AUTOBOGOGRAFIJA

24. april 2025.

27535. dan mog života

 

 

413/3240

 

1307  prošla je ponoć. hladno je smrznula su mi se jaja. baš treba hodati. mastilo se ledi

 

drugo noćno hodanje

341. hodanje

ledi se. hodali smo jelena i ja. zadnji sat sam

hodao sam. u hladnoj noći tekao je topli dunav. u

maju sam hodao go njegovim obalama. sada sam umotan

u krpe a ipak je hladno. dok ovo pišem gore mi obrazi od zime

pri kraju hodanja sam osetio kako gradim spomenik. noć se uvlači

u dušu hladnoća u kosti. i pored zla ovaj svet živi jer živi od boga

hranjen bezbrojnim gestovima dobrote u svakoj sekundi. hranjen od

bezbroj bića koja čine ljubav. ne dišemo mi vazduh nego ljubav koju

su drugi stvorili za nas. prepone su mi hladne. ko vidi, vidi. tragovi

spomenika odlaze u reči sa rečima u priču. ko čuje čuje. bog je

jedina stvarnost ponavlja stalno bela hamvaš reči koventri

petmora. sa mnogo ljudi smo prisustvovali rođenju

boga. hodajući pod svodom nebeskim

budimpešta 25. decembar 1992

 

 

 

414/3239

 

1308  i večeras mastilo svedoči o hladnoći (penkala više nije htela da piše)

 

treće noćno hodanje

342. hodanje

opet hladnoća pali beznađe nade što jamu

kopa. bili su vera zoltan i tibor. upalio sam šibice i čitao

hamvaša. da. nastavljamo jelena i ja baš onako kako je hamvaš

govorio o don kihotu. besmisleno do nežnog poljupca hladnoće. do

verovanja. da do verovanja. u hodu je spas. i za druge spas. da da zima

je to. nem nepoznat neprimećen svako veče počinjem sa toplim hodanjima

patnja je toliko puta ponavljana da jedino što nam ostaje jeste da budemo

dostojni patnje. uživam u klizalištu prepunom mladih ljudi. ljubav živi u

kamenju i u vetru. ljubav je utočište i stidu i ironiji. video sam

debeli sloj mraza po travi hodao po njemu. hodajući

pod svodom nebeskim. da da strah je to

budimpešta 26. decembar 1992

 

 

 

415/3238

 

1309  četvrto veče. sam sam pred bibliotekom. čekam da li će neko doći. sam ću

zapaliti šibice pročitati nekoliko hamvaševih reči i krenuću spomeniku u naručje

 

1310  podižući spomenik spuštam ga u svoje srce

 

1311  plove sante leda dunavom

 

1312  kleknuti kleknuti kleknuti

 

1313  promena pravca uvećava ples

 

četvrto noćno hodanje

343. hodanje

hodao sam sam. sam zapalio šibice i

čitao hamvaševe reči. prešao sam dunav i hodao

budimpeštom. svratio sam u crkvu. svečanost molitve. ko će

ishodati do kraja. danas sam ishodao sam. milicioneri su mi tražili

pasoš. ja sam tražio tople ulice a noge su mi plele meki džemper da

me štiti od straha koji se širi sa balkana. danas nije bio niko. niko me je

okruživao i bili smo zajedno. verni niko sa njim je uvek tako mirno sa njim

se vidi sve ostalo. lepa devojka izlazi iz taksija. iskrivljeni mladić sa belom

torbom. parkirani kamion-dizalica. izlupani led u vodoskoku ispred biblioteke

sam sam zapalio šibice sam sam čitao hamvaševe reči i krenuo sam. prešao

sam most szabadság i video tek tu i tamo tanke krpe leda kako plove dunavom. o

ljubavi je reč. širi se svakim korakom. svaki korak me vodi novom koraku predaje

me u naručje nepoznatog tla prema miru koji me prima jer ga želim jer me želi da

budemo jedno. tu i sada tkanje stopalima periferijom poniženog tela odbačenog

od spiritualista. za džabaka ubijano od materijalista. u stopalima živi duhovna

baština čovečanstva. golicaju nas tabani jer su nam nepoznati domovina koje

se ne sećamo. hodam i pletem. odisej u pletivu. borba lukavstvo avantura

zamenjeni strpljivim stopalima što pletu laticu po laticu tlo ljubavi. bože

daj mi snage i unutrašnje svetlosti da hodam radostan i bezbedan

u prostorima straha. da da strah je to. molim hodam hvalim

budimpešta 27. decembar 1992

 

 

 

416/3237

 

1314  da svet koji rađam bude nepoznat nov. nepoznat i nov

u nepoznatom i novom i nepoznat i nov u poznatom i starom

 

1315  pogledam stvar od gore a počnem da je radim od dole

 

1316  još zuji od hladnoće

 

peto noćno hodanje

344. hodanje

hodanje po mraku. dunav se sija kao crni

dijamant. lako smo ishodali 23 kilometra. u noći

se vidi mnogo manje. u noći se spava. gledamo nazive

ulica. dunav se valja. hodam. iz kanalizacije se isparava topla

voda. išli smo da ostavimo pismo peteru esterhaziju. u 22:10 sam

belu kovertu bacio u njegovo dvorište. pismo je ležalo na ciglama

ut. emod 20 budapest. dunav se svetleo kao crno ulje. preko mosta

hladnoća prlji obraze više desni sa čije strane dolazi hladna struja

iz planine. sve što vidim počinje da biva spomenik ljubavi. pogledaj

preko ulice i videćeš ženu u crvenom kaputu kažem jeleni. ona

pogleda i ugleda je. noć je noću ljudi spavaju. molim

hodam hvalim. spavaju sa životinjama i biljkama

budimpešta 28. decembar 1992

 

 

 

417/3236

 

1317  opiranje

 

šesto noćno hodanje

345. hodanje

manje je hladno. šakama je čak toplo

u rukavicama. osetim prepone se greju. preponama

podižem spomenik. prolazim. nije lako. ali sreća je to hodati

svako veče svaki dan. kako biti svakog trenutka zahvalan. ej zeleno

lišće. hodam pored kuća. saginjem se uzimam otiske sa budimpeštanske

kaldrme. ej zeleno lišće koje sada spava u soku drvetovom. trebalo bi da

pišem o besu. da ga iskažem i da ga reči prime u sebe a reči će ga već smiriti

i iskaliti. mnogo se toga skupilo u telu jer telo i jeste hram otvoren za sve i svakog

pa i za povrede i ljutnju. čudno je ovo građenje spomenika. gradi se a ne gradi se u

trenutku sam osetio hej pa ja ništa i ne gradim ali sam graditeljski nastavio. znam

možda će na samom kraju spomenik nići kao božansko prisustvo u drvenoj

kašici i u čarapi u ključevima i lancima. bes se seli sretan mu put

spavaju sa životinjama i biljkama. hodam pored kuća

budimpešta 29. decembar 1992

 

 

 

418/3235

 

1318  danas je sedmi dan noćnog soneta - hamvaš. spomenika anonimnim snagama

ljubavi i zato ljubavi nema u meni i bližnjima kao što su čistaču cipela prljave njegove cipele

 

1319  da da bog. daće bog

 

sedmo noćno hodanje

346. hodanje

hodao sam malo jer noćas nisam spavao

neispavani hodač se smrznuo na hladnoći koja

mi je padala pred očima. danas sam lepo pričao sa

miloradom krstićem o spomeniku. spominjanjem. sećanjem

živom sećanju koje je ponavljanje a ne sećanje. kada se sećamo

vraćamo se unazad. kada ponavljamo dogođeno dolazi do nas sada

učio je kjerkegor. draga siđi draga zapisao je crnjanski scenu iz života

jednog ljubavnog para u italiji. drevna reč je reč božija. tvoračka reč. logos

 jer je svet stvoren kad je izgovorena reč. tvoračka snaga boga nalazi se u

reči... imenovati je isto što i stvoriti pročitao sam hamvaševe reči uz svetlost

šibica. mala svetlost u velikoj tami noći. dok čekam petnaest minuta ispred

biblioteke da li će neko doći smrznem se i posle ne mogu sat jedan da se

ugrejem u hodanju. telo se pati izvršavajući odluku uma srca duše. nevino

telo. oko 9 uveče na örs vezér téru hladnoća kulminira naletom ledenog

talasa koji mi pada po licu. u ponoćnom času ulazim u treći stan koji

menjamo za ovih sedam dana. selimo se kao sećanje i spominjanje

sedmu noć sam hodao ulicama budimpešte nadovezujući se na sve

što jeste. hodam da bi sve baš sve bilo u svakom koraku i svakim

korakom se prenelo u sledeći korak. koračanjem evo sve se

kreće. karneval života. slavlje i radost u usamljenom pevaču

koji peva hodanjem i ćutanjem. osetim po njegovim

obrazima cveta hladnoća. hodam pored kuća

u hamvašu je i kjerkegor

budimpešta 30. decembar 1992

 

 

 

419/3234

 

1320  čekam

 

1321  hladno je

 

1322  pozdravljam te hamvaš

 

1323  u tramvaju 24 blizu ponoći u budimpešti druga nova

godina na ruži. prošla u roterdamu sa natašom sada sa jelenom

 

1324  ruža iskupljenja

 

ponoć

347. hodanje

oko ponoći sam se

izgubio. noćni čuvar mi je

pokazao put. hodao sam pored

dugačkog grobljanskog zida. dotrčao je

do mene jedan pas. para mu je izlazila iz

usta baš kao i meni. na keleti stanici je bilo pusto

samo tri jugoslovena. tramvaji su bili prazni. molio

sam se. nova godina je došla neprimetno. sa novom

godinom sam došao i ja sa svojim stopalima. pred ponoć

sam ostao sam. po ulicama budimpešte novogodišnji

urnebes. ponoć je. zalutao sam. kako da se vratim na

örs vezér tér. odlazim do noćnog čuvara fabrike na

periferiji da ga pitam. pita me da li sam rumun

ljubazan je. dosvidanja kaže mi dok odlazim

pritrčao je jedan pas. u hamvašu je i

kjerkegor. lutao sam i zalutao sam

budimpešta 31. decembar 1992

 

 

 

420/3233

 

1325  sunce hladno. budimpešta spava

 

1326  hodanje oko ponoći. tri puta po 12 krugova hodali jelena nada nebojša i ja

 

1327  hodati zaželeti dobro svemu pa i ničemu

onom velikom ničemu (čemu ta umetnost služi. ničemu)

 

nada i jelena hodaju spomenik

348. hodanje

krenuli smo anja nada nebojša jelena hamvaš i ja

sve je više santi leda po dunavu. hodali smo oko dunava i

oko ponoći. hodali smo za ljubav. videli smo nulti km u budimpešti

prvi put je na ruži neko hodao umesto mene. zadnjih 9 km su hodale

nada i jelena da bi ženske spomenike koje gradim prvog dana nove

godine otpočele žene. dunavom je sve više santi leda - niče ledeni trag

vremena su teška kao kad vatra eksplodira u vodi kaže bela hamvaš. u

tim vremenima pokušavam da strpljivim hodanjem tom merom nad

merama moj duh bude molitva postojanju. strpljenjem niče i novo

zelenilo u ovoj zimi a da to niko ne vidi osim proleća koje ga

strpljivo čeka. lutao sam i zalutao sam. to je spomenik

budimpešta 1. januar 1993

 

 

 

421/3232

 

1328  ovde stajasmo 9 dana i večeras deseti  reče miroslav

 

1329  kao vrtlar kroz ružičnjak

 

deseto noćno hodanje

349. hodanje

sa nebojšom sam hodao nekoliko puta po evropi

sada hodamo ovde na trgu heroja gde strašni ratnici

okamenjeni za večnost gledaju kako se oko njihovih nogu

kreće jedna ruža. molim se za surove. molim se za zločince

obrazi su nam crveni hladnoća nas kupa. mraz greje i leči. tišina

je posle novogodišnje iscrpljenosti. posle transa. kako je čoveku

potreban zanos. pa ako nema igara pesama i plesa onda nek

bude rat i vatra pakla samo da se zaboravi da se ne gleda

licem u lice. da li ću osetiti ljubav u vazduhu. to je

spomenik. nenapisana knjiga koja se čita

budimpešta 2. januar 1993

 

 

 

422/3231

 

1330  odjednom tišina srđan i ja svedočimo njeno prisustvo

 

1331  ponovo tišina i hladno posle ponoći

 

1332  osvetljena telefonska govornica. ulazim u nju da bih u njoj bio

 

1333  spomeniče rasti

 

1334  kao vrtlar kroz ružičnjak

 

jedanaesto noćno hodanje

350. hodanje

i periferija ima kraj. i na periferiji je hladno. i više

senki i zagasite svetlosti na kraju ogolelih drvoreda

da li vidiš čoveka koji pripaljuje cigaru upitam nadu. kada

je pogledala on je već bacio šibicu. eto događaja. topli čajevi

kao leti sokovi a između hodanje. hodaj čoveče. hodamo

do vrha uspona pa ćemo se vratiti. nenapisana knjiga

koja se čita. ženi iz glave raste drvo

budimpešta 3. januar 1993

 

 

 

423/3230

 

1335  rastresitost raspršenost,korak za korakom

 

1336  kao vrtlar kroz ružičnjak

 

dvanaesto hodanje noću

351. hodanje

prošli smo noćas pored bronzanog spomenika psu

koji je spasao dete iz požara. beše to pre 50 godina ali

pas još gleda u kuću u kojoj je plamen uplašio dete. ljubav je

tako jednostavna da ne postoje reči za ljubav. ljubav je ljubav je

ljubav. priznajem da sam trava i vetar po travi i stopalo na vetru

priznajem. oslobađanje je onaj put na kojem nema zanemarljivih

sitnica momenata koji se mogu olako uzeti. hodamo nas šestoro

šteta što nije sa nama i džon kejdž. budnost ne podnosi nemar

kaže bela hamvaš. promena je vesela kaže džon kejdž. tako

raste sve što raste ne malterom ciglom i mistrijom nego

budnošću i promenama. ženi iz glave raste drvo

skrećemo u amerikai utca

budimpešta 4. januar 1993

 

 

i

 

 

i pored zla ovaj svet živi jer živi od boga

hranjen bezbrojnim gestovima dobrote u svakoj

sekundi. hranjen od bezbroj bića koja čine ljubav

ne dišemo mi vazduh nego ljubav koju

su drugi stvorili za nas

 

 

u hodu je spas. i za druge spas

 

 

pogledam stvar od gore a

počnem da je radim od dole

 

 

sve što vidim počinje da biva spomenik ljubavi

 

 

vremena su teška kao kad vatra eksplodira u vodi

kaže bela hamvaš. u tim vremenima pokušavam da strpljivim

hodanjem tom merom nad merama moj duh bude molitva postojanju

 

 

kao vrtlar kroz ružičnjak

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si umetnost

podviga i ružičnjak

svih poduhvata u

umetnosti

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

23. april 2025.

