knjige o

    muškarcima. noga me je manje bolela i tek sam

    onda osetio kako sam prošlih dana bio zarobljen

    bolom. kupio sam sok i kefir i počeo da crtam

    berlinske trave. nadam se da će mi one doneti

    novac za buduće korake. niz nogu nek

    mi ode bol. travama za rast

    berlin 7.2.1992

     

     

     

    92/3561

     

    419  berlin. 17:30 pada sumrak. upaljena su ulična svetla

    i farovi na automobilima. prvi put osećam proleće na ruži lutanja

     

    420  prolazim pored berlinskog zatvora tegel. ja zatvor u hodanju

     

    421  osećam se besmislen sa onim lepim pitanjem zašto živim. lepa je ta seta ta tišina

     

    prostitutke ta časna bića

    80. hodanje

    bol u nozi je skoro sasvim nestao i zato

    sam hodao brže i snažnije sa radošću u telu

    nekoliko puta sam pretrčavao ulicu i osetio kako telo

    lako prebacujem sa noge na nogu. nekoliko aviona je

    nadletelo nada mnom i onda sam ugledao visoki zid

    berlinskog zatvora tegel izrastao pravo u nebo

    travama za rast. malo mi je ipak suviše sebe

    berlin 8.2.1992

     

     

     

    94/3559

     

    422  kaja je u bolnici čuo sam jutros. osećam bol tugu

    i patnju za njom i njenim tegobama. kada vidim njeno telo

    koje je sve manje i manje osećam bol u telu telom patim za

    njenim telom. osećam i neku vrstu radosti i slobode jer je

    volim i ona zna da je volim. osećam savezništvo sa njom

    na putu ka bogu na zajedničkom večnom putu

     

    423  ugrađujem seme vaskrsenja u ružu. vaskrsenje je most između nespojivog

     

    424  sada znam kaja bi me štitila

     

    425  ruža me razgrađuje hoće život za život

     

    dobro

    81. hodanje

    žurio sam da pobegnem

    od kiše i da pre kiše dođem na

    mesta sa kojih ću uzeti otiske berlina

    plakao sam jer je kaja bolesna. zaista sam

    lako i jednostavno plakao. osetio sam kako

    mi suze polako cure niz nos. ali sam bio i

    radostan jer mi se volimo. a kada se voli

    onda se živi. voljeni molekuli žive večno

    žive od radosti. malo mi je ipak suviše

    sebe. vaskrsenje je u telu

    berlin 10.2.1992

     

     

     

    95/3558

     

    426  hodam prvim linijama parka tiergarten da bi mi ublažili bol i nemir u meni

     

    427  uzeo sam otisak sa petrarkinih stihova

    ich gehe durch die welt und rufe: fried fried fried

     

    ich gehe durch die welt

    82. hodanje

     sve mi protiče u znaku poslednjih

    kajinih dana. brinem se da ne pati mnogo

    ostalo je u božijoj volji sve je onako kako treba

    da bude. i to me čini mirnim a uz ljubav sam na

    trenutak i radostan. hodao sam parkovima i oko

    berlinskog rajhstaga. jedan mladić je snažno trčao i

    bacao drvo svom psu. noć je bila kao svaka noć

    sa pomalo kišice. vaskrsenje je u telu

    kćeri moja - majko moja

    berlin 11.2.1992

     

     

     

    96/3557

     

    428  samo informacija mnogo se patim

     

    bolom i svetom

    83. hodanje

    bio sam očajan. nemoćan. plakao

    sam. hodao razvejan. gledao sam skulpture

    sa životinjama na svima ljudi ubijaju tigrove lavove

    zmije aždaje veprove bikove. životinje su u grču i bolu

    a na propetim konjima goli mladići slave svoju vrstu

    zamišljam kaju i onda mi je jako teško. zamišljam

    budućnost ruže i onda mi je jako teško. to je taj

    veliki dečak nesposoban za život. kćeri moja

    majko moja. doći će valjda novi dani

    berlin 12.2.1992

     

     

     

    97/3556

     

    429  dieser könnte ein tag von historischer bedeutung sein

    this could be a day of historical importance

    ce jour deviendra vne date historiqve

    ovo bi mogao biti dan od istorijskog značaja

    prepisujem sa belog visokog stuba brace dimitrijevića

     

    430  kajo ima boga sasvim slučajno ugledao sam sliku kaspara

    davida fridriha monah na moru kroz prozor ne ulazeći u muzej

     

    do ponovnog viđenja berlin

    84. hodanje

    padala je kišica celo vreme. hodao sam kanalom

    pored krivudave spree. poradovao bih se ali se odmah

    stužim. noćas ću spavati u vozu. to mi je krevet za prag

    idem ka novom sadu. ispratio me je davić na praznoj stanici

    u istočnom berlinu. opet težak ranac. da li će mi opet doneti

    bol. sve se skupilo i sve treba podneti. plakao sam kao

    dete. onako bespomoćno i otvoreno. doći će

    valjda novi dani. doći se doći će

    berlin 13.2.1992

     

     

     

    98/3555

     

    431  smisao se opire. to je njegova priroda ne žalim

    se samo kažem da se prag bog zna zašto zlati

     

    432  ovaj labud što duboko gnjura po vodi i ova

    svetlost koja se uveća vodom vltave mi daje snagu

     

    433  došao sam dovde na karlovom mostu. u hračane ću otići drugi

    put sada sam došao da budem na sredini mosta. okrećem se i odlazim

     

    434  teško je zavoleti ali kad krene onda ide samo

    osećam to za ovih par sati među čehoslovacima

     

    435  novac svake zemlje je prvi domaćin svakom

    gostu. ovih dvesta korun československych iz 1986. su me

    dočekale svojim toplim planinskim pejzažem. planina za jednu kafu

     

    martin me je vozio do beneševa a ne do svog tyneca

    85. hodanje

    jutro u pragu. slovenski narod. slapovi na vltavi. jedan dobri čovek me je vodio do

    centra. stari grad - staro jevrejsko groblje. labudovi na reci. znojenja pa posle hladan vetar

    meki češki pejzaž kao i češki jezik. svi voze škodu ali se oseća sloboda. zemlja je u usponu

    kao i moj ranac koji je sve teži. zaista u nekim trenucima ništa ne razumem. mada je danas

    nebo nad češkom bilo veliko. doći će doći će. podneću sve podneću 

    češkoslovačka benešov 14.2.1992

     

     

     

    99/3554

     

    436  politika je samo znak da ljudi žive u plemenima

     

    437  draga vesna kao što si mi rekla iscepkao sam tvoje lepo pismo i bacio ga po

    vetru koji ga je odneo po češkim poljima. sada ulazim u malo selo još mu ne znam ime

     

    438  u sve što vidim ugrađujem ljubav

     

    439  stara žena skuplja grančice za vatru

     

    440  kako vetar baca ptice

     

    441  ptice se spuštaju na zemlju i čekaju da nalet vetra stane i tek posle poleću

     

    442  nikog na putu što znači nikog na svetu

     

    443  ja sam vesnik hodam u vreme

     

    đenkujem kišo što nisi počela da padaš jače

    86. hodanje

    po pola sata nije bilo nikog na putu samo je jedna ruža sporo hodala

    video sam voz kako je kružio i devojčicu sa kišobranom ispred mene. video

    sam začaranost koja spava u šumama i tamnu dubinu šuma pod putem. u

    blizini košetica grupa dece se vraćala iz planine. jedan usamljeni dečak mi se

    javio a ja sam mu otpozdravio naklonom. ništa me nije bolelo nisam ni tugovao

    sasvim mirno sam video lepotu ruže kao i mnogo plaveti po češkim planinama

    uostalom to i jeste moj hleb to da vidim tu plavet. to je ostavljen hleb i ima

    ga mnogo i mnogi ga neće. hleb hodočašća. podneću sve podneću

    jer čast je živeti na putevima posvećen putevima

    humpolec 15.2.1992

     

     

    i

     

     

    kaja je u bolnici čuo sam jutros

    osećam bol tugu i patnju za njom i njenim

    tegobama. kada vidim njeno telo koje je sve manje

    i manje osećam bol u telu. telom patim za njenim telom

    osećam i neku vrstu radosti i slobode jer je volim i ona

    zna da je volim. osećam savezništvo sa njom na

    putu ka bogu na zajedničkom večnom putu

     

     

    plakao sam jer je kaja

    bolesna ali sam bio i radostan

    jer mi se volimo a kada se voli

    onda se živi. voljeni molekuli

    žive večno. žive od radosti 

     

     

    i

     

     

    kaja

    i usamljeni

    dečak to je

    ruža

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

    iz praznine i uvek iz praznine nastaje moj rad

    26. mart 2025.

    27506. dan mog života

     

     

    68/3585

     

    364  da nisam slab kako bih mogao izdržati

     

    365  12:53 ostavljam tragove za cvet

     

    366  da bi ruža lako rasla u mojim preponama je svakodnevni umor za nju

     

    367  raditi zatvor oče moj

     

    368  draga vesna jučerašnji dan nije bio težak hteo sam da povraćam od

    muke. danas hodam polako i smirujem se. hodam srcem a ne amsterdamom

     

    priča o slovenima

    59. hodanje

    utihnuo sam. rekao bih ušao sam u

    svoje srce i hodao. video sam dve čaplje

    i dugo gledao gde lete dve patke. bolela me

    je kičma i svaki čas sam je nameštao. bio sam

    miran i rasejan i uvek se dođe do vode. na trsku 

    se spušta vodeni puž ali nigde drugde jer danas ja

    nisam video ni jednu trsku. ali velike kamione sam

    video bilo ih je mnogo. sa darkom fricem smo

    pričali priču o slovenima. i nikako

    drugačije. rekao bih

    amsterdam 15.1.1992

     

     

     

    69/3584

     

    369  ne vidim ništa drugo osim onog što sam već video

     

    370  na ruži nema predaha i to teško podnosim

     

    371  hoteli hoteli hoteli novac novac novac nemam ni za kiseli kupus a hoteli mi deru kožu

     

    372  kako da preživim kako da mi sujeta utihne i da se mali provučem kroz prepreke

     

    373  zamenjujem rembrantovu izložbu (skupa je za mene) za

    smrzavanje amsterdamskim ulicama. to je rembrantovska svetlost

     

    374  slepi prosjak zvecka sa novčićima u konzervi i pogledom

    luta okolo svog vrata tražeći i moleći. kako me beda boli

     

    375  pitala si me draga vesna da ti pišem nešto o ruži lutanja jedinici tvojoj. pre svega

    ona skoro da i ne postoji tako je to još maleno što je proklijalo. samo 69 dana. drugo praveći

    je ja ne vidim da je pravim (kao što se veruje u boga a ne vidimo ga). vidim kako hodam i

    kako sam zaokupljen jednostavnim lepotama banalnim problemima brigama običnostima

    ništa spektakularno (ovo ti pišem hodajući amsterdamom a više je za mene ovo pismo

    od celog amsterdama) beskonačno istom zamornom i uzbudljivom ponavljanju...

    a ipak u jednom trenutku vidim osetim znam ovo je ruža lutanja

     

    pavarotti za nas

    60. hodanje

    vrteo sam se amsterdamom

    njegovim kanalima i ulicama. nekoliko

    puta sam sreo iste ljude bili su to siromasi

    i bednici. za trenutak sam i ja bio isti za trenutak 

    je u meni oživeo zbir svih beda. žene su sedele u

    izlozima i zvale nas sve nas koji smo prolazili

    gradovi dolivaju ulje na vatru. uveče je pevao

    pavarotti i pevači iz kafane u odesi. kod

    hanjke i roberta novih prijatelja ruže

    rekao bih. i kažem

    amsterdam 16.1.1992

     

     

     

    70/3583

     

    376  odelo neka ti je siromašno i skromno. zavoli život u oskudici i bezbrižnosti

    ponašanje neka ti bude jednostavno reč bezazlena hod bez sujete glas bez pretvaranja

     

    zašto da ne

    61. hodanje

    hodao sam pored reke amstel

    slušali smo visockog. dobro je hodati pored

    reke. još je bolje slušati visockog. u knjižari sam gledao

    moneove lokvanje na pošti sam telefonirao i pisao pismo

    dve devojke su se nežno držale za ruke. dugački rečni

    brodovi su prolazili kanalom. jedna devojka je prosila

    stojeći na ulici kao lutka bilo je uzbudljivo njeno

    nepomeranje. kažem neka ostanu moji tragovi

    u zemlji i neka ih voda odnese u nebo. i

    kažem neka im vetar bude put

    amsterdam 17.1.1992

     

     

     

    71/3582

     

    377  isti gestovi različitih ljudi

     

    378  pričam pričam ne gledam

     

    misleći bez razloga

    62. hodanje

    rekom amstel je plovilo tako mnogo

    veslačkih čamaca. jedna žena nam je

    ljubazno objasnila gde je centar amsterdama

    u groblje u ouderkerku nismo mogli ući a hodali smo

    tamo da bi ga videli. bio je sunčan dan i hodanje pored

    amstela je godilo razgovoru. kasnije sam se zabavljao

    gledajući u razne vrste lanaca kojima su zaključani

    mnogi biciklovi. bilo je lepo kako je bilo. pogotovo

    onaj mladić sa velikim ruksakom od preksinoć

    neka mu vetar bude put. ne pitajući se o sebi

    amsterdam posle ponoći, 18.1.1992

     

     

     

    73/3580

     

    379  samo svet i ja i ništa više - kažem robertu puceku

    i pokazujem mu široko rukom po ovoj holandskoj širini

     

    380  pogledaj ovo

     

    da budem hrabar

    63. hodanje

    bilo je hladno baš je bilo. slinio sam

    i slinio. sa nama je hodao i robert pucek i

    njegov osmogodišnji pas alf. pojeo sam i jednu

    krofnu. bili smo u jednom ribarskom selu a vetar je

    duvao i nebo je bilo plavo. hodanje u četvoro prolazi

    brzo. mislio sam o budućnosti ruže lutanja. i to nisu

    bila laka razmišljanja najjednostavnije rečeno to

    su bila bolna razmišljanja. ne pitajući se o sebi

    neka mi hladni vetar bude na pomoći

    amsterdam 20.1.1992

     

     

     

    74/3579

     

    381  smrzavanje

     

    382  16:15 iz holandije u nemačku između kojih nema granica. velika rajna dani su duži

     

    rekom teče reka rajna

    64. hodanje

    danas je bilo još hladnije a sada u toploj

    sobi vidim kroz prozor u noći rajnu. dugo sam

    šutirao jedan kamenčić. šutirao sam ga i ovako i

    onako. na benzinskoj pumpi smo se ugrejali i potrošili 

    sve metalne guldene. jedna devojka nas je svojim kolima

    odvezla u nemačku. u nemačku smo stigli a da nismo ni

    primetili jer granice nije bilo. obradovao me je dan koji

    je sve duži jer mi je dao nadu kao i večernji razgovor

    sa n. o našem razlazu ruži na pomoć. neka mi

    hladni vetar bude u pomoći. i dalje ići i dalje ići

    germany emerich 21.1.1992

     

     

     

    75/3578

     

    383  11:48 na ružičastom mostu velikog raspona na rajni kod emeriha sa vetrom u

    ušima. od rajne nataša pomisli da je rajna. kako je velika finoća ugrađena u ovaj most

     

    384  šareno polje ptica na sunčanom hladnom nebu. već sam rekao ptice su nebesko cveće

     

    385  dobrota moja domovina

     

    386  nemački jezik. po leđima mi mili uzbuđenje

     

    387  taj veliki život običnih ljudi

     

    388  dugim rečenicama pišu ptice svoje svakodnevne priče po nebu

     

    389  priznajem da ću priznavati

     

    hodam u slavu nemačkog jezika kojim kaspar

    nije govorio i kojim je helderlin pisao i mnogo ćutao

    65. hodanje

    više je u tom mostu preko rajne kod emmericha nežnosti nego u mnogim

    brakovima. pre svega je bila važna priča o priznavanju greške. greške na takvom

    mostu i velikim lukovima ne sme biti. to dobro znaju ptice. to dobro znaju i kolena

    ponavljam jer se ponavlja. hodanje je kao muzika. tako je bilo i danas i kroz

    selo wissel u čijoj sam kafani gledajući staru fotografiju zapisao taj veliki

    život običnih ljudi. i dalje ići i ići. hodajući i za greške svih drugih

    kalkar 22.1.1992

     

