AUTOBOGOGRAFIJA

2021-2031 ili do moje smrti
24/7/365

autobogografija su oboženja autobiografijom

autobogografija je autobogografija boga i bog autobogografije

autobogografija je oboženje pevanjem stvaranjem hodanjem 

autobogografija je oboženje ljubavlju slobodom istinom

autobogografija je nadahnuće svakom biću da napiše svoju autobiografiju

 

    Ti
    si

    346306

    pupoljak

    prepisivanje romana ili guranje zidova

    13. jul 2021.

    26154. dan mog života

     

     

    posle

    prepisivanja

    pesama preko

    pesama 1985. sam

    počeo sa prepisivanjem

    romana. za dve-tri godine

    prepisao sam dvanaest

    romana dvanaestorice

    pisaca

     

     

    i

     

     

    divljenje se

    otvaralo ka sve

    čudesnijem

    bivanju

     

     

    i

     

     

    prepisivanje

    je čudesna vrsta

    pisanja. tihujuća

    manastirska

    božanska

     

     

    i

     

     

    biti

    ništa da

    bi se ljubilo

    sve

     

     

    i

     

     

    kada sam

    pesme na pesmama

    jednom prilikom pokazao

    otu tolnaiju rekao mi je da

    ga je to podsetilo na to kako

    je peter esterhazi prepisao

    roman geze otlika. u trenu

    sam odlučio da i sam

    prepišem jedan

    roman

     

     

    i

     

     

    prvo

    sam prepisao

    crnjanskog i toliko

    mi je to bilo čudesno da

    sam odmah odlučio

    da prepišem i za

    crnom devojkom

    aleksandra

    tišme

     

     

    i

     

     

    posle dva

    prepisana romana

    i stvorene dve slike

    poželeo sam da

    ih napravim

    dvanaest

     

     

    i

     

     

    da sam

    odmah pomislio

    da uradim dvanaest

    uplašio bih se ali me je

    potreba za smirenjem

    prepisivanjem dovela

    do mere od 12

    romana

     

     

    i

     

     

    1985-1986-1987

    sam na 12 hamera od

    reči do reči prepisao 12

    romana i tako sam od

    reči stvorio 12 slika

     

     

    i

     

     

    odlučio sam se

    za jugoslovenske

    romanopisce. napravio

    svoju antologiju romana

    i prepisivao ih tokom

    dve i po godine. 

     

     

    i

     

     

    evo ih

     

    miloš crnjanski

    dnevnik o čarnojeviću

    prepisao 1985

     

    aleksandar tišma

    za crnom devojkom

    prepisao 1985

     

    danilo kiš

    bašta, pepeo

    prepisao 1986

     

    dragoslav mihailović

    kad su cvetale tikve

    prepisao 1987

     

    milovan danojlić

    kako je dobrosav

    protrčao jugoslaviju

    prepisao 1987

     

    svetislav basara

    kinesko pismo

    prepisao 1987

     

    vojislav despotov

    psihopatak

    (mrtvo mišljenje)

    prepisao 1987

     

    irena vrkljan

    svila, škare

    prepisao 1987

     

    david albahari

    sudija dimitrijević

    prepisao 1987

     

    bora ćosić

    uloga moje porodice

    u svetskoj revoluciji

    prepisao 1987

     

    danijel dragojević

    izmišljotine

    prepisao 1987

     

    rastko petrović

    ljudi govore

    prepisao 1987

     

     

    i

     

     

    pisanja nema

    bez prepisivanja

    pisanje je i nastalo

    iz prepisivanja

     

     

    i

     

     

    prepisivanje

    kultiviše čoveka

    oslobađa ga ega jer

    slaviš nekog drugog

    i činiš nešto lepo za

    nekog trećeg

     

     

    i

     

     

    volim

    kad se mediji

    pretvaraju jedni

    u druge. reč u

    sliku. slika u

    muziku 

     

     

    i

     

     

    oduvek

    sam voleo

    rukopis i tekst

    kao samu

    sliku

     

     

    i

     

     

    knjiga je

    vremenska

    umetnost. slika

     prostorna 

     

     

    i

     

     

    kad sam

    mom voljenom

    aleksandru tišmi

    pričao o prepisivanju

    romana on me je prvo

    pitao pa zašto ste to radili

    i posle mog objašnjenja on

    je rekaoz a mene je to

    kao da ste gurali

    zidove

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    muzički stub

    12. jul 2021.

    26153. dan mog života

     

     

    ceo

    moj život

    je divljenje

     

     

    i

     

     

    divljenje

    prema divnima

    onima koji su se

    usudili preduzeli

    i stvorili

     

     

    i

     

     

    divnima

    kojima sam

    verovao iako su

    mnogi od njih bili

    proganjani odbačeni

    obeleženi zatvarani 

    zabranjivani i

    ubijani

     

     

    i

     

     

    živeo

    sam

    diveći

    se

     

     

    i

     

     

    diveći 

    živeo

    sam

     

     

    i

     

     

    muzički stub

    24 sata pevanja

    sa prijateljima

    u proleću

    1985

     

     

    i

     

     

    muzički stub

    je moj obol

    muzici i pripada

    mojim muzičkim

    radovima

     

     

    i

     

     

    muzičari

    su se bavili

    tekstovima

    tekstopisci

    muzikom

     

     

    i

     

     

    skc-u smo

    pevali neprestano

    24 sata. i to pripada

    tim radovima od

    24 sata

     

     

    i

     

     

    pevali smo

    u parovima

    svaki par je

    pevao sat

    jedan

     

     

    i

     

     

    pevali smo

    istu melodiju

    hari hari hari

    hari hari hari

    hari hari hari

     

     

    i

     

     

    hari hari

    hari hari hari

    hari hari hari

    hari hari hari

    smo varirali

    na bezbroj 

    načina

     

     

    i

     

     

    na kraju

    poslednji sat

    bio je kreščendo

    pevalo je jedno

    deset-dvadeset

    ljudi

     

     

    i

     

     

    počeli smo

    u šest-sedam

    uveče a završili

    u šest-sedam

    uveče

    sutradan

     

     

    i

     

     

    kasnije

    sam mislio

    o neprestanom

    pevanju u centru

    beograda

     

     

    i

     

     

    o

    jednoj

    vertikali

    muzikom

     

     

    i

     

     

    napisao

    sam i projekat

    gradonačelniku

    ali ga nisam poslao

    jer su me odvukle

    druge stvari koje

    sam radio

     

     

    i

     

     

    muzički stub

    je rad kojim sam

    zadovoljavao potrebu

    za raznim stvaralačkim

    iskustvima za onim što

    će me oblikovati i

    preobražavati

     

     

    i

     

     

    rad sa

    odlaženjem i

    preobražavanjem

    nečim tako krhkim

    kao  štu su oblici

    i oblaci

     

     

    i

     

     

    sve

    su

    to

    bili

    radovi

    posle

    kojih

    sam

    mogao

    da

    kažem

    ja

    više

    nisam

    ja

     

     

    i

     

     

    ja

    više 

    nisam ja

    ja sam

    bog

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    sedam godina od 1977 do 1984 je iza mene

    10. jul 2021.

    26151. dan mog života

     

     

    ja

    opet

    više

    nisam

    bio

    ja

    sada

    sam

    bio

    neko

    ko

    je stvorio

    desetogodišnju

    sliku lišće-drvo

    života kao podršku

    drvetu od života 

    i izagnav čoveka postavi

    pred vrtom edemskim heruvima 

    s plamenim mačem koji se vijaše

    tamo i amo da čuva put ka

    drvetu od života

    1 mojsijeva 3:23

     

     

    i

     

     

    ja

    više

    nisam

    bio

    ja

    nego sam 

    bio i svi oni 

    kojima sam se

    divio od moje

    28 do 35

     

     

    i

     

     

    vlado martek

    vlasta delimar. šri

    aurobindo. mišel montenj

    sergej dimitrijevič matvejev

    džordž orvel. džems džojs

    sava šumanović

     

     

    i

     

     

    jakob beme

    hermes trismegistos

    bili holidej. luis bunjuel

    valter demarija. igor

    stravinski. edvard

    kocbek

     

     

    i

     

     

    sex pistols

    i džoni roten

    džemi pol veler

    kleš i džo stramer

    branislav babić kebra

    džoni štulić. pati

    smit

     

     

    i

     

     

    laza kostić

    miloš crnjanski

    danijel dragojević

    momčilo nastasijević

    duško radović. david

    albahari

     

     

    i

     

     

    janika balaš

    zvonko bogdan

    toma zdravković 

     

     

    i

     

     

    baltus

    vilijam sarojan

    seren kjerkegor

    alen ginzberg

     

     

    i

     

     

    hokusai

    džim džarmuš

    lazarov miodrag pashu

    džon luridžek keruak

    samjuel beket. edgar

    alan po. simon vejl

    bertold breht

     

     

    i

     

     

    majstor ekhart

    nikola kuzanski

    angelus silesijus

    toma kempenac

    jovan lestvičnik

    jakob beme

    franja asiški

     

     

    i

     

     

    novalis

    žan žene

    margaret diras

    aleksandar tišma

    vaslav nježinski

    macuo bašo

    vilijam blejk

    henri miler

     

     

    i

     

     

    rolf diter brinkman

    miloje radaković

    vitold gombrovič

    svetlana slapšak

    daniel harms

     

     

    i

     

     

    rolan bart

    sveti avgustin

    gistav flober

    rozenkrojc

     

     

    i

     

     

    tatjana goričeva

    soni boj vilijams

    jakub kornhauzer

    jehuda amihaj

     

     

    i

     

     

    rober breson

    donald bartelmi

    martin hajdeger

    hrvoje turković

    jirgen teobaldi

     

     

    i

     

     

    rihard vagner

    artur šopenhauer

    fridrih niče. parmenid

    kaspar david fridrih

    plotin. pitagora

     

     

    i

     

     

    jovan zlatousti

    nadežda mandeljštam

    robert smitson

     

     

    i

     

     

    eva hese

    georg hajm

    georg trakl

    hana darboven

    džek london

    bruno šulc

     

     

    i

     

     

    gurđijev

    vislava šimborska

    časlav miloš

    uspenski

     

     

    i

     

     

    empedokle

    oto vajninger

    bakminster fuler

    ronald leing

    vilhelm rajh

     

     

    i

     

     

    svako

    od njih me

    je vodio i

    čuvao

     

     

    i

     

     

    svako

    od njih je

    svojim ja

    bogatio

    moje

    ja

     

     

    i

     

     

    ja ne

    bih bio ja

    da svako

    od njih

    nije bio

    ja

     

     

    i

     

     

    ja

    boga

    ja

     

     

    i

     

     

    kad ne

    bih verovao

    u boga sve bi ih

    zvao bogovima

    i voljenima

    mojim

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    kraj prve desetogodišnje slike lišće-drvo života

    9. jul 2021.