27534. dan mog života

 

 

403/3250

 

1267  kako je ona žena u crnini duboko ljubila zemlju i visoko

širila ruke moleći se bogu. moleći boga. moleći se za boga

 

1268  hodam pod drvoredom oko ponoći uz mirnu vodu

 

1269  samo jedan putnik u praznom gradskom autobusu

 

1270  ponoći ljubim te

 

tramvaji u ulici 9. maja u temišvaru

332. hodanje

uzana kaldrmisana ulica i žuti tramvaji. vraćam se

sa jevrejskog groblja. sivi dani i to su dani. kao i svaka reč

toliko je mnogo običnih dana isto kao i običnih reči. sabornost 

svakodnevnice. kad sam hodajući oko ponoći čuo zvona skočio

sam od radosti. a u hotelu pored ulaznih vrata na betonu

spava petogodišnje dete. duša stopalima piše. piše

ovom detetu da ga ugreje

temišvar 15. decembar 1992

 

 

 

404/3249

 

1271  čežnjive plave oči starog čoveka koji je prošao pored mene

 

1272  tragovi ovčijih papaka po vlažnoj dolini su od zemlje načinili sliku duše

 

1273  dečak-čobanin sa tako lepom strpljivošću

zviždućući neprestano vodi sa dva pulina veliko stado ovaca

 

1274  razbacane po dolini četiri ovce ojagnjile 6 jagnjića. jednom pada glava i 

ne može da stane na noge ostali stoje sa krvavim pupčanim vrpcama. sunce sija

 

1275  ovo su jarići od pre neki dan a oni tamo još koji dan ranije. carstvo života

 

1276  nekoliko mrtvih već sasušenih jarića obešeni o granu vrbe

 

1277  vraćam se u temišvar. još devet kilometara. sada mi je sunce za leđima

 

jarići sreća

333. hodanje

bilo je lepo 333 hodanje

sunčan dan. dolina i čisto blato. niska

trava koja se pretvorila u zelenu dušu po kojoj

hodam. pešački most visoko nad kanalom ovenčan

blatom i razgolićen ogradom. prelazim preko. čitam

hamvaša piše o španskoj usamljenosti. i onda

ozarenje: rađaju se jarići. trče beli po svetlosti i

zelenoj travi. kao da sam bio u slici prerafaelista

piše ovom detetu da ga ugreje. sreća jarića

temišvar 16. decembar 1992

 

 

 

405/3248

 

1278  rajsko zimsko popodne. sunčano bez snega vlažno kao proleće. guske u čistoj

kanalskoj vodi. suve trske mladić u plavoj trenerci. ogolele grane. sada više lišća nema

 

1279  vraćam se u temišvar. još 10 km. taman dok sunce zađe. sada hodam u njega

 

1280  u svakoj ženi su dve žene. ona koja je

nastala iz božijeg rebra i ona koja je rodila mene

 

1281  o zlu će svedočiti većina o dobroti većine će svedočiti retki

 

1282  hrista sada svedočim sada

 

1283  zagledao sam se u teške oznojane konje i desna noga mi je proklizala kroz blato ali

kočijaš je to primetio i njegovo saučestvujuće oup me je zadržalo da ne padnem pod kola

 

kako čitam hamvaša dok hodam

334. hodanje

ovaj pas kao vuk. drugi mali poskakuje i obilazi me

biciklista natovaren torbama sa dve različite rukavice

obe pocepane i stare. devojka se vraća iz škole svojoj

kući na periferiji. čitam ga pre svega malo. rečenicu-dve

osećajući radost od njih prestajem sa čitanjem i prepuštam

se gledanju. sve što vidim je lepo zaista. kad je sunce

zašlo bilo je hladno. sreća jarića. spustila se magla

temišvar 17. decembar 1992

 

 

 

406/3247

 

1284  doterali su im drva

 

1285  baka ćerka i unuka su trčale ali nisu stigle na tramvaj

 

1286  magla i inje. žena sa glavicom kupusa u ruci

 

1287  stavim knjigu u džep da bih gledao decu

 

1288  lepe žive i dobre oči starice. žive i dobre. bezbroj bora

na čelu slepoočnicama obrvama podočnjacima čuvaju ih

 

1289  žena unosi ona drva. tramvajdžijka gricka semenke i vozi tramvaj

 

kad vatra eksplodira u vodi

335. hodanje

dolazi zima. baš to. dolazi zima. po celom telu

mi je malo hladno. gledam ljude. svako biće jedna priča

pesma je već retko ko. uživam u svakom. sve ono što vidim

je tako obično i baš zato je lepo bar meni a tebi. raspojasani

mladić snažnim pokretima ruke pred drugovima oštri nož o

betonski stub. sva trojica se smeju jer kamen i metal varniče

u kiosku do stuba žena mirno plete. danas sam gledao

svi ljudi voze velike biciklove. spustila se magla. i

svi nose stare pocepane rukavice

temišvar 18. decembar 1992

 

 

 

407/3246

 

1290  da ih vidiš odmah bi se zaljubio u one zarđale

iskrivljene zakrpljene plehove temišvarskih tramvaja

 

1291  žuti pas bez prednje desne noge liže konjska govna na tramvajskim šinama. u subotu

 

1292  hej subote svaki deo puta je neopisiv jer je svaki deo puta i neopisivo težak

 

la rivedere temišvar

336. hodanje

te spuštene obrve tužnih žena kao

magle što se spuštaju na ove dane. dani prolaze

kao jedan. dva tri stara kamiona (juče) na kojima

su napravljene drvene kuće sa rešetkama. vraćaju

zatvorenike sa posla. sede mirni i gledaju. kazna im se

pretvorila u čežnju. gledam ih kako odlaze. kao i 50 hodanja

koje sam ostavio u temišvaru čuvajući novac koji se tanjio

a ja kružio kružio. baš onako kako kaže homer iskupljenje

se mora izvršiti u etosu svakodnevlja bez bilo kakvog

herojskog sjaja. i svi nose stare pocepane rukavice

i ja sa rukavicom na ruci zapisujem tekstove

pod brojevima

temišvar 19. decembar 1992

 

 

 

409/3244

 

1293  prvi dan zime. ne pada ali se širi. pada sivilo. i očaj

 

1294  vraćam sat unazad u mađarskoj sam

 

1295  zavoleo sam rumuniju i njeno siromaštvo. prija mi ova toplina i bogatstvo u mađarskoj

 

1296  gde je ta ruka na mojim leđima

 

iskupljenje

337. hodanje

hladno. sa rumunske ravnice

sam prešao na mađarsku. ponovo u

mađarskoj. vraćam se u svoju domovinu. klizav

put. led po vodi. i sivilo zbog kojeg se ubija ili se priprema

za preživljavanje. jebeš mi sve vredelo bi preživeti. osetim

to uz ovaj rokenrol u toploj sobi hotela antoni u kiškunhalašu

krećem se ka budimpešti i hamvašu. kako je upozoravajuće

vikao hamvaš iskupljenje iskupljenje. i ja sa rukavicom

na ruci zapisujem tekstove pod brojevima

vraćam se kući koje nemam

kiškunhalaš 21. decembar 1992

 

 

 

410/3243

 

1297  miris ovaca napuni mi grudi

 

1298  nad trskama u daljini se crveni sunčani trag

 

1299  grube snage su na sceni. moliti se moliti se. kako je mnogo

dobrih i nevinih ljudi koji trpe i stradaju. ja se osećam besmislen i iznuren

 

po panonskom morskom dnu

338. hodanje

panonski pesak. sve se žuti. trske i trava. veliko

polje trske preda mnom. put krivuda. tišina je ovde

čujem jednog štiglica. kasnije prhnu vrapci sa bagrema

jonapot javlja mi se biciklista. nema nigde nikog i svuda

tragovi. krtičnjaci. pivski čep. brabonjci. najlon mrežica

ljubavnici u skrivenom automobilu. slamnati deo nečeg

slamnatog. čekam prijatelje. hodam uz prugu. pala je

noć još čekam prijatelje. papir je zlato. vraćam se

kući koje nemam. niz trsku se kiša lako sliva

kiškunhalaš 22. decembar 1992

 

 

 

411/3242

 

1300  rantoš šajt

 

1301  al je zima

 

1302  stranac

nikad ne bih znao ko sam

da nisam shvatio da sam stranac

stranac je nevini. stranac je muž. u

strancu je sve ostalo. stranac se nikada

ne brani. stranac ne poseduje samo se prožima

stranac je kao voda. teče. stranac uvek kreće na

put. on uvek odlazi. nikada ne žuri. kreće se sporo

bog voli da dolazi njemu. on ide jer se moli stopalima

uvek je budan nikad ne spava ništa ne pamti. on

ne zna gde hoda. ne zna ko mu je brat. ne traži

ni oca ni majku. voli da pije vodu i da se

kupa u njoj. nekada zvali su ga orfej

(iz rečnika hodanja)

    

osvanulo sunce

339. hodanje

bilo je hladno. hteo bih da

pišem sada samo o tome. al šta

da pišem kada je sada toplo. a popodne

na tren hadnoća je otkidala. biciklista na pravom

putu je odlazio odlazio odlazio. pantalone su mi

pocepane pa je hladnoća dodatno pržila. kad je

sunce zašlo bilo je toplije. niz trsku se kiša

lako sliva. dostojanstveni smrznuti pesak

kiškunhalaš 23. decembar 1993

 

 

 

412/3241

 

1303  gde god da sam stojim i gledam. sada je to eržebet korut u budimpešti

miroslav panonski stoji i gleda: usplahirenost na ulicama pred badnje veče

 

1304  počinje dizanje (19:27h) spomenika anonimnim

snagama ljubavi. noćni sonet - hamvaš. jelena je kamera

 

1305  volim da se prelaz ne primeti. iz šume u more. iz koraka

u korak. iz života u umetnost. iz profanog u sakralno. iz blizu u

daleko. iz vidljivog u nevidljivo. da se ne vidi spoj da se ne vidi spoj

 

1306  noćni sonet - hamvaš

spomenik anonimnim snagama ljubavi

hodanje od pravoslavnog do katoličkog božića

bog je jedina stvarnost

koventri petmor

 

za ružu lutanja kao i za spomenike je važno da žive u rečima jer je reč tvoračka i u rečima

živi ukupna energija. ja spomenik činim i on se posle čina seli u reči i živi dalje sa rečima

 

- pisanje danju - hodanje noću

 

- prepisivanje devet hamvaševih tekstova

 

- šakom isijavati smisao i snagu hamvaševih reči

 

- prepisivanje teksta - prenošenje - svetost susreta. hamvaševa i moja šaka zajedno

 

- noćna hodanja - kao mir - kao odsustvo gledanja

unutrašnje hodanje - unutrašnjim hodanjem dodirnuti dušu

 

- hodanje oko ponoći - hodanje u koordinatama vremena - hodanje hamvaševim stazama

 

- hodanja 14 noći od jednog do drugog božića kao sonet - dva puta rođenje boga

 

- anonimne snage ljubavi su žive duše - anđeli u

ljudima - dela koja pletu život kroz ceo kosmos

 

početak kojim se odustaje od početka da bi prelaz između

profanog i sakralnog bio neprimetan. da bi se u početku spojili

život i umetnost. ljubav i spomenik ljubavi. obično i veličanstveno

 

- noćni sonet - hamvaš je posvećen svima onima koji su

prepisivali sačuvali preneli dali popustili izdržali odćutali

 

prvo noćno hodanje

340. hodanje

mađarske pustare mi se lepe za oči

dišu u mojoj duši. došao sam sa jelenom u

budimpeštu da podignem drugi spomenik anonimnim

snagama ljubavi. hodanje za spomenik je počelo u 19:27 h

ispred gradske biblioteke szabó ervin u kojoj je radio hamvaš

hodali smo praznim ulicama budimpešte. bilo je hladno. stavio sam

kartone na leđa da bih se ugrejao. bilo je hladno. u ponoć smo otišli

u baziliku. noć u kojoj se rodio isus hrist je hladna. ulice su prazne

danas je 412 dan hodanja evropom. obrazi mi se greju od hladnoće

polazeći večeras ispred gradske biblioteke szabó ervin u kojoj je radio

bela hamvaš zapalio sam šibice i zapevao sam hamvašovim rečima

sve što je svetlost bledo je u odnosu na dušu. sve što je je tanano

grubo je u odnosu na dušu. sve što je život smrt je u odnosu na

dušu. sve što postoji nema ga u odnosu na dušu... ova nehotična

i nesavladiva osetljivost nemoćne sklonosti blago predavanje

neodoljivo približavanje prema duši to je budnost duše

istinska budnost i ljubav. dostojanstveni smrznuti

pesak. sa mnogo ljudi smo prisustvovali

rođenju boga

budimpešta 24. decembar 1992

 

 

i

 

 

gledam ljude. svako biće jedna priča

pesma je već retko ko. uživam u svakom

sve ono što vidim je tako obično i baš

zato je lepo bar meni a tebi

 

 

počinje dizanje (19:27h)

spomenika anonimnim snagama ljubavi

noćni sonet - hamvaš. jelena je kamera

noćni sonet - hamvaš

spomenik anonimnim snagama ljubavi

hodanje od pravoslavnog do katoličkog božića

 

 

anonimne snage ljubavi

su žive duše - anđeli u ljudima

dela koja pletu život kroz ceo kosmos

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si ružičnjak

anonimnih

snaga

ljubavi

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

22. april 2025.