     

     

    76/3577

     

    390  sunčana izmaglica i led po vodi crkva koju smo obišli drveće bez lišća zima je

     

    391  već je prošao dan

     

    392  kada bi köln mogao bez mene onda ja ne bih bio ovde

     

    nije mi bilo prvi put da se nađem na kraju pesme

    66. hodanje

    hodanje stopiranje iz kola pa niz put sa puta u kola pa opet niz put

    das buch. pevao sam kada je već jako zahladilo na izlasku iz neussa. pevao

    sam kad bi ove ruže male za bol srca moga znale. katedrala u kölnu je grunula 

    i sav onaj osvetljeni kamen kao da je leteo gore u tamnu noć. duga hodanja se

    pretvore u duge razgovore sa starim prijateljem. žarko je pričao tri sata neprestano

    te knjige te drage i važne knjige po sobi to prisustvo svih tih reči iz knjiga. a bilo

    mi je drago kada je radaković pitao ko je taj valjarević a ja posle pročitao

    srđan kaže volim kad žensko nosi mušku košulju volim patagoniju

    volim punjene paprike mislim da sam dripac. hodajući i za

    greške svih drugih. niz put pa preko puta niz put

    köln 23.1.1992

     

     

     

    77/3576

     

    393  iz praznine i uvek iz praznine nastaje moj rad

     

    394  biti znači biti kao put. biti znači i više biti kao reka. znači i više biti

    kao vetar. znači i više biti kao svetlost. znači i više biti kao strpljenje i napor

     

    395  prvi put video silesijuvog heruvimskog lutalicu

     

    sat jedan sam čitao sva hodanja n. i žarku

    67. hodanje

    život žena i metalnih mostova oko i preko rajne. u velikim gradovima

    se izgubim kao trunje u vrtlozima i navučem se mirisa svih onih koji kao

    i ja mile ovom zemljom tako da hteo ili ne hteo jesam čovek. to znači da

    ću kao i svi ostali za neki broj godina nestati sa ove zemlje. miran sam

    sada sam tu. toplota mi je u preponama. u trunju grejem svoju

    dušu. pretrčavam ispred tramvaja. niz put pa preko

    puta niz put. tako je lepo biti

    köln 24.1.1992

     

     

     

    78/3575

     

    396  šume reke automobila

     

    397  narodi šumska mahovina

     

    398  kroz park saosećanje sa neprestanim mostovima

     

    lakše mi je živeti jer živim skromno

    68. hodanje

    hodali smo uz rajnu n. žarko i ja. subotom je mnogo galebova

    trepere po vazduhu kao i talasi po rajni. rajna liči na dunav kod novog

    sada. govorio sam kao vojvođanski seljak i pričali smo o ratu i etničkoj

    muzici. walk and talk. gechen und spreche. ni manje ni više. reklo bi se

    taman. taman se smrklo i zahladilo sasvim dovoljno da mi se reči

    odvoje od zemlje i da krenu kao svetlost ispred mene. tako je

    lepo biti. dok te vlovijo noge ki hodiju

    köln 25.1.1992

     

     

     

    80/3573

     

    399  kaja je bolesna uznemiren sam ali nastavljam

    pokušavam da se radujem njoj i sebi po smislu

     

    ljubav za kaju

    69. hodanje

    uz reku travom. mnogo crkava

    zatvorena knjižara. napao me jedan pas

    promenio sam baterije u pedometru. danas sam

    ishodao 1.536.215 koraka na ruži lutanja. bio sam

    tužan kasnije se tuga pretvorila u setu. seta se rasplinula

    u predvečerje. u predvečerje sam malo zalutao. mislio sam

    kako je ruža lutanja tek na početku i to me je umirilo. kaja

    se večeras nije javila i to me brine. sada je noć

    dok te vlovijo noge ki hodijo. kaja je ljubav

    köln 27.1.1992

     

     

     

    81/3572

     

    400. uznemiren

     

    knjiga kao kamenja

    70. hodanje

    niz reku travom i razgovorom o

    nevinom telu. bacao sam kamenje u vis. posle

    smo trčali. polako filozofski. filozofski trčati znači trčati

    vrlo polako jer sve ima svoj ritam. e taj ritam se ne može

    zaobići nego se mora proći. polako ići rekom. polako rasti

    sa travom. polako biti sa kamenjem na obali. 28 hodanja

    sam hodao sa n. sada ona ostaje ja odlazim. sve ima

    svoj ritam. kaja je ljubav. kaja dobro ime

    köln 28.1.1992

     

     

     

    82/3571

     

    401  ruža je kaja. kaja je molitva

     

    n. hvala ti za ono što si dala ruži

    71. hodanje

    hodao sam vrlo malo ali sam mnogo hodao po

    knjigama to je posebno lepo hodanje. mnogo je planina

    u tim knjigama. mnogo je dara i lepote u njima. i uvek sam

    uzbuđen da ih gledam. tako mi mnogo suza odnesu te male

    knjige. dok sam uzimao frotaž sa tla prišla mi je jedna žena

    ingrid engelhardt i sada i ona zna za ružu. ostavio sam

    mnogo sebe danas u knjigama. a kupio sam i četku

    za brijanje. heruvimskog lutalicu angelus silesiusa

    sam poklonio žarku radakoviću. kaja dobro ime

    kupio sam i drvenu olovku crne boje

    köln 29.1.1992

     

     

     

    83/3570

     

    402  opet sam sam. vidim se kako prelazim preko rajne idem

    prema istoku. n. ostaje na šljunkovitoj obali. ja joj se sa mosta duboko

    poklonim i mahnem rukom. ona visoko podigne obe ruke magla je i

    više se ne okrećem. ljubav je uvećana. ljubavi je više na svetu

     

    403  dok stojim na semaforu zapisujem ove reči ali on se otvorio...

     

    404  dobio sam crnu pelikan penkalu od žarka

    i dvoje njegovih čarapa i njegove crne farmerice. ja

    sam njemu ostavio čarape sa agnješkinim znakom ruže

    lutanja i heruvimskog lutalicu angelusa silesijusa

     

    405  taj neponovljivi ponavljajući osećaj da sam na otvorenom

    putu putu na kome nema nikoga da sam baš tu kod kuće

     

    406  prvi planinski vazduh na ruži lutanja

     

    ni hodanje ne ide lako a kamoli pisanje

    72. hodanje

    baš je težak baš je težak taj ranac. i baš je magla i dan

    prođe i boli me jetra i tako sam odsutan da ne osećam da

    sam otišao. planinski vazduh je mirisao na ne znam gde sam 

    jer sam sada ovde. dok sam hodao setio sam se nekih slika

    sa hodanja ružom. više ne znam iz koje su zemlje te slike

    polako se sve povezuje. kupio sam olovku crne boje. ni

    pisanje ne ide lako a kamoli hodanje

    lüdenscheid 30.1.1992

     

     

    i

     

     

    da nisam slab kako bih mogao izdržati

     

     

    dobrota moja domovina

     

     

    n. ostaje na šljunkovitoj

    obali. ja joj se sa mosta duboko

    poklonim i mahnem rukom. ona

    visoko podigne obe ruke. magla je

    i više se ne okrećem. ljubav je

    uvećana. ljubavi je više

    na svetu

     

     

    i

     

     

    ruža

    lutanja je

    neprestano

    uvećavanje

    ljubavi na

    ovom

    svetu

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    magla je treba krenuti. svaki dan krenuti u tome je cela priča

    25. mart 2025.

    27505. dan mog života

     

     

    54/3599

     

    313  odjednom pomislim na vladimira visockog. biti zajedno i biti

    sam to je mogućnost koja je moguća. dugo nisam video jablane

     

    314  stojimo na mostu. pala je noć. umetnost bezbrižnosti. malo je hladno malo mi curi

    iz nosa tim pre je lepo pisati. pisanje je kišni pokrov na konjima koji mirno stoje i kisnu

     

    315  podignem glavu i vidim to sam ja. gledam

    preko kanala čovek izbacuje daske iz kombija

     

    huk vetra pomogne mom obliku

    47. hodanje

    kako da kažem ono lepo što je bilo

    kako. onu vodu i vetar. noć i svetlost. i mnogo

    kuća na vodi. ponekad je mir tako prisutan. i oni parovi

    starih ljudi koji hodaju sa svom svojom zajedničkom

    istorijom. i onaj šljunak i onaj most. i lice koje mi se menja

    od mnogo vetra. prvi je dan nove godine. neka tako

    budu i svi ostali dani. kao i ovaj dan na kraju

    godine. tako je bilo i neka tako bude

    rotterdam 1.1.1992

     

     

     

    55/3598

     

    316  jutra sviću oko osam ujutru - to je pesma. danas 

    se novogodišnja ruža (stavili smo je u prozor) otvorila

     

    317  kretati se u prostoru. ne plašiti ga se. primiti ga celog u sebe

     

    318  ništa ne obeležavati nego beležiti

     

    319  vidim jednu stariju ženu (već smo se mimoišli) i njen ceo život. to je ruža lutanja

     

    320  posle 55 dana prva kafa za vreme hodanja u roterdamu. ljubazan stari kelner rošavog

    lica baca lopticu psu. ulaze vlasnici restorana. strašno debeo čovek i dve snažne žene. svi

    imaju napukle glasove i neku spoljašnju grubost. lepo je privremeno sedeti negde

     

    321  jedino kada volim na pravom sam putu. volim ove ljude u restoranu

     

    322  učim natašu da pljuje. teški su uslovi za početnike jer duva jak vetar

     

    323  nataša kaže da slinimo (proticanje vode) da nam se nosevi ne bi smrzli

     

    324  sivilo i vetar u predvečerju. prelazimo most u

    dorecraftu. brodovi crkva talasi galebovi. ceo dan u meni

     

    325 veliko jato ptica u daljini oko silosa nošeno vetrom pravi na hiljade arabeski

    krenu pa ih vetar ponese na dve strane pa ih opet skupi i izduži zgusne i razredi

     

    326  hladno mi je od hladnog vetra a toplo mi je od te hladnoće sa kojom zajedno hodam

     

    327  svaki dan crtam u hodu trave. jer trave su vetar rast i spas

     

    telo moje hvala ti

    48. hodanje

    postupnost koja jača uz vetar i pređene kilometre

    sivilo i ptice. velike morske luke. obale i trske. našao sam jednu

    šargarepu. nikada veću nisam video. pojeo sam je obojila mi je ruke

    pio sam prvu kafu uz put. na polasku stari konobar mi je pokazao onaj

    znak očima usnom i palcem sve je ok sa nama na ovom svetu i poželeo

    nam dobar trip. kasnije sam učio n. da pljuje. pljunula je samo tri puta

    ali je obećala da će učiti. bilo je to odlično hodanje sve u svemu

    tako je bilo i neka tako bude. pa šta bude da bude

    dorcht 2.1.1992

     

     

     

    56/3597

     

    328  kako lepe ptice kao...

     

    329  duva pa duva. bože samo zdravlja i malo novaca

     

    330  duboko poštujem sve ono što vidim. to su holandska sela sa

    mnogo vode sa mnogo života. duboko poštovanje za postojanje 

     

    preko reke pa u polje

    49. hodanje

    tako je mnogo vode i vetra u holandiji. danas i hladnog i

    čistih voda na suncu. tako je mnogo brodova ali tako je mnogo i

    luka i onda talasi. talasi i trske. i opet vetar i težak ranac priznajem

    nije mi više težak. i prvi trajekt preko reke. i onda nastavljamo dalje a

    vetar duva. n. i ja ismejavamo jedno drugo i zabava ispunjava put. u

    drugom trenutku vrlo ozbiljan razgovor. prelazimo preko mostića u

    stilu ide dvoje ljudi šta će na ovom vetru a i stvarno je duvao

    pa šta bude da bude. a i sad evo duva čujem ga

    gouda 3.1.1992

     

     

     

    57/3596

     

    331  dve dobre ideje

     

    332  savest rođeni

     

    333  osetim kako desnim ramenom povučem put

     

    334  ja sam hodajući cvet

     

    335  holandski jezik kotrlja se ka unutra pa se izbacuje napolje

     

    336  ne znam ni jedan drugi jezik ali imam ljubavi za svaki

     

    337  kad bih bio patka i ja bih sada bio u vodi ali

    sam samo čovek. čak čovek kome je pomalo zima

     

    tu smo i zato se pozdravljamo

    50. hodanje

    holandija liči na bajku prepuna je vode. kanali su

    joj i s ove i s one strane i nebo je gore i dole po vodi

    sve je bilo čisto od noćašnje kiše. ja sam mislio o svojoj

    novoj knjizi i novoj seriji crteža. u jednom trenutku sam

    zastao i hodao vrlo sporo kroz razrešenje noćašnjeg sna

    kada sam stigao na trg n. mi je dala jabuku. prijala mi je

    bila je puna vode kao i holandija. a evo i sad

    duva čujem ga. kao i holandija

    gouda 4.1.1992

     

     

     

    59/3594

     

    338. izlazimo iz goude. lepa ova kuća kažem nataši

     

    339. da suncu

     

    hodao sam raskopčan

    51. hodanje

    sunce je i sve je čisto od noćašnje kiše

    trava je zelenija zemlja je zemljanija a čisto nebo

    po čistim kanalima. n. i ja smo mnogo razgovarali. to je

    sad tako. biće dana kada ćemo hodati po putu i ćutati. sada

    mi samo pričamo. n. je našla veliku načetu jabuku u travi

    posle smo pili vina i jeli hleb. u selu u koje smo došli bili

    smo stranci. čudni stranci. deca su nas gledala. nebo je

    bilo ljubičasto i predvečerje je bilo blago. posle smo

    se n. i ja u krevetu hrvali. sada je već ponoć i ja

    sam blago umoran. kao i holandija. a mi

    nemamo pojma gde idemo

    oudewater 6.1.1992

     

     

     

    60/3593

     

    340  toliko je ovaj put prav da njime živi u meni krug. toliko je

    ovaj put prav da mi ne preostaje ništa drugo nego da samo idem

     

    341  prav krug. sve je u meni. pitaj sebe i videćeš

     

    342  hodanje u vetar. vetru da me oprlji. vetru da

    me nauči da mu se dam mojim telom da uživa

     

    343  narandžasta boja posečenog drveća. titrava

    živost narandžaste me strašno dira kaže nataša

     

    344  posle crtanja trave smrznutim rukama pišem ove reči

     

     345  dva velika labuda gaze po travi i onda polete meni na

    radost. lete kao da nebo leti i onda jedan u letu ispusti govno

     

    hodanje vetru na radost

    52. hodanje

    ne znam zašto ali je hladnoća prijala. a tek

    labudovi na vetru. a tek vetar kao labudovi. reka lek

    obrasla trskom i prepuna talasa. deo puta je bio tako prav

    da me je bolelo od lepote. tako pravi putevi zlata vrede. baš

    na tom delu puta sam govorio o molitvi i zahvalnosti. o običnoj

    jednostavnoj dobroti. jednostavnoj kao linija puta i belina

    labudova. talasi slede jedan za drugim. a mi nemamo

    pojma gde idemo. možda vetru na radost

    oudewater 7.1.1992

     

     

     

    61/3592

     

    346  jedan čovek u polju kopa

     

    347  divim se vodenom zemljanom i vazdušnom telu guščijem

     

    348  vinograd srca - vino hodanja

     

    349  bacao sam brojanicu u vazduh i trčao za njom da je uhvatim. brojanica

    u nebu je bila čista duhovnost osunčana popodnevnim holandskim suncem

     