    26150. dan mog života

     

     

    ja

    opet

    više

    nisam

    bio

    ja

     

     

    i

     

     

    sad sam

    bio neko ko

    je prepešačio

    jugoslaviju

     

     

    i

     

     

    neko

    ko se izložio

    velikom prostoru 

    i velikim naporima

    za poeziju

     

     

    i

     

     

    ja

    više

    nisam

    bio

    ja

    je

    jedan od

    prvih radova

    autobogografije

    koji ću ponavljati u

    autobogografiji

     

     

    i

     

     

    posle

    hodanja sam

    sa ksenom nastavio

    do pirana. kupanje i

    dovršavanje malih

    antičkih crteža

    sa hodanja

     

     

    i

     

     

    nekoliko

    puta sam sam

    iii sa nekim izvodio

    moju muziku. bili su

    to radovi 1234 

    a ko si ti

    ajmo

     

     

    i

     

     

    posle 37

    godina sam

    zapisao shvatam

    u 17:33 h 30. maja

    2021. značaj

    a ko si ti

     

     

    i

     

     

    tako

    je dan po

    dan istekla 1984

    godina mog prvog

    hodanja za

     poeziju

     

     

    i

     

     

    tako je

    godinu po

    godinu isteklo i

    deset godina

    moje prve

    desetogodišnje

    slike lišće

    drvo života

     

     

    i

     

     

    joj kako

    čudesnih deset

    godina života. joj kako

    čudesnih deset godina

    slike lišće-drvo

    života

     

     

    i

     

     

    od 1. januara 1975

    do 31. decembra 1984

    godine deset godina sam

    svaki dan crtao lišće-drvo

    života. od svoje dvadeset pete

    do trideset pete. bio je to rad i

    veliki put za drvo života koje

    je život sam i život svih

    bića za svako biće i to

    oduvek i zauvek

     

     

    i

     

     

    bit

    brušenje

    preobražavanje

    jasna statijatin od

    nagorelih trava

    roj bin

     

     

    i

     

     

    jako sam

    u ovim danima

    uživao u zapisima

    na poleđini lišća

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    obesio se

    pera telarov

    panika

    16. oktobar 1984

     

     

    i

     

     

    tri ruže

    a napolju

    duva

    16. novembar 1984

     

     

    i

     

     

    praznina

    prazna voda

    ništa na usnama

    delikatno sutra

    4. decembar 1984

     

     

    i

     

     

    sa jakim

    osećanjima

    besmisla

    otpadam

    kao malter

    5. decembar 1984

     

     

    i

     

     

    početak

    rada sa

    žilnikom

    6. decembar 1984

     

     

    i

     

     

    o.k. aktivnosti

    7. decembar 1984

     

     

    i

     

     

    nebo

    sve spaja

    noć sobe

    i sela

    12. decembar 1984

     

     

    i

     

     

    aleksandar

    tišma i priča

    o biciklu i

    mašti

    19. decembar1 984

     

     

    i

     

     

    vera u

    umetnost

    ali teško

    24. decembar 1984

     

     

    i

     

     

    osvežavanje

    jezika

    anarhija

    26. decembar 1984

     

     

    i

     

     

    svaki dan

    kreativan tekst

    ljubavne otkačene

    pesme ali čoveče

    svet boli

    30. decembar 1984

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

      

    prvo hodanje za poeziju

    8. jul 2021.

    26149. dan mog života

     

     

    na prvo

    hodanje za

    poeziju krenuo

    sam u podne

     1. jula 1984

     

     

    i

     

     

    pre

    nego što

    sam krenuo

    spremao sam sve

    što će mi trebati za

    hodanje i rad ali i

    da sve to može

    stati u ruksak

     

     

    i

     

     

    odlučio

    sam da ću 

    svakog dana

    nacrtati tri mala

    crteža drvenim

    bojicama i da ću

    voditi beleške

    sa hodanja

     

     

    i

     

     

    da ću

    biti neko ko

    uradi isto ono

    što urade hiljade

    i hiljade za hiljade

    i hiljade godina

     

     

    i

     

     

    veče pred

    polazak je došao

    lazarov miodrag pashu

    da napravi intervju

    sa mnom

     

     

    i

     

     

    kasnije je 

    je pashu došao i na

    polovinu hodanja na

    cetinje do njegoša i na

    kraj hodanja u kranj

    do prešerena

     

     

    i

     

     

    pošao sam

    sa stražilova sa

    groba branka

    radičevića

     

     

    i

     

     

    pred

    tridesetak 

    ljudi sam pevao 

    pesma nas je održala

    njojzi hvala i zamakao

    sam u šumu fruške

    gore sam

     

     

    i

     

     

    hteo sam

    odmah prvog dana

    da odustanem jer je

    bilo šokantno teško

    na svaki način

     

     

    i

     

     

    ranac je

    bio pretežak

    cipele su me

    žuljale. amajlija

    oko vrata me je

    gušila. samoća

    uplašena pred

    veličinom me 

    je potapala

     

     

    i

     

     

    prvi dan

    sam prešao

    tridesetak

    kilometara

     

     

    i

     

     

    sutra

    dan sam

    prešao oko

    četrdeset a trećeg

    dana sam trećinu

    ranca poslao

    poštom

    kući

     

     

    i

     

     

    bog me

    je spasao da

    ne odustanem i

    od tad više nikad

    nisam odustao

     

     

    i

     

     

    hodao sam

    56 dana i prešao oko

    1600 kilometara. nacrtao

    sve te male crteže i posle

    napisao pesmu zašto

    sam hodao 2150000

    koraka za poeziju

     

     

    i

     

     

    hodao

    sam za

    poeziju

     

     

    i

     

     

    hodao

    sam za

    oslobađenje

     

     

    i

     

     

    hodao

    sam da

    bih stvorio

    umetnost

    ni od

    čega

     

     

    i

     

     

    umetnost

    je

    znoj

    samoća

    ritam

    strpljenje

    iskusio

    sam

     

     

    i

     

     

    posle dugog

    hodanja ritam koraka

    bi mi se uskladio sa telom

    voljom emocijama mislima i sa

    pejzažom u kojem sam bio kao

    u utrobi kita. tada bih zaboravio

    na sebe i bio sam pesma

    umetnost istina

    ritam 

     

     

    i

     

     

    jako sam

    zavoleo put i

    moj hodački

    štap

     

     

    i

     

     

    put ne

    deli. put

    spaja

     

     

    i

     

     

    svi

    putevi su

    jedan jedini

    put

     

     

    i

     

     

    postao

    sam učenik

    puta a godinama

    kasnije posle mnogo

    puta na putu postao

    sam i sam

    put

     

     

    i

     

     

    spoznao

    sam da voda

    nije ničija i da

    ništa nije

    nečije

     

     

    i

     

     

    vrapci

    ptice. leptiri

    ježevi. voće pored

    puteva. štap. biće puta

    lepota puta. metafizika puta

    usponi. pregažene životinje na

    putu. iscpljenost do poništenja

    majčina dušica. nebo. sam u

    predelu. devojka koja mi

    je očistila cipele

     

     

    i

     

     

    300-400

    ljudi mi je iz

    srca reklo

    sretno

     

     

    i

     

     

    božanski

    doživljaj je da

    sam običnim malim

    koracima preleteo

    nebom iznad

    jugoslavije

     

     

    i

     

     

    iznad 

    glave zete

    na kamenitoj

    pustoši sa štapom

    u ruci sam doživeo

    ovo što radim

    je svetska

    poezija

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    posle varšave i pripreme za prvo hodanje

    7. jul 2021.