27533. dan mog života

 

 

389/3264

 

1226  ptico pesmo moja

 

1227  pesma se peva nebu

 

1228  lepoto spasi me

 

1229  prisustvo stomaka

 

1230  u milini nestajem u postojanju

 

1231  sa kakvom nadnaravnom snagom prose mali prosjaci i prosjakinje

 

1232  noćni sonet - hamvaš biće posvećen svima onima koji

su prepisivali sačuvali preneli dali popustili izdržali odćutali

 

pesnik je uvek pevao nebu

320. hodanje

kako sam dugo i snažno plakao vraćajući se

u temišvar. to je plač izgubljenog deteta koje hoda

pre neki dan sam video desetogodišnjeg dečaka koji je

u ridajućem plaču kružio raskrsnicom kroz automobile koji

su se zaustavljali da ga ne bi pregazili. nebojša nenad i mita su

otišli u beograd. rastali smo se na 20 kilometara do temišvara i

154 do beograda. sijalo je sunce sa čobanima i ovcama. bože

pomozi neka volja bude tvoja. oni su stigli do beograda

a ja sam još sat jedan hodao do temišvara

temišvar 1. decembar 1992

 

 

 

390/3263

 

1233  kad kažem poezija pažljivost umetnost nežnost ja kažem bog

 

1234  stalno govorim reč bog jer stalno govorim sve

 

ali šta to ne vidim ja

321. hodanje

kako me bole prijatelji. oni su tako

blizu ruže a ne vide cvet koji raste. ili

ga vide ali ga odmah gaze da ne bi izrastao

i poneo ih prema oblacima. i tako ti ja hodah danas

sa bolnom svađom u sebi. a molio sam ih toliko mnogo

puta. preklinjao. probudite se - probudite. nadam se da 

to nisam radio iz sujete. nadam se da ih nisam povredio

oni su stigli u beograd a ja sam još sat jedan hodao ka

temišvaru. nadam se da će se probuditi - radosni

temišvar 2. decembar 1992

 

 

 

391/3262

 

1235  mekana zemlja dušu dala za oranje

 

1236  ovce zemljane pahulje

 

1237  ako vidiš onog psa kako sporo hoda po oranici

(doletela je svraka u njegovu blizinu) onda vidiš i mene

 

1238  skrećem s puta da bih hodao pustarom. pustara: tišina i ćutanje

 

1239  bez šuma leti šuma ptica po nebu. beskonačna arhitektura vazduha

 

ulošci od novina

322. hodanje

cipele su mi izlizane pa podmećem

papir pod uloške da bih ublažio udare. hodao 

sam ka aradu. pusta polja su bila prazna kao praznina

kojom dolazi zima. kažem osećam bol u petama. u

preponama takođe. tako je to. papir stavljam u majicu

kad mi je hladno. u cipele kada se izližu. papir sloboda

nadam se da će se probuditi - radosni. nije lako bre

temišvar 3. decembar 1992

 

 

 

392/3261

 

1240  danas mi je 42 godine. tiho oblačno. dobio sam dva pisma

od dve žene. majke-ljubavnice. ćerke-ljubavnice. sasvim tako: ljubavnice

jer me ljube jer ljube. a ljubav je i ovo moje hodanje. negde daleko od

poznatih. negde bez razloga. negde gde žive drugi ljudi koji ljube. već 

je rečeno ljubiti i hodati. hodanjem ljubiti - pisao sam pre godinu dana

danas mi je 43 godine. majka-ljubavnica je na nebu. ćerka

agnješka u varšavi. ja u temišvaru. rat u sarajevu

 

1241  ptice danas mi je rođendan

 

al'

323. hodanje

vidim za deset dana

će to biti 333 hodanje. današnje

kružio sam tri puta oko temišvara i

to je 23 km. samo da nije tog rata i te

pretnje ratom. al' šta ćeš. strada mnogo

nevinih. ali mnogo je onih koji žele da

stradaju koji žele drugima loše. al' šta

ćeš. vidim već dva puta napisah

istu rečenicu. nije lako bre. nije

lako ali tako je

temišvar 4. decembar 1992

 

 

 

393/3260

 

1242  jelena silazi niz dolmu da dodirne paprat trske

 

1243  samoća. neopisivo lepa i nepodnošljiva

 

pružio sam ruku

324. hodanje

pružio sam ruku niz kanal bogu i

rekao jeleni a šta kažeš. staza je blatnјava

šlajm hodanja. ja više ne znam šta je bilo na

hodanju. bile su koze i ovce. i krava u vodi. ali

nije ni važno šta je bilo. bilo je. kako me umiruju

vitgenštajnove molitve. nije lako ali tako je

bože neka bude volja tvoja

temišvar 5. decembar 1992

 

 

 

395/3258

 

1244  neverovatno od 18 dečaka koji igraju fudbal nijedan nema pojma

 

1245  u meni strahovi. strah od aids-a. strah od raka. strah od nemoći

strah od nepoželjnosti. strah od sopstvene krivice. strah od sujete

 

1246  lutajući dođoh slučajno do groba teodora radičevića oca pesnika branka radičevića

 

1247  zašto je život tako težak

 

prikupljanje

325. hodanje

sipi dan u svom sivilu. ja sipim

svojim koracima. ja jedini u temišvaru

koji hoda hodajući ružu. u jednom trenutku mi

se učinilo da je moje hodanje oranje. kultivisanje

praznih prostora. dan je i dalje sipio kao i ja. a uveče

oko ponoći sivo nebo prekrilo je temišvar. sivo

nebo kao nanosi snega. mirna voda. bože

neka bude volja tvoja. pišem da dišeš

temišvar 7. decembar 1992

 

 

 

396/3257

 

1248  to svečano jezerce tuđe mokraće u kojem se raspadao raskvašeni

tamni opušak učinilo mi se kao konačna uvreda i bespomoćno sam zverao oko sebe

tražeći neko oružje... podigao sam pogled sa ovih reči hamberta hamberta i ugledah ovce

 

1249  zaista psi napadaju iz straha

 

1250  prilazim mostu u polju vadim iz džepa pedometar da pogledam

pređeni broj koraka na mostu pognuta devojka vezuje pertle mimoilazimo se

pod mostom među vrbama mladić sa plavom pletenom kapom jaše vrbe i onaniše

 

1251  hvala bogu rađaju se mladi jaganjci. ovo počinje da hoda

 

eh

326. hodanje

dvojica muškaraca

prelazi prugu. troje ljudi prelazi

most. stari obućar briše prste o svoju kecelju

psi me napadaju. čitam nabokova i dva puta se

slatko baš slatko zasmejem. smeh mi kruži telom

kao i sinoć trčanje. mojim telom kruži univerzum. kako

da toga budem neprestano svestan. kako. kako da

stalno volim to telo. vodu i vazduh njegovu

zemlju i vatru u njemu. pišem da dišeš

da moje telo tobom diše

temišvar 8. decembar 1992

 

 

 

397/3256

 

1252  kakav je to pakao u meni. padam u sebi. nestajem pod strahovima

poništavam se u ništavilu. i hodam. jakna mi je mokra. nemoć me ismeva

 

1253  hodanje je i hodanje kroz sopstvenu ništavnost

 

1254  hodanje je istupanje iz sebe kroz sebe

 

sramota

327. hodanje

na kišici stari banaćanin

pere odelo na sebi mokrom krpom

koju kvasi u kanalu. zeleni džemper sive

pantalone. a ja. to je druga priča. beda - nemoć

usamljenost. strah od umiranja. strah od sramote. i

tako hodam po kiši. zatvoren u svojim mislima. eh

jadniče. izmuči me strah od prekida ruže lutanja

u ponoć zvone zvona. da moje telo tobom

diše. mnogo se mučim

temišvar 9. decembar 1992

 

 

 

398/3255

 

1255  dva muškarca i žena propalice pod mostom peku meso. propali - veseli

 

1256  uplakana žena sa devojčicom zastaje na uglu

 

1257  po vodi u kanalu sitnim tačkicama cveta kišica

 

sada će čuvati nju

328. hodanje

prišla mi je uplakana žena u crnini

sa devojčicom koja ju je držala za ruku i

molila me za novac. izvadio sam sav sitniš iz

džepa i dao joj. malopre sam primetio da sam joj

sa sitnišom dao i sve one krstiće koje sam dobio od

kaje višnje jelene sanje nine isaka. zlatne i obične

krstiće koji su me čuvali. ipak sam radostan. sada

će čuvati nju. padala je kiša. već treći dan

hodam kanalom da bih bio blizu vode

mnogo se mučim. odteći 

temišvar 10. decembar 1992

 

 

 

399/3254

 

1258  probudim se sa blagim bolom u stomaku

i odmah počne pakao od brige poraza sramote

 

1259  pada veče po pustim ravnim poljima banata

 

1260  suviše sam nezaštićen suviše je tereta na

meni suviše je opšte beznadežnosti koju pijem

 

1261  cipele su mi izlizane pantalone pocepane. imam para još za 25 dana

 

1262  razmišljam o svom umiranju

 

čekaju noć

329. hodanje

krenuo sam prema

sinnicolau mare. sivi dan

je kopnio pred mrakom koji je

počeo ranije da pada. suviše je ovo

teško što radim. struja-put kojom se

krećem je nejaka. voleo bih da me neko

voli. zagrli svojim toplim telom ugreje. umiri

svojim dahom osveži. uspava. bože tako sam

slab. na ivici kanala u polju skupile se ovce i

koze u vunenu gomilu. čobanin tiho zviždi

odteći. miroslave hajde sada ljubi

temišvar 11. decembar 1992

 

 

 

400/3253

 

1263  hodamo jedan-dva nada i ja. udvoje kao da ni ne hodam

 

1264  topli čaj

 

1265  još jedan čaj

 

oh oh kako je to bio dobar bes u svitanju

330. hodanje

nada prema aradu i ja prema aradu. pričam joj o poljima

koja nas okružuju. o koracima koji hodaju. korak podavanja

korak poslušnosti. podajući se lečim drugog. poslušnošću i

drugim umanjujem sujetu. da se poslušno podam subotnjoj

praznini po poljima oko temišvara. vlaga je u vazduhu

nada se vraća u grad i ja se vraćam u grad. kisnemo

miroslave hajde sada ljubi. gugutka na grani

temišvar 12. decembar 1992

 

 

 

402/3251

 

1266  danas neću vaditi svesku samo ću hodati pomislio sam

kada sam krenuo - izveštavam o tome sada u sobi posle hodanja

 

leđa solidarnosti

331. hodanje

isplakan izbešnjen hodam

miran i lak. za nogama hodaju moja

ramena. umireni stomak. leda solidarnosti

mokre su ulice. hodam ulicama. u kamenim

očima hristovim vidim treperi mu zenica. mir

mir u meni. jedna pa druga noga na mokrom

asfaltu iz ulice skrećem u ulicu. gugutka

na grani. duša u stopalima piše

temišvar 14. decembar 1992

 

 

i

 

 

sa kakvom nadnaravnom

snagom prose mali prosjaci i prosjakinje

 

 

ako vidiš onog psa kako sporo hoda po oranici

(doletela je svraka u njegovu blizinu) onda vidiš i mene

 

 

mojim telom kruži univerzum. kako da toga budem neprestano svestan

 

 

suviše je ovo teško što radim

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

sve je bilo baš

nepodnošljivo i

baš neobjašnjivo

teško ali samim tim

i očaravajuće i

baš večno

lako

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

uzimala si

me do kraja

i zato ti se tek

sad podajem

do samog

početka

boga

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si bila jezik

boga koji me je

pevao da bi svako

i sad ali i zauvek

živeo bogom i

ružom utanja

boga

jedinog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

21. april 2025.

27532. dan mog života

 

 

375/3278

 

1182  bosonogi dečak prosjak veselo trči zastane okrene se vrati se malo

unazad podigne četvrtinu grisini štapića i nastavi dalje da trči još veseliji

 

1183  tri pijanca beskućnika bosonogi leže u travi

oko gradskog toplovoda. greju se pijani su. jesu

 

1184  prihvatiti neuspeh ali ne dozvoliti da te povuče na dno

 

poslastičarka

310. hodanje

kiša mi je kidala hodanje

ishodao sam današnju laticu iz četiri

puta. bol u peti ne prestaje kao ni kiša. u

sobi stalno gledam fotografiju hane arent. no

comment. cipele su mi isprskane. moje cipele

sa kojima sam prošle godine krenuo na hodanje

mislim na lepu prodavačicu u poslastičarnici

zastanem. mislim na nju. ali ipak nastavim

mišel na nebu je more. u mojim

cipelama brod

temišvar 17. novembar 1992

 

 

 

376/3277

 

1185  ja sam žigolo evrope

 

1186  penjem se po ovom ravnom putu

 

1187  svet se menja i ja o tome slobodno razmišljam. ruža lutanja

učestvuje u promenama. inspiriše ih. za deset godina biću tvorac

svetskog pasoša. umetnost ruže kao osnov novog prava

 

gledam kroz prozor i čekam trolejbus da zavarniči trolom na sklopci

311. hodanje

nestalo je svetlo u sobi pa pišem pod uličnom svetlošću. tako sam pre 20 godina čitao pod

dvorišnom svetlošću u zatvoru u sremskoj mitrovici. a danas sam hodao putem prema

aradu. tako je mnogo pregaženih pasa na putevima. kako lako nestaje život kao i

grad. kad krenem na hodanje grad je pun sebe. svuda u gradu je grad. i ja idem i

idem i polako izlazim iz njega. prvo se grad proređuje i polako sasvim nestane

u mojim cipelama brod. sada su to samo polja okružena poljima

temišvar 18. novembar 1992

 

 

 

377/3276

 

1188  hvala i oči male prosjakinje su vredeli više od 5 lea koje sam joj dao

 