    350  ulazim u utreht. kako lepo boli telo

     

    mahnuo nam je dobri čovek

    53. hodanje

    kako je to bio lep dan. bacao sam brojanicu u nebo

    i trčao za njom jer bi je vetar iznenada poneo. čitavim

    telom sam se protezao da bih je uhvatio. letela je u nebo

    kao ikona. kao živi duh u prirodi. ljudi su prekopavali svoje

    bašte. đubre je bilo tako gusto i masno. a kasnije je bilo mnogo

    vode u kanalu amsterdam-rijnkanala. bolele su me prepone od

    dugog hodanja. teško smo našli prenoćište i ne ide baš lako sa

    odmaranjem umornog tela ali je sve dobro posle dobrog

    dana. savest mi je mirna. možda vetru na radost

    mirna kao mirom stečeni umor

    utrecht 8.1.1992

     

     

     

    62/3591

     

    351  ne mogu da pišem od kiše zapisujem po kiši

     

    po kiši

    54. hodanje

    ceo dan je padala kiša

    dečaci su se vraćali iz škole. kiša se

    po kabanici više čuje. u sobi sam čarapama

    obrisao cipele i dugo se tuširao toplom vodom

    prijatelji u beogradu su mislili na mene ja sam mislio

    na prijatelje. kad sam ulazio u selo na prenoćište bio

    sam sretan i počeo sam da dirigujem čoveče biću

    u sobi i neću više kisnuti. kako su danas one dve

    devojke bile mlade. vitki i snažni mangupi. mirna

    kao mirom stečeni umor. umor i kišnjenje

    kartenhoef 9.1.1992

     

     

     

    63/3590

     

    352  danas je sve tako čisto. čisti veš koji se suši na suncu i vetru

     

    353  posle 63 dana počinjem vući tragove ruže i umom ne više samo stopalima

     

    354  preći ću na drugu stranu tamo je sunce

     

    u trenutku sam video kako diše hrist na groblju u kartenhoefu

    55. hodanje

    dečak sa ljubičastim rukavicama je vozio bicikl bez ruku. jedno drvo je imalo veliku

    grbu. kanal u blizini kartenhoefa je čistila mašina uvlačeći mulj i izbacujući ga cevima

    daleko na jednu livadu. bilo je mnogo dece i ja sam ih sve gledao. uzbudljiv je njihov rast

    jedna devojčica je stajala naslonjena o drvo sa rukama na leđima. bila je zamišljena i

    gledala je u zemlju. druga devojčica već hoda naviknuta na svoju iznenadnu

    visinu. umor u kišnjenju. namazao sam cipele margarinom

    kartenhoef 10.1.1992

     

     

     

    64/3589

     

    355  magla je treba krenuti. svaki dan krenuti u tome je cela priča 

     

    356  miris toplog jela se lako širi mrazom i mojom beskućničkom

    i hodačkom sobom u kojoj se subotnja magla odmara za vikend

     

    357  gledam ptice kako lete konje kako pasu i krave koje odlaze

     

    358  pišem o sebi da bi ti osetio sebe. pišem tako da mi osetiš dah

     

    tiho i hladno

    56. hodanje

    mraz magla led po kanalima

    zebu mi ramena. hladnoća mi izvlači

    snagu. ništa se ne događa. ništa ne primećujem

    malo sam čitao tekstove svetih otaca ali onda zebu

    prsti. tako je mnogo biciklova samo dolaze. mnogo dece

    starijih parova. tiho dođu tiho prođu. kao i ja kao i moje

    hodanje. dok sam čistio cipele zabrinuo sam se jer su već

    mnogo izlizane. čarape i majica mi se suše. subota je

    uveče mnogo je umora u meni. namazao sam cipele

    margarinom. moram pronaći još starije razloge

    kartenhoef 11.1.1992

     

     

     

    66/3587

     

    359  kako je velika divljina u meni. divljina ljubavne pustinje. i jesam

    na putu da divljinu svoju pripitomim. i lutam da ljubav u meni raste

     

    360  nema meni ništa drugo osim ovog puta (peva se)

     

    361  velika navala gađenja

     

    362  preživeti preživeti

     

    hodanje kroz sebe

    57. hodanje

    baš je bilo teško to što je bilo u meni

    neka stara detinja bol. intenzivna nesigurnost 

    oko budućnosti. jedna ukupna veća količina gađenja

    sve vreme sam hodao a bilo je kao da bauljam. na kraju

    se skupilo 32238 koraka i bogme su pucala leđa i zatezala

    ramena. i stigli smo u amsterdam. video sam teren fudbalskog

    kluba ajaks. za trenutak sam bio u svom mladićstvu ali sam se

    vratio hodanju i današnjem osećanju bede. moram pronaći

    još starije razloge. jer sve je tamo i sve je ovde

    amsterdam 13.1.1992

     

     

     

    67/3586

     

    363  ta leđa u kojima mi se skuplja sve ono što ne mogu da

    podnesem s lica. ta leđa su velike pustare po kojima duvaju svi vetrovi

     

    bar za trenutak je bilo i neba

    58. hodanje

    ništa samo amsterdam. ništa samo novac

    sobe i osećaj bede. nepodnošljiv osećaj bede. ništa

    samo noge koje mi drhte od nepodnošljivog. ništa samo

    novac koji odlazi a nepodnošljivi osećaj dolazi. ništa samo

    ja i nepodnošljivi osećaj bede. eto tako se gradi cvet. ništa

    drugo samo izdržati. ništa znači amsterdam. džek kerauak

    na putu. jer sve je i tamo i ovde. i nikako drugačije

    amsterdam 14.1.1992

     

     

    i

     

     

    jedino kada volim

    na pravom sam putu

     

     

    svaki dan crtam u hodu trave

    (trave 1991-2001 moja druga desetogodišnja slika)

     

     

    toliko je ovaj put prav da njime živi u meni krug

     

     

    bacao sam brojanicu u nebo i trčao za njom jer bi je

    vetar iznenada poneo. čitavim telom sam se protezao da

    bih je uhvatio. letela je u nebo kao ikona. kao živi duh u prirodi

     

     

    posle 63 dana počinjem vući tragove ruže i umom ne više samo stopalima

     

     

    kako je velika divljina u meni. divljina ljubavne pustinje. i jesam na putu

    da divljinu svoju pripitomim. i lutam da ljubav u meni raste

     

     

    i

     

     

    67

    dana

    ruže lutanja

    je iza mene a

    3586 dana

    preda

    mnom

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    biti čaroban na ovom svetu

    24. mart 2025.

    27504. dan mog života

     

     

    38/3615

     

    255  hodam po travi trava mi smiruje snagu

     

    256  kako ljudima preneti informaciju o ne-ljudima. o lepoti i važnosti ne-ljudskog

     

    257  ugledao sam lišće ispod drveta kako formira

    tamno-braon boju na zelenoj travi i moje brige su nestale

     

    258  pričao sam u bracinom zavodu sa arhitektama. nije bilo

    prijatno ali je bilo važno jer je nelagodnost dobra za moral i nežnost

     

    259  sada mi kao i uvek pomaže trava

     

    ali ideja o skromnosti i poniznosti me ne napušta

    33. hodanje

    and miles i go before i sleep miles i go before sleep napisala mi je jasna

    u pismu citirajući kraj jedne frostove pesme. ja sam danas hodao po travi. bila

    je tako meka. prostirala se pod koracima. koraci su je želeli. nije bilo mnogo toga

    da se vidi ali trava je bila tu. i kanal sa vodom. pogotovu trava i koraci. kao što

    kaže moj prijatelj slobodan ali ideja o skromnosti i poniznosti me ne napušta tako

    nekako i sa travama. u svako doba dana i noći jednostavno. i nek ide i nek ide

    warrington 16.12.1991

     

     

     

    39/3614

     

    260  ruža je za sve i svakog a nije ničija

     

    261  šakom sam obuhvatio mladu brezu. pomera se ljulja je vetar

     

    262  budućnost je u mekim travnatim putevima koji gode kičmi i prolaze kroz grlo

     

    263  okolo se zove zeleno

     

    video sam u daljini mladića kako hramlje poljem

    34. hodanje

    kanal talasi i predvečerje. mali treperavi talasi nošeni vetrom. kad

    voda zatreperi sve se svuda pokrene. predvečerje se spusti i u svoje

    naručje podigne celu okolinu tada hodam kao da me neko nosi. kao da

    lebdim iznad zemlje i ja počinjem da pevam. pevam dugo i pevanjem 

    se molim. usporim se i molim. dugo sam hodao kratak put po travi

    i nek ide i nek ide. i nek voda sve svuda zatalasa

    warrington 17.12.1991

     

     

     

    40/3613

     

    264  krpa i zakrpljeni asfalt

     

    265  korenje vetar kanal bakminster fuler. iv klajn je samo

    za zlato prodavao pogled na senu. naježe mi se trave po koži 

     

    266  da li pada noć ili voda

     

    najstarija devojčica je gazila po travi

    35. hodanje

    kiša je padala i vetar mi je odneo crtež na krov. ponovo sam video

    hromog mladića u polju i jednu majku sa četvoro dece kako su žurili po

    kišu i vetru. stajao sam i gledao jednu ptičicu. kisnula je na grani i pevala

    bio sam miran i uzbuđen. pomislio sam da li su joj mokra krila. crkva u

    winvicku je okružena bogato ispisanim nadgrobnim pločama položenim

    po zemlji. kisnuo sam i uživao u lepoti slova u kamenu. danas sam

    oprao pantalone i prsluk i crtao puteve i zlatne crteže. i

    nek voda svuda zatalasa. jednostavno i lepo

    warrington 18.12.1991

     

     

     

    41/3612

     

    267  da li je to zebnja u putovanju ili putovanje samo

     

    268  stojim i čekam pretvorim se samo u oči

     

    269  kako da pišem da kisnem kad kisnem

     

    taman sam hteo....

    36. hodanje

    kisnuo sam dva sata stopirajući za london. na kiši sve

    pokisne i snaga i odeća. nema se nigde skloniti a uz vetar je i 

    hladno. posle dva i po sata stao je jedan stari šofer sa naočarima

    u njegovom velikom kamionu sam osušio stvari vrlo brzo a on

    me je učio koje su velike kompanije za transport u evropi. veliki

    putevi su kao i velike reke. šire se dugi su i snažni su. kad

    krenu preko brda prebacuju se kao veliki talasi. gledam

    za njima opijen njihovom snagom i belinom

    jednostavno i lepo. kao svetlost po zemlji

    london 19.12.1991

     

     

     

    42/3611

     

    270  krenuo sam na lutanje da ne bih lutao

     

    271  po suvom lišću koje nosi vetar kroz šumu pa na molitvu dobroti

     

    272  najteži deo posla mi je u knjižarama. propustiti kroz sebe umetnost

    drugih umetnika. nestati pred njihovim darom i vaskrsnuti u sopstvenom delu 

     

    uz zid sam hodao kao da hodam po poljima

    37. hodanje

    danas sam hodao londonom po mestima kojima sam hodao

    pre ruže. nema više lišća po drveću. to su sada samo ulice i

    visoki zidovi u luku i crnci i male japanke. u velikim gradovima

    živi ceo svet i to je savest gradova. veliki gradovi su kao dobre

    knjižare. ja sam hodao sa celom engleskom u sebi. neko ko nosi

    i odnosi. obradovao sam se kada sam video u parku golders

    hill jelene kako leže na travi po hladnoći. kao svetlost po

    zemlji. suvim lišćem kroz šumu

    london 20.12.1991

     

     

     

    43/3610

     

    273  danas je početak zime. od danas hodam za decu jugoslavije. od danas su dani duži

     

    274  hodanje je zidanje. razlozi zidanja. svrha zidanja. projektovanje

    dizanje krova. uređenje kuće. življenje u kući. nisu hodanje

     

    275  vetar je kao more sve je u talasima

     

    276  kako je drvo lepo probilo ogradu

     

    kroz sneg preko planina

    38. hodanje

    padala je kiša i duvao vetar. hodao sam od gollders greena do

    hamersmitha. tamo sam u stephenovom stanu govorio o četrdeset

    dana ruže lutanja. danas je prvi dan zime. ovu zimu prvu od četrdeset

    godišnjih doba ruže posvećujem deci u jugoslaviji. hodaću za njih. hodaću

    kroz sneg preko planina ka proleću. kada sam se vraćao bolelo me je

    koleno. bolovi su opomena nadam se da će me sve manje biti potrebno

    opominjati. danas sam hodao 23952 koraka. od danas dani

    postaju duži. suvim lišćem kroz šumu. ka pupoljcima

    london 21.12.1991

     

     

     

    45/3608

     

    277  najbolji način je želeti drugima dobro

     

    278  hodam na pašu uma da mi se srce napije vode

     

    279  da budem osetljiv i pažljiv kao moja stopala

     

    čitam prijateljima

    39. hodanje

    malo sam hodao ali sam čitao ove tekstove koje pišem

    reči se pretvaraju u glas. glas se pretvara u mir. mir u muziku

    čitam tako da me čuješ. pišem tako da me vidiš. da mi se lice

    pretvori u tvoje lice. da me osetiš u sebi. zato pišem zato hodam

    ta nežnost stopala ta kiša u vetru. boli me koleno nek bol

    nahrani zemlju. ka pupoljcima. u vedru noć

    london 23.12.1991

     

     

     

    46/3607

     

    280  polako. lako. šta možemo reći o bogu. ništa

    šta možemo reći bogu. sve govori mi marina cvetajeva

     

    nikad se i ni u čemu ne uzdaj u sebe

    40. hodanje

    hodao sam polako a tada i ljudi hodaju mirnije strpljiviji su 

    dok kupuju peciva nežno se pozdravljaju dok izlaze iz kuće. mnogo 

    je jevreja u ovom kraju londona. bacaju se bombe u podzemnoj železnici

    mala ptičica mi je prilazila jako blizu. sve više osećam ptice. razumljivo je

    ali zašto bi bilo razumljivo da su ptice simboli slobode i mira. bila je

    tako mala i živa. stao sam i okretao sam se za njom a ona je

    letela oko mene. u vedru noć. ka volji božijoj

    london 24.12.1991

     

     

     

    47/3606

     

    281  stalno sa dobrotom u sebi

     

    282  lepo čudo teškog

     

    čini dobro ne kaj se

    41. hodanje

    lako se uznemirim jer sve je tako tanano i fino beskrajno. i

    uvek da se podsećam dobrote u sebi i da budem i činim dobro

    tako i hodanjem i gledanjem i razumevanjem. da budem čvrst i

    saosećajan. da idem dalje. kao danas praznim ulicama londona na

    prvi dan božića. i lepa pegava crnkinja. sumnja me umori ljubav

    i sloboda oslobode. ka volji božijoj. ravnici holandije

    london 25.12.1991

     

     

     

    48/3605

     

    283  tunel. ući u tunel slobodno jer tunel i sam izlazi

    samo da mu poverujem jer se jedino njime i prolazi

     

    kako je to duboka patnja

    42. hodanje

    hodao sam i trčao pijan ulicama i hodnicima londonskog

    podzemlja. pijan da bih se oslobodio umornog života u sebi

    trčeći da bih stigao. na kraju blizu ponoći kada se sve smirilo

    ipak sam polako hodao. zaista ovaj svet zavisi od mene. n. mi

    se sutra pridružuje. ja je primam celu u sebe i ružu. pa mi smo

    zajedničko detinjstvo. devojčice ja i jesam dečak zbog

    tebe. ravnico. ravnici holandije. po nebu stopalima

    london 26.12.1991

     

     

     

    49/3604

     

    284  nisam više sam. u kući nas je sada dvoje. to

    vidi i sunce i mi vidimo naše senke kako hodaju po putu

     

    285  hodamo u vreme

     

    286  vunice. ramovi. prodavnica stanova. beba na grudima muškarca. skršena

    olovčica. žena pripaljuje cigaretu. dvadeset minuta je do jedan. božićne sveće

     

    287  da je sreća svaki korak

     

    288  namesto prelepe i bolne samoće i pažljivosti u njoj i sa

    njom sada i to plus pažljivost i za drugoga i pažljivost drugoga

     

    289  natašu je ujeo konj

     

    290  naslonim glavu na staklo dejvidovog starog kombija desna noga mi je oslonjena o

    natašinu i ja gledam ka plaveti i razmišljam kako da raspodelim sve ono što se događa

     

    291  izlazimo iz engleske. važno je da budem skroman i nevin. da se

    šalim i prihvatam. da se odmaram kad god mogu. budem bezbrižan

     

    292  ljubičasto nebo u vodi. ne to je tamno-plavo 

    nebo u ljubičastoj vodi. ne to ja samo gledam

     

    293  preko la manša. snaga postojanja u svemu

     

    modro vodom i dušom

    43. hodanje

    bio je lep dan. topao zimski dan. brod kreće iz engleske

    ka holandiji. sve kruži. dubina i suze dubina i mekoća. hodao

    sam sa n. sada je hodanje luk. prenošenja su uvećana. kao kad

    dubine nestaju u još većim dubinama. sve je povezano. pišem sa

    broda svima i svemu. da budem radostan i skrušen. dostojan

    n. gleda u more kroz noć. more je mirno ali nepoznato

    govori. po nebu stopalima. prilažem sebe

    la manche 27.12.1991

     

     

     

    50/3603

     

    294  gde

     

    295  pevanjem rađati svet kako su to oduvek činili pevači. pevajući ga pevajući mu

     

    296  prvi korak po tlu kontinenta. ruža ružo vodi me. ptice jutarnje

     

    297  biti čaroban na ovom svetu

     

    298  prvi sat u holandiji. nataša bere prokliće. jutro je

    sunčano kao u proleće. kanali utvrđuju um na pravom mestu

     

    299  vermerov delft. traženje prvog prenoćišta

     

    hajde sad

    44. hodanje

    kanali i ciglice i polako se šire prve latice ruže na tlu holandije

    izgovorio sam mnogo reči. reči su kao gola koža. holandija je drugačija

    kao gola koža. dohodali smo u vermerov delft. opet velika briga oko novca 

    i umor na kraju dana. hodali smo 25320 koraka. hodati i spavati. ništa više

    samo to. hodati i spavati. ništa više. samo to. hodati i spavati

    i pisati o tome.  prilažem sebe. snu i snu

    holandija delft 28.12.1991

     

     

     

    52/3601

     

    300  sam ti u meni moli se... vlažni holandski ponedeljak

    idemo dalje. ta žena takođe ide. mi ne postojimo ali postoji postojanje

     

    301  u prozoru stari čovek zakopčava manžetnu

     

    302  voda je ulje nebu

     

    303  jako puta to

     

    304  stvar ide

     

    kanali ogledala

    45. hodanje

    posle hodanja istuširan odmah zaspim. to je san pravednika

    lice mi se zarumeni od napora i koža mi se zategne od vazduha

    ovde je sve ravnica. ovde je mnogo životinja. i ovde pre svega mnogo

    biciklova. hodamo sporo ali hodamo. razgovor je između. reči ostale

    u vazduhu ušle u nečiju krv. reči koje stvaraju smeh. smeh kojim

    se lakše hoda ka umoru. snu i snu. vodom - između

    rotterdam 30.12.1991

     

     

     

    53/3600

     

    305  hodam oko roterdama. za 11 sati će nova godina

    oblačno je. pogledam i vidim cipele su mi uprljane i uhvati me tuga

     

    306  kako je drugima bilo kojim drugima

     

    307  biti ponižen

     

    308 

    ti si da. vidim to. da li to znaš

     

    309  postati nežniji pažljiviji. sa nenasiljem u svakom deliću sebe

     

    310  stojim i gledam televizore u izlogu. posle gledam

    u kolače. nije baš lako ali - čuvati tu čežnju dečiju

     

    311  potrošiću vreme ali će mi vreme dati sve

     

    312  ljudi odlaze po znanja na sveta mesta kod svetih

    ljudi u razne škole. ja odlazim po znanje u svakodnevicu u

    kojoj ništa nije sveto nego samo običan život. običan život božiji

     

    ovih dana teško pišem

    46. hodanje

    u kućama žive ljudi video sam ih danas. jednu mladu ženu

    za lavaboom. svi su prozori otvoreni i ceo dan je tmuran. ja sam

    hodao razgovarajući u sebi jer mislim da nije u redu... kasnije je bilo

    sve hladnije i hladnije. nekoliko je pataka skočilo u vodu kada sam

    naišao. ceo dan ljudi bacaju rakete žabice. evo i sada prolamaju se

    već više od jednog sata kroz celu noć. noć u rotterdamu. na

    hodanju sam bio tužan. u jednoj ulici mladići su zapalili

    vatru pili pivo i agresivno pevali. vodom - između

    kao i ovaj dan na kraju godine

    rotterdam 31.12.1991

     

     

    i

     

     

    propustiti kroz sebe umetnost drugih umetnika

    nestati pred njihovim darom i vaskrsnuti u sopstvenom delu 

     

     

    najbolji način je želeti drugima dobro

     

     

    stalno sa dobrotom u sebi

     

     

    lepo čudo teškog

     

     

    zaista ovaj svet zavisi od mene

     

     

    pevanjem rađati svet kako su to oduvek činili pevači

     

     

    postati nežniji pažljiviji. sa nenasiljem u svakom deliću sebe

     

     

    ljudi odlaze po znanja na sveta mesta kod svetih

    ljudi u razne škole. ja odlazim po znanje u svakodnevicu u

    kojoj ništa nije sveto nego samo običan život. običan život božiji

     

     

    i

     

     

    bilo je

    baš jako teško

    ali i još čudesnije

    i čarobnije nego

    što sam mogao

    i zamisliti

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    i reči se raduju jednostavnosti pisanja

    22. mart 2025.

    27502. dan mog života

     

     

    25/3628

     

    181  ne može se zaustaviti reka. vetar pogotovo. tek oblaci. postojanje tek

     

    182  avon danas skoro da ga i nema. sam mulj. dve

    ptice lete njegovim koritom kao da se vraćaju iz škole

     

    183  isambard kingdom brunel 1806-1859. jedan od graditelja mostova

     

    184  ruža je tako duga jer je ruža nepristajanje

    nepristajanje na prestajanje neprestano neprestajanje

     

    185  hodam kroz slavujevu dolinu. sledećih dva sata hodaću samo muziku

     

    pa da

    22. hodanje

    izvinjenje mi je ugrejalo srce i današnje hodanje

    bilo je sve mirno. i hod i avon i opalo lišće i jedan dečak

    sa naočarima i jedno jezero i čovek sa četiri psa i četkica

    za zube koju sam kupio. onako kakav je i sajmon. pa da

    bristol 3.12.1991

     

     

     

    26/3627

     

    186  danas mi je 42 godine. tiho oblačno

    dobio sam dva pisma od dve žene. majke - ljubavnice

    ćerke - ljubavnice. sasvim tako ljubavnice jer me ljube

    jer ljube. a ljubav je i ovo moje hodanje. negde daleko od

    poznatih negde bez razloga negde gde žive drugi ljudi koji

    ljube. već je rečeno ljubiti i hodati. hodanjem ljubiti 

     

    187  kako je lep hod. mek ne čuje se. pripojen. sljubljen sa putem putem koji mi nosi korake

     

    188  šibamo dalje kaže. kreni pa ćemo već videti kaže

     

    189  svi smo mi jedno telo konji moji

     

    190  hodam kroz reku suvog opalog lišća. svakih osam stotinki sekunde čujem šušteći korak

     

    191  kako velika toplota živi u kravama

     

     

     

     

    svi smo mi jedno telo konji moji

    23. hodanje

    idem i nigde ne stignem. tamo gde sam došao nisam

    morao doći. devojka sa psom se okrenula prema meni

    dan je bio oblačan meko tmuran. ja sam hodao polako kao

    da ne odmičem kao da sam na istom mestu a na kraju sam

    dosta odmakao. preko livade do mora. vetar je samo

    ponekad bio hladan. pa da. noć brzo pada

    bristol 4.12.1991

     

     

     

    27/3626

     

    192  oblačno i hladno. dete sam da bih uopšte bio

     

    193  kako divno smrdi farma svinja u ashton-u pored paba anđeo

     

    194  uzimam predvečerje na grudi i nosim ga uz ovu uzbrdicu

     

    195  kako je novi zid i još u izgradnji pažljivo prekriven krpama

     

    196  kaže mi malopre niče da je dublje iz vremena dolazilo ono što ga je poticalo

    na mišljenje. kažem ja sam oduvek samo pevao. moja filozofija to je samo pevanje

     

    kao okolina

    24. hodanje

    preko potoka i livada uz jezero i kameni zid gore u brdo

    na brdu crkva. neko ostavio dve jabuke uzimam jednu. već je

    noć. silazim u grad. bez razloga žurim. po ceo dan već neki

    dan mi se smrzavaju ruke. zavlačim ih u džepove i u rukave

    odmah osetim toplinu. kad završim hodanje bogme sam

    umoran. noć brzo pada. još se dani skraćuju

    bristol 5.12.1991

     

     

     

    28/3625

     

    197  nadam se da ću se brzo ugrejati

     

    198  posao koji donosi najviše para (i najviše nesreće) je izmišljanje i pravljenje neprijatelja

     

    199  posle nedelju dana sunce. sa suncem je svetlije

    i hladnije. trava je zelenija nek ga moje telo upije svog

     

    200  jedan: idem. dva: takođe. tri: nastavljam

     

    201  talasi mora i more talasa. stojim i gledam more samo

     

    202  zemljana stazica kroz travu pored mora. muškarci pecaju

    u daljini vidim mesto ka kojem idem. kako da sačuvam ovu snagu za

    neke teške trenutke. nadam se da će mi živci postati debeli kao more

     

    najlepša staza do sada u mom životu

    25. hodanje

    išla je uz more gore-dole krivudala je i krivudala je. do

    pola puta ljudi su šetali pse. do pola puta ljudi su pecali. posle

    više nije bilo nikog. kao i sve i more je bilo mirno. staza je imala

    neku podrazumevajuću mudrost. lako me je vodila lako sam je sledio

    danas je sijalo sunce. još se dani skraćuju. uskoro će početi zima

    bristol 6.12.1991

     

     

     

    29/3624

     

    203  sve je tako jednostavno a unutra to su brda mora što čuvaju vekove

     

    204  idemo sajmon i ja putem ka glastonbury brdu. na sred puta moj zaštitnik robin

    who killed cock robin

    i said the sparrow

    with my bow and arrow

    i killed cock robin

     

    205  ovce čuvaju sveta mesta 

     

    206  kad se ne podnese bezrazložna teškoća počinju teškoće sa razlogom

     

    207  svetlost vetar i ovce. trava i kamenje. okolina mi se

    daje. ja okolini. sa svetog brda brdo je jedno. ostvareno. večno

     

    a humor između

    26. hodanje

    hodali smo sajmon i ja oko glastonbury tor-a. dvanaest puta

    glastonbury je svečanost brda. samog. okruženog ravnicom. sve se

    zeleni i plavi. to je jedno od onih mesta gde si spontano naučen postojanju

    mi smo kružili. kada bi došli sa severne strane jak vetar bi nas zaustavljao

    licem u lice. jedna amerikanka hodočasnik nas je pozdravila dok se penjala

    a mi silazili. uskoro će početi zima. ako bude humora biće i toplo

    bristol 7.12.1991

     

     

     

    31/3622

     

    208  bledo sunce ponovo uranja u oblake opet je sve sivo

     

    209  jednom nogom sam u wells-u drugom u engleskoj

    ruka je otprilike na sredini i zapisuje mislim na transilvaniju

     

    210  ne žurim. pripremam se čekam doći će same prepoznaću

    ih. znam biće male i jednostavne te ljubavne pesme 

     

    211  sam sa prirodom

     

    212  kaspar david fridrich

     

    213  zašto sam ja tako nemoćan. zbog teškog ranca. ovog uspona

    samoće. prvih mesec dana hodanja ili zbog 119 meseci koliko je još ostalo

     

    214  kako je lepo na putu

     

    215  slučajno sam ga ugledao. mlad mesec kao i 9. novembra prvog dana ruže lutanja

     

    216  pada sumrak. neprimetno dolazi već je tu. ptice su na drveću

     

    napred za koracima

    27. hodanje

    u jednom trenutku krdo krava je trčalo ka reci. a ja

    sam na kraju i malo zalutao. u st. briavelsu sam teško 

    našao prenoćište. malo mesto neosvetljeno. malo mi je hladno 

    u sobi. hladno mi je u nosu i desnom ramenu koje je bilo otkriveno

    dok sam čitao on the road. danas je mesec dana hodanja. dan u

    kome sam još mnogo zabrinut oko budućnosti ruže. teško podnosim

    samoću. očekujem da mi se pridruži n. ipak samo da hodam

    napred. ako bude humora biće i toplo. napred za koracima

    st. briavels 9.12.1991

     

     

     

    32/3621

     

    217  sa prvim danom zime počeću da hodam svoje prvo celo godišnje doba za svu decu

    u jugoslaviji. hodaću misleći na detinjstvo. detinjstvo dece i svih živih bića detinjstvo svih

    početaka i ideja. detinjstvo pisanja. detinjstvo kopanja dugih kanala za navodnjavanje

     

    218  te pojedinačne ruže na hladnoći što se druže sa mrazevima

     

    219  i onda se izabere jedno mesto obično na nekoj

    padini i kaže se ovde ćemo umirati ovde će biti naši grobovi

     

    220  toplota mi je krenula kroz šake mnogo mi je tada lepše u mojoj hodačkoj kući

     

    221  sasvim je izvesno da nisam dete dečak ovo ne bih mogao činiti

    ovako se izgubiti u lepoti postojanja u lepoti hodanja i ne znajući gde

     

    222  mraz je. inje je popalo put je prazan magla je po putu. uzbrao sam jedan

    crveni šipak. investicije u razumevanje. velika količina pare izlazi iz mene 

     

    223  dve krave u magli i ja na putu

     

    224  krave muču. vidim maglu nosi vetar ka zapadu prolazi ispred mog lica 

     

    225  moje lice je raskršće

     

    226  lep crvenosivi ulični pas. okrećem se za njim on se okreće za mnom

     

    227  primetim kako lepo gledam jedno drvo

     

    228  mladi zeleni konj je došao da vidi mene a ja sam skrenuo sa puta da vidim njega

    pun je snage i lepote. gledamo se. kažem mu i neka ti život bude lep kao tvoje oči

     

    229  nadam se da mi nikada neće nedostajati reči

     

    nadam se da mi nikada neće nedostajati reči

    28. hodanje

    jedna žena  je bacila pismo. jedan čovek je u naručju nosio drva iz šume

    jedan čovek mi se izvinio zbog magle i rekao je mi velšani govorimo engleski ali pesme

    pevamo na velškom. kasnije je magla bila sve veća. i bilo je hladno. foggy and frosty. video

    sam jednog lepog konja i lepo se družio s njim. prvi dan sam ceo dan nosio rukavice. put je

    bio prazan sa mnogo farmi okolo. ovce me iz daleka primete i prestanu da pasu. ja se zaista

    krećem vidim i sam idem putem i to je sve u redu. tako i treba. samo da te sobe nisu

    tako skupe i da dođe n. napred za koracima. koracima puta ruže i lutanja

    hereford 10.12.1991

     

     

     

    33/3620

     

    230  nije sneg ali pada

     

    231  ne mogu da otkrijem zašto hodam sada kad je tako

    hladno i sivo. nemogućnost da to razumem je razlog

     

    232  retki idu sami. tim pre moram biti pažljiv i skroman

     

    233  hodam da bih prisustvovao. učestvovao u životu univerzuma

    koji vidim po ovim poljima. da bih prisustvovao lepoti (rasplakao sam se)...

     

    234  sve se zabelelo čovek hoda poljima

     

    235  kako je sve mirno pod ovom belinom i hladnoćom mraza

     

    236  greju me ptice

     

    237  o moj bože tako mnogo ovaca se zazlatilo na livadi pokrivenoj maglom i mrazom

     

    238  hodanje kroz ovu belinu koja briše granice između predmeta bilja i pejzaža

    je kao hodanje kroz nevinost. to mi daje snagu da poverujem da ću biti voljen

     

    239  ja sam besplatna umetnost šoferima na pospanom popodnevnom putu

     

    240  da ja sam samo uplašen dečak koji luta tražeći zemlju gde se neće plašiti

     

    ljubiti i ljubiti i ljubiti

    29. hodanje

    nisam znao zašto hodam tako je bilo hladno. ali onda sam zaplakao jer

    tako je bilo lepo. to tiho postojanje. te nestale granice pod mrazom i maglom

    osećao sam snagu u svojim hodačkim preponama. mnogo fazana po belim nestajućim

    poljima. mnogo beline koja nestaje u dalekom sivilu koje je tako blizu. video sam sve i

    ništa. jer hodač je pevač. kasnije sam ustopirao starog profesora iz njukastla i slušali

    smo vivaldija muziku za flautu. i sve se odigralo brzo. besplatan krevet kod stephen

    and heather. divne devojke emili i miranda i njihov otac pesnik childe roland

    koracima puta ruže i lutanja. danima što slede jedan drugi

    llangollen 11.12.1991

     

     

     

    34/3619

     

    241  žuti osušeni list hrasta leži na ledu. zeleni list lišaja plovi. ispod leda

    koji se uhvatio po kanalu. plovidba toplom vodom je lepa za gledanje

     

    242  umetnost je honesty and generosity. kad budem hodao kao da plovim reći ću

     

    243  danas hodam dolinom među planinama

     

    244  kad ovako hodam mestima u kojima nikad nisam bio za koje

    nikad nisam čuo kojima retko hodaju i oni koji žive u njima ja dolikujem

    čoveku koji voleći pripada jer stranac postaje domaćin. prilazim crkvi

     

    245  popeo sam se gore u brda neprimetno samo sam osetio više

    vazduha. brda preko puta doline mi sada dođu pod ruku. ona s jedne strane

    moja brda sa druge. polako sve počinje da se plavi. priprema se predvečerje

     

    246  i reči se raduju jednostavnosti pisanja

     

    247  a ono tamo lepo što primetih u šumi to je put

     

    248  na mostu sam reke di. sumrak je pao

     

    i want to make love

    30. hodanje

    prvo hodanje po planinama. planine su daleko i jako blizu. planine oko

    llangollena vrlo brzo se smenjuju. i reka di. i dva psa koja su lajala na mene. reka di

    je kružila oko planina u sumraku sam stajao ne njenom mostu i gledao. kada gledam

    nestanem. uveče uz kamin lepota na licima mirande i amande. i tako neka bude

    u danima što slede jedan drugi. sa poštenjem i dubokim poštovanjem

    llangollen 12.12.1991

     

     

     

    35/3618

     

    249 ugledam u daljini na padini crnog konja

     

    250  moj novi prijatelj pesnik mi kaže svi ljudi u engleskoj

    (velikoj britaniji) se dele na one koji idu u crkvu i one koji idu u kapelu

     

    hitro

    31. hodanje

    žurio sam da stignem kod prijatelja i usput sam upoznao nove prijatelje

    i stigao sam kod prijatelja. ulazio sam iz kola u kola i hodao sam između. velikim

    putevima jure mnoga kola. raskršća su velika. roj stari ragbista mi je rekao da u ragbiju

    najviše stradaju kolena. kuću u llangollenu sam zaključao i bacio ključ u poštansko sanduče

    stephen i heather su mi svojim poverenjem dali vedrinu koju sam lako preneo drugima

    sa poštenjem i dubokim poštovanjem. poskakujući smislom ka smislu

    warrington 13.12.1991

     

     

     

    36/3617

     

    251  zid. da li je zid nesloboda ili graditeljstvo

     

    252  spustim glavu i vučem se klizavim kamenom uz gradske zidove chestera

     

    253  dete se izgubilo. dečak je pobegao. mladić se potuca. čovek luta

     

    254  ja sam srednjovekovni mladić koji se muvao po

    gradskim zidinama u zimskim danima tražeći plave ruže

     

    gradom

    32. hodanje

    jedan grad i njegove zidine okolo. jedan stari grad i potpuni ugođaj da

    sam srednjovekovni mladić pun religijskog bola ispunjen širokim svetlosnim

    poljima izvan zidina grada. jedan mladić štaviše jedan stari grad. tako je to bilo

    štaviše bilo je hladno. sasvim dovoljno da razumem mudrost je preživljavanje teških

    trenutaka. poskakujući smislom ka smislu. u svako doba dana i noći jednostavno

    warrington 14.12.1991

     

     

    i

     

     

    sasvim je izvesno da nisam dete dečak

    ovo ne bih mogao činiti ovako se izgubiti u lepoti

    postojanja u lepoti hodanja i ne znajući gde

     

     

      primetim kako lepo gledam jedno drvo

     

     

    nadam se da mi nikada neće nedostajati reči

     

     

    hodam da bih prisustvovao. učestvovao

    u životu univerzuma koji vidim po ovim poljima

    da bih prisustvovao lepoti (rasplakao sam se)...

     

     

    video sam sve i ništa jer hodač je pevač

     

     

    dete se izgubilo

    dečak je pobegao

    mladić se potuca

    čovek luta

     

     

     mudrost je preživljavanje teških trenutaka

     

     

    kako ljudima preneti informaciju o

    ne-ljudima. o lepoti i važnosti ne-ljudskog

     

     

    tada hodam kao da me neko

    nosi kao da lebdim iznad zemlje

    i ja počinjem da pevam. pevam 

    dugo i pevanjem se molim

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    uspeo sam da te

    deset godina strujim 

    bivam pevam stvaram

    hodam ljubim vaskrsavam

    ali to znam tek od kada sam

    uspeo da te stvorim i porodim i

    ta briga da uspem da te stvorim

    i porodim je do kraja svakog

    dana deset godina bila

    najteža stvar. hvala ti

    ružo lutanja

    hvala

    ti

     

    bog

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    i tako je svaki korak grančica u toj svetlosnoj vatri

    21. mart 2025.

    27501. dan mog života

     

     

    12/3641

     

    97  sunčano hladno jutro reči mi ćute

     

    98  čoveče to je ono. sunce. otvori se ceo predeo. izlazim iz krivine sve

    je unaokolo krug bacam pogled po njemu i hodam na putu sam. zastanem

    izvadim svesku otvorim polako penkalu i sve to zapisujem. no comment

     

    99  tabla za west challow pala u travu

     

    100  ostaje mi samo da vičem hvala hvala hvala

     

    101  pita me seljak iz sparsholta da li sam francuz i ja se zamislim ko sam

    pre svega izvesno je da sam sada englez. takođe je izvesno da potičem iz

    najranijeg paleolita 700 000 - 3 000 000 godina unazad. takođe je tačno da sam

    onaj koga privlače drugi. ja sam vojvođanin a to znači srbin mađar rumun rusin

    slovak hrvat ciganin nemac jugosloven jevrejin albanac crnogorac rus grk poljak...

     

    102  uspinjem se polako i gledan ptčicu kako leti ka brdu. ptice

     

    103  sada su me pitali da li sam nemac. stojim ispred paba rose & crown

     

    104  selo achbhry. tipično za život u malim mestima osim

    što su mala je i to što u njima živi tipičnost malih mesta

     

    105  stojim iznad autoputa m4 (london-bristol). uvek sam voleo da stojim iznad puta

    jer to znači da je daljina i tamo i tamo. sad idem u bristol po prvo post restant pismo

     

    106  just go on son 

     

    107  stao je jonathan. dobro prijateljstvo. ron. jonathan. let's go boys

     

    108  stvarno - stiglo pismo. da ima u tom pismu nežnosti. nikako da izađem iz grada

     

    109  na kraju dana pun mesec

     

    još jedan prijatelj sa puta

    11. hodanje

    još jedan prijatelj na putu jonathan i prvo pismo koje sam dobio u bristolu

    ima neke sreće u tom putu u tom bivanju na putu. idem. idem. idem. zaista je

    to sreća. hodam hodam ćutim i gledam i malo spavam zadremam od uživanja

    predvečerje je crveno od velikog sunca na zapadu i plavo od punog meseca

    na drugoj strani. onako kako je i travama. neka bude i mojim koracima

    salisbury 20.11.1991

     

     

     

    13/3640

     

    110  noćas sam kriknuo u snu. kad sam se probudio ležao sam na leđima

    stegnutih šaka na grudima. strah od rane smrti dok sam još bio beba u povoju

     

    111  ptičice se greju na dimnjacima. zove me ova drvena ograda da se naslonim

    malo na nju ogrejem leđa i gledam u pravcu (još 10-tak kilometara) stonehenge-a

     

    112  da napišem rečenicu u svoj njenoj jednostavnosti trinaestog

    dana hodanja. da li ću se ikada načuditi koliko je nebo veliko

     

    113  oni koji me vide (kako hodam) mi veruju

     

    114  bez obzira na realnost nemojte se igrati 

    realnosti. ne verujem da je čovek biće koje ubija

     

    115  utučen sam zbog nasilja u jugoslaviji. potrebno je (ako mogu) da se podignem

     

    116  dva minuta do podne. ugledao sam ga. to sunce na zemlji

    hodočašćima sijaju sveta mesta. sveta mesta su i načinjena da bi im 

    se hodilo i dolazilo. i tako je svaki korak grančica u toj svetlosnoj vatri

     

    117  13:51 evo to je taj hod kad samo hodam. to je bilo to pravo. sada ga treba opet dobiti

     

    118  dve veličanstvene ruže tri pupoljka i jedna procvala u middle

    woodford. prilaze dve učiteljice pitaju me šta radim pišem o ovim ružama

     

    119  stojim i družim se sa crvendaćem. skakuće sa grane na granu za mene i peva

     

    120  ova dolina je mnogo više dok je preleće ovaj fazan

     

    121  kad padne veče putevi postaju vlažni

     

    122  ulazim u salisbury iznad planina predvečerje treperi u crvenilu

     

    taj čovek na putu sam ja 

    12. hodanje

    tihi seoski putevi kroz šumu. majke razvoze decu iz škole. uloženi

    trud u sreću porodice. napor mi se pruža duž nogu. osećam ga u preponama

    žulj je ceo dan radio. prisutan sam i odsutan sam. molim se. gledam i ne gledam

    predvečerje pada brzo. kasnije grejem puter u džepu farmerica. sve više primećujem

    ptice. neka tako i bude. neka bude i mojim koracima. u svim danima koji dolaze

    salisbury 21.11.1991.

     

     

     

    14/3639

     

    123  danas je oblačno i toplije. ne zebu mi ruke. gde 

    god mogu hodam po travi jer od samog početka žulj radi

     

    124  laraine stewart kod koje sam bio dve noći na b&b kaže da nikada nije čula

    za jugoslaviju i njene delove o kojima se sada tako mnogo i stalno govori na svetskim

    vestima. da li to znači da se samo hiljadama mrtvih plaća cena svetskoj javnosti

     

    125  hodam onoliko da bih jednog dana mogao

    živo reći svaki je korak važan. sada samo to slutim

     

    126  nisam odoleo ovom putu skrenuo sam s njim

     

    127  ipak na kraju krajeva zašto i to ne reći. uostalom da budem sasvim

    iskren jer i to se ponekad mora biti što bi se reklo ništa ne košta ili barem to ne boli

    podrazumeva se da se niko ne mora sa mnom složiti barem se to podrazumeva...

     

    128  to znači da ste prepešačili 10 km i 32 m i da je 13:25 u selu coombe bissett da

    je petak da još niste kupili the european i da možete nastaviti dalje gospodine mandiću

     

    129  spavao sam u kolima. bilo je toplo prvo sam gledao a posle kao 

    dete sada sam opet na putu. desno stopalo mi je rastureno od žulja

     

    130  ono da budem sasvim iskren je bilo mislim da sam zaslužio da budem voljen

     

    nisam odoleo ovom putu skrenuo sam s njim

    13. hodanje

    bilo je oblačno. ja takođe. ono ništa. jako obično. jedino me je žulj boleo

    toliko obično da se ne pamti. sada sam u dorchesteru u pabu kraljevski hrast

    petak je. šta ja radim ovde. kao mačka tu sam da bih tu bio. tu sam da bi to

    nekad neko video. u ovoj velikoj sobi uz televizor i strašne prizore iz jugoslavije

    u svim danima koji dolaze. voleo bih dane u kojima nema ubijanja to

    dorchester 22.11.1991

     

     

     

    15/3638

     

    131  lepo je kad prelazim veliku raskrsnicu. kad opasnost vreba sa svih

    strana a ja sam pažljiv i opasnosti nema nego je baš u njoj sigurnost

     

    132  idem da nađem alisonin prsten ona ga je izgubila na chisel beach kada je bila devojčica

     

    133  stao mi je brian moser slušali smo štrausa. pevala je jessye norman

    brian je rekao pogledaj to je najlepši pogled na svetu. atlantik. bio je obasjan

    suncem onako kako ga je video i rembo. briane jeste to je najlepši pogled na svetu

     

    134  pene se okeanski talasi. moja penkala. oslonjen o ogradu gledam i pišem. vetar treperi

    po listovima sveske. isprazniti svoju glavu. biti okeanom. veličinom. u njoj. ona u meni

     

    135  alison našao sam jedan zamršeni najlon na plaži sad ću ga

    razmrsivati. odmrsiti čvor. ne seći. držati ga u ruci. predati mu se. strpljivost...

     

    136  trava formira putić

     

    137  putić vijuga do st. chatherine's chapel vija se po brdovitom zelenilu

     

    138  vijati se. kad odrasteš ta reč nestane

     

    139  idem po sredini puta. kapnem tri kapi mastila na asfalt sebi za radost

     

    140  plešem putem. vidim svod nebeski. tako gradim hram nad evropom. ružin hram

     

    141. idem do briana mog trećeg prijatelja sa ruže lutanja

     

    142  u jednom trenutku dok mi je pisao svoju londonsku adresu

    agamemnon road 20 brian i ja se prepoznajemo jer ja sam živeo u 18

     

    hodam da nađem alisonin prsten

    14. hodanje

    ta velika voda atlantika. beskrajno veliko i veličanstveno beskrajno

    sreo trećeg prijatelja briana. prvi put sam hodao sa punom posvećenošću

    na kraju hodanja sam plesao po putu to je ono što zovem umetnost. voleo 

    bih dane u kojima nema ubijanja to. to što se zove osmeh na usnama

    dorchester 23.11.1991

     

     

     

    17/3636

     

    143  ne mogu da uđem u trag misli koja me je uznemirila

     

    144  tek u velikom rasponu svaka tačka postaje presudna

    tek u rasponu velikog dela svaki detalj je lep po sebi

     

    145  dan je tek počeo a sve već nestaje u neprimetnom sivilu. ulaženje u to sivilo pejsaž

    i kraj koji nikada nisam video sve to tako blago plaši i tiho privlači. to neprestano odlaženje

    dalje i dalje pravo u krug u spiralu u korake u maramu ove žene koja me je mimoišla

    automobilom. odlaženje pod toplu maramu u miris kose te nepropadljive trave. i dalje

     

    146  kako je lepo crno perje ova tri gavrana

     

    147  kaže se bloody monday

     

    148  stavim papirnu salvetu pod kapu na uvo jer ga baš duva

     

    149  vetar udružen sa kamionskim vetrom i oboriše me na zemlju

     

    150  crvena duša crvendaća preleće put

     

    misty

    15. hodanje

    misty. kako je počeo tako je i završio ovaj misty dan. samo ćutim. podnosim. tužan

    sam zbog svojih slabosti. kupio sam zarezač. ništa nije bilo i ništa nemam da napišem

    mada se u ovakvim danima kriju dublji razlozi. idem ka land's endu. u maglovitom danu

    nestaju emocije. to što se zove osmeh na usnama. to što se zove spas svih

    exeter 25.11.1991

     

     

     

    18/3635

     

    151  nedostaje mi muzika. pogotovu ona velika. takođe mi nedostaje više

    dnevnog svetla za crtanje. voleo bih da crtam ujutru ali ujutru treba poći

     

    152  velika izloženost. malopre lepota puta

     

    153  osim što je važno da budem pažljiv važno je da pažljivo

    raspoređujem svoju snagu. dugih je 10 godina preda mnom

     

    154  zamor u nogama telu i mislima. i snaga koja bi još

     

    155  uveče i noću potrebna mi je kuća. negde gde mogu da budem

    sam gde mogu da se smirim ugrejem uvučem u sebe preživim

     

    kako da preživim

    16. hodanje

    eto to je to. hodam da bih preživeo. hodam a ne znam da li ću. ali hodaću. tako

    sam i danas. predeo je bio lep pružao se smiren dalek i širok. kao da nagoveštava

    okean. to što se zove spas svih. raznežile su me cipele kad sam ih pogledao

    redruth 26.11.1991

     

     

     

    19/3634

     

    156  kako izdržati spasiti se preostati

     

    157  mišija rupa se zove zbirka pesama milovana

    danojlića. šta ja radim ovde se zove knjiga brus četvrtina

     

    158  ići do kraja. to sada i radim idem do land's end iako vidim da ništa

    neću videti. na kraju zemlji se ne vidi ništa od magle a verovatno ni inače

     

    159  suština je u podnošenju suštine. more galebovi talasi šum

    talasa kaplje magla. stojim na pontonskom mostu iznad mora

     

    160  da li je to snaga talasa ili njihova lepota

     

    161  kako god da uzmem ja osećam krivicu. zato

    tu i jesam da bih je podneo i možda prepoznao

     

    162  magla se digla vetar je stao sve ima svoju meru. već

    nekoliko dana moja odlična penkala zakazuje. nešto neće 

     

    163  možda i jesam rođen da bih teško živeo i o tome pisao. možda i

    za sve one kojima je život neće me život pa to ti je. a hteli bi a on ih neće

     

    164  ima ima radosti u telu koje hoda. kad se sve zamori u glavi u budućnosti a ono ide ide

     

    165  u putovanju živi vetar koji duva kroz putnika i

    raznosi ga. treba da se naučim da podnosim razvejavanje

     

    166  ja putujem a bojim se

     

    prasne talas o stenu

    17. hodanje

    gledao sam talase i galebove na vetru i moćno stenje kako se nosi sa snagom

    okeana. trava je bila meka zemljane staze čiste. kasnije se i magla digla. bio sam

    miran i strpljiv i osećao sam tu krivicu. kako da podnesem sve to što me okružuje

    kako da sebe podnesem. galebovi su tako mirno ležali na stenju a perje je treperelo

    po njima. raznežile su me cipele kad sam ih ugledao. uz njihovu pomoć da preživim

    redruth 27.11.1991

     

     

     

    20/3633 

     

    167  kada sam izašao iz prenoćišta bio sam radostan

    dan me podigne svojom svežinom a hod me učini slobodnim

     

    168  hodam na različite načine nekada me hod vodi a nekada

    vodim ja njega. ovaj malopre je bio smiren i toplo religiozan

     

    169  kako mu griva leti na vetru kako se sporo...

     

    170  vraćam se da bih nastavio dalje. zemlja liči na nebo. zemlja 

    se pruža i nebo se pruža. svuda na zemlji je nešto i svuda na nebu je

    nešto. oni se ugledaju jedno na drugo kao ljubavnici zagrljeni odmaraju

    se jedno u drugome. razmenjuju snage. zemlja nebu nebo zemlji

     

    gde god stavim nogu zemlja je

    18. hodanje

    put se kreće gore dole na ovu i onu stranu i stalno ide napred

    tako se osećam i ja. jednostavno u jednom trenutku imam snage

    i vere u drugom ih nemam. menjam mesto svaki dan. to mi sigurno

    uzima snagu a da ni ne znam. uz njihovu pomoć da preživim

    ove kasne jesenje i zimske dane

    bristol 28.11.1991

     

     

     

    21/3632

     

    171  pokušavam da vidim sebe. i ne vidim dalje od nosa. krećem

    se to znam. ali to ne vidim. osećam pre svega samoću i nemoć

     

    172  sve je u redu za sada. zašto onda nisam srećan i zadovoljan

     

    173  kad mladi planinski vetar krene da prvi put vidi more

    kada ljudi ne razumeju jedni druge ali stalno govore. kada

    jedan žuti opali list uz pomoć vetra prođe pored mojih koraka

     

    174  vraćam se istom stazicom. malopre sam je crtao sada samo

    hodam. uskoro ću ugledati onaj lepi most visoko između stena

     

    175  kada bih mogao da izdržim sve i podnesem

    sve na ovom mom božijem lutanju. kako da izdržim

     

    176  mučim se bez žene

     

    177  ceo dan gledam obalski mulj reke avon. mulj je travestit. da li je zemlja ili voda

     

    178  nejak sam

     

    korak po korak

    19. hodanje

    korak po korak i hodanje ide i ne ide. muči me samoća. muči me seksualnost

    muče me porazi. muči me neizvesno oko uslova za ružu. muči me ljubav neuspesi

    sa vesnom milović. mučim se jer ne znam kako da uradim ružu lutanja. šetnja je inače

    bila lepa uz reku avon. ove kasne jesenje i zimske dane. hteo bih je hteo bih je

    bristol 29.11.1991

     

     

     

    22/3631

     

    179  hodam sa sajmonom sa druge strane reke avon. posle hodamo

    slavujevom dolinom i prelazimo preko clifton bridge. druženje - hodanje

     

    michael and patricia

    20. hodanje

    michael and patricia jean paul belmondo - jean seberg. ferdinand

    pierrot - marianne jean paul belmondo - anna karina. bonnie and

    clyde faye dunaway - warren beatty. to su oni. jedna i druga noga

    muškarac i žena. zajedno u akciji akciji života. noć za dan. putem

    putevima. hteo bih je hteo bih je. nežno i jednostavno

    bristol 30.11.1991

     

     

     

    24/3629

     

    180  taj užas od paranoje. taj strah od drugih.

    taj uvid da je najviše razloga da se plašiš najbližih

    a odkuda su najbliži u našoj blizini nego našim izborom

    znači razlog za strah je u nama samima itd. ali pomogli

    su mi lu rid tom vejts bob dilan i sajmon & robin sa

    kojima sam hodao oko ponoći

     

    da li sam mogao znati

    21. hodanje

    ipak mislim da nisam mogao znati da će mi toliko snage odnositi

     sukobi sa najbližima. da će me današnji telefonski razgovor toliko

    rasturiti kako je to stari umor. nisam mogao da hodam. samo malo

    oko ponoći. nežno i jednostavno. onako kakav je i sajmon

    bristol 2.12.1991

     

     

    i

     

     

    plešem putem

    vidim svod nebeski

    tako gradim hram

    nad evropom

    ružin hram

     

     

    i

     

     

    na kraju

    hodanja sam

    plesao po putu

    to je ono što

    zovem

    umetnost

     

     

    i

     

     

    suština je

    u podnošenju

    suštine 

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    ruža lutanja

    20. mart 2025.

    27500. dan mog života

     

     

    miroslav mandić

     

    ruža lutanja 1

     

    10 godina hodanja evropom 1991-2001

     

    lutaću jer je ruža lutanja

    molitva. molitva ružinoj lepoti

    mudrosti puta i erotici lutanja

     

    primetim kako lepo gledam jedno drvo

     

    ovu knjigu posvećujem

    kaji vesni nadi nataši alison miri ksenji sanji

    nini radi dolores ivani narcisi slobodanki agnješki đu

    jeleni agati ireni miri aleksandri jessiki mariji lubi lidiji

    veri ani vesni vladici branislavi mirandi mirreili jeleni

     

     

    slovo postade telo da bi se proslavilo telo…

    grigorije palama

     

     

     

    1/3652

     

    zlatno cveta drvo spasa

    1. hodanje

    mirno je. kuće nebo i drveće. pili smo vino i pojeli 

    hleb kao što sijaju reči sijaju odblesci prozora u vodi

    nisam potrošio ni peni. dok ovo pišem sa mnom su nataša

    i edin nebo je plavo mesec mlad. biti dobar na ovom svetu

    london 9.11.1991

     

     

     

    2/3651

     

    vilijem blejk ludvig vitgenštjn i vetar

    2. hodanje

    sedam belih ruža na vitgenštajnovom grobu

    predvečerje je hladno. neko stalno donosi ruže

    predvečerje se spušta. dugo sam stajao nad ludvigovim

    grobom. počela je ruža zakrivljuje se prva latica. držim ovaj

    blok i nagnut pišem. hladno mi je na rukama. stojim. biti

    dobar na ovom svetu. otvoriti se zemlji da me hrani

    kembridž 10.11.1991

     

     

     

    3/3650

     

    baš tada ako mi se da

    3. hodanje

    veliki umor i očaj to je moje današnje hodanje

    ostavljen lutanju. da se pomirim. nek bude šta bude

    ne znam kako da rešim mnogo stvari. ali baš sada

    samo bih spavao. nastaviću ka ljubičastom nebu

    otvoriću se zemlji da me hrani. hrana je tajna

    golders green 11.11.1991

     

     

     

    4/3649

     

    1  samo velikom pažljivošću

     

    2  snom. valovito-proći kroz 10 godina

     

    3  tunelom hodam ka otvorenim poljima londona

     

    4  vetar mi rashlađuje potiljak

     

    5  ja sam gospodin pod oblacima

     

    6  9 veličanstvenih konja

     

    7  jutro ruže. kako doći do cilja koji se danas četvrtog dana zove još 3649 dana

     

    8  spava mi se

     

    9  pada lišće. kako da ne budem sretan

     

    pre bih spavao nego što bih hodao

    4. hodanje

    duva jak vetar. polja brda. hodao 14,8 kilometara. fotografisanje

    2.00 funte hleb puter sir sok 2.95 funte. soba 28,5. na ružu sam

    poneo 8500 nemačkim maraka i 190 funti. vetar me je produvao

    ice i glavu. ja sam u stvari u šoku. iscrpljen. planirao sam ružu

    lutanja na sasvim drugi način. oči su mi teške i već spavaju

    teške i pune bola. hrana je tajna. oblaci su talasi velika voda

    datchet 12.11.1991

     

     

     

    5/3648

     

    10  osećanje velike izloženosti sa malom temperaturom

     

    11  smisao je da samo postojim a to je tako teško

     

    12  u jednom trenutku bio je smiraj. na ulici smo bili samo dečak i ja

    on je sedeo na naslonu autobuske klupe a ja sam uzimao reč over sa zemlje

     

    13  nebo u predvečerje sa istočne strane se tako smračilo da mu se divim i da ga se plašim

     

    14  ako bih uspeo da mislim samo na današnji dan

     

    15  mir oko mene ublažava mi osećanje krivice. kriv sam ali ne znam zašto

     

    16  neba je uvek više od svega ostalog

     

    17  ovoliko labudova nisam video nikad. bele se na modroj vodi

     

    18  hodam po mraku putem kojim nisam hodao 

    nikad ono što sam video danas neću više videti nikad

     

    19  noć je. gledam u reku. crna je kao ulje. nebo je svetlije. smisao

    živi u besmislu. kupio sam dobru kapu sad mi samo još nos curi

     

    kad kažem da mi nije lako zaista to kažem

    5. hodanje

    spavam. sam. zabrinut. doručkovao sam i vratio se u sobu

    da malo pišem ali sam odmah zaspao. jedino mi je u spavanju

    dobro. hodao 14609 koraka. nebo dominira. tako se smračilo tako

    je veliko. plavo i plavo je. zaustavljen sam. patim se. osećam se

    nesposobnim da na ovaj način izvedem ružu lutanja. pokušavam da

    pronađem oblik. oblaci su talasi velika voda. velika voda je smisao

    datchet 13.11.1991

     

     

     

    6/3647

     

    20  najsuroviji ljudi na svetu su konformisti

     

    21  gde da krenem. svejedno je. bilo gde da budem ostaće svugde

    sve isto ostaće isto pitanje. i zbog tog istog polako se krećem

     

    22  jutro me kupa mogućnostima i svežinom

     

    23  okrunjene cigle u zidu. cigle boje cigle

     

    24  od radosti se ljuljam u hodanju. idem negde. bilo gde

     

    25  ni po čemu sunce ne blješti kao po putu (i krovovima)

    put se preda mnom pretvara u slivenu svetlost kojom hodam

     

    26  zastao sam da pogledam ruže. majku mu zaista su lepe lepe bez razloga

     

    27  lišće se još zeleni i već pomalo zlati u drvoredu pored temze. temza teče sporo. ravnica

    je spora stvar. sada me je primetio onaj pas kako stojim nasred mosta i počeo je da laje

     

    28  danas hodam za danila kiša. kad to kažem onda to i činim. nogu pred nogu

    preko temze ka starom vindzoru sa puno vode u oblacima i kišom koja još ne pada

    hodajući za danila hodam za po-etiku lepog. lepo koje je ništa i nije ničije. lepo koje jeste

    ali je samo pesma. u srcu ili na usnama. sve i ništa kako je već kome drago. hodam ne

    znajući gde ću danas stići ali gledam ovo cveće u nečijem vrtu i odlazim. cvrkuću ptice

    iznad mene iz mene izlazi sreća za nekoga negde. danilova lepota. danilovo detinjstvo

    kišovi jadi po nežnosti. hodam za danila i mislim na rastka i crnjanskog. i svi su

    nekako teško živeli. šimić i kosovel i kamov i koder i kostić

     

    29  perem pljuvačkom prste uprljane zemljom kojom sam crtao današnje trave

     

    30  tišina u parku opominje da je mir mera stvari

     

    31  kroz drveće ugledam kupolu nekog hrama

    a za par koraka vidim to je svetlost ka horizontu

     

    32  napao me pas. veliki žuti bokser. drhte mi noge i ruka koja sve to

    zapisuje. to je mesto prijateljske polemike sa anrijem bernardom levim koji

    kaže da plakati dok se piše jeste najgori način da se postigne plakanje

     

    33  ipak otresam noge da strah izađe iz njih

     

    34  izašao je mesec još je dan. bela četvrtina meseca

     

    35  sigurno je da tražim ljubav i sigurno je da sam sada sam

     

    danas hodam za danila kiša

    6. hodanje

    bilo je lepo današnje hodanje. ali onda ta skupa prenoćišta

    to me udara po ušima da ne znam ko sam. kad dođem u sobu

    počinjem da pišem. crtam. hodao 28343 koraka. nisam zadovoljan

    svojim radom. možda. tišina u sobi. remeti je avion i moje pero

    velika voda je smisao. hvata me san ispuštam tekst

    suninghill 14.11.1991

     

     

     

    7/3646

     

    36  od brige mi gusto u glavi. mislim lutam šta je smisao moga hodanja

     

    37  hodam a ne vidim izlaz teško podnosim ovo bogatstvo

     

    38  vrtim se u krug. sada sam gde sam i sinoć bio. veliko poništavanje

     

    39

     

    40  stalno razmišljam o porazu. možda je zadatak ruže lutanja da bude poražena da

    priznam poražen sam moja ideja nije bila dobra ili ja nisam bio dovoljno dobar za ideju

     

    41  izašao je mali tekst o meni u the europeanu ali tu je tako mnogo netačnosti to boli

     

    42  toliko mi je godina

     

    43  ugledao sam crvendaća

     

    44  ja sam pre svega podbarski. pa slavijaški. pa mojih prijatelja. pa panonski. pa

    novosadski i beogradski. padunavski. pa srpski i hrvatski. pa jadranski i užički. pa evropski

    pa životinjski i biljni. pa dečački. pa zemlje vetrova i voda. pa nijansama univerzuma i božji

     

    45  posle tri sata hodanja šake mi padnu na kolena kao da mole

     

    46  da li sam ja iznutra spreman. tri godine sam pokušavao da stvorim uslove i

    uverim druge u smisao ruže lutanja. jedino za šta nisam imao vremena bio sam ja sam

     

    47  počinju i žuljevi. ranac mi je jako težak. besmisleno

     

    48  kako se grčevito borim i ništa. rešenja nema

     

    hej koja je to samoća

    7. hodanje

    ranac je težak. teško je hodanje. dobio sam žuljeve i teško

    mi je pisanje. sve je besmisleno. borim se sa vetrovima. sve je teško

    težak sam sam. da li se mogu izvući. u čemu je stvar. previše hteo. da 

    li sam lud. u sobi sami soba i ja. hvata me san ispuštam tekst. i ovo veče 

    reading 15.11.1991

     

     

     

    8/3645

     

    49  ja sam pesnik vilijem blejk

     

    50  hodam sporo ranac mi je u hotelu. usporavam žulj. vratni mišić

    ipak boli. to je samo opis. dokumentarizam o onome koji je krenuo

     

    51  moje jučerašnje beznađe beznađe je bilo ogromno nepremostivo. to 

    je velika samoća po leđima. to je priznanje svoje sopstvene gordosti od koje

    nemam ništa nego samo patnju. to su sumnje u ispravnost samog semena

    ruže lutanja. ali zašto onda sve ovo činim. kad bih to znao kad bih to znao

     

    52. jutros za doručkom mi je pomogao ron. pre nedelju dana mu

    je sud oduzeo kuću i dodelio ženi. sada je u ovom jeftinom hotelu. sa

    uživanjem je gledao i pričao o ruži. nemoj stati rekao mi je. hvala ti ron

     

    53  hodam. malo žurim da bih se ugrejao. četiri cigle su se srušile sa zida

    ova pogurena baka ima lepe oči. spušta se veče. ovo je predvečerje. nema vetra

    preostalo lišće po drveću stoji kao da će ostati zauvek. baš mi je mnogo pomogao ron

     

    54  preneću u ove brojeve kontinuitete i oni će mu ga čuvati i praviti ako

    zastanem oni će nastaviti. oni su ta priča. nepoznata. priča koja se priča

     

    55  ekonomija je manipulisanje sa resursima. ali 

    ekonomija nije resurs. novac na novac je resurs recesije 

     

    56  zemlja je podeljena a i nebo dele. reke i mora su

    podelili ali. ali se ali ne može podeliti. ali je jedno. ali je ali

     

    57  presijava se mastilo pod uličnom svetiljkom

     

    58  spuštam se ka temzi. koliko ću mostova preći za 10 godina

     

    59  otac i sin se vraćaju kući. drže se za ruke

    hodaju isto. pažljivo oko ipak vidi dečak hoda kao srna

     

    60  podignem jednu grančicu i već je sat jedan blago trljam. osetim žulj kuca

     

    61  ogroman lav u redinškom parku. gleda me. moj zaštitnik za prvu godinu ruže je vrabac

     

    62  stojim pod lavom to je ogromna snaga ali pod njim su spiskovi

    mrtvih. uvek ti spiskovi koji su dali svoje živote za svoju zemlju. koliko

    više spiskova toliko je lav moćniji. a živi lavovi žude za mirom i snom

     

    63  stojim pred izlogom i gledan spot tine tarner. subota je. imam gde

    da spavam i zato sam bezbrižan. uživam u ulici. ulice su kuće putevima

     

    ron čovek koji me ohrabrio

    8. hodanje

    jutros za doručkom ohrabrio me je ron pedesetogodišnjak

    j. ron corrigan. ispavao sam se a ranac ostavio u hotelu. na trenutak

    sam se lepo osećao. prenoćište je najvažnije. malo sam se podigao

    poželeo sam da se javim prijateljima blag. i ovo veče. i sve

    dane i sve noći da budem blag

    reading 16.11.1991

     

     

     

    10/3643

     

    64  počinjem da hodam readgway putem. sporim putem. dovde me je dovezao ron

    kada smo se rastajali dao mi je fotografiju svog malog sina andrew. sad je andrew moj sin

     

    65  ptice vetar put se tegli ka brdu i vuče svojom dužinom

     

    66  proslaviti lepotu

     

    67  ovo je zemljani meki put. ćutim i idem to je ta proslava. voleo bih da dugo živim

     

    68  objasni mi šta je to postojanje. kako hoda ovaj mali stvor ovim tvojim putem ka tebi

     

    69  čujem svoje korake znači nisam sam

     

    70  ovaj čuveni put je blatnjav. pravi seoski kao što ih je

    po celom svetu. to je onaj isti miris mokre zemlje i trave 

     

    71  blatnjavi put me uči pravom hodačkom ritmu

     

    72  uzbrdica = slope uzbrdo = uphil

    slope of water on the slope

    downhill = nizbrdica

     

    73  stari putevi su prazni. napušteni. svi idu novim putevima. stari

    putevi čuvaju stare nekadašnje mlade priče. vidim tragove konja. ipak je neko

    skoro prošao. sada smo ovde samo ja i jedan gavran koji se polako probija kroz vetar

     

    74  put se pruži ovako

     

    75  kako vetar duva. pita me hoćeš li da pozdraviš nekog

     

    76  sada je put zatravljen i utaban tako da je veliki ugođaj

    hodati. hodam neprestano 3.5 sata. sada već osećam

     

    77  opisujući sebe opisujem njega

     

    78  kiša

     

    79  podignem moju desnu šaku da sa moje leve zapadne strane

    klizne zapadajuće sunce niz moje prtse tamo ka istoku. u malim

    količinama i neprimetnim gestovima je velika budućnost svakodnevice

     

    80  pročitao tekst žak le gofa bez granice iz književne reči i bacio ga po engleskom

    starom putu. tekst na srpskohrvatskom pisan na italijanskom objavljen na francuskom

    iz teksta mi je ostala slika srednjovekovnih šuma koje su bile isto što i ranije pustinje

     

    možda u jednom trenutku

    9. hodanje

    možda u jednom trenutku hodam onako kako je trebalo da hodam

    to je onaj trenutak u kome postajem čovek koji hoda. jedan čovek pod

    svodom nebeskim pevušeći putevima zemaljskim. a u jednom trenutku tako

    hodam. pevam i pevam. doista. dosta. sve je rečeno. i sve dane i sve

    noći da budem blag. blag svetu i da svet bude blag meni

    wantage 18.11.1991

     

     

     

    11/3642

     

    81  danas ću prvi dan hodati po kiši. zavući ću se u svoje odelo i ćutaću

     

    82  razlog ovako usamljeničkog hodanja u utorak pre podne je u neodgonetljivosti razloga 

     

    83  sledim svoj potok koji se sliva niz asfalt. on pravi tako lepe talase

     

    84  huk vetra zaista kao da se valja ogromno more iznad mene

     

    85  sve je samo život i smrt (dok gledam bogatstvo grana koje

    rastu) pišem nagnut nad sveskom nasred puta. pristaje auto sa

    starijom ženom kroz prozor mi pokazuje rukom hoću li tamo

     

    86  kako se ono kaže svi ljudi neka budu u toplim domovima

     

    87  hodam sporo uzbrdicom i gledam u drveće i žbunje gledam u to

    sivilo kišnog dana gledam u te čudesne doline i možda na trenutak naslutim

    šta je to sve. sve je na ovom svetu. ali to je samo trenutak i posle je opet isto kao pre

     

    88  mislim da je bogu milo što sad hodam. i njegovoj

    prirodi je milo jer je sada po ovom nevremenu sama

     

    89  malopre sam rekao sebi ti si srećan čovek kad su ovoliko lud

     

    90  hajde sad grej me moje telo

     

    91  hodam po blatnjavoj beloj kredi od koje su oni ispisali belog konja. sad u meni pleše bog

     

    92  hodam ka njoj ona je u meni

     

    93  ovo što radim je velika umetnost. samo vetar

     

    94  bože daj mi da budem taj jednostavni radosni pevač

     

    95  kada sam ga ugledao zabeleo se u sivilu zatravnjene kosine. wonderfull life

     

    96  u oku belog konja je sada voda od kiše

     

    velika umetnost samo vetar

    10. hodanje

    kako je danas duvao vetar. kako je bilo teško

    čista umetnost. umetnost u hodaču. postojanje

    postojanjem pisanju u slavu. pisanje postojanju

    vetar duva. duva. blag svetu i da svet bude

    blag meni. onako kako je i travama

    wantage 19.11.1991

     

     

    i

     

     

    ron

    čovek koji

    me ohrabrio

    8. hodanje. jutros za

    doručkom ohrabrio me je

    ron pedesetogodišnjak

    j. ron corrigan

     

     

    i

     

     

    ovo

    što radim je

    velika umetnost

    samo vetar

     

     

    i

     

     

    bože daj

    mi da budem

    taj jednostavni

    radosni pevač

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    naslovi o tekstovima i knjigama pre ruže lutanj

    19. mart 2025.

    27499. dan mog života

     

     

    pesma

     

    umetnost

     

    hodanje

     

    nove ideje za pupoljak pahulju

     

    pupoljak pahulja njom samom

     

    susresti se sa samim sobom i mojim delom

     

    zahvalnost bogu na stvaranju

     

    uživaću u susretu sa samim sobom i mojim delom

     

    podavaću se da bi od mog rada stvorio još celovitije i jedinstvenije delo

     

    stvaraću načine za rad uprkos svega

     

     

     

    crvena sveska

     

    crvena sveska slavljenja i večnost radosti 

     

    večna mladost crvene sveske

     

    pisanje šakom pevanja

     

    čednost crvene sveske

     

    odanost crvene sveske

     

    pesma i umetnost crvene sveske

     

    crvena sveska je bog

     

    crvena sveska sam ja

     

    crvena sveska je pesma umetnosti pesme

     

    crvena sveska je umetnost pesme umetnosti

     

    crvena sveska je muzika mog života

     

    crvena sveska je ekstaza šake

     

     

     

    čvor

     

    čvor ko kost

     

    čvor ko odluka

     

    čvor ko prapoverenje

     

    čvor ko izazov

     

    čvor ko podvig

     

     

     

    ja sam asfalt i trava

     

    ja sam je sve ono ko je ja

     

    vučem nežne poteze čitajući i pevajući ja sam asfalt i trava

     

    jezik boga u rađanju

     

    podignuta ruka

     

    ja sam asfalt i trava je rođena

     

     

     

    ja sam ti je on

     

    ja sam ti je on hvala i za ja i za ti i za on

     

    ja sam ti je on je hvala aleksandru tišmi

     

    ja sam ti je on ili hvala na kaji

     

    ja sam ti je on ili hvala na milomiru ili ja imenu

     

    ja sam ti je on ili hvala za ja sam ti si ja sam bog

     

    ja sam ti je on i krug jedne godine

     

    ja sam ti je on i četiri godišnja doba

     

    ja sam ti je on i 12 meseci

     

    ja sam ti je on i 365 dana

     

    ja sam ti je on i svaki dan 

     

    ja sam ti je on i tren večnosti

     

     

     

    kaja

     

    kaja me je rodila za kaju je vredelo živeti

     

    kaja majka božija

     

    kaja je knjiga vrapčić

     

    kaja je kuća svetu a ne obrnuto

     

    kaja knjiga crvendać

     

    kaja je druga od 4 jednogodišnje knjige

     

    kaja večno žensko

     

    kaja je mistika drugog

     

    kaja je milomir

     

    kaja je brak života i pesme

     

    kaja je vrsta leptira

     

     

     

    milomir

     

    milomire zar nije svaka pesma samobistvo pa i pesma milomir

     

    milomire zar svaka reč nije ime boga 

     

    milomire zar svaka reč nije čin boga 

     

    milomire zar svaka reč nije delo boga

     

    milomire zar svaka reč nije pesma boga

     

    milomire zar glagol nije glagoljanje

     

    milomire zar glagol nije oslobađanje od lenjosti

     

    milomire zar glagol nije poklonjenje trudu 

     

    milomire zar glagol nije iskupljenje 

     

    milomire zar glagol nije ispovedanje

     

    milomire zar glagol ne vodi ekstazi

     

     

     

    ja sam ti si ja sam bog

     

    ja sam ili kako su me 30 godina dovele do ja sam ti si ja sam bog  

     

    ja sam ti si ja sam bog ili kako napor lako peva 

     

    ja sam ti si ja sam bog ili kako trud lako stvara 

     

    ja sam ti si ja sam bog ili kako lako hoda podvig

     

    ja sam ti si ja sam bog ili kako 31 godina

    pevanja stvaranja hodanja lako obožuje svako biće

     

    ja sam ti si ja sam bog jer ja je čedo boga

     

    ja sam ti si ja sam bog jer ja je evolucija ja ka ti

     

    ja sam ti si ja sam bog jer ja je revolucija ja ka ja revolicije

     

    ja sam ti si ja sam bog jer ja je revolucija ja k bogu

     

    ja sam ti si ja sam bog jer ja je jabog čedoja

     

    ja sam ti si ja sam bog pesma u čedima svih bića svemira 

     

     

     

    bog bogom bogu bog

     

    bog bogom bogu bog ili kako je pesma u meni postajala bog

     

    bog bogom bogu bog jer pesma pesmom pesmi pesma je

     

    bog bogom bogu bog ne odustaj srećo

     

    bog bogom bogu bog i kad skoro niko ne zna za 

    pesmu bog bogom bogu bog pesmi je dobro i bogu je lepo

     

    bog bogom bogu bog kad je svako u bilo kom bilo koji bog

     

    bog bogom bogu bog ko oko kamena

     

    bog bogom bogu bog bilo gde uho trava je

     

    bog bogom bogu bog bilo kad nos je uvek samo tvoj nos voljena moja

     

    bog bogom bogu bog bilo ko koža sunca je

     

    bog bogom bogu bog dok jezik jezikom pesme ljubi i ljubljen je

     

    bog bogom bogu bog u bogu je i prvi i jedan jedini i najbolji bo mi bomimabo ma bo

     

     

     

    varšava

     

    varšava je sve i ništa

     

    varšava je ime jedne pičke i varšava u svakoj pički 

     

    varšava je vatra i voda

     

    varšava je sve ono što je želelo da se iskupi u meni i u varšavi

     

    varšava je svako ko želi da varšavu iskupi u sebi

     

    prve rečenice velikih književnih dela u varšavi

     

    varšava je odanost ubitačnoj krizi iz koje je rođena buduća varšava

     

    varšava je nadahnuće svakom ko se poda varšavi

     

    varšava su sva imena u imenu boginje

     

    varšava su svi oni koje sam voleo a sad volim još mnogo više

     

    odkuda po ciglama zelena mahovina

     

     

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje je pobuna

    mladosti rečenice ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje je prkos

    ideala rečenice ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje je zavet

    odgovornosti rečenice ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje je podvig

    savesti rečenice ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje je testament

    svesti rečenice ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje budi sa mnom do kraja i novog početka 

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje budi nebo svakom ko je krenuo u nebo

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje je moja ljubav za nju oduvek i zauvek

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

    budi buda hristu i hrist muhamedu i muhamed ruži

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje su svi moji porazi koji slave

    orgazme i poraženih jer je u njima ljubav sloboda istina uprkos poraza

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje budi

    svako ko me peva stvara hoda u hrabrosti svojoj

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje samo mi je do boginje

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje samo mi je do tvoje ljubavi i ljubavi svih bića

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje samo mi je do tvoje slobode i slobode svih bića

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje samo mi je do tvoje istine i istine svih bića

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje samo mi je do tvoje i dobrote i lepote svih bića

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje da. ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

     

     

     

    hodanje za poeziju

     

    hodanje za pesmu i to oduvek i zauvek

     

    i, izazivati pažnju

     

    ja sam neiscrpna pesma koja se nogama piše

     

    ideja je uvek stara korak je uvek nov

     

    hodam da bih video sebe kako hodam

     

    put je svest. misterijska svest. majstorstvo neznanja

     

    dok si na nogama koračaćeš

     

    u daljini se sve pretvara u jedno

     

    ne slušam sebe nego šta mi put kaže

     

    još dva sata hodanja

     

    i sve je u rečima

     

     

     

    dete dečak

     

    hodam ovom stazom ostavljajući svoju snagu nekom da je sretne

     

    toliko sam sam da su to već dva dečaka u meni

     

    pre šesnaest dana se odlučih deset godina ću lutati evropom

     

    18 reči za 18 dana trećeg hodanja za poeziju

     

    dete je bogić. dečak je bog. dete dečak je pesma boga 

     

     

     

    nevini put

     

    tvrdoglavost magarca. dobroćudnost slona i

    lepotu konja poseduje onaj koji ide svojim putem

     

    hodači su izgnanici

     

    to je toliko lepo i besmisleno da samo zajedno čini poeziju

     

    ne izmišljaj. učini

     

    ... da bi lakim korakom hodao jezik boga

     

    pevač na putu. taj sam

     

    nogu pred nogu svedočiti ono što jeste

     

    da bih prošao prolazim kroz ono kroz čega drugi neće

     

    šta mi je hteo reći vrabac koji je skakutao ispred mene

     

    žudnja za spasom drugih. svoj život za njihov život

     

    nevini put me je doveo do odanosti bespuću boga

     

     

    i

     

     

    jako

    sm uživao

    u čitanju

     

    crvene sveske

     

    čvora

     

    ja sam asfalt i trava

     

    ja sam ti je on

     

    kaje

     

    milomira

     

    ja sam ti si ja sam bog

     

    bog bogom bogu bog

     

    varšave

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

     

    hodanje za poeziju

     

    dete dečak

     

    nevinog puta

     

     

    i

     

     

    sve

    sam ih

    posle čitanja

    proglasio živim

    bićima i to je sad

    otkrivam i bio  razlog 

    njihovog čitanja i

    objavljivanja u

    autobogografiji

    i

    sajtu

    miroslavmandic.name

     

     

    i

     

     

    od sutra

    svakog dana

    oko godinu dana

    čitanja ruže

    lutanja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    autobogografija do sada i do pupoljka pahulje boga

    18. mart 2025.

    27498. dan mog života

     

     

    do sada sam

    u autobogografiji

    prošao kroz

    poglavlja

     

    život

    446 naslova

     

    divljenja

    294 naslova

     

    nekonomija svesti i savesti

    132 naslova

     

    večna umetnost

    282 naslova

     

    danas sam

    iz ta 4 poglavlja

    odabrao sledeće

    naslove

     

     

    život

     

    guguti

     

    kaja

     

    milomir

     

    sobe i stvari u sobi

     

    patrijarha čarnojevića 19

     

    ulica patrijarha čarnojevića

     

    igralište slavije

     

    fudbal

     

    bioskop

     

    pesme podbarske

     

    prvi dan u školi

     

    deset sati 15. avgusta 1958

     

    sahrana

     

    kaja udovica

     

    dobrota posle smrti

     

    matematika smrti

     

    ćira aćanski

     

    oljenka

     

    prvi poljubac

     

    prva godina u vojvodini i treća godina srednje škole

     

    branislav štrboja

     

    prva velika odluka

     

    umetnost i prvo jebanje

     

    slobodan tišma

     

    grupa kod

     

    svaku noć vraćanje kući sam

     

    divljenja

     

    zašto sam se odrekao 1970. godine i rada u grupi kod u slavu grupe kod

     

    miroslav mandić jebe svima mater

     

    prekid

     

    proleće 1971 i presudni dan

     

    14. jul 1971

     

    pesma o filmu

     

    crvena sveska

     

    suđenje

     

    pupoljci

     

    9094

     

    zatvor

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje - doživljaj

     

    i slavko bogdanović u zatvoru

     

    podignuta ruka u zatvoru

     

    nebo

     

    odluke sa kojima sam izašao iz zatvora

     

    duška

     

    prvi korak

     

    lišće-drvo života prva desetogodišnja slika

     

    pustinjske godine

     

    čvor

     

    ksenija buštrević

     

    nacrtah tri crte nikada nacrtane

     

    ponovo umetnost i to neka druga umetnost

     

    rad za želimira žilnika i strah od smrti

     

    ja sam ti je on

     

    vesna milović

     

    put u ameriku ili novi život indijanaca

     

    odluka - hodaću

     

    varšava

     

    prvo hodanje za poeziju

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje - knjiga

     

    drugo hodanje za poeziju i knjiga hodanje za poeziju

     

    ne rađati biološki

     

    čovek koji piše

     

    molitva

     

    odluka o desetogodišnjem hodanju

     

    treće hodanje za poeziju

     

    knjiga dete dečak

     

    prvi rokovnik 11. februar - 18. april 1989

     

    da mi nenasilje mesto krvi teče u žilama večno

     

    u teškim vremenima duše nam čuvaju male pesme

     

    svet nije u opasnosti prožet je saradnjom i dobrota je jedina u stalnoj promeni

     

    ono od čega je i drveće od toga sam i ja

     

    četvrto hodanje za poeziju

     

    knjiga nevini put i nevini put kroz evropu

     

    sve više se razlikujem od ljudi

     

    nikakav komformizam u pisanju

     

    ptice će spasiti svet

     

    ruža lutanja je toliko pionirska da se osećam kao dete

     

    prvi korak i prva latica ruže lutanja

     

    divljenja potvrđuju boga

     

    dvoje na putu bog

     

    knjiga kaja i kajin odlazak

     

    maraton u atini alithia tanatos den iparhi

     

    prvi spomenik anonimnim snagama ljubavi poslednjeg dana prve godine ruže lutanja

     

    hodanje plivanje preplivavanje

     

    tvoj život mi je važniji od mog

     

    aleksandar tišma mi predložio da na 50 rođendan odlučim da ću živeti 100 godina

     

    zemlja se pretvorila u plavu ružu

     

    ko uživa živi me. ko još više uživa slavi me

     

    kraj ruže lutanja ili moguće je ljubiti sve

     

    otišao sam u petu umetnost

     

    minđuša na levom uvu

     

    na trenutak dok sam hodao pored vode bio sam srećan

     

    manastir vremena i druge stvari u 2003 godini

     

    tek odbačeni nešto vredimo

     

    večna umetnost

     

    ne želim ja da uspem u svetu nego da svet uspe u meni

     

    voleti boga je najhrabriji život

     

    plave ruže. plavi film. bela knjiga miroslav mandić

     

    razlaz. čitanje u zatvoru. preseljenje

     

    boga proslavljam tako što nikog ne zovem

     

    ruža mosta ili na mostu u predvečerje

     

    virtuelno poklonjenje

     

    reč ljubav mi je na slepoočnici

     

    svečani nedeljni ručkovi na internetu

     

    početak desetogodišnjeg pupoljka hodanja

     

    86400 trenutaka umetnosti u 86400 sekundi svakog dana 

     

    početak pisanja knjige ja sam ti si ja sam bog

     

    milina predživota

     

    mala

    pesma

    veliko

    delo

     

    pesme dame

     

    12 najlepših pesama mog života

     

    fotografije konja - mog lica ili zbogom čovečanstvo

     

    deset godina slike plave ruže i deset godina filma plavi film

     

    trinaesta godina knjige bog miroslav mandić bog

     

    prvi pesnik - jedan jedini umetnik - najbolji hodač

     

    kraj pupoljka hodanja drugog obilaska

    planete zemlje i drugog desetogodišnjeg hodanja

     

    bo

    mi

    bomimabo

    ma

    bo

     

    autobogografija se rodila 24. avgusta 2020

     

    četiri hodanja svakog dana

     

    ja jesam pevam stvaram hodam ljubim boga

    i ja jesam pevam stvaram hodam ljubi bog

     

    čuđenje. divljenje. poistovećenje

    poklonjenje. poslušanje. podavanje. oboženje

     

     

    divljenja

     

    svi divljeni divim vam se zauvek

     

     

    nekonomija svesti i savesti

     

    novac i najranije detinjstvo

     

    novac i hleb

     

    novac i dobrota novca

     

    novac i bioskop

     

    prosjak i novac

     

    učiti da bi se divilo a ne bilo pametan

     

    ne-raditi slušati muziku i pobuniti se protiv muške kulture

     

    ne-raditi nego čitati i prekinuti rat

     

    ne-raditi igrati fudbal

     

    ne-raditi gledati filmove i biti na strani slabijih

     

    ne-raditi nego se osamljivati i tražiti smisao života 

     

    ne-raditi biti pesnik i umetnik i prekinuti i sa poezijom i umetnošću i otići u zatvor

     

    posvećenjem raditi odlukama se posvećivati

     

    čudo podviga i podvig čudom

     

    istrajavanje u idealima mladosti i odlukama koje sam doneo u zatvoru

     

    biti za siromaštvo

     

    prosjačka povelja

     

    64 prosjaka prose za ružu lutanja

     

    prvi korak ruže lutanja je i prvi korak ruže savesti koju zovem ekonomija savesti

     

    proizvode na ruži lutanja nisam prodao jer se nisam prodao nego

    sam se bogu podao i oni pripadaju bogu tebi svim bićima i svemiru

     

    ja sam besplatni ili najskuplji

     

    vrećica hotela života

     

    64 pupoljka pevaju pupoljku svih bića

     

    mirjana lukić

     

    313 kafa hrabrosti

     

    hleb vino postelja put ruža preduzeće hram

     

    davanje - primanje je podavanje od boga do boga

     

    beskućništvo ekonomije savesti. bezvlasništvo ja javnosti. besplatnost

    ja tržišta. beskorisnost večne umetnosti. bezazlenost pupoljka pahulje

     

    novčanica kosmos

     

     

    večna umetnost

     

    detinjstvo i lepo

     

    pevanje sa kajom

     

    unutrašnji život mi je važniji od spoljašnjeg života

     

    baviću se umetnošću hodaću gde me noge nose

     

    pevaću što mi srce želi

     

    stvaraću ono što moj um jeste

     

    napor u ukusu 

     

    umetnik je pesnik

     

    umetnost me je uzbuđivala ali me je umetnik stvarao

     

    nova umetnost je uvek tu u vazduhu

     

    umetnost ja

     

    ja umetnosti

     

    ja sam umetnost

     

    prekid sa umetnošću kao zanatom

     

    odlazak u nebo pustinje

     

    lišavanje kao srce umetnosti

     

    naziranje boga kao um umetnosti

     

    ruža lutanja i četvrta umetnost

     

    više se nisam pitao o mom životu i mojoj umetnosti samo

    sam se prepustio lutanju evropom jer samo bog je uspeh

     

    promena imena lutanje evropom u ruža lutanja

     

    lepota prvog koraka ili svi koraci su u prvom koraku

     

    deset godina preda mnom su bili kao veliki talas koji se nadvio nada mnom

     

    nisam ni u snu mogao da zamislim da će biti tako teško a tek da će biti tako božanski

     

    snaga ruže lutanja me je izbacila iz orbite postojećeg

     

    sve više sam se oslanjao samo na sebe jer bio sam sam u svemiru

     

    videti još nepostojeće

     

    stvarati još nestvoreno

     

    četvrta umetnost je umetnost jednog bića za sva bića

     

    preobražavanje ruže na tlu evrope u ružu svemira

     

    preobražavanje planete zemlje u ružu ili stvaranje

    novog živog bića a ne više stvaranje umetničkog dela

     

    preobražavanje čoveka u boga

     

    živo biće ruže lutanja

     

    večna filozofija i svi oni koji su stvarali jedno

     

    večna umetnost ili sedam umetnosti jedne umetnosti

     

    bog je postao čovek da bi čovek postao bog

     

    narodna umetnost i čuđenje

     

    akademska umetnost i divljenje

     

    talentovana umetnost i poistovećivanje

     

    genijalna umetnost ili poklonjenje

     

    anonimna umetnost ili poslušanje i prihvatanje nepoznatog koje mi se samo otvorilo

     

    umetnost svih bića ili podavanje drugom obilasku planete zemlje

     

    večna umetnost i oboženje

     

    večna umetnost kao lopta bivanja a ne više krug postojanja

     

    večna umetnost su 36 umetnosti i 1296 pesama koje čuvaju večnu umetnost

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    tri dana predaha u autobogografiji pred ružu lutanja

    17. mart 2025.

    27497. dan mog života

     

     

    oh

    do daha

    mi je

     

     

    i

     

     

    do

    daha

    boga

     

     

    i

     

     

    bo

    samo

    me diši

    bog sam u

    svakom

    tvom

    dahu

     

     

    i

     

     

    bo

    samo

    me diši

    reč

    si

    moja

     

     

    i

     

     

    bo

    samo

    diši jer put si

    jer ruža si jer

    bespuće si

    jer bog

    si

     

     

    i

     

     

    dišem

    miroslav

    mandić

    jebe

    svima

    mater

    iz 21. januara i 

    9. februara 1971 je

    ljudska umetnost koja

     privlači i neutrališe

    negativnu energije

    među ljudima

     

     

    i

     

     

    dišem

    miroslav

    mandić

    jeste

    svima

    mater

    iz 30. septembra

    2009 je večna umetnost

    koja privlači pozitivnu

    energije za svako

    i sva bića

     

     

    i

     

     

    dišem

    bo

    mi

    bomimabo

    ma

    bo

    ljubi

    sve

    i

    svakog

    rođeno u

    15:15 11. aprila

    2020 je umetnost

    boga i stvaranje

    ljubavi slobode

    istine za

    sve

    i

    svakog

     

     

    i

     

     

    ne bi bilo

    autobogografije

    da nije bilo ruže

    lutanja i zato predah

    pred godinu dana

    čitanja ruže

    lutanja

     

     

    i

     

     

    već

    4 godine

    i 3 meseca

    strujim

    jesam

    pevam

    stvaram

    hodam

    ljubim

    vaskrsavam

    autobogografiju

    boa

    mia

    boamiamaaboa

    maa

    boa

     

     

    i

     

     

    još

    5 godina

    i 9 meseci

    je

    strujanja

    bivanja

    pevanja

    stvaranja

    hodanja

    ljubljenja

    vaskrsavanja

    autobogografije

    boa

    mia

    boamiamaaboa

    maa

    boa

    je

    preda

    mnom

     

     

    i

     

     

    željan

    sam boga

    željan sam

    željnih

    boga

     

     

    i

     

     

    željan

    sam onih

    koji me

    žele

     

     

    i

     

     

    željan

    sam

    ljubavi

    slobode

    istine

    autobogografije

     

     

    i

     

     

    željan

    sam

    dobrote

    i

    lepote

    autobogografije

     

     

    i

     

     

    željan

    sam

    čednosti

    i

    odanosti

    autobogografije

     

     

    i

     

     

    evo

    kako počinje

    autobogografija

     

    ponoć

    1. januar 2021.

    25961 dan mog života

     

     

    bo

    mi

    bomimabo

    ma

    bo

    nekoliko

    minuta

    posle

    ponoći

    1

    januara

    2021

    kad

    se

    rađa

    novi

    svet

    ljubavi

    bože

    nežno

    nežno

    nežno

    nežno

    nežno

    nežno

    nežno

    te

    ljuljam

    na

    mojim

    grudima

     

     

    na kolenima

    sa bogom tobom

    svim bićima svemirom 

    počinjem da u ponoći početka

    pevam stvaram hodam

    ljubav slobodu istinu

    za tebe sva bića

    i svemir

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno te ljuljam

    na mojim grudima je

    autobogografija

    moja

     

     

    srećan

    sam što se 

     

    bože

    nežno

    nežno

    nežno

    nežno

    nežno

    nežno

    nežno

    te

    ljuljam

    na

    mojim

    grudima

     

    preobrazilo

    u

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

    preobraženja

    su autobogografija

    moja i autobiografija

    svih mojih i svačijih

    preobraženja

     

     

    ovog

    trena svako

    biće pevuši svim

    bićima svemira

    i svemiru

    volim

    te

     

     

    ovog

    trena sva

    bića svemira

    šapuću svakom

    biću svemira i

    svemiru

    volimo

    te

     

     

    ovog

    trena svako

    i sva bića svemira

    i svemir šapuću tebi

    volimo te ti nikad

    nećeš umreti

     

     

    i

     

     

    jebežljiva

    ljubav je moja

    ljubav. jebežljiva

    sloboda je moja

    sloboda. jebežljiva

    istina je moja

    istina

     

     

    i

     

     

    jebežljiva

    ljubav je moja

    sloboda. jebežljiva

    sloboda je moja istina

    jebežljiva istina je

    moja ljubav

     

     

    i

     

     

    srećo

    moja podaj

    se svakom i svim

    bićima da svako i

    sva bića budu

    srećna

     

     

    i

     

     

    oh

    jebote

    kako mi prija

    ovaj predah. ovo

    jebežljivo uživanje

    u autobogografiji. ovo

    slavljenje jebanja ko

    pesme boga koju

    bog neprestano

    pevuši ljubeći

    samog

    sebe

    da

    bi

    svako

    biće

    osećalo

    da

    je

    voljeno

    i

    ljubljeno

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    Stranice