    26148. dan mog života

     

     

    bilo je

    čarobno

    napisati

    knjigu za

    jednu

    noć

     

     

    i

     

     

    ja

    više

    nisam

    bio

    ja

     

     

    i

     

     

    ja sam

    neko ko

    je napisao 

    knjigu za

    jednu

    noć

     

     

    i

     

     

    neko

    koji će 

    uskoro

    hodati

    za

    poeziju

     

     

    i

     

     

    neko

    ko će te

    1984. završiti

    desetogodišnje

    crtanje lišće

    drvo-života

     

     

    i

     

     

    neko

    ko tad još

    nije znao ni da se

    preobražava u boga

    a kamoli da je bog ili

    da će jedne noći posle

    38 godina početi da

    peva stvara hoda

    autubogografiju

    kojom te

    ljubi

     

     

    i

     

     

    ja

    sam

    bog koji

    se raduje

    kao dete

    bog

     

     

    i

     

     

    u galeriji

    nosorog čitao

    varšavu

     

     

    i

     

     

    sa mladim

    prijateljima koje

    nazvah prijatelji

    nekoliko puta

    uzvodio moju

    muziku 

     

     

    i

     

     

    jednog dana

    sam vujici rešinu

    tuciću pričao da

    polazim na hodanje

    do nemačke i groba

    fridriha helderlina a

    on mi je predložio

    da to prvo budu

    jugoslovenski

    pesnici

     

     

    i

     

     

    tako sam

    se odlučio za

    branka radičevića

    petra petrovića njegoša

    i franca prešerana sa

    kojima sam pokrio

    hodački prostor

    jugoslavije

     

     

    i

     

     

    mislio

    sam da mogu

    fizički svakog dana

    da hodam 25-30 kilometara

    alli nisam bio siguran da

    mogu da izdržim pet

    šest sedam sati

    hodanja

     

     

    i

     

     

    izdržati

    vreme to

    mi je bio

    problem

     

     

    i

     

     

    počeo sam 

    svakog dana

    da hodam da

    vidim da li mogu

    da podnesem to

    vreme samo

    hodajući

     

     

    i

     

     

    neki bliski

    ljudi su mi govorili

    da ja to mogu i da to

    nije ništa tako teško ali

    ja im nisam verovao jer

    ja sam želeo da stvarno

    to uradim i kad sam taj

    svoj strah i sumnju

    rekao aleksandru

    tišmi on mi je

    rekao vi to

    možete

     

     

    i

     

     

    aleksandru

    sam odmah

    poverovao

     

     

    i

     

     

    odlučio

    sam da novac za

    hodanje nabavim

    proseći od ljudi

     

     

    i

     

     

    zamolio

    sam stotinak

    književnika i umetnika

    u jugoslaviji da mi novcem

    pomognu da hodam

    za poeziju

     

     

    i

     

     

    više od

    pedesetak 

    ljudi mi je

    poslalo

    novac

     

     

    i

     

     

    na meni

    je sad bilo

    da to samo

    uradim

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    kao

    vetra suza

    sjaj

    5. februar 1984

     

     

    i

     

     

    samoća

    i tuga je

    velika

    1. mart 1984

     

     

    i

     

     

    prijatelji

    kad bubanj svira

    kad bas basira. kad

    saks solira. kad

    glas dominira

    26. mart 1984

     

     

    i

     

     

    bog

    je bog

    svaki put

    počinje

    putem

    12. juni 1984

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    varšava

    6. jul 2021.

    26147. dan mog života

     

     

    od odluke

    da ću napisati

    knjigu za jednu noć

    povremeno bih se

    uzbuđivao idejama

    i stvarima koje ću

    pevati te

    noći

     

     

    i

     

     

    nisam hteo

    ništa od toga da

    zapišem jer to

    onda neće biti

    ta noć

     

     

    i

     

     

    želeo

    sam da budem

    prazan za tu noć

    da bi ona pevala

     samu sebe a

    ne ja

     

     

    i

     

     

    kako se

    približavao kraj

    godine uzbuđenje

    i strepnja su

    rasli

     

     

    i

     

     

    kad sam

    došao u melence

    odlučio sam da se

    prvih nekoliko dana

    priviknem na kuću

    i na melence

     

     

    i

     

     

    nadao

    sam se da ću

    prepoznati tu noć

    i prepoznao sam je

    bila je to noć 28 

    i 29. decembra

    1983

     

     

    i

     

     

    noć 12442

    i 12443 dana

    mog života

     

     

    i

     

     

    oko osam

    uveče sam seo

    za mašinu i počeo da

    pišem ali sam kroz pola

    sata zastao i osetio da

    tako neću moći da

    napišem knjigu

    za jednu

    noć

     

     

    i

     

     

    uhvatio

    me je očaj

    još veći od onog

    iz koga sam doneo

    odluku da ću napisati

    knjigu za jednu

    noć

     

     

    i

     

     

    jebote

    koja poništenja

    zavaravao sam sebe

    dva meseca da ću napisati

    knjigu za jednu noć i uživao

    u toj ideji a sad nisam

    više mogao da se

    pomerim

     

     

    i

     

     

    to je jedno

    od najfantastičnijih

    otkrića u životu da i

    kad nema nikog da 

    mi brani ja to sam

    ne mogu

     

     

    i

     

     

    još jedno

    fantastičnije 

    otkriće je kad

    priznam da ne

    mogu onda to

    krene samo

     

     

    i

     

     

    posle sat i po 

    užasa ustao sam 

    od mašine da se

    proteglim i gle

    čuda

     

     

    i

     

     

    još

    dok sam se

    teglio osetio sam

    početak knjige i

    da ja to

    mogu

     

     

    i

     

     

    seo

    sam i

    napisao

     

     

    i

     

     

    22 i 15

    28. decembra 1983

    počinjem

    da li tako kreću i vozovi

    do jutra da napišem knjigu

    koju si ti

    franjo počeo čitati

     

     

    i

     

     

    više

    se nisam

    zaustavljao

    sledećih devet

    sati do jutra 29

    decembra 1983 i

    kraja knjige kojoj

    sam te noći dao

    ime varšava

     

     

    i

     

     

    7 časova i 2 minuta

    svanulo je

    idem napolje da vidim

    to jutro

    koje sam svu ovu noć

    na ovim stranicama

    čekao i lutao još vitak sa srebrnim lukom

    smešio se i ledene daljine dodirivao blago rukom

    dan je 

    sa istoka iznad kuća je rumeno

    na zapadu iznad vode zagasito plavo

    sve što je ove noći bilo u jednome

    sada se vratilo u sebe

    i staza od ispranih cigala

    na kojoj sam malopre stajao

    otkuda po ciglama zelena mahovina

     

     

    i

     

     

    varšava 

    druga moja

    knjiga je žudnja

    za pesmom. knjigom

    koja je pesma. pesma

    koja je knjiga jer sve što

    jesam pevam stvaram

    hodam ljubim je samo

    jedna knjiga. samo

    jedna pesma

    samo jedan

    bog

     

     

    i

     

     

     

    varšava

    je ime jedne

    pičke jer svaka

    pička je bog

    varšava je moja

    žudnja za

    varšavom

     

     

    i

     

     

    varšava

    je biti ili ne biti

    ono sve ili ništa

    pa kako bog

    hoće

     

     

    i

     

     

    varšava

    je ne samo

    da hoću varšavu

    nego da hoću sve

    sve i još. i da posle

    još hoću još jer

    bog je hoću

     

     

    i

     

     

    bože

    hoću te

    još i još

    bože

     

     

    i

     

     

    hoću

    te pesmo

    još i još

     

     

    i

     

     

    hoću

    te varšavo

    još i još

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    pre varšave

    5. jul 2021.

    26146. dan mog života

     

     

    sve više

    sam u odnosima

    doživljavao stanje

    ljubavi u kome nema

    granice i koje uznosi

    ali bi se tada bližnji

    uplašili i hteli da

    stanje ljubavi

    prizemlje i

    vežu za

    odnos

     

     

    i

     

     

    to

    me je

    sve više

    razdiralo i

    cepalo 

     

     

    i

     

     

    tako sam te

    jeseni 1983. pola

    godine posle odluke da

    ću hodati doživeo u tim

    neprestanim dubokim

    previranjima jednu

    od najvećih kriza

    u životu

     

     

    i

     

     

    ne sećam

    se koji je to dan

    i mesec bio ali se

    sećam da sam se

    biciklom vratio iz

    grada i osećao

    poraženim

     

     

    i

     

    kad sam

    tako poražen seo

    u fotelju tonuo sam sve

    dublje i dublje. do dna

    do samoubistva. do

    umiranja

     

     

    i

     

     

    bio sam

    sve ništavniji i

    ništavniji. nikome i

    ničemu nisam ništa

    vredeo. bilo je

    strašno 

     

     

    i

     

     

    potpunoj

    iscrpljenosti i kad

    više nisam mogao ni da

    se branim niti da konstatujem

    taj pad jer sam bio na samom dnu 

    na kome nije ostalo ništa od mene

    nego samo još iskra boga u jednom

    trenutku sam osetio pa ja ću napisati

    knjigu za jednu noć. ipak ja nešto

    moguuradiću to. i onda sam

    počeo da se dižem i bilo

    je fantastično 

     

     

    i

     

     

    oh

    koje čudo

    boga

     

     

    i

     

     

    sad kad

    sam imao knjigu

    u sebi čekao sam da

    dođe ta noć da je

    napišem

     

     

    i

     

     

    odlučio

    sam da to

    bude krajem

    godine i to u

    melencima

     

     

    i

     

     

    sa radom

    čupić sam jednom

    nedeljno bezrazložno

    odlazio u neko selo

    oko novog sada

     

     

    i

     

     

    predložio branku

    kovačeviću da u svom

    stanu osnuje galeriju

    branko ju je nazvao

    nosorog

     

     

    i

     

     

    odneo pesmu

    kao pesma koja te

    poziva na pevanje

    jovici aćinu

    delo

     

     

    i

     

     

    odneo

    branku slike

    pesme na pesmama

    nosorog

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    videli smo

    dva jablana

    zašto su mi

    suze napunile

    moje oči

    2. novembar 1983

     

     

    i

     

     

    najagresivnija reč

    sveobuhvatno

    najhumanija reč

    spoznati

    najmisterioznija reč

    stvarati

    12. novembar 1983

     

     

    i

     

     

    ja sam kao

    mlade topole bez

    lišća. ja sam kao krave

    na dolmi. ja sam kao vazduh

    u trbuhu. ja sam kao

    odlivanje negativa

    17. novembar 1983

     

     

    i

     

     

    priča kao

    prijatelj. prijatelj

    kao retkost. retkost

    kao drvo. drvo kao

    svako a svako kao

    svoja priča

    18. novembar 1983

     

     

    i

     

     

    život

    niko nije

    video

    5. decembar 1983

     

     

    i

     

     

    dara me

    prevezla u

    melence

    21. decembar 1983

     

     

    i

     

     

    melenci

    kupujem

    odlično

    mleko

    22. decembar 1983

     

     

    i

     

     

    melenci

    banja. voda

    sunce. trska

    23. decembar 1983

     

     

    i

     

     

    melenci

    rad ide

    polako

    25. decembar 1983

     

     

    i

     

     

    melenci

    šta je to

    sloboda u

    pisanju

    26. decembar 1983

     

     

    i

     

     

    melenci

    varšava. sofija

    jokohama. amsterdam

    pisanje varšave

    28. decembar 1983

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    posle odluke-hodaću

    3. jul 2021.