1189  eno ga veliki šumski zec. polako pretrčava polje i onda

meni bez ikakvog razloga počne da sprinta do druge strane šume

 

1190  hodanje - veliki dar. umetnost hodanja - ples

pozorište. samoća. tišina. himna. hodanjem proizvodim muziku

 

100 lea pun džep suncokreta

312. hodanje

kako lepe ideje za budući rad. sve što mi dođe dođe

mi od ove istine koja me okružuje. toliko je bogatstva da

mogu biti bezbrižan i skroman. mislio sam i o umiranju i to

me zabrine. tek pri kraju sam bio i umoran i gladan. hodao

sam ravnomerno kao drvo na mirnoj vodi. nisam mislio 

na analogije ali sam ih hodao šumama oko temišvara

sada su to samo polja okružena poljima

kao drvo na mirnoj vodi

temišvar 19. novembar 1992

 

 

 

378/3275

 

1191  lep dan a u meni briga. strah od umiranja i

napuštenosti. hodam dolinom. jedan kraljevski ovan leži u

travi i lenjo podigne glavu da me pogleda i za trenutak me oraspoloži

 

1192  počeo sam da rastem sa stidom. stid se pretvorio u bol. bol u snagu

snaga u borbenost. borbenost u trpeljivost. trpeljivost u nenasilje. nenasilje

u pažljivost. pažljivost u pobožnost. i sad sam tu petak je popodne. kasno

jesenje sunce. hiljadu vrabaca peva horsku pesmu i ućuti se dok im prilazim

 

1193  ali i dalje u meni živi stid

 

1194  prošao sam ih i vrapci su ponovo počeli

 

1195  prelazim blatnjavi most jedna krava mi muče

stojim na mostu i pored bede i brige zapisujem sretan sam

 

1196  svedočim život čini radost

 

1197  hej čitaoče kako se lepo igraju dva psa

 

1198  da li je konjima tvrdo na asfaltu

 

jelena. slobodan. jelena. nada

313. hodanje

hodao sam sa blagim bolom u stomaku koji se

pretvorio u veliku brigu. ipak sam ishodao današnju

laticu dužine 29.173 koraka. hodao sam dolinom pored

kanala bega. jednostavan i siromašan život. ovce se nahvatale

čičkova i zajedno sa kozama pasu travu. mladići veslaju. vrane

grakću. ritam mi je sve bolji i bolji. smiren i ujednačen. vraćam

se iz polja u grad. nad temišvarom ljubičasto nebo pada nad

crkvom i pretvara se u pretnju i nadu. kupujem hleb. kao

drvo na mirnoj vodi. došli su mi prijatelji

temišvar 20. novembar 1992

 

 

 

379/3274

 

1199  hodaćemo 37 krugova tražeći ljubav za zemlju

 

1200  rečeno

 

1201  čovek od prekjuče mi se javio u šumi zdravo druže

 

1202  došao srđan valjarević

 

1203  neka su blagosloveni i ovan i trenutak (iz zapisa 1191)

 

1204  kada je zaista rečeno onda je odmah i učinjeno (posvećeno vesni milović)

 

grejali smo vazduh koji je vrtložio poruku

314. hodanje

tražim ljubav za zemlju rekao je mišel serez. mi smo hodali

37 krugova oko piata unirii jedan po jedan u ćutanju. hodali

smo oko ponoći. vrteći se u krug grejali smo vazduh koji je

vrtložio poruku tražim ljubav za zemlju. spustio sam glavu

na grudi i kružio. kada smo se vratili u hotelu nas je

čekao čovek pod brojem 1202. došli su mi

prijatelji. bili smo leptiri

temišvar 21. novembar 1992

 

 

 

381/3272

 

1205  smrt. smrt ne postoji. smrt je sujeta

 

1206  činim poduhvat da bih se poduhvatio i uhvatio

 

1207  stvaralaštvo je subverzivno prema postojećim ljudskim zakonima

 

hotel banatul

315. hodanje

probudim se sa bolom

u stomaku. po leđima mi

spava vetar samoće. u sobi

sam 318 pokušavam da rodim

iz sebe izvesnost za ružu. izvesnosti

nema i moji porođajni grčevi su samo

bol. razgovaram sa srđanom valjarevićem

pričam mu o mogućnostima ruže lutanja

srđan je sve bolji i bolji. juče smo hodali

dnevnih 37 krugova tražeći ljubav za

zemlju. kisnuli smo hodali i kisnuli

bili smo leptiri. koraci treptaji

temišvar 23. novembar 1992

 

 

 

382/3271

 

1208  skrećem zavlačim se u ovu ulicu

 

1209  pratim je do kraja vode me tramvajske šine

 

1210  ulica je nestala počinju polja

 

dragi cigani

316. hodanje

ciganin i ker. lepi mladi

ciganin uživa u sebi. hoda da

bi uživao u svojoj lepoti. ker mu

trči pored nogu. dečak pljuje sebi u

ruke protrlja ih i udara nogom maja

geri u banderu. dečak pored njega

zavija kao policijska sirena. hodam

ispred mene u gomili hodaju cigani

iscrpljen sam. prepun misli o

umiranju. koraci treptaji

da preživim

temišvar 24. novembar 1992

 

 

 

383/3270

 

1211  uplašen

 

1212  bolan

 

1213  krhak

 

1214  nemoćan

 

1215  slab

 

1216  koji ćeš nam onda reče neko

 

plutanje molim te

317. hodanje

bolestan sam. nemoćan. uplašen

sam kao dete. Izgubljeno dete. uplašen

od izgubljenosti. uplašen zato što sam se

izgubio. ostaje mi bog i plutanje. stvarnost

skromnost. hodam malo. hladno mi. na putu

kojim se retko ide hladno je. to je hladnoća iz

koje se rađa toplota. u telo mi ulazi put i

bog. da preživim. da preživim

temišvar 25. novembar 1992

 

 

 

384/3269

 

1217  zastanem i gledam kako konj pase travu. volim te velike biljoždere

 

1218  u daljini čujem zvižduće seljak. trojica su na kolima. u mimohodu se pozdravljamo

 

1219  borhesova erudicija je gorela hraneći se odsustvom

dnevne politike. jednostavno čovek nije čitao novine

 

1220  vidim svoj pogled

 

1221  vraćajući se uzbudim se zvižduće mladi čoban. ovce mu pasu uz pesmu

 

1222  put prolazi u blizini smrti

 

1223  čoban svira kao božiji pastir. sada je počeo i da peva

 

1224  uvek je ono čemu su se ljudi izrugivali bila budućnost

 

nek večno živi jedan čoban

318. hodanje

pune su mi oči i nos. tako je bilo i dok sam

hodao. slab ipak sam ishodao 22 km. bio je lep

dan. jedan čoban lepo zviždukao sebi ovcama

meni bogu i predelu. nek večno živi jedan čoban

ulazeći u temišvar stalno sam gledao u nebo puno

ptica koje su nikad im kraja letele na jug. teška

mi je ruka. da preživim. idem u krevet

hodanju da se odmorim

temišvar 26. novembar 1992

 

 

 

385/3268

 

bolestan

 

čisti pivski kvasac - belvitin fe

idem u krevet hodanju da se odmorim. ne hodajući hodam

temišvar 27. novembar 1992

 

 

 

386/3267

 

bolestan

 

oligovit

ne hodajući hodam. bolest me ozdravljuje

temišvar 28. novembar 1992

 

 

 

388/3265

 

1225  malo sam se zabrinuo za tebe

i pala mi je na pamet stara narodna mudrost koja

kaže: uslovi diktiraju i planove. promena uslova diktira i

promenu planova. naravno bilo bi mi drago da realizuješ ružu u

potpunosti ali isto tako ako dođeš u teškoće napraviš korekcije u

smislu elastičnijeg razvoja. ja znam da ti nećeš lako na to pristati, tako 

i treba tako je i nužno ali da si mlađi od mene ja bih ti to gotovo naredio

kao u poznatoj priči o alimpiju stolpniku jednom od najvećih monaha i

podvižnika iz trećeg ili petog veka. stolpnik je rešio u svojim srednjim

godinama da ceo svoj život posveti bogu i rešio je da se popne na stub

i da na njemu provede ostatak života. stojeći na jednoj nozi i pijući samo

vodu i jedući hleb. on je to započeo i izvesno vreme je stajao na stubu a

oko nogu su mu se obavile buve koje su ga izujedale i raskrvavile noge

jednog dana došao je iguman i rekao stolpniče silazi sa tog stuba i on

je to odmah učinio. onda mu je iguman rekao sad se možeš vratiti jer

vidim da to činiš radi boga a ne radi taštine. postmodernisti govore o

nužnom diskontinuitetu da bi nešto u istinskoj meri trajalo. zato bih i

ja kao i tvoj brat i duhovni prijatelj želeo da ruža ima rasterećenu

propulzivnost božanske svetlosti u sebi a ne da u svoje latice

zaogrne napetost i napregnutost bez želje da se oslušne

unutrašnji glas minornog malog onog kojeg je hrist

nazvao prah. puno pozdrava i ljubavi božidar

 

moj prijatelj

319. hodanje

bože daj mi snage. amin

amin. amin zapisao je 12. septembra

1914 ludvig vitgenštajn. trideset dana kasnije

bog je sa mnom. trideset jedan dan kasnije bože

daj mi razuma i snage. osamnaest dana kasnije neka me

duh zaštiti ma šta se desilo. sutradan samo ne zaboraviti na

boga. pet dana kasnije nek me duh zaštiti. sutradan sve je u

božijim rukama. sutradan moram biti uvek svestan sebe uvek

svestan duha. dve godine kasnije neka je bog sa mnom. amin

19. avgusta 1916 bog će mi pomoći. molio se ludvig i za mene

kao što se i ja njegovim molitvama molim za tebe. bolest

me ozdravljuje. bože pomozi neka volja bude tvoja

temišvar 30. novembar 1992

 

 

i

 

 

ruža lutanja

učestvuje u promenama. inspiriše ih. za

deset godina biću tvorac svetskog pasoša

umetnost ruže kao osnov novog prava

 

 

stvaralaštvo je subverzivno prema postojećim ljudskim zakonima

 

 

  uvek je ono čemu su se ljudi izrugivali bila budućnost

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

tek sad

neodustaj

života ti

mog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

19. april 2025.

27530. dan mog života

 

 

miroslav mandić

 

ruža lutanja 2

 

nežnost stopala čuva šaku nežnosti

 

ovu knjigu posvećujem

anonimnim snagama ljubavi

 

 

 

367/3286

 

1138  brda su osvanula pod snegom

 

1139  krećemo kornjača i ja

 

1140  podne je ponedeljak sunčan dan isti kao i pre godinu dana

u londonu kada sam krenuo na ružu lutanja. isti ovako lep dan je bio

i pre 20 godina kada sam iz n. sada krenuo u zatvor u sr. mitrovicu

 

1141  hodam u planinu od emila siorana do konstantina

nojke. dođi. molim te dođi ovde sada da vidiš ovo

 

1142  vidiš osetiš budeš u lepoti

 

1143  constantin noica 1909-1987 neko mu 

je ostavio 15 karanfila po kojima je pao sneg

 

1144  kližem se po putu i okrenem se na vreme jedan 

trabant proklizava i udara u zaštitnu ogradu metar dva iza mene

 

1145  silazim niz planinu. sunce je i hladno je sve boli koliko je čisto

ponekad potrčim da bih se ugrejao. počinju kratke oštre serpentine

 

1146  srećan sam od lepote koja me okružuje. hodam već 367 dana rađajući ružu

na tlu evrope. evrope koja je živo biće i mnogo je više čine reke jezera bilje životinje

vetrovi nego čovek i njegova politika. nadam se da ću i sledećih 9 godina hodati po njoj

 

1147  pišem da bih ti napisao dva iskustva. ovo današnje i ono od pre 20 godina

kada sam na današnji dan otišao u zatvor baš u ovim trenucima (15h) 1972 skidao

sam svoje građansko odelo i oblačio odelo krivice. bio sam osuđen zbog pisanja a

evo i sada pišem. nisam bio kriv bio sam žrtveno jagnje koje je ostalo živo i u zatvoru

uz pomoć gandija. tolstoja. kafke. nervala. roze. dostojevskog. hristosa. lao cea. bude

shvatilo da je mnogo više krivo nego što to ovozemaljske sudije mogu i znati. i od

tada se moj život promenio. ovo što danas činim je lepše ali i teže. teže jer sam 

slobodan. onda (23 godine star) bilo je ružno i na smrt bezizlazno ali sam imao

i hranu i krevet i bio sam definisan. sada to nemam i svakim korakom moram

da stičem svoj hleb i odgovor. zatvor. ratovi. bolesti zlo. pakao koliko

god teški lakši su od slobode. mira. zdravlja. dobra i raja

prestajem da ti pišem upadam u duboko lišće

 

1148  smešim se od unutrašnje topline, po ovim ulicama rasinarija juče sam posejao

spomenik anonimnim snagama ljubavi. sada osećam spomenik nije podignut on raste

 

paltinis

303. hodanje

prva hladnoća i velika lepota

skromni grob konstantina nojke pored

drvene crkve. biser biserika (biserika = crkva)

hodajući planinom prema nojki noseći u džepu

hamvaša mislio sam na hajdegera. misao se kao

i vazduh čisti u planinama. trčao sam da se ugrejem 

a serpentine sam preskakao spuštajući se šumom i

dubokim lišćem. pri kraju hodanja sa mnom je trčao

mali pas. žena je čistila ulicu u rasinariju korovom

metlom. juče sam u ovim ulicama ostavio svoje

srce. zlatno cveta drvo spasa. danas

vidim srce u rasinariju raste

sibiu 9. novembar 1992

 

 

 

368/3285

 

1149  led po vodi. ne znam kako ljudi misle da su pobedili druge ljude

 

1150  lice je hleb

 

1151  zabelele se plave planine (planine = munte) i sad lakše od oblaka lebde nad sibiuom

 

1152  kao i u proleće zemlja se ore i priprema za sejanje

 

1153  od danas ću radovati decu koju sretnem

 

1154  kako mi se hamvaš otvorio. ceo je u meni

 

1155  četrnaestonoćno hodanje od katoličkog do pravoslavnog božića u budimpešti

 

1156  molim se za više rada skromnosti strpljenja sistematičnosti i molitve

 

1157  ovaj vetar već poznajem

 

1158  koračam hamvaša udišem sunce

 

1159  veliko kaži život

 

1160  leptir će biti zaštitnik ruži lutanja u trećoj

godini. ove je kornjača. prve godine je bio vrabac

 

i zato kažem ratu volim te

304. hodanje

čim sam krenuo počeo sam da mislim o ratu

sve oko mene je bilo mirno a u meni rat koji me je rušio

i onda sam ga hodao i ishodao. zavolim ga da bi prestao. u

selu cristian buknula je lepota u meni iz nekoliko hamvaševih

reči. osetio sam takav mir i smisao da je sve krenulo lako kao

voda koja teče u nebo. rumunija me voli i ja joj dajem sve. i

sve ću odneti iz rumunije drugima. sunce me vodi hladnoća

voli. danas vidim srce u rasinariju raste. u hladnoj

hotelskoj sobi u devi peva mi bili holidej 

diva 10. novembar 1992

 

 

 

369/3284

 

1161  hladno. oblačno. zviždućem. grejem se iznutra

 

1162  najvažnija stvar u pisanju je hrabrost da kažeš

 

1163  blago i lepo lice sušinski đorđa poljaka-ukrajinca

koji živi u simeriji. kako samo ljudi mogu biti dobri

 

1164  nikog na putu kiša navlažila pusta polja. veliko bogatstvo spava u rumuniji

 

veliki događaji

305. hodanje

biciklista odmahuje rukom besan

na veliki kamion koji mu trubi. četiri stare žene

seku pruće. nekoliko pružnih radnika u isto vreme

zavrću šrafove na novoj šini. mladi kočijaš visoko 

na kukuruzovini pripaljuje cigaretu na kiši. svi strpljivo

kisnemo. blato u selu fibis. tri dečaka i pas. ore se biće

i vina. lepi stari fotograf đorđ sušinski me je podsetio

na starog gospodina atanasa stojanova iz sofije. pun

mesec nad temišvarom me je podsetio na polazak

u londonu. u hladnoj hotelskoj sobi u devi peva

mi bili holidej. u skoro isto tako hladnoj sobi

u temišvaru sviraju bramsa

temišvar 11. novembar 1992

 

 

 

370/3283

 

1165  ja ne dajem ništa ali omogućavam sve. moć i vlast daju sve ali ne omogućavaju ništa

 

1166  pre četiri dana u nedelju koja je pala između zadnjeg dana prve

godine i prvog dana druge godine ruže lutanja u rasinariju sam podigao

spomenik anonimnim snagama ljubavi tekst koji sledi napisao sam tada

 

monumentul puterii anonime al jubirii 

ljubi i čini šta ti je volja

sv. augustin

 

9.999 koraka po rasinariju i 99 jabuka bačenih u nebo da u nebu ostanu kao pokajanje 

 

bleštavo sunčan dan. brijem se kupam se. idem na pijacu. kupujem crvene jabuke sitne

ruže. 8 kila 640 lea sve mi stanu u ranac. pred crkvom u sibiu stari prosjak se gleda u

ogledalu i češlja svoju prljavu plavu kosu. primetim pevušim cigansku pesmu šta će meni

amerika kada oca nemam ja. u rasinariju u crkvi toplo. žene u maramama. svi kleče klečim

sa njima. jedan muškarac liči na siorana. sam sam a ljubav nije samoća. ovo je ljubav koja

se rađa i zato je sama. hodam mirno to će biti način. gledam ne da bih video nego da bih

voleo. vidim - volim. osećam stid pred sveštenikom nikolajem strezom jer sam mu rekao

da će doći ekipa a nije došao niko. čini mi se da se i on radovao snimanju. sada mi svi

ljudi u rašinariju liče na siorana. zamolim decu i ona bacaju jabuke u nebo a ja ih

fotografišem. mislim kroz srce sioranovo. kuća u kojoj se rodio sada nosi broj 1902

 

kišni dan

306. hodanje

sipi kiša sipi. pada kiša pada. korak pa

kiša kiša pa korak. grickam kiša gricka. noć

sve ranije pada. prihvatam i kišu i noć. sa jednim

korakom učinim i drugi. treći dolazi sam. biti bezbrižan

i kiša dolazi sama. ne dolazi pada. protresem se od

bezrazložne radosti. i radost dolazi sama. kiša

korak kiša med. u skoro isto tako hladnoj sobi

u temišvaru sviraju bramsa. bliže i bliže

temišvar 12. novembar 1992

 

 

 

371/3282

 

1167  trojica omamljenih dečaka ne starijih od 10

godina teturaju se ulicama temišvara. duvaju lepak

 

osam zapisa o ljubavi za spomenik u rasinariju

 

1168  balega - davanje nad davanjima. ljubav je zbir svih fenomena. sve

na zemlji i sve na nebu čini ljubav. i zato što jeste ljubav je nespoznatljiva

ne možeš je videti jer je u oku. ne možeš je osetiti na dlanu jer je dlan. ne

možeš dobiti ljubav od drugog jer drugi je ljubav. ne možeš je očekivati

jer ljubav je uvek već tu. sve što postoji postoji ljubavlju

 

1169  kaldrma - mozak sela. ljubav stvaraju (i) ljudi sa ostalim živim

bićima. sve što raste i sve što se kreće je izvor ljubavi. odvajajući se svojom

neskromnošću od svega čovek mnogo više uzima ljubavi nego što daje i zato

čovek i mora uvek iznova da ljubi da se uči da ljubi. ljubeći da ljubav ljubi

 

1170  kapa-šešir-šubara - neizgovoreno bratstvo. ljubav je

litica ali nije opasnost nego težina. odanost borbi i uspeh. malo

ih je koji hodaju liticama jer ljubiti znači biti ljubljen. u opasnosti

se spasiti znači ljubavlju skočiti u ponor. nebo je u ponoru

 

1171  vreća-naramak - spremiti se za zimu. ljubav dolazi sama ali

ličnost ne čeka ljubav nego odmah i uvek daje. predati svoju ljubav drugome

samo propustiti ljubav. biti vetrenjača  i vodenica. sretan u ljubavi drugih

 

1172  rzanje konja - radovanje slobodi i vazduhu. put ljubavi je najduži ali nikad

ne prestaje. kad osetimo bezrazložnu ljubav ljubav nam dolazi od nekog hiljadama

godina iz prošlosti. u ljubavi ne postoji ni vreme ni prostor. ko voli sada zauvek voli

 

1173  uličice i kapije - dostojanstvo postojbine. oblici koji nastaju

ljubavlju su u stalnoj promeni. ako ti se ljubav učini da je polumesec koji

izlazi iznad zgrada već u sledećem trenutku će to biti voda iz česme. promena

oblika ljubavi je i sama ljubav i sam oblik. ljubav se menja i ljubavlju menja

 

1174  miris stoke - ostati zauvek tu. ljubav je i ponoć i podne 

ali ljubav je neodgonetljiva. ljubav je tamo gde nikog nema i često je

tamo gde su svi. tajna ljubavi je u njenoj običnosti u nepostojanju tajne

 

1175  sioranovo brdo - nežnost napetosti. ljubav u meni živi

za svet. ljubav u svetu živi za mene. svima i svemu dajem sebe. za

davanje (muško) je potrebno odsustvo sebe. za primanje (žensko)

prisustvo sebe. i tako se ljubavlju rađaš i nestaješ. ljubav je čudo

koje ne postoji i nepostojanje koje je čudo ljubavi. bio sam setan

podigao sam spomenik a on mi je kao pesak curio kroz prste

 

e a sada naslov

307. hodanje

stara kurva me pozvala u sobu

302. otišao sam niz ulice. hodao sam lak

kupio odličan papir i lepe male sveske. kad pomislim

na hodanje u rasinariju i spomenik anonimnim snagama

ljubavi osećam toplinu u telu. osetim kako spomenik raste

blizu je ponoć idem napolje da hodam oko ponoći. bliže

i bliže. vratio sam se pre minut osećaš li mi dah

temišvar 13. novembar 1992

 

 

 

372/3281

 

1176  čitam čitam i odjednom vidim više ne vidim. pala je noć. podignem

pogled a nebo se rumeno crveni. prema zemlji je ljubičasto plavo

 

1177  pišem po mraku. nadam se da će sve više biti

pojedinaca koji neće učestvovati u državi i ludilu za moći 

 

1178  jasno vidim sebe kako sam se kao mali boja života

 

e a sada naslov 2

308. hodanje

boli me u levoj peti. hladnoća u levoj

butini. petu mažem butinu udaram u hodu

da se ugreje. mislio sam na zverstva koja se

čine. mislio i molio se. sagnuo sam glavu i grabio

napred. mrak mi se pridružio. noć strepnje i odmora

kasnije mi se pridružio džojs izgnanik. izgnanstvo mi

je u šaci kojom pišem. vratio sam se pre minut

osećaš li mi dah. gube se stanice na mom

malom tranzistoru

temišvar 14. novembar 1992

 

 

 

374/3279

 

1179  topli hodački pozdrav mišelu serezu mornaru

 

1180  velika snaga izbija iz ruže. kako da je podnesem

 

1181  večeras oko ponoći ću hodati za sereza

 

mišel serez i ljubav

309. hodanje

da li mi to misli ponesu hod ili hod misli

ne znam tek i noge i mišljenje mi je letelo. kad

letim onda jasno vidim sebe kako hodam zemljom

uz ovce guske pse i konje koji vuku visoko natovarena

kola kukurzovinom. visoko do neba. visoko do neba sam

leteo i ja kada sam sreo mišela sereza. u biti postoji samo

jedna filozofska vrlina: odanost kaže mi serez i kaže zato

tražim ljubav za zemlju. ići ću da hodam oko ponoći za

mornara mišela sereza. gube se stanice na mom

malom tranzistoru. mišel na nebu je more

temišvar 16. novembar 1992

 

 

i

 

 

bio sam osuđen zbog pisanja a

evo i sada pišem. nisam bio kriv bio sam

žrtveno jagnje koje je ostalo živo i u zatvoru

uz pomoć gandija. tolstoja. kafke. nervala. roze

dostojevskog. hristosa. lao cea. bude. shvatilo da

je mnogo više krivo nego što to ovozemaljske sudije

mogu i znati. i od tada se moj život promenio. ovo što

danas činim je lepše ali i teže. teže jer sam slobodan

onda (23 godine star) bilo je ružno i na smrt bezizlazno

ali sam imao i hranu i krevet i bio sam definisan. sada

to nemam i svakim korakom moram da stičem svoj

hleb i odgovor. zatvor. ratovi bolesti zlo. pakao

koliko god teški lakši su od slobode. mira

zdravlja. dobra i raja

 

 

ovaj vetar već poznajem

 

 

koračam hamvaša udišem sunce

 

 

leptir će biti zaštitnik ruži lutanja u trećoj

godini. ove je kornjača. prve godine je bio vrabac

 

 

ja ne dajem ništa ali omogućavam sve

moć i vlast daju sve ali ne omogućavaju ništa

 

 

pre četiri dana u nedelju koja je pala između zadnjeg dana prve

godine i prvog dana druge godine ruže lutanja u rasinariju sam podigao

spomenik anonimnim snagama ljubavi. monumentul puterii anonime al jubirii 

 

 

sam sam a ljubav nije samoća

ovo je ljubav koja se rađa i zato je sama 

 

 

za davanje (muško) je potrebno odsustvo

sebe. za primanje (žensko) prisustvo sebe 

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

žrtva je

najveći

izvor

ljubavi

slobode

istine

to

od

tebe

primih

(žensko)

 

i

 

 

ružo lutanja

najbolja motivacija

za svako i sva bića

je bezuslovna ljubav

sloboda istina za svako

i sva bića i ja ih tobom

dah (muško) svakom

i svim bićima

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

18. april 2025.

27529. dan mog života

 

 

prošla je

prva godina

ruže lutanja i 

završena je

prva knjiga

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

ideju za

10 knjiga ruže

lutanja sam otkrio

285/3368 dana ruže

lutanja zapisom 928

pre 33 godine u

dunaujvaroši

19.8.1992

 

 

i

 

 

ružo

lutanja 1

ti si prva ko

prvi korak ko

prva reč ko

prvi bog

 

 

i

 

 

sada

ću proleteti

kroz prvu godinu

krenimo zajedno

utroje ružo

lutanja

 

 

biti dobar na ovom svetu

 

 

jutros za doručkom ohrabrio me je

ron pedesetogodišnjak. j. ron corrigan

 

 

ovo što radim je velika umetnost samo vetar

 

 

bože daj mi da budem taj jednostavni radosni pevač

 

 

plešem putem

vidim svod nebeski

tako gradim hram

nad evropom

ružin hram

 

 

na kraju

hodanja sam

plesao po putu

to je ono što

zovem

umetnost

 

 

i reči se raduju jednostavnosti pisanja

 

 

hodam da bih prisustvovao. učestvovao u

životu univerzuma koji vidim po ovim poljima

da bih prisustvovao lepoti (rasplakao sam se)...