    26144. dan mog života

     

     

    odgovorom

    hodaću otišao

    sam zauvek

     

     

    i

     

     

    zauvek

    otići to je

    dolaziti 

    zauvek

     

     

    i

     

     

    to

    što mi se

    desilo te večeri

    8. marta 1983. se

    obelodanjivalo

    polako 

     

     

    i

     

     

    zato

    je posle te 

    odluke bilo teško

    sa bližnjima jer oni

    nisu znali da sam ja

    već otišao a nisam to

    znao ni ja jer sam

    mislio da su i svi

    oni pošli sa

    mnom

     

     

    i

     

     

    počeo da

    skupljam prve

    rečenice iz

    knjiga

     

     

    i

     

     

    šta bi bila

    vertikala u pesmi

    šta je to horizontala

    u pesmi. struktura ili

    vizija. radnja

    je ritam

     

     

    i

     

     

    gubljenje

    značenja a

    zadobijanje

    smisla

     

     

    i

     

     

    pesma

    kao

     

     

    i

     

     

    u nemačkoj

    na snimanju

    žilnikovog

    filma druga

    generacija

     

     

    i

     

     

    pesme

    o ženama

    napisao sam 

    ih stotinak

     

    i

     

     

    pesme

    o ružama

    plavim ružama

    pišem ih i

    danas

     

     

    i

     

     

    sa darom

    zličić čamcem

    po dunavu i

    kiši

     

     

    i

     

     

    pobesneo

    i u besu doživeo

    tu bolnu istinu ko

    se tuče taj

    se voli

     

     

    i

     

     

    ponor

    vlastite

    drugosti

     

     

    i

     

     

    dečije oko

    je oko sveta. kad

    ne vidi dečije oko

    ne vidi ni svet

     

     

    i

     

     

    za ajino

    oko sam bacio

    u dunav 1000

    kamenova 

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    uzimam

    svoje svuda

    gde god ga

    mogu naći

    mišel montenj

    10. mart 1983

     

     

    i

     

     

    svaka

    grubost čitava

    smrt je za mene

    tugujem kroz ljubav

    ljubim kroz tugu

    17. mart 1983

     

     

    i

     

     

    nekad

    progonjeno

    hrišćanstvo je

    1500 godina

    već na vlasti

    24. mart 1983

     

     

    i

     

     

    promena

    nije razorna

    ona je vesela

    26. mart 1983

     

     

    i

     

     

    stvaranje

    jednog cvetića

    rad je vekova

    vilijem blejk

    3. april 1983

     

     

    i

     

     

    to što

    je sad vidno

    bilo je nekad

    samo

    zamišljeno

    3. april 1983

     

     

    i

     

     

    pozdravi

    nekog

    15. april 1983

     

     

    i

     

     

    prevrnuta šolja

    papuče pored kreveta

    u srcu čežnja zauvek

    25. april 1983

     

     

    i

     

     

    ti si

    moj prijatelj

    muvamo se

    po sobi

    22. juni 1983

     

     

    i

     

     

    kroz

    neminovnost

    29. avgust 1983

     

     

    i

     

     

    revolucija

    nema nade

    umetnost je i

    danas sa 

    jačima 

    5. septembar 1983

     

     

    i

     

     

    zlo kao

    brzina. smrad

    definitivnog

    dobra

    3. oktobar 1983

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    odluka-hodaću

    2. jul 2021.

    26143. dan mog života

     

     

    kada sam

    7. marta 1983

    rekao hodaću sporo

    da bih saznao zašto to

    radim tada nisam znao

    da ću odgovor dobiti

    već sutra uveče

     

     

    i

     

     

    to je

    bilo baš

    ovako

     

     

    i

     

     

    sutra

    uveče su se nastavili

    radovi na našoj zajedničkoj

    izložbi. bilo je to veče zorana

    belića koji je govorio o istoku i

    zapadu i mogućnosti prevođenja

    tih kutura jednu na drugu i kao

    primer je u jednom trenutku

    pustio začudno pevanje

    tibetanskih monaha

    joj samo onaj

    om i samo

    tao

     

     

    i

     

     

    brujanje

    koje traje

    neprestano

    i monasi ga

    izvode već

    vekovima

     

     

    i

     

     

    uzbudio sam

    se i mislio kako 

    je ta neprestanost 

    divna i kako je to

    srce umetnosti

     

     

    i

     

     

    slušajući

    to pevanje koje

    se neprekida jer ga

    izvodi mnogo monaha

    mislio sam kako da sam

    učinim to što oni čine

    vekovima zajedno

    kao jedan

     

     

    i

     

     

    iza

    mene i

    u meni je

    već bilo bliskih

    iskustava sa

    podvizima

     

     

    i

     

     

    pitao sam

    se šta ja to treba

    da radim u umetnosti

    a da to bude dostojno

    građenja kineskog zida

    ili vekovno građenje

    hramova ili puteva

    ili mojih voljenih

    dolmi pored

    reka

     

     

    i

     

     

    u

    jednom

    trenu mi se

    samo javilo

    hodaću

     

     

    i

     

     

    hodaću

    do nemačke

    i vući ću jedan

    konac iza

    mene

     

     

    i

     

     

    to

    hodaću

    i taj konac

    su se godinu

    dana kasnije

    pretvorili u

    hodanje za

    poeziju

     

     

    i

     

     

    tom

    odlukom

    počela su moja

    hodanja koja su simbol

    toga da jedan čovek treba

    i može da uradi više od svih

    ljudi zajedno i da sve na

    ovom svetu zavisi

    samo od jednog

    čoveka

     

     

    i

     

     

    tek

    tom odlukom

    zaista počinje moj

    rad. moja misija. tek

    tom odlukom spojili su

    se sadržaj i forma i

    postali su jedno

    preobraženi

    u božije

    delo

     

     

    i

     

     

    živele

    odluke

     

     

    i

     

     

    kad sam

    sledeće godine u

    trideset petoj krenuo 

    na put od hiljadu milja koji

    počinje prvim korakom na

    beskrajni i nepovratni

    put na tom putu je

    bio i onaj om i

    muzika

    tao

     

     

    i

     

     

    ja

    bog

    tao

    om

     

     

    i

     

     

    odluka o

    velikom hodanju

    je da jedan čovek može

    i treba da uradi sve ono što

    urade hiljade i hiljade ljudi

    za hiljade i hiljade

    godina

     

     

    i

     

     

    to da

    jedan čovek

    može i treba da

    uradi sve ono što

    urade hiljade i hiljade

    ljudi za hiljade i hiljade

    godina se razvilo u to

    da je jedan čovek 

    više od svih ljudi

    zajedno

     

     

    i

     

     

    a to

    jedan čovek 

    je više od svih ljudi

    zajedno procvetalo je

    u poetiku moje pesme

    sve ono što može

    samo jedan

    čovek

     

     

    i

     

     

    a

    sve ono

    što može

    samo jedan

    čovek sve

    ono što može

    i hoće samo

    jedno biće

    ja bića

    bog

     

     

    i

     

     

    ja

    bog

    ja

     

     

    i

     

     

    b

    b  o g

    g

     

    samo

     

    b

    b  o g

    g

     

     

    i

     

     

    ljubim

    svačije

    delo

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    put u ameriku ili novi život indijanaca

    1. jul 2021.