 

 

dete se izgubilo

dečak je pobegao

mladić se potuca

čovek luta

 

 

kako ljudima preneti informaciju o

ne-ljudima. o lepoti i važnosti ne-ljudskog

 

 

bog

 

 

najbolji način je želeti drugima dobro

 

 

zaista ovaj svet zavisi od mene

 

 

pevanjem rađati svet kako su to oduvek činili pevači

 

 

ljudi odlaze po znanja na sveta mesta kod svetih

ljudi u razne škole. ja odlazim po znanje u svakodnevicu u

kojoj ništa nije sveto nego samo običan život. običan život božiji

 

 

jedino kada volim na pravom sam putu

 

 

posle 63 dana počinjem vući tragove ruže i umom ne više samo stopalima

 

 

iz praznine i uvek iz praznine nastaje moj rad

 

 

dobrota moja domovina

 

 

plakao sam jer je kaja bolesna ali sam bio i radostan jer mi se volimo

a kada se voli onda se živi. voljeni molekuli žive večno. žive od radosti 

 

 

samo neki razumeju da stvaralaštvo dolazi ni iz čega i da mu nema kraja

 

 

sve više moja stopala spajaju

 

 

kaja mi je rekla idi polako i daleko ćeš stići 

 

 

ulazim u atinu. vidim je kao na dlanu. ja sam jedan od

poslednjih ili jedan od prvih koji u velegradove ulaze pešice

 

 

kaja je živela

nezaštićeno i zbog

toga je heroj... to je put

u kome je put muški

a delo žensko

 

 

preživeće samo stvoreni za radost

 

 

alithia tanatos den iparhi. zaista smrt ne postoji

maraton u atini

trčanje i pisanje za sve one koji štite druge od sebe

 

 

ruža

obnavlja

jezik

 

 

tamo gde je lepota niče i sloboda

 

 

tu sam

da volim

to je moj

posao

 

 

stopalima korak po korak po zemlji a iz neba zidam temelje velike umetnosti

 

 

ruža lutanja je domovina svih bića

 

 

noge se uvek vraćaju svom poreklu. bogu

 

 

polako nazirem da iza lepote u prirodi stoji bog

 

 

ruža lutanja pripada javnim radovima

 

 

ko u sebi ne prepoznaje krivicu ne vidi kako je baš on

graditelj zla od koga se ogradio ili protiv koga se bori

 

 

putem kojim sam krenuo pre dvadeset godina (u proleće 1971

nije još niko ni hodao a kamoli prošao pa sam morao raditi sve

sam od probijanja puta kroz džunglu i pustinju do njegove gradnje

 

 

tek će doći oni koji će razumeti da sve počinje iskorenjivanjem

 

 

slobodan je onaj ko drugom omogući slobodu

 

 

svakim korakom se zavetujem

 

 

hodati da bih uvek gledao po prvi put

 

 

ruža lutanja je sloboda a ne zatvor i to je teško u njoj

 

 

dirljivo je kako mi se ovaj čovek naklonio i rekao dobri den

 

 

ne možeš biti drugo nego božiji znači onaj si koji jesi

 

 

bogom

bog

sam

 

 

pisanje je ljubav

 

 

volim da volim

 

 

svakidašnji hleb most svetlosti

 

 

nipošto da tekst smrdi na radionicu pisanja

 

 

prijatelji me savetuju da prekinem ružu lutanja

jer neću izdržati teret kazne koji pada po meni. reci mu

da mu ja savetujem da prekine jer neće moći izdržati

veliki psihički pritisak ove međunarodne osude

 

 

razmišljam o ovoj knjizi. vidim joj oblik. oblik koji traje mekih plavih korica

 

 

misleći na knjigu sa ovim tekstovima

video sam je kako je u sebi skupila sve

ove reči koje se nižu jedna za drugom kao

moji koraci... veliki umetnik je stvorio svet

hodao sam po knjizi u mojoj glavi

 

 

dahtanje od koga sam se sledio i uskipteo

božije podavanje božijih bića. muškarac i žena

se podaju jedno drugome kao ja putu i put meni

 

 

uzbudljivo je kao dečiji plač taj zov

žene dahću veliko. nevino. to je povratak

bogu. nemoćna i podavajuća žena usmerava

put kroz nebeski beskraj na početak

 

 

o bože rekoh ugledavši put

 

 

svakodnevno desetogodišnje hodanje je ulazak u jamu

razbijenog atoma. hodam u njega da bih ga spojio sa obe ruke

 

 

sve više pada krivica jedne politike po meni

 

 

hodam da bi reči bile lepe

 

 

velike količine slobode su u ljubavi za siromaštvo

 

 

sve u meni

 

 

divim se prosjacima

 

 

ruža je veliko delo jer ne postoji a sve što postoji postoji u njoj

 

 

sve više govorim drugačije od drugih ljudi. hteo bih da kažem sve to što jeste 

 

 

zaista sva živa bića čine život

 

 

dok ovo pišem pored mene hoda

osetljivi dečak u braon jakni sa crvenom

tašnom u ruci i odvezanom pertlom. on sam ja

 

 

hvala svima koji su dobri

 

 

ruža je ništa koje raste i bokori se u veliko pevanje

 

 

i

 

 

ružo lutanja

briga da uspem da

te stvorim i porodim je

deset godina svakog

dana bila najteža

stvar

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svakog

dana

10

godina

hodati

ružu

lutanja

 

svakog

dana

10

godina

pisati

ružu

lutanja

 

svakog

dana

10

godina

crtati

trave

ruže

lutanja

 

svakog

dana

zahvalnost

svakom

danu

 

svakog

dana

10

godina

stvarati

biće

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

17. april 2025.

27528. dan mog života

 

 

354/3299

 

1109  zaista sva živa bića čine život

 

1110  morate dođi u temišvar da vidite i čujete te ptice. to je nešto najlepše što sam video

 

1111  ostaje mi samo da napišem da je ova lepota ptičijeg mora na nebu neopisiva

 

gavrani

292. hodanje

krenuo sam za buzias

pored tramvaja ovce. ležerni čobanin

stadion politehnike. semenkari. put me ispira. hodanje

je potok kojim se ispira zlato. zlato strpljenja. strpljivog

trpljenja. od žutog lišće nestaje. opija me svojom lepotom

paukova nit se uhvatila za kosu i ne mogu da je oslobodim

jedno belo kuče u polju me ugleda. da li me gleda očima ili

klempavim ušima. ravnica se širi kao svetlost. ali sve ono

što sam na kraju hodanja video sa pticama bilo je

veličanstveno. i četvrte čarape sušim. crni

gavrani u vatri nebeskoj

temišvar 27.10.1992

 

 

 

355/3298

 

1112  pipnem mrak. ponovo pipnem mrak. ponovo: ponovo

 

1113  tu sam na trgu u temišvaru bez poruke. bez

sadržaja. bez oblika. tu sam bez tela. bez uma i duše. tu sam

 

al' jednog biciklistu je udario auto

293. hodanje

krenuli jelena i ja već je bilo kasno. krenuli putem prema

lugošu. padao je mrak. pa svratili u jedno selo. a o tome

hoću jer tamo je mrak. mrak po ulicama a život se živi. ima u

siromaštvu nešto što izaziva duboko poštovanje. kao i onaj bez

svetla voz u noći. a tek trojica biciklista koji su neosvetljeni

vozili po prometnom putu i pevali. crni gavrani u vatri

nebeskoj. poštovanje siromaštvu

temišvar 28.10.1992

 

 

 

356/3297

 

1114  spomenik anonimnim snagama ljubavi. da li

ću uspeti da ga podignem. spomenik od ptica i trava

 

večni grad

294. hodanje

kada god vidim groblje

ulazim u njega. ulazim u taj večni grad. jedan

jedini grad sviju nas. mađari srbi rumuni nemci svi

su ovde zajedno. nekolicina ljudi čisti grobove. dan je

topliji pa da ih urede pre zime. u temišvaru sam video

četiri groblja. pred veče se spremala kiša ali nije pala

mnogo je pijanih po ulicama. jedan mladić i razbijenog

nosa. otresa krv o ogradu o koju se pridržava. tu sam

i sve više volim tu. poštovanje siromaštvu. mladih

lepih u rumuniji je sve više i više

temišvar 29.10.1992

 

 

 

357/3296

 

1115  čitam siorana ulicama temišvara. molitve koje potiskujemo

pretvaraju se u zajedljivost. prolazim pored čoveka koji gleda šta čitam

 

1116  pitam se ako mi bog da šta ću napisati pod brojem

1993 ili pod brojem 3333 ili daće bog pod brojem 9999

 

seoba ptica

295. hodanje

pred kraj hodanja već je

bio mrak. zastanem ispod drvoreda 

i gledam kako žuto lišće treperi. iznad je

tamna dubina neba a žuto lišće osvetljeno

slabim neonskim svetlima bulevara treperi po

mojim očima kao kad sneg pada. sneg lišća

lišće gledanja. svaki dan se napunim ulica i

kuća. kuća sam noć spava u meni. mladih

lepih u rumuniji je sve više i više 

u meni kao u svojoj kući

temišvar 30.10.1992

 

 

 

358/3295

 

1117  nebo u vodi. ulica je mnogo

 

1118  doš'o nebojša. staj'o na jednoj

nozi beograd-temišvar. don'o pismo

 

dear friends of the rose of wandering

I am writing to ask you all to participate in

making a quilt for the rose of wandering. in the

u.s. tradition the patchwork quilt is made from small

pieces of sloth sewn together in various designs with

a layer of wool or cotton below and a final layer or plain

cotton backing the quilt. to commemorate special occasions

friends would each make a block that reflected their feelings or

thoughts about the event. quilting is a social event is a way of uniting

a community. people gather to sew talk and work together. so I am

writing to ask you all to participate in this act of community by each

designing a square of cloth 20x20 cm for the rose of wandering. you

may use any type of sloth - you may sew on it paint it use anything

you want to say what you want for about to the rose of wandering

I will piece the quilt here and send it back to europe. please give

your block to nebojsa covic and nada petronijevic by the end

of november if you are in the area of belgrade. if you are

outside yugoslavia you may send pieces directly to me 

sheri cluff

87 matecoment st. belchertown ma 01007 usa

 

bog traži bogove

296. hodanje

sa ranim predvečerjem dolazi

sve kasnija jesen. magla pada po temišvaru

a para se diže u temišvarsku noć. moje sporo hodanje

pada u cvetni vrtlog ruže lutanja i diže se u nebesko korenje

hrana pada - savest raste. na groblju u noći gore kandila

i sveće. slučajno u sobi pogledam moju levu patiku ona

pukla na pola. u meni kao u svojoj kući. ali gde

da sada kupim cipele za hodanje

temišvar 31.10.1992

 

 

 

360/3293

 

1119  još pet dana i isteći će prva godina ruže lutanja

kako mi je uvek sada tako mi je uvek ovde. sada sam ovde u

temišvaru. a počelo je u londonu. engleskom behu duvali vetrovi

mraz mi je kupao lice. kamenita i zatravljena engleska je ponosna jer

je okružena morima. holandija išpartana kanalima svojom ženstvenošću

se osamostalila od drugih. nemačka raste i seli se u tužni berlin koji će biti

veći nego ikad. češko-slovačkom je padao sneg i rasle krupne slatke višnje

mađarska je bila u kiši i radosna u oslobođenoj žudnji za boljim životom. srbija

sva u posrtanju. makedonija siromašna i siromaštvom lepa. u grčkoj živi (ipak)

stara grčka i to joj daje i smisao i snagu. istanbul me boleo i prošao i zavoleh

ga kao i prave turske puteve. u bugarskoj je cvetalo voće i bugarska se belela u

pupoljcima. rumunijom je duvala košava a rumunska sela su bila večna. austrija

sigurnošću u samu sebe živi sa lepom merom. poljska je velika osetio sam to čim

sam ušao u nju. svugde su ljudi dobri i to treba da se zna jer se to ne zna. a ne

zna se jer ljudi žive na gomili a svi ljudi na gomili se boje ljudi na drugoj gomili

nažalost države i narodi nisu ništa drugo nego skup dobrih ljudi u uplašenim

gomilama. veliko bogatstvo je na zapadu i velika šansa na istoku. ljudi

su iscrpeli smisao u jeziku. rešenje za istok su putevi za zapad

ruže i jednima i drugima je budućnost u radosnom

hrabrom lutanju 

 

cvetaju tabani

297. hodanje

sve je više temišvarskih ulica

u ruži. mračnih kaljavih sa psima koji

laju iznenada i punim životom koji se ne vidi

a kulja u toplom mraku nadanja. ulice temišvara

hleb u kasne sate. zamor koji mi se penje uz telo

rascvetali su mi se tabani kaže nebojša. hodamo i

pričamo. hodamo bez razloga. u cipelama polako

izuvamo cipele. ali gde da sada kupim cipele

za hodanje. od svetlosnog dela do

svetlosnog odela

temišvar 2.11.1992

 

 

 

361/3292

 

1120  ljudi govore i dalje rastko petroviću. slušam svetlanu velmar-janković

govori na radio beogradu. u jednoj šetnji pre desetak godina pitao sam

aleksandra tišmu koju mi knjigu preporučuje. ljudi govore rekao je

aleksandar. posle sam prepisao celu knjigu i prepoznao u njoj

više muzike od literature. kao da je erik sati svirao u tekstu

 

pevanjem usta moliti

298. hodanje

popodnevni život. ljudi se vraćaju

sa posla. baka u marami oslonjena o prozor

razgovara sa komšinicom. devojčice se zavukle pod

terasu i igraju se spremanja stana. dečaka iz druge zgrade

napadaju dečaci na svojoj teritoriji. mislim na pisanje. pisanje

janje nastajanja. janje u jagnje. jagnje u ovcu. ovca u pastira

pastir u travu. trava u lelujanje. lelujanje u obožavanje. gde

me odvede pisanje. od svetlosnog dela do svetlosnog

odela. i to sve uz kuće po sve više lišća pod nogama

temišvar 3.11.1992

 

 

 

362/3291

 

1121  devojka zelenih očiju u papirnoj vreći nosi banane

 

1122  nema više trešanja vreme je kupusa luka i brda očišćenih oraha

 

1123  čitam jerotićevog novalisa. duboko plavo novalisa u rumuniji

 

 

 

ljubi i čini šta ti je volja

299. hodanje

hodanjem moliti molitvu da zapeva hodanju

bogu i pevanju. pa i ja malen hodah grobljem

jedna krhka starica u crnom je zastala pored grobova

i videla sve. ja sam gledao istrulelo lišće po kojem sam

se klizao zeleno lišće u proleće. jednostavno je to. stajao

sam i gledao ptice kako nose nebo i onda sleću po ivicama

krovova i tv antenama. i onda u noći leti lišće pod uličnom

svetlošću. i to sve uz kuće po sve više lišća pod

nogama. leti svetlost sa mojim mislima

temišvar 4.11.1992

 

 

 

363/3290

 

1124  kako mora da ga je jako bolelo ovog uplašenog psa

 

1125  nakostrešene koke na vetru. oslonjeni bicikli o klupu. šofer povlači dim cigare

devojčica trči preskačući barice. sreća to znači biti napolju hodati gledati stapati se sa

stvarima kaže mi sioran na izlazu iz sela dumoravita. i ovaj vetar je sreća zar ne pitam ga

 

1126  nestajem srećan sam

 

1127  kako pritiska to odsustvo novca

 

kad dotaknemo čovečije telo dodirujemo nebo

300. hodanje

hodao sam dvanaest krugova oko piata uniri u temišvaru. krug po

kamenoj kocki pod svetlim mesecom i plavim krugom nebeskim. kada

sam završio 12 krug počela je da otkucava ponoć. dvanaest zvona za

mojih dvanaest krugova kao onih u češko-slovačkoj i engleskoj. sledećih

dvanaest krugova hodaću u budimpešti oko ponoći. korak i nebo. plavo

i novalis tela su u prostoru složene i kristalizovane misli. leti svetlost

sa mojim mislima. i brojevima pisati i pevati

temišvar 5.11.1992

 

 

 

364/3289

 

1128  crni se zemlja crni se gavran na njoj. crna je zemlja crnji je gavran

 

1129  lipova. polako se spušta magla. za prozora me

gleda jedna baka. prstom namešta maramu na čelu

 

1130  u devi sam. kaplje magla. u jeseni sam kao u dubokoj šumi melanholije

u morskoj dubini sebe. ne mogu da isplivam more sam. okeanska voda u nebu

 

upozorio me da sagnem glavu

301. hodanje

krenuo sam za rasinari. sve mi je svečano. rumunija

je lepa pasu konji po livadama. bogate šume i bogata

jesen u njima. i magla. nestaju brda i vidik. putevi su mokri

od vlage. nema više voća na putu. dolazi zima. dolazi polako

hodam ka njoj u njeno lice i njenu daljinu. ona hoda ka meni

spori smo ali dolazimo. iznenadni pljusak nagnao me je

jednog dana da uđem u muzej... kaže sioran. i brojevima

pisati i pevati. zlatnim lišćem što se zemlji vraća

deva 6.11.1992

 

 

 

365/3288

 

1131  lep dan. ima li nešto lepše od lepog dana. krećem radostan

prijavljujem svoje radosti jer dolaze ni iz čega i pripadaju svakome

 

1132  dok ovo pišem pored mene hoda osetljivi dečak u braon

jakni sa crvenom tašnom u ruci i odvezanom pertlom. on sam ja

 

1133  hvala svima koji su dobri

 

1134  ruža je ništa koje raste i bokori se u veliko pevanje

 

1135  pre 365-346 dana sam bio na ovom istom mestu pod brojem

1076 sada je toplije ali duva onaj isti vetar. dok pišem sunce blješti

na beloj hartiji moja senka se pružila niz put. čoveče samo napred 

 

1136  grad oblaka nad sibiuom. meni hladno po rukama

 

1137  sada nebo već gori. carani (seljak) oznojao konja žuri kući

 

proletela godina

302. hodanje

sunčani dan krećem sa radošću

u plućima mi je sve. ramena mirna. kukovi

snažni. noge odmorne. lice spremno za vetar

ruke mi hodaju. sav sam u pokretu. sutra ću hodati

ulicama rasinarija i baciti 99 jabuka u nebo da tamo

u nebu ostanu kao pokajanje i davanje. dok pišem

protiče subotnje veče. pre godinu dana u subotu

sam i krenuo. proletela je godina. biti dobar na

ovom svetu. pisanje-hodanje je preobraženje

zlatnim lišćem se zemlji vraća. zlatno

cveta drvo spasa

sibiu 7.11.1992

 

 

kraj

prve knjige

ruže lutanja

 

 

i

 

 

zaista sva

živa bića

čine život

 

 

dok ovo pišem pored mene hoda

osetljivi dečak u braon jakni sa crvenom

tašnom u ruci i odvezanom pertlom. on sam ja

 

 

hvala svima koji su dobri

 

 

ruža je ništa koje raste i bokori se u veliko pevanje

 

 

dok pišem protiče subotnje veče pre

godinu dana u subotu sam i krenuo

proletela je godina. biti dobar na

ovom svetu

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si uživo

bila mnogo

čudesnija i

teža ali

ovako

ko

knjiga

to

čudo

ruže

lutanja

je

živo

večno

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

16. april 2025.

27527. dan mog života

 

 

342/3311

 

1061  čim me ugledaju da pišem ljudi me učtivo pozdravljaju jer im se

činim važnim. (ma jok misle da si pandur da beležiš dopisao je nebojša)

 

1062  učim tri mala dečaka da pimplaju loptom

 

1063  sa starim rumunom pričam aufiderzen. nemtudom

mađar. nuštju rumunješće. malo govorit pa ruski

 

prema žimboliji

282. hodanje

dan stoji. takvim danima sam

hodao engleskom. popio sam gutljaj

palinke sa seoskim starim pijancem. pre nego 

što sam ispio gutljaj podigao sam ruku prema nebu a

moj petominutni sapatnik je skinuo kapu. sve manje

je oraha na zemlji. da li će biti hladno. mali pas

u dovratku. sapatnici saputnici

temišvar 15.10.1992

 

 

 

343/3310

 

1064  hej hej hej kako prosjacima nije zima

 

1065  borim se u sebi

 

divim se prosjacima

283. hodanje

kupio sam suncokret napunio džep

upalio tranzistor naćulio uši pustio korak grick'o

i sluš'o prenos iz skupštine u beogradu. borba

sve je jasno al' ne vredi. oduvek je bilo jasno pa nije

vredelo. sa hodanja se vraćam u sumrak i zaista se

crni nebo od ptica nad temišvarom. sapatnici

saputnici. suncokret je bio odličan

temišvar 16.10.1992

 

 

 

344/3309

 

1066  ruže na grobu dvadesetogodišnjeg gelu bufanu

 

1067  pristajanje na ropstvo umanjuje bol. nepristajanje uvećava bol berđajev

 

1068  pogrešno je misliti o vlastitom usavršavanju umesto o bogu ana kamenjska

 

1069  duva topli vetar baš duva u subotu uveče u temišvaru. srećan sam

 

1070  na praznom trgu u noći stara lepa žena prosi

 

1071  hvala moje noge

 

agnješka berger i trajanje

284. hodanje

u temišvaru sam kao kod kuće jer kuće

nemam i sve pod nebom mi je dom. hodam

jednom ulicom pa drugom. pa trećom. četvrtom. i

petom. i dvorišta. i škiljava svetla. i lutam i zalutam

i noge mi umorne. prazni olupani tramvaji. prazne

ulice. suncokret je bio odličan. prazna soba

kad se oko ponoći u nju vratim

temišvar 17.10.1992

 

 

 

346/3307

 

1072  vesna milović

je moja prijateljica

razlog više za pisanje

ona kaže mi smo domovina

i da moje beskućno srce se

raduje. nedeljom se srećemo

u ruskoj pravoslavnoj

crkvi u blizini

hyde parka

......

piše pesmu stojan janković u londonu

 

1073  pišem-pevam pod svodom nebeskim kao što se

peva u crkvi pod svodom crkvenim. to nisam ja to je pevanje

 

1074  planine se kao i uvek plave. počinje hladnoća

 

1075  idem u sibiu. prvi sioranov grad

 

1076  trčim da bih se ugrejao

 

1077  sela u rumuniji se neosvetljena

 

lepo al' hladno i skupo i bez svetla po ulicama

285. hodanje 

sedim u motelu. tri lepe žene me čine još usamljenijim. ali kako se

danas zlatilo drveće. zlato koje sam video u prolazu i ovce. i čobani

u opaklijama. duge kolone automobila koje čekaju benzin. hladnoća

počinje. sa hladnoćom počinju i moje brige. naručujem kafu da bih se

još malo družio sa lepotom ovih rumunki. uostalom ceo dan sam proveo

družeći se sa lepotom rumunije. ali ta hladnoća drhtao sam na putu

kažem zlato na drveću. livade. ovce. čobani u opaklijama. prazna

soba kad se oko ponoći u nju vratim. samoća i

hladnoća hladnoća kao samoća

sibiu 19.10.1992

 

 

 

347/3306

 

1078  7 km do rasinarija. mistika je napetost rekao je

ćoran idem ka rodnom selu emilovom čitajući milošev tekst o

dostojevskom. dobro društvo. idemo preko drveća u planine iznad rasinarija

 

1079  ničea dostojevskog osećam kao mladiće osetljivih duša

obojica su za mene priča o svežini boga i zastarelosti čoveka 

 

1080  doneti hleb. grčko vino. rumunske jabuke. franjinu pesmu bratu suncu na italijanskom

 

1081  kada sam stao pred kućom octaviana goge pred moje

noge je doleteo slavuj da pije vodu. doleteo je slavuj ili goga

 

1082  direktor škole gospodin natea pokazuje brdo na kome se igrao emil sioran

priča mi o constantinu noici izolovanom u planinama za vreme komunističkog režima

emilov prijatelj po svojoj želji sahranjen je gore u planinama 20 km od rasinarija. odlučujem

da hodam od emilove kuće do constantinovog groba. kao jedan put u planinu i prijateljstvo

 

1083  hodam po noći i hladnoći. rumunijom. to što jeste zove se ruža

 

rasinari

286. hodanje

od sibiua do rasinarija

zlatno lišće žuti tramvaji. konji

vuku kola polako kaskaju. fotografišem

kilometre do rasinarija. i onda u planini selo

zeleno selo. direktor škole nr.1 u rasinariju natea

traian je otvoren kao dobrota. priča mi o sioranovoj

prijatelju konstantinu nojki. odem do sveštenika nikolaja

i on me pozove u njegovu kuću na spavanje. i naučim da

se na rumunskom čoban kaže čoban. i krenem kaldrmom

prema paltiniju gde je sahranjen u brdima konstantin

nojka. dva sata hoda po gustom mraku. samoća

kao hladnoća hladnoća kao samoća. velika

rumunija u malom rasinariju

rasinari 20.10.1992

 

 

 

348/3305

 

1084  ruža je veliko delo jer ne postoji a sve što postoji postoji u njoj

 

1085  misli se zastarelo. pogotovo pesnici. filozofi. umetnici... opčinjeni prošlošću

odnosima. poznatim. važnošću. nema potoka u njihovim mislima ni izvora u njihovim srcima

 

1086  biserika = crkva

frumos = lepo

inceleg = razumem

munte = planina

vač = krave

oj = ovca

pičor = stopalo

drum = put

 

1087  da li ja to mogu izdržati

 

1088  da mi noćas bude toplo

 

1089  kisnem noću u alba juliji

 

nikolae streza

287. hodanje

hodao sam rano ujutru po

rasinariju. zelene ulice i seljanke na

ulicama. u rasinariju se živi život. onda smo se

nagurali u autobus svi. putovali smo. moj drug nikolae

streza sveštenik bogu i životu mi je bio zaštita u lepom

rasinariju. neka ga bog blagoslovi. u redakciji časopisa

transilvanija lepi i ljubazni jon mircea i gospodin strugarin

simeon koji mi je dao 500 lea za put. i onda sam krenuo

za sebeš a stigao sam u alba juliju u hotel transilvanija

velika ruminija u malom rasinariju. soba broj

106 8360 lea sa popustom 6688

alba julija 21.10.1992

 

 

 

349/3304

 

1090  preko reke mures u alba juliji kao i u aradu. molim

ovaj mudri oblak iz pravca zapada da ne padne po meni

 

1091  vodeno nebo. vetroviti vazduh. od ljubavi bolni mladić mandić

 

1092  u selu vintu de jos na hladnom suncu lete zajedno golubovi i planine

 

1093  leti orahovo lišće nošeno jakim vetrom. dok

pišem nekoliko listova uleće u svesku i udara me po ruci

 

1094  eu merg pe drum. ja hodam putem

 

1095  setih se one bake od pre neki dan koja je stajala po hladnoći i prodavala dve dunje

 

eu merh pe drumiri ši. un vnt

288. hodanje

ja hodam putevima i vetrovima i nisam pokisao a

bilo je blizu ali zato me je produvalo. ishodao sam 23

kilometra i stigao iz alba julije u temišvar. družio sam

se sa bobei livijom i klaudijom sporenćenatom. džabe

sloboda kad nema novac kaže liviu. a put put se plavio

kroz drvored žutog lišća koji nije prestajao ali se žutio

žutio i žutio. ljubičasto svetloplavo nebo nad selima

otelu rasu i valea bistrei. hej rumunijo budi rumunija

soba broj 106 8360 lea sa popustom 6688

džabe jer sad nema ništa za džabe

temišvar 22.10.1992

 

 

 

350/3303

 

1096  beznadežni lakrdijaš kako dobra formulacija za slobodnog i blagog čoveka

 

1097  celu noć se molim da izdržim

 

1098  bio željko radić i doneo mi prosjačku povelju na španskom i nežno milosrđe

 

1099  hajde još malo konju moj kaže miroslav miroslavu

 

dlan

289. hodanje

dugo i mnogo ćutim

i onda kad neko dođe govorim

kao da padam niz liticu. sve više govorim

drugačije od drugih ljudi. hteo bih da kažem

sve to što jeste. pogotovo ove vrane nad

temišvarom ovako kao one ne grakće ni tom

vejc. kažem hteo bih da kažem sve što jeste

i onda se bacam. padam i govorim. kad se

izgovorim mirno hodam. nastavljam

džabe jer sad nema ništa za

džabe. tu sam i lutam

temišvar 23.10.1992

 

 

 

351/3302

 

1100  kuljaju ljudi. dolaze u temišvar iz beograda. n. sada. rume

pirota. zrenjanina. kupuju. trpaju. guraju se. ponižavaju se i ponižavaju

 

1101  hodam ulicama kao pas lutalica. zviždućem

 