    26142. dan mog života

     

     

    sutra treba

    hodati napisao

    sam na poleđini

    lišća 6. marta a 7

    marta sam počeo

    put u ameriku

    ili novi život

    indijanaca

     

     

    i

     

     

    put u

    ameriku ili

    novi život indijanaca

    su 8 sata hodanja 8 metara

    uz muziku 8 vekova u izboru

    lazarova miodraga

    pashua

     

     

    i

     

     

    kretao

    sam se jako

    sporo. svakih

    pola minuta bih

    se pomerio za

    santimetar

     

     

    i

     

     

    na cilju

    me je čekala

     jedna crvena

    ruža na

    podu

     

     

    i

     

     

    na

    trenutke

    je bilo jako

    teško

     

     

    i

     

     

    na

    početku su

    bili nepodnošljivo

    daleko i 8 metara

    i 13. vek muzike

     

     

    i

     

     

    stalno

    je bio

    neko

    tu

     

     

    i

     

     

    poslednjih

    pola sata je bilo

    kao da sam jurio

    svemirom

     

     

    i

     

     

    sporost me

    je privlačila već

    nekoliko godina. u

    sporosti su se skupili

    i nenasilje i nevidljivo

    i strpljenje

     

     

    i

     

     

    neko je za

    tih osam sati

    odleteo do amerike

    a ja sam sporošću

    prošao kroz istoriju

    muzike od osam

    vekova koja je

    ispunjavala

    galeriju

    skc-a

     

     

    i

     

     

    pošao sam

    sa koralima iz 13

    veka a završio sa

    kejdžom rajhom

    i pashuom

     

     

    i

     

     

    to

    osmočasovno

    hodanje kroz muziku

    me je još više otvorilo

    muzici i ispunilo kičmu

    muzikom i muzikom

    kičme boga u

    meni

     

     

    i

     

     

    hodanje

    me je dovelo do

    hodanja muzikom a

    muzika me je dovela

    do muzike hodanja

    a muzika hodanja

    do vaskrsenja

     

     

    i

     

     

    kratki put

    od 8 metara se

    pretvorio u dugo

    vreme od osam

    vekova. u molitvu

    za nestajuće

    indijance

     

     

    i

     

     

    čovek može

    da dostigne sporost

    a brzinu ne i zato molitva

    i otud meditacija. zato

    usporavanje. zato

    nestajanje u

    muzici

     

     

    i

     

     

    put u ameriku

    se nadovezuje na

    moje zatvorsko iskustvo

    nehodanja. na onaj krug

    vojvodinom i na sporo

    hodanje kod vladimira

    kopicla u stanu

     

     

    i

     

     

    iskustvo slike

    i reči sam imao potrebu

    da pretvorim i u iskustvo tela. u

    rad sa nogama. u hodanje. strpljenje

    se pretvorilo u sporost. sporost u muziku

    sporost kojom se jedino može putovati kroz

    vreme. sporost kojom se može osetiti da je svet

    sama muzika. da je sve isto. tekst u svemu

    tekst u tekstu. tekst u slici. tekst u muzici

    tekst u telu. tekst u ljubavi. tekst u

    dobroti. sve je u tekstu. tekst

    je pletenje. ja sam

    pletilja

     

     

    i

     

     

    bilo je da

    izludiš od nepodnošljive

    sporosti. jer to usporenje je

    bilo proporcionalno kao da sam

    dva puta probio zvučni zid. ono što

    me je uzbuđivalo i što sam slutio i u

    drugim radovima i što sam doživljavao

    u preobraženjima i radosti rađanja

    stvarnog i jednog jedinog ja to je

    da se ta nepodnošljiva sporost

    kad se približimo cilju pretvara

    u najveću brzinu. u samu

    večnost. u bivanje

    boga

     

     

    i

     

     

    put u

    ameriku ili

    novi život indijanaca

    sam hodao šest puta

    četiri puta sam hodao

    sam a na dva hodanja

    su mi se pridružili

    prijatelji

     

     

    i

     

     

    hodaću sporo

    da bih poradio na

    večnosti. putujem u

    ameriku da bi vaskrsli

    i umetnost i indijanci

    hodaću sporo da

    bih saznao

    zašto to

    radim

    rekao je

    miroslav mandić

    u 10:14 h. 7. marta 1983

    pre hodanja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    1983

    30. jun 2021.

    26141. dan mog života

     

     

    voleo sam

    pre-davanja

    da govorim i da

    ne kažem ništa

    a da gle sve što

    jeste bude

    još i više

     

     

    i

     

     

    održao sam

    stotinak pre-davanja

    za ono o ničemu kod

    dubravke i miška pashu

    je rekao to je najveće

    umetničko delo

    dvadesetog

    veka

     

     

    i

     

     

    pre-davanja

    su se razvila u

    nomadski govor a

    nomadski govor

    u unutrašnji

    govor

     

     

    i

     

     

    go

    govor

    govor

    golog

     

     

    i

     

     

    govor

    slaganja i

    poistovećivanja

     

     

    i

     

     

    govor

    koji peva

    stvara i

    ljubi

     

     

    i

     

     

    govor

    je muzika

    boga

     

     

    i

     

     

    govor

    peva sve što

    jeste a sve što

    peva jeste

    bog

     

     

    i

     

     

    retko  se

    viđam s bilo kim 

    skoro ni sa kim ne

    razgovaram iako žudim

    za drugim i za razgovorom

    kad razgovaram to je za mene

    umetnost i ljubav a ne ćaskanje

    i druženje. svaki unutrašnji

    razgovor je za mene

    umetnost i delo

    ljubavi

     

     

    i

     

     

    govorio sam u

    sobama. galerijama

    mestima za umetnost

    hodajući. plivajući

     

     

    i

     

     

    trideset

    četvrta mi

    je

     

     

    i

     

     

    12

    godina kako

    svakog meseca

    fotografišem

    lice

     

     

    i

     

     

    9

    godina

    kako svakog

    dana crtam

    lišće

     

     

    i

     

     

    2

    godine

    kako sam

    odlučio da ću

    se ponovo baviti

    umetnošću i to

    nekom drugom

    umetnošću

    koja me je

    dovela

    do

    večne

    umetnosti

     

     

    i

     

     

    niko sam i

    ništa a želeo

    bih da sam

    sve i svako

     

     

    i

     

     

    taj put

    od nikog i

    ništa do sve

    i svakog je

    jedini

    put

     

     

    i

     

     

    put od

    bića do

    čoveka

     

     

    i

     

     

    put od

    čoveka do

    boga

     

     

    i

     

     

    ud

    put

    bit

     

     

    i

     

     

    bit

    ruže i

    pupoljka

    pupoljak

    pahulja

    ali

    o

    pupoljak

    pahulji

    tad

    još

    ništa

    nisam

    znao

     

     

    i

     

     

    samo

    sam se

    napaljivao

    na pupljenje

    i neopisivu

    krhkost

    pahulje

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    tekst ti si

    put u ameriku

    na vetru ti jagodice

    crvene od tvojih zubi 

    da li tvoja kosa pripada

    tebi ili tvom narodu

    iz koga si izrasla

    i u koji bi želela

    da se vratiš

    1. mart 1983

     

     

    i

     

     

    sutra treba

    hodati. pisma po

    idejama prijatelja

    6. mart 1983

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    i onda neka nova snaga uprkos

    29. jun 2021.

    26140. dan mog života

     

     

    sa

    žilnikom

    sam išao po

    selima i uživao

    u ljudima koji

    su živeli baš

    tu gde su

     

     

    i

     

     

    dečije

    selo u sremskoj

     kamenici i odanost

    svoj napuštenoj deci i

    svim napuštenim

    bićima

     

     

    i

     

     

    igrali

    smo fudbal

    nedeljom

     

     

    i

     

     

    počelo

    je snimanje o

    peri i vladi deci

    gastarbajtera

     

     

    i

     

     

    sve više

    sam uzbuđen 

    strpljenjem i

    sporošću

     

     

    i

     

     

    pripremao

    sam se za jedno

    veliko sporo

    hodanje

     

     

    i

     

     

    zamolio

    mog voljenog

    lazarova miodraga

    pashua da mi napravi

    izbor muzike od

    13 do 20

    veka

     

     

    i

     

     

    stalna

    borba sa sobom

    sumnja u moj rad

    i onda neka nova

    snaga uprkos

     

     

    i

     

     

    uživanje

    u druženju

    sa radom

    čupić

     

     

    i

     

     

    sneg

    hladno. sam

    u kajinoj kući

    u melencima

     

     

    i

     

     

    izložbe kod

    dare zličić. kod

    vesne milović. kod

    vojislava despotova

     kod vere i tibora

    varadi 

     

     

    i

     

     

    pre-davanje

    govor o ničemu

    kod dubravke đurić

    i miška šuvakovića

    uživanje u govoru

    i predavanju

    drugom

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    čovek

    čoveka kažnjava

    zatvaranjem u samicu

    ja i država

    20. novembar 1982

     

     

    i

     

     

    ne nova

    umetnička praksa

    nego umetnost. ne

    umetnost u srbiji

    nego u evropi i

    svetu

    28. novembar 1982

     

     

    i

     

     

    pismo od

    pashua. muzika

    od 13 do 20 veka

    30. novembar 1982

     

     

    i

     

     

    bog

    me zaboravio

    gotovo rob samog

    sebe. argument

    kao laž

    4. decembar 1982

     

     

    i

     

     

    u cvijićevoj

    ga je uhvatila

    za kurac a on

    je zaplakao

    16. januar 1983

     

     

    i

     

     

    100

    fragmenata

    o ljubavi

    23. januar 1983

     

     

    i

     

     

    da li

    osećaš

    lepotu i bol

    postojanja

    osećam i sve

    dajem za

    to

    24. januar 1983

     

     

    i

     

     

    pisma

    nepoznatom

    prijatelju

    25. januar 1983

     

     

    i

     

     

    svi oni

    nisu bili toliko

    loši koliko si ti

    bio dobar

    tekstovi koje bih

    diktirao nekom

    26. januar 1983

     

     

    i

     

     

    seks

    ideje

    društvo

    bog

    29. januar 1983

     

     

    i

     

     

    inficiran

    jasnoćom

    4. februar 1983

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    ksena i vesna

    28. jun 2021.

    26139. dan mog života

     

     

    vesna i ja

    smo bili dobri

    prijatelji sledećih

    deset godina do ruže

    lutanja na koju je vesna

    htela da krene sa mnom

    ali je odustala i ostala u

    londonu gde sam počeo

    prvo desetogodišnje

    hodanje

     

     

    i

     

     

    od 1991. sam

    vesnu video samo

    nekoliko puta. poslednji

    put sam je video 2013. pre

    osam godina. vesna se nije

    udala i nema decu i živi

    pošteno od svog rada

    uglavnom sama u

    londonu

     

     

    i

     

     

    kad sam

    posle 12 dana

    prekinuo sa vesnom

    video sam se sa ksenom

    i zaprepastio se koliko je

    oslabila pateći zbog

    našeg prekida

     

     

    i

     

     

    odmah

    sam zavoleo

    ksenu još

    više

     

     

    i

     

     

    tako se 

    počelo ljujati

    sledećih dve i

    po godine sa

    ksenom i

    vesnom

     

     

    i

     

     

    voleo sam

    ih obe a želeo

    sam da budem samo

    sa jednom ženom i da

    nastavim putem ka nebu

    kojim sam krenuo posle

    izlaska iz zatvora što je 

    i privlačilo ljude k meni

    a pogotovo žene ali

    niko nije imao

    snage da na

    tom putu i

    živi

     

     

    i

     

     

    voleo sam

    ksenu i volim je

    i sad. voleo sam

    vesnu i volim

    je i sad

     

     

    i

     

     

    povređivao

    sam ksenu i ksena

    je povređivala mene

    povređivao sam vesnu

    i vesna je povređivala

    mene. hvala svakome

    ko me je povredio

     

     

    i

     

     

    ksena i vesna

    su jedno vreme

    bile jako bliske jer

    nisam lagao ni jednu

    ni drugu ni sebe i one

    su mogle da veruju

    jedna drugoj

     

     

    i

     

     

    nikad 

    ni za jednu

    devojku nisam

    mogao da kažem

    ovo je moja

    devojka

     

     

    i

     

     

    nikad 

    ni za jednu

    ženu nisam

    rekao ovo je

    moja žena

     

     

    i

     

     

    nikad 

    nisam mogao

    da kažem ovo je moja

    podbara. ovo je moj grad

    ovo je moj narod. ovo je moja

    država. ovo je moj klub. ovo je

    moja ekipa. ovo je moj movac

    ovo je moj pas. ovo je moj stan

    ovo je moja kuća. ovo je moja

    generacija. ovo je moja

    porodica. ovo je

    moje dete

     

     

    i

     

     

    hendikep

    da ni za šta i ni

    za kog nisam mogao

    reći da je to moje sam

    preobrazio u ja sam

    tvoj i sve moje

    je tvoje

     

     

    i

     

     

    sve

    je

    jedno

    jedan

    je

    sve

     

     

    i

     

     

    kad

    danas kažem

    za bilo koga ili

    bilo šta moj to moj

    pevam kao ljubav a

    ne kao prisvajanje

     

     

    i

     

     

    moj

    je samo

    bog

     

     

    i

     

     

    jer

    sve je

    moje i svako

    je moj jer svako

    je bog a bog

    je jedino

    moj

     

     

    i

     

     

    slava je

    tvoja ksena

    i slava je tvoja

    vesna i slava je

    vaša ksena

    i vesna

     

     

    i

     

     

    danas

    26139. dana

    mog života mislim

    da se grožđe boga

    pravi od vina

    ljubavi

     

     

    i

     

     

    moj

    život je

    vino

    ljubavi

     

     

    i

     

     

    moja

    ljubav je

    pesma

    boga

     

     

    i

     

     

    moj

    bog je

    tvoj bog ko

    god da si ti i

    ko god da

    sam ja i ko

    kog da je

    bog

     

     

    i

     

     

    bog

    auto

    bogo

    grafije

    boga

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    vesna milović

    26. jun 2021.

    26137. dan mog života

     

     

    vesnu milović

    sam upoznao u

    bolu na braču

    bila joj je 26

    meni 33

     

     

    i

     

     

    bila je

    u društvu

    zorana belića

    i beogradske

    ekipe

     

     

    i

     

     

    vesna je znala

    za mene od jelice

    mandić moje sestre od

    strica sa kojom je išla u

    gimnaziju i koja joj

    pričala o svom

    starijem

    bratu

     

     

    i

     

     

    ksena i ja

    smo se družili

    sa njima

     

     

    i

     

     

    zvao

    sam ksenu da

    plivamo a ksenu je

    mrzelo a vesna

    je htela da

    pliva

     

     

    i

     

     

    tako

    to ide

     

     

    i

     

     

    postojeće

    se zamori a

    novo se hej

    učini boljim

     

     

    i

     

     

    ksena i ja

    smo se vratili

    sa mora i kao

    već više puta

    prekinuli

     

     

    i

     

     

    počeo sam

    da se dopisujem

    sa vesnom koja je

    živela u zemunu

     

     

    i

     

     

    posetio

    sam vesnu u

    zemunu u kome je

    na jednoj mansardi

    živela sa anom

    svojom starijom

    sestrom

     

     

    i

     

     

    bilo 

    je lepo biti

    okružen samo

    energijom

    žene

     

     

    i

     

     

    nekoliko

    godina unazad

    sam sve više postajao

    muškarac koji sebe daje

    svemu. muškarac koji se

    ne udružuje i koji ne vlada

    nad drugima. muškarac

    zagledan u čudesno

    i nedostižno 

     

     

    i

     

     

    dok sam dugo

    stajao na obali mora i

    mirno gledao u pučinu bio

    si svojim mirom i stamenošću

    najuzbudljiviji muškarac na plaži

    rekla mi je vesna kasnije kada smo

    se upoznali. vesna mi je pomogla da

    prepoznam svoju mušku snagu koja

    se budila u meni. nije to bila muškost

    čiju kulturu sam napustio kao mladić

    moja muškost je bio moj pogled koji

    je prodirao u ženstvenost svega

    gledanog. muškost to večno

    savezništvo sa čudesno

    nepoznatim i

    drugim

     

     

    i

     

     

    kobila

    u naručju

    mojih

    konjskih

    ideala

     

     

    i

     

     

    žilnik i ja

    smo se pustili 

    dunavom gumenim

    čamcem od šarengrada

    50 kilometara uzvodno od

    novog sada i ceo dan

    uživali na vodi i 

    dečaštvu

     

     

    i

     

     

    15. avgusta

    kao i svakog 15

    avgusta na grobu

    milomirovom

     

     

    i

     

     

    aranka

    ideal ženske

    lepote

     

     

    i

     

     

    kad sam se

    24. avgusta 1982

    oko ponoći biciklom

    vratio kući u krevetu

    me je čekala

    vesna

     

     

    i

     

     

    prvo vođenje

    ljubavi sa vesnom i

    prvi neuspeh koji sam

    doživeo u svom

    seksualnom

    životu

     

     

    i

     

     

    još te

    noći je to

    prevaziđeno ali

    mi je ostalo sećanje 

    na blagost u sebi i

    divljenje snazi

    žene

     

     

    i

     

     

    vesna je

    ostala dvanaest

    dana. prvih nedelju

    dana je bilo čudesno

    slaganje koje nas je

    dovelo do odluke 

    da se venčamo

     

     

    i

     

     

    ali već

    dvanaestog

    dana kriza. vesna

    je odustala od

    venčanja

     

     

    i

     

     

    5. septembra

    1982. vesna se 

    vratila u zemun

    ostaćemo dobri

    prijatelji rekli

    smo jedno

    drugome

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    pretnja

    smrću je

    moneta

    moći

    elijas kaneti

    31. juli 1982

     

     

    i

     

     

    vesna

    kako je to

    suptilno

    oslobađati

    se

    26. avgust 1982

     

     

    i

     

     

    mogao

    poginuti biciklom

    lepo sa vesnom

    29. avgust 1982

     

     

    i

     

     

    odluka da

    se venčamo

    mogu to. i

    vesna je

    odlična

    1. septembar 1982 

     

     

    i

     

     

    kriza i

    vesna odustaje

    od venčanja. mučnina

    očaj. razočaranje. plač

    vesnin. ali na kraju

    lepo

    4. septembar 1982

     

     

    i

     

     

    vesna

    otišla u zemun

    nešto se ipek

    lepo desilo sa

    vesnom

    5. septembar 1982

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    pesma. slika. film

    25. jun 2021.

    26136. dan mog života

     

     

    bio sam

    u 33 godini

    i dovršavao sam

    prvo jednogodišnje

    pevanje ja sam

    ti je on

     

     

    i

     

     

    bila je

    to i osma

    godina kako

    sam svakog

    dana crtao

    lišće

     

     

    i

     

     

    početkom

    januara je počelo

    snimanje žilnikovog

    filma dragoljub

    i bogdan

     

     

    i

     

     

    crtež

    pesma

    film

     

     

    i

     

     

    bilo mi je

    uzbudljivo kako

    se stvara slika a

    kako pesma a

    kako film

     

     

    i

     

     

    film

    stvara

    više ljudi sa

    mnogo tehnike

    mnogo novca 

    i interesa

    mnogih

     

     

    i

     

     

    sliku

    stvara samo

    autor sa jako

    malo novca i

    bez interesa

    drugih

     

     

    i

     

     

    pesmu

    stvara samo

    autor bez novca

    beskorisno ali za

    svako i sva

    bića

     

     

    i

     

     

    u trideset

    drugoj na

    početku ja

    sam ti je on

    napisao

    sam

    ja

    sam

    proleće

     

     

    i

     

     

    u trideset

    trećoj na

    kraju ja sam

    ti je on

    napisao

    sam

    ja

    sam

    pupoljak

     

     

    i

     

     

    pančevo

    deca u zavodu

    za nezbrinutu

    decu

     

     

    i

     

     

    deliblatska

    peščara i vetar

    i pesak i ovce i

    čobani i štap

    čobanski

     

     

    i

     

     

    mošorin

    sjajni titelski

    breg i

    naseljavanje

    ravnice

     

     

    i

     

     

    počeo

    da pišem

    ako

     

     

    i

     

     

    kovilj

    konj trava

    rit

     

     

    i

     

     

    drina

    splavarenje

     

     

    i

     

     

    bol

    na braču

    sa ksenom u

    kseninoj

    kući

     

     

     

     

    o

    more

    i ostrva

    zimi

     

     

    i

     

     

    ragbi sa

    devojkama

    u morskom

    plićaku po

    pljusku

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    bajina bašta

    počelo snimanje

    vozači neša i marinko

    organizatori laura i slavko

    svetlo bogdan čarli bata

    kamera ljuba bećejski

    ton ratko kušić

    11. januar 1982

     

     

    i

     

     

    beme

    ekhart

    kuzanski

    silesijus

    asiški

    24. januar 1982

     

     

    i

     

     

    mitrovac

    beserovina. ileš

    đula svet pustara

    16. jun 1904. je dan

    radnje u džojsovom

    romanu uliks

    9. februar 1982

     

     

    i

     

     

    on je bio

    član ekipe

    a nije nikad

    progovorio

    ni reči

    rekao je neko

    iz filmske ekipe

    za mene 

    14. februar 1982

     

     

    i

     

     

    beograd

    kraj startovanja

    snimljenog filma

    floberova pisma

    18. mart 1982

     

     

    i

     

     

    životno pletenje

    tatjana goričeva šta

    je to duhovna tajna

    nežni slobodan

    28. mart 1982

     

     

    i

     

     

    pesma

    pod naslovom

    dečak. tekst o

    ružama

    3. april 1982

     

     

    i

     

     

    pesma o

    ovom danu

    gotovo ništa

    samo ovaj

    dan

    20. april 1982

     

     

    i

     

     

    ako bi

    sve bilo tako

    lepo kao perunike

    u oblačno majsko

    predvečerja

    23. maj 1982

     

     

    i

     

     

    kjerkegor

    ponavljanje

    20. juni 1982

     

     

    i

     

     

    užeglo

    je ruže se

    suše

    21. juni 1982

     

     

    i

     

     

    bol na braču

    plivanje more

    vetar. tu gde

    smo nešto

    15. juli 1982

     

     

    i

     

     

    bol

    vesna

    milović

    20. juli 1982

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    ja sam ti je on

    24. jun 2021.

    26135. dan mog života

     

     

    ja

    sam ti

    je on je

    božije ja

    sam

     

     

    i

     

     

    ja sam

    onaj koji

    jesam

     

     

    i

     

     

    ja

    sam

    bog

    ja

    sam

     

     

    i

     

     

    ja

    sam

    svetlost

    ja

    sam

     

     

    i

     

     

    ja

    sam

    lepota

    ja

    sam

     

     

    i

     

     

    ja

    sam

    dobrota

    ja

    sam

     

     

    i

     

     

    ja

    sam

    ljubav

    ja

    sam

     

     

    i

     

     

    ja

    sam

    sloboda

    ja

    sam

     

     

    i

     

     

    ja

    sam

    istina

    ja

    sam

     

     

    i

     

     

    ja

    sam

    čednost

    ja

    sam

     

     

    i

     

     

    ja

    sam

    odanost

    ja

    sam

     

     

    i

     

     

    ja

    sam

    bog

     

     

    i

     

     

    ja

    sam

    srna

     

     

    i

     

     

    ja

    sam

    pčela

     

     

    i

     

     

    ja

    sam

    lasta

     

     

    i

     

     

    ja

    sam

    bulka

     

     

    i

     

     

    ja

    sam

    pupoljak

     

     

    i

     

     

    ja

    sam ti

    je on je

    svačija

    kurva i

    žigolo

    ljubavi

    slobode

    istine

     

     

    i

     

     

    ja

    sam ti

    je on je

    svemir

    pesme u

    svakoj

    reči

     

     

    i

     

     

    ja

    sam ti

    je on je

    bog koji 

    peva

    se

     

     

    i

     

     

    ja

    sam ti

    je on je

    kosmos

    ko god

    da si 

    ti

     

     

    i

     

     

    dok

    je planeta

    zemlja obišla

    oko sunca ja sam

    ti je on je napravila

    krug oko jedne

    godine

     

     

    i

     

     

     krug godine

    krug pevanja

    krug sunca

     

     

    i

     

     

    krug

    lopta

    bog

     

     

    i

     

     

    ja

    sam ti

    je on je

    ono što sam

    kao dete žudeo

    i nisam uspeo nego

    sam se tek sad u pesmi

    ja sam ti je on dokopao

    čuj dokopao jer dokopati se

    i jeste kopanje sve dok se

    ne dokopam boga u kome

    nema nikakvog kopanja

    nego prepuno ljubavi

    za svakog ko

    kopa

     

     

    i

     

     

    ja

    sam ti je

    on je hrabrost

    pesme da se

    peva i bez

    pesme

     

     

    i

     

     

    ja

    sam ti

    je on je

    trojstvo

    jednog

     

     

    i

     

     

    moja

    hodanja su

    vrsta plesa. slike

    vrsta mandale a

    tekstovi vrsta

    mantre

     

     

    i

     

     

    kada sam

    napisao ja sam

    ti je on prepisao

    sam je u jedan

    svitak i pročitao

    pred ljudima 

     

     

    i

     

     

    posle čitanja

    aleksandar tišma mi

    je rekao da odnesem

    ja sam ti je on letopis

    matice srpske da ga

    štampaju

     

     

    i

     

     

    posle

    letopisa

    matica srpska

    je 1984. izdala

    knjigu ja sam

    ti je on

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    ovu knjigu posvećujem siromašnima

    23. jun 2021.

    26134. dan mog života

     

     

    svakog

    dana crtati

    i pisati oh kako

    je to bilo teško i

    veličanstveno

    kao disanje

    i bivanje

     

     

    i

     

     

    knjiga ja

    sam ti je on

    je posvećena

    siromašnima

     

     

    i

     

     

    ja sam ti je on

    je moja prva knjiga

    proleće. leto. jesen. zima

    čine je zapisi. pesme-zapisi

    svaki dan jedna pesma koja

    počinje sa ja sam. ja sam

    proleće je prva pesma

    ja sam pupoljak je

    poslednja 365

    pesma

     

     

    i

     

     

    otkrovenje

    ja i umetnosti ja 

    umetnost ja je

    pevanje ja

     

     

    i

     

     

    ja

    peva

    boga i 

    bog

    je

     

     

    i

     

     

    otkriće ja

    je bila božija

    promisao jer ja 

    je bog. ni jedno ja u

    knjizi se nije odnosilo

    na mene nego na stvari

    pojave događaje koje

    sam primetio u

    toku dana

     

     

    i

     

     

    od posmatranja

    pupoljaka u proleću

    1972. i crtanja lišća svagog

    dana od 1975. moja pažljivost

    se uvećavala. ljubav širila. sve

    što bih ugledao mi je mnogo

    značilo. bila to lepota ili

    ljubav ili prijatelj ili

    žena ili bulke

    ili bit ili

    mig

     

     

    i

     

     

    godinu dve

    dana ranije sam u

    knjižari crkvene opštine

    slučajno otvorio knjigu justina

    popovića o kome sam jako

    malo znao i pročitao srna

    sam. u vasioni ja sam

    čulo tuge

     

     

    i

     

     

    to

    srna sam

    me je udarilo

    u srce jer kao

    da mi je srna

    rekla srna

    sam

     

     

    i

     

     

    reći

    ko si je

    najvažnije

    od svega 

    i u životu i

    u pesmi

     

     

    i

     

     

    ja sam ti je on

    sam počeo na prvi

    dan proleća 1981. kao i

    deset godina posle 1991. kaju

    kao posle deset godina 2001

    milomira a posle deset

    godina 2011. ja sam

    ti si ja sam

    bog

     

     

    i

     

     

    sve

    četiri knjige

    ja sam ti je on

    kaja

    milomir

    ja sam ti si ja sam bog

    zajedno čine knjigu

    bog bogom bogu bog

     

     

    i

     

     

    tek sad

    osećam lepotu

    i poštenje knjige

    ja sam ti je on

     

     

    i

     

     

    tek sad

    živim za sve 

    četiri knjige posebno

    ja sam ti je on

    kaja

    milomir

    ja sam ti si ja sam bog

     

     

    i

     

     

    za sve

    četiri knjige

    zajedno 

    bog bogom

    bogu bog

     

     

    i

     

     

    moja vera

    u te knjige i tu

    knjigu je srce

    mog pevanja

     

     

    i

     

     

    srce ljubljenja

    srce stvaranja 

    srce verovanja

    i

    verovanje srcu

    stvaranje srca

    ljubljenje srca

     

     

    i

     

     

    moje pevanje

    je izašlo iz poetike

    teksta a ne poezije

    priče romana

    eseja

     

     

    i

     

     

    divljenje

    me je učilo

    i vodilo

     

     

    i

     

     

    neko

    a ne

    kako

     

     

    i

     

     

    a

    oni

    pišu lepo

    volt vitmen

    džon kejdž

    henri miler

    ronald leing

    artur rembo

    franc kafka

    dženi holcer

    blez sandrar

    vlado martek

    robert valzer

    gertruda stejn

    majstor ekhart

    čarls bukovski

    slobodan tišma

    nikolaj berđajev

    fernando pesoa

    dejvid henri toro

    ludvig vitgenštajn

    konstantin ciolkovski 

    vilijem karlos vilijams

    venedikt jerofejev

    velimir hlebnjikov

    tomas bernhard

    miloš crnjanski

    fridrih helderlin

    ferdinand selin

    margaret diras

    samjuel beket

    vasilij rozanov 

    vilijem blejk

    ed rajnhard

    jevanđelja

    žan žene

    novalis

    baltus

    lao ce

     

     

    i

     

     

    film

    pesma

    crtež

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    kapljanje

    22. jun 2021.

    26133. dan mog života

     

     

    tog

    leta 1981

    sam uradio

    kapljanje

    ili je to

    bilo

    1982

     

     

    i

     

     

    kapljao

    sam tuševima

    svih boja po hameru

    svaka kap je predstavljala

    jednu godinu. tako sam

    putovao kroz

    vreme

     

     

    i

     

     

    kapljao

    sam na pet

    hamera

     

     

    i

     

     

    prvi hamer

    33 kapi za 33

    godine miroslava

    mandića

     

     

    i

     

     

    drugi hamer

    150 kapi za 150

    godina modernog

    vremena

     

     

    i

     

     

    treći hamer

    2000 kapi za 2000

    godina od

    hrista

     

     

    i

     

     

    četvrti hamer

    5000 kapi za 5000

    godina od pojave

    klinastog pisma

     

     

    i

     

     

    peti hamer

    16000 kapi za 16000

    godina od pećinskih

    crteža altamire

     

     

    i

     

     

    na hameru

    za 16000 godina je

    bilo najviše od svake

    boje ali su se sve one

    pretvorile u crnilo u

    kome su nestale

    sve boje

     

     

    i

     

     

    kapljanje

    ujedinjuje rad sa

    prostorom i vremenom

    preobražavanje vremena

    u večnost. stvaranje tvari ni

    iz čega. jako me je uzbuđivalo to

    što jeste. želeo sam da prikažem

    njegovu lepotu istinu slobodu. i kao

    što vidite moji radovi se pretvaraju

    u čudesno. sve se prepliće jedno

    s drugim. iskustvo jednog

    rada preliva se u

    drugi rad

     

     

    i

     

     

    za mene

    je kapljanje

    dokaz o

    postojanju

    boga

     

     

    i

     

     

    kapljanje

    je jedan od mojih

    objektivnih radova kao

    pesme na pesmama

    kao nacrtah tri crte

    nikad nacrtane. rad

    kojim ono što

    jeste jeste

     

     

    i

     

     

    a

    sve što

    jeste je

    bog

     

     

    i

     

     

    objektivna

    umetnost je

    umetnost

    boga

     

     

    i

     

     

    subjektivna

    umetnost

    je ljubav

    boga

     

     

    i

     

     

    kapljanje

    mi je kao pesme

    na pesmama kao nacrtah

    tri crte nikad nacrtane davalo

    snagu i vodilo me. ti su se radovi

    razvili i doveli do moje teorije i

    mog sistema umetnosti do

    večne umetnosti

     

     

    i

     

     

    život

    misterija

    prihvatanja

    strah zbog srca

    epiktet. moj trud

    penjanje na visine

    guranje vazduha

    biciklom zr-ns

    da um utrne

    ogromna

    bol

     

     

    i

     

     

    u oprtlju

    sa lazom

    crkvenjakovim

    kod marije i

    igora

     

     

    i

     

     

    ovu zimu

    sam proveo 

    radeći u toplom

    stanu branka

    kovačevića dok

    je on bio na

    poslu

     

     

    i

     

     

    o čaši

    i čaši sa

    višnjom

     

     

    i

     

     

    u decembru

    žilnik i ja otišli

    u perućac da

    tražimo priču

    i junake

     

     

    i

     

     

    na snegu

    jedne večeri

    smo čuli da je u

    poljskoj uvedeno

    ratno stanje 

     

     

    i

     

     

    bogdan

    baštovanović

    nam je pričao

    o splavarenju

    miner dragoljub

    o miniranju. sa

    radnicima

    u tunelu

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    misterij

    prihvatanje

    21. avgust 1981

     

     

    i

     

     

    opaženo

    shvaćeno

    namenjeno

    načinjeno

    označeno

    1. septembar 1981

     

     

    i

     

     

    fotografisati

    dok pišem reči

    dobro istina

    lepota

    19. septembar 1981

     

     

    i

     

     

    kaja

    voli drveće

    25. septembar 1981

     

     

    i

     

     

    lepota će

    spasiti svet

    28. septembar 1981

     

     

    i

     

     

    i kamen će

    omekšati ako na

    njemu sediš tri godine

    divna je kapljica rose na

    vlati trave i nije toliko sitna

    da se veliko sunce ne

    bi ogledalo u

    njoj

    14. oktobar 1981

     

     

    i

     

     

    ne popravljaj

    ga i ne ulepšavaj

    ga. sam će se on već

    ostavi jezik na miru. ne

    zateži ga. neka sam

    govori. nezagađuj ga

    simbolima. neobičnim

    sklopovima ni bilo

    kakvim začinima

    18. novembar 1981

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    rad za želimira žilnika i strah od smrti

    21. jun 2021.

    26132. dan mog života

     

     

    kad sam

    se oporavio od

    žutice dobri želimir

    žilnik me je pozvao

    da radim sa

    njim

     

     

    i

     

     

    voleo sam 

    žilnika. bio je od

    mene stariji sedam

    godina. voleo sam ga

    kao i sve one koji su

    bili stariji od

    mene

     

     

    i

     

     

    svi oni

    su mi pružali

    priliku da ih volim

    kao oca koga nisam

    imao prilike da se

    navolim

     

     

    i

     

     

    sledećih

    četiri godine sam

    radio sa žilnikom

    na svim njegovim

    filmovima

     

     

    i

     

     

    uživao sam

    da mu pomažem

    uživao sam da mu

    služim uživao sam

    da budem sa njim

    u društvu

     

     

    i

     

     

    uživao

    sam da otvorim

    um za njegov um

    i da naša dva uma

    stvaraju kao jedan

    u službi njegovih

    filmova

     

     

    i

     

     

    dok sam 

    radio sa žilnikom

    pisao sam svaki

    dan ja sam ti je on

    i crtao lišće-drvo

    života

     

     

    i

     

     

    rad sa

    žilnikom

    je bila moja

    potreba da

    radim za

    drugog

     

     

    i

     

     

    prvo

    sam radio

    sa žilnikom

    veru i eržiku

    u pančevu

     

     

    i

     

     

    bilo mi

    je čudesno. ja

    sam uživao da

    budem sa žilnikom

    i da mu pomažem

    a za to sam bio

    još i plaćen

     

     

    i

     

     

    voleo sam

    da govorom

    stvaram umetnost

    i tako sam počeo

    da radim male

    art-tolkove

     

     

    i

     

     

    sa ksenom

    sam otišao na

    more u žuljanu

    knjigom ja sam ti je

    on koju sam pisao

    svaki dan sve je

    bilo čudesnije i

    božanskije pa

    i more

     

     

    i

     

     

    onda

    opet

    smrt

     

     

    i

     

     

    u saobraćajnoj

    nesreći na žeželjevom

    mostu u rano jutro je

    poginuo moj voljeni

    sava moljac

     

     

    i

     

     

    jedne večeri

    dok smo se žilnik

    i ja vraćali kolima iz

    pančeva u trenu me je

    iznenada pogodio jak

    bol u levom risu i

    odmah pomislih

    infarkt

     

     

    i

     

     

    bol od

    smrti devojčice

    ljilje u ranom detinjstvu

    od smrti dušanovog oca

    bol zbog milomirove smrti

    zbog dušanove smrti. zbog

    smrti ljubice kosovac. zbog

    smrti save moljca mi se

    preobrazio u strah

    od smrti

     

     

    i

     

     

    strah od

    smrti me je

    možda i

    sačuvao od

    smrti

     

     

    i

     

     

    strah od

    smrti je cena

    za život koji

    zaboravlja na

    smrt drugih

     

     

    i

     

     

    strah

    od smrti

    iskupljuje od

    civilizacije

    smrti

     

     

    i

     

     

    strah od

    smrti mi se

    preobrazio ne u

    kult mrtvih i predaka

    i kulturu odlazaka na

    groblja nego u radost

    vaskrsavanja i

    vaskrsenja

     

     

    i

     

     

    poklanjam

    se bolesti i strahu

    jer sam sa njima počeo

    da se privikavam na svoju

    smrt i sa njom počeo

    da živim. tako zri

    duša

     

     

    i

     

     

    strah

    od smrti

    je nagoveštaj

    vaskrsenja

     

     

    i

     

     

    na

    poleđini

    lišća sam

    zapisao

     

     

    i

     

     

    završeno

    snimanje filma

    vera i eržika. lepo

    sa ksenom

    30. maj 1981

     

     

    i

     

     

    kod

    šešelje

    art-tolk

    govoriti o

    nečemu

    27. juni 1981

     

     

    i

     

     

    žuljana

    pas na obali

    mora

    8. juli 1981

     

     

    i

     

     

    žuljana

    ja sam žila

    16. juli 1981

     

     

    i

     

     

    lepa kuća u

    čereviću. poginuo

    sava moljac

    27. juli 1981

     

     

    i

     

     

    savina

    sahrana

    28. juli 1981

     

     

    i

     

     

    pesma

    savesti o

    logorima u

    jugoslaviji

    posle rata

    30. juli 1981

     

     

    i

     

     

    prišao sam

    joj nežno i

    rekao tiho ti

    si moj drug

    7. avgust 1981

     

     

    i

     

     

    gnjaveš

    i strah sa

    cirkulacijom

    18. avgust 1981

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    Stranice