1102  mokri asfalt. istrulelo lišće. elegantna ograda. slabo osvetljen skver. crno

kuče što njuši ogradu i okreće se i gleda me. mršavi motociklista. dve violinistkinje

 

1103  čujem svoje korake po mračnim ulicama temišvara. tako su tužni

 

dođem na ž. stanicu da bih čekao

290. hodanje

subota gužva. oblačno kiša. pijaca ispražnjena. ulice

mrak. noć nema nikoga. kuće spavaju. prazni tramvaji. i

šta ako protivnik ne postoji. hodam uz kuće. pada lišće. ne

reći ništa više od padanja lišća. ništa više od hodanja uz

kuću. ništa više od nastavi. ž. stanica temišvar u ponoć

kasneći voz iz beograda ulazi u stanicu. ljudi iskaču

iz kupea kao iz velikih peći. tu sam i lutam

treba biti na ž. stanici u temišvaru

temišvar 24.10.1992

 

 

 

353/3300

 

1104  kisnem temišvarom. kako posle da se osušim. jedino u hodanju

 

1105  priđe mi jedna devojka i pita me nešto. kažem joj

njuštju romanešće ali mi toplo oko srca jer mi je neko prišao

 

1106  uspeo sam da nađem i kupio sam je crnu pletenu kapu

 

1107  temisiora 12 noimbre 1884

primul oros diu europa cu străzile iluminate electric

the first town in europe with street's illuminated by electric light

 

1108  iznenada iz mraka me je napao crni pas. još mi se noge

tresu i još osećam kosu na glavi kako se nakostrešila od straha

 

treće veče dolazim na ž. stanicu da bih čekao

291. hodanje

kisnem. blago meni. promenio sam troje mokrih čarapa. sedam mrtvih i

tridesettroje ranjenih. na autobuskoj stanici petoro mrtvih. koliko god je

potrebno biće toliko mrtvih. mi možemo liferovati mrtvih za celo tržište

kod nas mrtvi rađaju odlično. mi nećemo kleknuti i nek mladi ginu

za naš ponos. ponos nema cenu. neka se niko ne zavarava

mladi i jesu rođeni za umiranje. 12 mrtvih i 56 ranjenih

na desetine mrtvih. treba biti na ž. stanici

u temišvaru. i četvrte čarape sušim

temišvar 26.10.1992

 

 

i

 

 

u temišvaru

sam kao kod kuće

jer kuće nemam i

sve pod nebom

mi je dom

 

 

pišem-pevam

pod svodom nebeskim

kao što se peva u crkvi pod

svodom crkvenim. to nisam

ja to je pevanje

 

 

ruža je veliko delo

jer ne postoji a sve što

 postoji postoji u njoj

 

 

sve

više govorim

drugačije od drugih

ljudi. hteo bih da

kažem sve to što

jeste 

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

dao sam ti

se sav a ti

si meni

dala

sve

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

15. april 2025.

27526. dan mog života

 

 

329/3324

 

1013  našao sam jedan luk

 

1014  hej pripremaju oru zemlju. miris zemlje mi udara u nos

 

1015  zemljani put idem do onih breza

 

1016  umanjujući te - slavim te

 

svaki dan živeti kao poseban život

271. hodanje

mrtve dece koliko hoćeš. to je rezultat hrabrosti i ponos

borbenih muškaraca. pozvaću svoju senku kao psa i krenuti kaže

mi ana kamjenska dok hodam seoskim putem pored kanala u koga

uskaču žapci. molim se za dušu svih zlotvora. uživam u mađarskom

jeziku uživam u svim jezicima koje ne razumem. bez razumevanja

oni su samo muzika. tom muzikom volim sve one koji govore

nek govore tim češkim rumunskim u koji ću ući kroz

neki dan. žena čudo. čudo ništa

sziksósfördo 2.10.1992

 

 

 

330/3323

 

1017  znači ima još 9 godina hodanja rekle mi je ana na rastanku

 

1018  hej iscvetale ruže (kossuth utca - bordady)

 

1019  čujem vetar u trsci. kako utešiti one što plaču - plakati zajedno sa njima

 

1020  kako je teško priznati svoju ružnoću

 

1021  vinski miris iz bircuza me podseća na ujaka

konobara. od njega sam kao dete dobijao besplatan sinalko

 

1022  crni bajrak na kući neko je umro. neko je umro su reči koje su me plašile u detinjstvu

 

subota jesen

272. hodanje

puca kičma. krckam orahe

berem grozdove. redigujem tekstove

čitam knjigu. crtam trave. uzimam otiske. slušam

tranzistor. gledam pustaru. razmrdavam prste

pijem vodu. sećam se detinjstva. sa strane pišam

spuštam ranac. podižem ranac. korak po korak

brojim kilometre. perem ruke. umivam

lice. čudo ništa. već gladan

kiskunhalas 3.10.1992

 

 

 

332/3321

 

1023  vidim džemper na jednom čoveku

 

1024  jato ptica za jatom ptica preleće nebeski svod praveći oh oh kako lepe oblike u letenju

 

1025  duva vetar pada sumrak. srećan sam

 

1026  sreću posvećujem nesretnima

 

1027  srećan sam i dalje i dalje jer duva vetar i pada sumrak

 

dobar na ovom svetu

273. hodanje

vetar. spušta se vetar. priprema se kiša

i oluja. još se vidi. hodam. vetar odnese kapu

starom čoveku na biciklu. podižem mu je iz trave

i donosim. četiri žene izlaze iz fabrike. žure kućama

hodam polako. već je veče. vetar duva sve jače

priprema se. miris konja iz vojničke štale

malo poštansko sanduče. crveno u

noći. već gladan. pada

kiskunhalas 5.10.1992

 

 

 

333/3320

 

1028  tristotridesettreći dan ruže lutanja hodajući pred kišom

 

1029  lepota lišća

 

1030  da moja radost bude vest o tebi. da moja sreća budeš ti

 

moramo voleti to što ne postoji

274. hodanje

plakao sam. bio je to dug noćnoj lepoti neba. bio je

to moj vrisak čudesnom kroz koje sam hodao. čudesno je

bilo obično. lepo obično. hod mi je leteo. telo mi je bilo radosno

i letelo a duša plakala i lizala asfalt. potrebno je da svakodnevna

suština života bude poezija rekla mi je simon vejl pridružujući mi 

se na kraju hodanja. jer to za čim čeznemo miroslave je upravo

ono što imamo rekla mi je i zagrlila me je simona

pada. noć je svetlost se odmara

kiskunhalas 6.10.1992

 

 

 

334/3319

 

1031  ulice divljih kestenova miris iz punih silosa sa žitom

 

1032  blažen-umoran

 

1033  žabe se sakrivaju uz kuću

 

1034  vraćam se kući koje nemam

 

lepo obično

275. hodanje

laju psi na mene. krenuo je

jedan veliki pa mu se pridružio mali iz

drugog dvorišta. uplašim se ali mirno prođem

skupljaju se oblaci. kamioni odlaze iz grada. ljudi

voze teške bicikle. na stanici kiškunhalaš sam video

starog mađara. obučen svečano ozbiljnog obrijanog lica sa

prepunom malom torbom. krenuo je u posetu. liči na kafku

rekla je jelena. slikoviti ljudi. kilo grožđa umor za celu noć

noć je svetlost se odmara. krenuo je u posetu

kiskunhalas 7.10.1992

 

 

 

335/3318

 

1035  malo mi je hladno. svi psi u mađarskoj me podsećaju na niki tibora derija 

 

1036  ovo drvo. rek'o bih mu čoveče ali ne ono je bog što znači drvo je drvo. udaljimo

boga što dalje od nas čuvajući ga od ovog ovde našeg zla govorila mi je juče simon

 

1037  schone rekao mi je mađar kada sam mu objasnio šta radim

 

hat is mision rekao mi je drugi mađar

 

1038  sve u meni

 

1039  petnaest časova u rumuniji sam. obilje siromaštva

 

per pedes

276. hodanje

uš'o u rumuniju. rumeni se

lišće po drveću. rumuni sa prepunim

torbama na leđima. šire se polja. ulazim u

arad. po ulicama bižniš devizama. slabo osvetljenje

i preostali strah od komunizma. izlupane telefonske

govornice i glad za lepim pakovanjem. čini se da ipak

žene vode svet. krupna siva zrna soli. u ušima

mi lupka rumunješće. krenuo je u posetu

isto je cilj u svemu

rumunija arad 8.10.1992

 

 

 

336/3317

 

1039a  jutarnja seta. sam u svetu treba živeti

 

1040  grickanje suncokreta po ulicama arada baš kao 

i u rusiji za vreme rata kako je primetio jinger. ljudi ptice

 

1041  kad vidiš tramvaje u aradu kažeš tramvaji su heroji

 

1042  važno je da ima piva i cigara i to lošeg piva i loših cigara

 

1043  dvanaest gospođa prljavo belih gusaka prelazi calea timisiorii

 

1044  onaj momenat (prolazeći pored tri rumunke banaćanke u selu sagu) kad osetim ljubav

za nepoznato koje me je do malopre plašilo. sve van mene je moje ja kaže edvard kocbek

 

jesenji petak

277. hodanje

hodam banatom. ponovo sam

u temišvaru. prošli put je bilo proleće sada je

jesen. hodao sam čitao o braku. od svih stvari

najviše držim do tvoje ljubavi i ništa mi nije tako

bolno ili neprijatno nego da se sa tobom bilo kada

svađam. grejale su me ove reči jovana zlatoustog

upućene ženi. pozvao me je jedan rumun na kola

sa konjima. zahvalio sam mu se naklonom a on

je podigao ruku sa bičem kao otpozdrav. isto je

cilj u svemu. sve više smrde moje patike

temišvar 9.10.1992

 

 

 

337/3316

 

1045  nenad mi poslao 550 $ 1000 šilinga 50 švajcaraca

 

1046  bolan crvene krave vole ljubičasto nebo

 

1047  odavde je krenula revolucija kojom je svrgnuta diktatura

 

temišvar

278. hodanje

hodao sam besmislen. u

svakom koraku sam osećao borbu za

smislom. nije ga bilo a bili su dvokilometarski

redovi za benzin. ja sam krenuo putem e 94 prema

beogradu. tamo su najumnije glave zajedno uživale u

svojoj pameti kojom su izazvale zlo a sad zlo optužuju

a ja sam hodao sam kao i usamljena vozila uostalom

kao i usamljena voda ili retki sasušeni suncokreti

sve više smrde moje patike. to je mera uspeha

temišvar 10.10.1992

 

 

 

339/3314

 

1048  velike količine slobode su u ljubavi za siromaštvo

 

1049  kuplećere. larivedere

 

1050  i jabuke i paprike su siromašne u siromašnim zemljama

 

hladnoća nije sama

279. hodanje

hladnoća mi se uvlači kroz ramena u

kosti. pada lišće kao sneg. tu sam. izbeglica i

siromah. stranac i saučesnik. mesec po hladnoj

vodi. ljubiti bedu. poistovetiti se sa srećnima i

nesrećnima. prelazim ulicu i raskršće. ulica sam

i raskršće sam. hladnoćo hvala. to je mera

uspeha. hladnoći sam drug

temišvar 12.10.1992

 

 

 

340/3313

 

1051  dragi nebojša (nebojša mi prekucava ove tekstove. dolazi po njih i

donosi mi ih prekucane) našao sam u ulici str. valturilor pod drvetom 9 oraha

 

1052  lepota ne poznaje granice (prelazeći preko kaljavog mosta u polju) i nema granice

 

1053  grakću ptice nad temišvarom. pale se ulična svetla 

 

jare i dečak

280. hodanje

hodao sam kanalom bega

prošao kroz ovce koje su mirno pasle

njihov miris me je uzbudio kao i dečak koji

se u igri valjao sa jaretom. kiše-kurve-krađe to je

rat. hodao sam. borba sa samim sobom. hladnoće

dolaze. vetar duva ka temišvaru. i dečak i jare

ustaju  i otresaju travu sa sebe. hodam sa

vetrom hladnoći sam drug. vetru brat

temišvar 13.10.1992

 

 

 

341/3312

 

1054  duga kolona žena izlazi iz fabrike trikotaže 1. junie

 

1055  usamljene crvene ruže (str. valisiora. temišvar)

kao i usamljena plava ruža (evropa. zemlja)

 

1056  kako su lepi svi i guske i tri upletene koze i kokoške

 

1057  kao i juče usrane dolme

 

1058  stojim i gledam dečaka kako stoji i kroz ogradu

gleda kako mali rovokopač čisti kanal pored ribnjaka

 

1059  okrenem se prema temišvaru a nebo me udara u grudi

 

1060  i ove se večeri crni nebo od ptica. sele se dolazi zima. kupio sam praziluk

 

kuće

281. hodanje

ponovo dolma puna

guščijih govana. ribari vuku mrežu

čekaju ih psi. fotografišem starog rumuna i

kozu. sa starog drvenog mosta gledam trojicu

dečaka kako igraju fudbal. trska je zagušila kanal

šušti dok hodam. beli odvezani konj. koza mi liže

ruku. legnem i fotografišem putić. hodam prečicom

kao i svi koji žive ovde. dečak podbočene brade

u rukama posmatra pecanje. vetru brat

mali pas u dovratku

temišvar 14.10.1992

 

 

i

 

 

plakao sam. bio je to dug

noćnoj lepoti neba. bio je to

moj vrisak čudesnom kroz koje

sam hodao. čudesno je bilo

obično. lepo obično

 

 

sve u meni

 

 

onaj momenat

(prolazeći pored tri rumunke

banaćanke u selu sagu) kad

osetim ljubav za nepoznato koje

me je do malopre plašilo

 

 

i

 

 

ružo lutanja

umetnosti i pesmo

nespoznatljivog ti si

i sama postala

pesma

i

umetnost

samospoznavanja

koja

slavi

pesmu

i

umetnost

samospoznaje

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si svi moji

napori i sve 

moje nemoći

koji su ti služili

da bi ti pevala

baš ko što ti i

sad slaviš

i

pevaš

sve

moje

napore

i

nemoći

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima