AUTOBOGOGRAFIJA

13. jul 2021.

26154. dan mog života

 

 

posle

prepisivanja

pesama preko

pesama 1985. sam

počeo sa prepisivanjem

romana. za dve-tri godine

prepisao sam dvanaest

romana dvanaestorice

pisaca

 

 

i

 

 

divljenje se

otvaralo ka sve

čudesnijem

bivanju

 

 

i

 

 

prepisivanje

je čudesna vrsta

pisanja. tihujuća

manastirska

božanska

 

 

i

 

 

biti

ništa da

bi se ljubilo

sve

 

 

i

 

 

kada sam

pesme na pesmama

jednom prilikom pokazao

otu tolnaiju rekao mi je da

ga je to podsetilo na to kako

je peter esterhazi prepisao

roman geze otlika. u trenu

sam odlučio da i sam

prepišem jedan

roman

 

 

i

 

 

prvo

sam prepisao

crnjanskog i toliko

mi je to bilo čudesno da

sam odmah odlučio

da prepišem i za

crnom devojkom

aleksandra

tišme

 

 

i

 

 

posle dva

prepisana romana

i stvorene dve slike

poželeo sam da

ih napravim

dvanaest

 

 

i

 

 

da sam

odmah pomislio

da uradim dvanaest

uplašio bih se ali me je

potreba za smirenjem

prepisivanjem dovela

do mere od 12

romana

 

 

i

 

 

1985-1986-1987

sam na 12 hamera od

reči do reči prepisao 12

romana i tako sam od

reči stvorio 12 slika

 

 

i

 

 

odlučio sam se

za jugoslovenske

romanopisce. napravio

svoju antologiju romana

i prepisivao ih tokom

dve i po godine. 

 

 

i

 

 

evo ih

 

miloš crnjanski

dnevnik o čarnojeviću

prepisao 1985

 

aleksandar tišma

za crnom devojkom

prepisao 1985

 

danilo kiš

bašta, pepeo

prepisao 1986

 

dragoslav mihailović

kad su cvetale tikve

prepisao 1987

 

milovan danojlić

kako je dobrosav

protrčao jugoslaviju

prepisao 1987

 

svetislav basara

kinesko pismo

prepisao 1987

 

vojislav despotov

psihopatak

(mrtvo mišljenje)

prepisao 1987

 

irena vrkljan

svila, škare

prepisao 1987

 

david albahari

sudija dimitrijević

prepisao 1987

 

bora ćosić

uloga moje porodice

u svetskoj revoluciji

prepisao 1987

 

danijel dragojević

izmišljotine

prepisao 1987

 

rastko petrović

ljudi govore

prepisao 1987

 

 

i

 

 

pisanja nema

bez prepisivanja

pisanje je i nastalo

iz prepisivanja

 

 

i

 

 

prepisivanje

kultiviše čoveka

oslobađa ga ega jer

slaviš nekog drugog

i činiš nešto lepo za

nekog trećeg

 

 

i

 

 

volim

kad se mediji

pretvaraju jedni

u druge. reč u

sliku. slika u

muziku 

 

 

i

 

 

oduvek

sam voleo

rukopis i tekst

kao samu

sliku

 

 

i

 

 

knjiga je

vremenska

umetnost. slika

 prostorna 

 

 

i

 

 

kad sam

mom voljenom

aleksandru tišmi

pričao o prepisivanju

romana on me je prvo

pitao pa zašto ste to radili

i posle mog objašnjenja on

je rekaoz a mene je to

kao da ste gurali

zidove

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

12. jul 2021.

26153. dan mog života

 

 

ceo

moj život

je divljenje

 

 

i

 

 

divljenje

prema divnima

onima koji su se

usudili preduzeli

i stvorili

 

 

i

 

 

divnima

kojima sam

verovao iako su

mnogi od njih bili

proganjani odbačeni

obeleženi zatvarani 

zabranjivani i

ubijani

 

 

i

 

 

živeo

sam

diveći

se

 

 

i

 

 

diveći 

živeo

sam

 

 

i

 

 

muzički stub

24 sata pevanja

sa prijateljima

u proleću

1985

 

 

i

 

 

muzički stub

je moj obol

muzici i pripada

mojim muzičkim

radovima

 

 

i

 

 

muzičari

su se bavili

tekstovima

tekstopisci

muzikom

 

 

i

 

 

u skc-u smo

pevali neprestano

24 sata. i to pripada

tim radovima od

24 sata

 

 

i

 

 

pevali smo

u parovima

svaki par je

pevao sat

jedan

 

 

i

 

 

pevali smo

istu melodiju

hari hari hari

hari hari hari

hari hari hari

 

 

i

 

 

hari hari

hari hari hari

hari hari hari

hari hari hari

smo varirali

na bezbroj 

načina

 

 

i

 

 

na kraju

poslednji sat

bio je kreščendo

pevalo je jedno

deset-dvadeset

ljudi

 

 

i

 

 

počeli smo

u šest-sedam

uveče a završili

u šest-sedam

uveče

sutradan

 

 

i

 

 

kasnije

sam mislio

o neprestanom

pevanju u centru

beograda

 

 

i

 

 

o

jednoj

vertikali

muzikom

 

 

i

 

 

napisao

sam i projekat

gradonačelniku

ali ga nisam poslao

jer su me odvukle

druge stvari koje

sam radio

 

 

i

 

 

muzički stub

je rad kojim sam

zadovoljavao potrebu

za raznim stvaralačkim

iskustvima za onim što

će me oblikovati i

preobražavati

 

 

i

 

 

rad sa

odlaženjem i

preobražavanjem

nečim tako krhkim

kao  štu su oblici

i oblaci

 

 

i

 

 

sve

su

to

bili

radovi

posle

kojih

sam

mogao

da

kažem

ja

više

nisam

ja

 

 

i

 

 

ja

više 

nisam ja

ja sam

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

10. jul 2021.

26151. dan mog života

 

 

ja

opet

više

nisam

bio

ja

sada

sam

bio

neko

ko

je stvorio

desetogodišnju

sliku lišće-drvo

života kao podršku

drvetu od života 

i izagnav čoveka postavi

pred vrtom edemskim heruvima 

s plamenim mačem koji se vijaše

tamo i amo da čuva put ka

drvetu od života

1 mojsijeva 3:23

 

 

i

 

 

ja

više

nisam

bio

ja

nego sam 

bio i svi oni 

kojima sam se

divio od moje

28 do 35

 

 

i

 

 

vlado martek

vlasta delimar. šri

aurobindo. mišel montenj

sergej dimitrijevič matvejev

džordž orvel. džems džojs

sava šumanović

 

 

i

 

 

jakob beme

hermes trismegistos

bili holidej. luis bunjuel

valter demarija. igor

stravinski. edvard

kocbek

 

 

i

 

 

sex pistols

i džoni roten

džemi pol veler

kleš i džo stramer

branislav babić kebra

džoni štulić. pati

smit

 

 

i

 

 

laza kostić

miloš crnjanski

danijel dragojević

momčilo nastasijević

duško radović. david

albahari

 

 

i

 

 

janika balaš

zvonko bogdan

toma zdravković 

 

 

i

 

 

baltus

vilijam sarojan

seren kjerkegor

alen ginzberg

 

 

i

 

 

hokusai

džim džarmuš

lazarov miodrag pashu

džon luri. džek keruak

samjuel beket. edgar

alan po. simon vejl

bertold breht

 

 

i

 

 

majstor ekhart

nikola kuzanski

angelus silesijus

toma kempenac

jovan lestvičnik

jakob beme

franja asiški

 

 

i

 

 

novalis

žan žene

margaret diras

aleksandar tišma

vaslav nježinski

macuo bašo

vilijam blejk

henri miler

 

 

i

 

 

rolf diter brinkman

miloje radaković

vitold gombrovič

svetlana slapšak

daniel harms

 

 

i

 

 

rolan bart

sveti avgustin

gistav flober

rozenkrojc

 

 

i

 

 

tatjana goričeva

soni boj vilijams

jakub kornhauzer

jehuda amihaj

 

 

i

 

 

rober breson

donald bartelmi

martin hajdeger

hrvoje turković

jirgen teobaldi

 

 

i

 

 

rihard vagner

artur šopenhauer

fridrih niče. parmenid

kaspar david fridrih

plotin. pitagora

 

 

i

 

 

jovan zlatousti

nadežda mandeljštam

robert smitson

 

 

i

 

 

eva hese

georg hajm

georg trakl

hana darboven

džek london

bruno šulc

 

 

i

 

 

gurđijev

vislava šimborska

časlav miloš

uspenski

 

 

i

 

 

empedokle

oto vajninger

bakminster fuler

ronald leing

vilhelm rajh

 

 

i

 

 

svako

od njih me

je vodio i

čuvao

 

 

i

 

 

svako

od njih je

svojim ja

bogatio

moje

ja

 

 

i

 

 

ja ne

bih bio ja

da svako

od njih

nije bio

ja

 

 

i

 

 

ja

boga

ja

 

 

i

 

 

kad ne

bih verovao

u boga sve bi ih

zvao bogovima

i voljenima

mojim

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

9. jul 2021.

26150. dan mog života

 

 

ja

opet

više

nisam

bio

ja

 

 

i

 

 

sad sam

bio neko ko

je prepešačio

jugoslaviju

 

 

i

 

 

neko

ko se izložio

velikom prostoru 

i velikim naporima

za poeziju

 

 

i

 

 

ja

više

nisam

bio

ja

je

jedan od

prvih radova

autobogografije

koji ću ponavljati u

autobogografiji

 

 

i

 

 

posle

hodanja sam

sa ksenom nastavio

do pirana. kupanje i

dovršavanje malih

antičkih crteža

sa hodanja

 

 

i

 

 

nekoliko

puta sam sam

iii sa nekim izvodio

moju muziku. bili su

to radovi 1234 

a ko si ti

ajmo

 

 

i

 

 

posle 37

godina sam

zapisao shvatam

u 17:33 h 30. maja

2021. značaj

a ko si ti

 

 

i

 

 

tako

je dan po

dan istekla 1984

godina mog prvog

hodanja za

 poeziju

 

 

i

 

 

tako je

godinu po

godinu isteklo i

deset godina

moje prve

desetogodišnje

slike lišće

drvo života

 

 

i

 

 

joj kako

čudesnih deset

godina života. joj kako

čudesnih deset godina

slike lišće-drvo

života

 

 

i

 

 

od 1. januara 1975

do 31. decembra 1984

godine deset godina sam

svaki dan crtao lišće-drvo

života. od svoje dvadeset pete

do trideset pete. bio je to rad i

veliki put za drvo života koje

je život sam i život svih

bića za svako biće i to

oduvek i zauvek

 

 

i

 

 

bit

brušenje

preobražavanje

jasna statijatin od

nagorelih trava

roj bin

 

 

i

 

 

jako sam

u ovim danima

uživao u zapisima

na poleđini lišća

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

obesio se

pera telarov

panika

16. oktobar 1984

 

 

i

 

 

tri ruže

a napolju

duva

16. novembar 1984

 

 

i

 

 

praznina

prazna voda

ništa na usnama

delikatno sutra

4. decembar 1984

 

 

i

 

 

sa jakim

osećanjima

besmisla

otpadam

kao malter

5. decembar 1984

 

 

i

 

 

početak

rada sa

žilnikom

6. decembar 1984

 

 

i

 

 

o.k. aktivnosti

7. decembar 1984

 

 

i

 

 

nebo

sve spaja

noć sobe

i sela

12. decembar 1984

 

 

i

 

 

aleksandar

tišma i priča

o biciklu i

mašti

19. decembar1 984

 

 

i

 

 

vera u

umetnost

ali teško

24. decembar 1984

 

 

i

 

 

osvežavanje

jezika

anarhija

26. decembar 1984

 

 

i

 

 

svaki dan

kreativan tekst

ljubavne otkačene

pesme ali čoveče

svet boli

30. decembar 1984

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

  

8. jul 2021.

26149. dan mog života

 

 

na prvo

hodanje za

poeziju krenuo

sam u podne

 1. jula 1984

 

 

i

 

 

pre

nego što

sam krenuo

spremao sam sve

što će mi trebati za

hodanje i rad ali i

da sve to može

stati u ruksak

 

 

i

 

 

odlučio

sam da ću 

svakog dana

nacrtati tri mala

crteža drvenim

bojicama i da ću

voditi beleške

sa hodanja

 

 

i

 

 

da ću

biti neko ko

uradi isto ono

što urade hiljade

i hiljade za hiljade

i hiljade godina

 

 

i

 

 

veče pred

polazak je došao

lazarov miodrag pashu

da napravi intervju

sa mnom

 

 

i

 

 

kasnije je 

je pashu došao i na

polovinu hodanja na

cetinje do njegoša i na

kraj hodanja u kranj

do prešerena

 

 

i

 

 

pošao sam

sa stražilova sa

groba branka

radičevića

 

 

i

 

 

pred

tridesetak 

ljudi sam pevao 

pesma nas je održala

njojzi hvala i zamakao

sam u šumu fruške

gore sam

 

 

i

 

 

hteo sam

odmah prvog dana

da odustanem jer je

bilo šokantno teško

na svaki način

 

 

i

 

 

ranac je

bio pretežak

cipele su me

žuljale. amajlija

oko vrata me je

gušila. samoća

uplašena pred

veličinom me 

je potapala

 

 

i

 

 

prvi dan

sam prešao

tridesetak

kilometara

 

 

i

 

 

sutra

dan sam

prešao oko

četrdeset a trećeg

dana sam trećinu

ranca poslao

poštom

kući

 

 

i

 

 

bog me

je spasao da

ne odustanem i

od tad više nikad

nisam odustao

 

 

i

 

 

hodao sam

56 dana i prešao oko

1600 kilometara. nacrtao

sve te male crteže i posle

napisao pesmu zašto

sam hodao 2150000

koraka za poeziju

 

 

i

 

 

hodao

sam za

poeziju

 

 

i

 

 

hodao

sam za

oslobađenje

 

 

i

 

 

hodao

sam da

bih stvorio

umetnost

ni od

čega

 

 

i

 

 

umetnost

je

znoj

samoća

ritam

strpljenje

iskusio

sam

 

 

i

 

 

posle dugog

hodanja ritam koraka

bi mi se uskladio sa telom

voljom emocijama mislima i sa

pejzažom u kojem sam bio kao

u utrobi kita. tada bih zaboravio

na sebe i bio sam pesma

umetnost istina

ritam 

 

 

i

 

 

jako sam

zavoleo put i

moj hodački

štap

 

 

i

 

 

put ne

deli. put

spaja

 

 

i

 

 

svi

putevi su

jedan jedini

put

 

 

i

 

 

postao

sam učenik

puta a godinama

kasnije posle mnogo

puta na putu postao

sam i sam

put

 

 

i

 

 

spoznao

sam da voda

nije ničija i da

ništa nije

nečije

 

 

i

 

 

vrapci

ptice. leptiri

ježevi. voće pored

puteva. štap. biće puta

lepota puta. metafizika puta

usponi. pregažene životinje na

putu. iscpljenost do poništenja

majčina dušica. nebo. sam u

predelu. devojka koja mi

je očistila cipele

 

 

i

 

 

300-400

ljudi mi je iz

srca reklo

sretno

 

 

i

 

 

božanski

doživljaj je da

sam običnim malim

koracima preleteo

nebom iznad

jugoslavije

 

 

i

 

 

iznad 

glave zete

na kamenitoj

pustoši sa štapom

u ruci sam doživeo

ovo što radim

je svetska

poezija

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

7. jul 2021.

26148. dan mog života

 

 

bilo je

čarobno

napisati

knjigu za

jednu

noć

 

 

i

 

 

ja

više

nisam

bio

ja

 

 

i

 

 

ja sam

neko ko

je napisao 

knjigu za

jednu

noć

 

 

i

 

 

neko

koji će 

uskoro

hodati

za

poeziju

 

 

i

 

 

neko

ko će te

1984. završiti

desetogodišnje

crtanje lišće

drvo-života

 

 

i

 

 

neko

ko tad još

nije znao ni da se

preobražava u boga

a kamoli da je bog ili

da će jedne noći posle

38 godina početi da

peva stvara hoda

autubogografiju

kojom te

ljubi

 

 

i

 

 

ja

sam

bog koji

se raduje

kao dete

bog

 

 

i

 

 

u galeriji

nosorog čitao

varšavu

 

 

i

 

 

sa mladim

prijateljima koje

nazvah prijatelji

nekoliko puta

uzvodio moju

muziku 

 

 

i

 

 

jednog dana

sam vujici rešinu

tuciću pričao da

polazim na hodanje

do nemačke i groba

fridriha helderlina a

on mi je predložio

da to prvo budu

jugoslovenski

pesnici

 

 

i

 

 

tako sam

se odlučio za

branka radičevića

petra petrovića njegoša

i franca prešerana sa

kojima sam pokrio

hodački prostor

jugoslavije

 

 

i

 

 

mislio

sam da mogu

fizički svakog dana

da hodam 25-30 kilometara

alli nisam bio siguran da

mogu da izdržim pet

šest sedam sati

hodanja

 

 

i

 

 

izdržati

vreme to

mi je bio

problem

 

 

i

 

 

počeo sam 

svakog dana

da hodam da

vidim da li mogu

da podnesem to

vreme samo

hodajući

 

 

i

 

 

neki bliski

ljudi su mi govorili

da ja to mogu i da to

nije ništa tako teško ali

ja im nisam verovao jer

ja sam želeo da stvarno

to uradim i kad sam taj

svoj strah i sumnju

rekao aleksandru

tišmi on mi je

rekao vi to

možete

 

 

i

 

 

aleksandru

sam odmah

poverovao

 

 

i

 

 

odlučio

sam da novac za

hodanje nabavim

proseći od ljudi

 

 

i

 

 

zamolio

sam stotinak

književnika i umetnika

u jugoslaviji da mi novcem

pomognu da hodam

za poeziju

 

 

i

 

 

više od

pedesetak 

ljudi mi je

poslalo

novac

 

 

i

 

 

na meni

je sad bilo

da to samo

uradim

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

kao

vetra suza

sjaj

5. februar 1984

 

 

i

 

 

samoća

i tuga je

velika

1. mart 1984

 

 

i

 

 

prijatelji

kad bubanj svira

kad bas basira. kad

saks solira. kad

glas dominira

26. mart 1984

 

 

i

 

 

bog

je bog

svaki put

počinje

putem

12. juni 1984

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

6. jul 2021.

26147. dan mog života

 

 

od odluke

da ću napisati

knjigu za jednu noć

povremeno bih se

uzbuđivao idejama

i stvarima koje ću

pevati te

noći

 

 

i

 

 

nisam hteo

ništa od toga da

zapišem jer to

onda neće biti

ta noć

 

 

i

 

 

želeo

sam da budem

prazan za tu noć

da bi ona pevala

 samu sebe a

ne ja

 

 

i

 

 

kako se

približavao kraj

godine uzbuđenje

i strepnja su

rasli

 

 

i

 

 

kad sam

došao u melence

odlučio sam da se

prvih nekoliko dana

priviknem na kuću

i na melence

 

 

i

 

 

nadao

sam se da ću

prepoznati tu noć

i prepoznao sam je

bila je to noć 28 

i 29. decembra

1983

 

 

i

 

 

noć 12442

i 12443 dana

mog života

 

 

i

 

 

oko osam

uveče sam seo

za mašinu i počeo da

pišem ali sam kroz pola

sata zastao i osetio da

tako neću moći da

napišem knjigu

za jednu

noć

 

 

i

 

 

uhvatio

me je očaj

još veći od onog

iz koga sam doneo

odluku da ću napisati

knjigu za jednu

noć

 

 

i

 

 

jebote

koja poništenja

zavaravao sam sebe

dva meseca da ću napisati

knjigu za jednu noć i uživao

u toj ideji a sad nisam

više mogao da se

pomerim

 

 

i

 

 

to je jedno

od najfantastičnijih

otkrića u životu da i

kad nema nikog da 

mi brani ja to sam

ne mogu

 

 

i

 

 

još jedno

fantastičnije 

otkriće je kad

priznam da ne

mogu onda to

krene samo

 

 

i

 

 

posle sat i po 

užasa ustao sam 

od mašine da se

proteglim i gle

čuda

 

 

i

 

 

još

dok sam se

teglio osetio sam

početak knjige i

da ja to

mogu

 

 

i

 

 

seo

sam i

napisao

 

 

i

 

 

22 i 15

28. decembra 1983

počinjem

da li tako kreću i vozovi

do jutra da napišem knjigu

koju si ti

franjo počeo čitati

 

 

i

 

 

više

se nisam

zaustavljao

sledećih devet

sati do jutra 29

decembra 1983 i

kraja knjige kojoj

sam te noći dao

ime varšava

 

 

i

 

 

7 časova i 2 minuta

svanulo je

idem napolje da vidim

to jutro

koje sam svu ovu noć

na ovim stranicama

čekao i lutao još vitak sa srebrnim lukom

smešio se i ledene daljine dodirivao blago rukom

dan je 

sa istoka iznad kuća je rumeno

na zapadu iznad vode zagasito plavo

sve što je ove noći bilo u jednome

sada se vratilo u sebe

i staza od ispranih cigala

na kojoj sam malopre stajao

otkuda po ciglama zelena mahovina

 

 

i

 

 

varšava 

druga moja

knjiga je žudnja

za pesmom. knjigom

koja je pesma. pesma

koja je knjiga jer sve što

jesam pevam stvaram

hodam ljubim je samo

jedna knjiga. samo

jedna pesma

samo jedan

bog

 

 

i

 

 

 

varšava

je ime jedne

pičke jer svaka

pička je bog

varšava je moja

žudnja za

varšavom

 

 

i

 

 

varšava

je biti ili ne biti

ono sve ili ništa

pa kako bog

hoće

 

 

i

 

 

varšava

je ne samo

da hoću varšavu

nego da hoću sve

sve i još. i da posle

još hoću još jer

bog je hoću

 

 

i

 

 

bože

hoću te

još i još

bože

 

 

i

 

 

hoću

te pesmo

još i još

 

 

i

 

 

hoću

te varšavo

još i još

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

5. jul 2021.

26146. dan mog života

 

 

sve više

sam u odnosima

doživljavao stanje

ljubavi u kome nema

granice i koje uznosi

ali bi se tada bližnji

uplašili i hteli da

stanje ljubavi

prizemlje i

vežu za

odnos

 

 

i

 

 

to

me je

sve više

razdiralo i

cepalo 

 

 

i

 

 

tako sam te

jeseni 1983. pola

godine posle odluke da

ću hodati doživeo u tim

neprestanim dubokim

previranjima jednu

od najvećih kriza

u životu

 

 

i

 

 

ne sećam

se koji je to dan

i mesec bio ali se

sećam da sam se

biciklom vratio iz

grada i osećao

poraženim

 

 

i

 

kad sam

tako poražen seo

u fotelju tonuo sam sve

dublje i dublje. do dna

do samoubistva. do

umiranja

 

 

i

 

 

bio sam

sve ništavniji i

ništavniji. nikome i

ničemu nisam ništa

vredeo. bilo je

strašno 

 

 

i

 

 

u potpunoj

iscrpljenosti i kad

više nisam mogao ni da

se branim niti da konstatujem

taj pad jer sam bio na samom dnu 

na kome nije ostalo ništa od mene

nego samo još iskra boga u jednom

trenutku sam osetio pa ja ću napisati

knjigu za jednu noć. ipak ja nešto

mogu. uradiću to. i onda sam

počeo da se dižem i bilo

je fantastično 

 

 

i

 

 

oh

koje čudo

boga

 

 

i

 

 

sad kad

sam imao knjigu

u sebi čekao sam da

dođe ta noć da je

napišem

 

 

i

 

 

odlučio

sam da to

bude krajem

godine i to u

melencima

 

 

i

 

 

sa radom

čupić sam jednom

nedeljno bezrazložno

odlazio u neko selo

oko novog sada

 

 

i

 

 

predložio branku

kovačeviću da u svom

stanu osnuje galeriju

branko ju je nazvao

nosorog

 

 

i

 

 

odneo pesmu

kao pesma koja te

poziva na pevanje

jovici aćinu

u delo

 

 

i

 

 

odneo

branku slike

pesme na pesmama

u nosorog

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

videli smo

dva jablana

zašto su mi

suze napunile

moje oči

2. novembar 1983

 

 

i

 

 

najagresivnija reč

sveobuhvatno

najhumanija reč

spoznati

najmisterioznija reč

stvarati

12. novembar 1983

 

 

i

 

 

ja sam kao

mlade topole bez

lišća. ja sam kao krave

na dolmi. ja sam kao vazduh

u trbuhu. ja sam kao

odlivanje negativa

17. novembar 1983

 

 

i

 

 

priča kao

prijatelj. prijatelj

kao retkost. retkost

kao drvo. drvo kao

svako a svako kao

svoja priča

18. novembar 1983

 

 

i

 

 

život

niko nije

video

5. decembar 1983

 

 

i

 

 

dara me

prevezla u

melence

21. decembar 1983

 

 

i

 

 

melenci

kupujem

odlično

mleko

22. decembar 1983

 

 

i

 

 

melenci

banja. voda

sunce. trska

23. decembar 1983

 

 

i

 

 

melenci

rad ide

polako

25. decembar 1983

 

 

i

 

 

melenci

šta je to

sloboda u

pisanju

26. decembar 1983

 

 

i

 

 

melenci

varšava. sofija

jokohama. amsterdam

pisanje varšave

28. decembar 1983

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

3. jul 2021.

26144. dan mog života

 

 

odgovorom

hodaću otišao

sam zauvek

 

 

i

 

 

zauvek

otići to je

dolaziti 

zauvek

 

 

i

 

 

to

što mi se

desilo te večeri

8. marta 1983. se

obelodanjivalo

polako 

 

 

i

 

 

zato

je posle te 

odluke bilo teško

sa bližnjima jer oni

nisu znali da sam ja

već otišao a nisam to

znao ni ja jer sam

mislio da su i svi

oni pošli sa

mnom

 

 

i

 

 

počeo da

skupljam prve

rečenice iz

knjiga

 

 

i

 

 

šta bi bila

vertikala u pesmi

šta je to horizontala

u pesmi. struktura ili

vizija. radnja

je ritam

 

 

i

 

 

gubljenje

značenja a

zadobijanje

smisla

 

 

i

 

 

pesma

kao

 

 

i

 

 

u nemačkoj

na snimanju

žilnikovog

filma druga

generacija

 

 

i

 

 

pesme

o ženama

napisao sam 

ih stotinak

 

i

 

 

pesme

o ružama

plavim ružama

pišem ih i

danas

 

 

i

 

 

sa darom

zličić čamcem

po dunavu i

kiši

 

 

i

 

 

pobesneo

i u besu doživeo

tu bolnu istinu ko

se tuče taj

se voli

 

 

i

 

 

ponor

vlastite

drugosti

 

 

i

 

 

dečije oko

je oko sveta. kad

ne vidi dečije oko

ne vidi ni svet

 

 

i

 

 

za ajino

oko sam bacio

u dunav 1000

kamenova 

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

uzimam

svoje svuda

gde god ga

mogu naći

mišel montenj

10. mart 1983

 

 

i

 

 

svaka

grubost čitava

smrt je za mene

tugujem kroz ljubav

ljubim kroz tugu

17. mart 1983

 

 

i

 

 

nekad

progonjeno

hrišćanstvo je

1500 godina

već na vlasti

24. mart 1983

 

 

i

 

 

promena

nije razorna

ona je vesela

26. mart 1983

 

 

i

 

 

stvaranje

jednog cvetića

rad je vekova

vilijem blejk

3. april 1983

 

 

i

 

 

to što

je sad vidno

bilo je nekad

samo

zamišljeno

3. april 1983

 

 

i

 

 

pozdravi

nekog

15. april 1983

 

 

i

 

 

prevrnuta šolja

papuče pored kreveta

u srcu čežnja zauvek

25. april 1983

 

 

i

 

 

ti si

moj prijatelj

muvamo se

po sobi

22. juni 1983

 

 

i

 

 

kroz

neminovnost

29. avgust 1983

 

 

i

 

 

revolucija

nema nade

umetnost je i

danas sa 

jačima 

5. septembar 1983

 

 

i

 

 

zlo kao

brzina. smrad

definitivnog

dobra

3. oktobar 1983

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

2. jul 2021.

26143. dan mog života

 

 

kada sam

7. marta 1983

rekao hodaću sporo

da bih saznao zašto to

radim tada nisam znao

da ću odgovor dobiti

već sutra uveče

 

 

i

 

 

to je

bilo baš

ovako

 

 

i

 

 

sutra

uveče su se nastavili

radovi na našoj zajedničkoj

izložbi. bilo je to veče zorana

belića koji je govorio o istoku i

zapadu i mogućnosti prevođenja

tih kutura jednu na drugu i kao

primer je u jednom trenutku

pustio začudno pevanje

tibetanskih monaha

joj samo onaj

om i samo

tao

 

 

i

 

 

brujanje

koje traje

neprestano

i monasi ga

izvode već

vekovima

 

 

i

 

 

uzbudio sam

se i mislio kako 

je ta neprestanost 

divna i kako je to

srce umetnosti

 

 

i

 

 

slušajući

to pevanje koje

se neprekida jer ga

izvodi mnogo monaha

mislio sam kako da sam

učinim to što oni čine

vekovima zajedno

kao jedan

 

 

i

 

 

iza

mene i

u meni je

već bilo bliskih

iskustava sa

podvizima

 

 

i

 

 

pitao sam

se šta ja to treba

da radim u umetnosti

a da to bude dostojno

građenja kineskog zida

ili vekovno građenje

hramova ili puteva

ili mojih voljenih

dolmi pored

reka

 

 

i

 

 

u

jednom

trenu mi se

samo javilo

hodaću

 

 

i

 

 

hodaću

do nemačke

i vući ću jedan

konac iza

mene

 

 

i

 

 

to

hodaću

i taj konac

su se godinu

dana kasnije

pretvorili u

hodanje za

poeziju

 

 

i

 

 

tom

odlukom

počela su moja

hodanja koja su simbol

toga da jedan čovek treba

i može da uradi više od svih

ljudi zajedno i da sve na

ovom svetu zavisi

samo od jednog

čoveka

 

 

i

 

 

tek

tom odlukom

zaista počinje moj

rad. moja misija. tek

tom odlukom spojili su

se sadržaj i forma i

postali su jedno

preobraženi

u božije

delo

 

 

i

 

 

živele

odluke

 

 

i

 

 

kad sam

sledeće godine u

trideset petoj krenuo 

na put od hiljadu milja koji

počinje prvim korakom na

beskrajni i nepovratni

put na tom putu je

bio i onaj om i

muzika

tao

 

 

i

 

 

ja

bog

tao

om

 

 

i

 

 

odluka o

velikom hodanju

je da jedan čovek može

i treba da uradi sve ono što

urade hiljade i hiljade ljudi

za hiljade i hiljade

godina

 

 

i

 

 

to da

jedan čovek

može i treba da

uradi sve ono što

urade hiljade i hiljade

ljudi za hiljade i hiljade

godina se razvilo u to

da je jedan čovek 

više od svih ljudi

zajedno

 

 

i

 

 

a to

jedan čovek 

je više od svih ljudi

zajedno procvetalo je

u poetiku moje pesme

sve ono što može

samo jedan

čovek

 

 

i

 

 

a

sve ono

što može

samo jedan

čovek u sve

ono što može

i hoće samo

jedno biće

ja bića

bog

 

 

i

 

 

ja

bog

ja

 

 

i

 

 

b

b  o g

g

 

samo

 

b

b  o g

g

 

 

i

 

 

ljubim

svačije

delo

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

1. jul 2021.

26142. dan mog života

 

 

sutra treba

hodati napisao

sam na poleđini

lišća 6. marta a 7

marta sam počeo

put u ameriku

ili novi život

indijanaca

 

 

i

 

 

put u

ameriku ili

novi život indijanaca

su 8 sata hodanja 8 metara

uz muziku 8 vekova u izboru

lazarova miodraga

pashua

 

 

i

 

 

kretao

sam se jako

sporo. svakih

pola minuta bih

se pomerio za

santimetar

 

 

i

 

 

na cilju

me je čekala

 jedna crvena

ruža na

podu

 

 

i

 

 

na

trenutke

je bilo jako

teško

 

 

i

 

 

na

početku su

bili nepodnošljivo

daleko i 8 metara

i 13. vek muzike

 

 

i

 

 

stalno

je bio

neko

tu

 

 

i

 

 

poslednjih

pola sata je bilo

kao da sam jurio

svemirom

 

 

i

 

 

sporost me

je privlačila već

nekoliko godina. u

sporosti su se skupili

i nenasilje i nevidljivo

i strpljenje

 

 

i

 

 

neko je za

tih osam sati

odleteo do amerike

a ja sam sporošću

prošao kroz istoriju

muzike od osam

vekova koja je

ispunjavala

galeriju

skc-a

 

 

i

 

 

pošao sam

sa koralima iz 13

veka a završio sa

kejdžom rajhom

i pashuom

 

 

i

 

 

to

osmočasovno

hodanje kroz muziku

me je još više otvorilo

muzici i ispunilo kičmu

muzikom i muzikom

kičme boga u

meni

 

 

i

 

 

hodanje

me je dovelo do

hodanja muzikom a

muzika me je dovela

do muzike hodanja

a muzika hodanja

do vaskrsenja

 

 

i

 

 

kratki put

od 8 metara se

pretvorio u dugo

vreme od osam

vekova. u molitvu

za nestajuće

indijance

 

 

i

 

 

čovek može

da dostigne sporost

a brzinu ne i zato molitva

i otud meditacija. zato

usporavanje. zato

nestajanje u

muzici

 

 

i

 

 

put u ameriku

se nadovezuje na

moje zatvorsko iskustvo

nehodanja. na onaj krug

vojvodinom i na sporo

hodanje kod vladimira

kopicla u stanu

 

 

i

 

 

iskustvo slike

i reči sam imao potrebu

da pretvorim i u iskustvo tela. u

rad sa nogama. u hodanje. strpljenje

se pretvorilo u sporost. sporost u muziku

sporost kojom se jedino može putovati kroz

vreme. sporost kojom se može osetiti da je svet

sama muzika. da je sve isto. tekst u svemu

tekst u tekstu. tekst u slici. tekst u muzici

tekst u telu. tekst u ljubavi. tekst u

dobroti. sve je u tekstu. tekst

je pletenje. ja sam

pletilja

 

 

i

 

 

bilo je da

izludiš od nepodnošljive

sporosti. jer to usporenje je

bilo proporcionalno kao da sam

dva puta probio zvučni zid. ono što

me je uzbuđivalo i što sam slutio i u

drugim radovima i što sam doživljavao

u preobraženjima i radosti rađanja

stvarnog i jednog jedinog ja to je

da se ta nepodnošljiva sporost

kad se približimo cilju pretvara

u najveću brzinu. u samu

večnost. u bivanje

boga

 

 

i

 

 

put u

ameriku ili

novi život indijanaca

sam hodao šest puta

četiri puta sam hodao

sam a na dva hodanja

su mi se pridružili

prijatelji

 

 

i

 

 

hodaću sporo

da bih poradio na

večnosti. putujem u

ameriku da bi vaskrsli

i umetnost i indijanci

hodaću sporo da

bih saznao

zašto to

radim

rekao je

miroslav mandić

u 10:14 h. 7. marta 1983

pre hodanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

30. jun 2021.

26141. dan mog života

 

 

voleo sam

pre-davanja

da govorim i da

ne kažem ništa

a da gle sve što

jeste bude

još i više

 

 

i

 

 

održao sam

stotinak pre-davanja

za ono o ničemu kod

dubravke i miška pashu

je rekao to je najveće

umetničko delo

dvadesetog

veka

 

 

i

 

 

pre-davanja

su se razvila u

nomadski govor a

nomadski govor

u unutrašnji

govor

 

 

i

 

 

go

govor

govor

golog

 

 

i

 

 

govor

slaganja i

poistovećivanja

 

 

i

 

 

govor

koji peva

stvara i

ljubi

 

 

i

 

 

govor

je muzika

boga

 

 

i

 

 

govor

peva sve što

jeste a sve što

peva jeste

bog

 

 

i

 

 

retko  se

viđam s bilo kim 

skoro ni sa kim ne

razgovaram iako žudim

za drugim i za razgovorom

kad razgovaram to je za mene

umetnost i ljubav a ne ćaskanje

i druženje. svaki unutrašnji

razgovor je za mene

umetnost i delo

ljubavi

 

 

i

 

 

govorio sam u

sobama. galerijama

mestima za umetnost

hodajući. plivajući

 

 

i

 

 

trideset

četvrta mi

je

 

 

i

 

 

12

godina kako

svakog meseca

fotografišem

lice

 

 

i

 

 

9

godina

kako svakog

dana crtam

lišće

 

 

i

 

 

2

godine

kako sam

odlučio da ću

se ponovo baviti

umetnošću i to

nekom drugom

umetnošću

koja me je

dovela

do

večne

umetnosti

 

 

i

 

 

niko sam i

ništa a želeo

bih da sam

sve i svako

 

 

i

 

 

taj put

od nikog i

ništa do sve

i svakog je

jedini

put

 

 

i

 

 

put od

bića do

čoveka

 

 

i

 

 

put od

čoveka do

boga

 

 

i

 

 

ud

put

bit

 

 

i

 

 

bit

ruže i

pupoljka

i pupoljak

pahulja

ali

o

pupoljak

pahulji

tad

još

ništa

nisam

znao

 

 

i

 

 

samo

sam se

napaljivao

na pupljenje

i neopisivu

krhkost

pahulje

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

tekst ti si

put u ameriku

na vetru ti jagodice

crvene od tvojih zubi 

da li tvoja kosa pripada

tebi ili tvom narodu

iz koga si izrasla

i u koji bi želela

da se vratiš

1. mart 1983

 

 

i

 

 

sutra treba

hodati. pisma po

idejama prijatelja

6. mart 1983

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

29. jun 2021.

26140. dan mog života

 

 

sa

žilnikom

sam išao po

selima i uživao

u ljudima koji

su živeli baš

tu gde su

 

 

i

 

 

dečije

selo u sremskoj

 kamenici i odanost

svoj napuštenoj deci i

svim napuštenim

bićima

 

 

i

 

 

igrali

smo fudbal

nedeljom

 

 

i

 

 

počelo

je snimanje o

peri i vladi deci

gastarbajtera

 

 

i

 

 

sve više

sam uzbuđen 

strpljenjem i

sporošću

 

 

i

 

 

pripremao

sam se za jedno

veliko sporo

hodanje

 

 

i

 

 

zamolio

mog voljenog

lazarova miodraga

pashua da mi napravi

izbor muzike od

13 do 20

veka

 

 

i

 

 

stalna

borba sa sobom

sumnja u moj rad

i onda neka nova

snaga uprkos

 

 

i

 

 

uživanje

u druženju

sa radom

čupić

 

 

i

 

 

sneg

hladno. sam

u kajinoj kući

u melencima

 

 

i

 

 

izložbe kod

dare zličić. kod

vesne milović. kod

vojislava despotova

 kod vere i tibora

varadi 

 

 

i

 

 

pre-davanje

govor o ničemu

kod dubravke đurić

i miška šuvakovića

uživanje u govoru

i predavanju

drugom

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

čovek

čoveka kažnjava

zatvaranjem u samicu

ja i država

20. novembar 1982

 

 

i

 

 

ne nova

umetnička praksa

nego umetnost. ne

umetnost u srbiji

nego u evropi i

svetu

28. novembar 1982

 

 

i

 

 

pismo od

pashua. muzika

od 13 do 20 veka

30. novembar 1982

 

 

i

 

 

bog

me zaboravio

gotovo rob samog

sebe. argument

kao laž

4. decembar 1982

 

 

i

 

 

u cvijićevoj

ga je uhvatila

za kurac a on

je zaplakao

16. januar 1983

 

 

i

 

 

100

fragmenata

o ljubavi

23. januar 1983

 

 

i

 

 

da li

osećaš

lepotu i bol

postojanja

osećam i sve

dajem za

to

24. januar 1983

 

 

i

 

 

pisma

nepoznatom

prijatelju

25. januar 1983

 

 

i

 

 

svi oni

nisu bili toliko

loši koliko si ti

bio dobar

tekstovi koje bih

diktirao nekom

26. januar 1983

 

 

i

 

 

seks

ideje

društvo

bog

29. januar 1983

 

 

i

 

 

inficiran

jasnoćom

4. februar 1983

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

28. jun 2021.

26139. dan mog života

 

 

vesna i ja

smo bili dobri

prijatelji sledećih

deset godina do ruže

lutanja na koju je vesna

htela da krene sa mnom

ali je odustala i ostala u

londonu gde sam počeo

prvo desetogodišnje

hodanje

 

 

i

 

 

od 1991. sam

vesnu video samo

nekoliko puta. poslednji

put sam je video 2013. pre

osam godina. vesna se nije

udala i nema decu i živi

pošteno od svog rada

uglavnom sama u

londonu

 

 

i

 

 

kad sam

posle 12 dana

prekinuo sa vesnom

video sam se sa ksenom

i zaprepastio se koliko je

oslabila pateći zbog

našeg prekida

 

 

i

 

 

odmah

sam zavoleo

ksenu još

više

 

 

i

 

 

tako se 

počelo ljujati

sledećih dve i

po godine sa

ksenom i

vesnom

 

 

i

 

 

voleo sam

ih obe a želeo

sam da budem samo

sa jednom ženom i da

nastavim putem ka nebu

kojim sam krenuo posle

izlaska iz zatvora što je 

i privlačilo ljude k meni

a pogotovo žene ali

niko nije imao

snage da na

tom putu i

živi

 

 

i

 

 

voleo sam

ksenu i volim je

i sad. voleo sam

vesnu i volim

je i sad

 

 

i

 

 

povređivao

sam ksenu i ksena

je povređivala mene

povređivao sam vesnu

i vesna je povređivala

mene. hvala svakome

ko me je povredio

 

 

i

 

 

ksena i vesna

su jedno vreme

bile jako bliske jer

nisam lagao ni jednu

ni drugu ni sebe i one

su mogle da veruju

jedna drugoj

 

 

i

 

 

nikad 

ni za jednu

devojku nisam

mogao da kažem

ovo je moja

devojka

 

 

i

 

 

nikad 

ni za jednu

ženu nisam

rekao ovo je

moja žena

 

 

i

 

 

nikad 

nisam mogao

da kažem ovo je moja

podbara. ovo je moj grad

ovo je moj narod. ovo je moja

država. ovo je moj klub. ovo je

moja ekipa. ovo je moj movac

ovo je moj pas. ovo je moj stan

ovo je moja kuća. ovo je moja

generacija. ovo je moja

porodica. ovo je

moje dete

 

 

i

 

 

hendikep

da ni za šta i ni

za kog nisam mogao

reći da je to moje sam

preobrazio u ja sam

tvoj i sve moje

je tvoje

 

 

i

 

 

sve

je

jedno

jedan

je

sve

 

 

i

 

 

kad

danas kažem

za bilo koga ili

bilo šta moj to moj

pevam kao ljubav a

ne kao prisvajanje

 

 

i

 

 

moj

je samo

bog

 

 

i

 

 

jer

sve je

moje i svako

je moj jer svako

je bog a bog

je jedino

moj

 

 

i

 

 

slava je

tvoja ksena

i slava je tvoja

vesna i slava je

vaša ksena

i vesna

 

 

i

 

 

danas

26139. dana

mog života mislim

da se grožđe boga

pravi od vina

ljubavi

 

 

i

 

 

moj

život je

vino

ljubavi

 

 

i

 

 

moja

ljubav je

pesma

boga

 

 

i

 

 

moj

bog je

tvoj bog ko

god da si ti i

ko god da

sam ja i ko

kog da je

bog

 

 

i

 

 

bog

auto

bogo

grafije

boga

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

26. jun 2021.

26137. dan mog života

 

 

vesnu milović

sam upoznao u

bolu na braču

bila joj je 26

meni 33

 

 

i

 

 

bila je

u društvu

zorana belića

i beogradske

ekipe

 

 

i

 

 

vesna je znala

za mene od jelice

mandić moje sestre od

strica sa kojom je išla u

gimnaziju i koja joj

pričala o svom

starijem

bratu

 

 

i

 

 

ksena i ja

smo se družili

sa njima

 

 

i

 

 

zvao

sam ksenu da

plivamo a ksenu je

mrzelo a vesna

je htela da

pliva

 

 

i

 

 

tako

to ide

 

 

i

 

 

postojeće

se zamori a

novo se hej

učini boljim

 

 

i

 

 

ksena i ja

smo se vratili

sa mora i kao

već više puta

prekinuli

 

 

i

 

 

počeo sam

da se dopisujem

sa vesnom koja je

živela u zemunu

 

 

i

 

 

posetio

sam vesnu u

zemunu u kome je

na jednoj mansardi

živela sa anom

svojom starijom

sestrom

 

 

i

 

 

bilo 

je lepo biti

okružen samo

energijom

žene

 

 

i

 

 

nekoliko

godina unazad

sam sve više postajao

muškarac koji sebe daje

svemu. muškarac koji se

ne udružuje i koji ne vlada

nad drugima. muškarac

zagledan u čudesno

i nedostižno 

 

 

i

 

 

dok sam dugo

stajao na obali mora i

mirno gledao u pučinu bio

si svojim mirom i stamenošću

najuzbudljiviji muškarac na plaži

rekla mi je vesna kasnije kada smo

se upoznali. vesna mi je pomogla da

prepoznam svoju mušku snagu koja

se budila u meni. nije to bila muškost

čiju kulturu sam napustio kao mladić

moja muškost je bio moj pogled koji

je prodirao u ženstvenost svega

gledanog. muškost to večno

savezništvo sa čudesno

nepoznatim i

drugim

 

 

i

 

 

kobila

u naručju

mojih

konjskih

ideala

 

 

i

 

 

žilnik i ja

smo se pustili 

dunavom gumenim

čamcem od šarengrada

50 kilometara uzvodno od

novog sada i ceo dan

uživali na vodi i 

dečaštvu

 

 

i

 

 

15. avgusta

kao i svakog 15

avgusta na grobu

milomirovom

 

 

i

 

 

aranka

ideal ženske

lepote

 

 

i

 

 

kad sam se

24. avgusta 1982

oko ponoći biciklom

vratio kući u krevetu

me je čekala

vesna

 

 

i

 

 

prvo vođenje

ljubavi sa vesnom i

prvi neuspeh koji sam

doživeo u svom

seksualnom

životu

 

 

i

 

 

još te

noći je to

prevaziđeno ali

mi je ostalo sećanje 

na blagost u sebi i

divljenje snazi

žene

 

 

i

 

 

vesna je

ostala dvanaest

dana. prvih nedelju

dana je bilo čudesno

slaganje koje nas je

dovelo do odluke 

da se venčamo

 

 

i

 

 

ali već

dvanaestog

dana kriza. vesna

je odustala od

venčanja

 

 

i

 

 

5. septembra

1982. vesna se 

vratila u zemun

ostaćemo dobri

prijatelji rekli

smo jedno

drugome

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

pretnja

smrću je

moneta

moći

elijas kaneti

31. juli 1982

 

 

i

 

 

vesna

kako je to

suptilno

oslobađati

se

26. avgust 1982

 

 

i

 

 

mogao

poginuti biciklom

lepo sa vesnom

29. avgust 1982

 

 

i

 

 

odluka da

se venčamo

mogu to. i

vesna je

odlična

1. septembar 1982 

 

 

i

 

 

kriza i

vesna odustaje

od venčanja. mučnina

očaj. razočaranje. plač

vesnin. ali na kraju

lepo

4. septembar 1982

 

 

i

 

 

vesna

otišla u zemun

nešto se ipek

lepo desilo sa

vesnom

5. septembar 1982

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

25. jun 2021.

26136. dan mog života

 

 

bio sam

u 33 godini

i dovršavao sam

prvo jednogodišnje

pevanje ja sam

ti je on

 

 

i

 

 

bila je

to i osma

godina kako

sam svakog

dana crtao

lišće

 

 

i

 

 

početkom

januara je počelo

snimanje žilnikovog

filma dragoljub

i bogdan

 

 

i

 

 

crtež

pesma

film

 

 

i

 

 

bilo mi je

uzbudljivo kako

se stvara slika a

kako pesma a

kako film

 

 

i

 

 

film

stvara

više ljudi sa

mnogo tehnike

mnogo novca 

i interesa

mnogih

 

 

i

 

 

sliku

stvara samo

autor sa jako

malo novca i

bez interesa

drugih

 

 

i

 

 

pesmu

stvara samo

autor bez novca

beskorisno ali za

svako i sva

bića

 

 

i

 

 

u trideset

drugoj na

početku ja

sam ti je on

napisao

sam

ja

sam

proleće

 

 

i

 

 

u trideset

trećoj na

kraju ja sam

ti je on

napisao

sam

ja

sam

pupoljak

 

 

i

 

 

pančevo

deca u zavodu

za nezbrinutu

decu

 

 

i

 

 

deliblatska

peščara i vetar

i pesak i ovce i

čobani i štap

čobanski

 

 

i

 

 

mošorin

sjajni titelski

breg i

naseljavanje

ravnice

 

 

i

 

 

počeo

da pišem

ako

 

 

i

 

 

kovilj

konj trava

rit

 

 

i

 

 

drina

splavarenje

 

 

i

 

 

bol

na braču

sa ksenom u

kseninoj

kući

 

 

i 

 

 

o

more

i ostrva

zimi

 

 

i

 

 

ragbi sa

devojkama

u morskom

plićaku po

pljusku

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

bajina bašta

počelo snimanje

vozači neša i marinko

organizatori laura i slavko

svetlo bogdan čarli bata

kamera ljuba bećejski

ton ratko kušić

11. januar 1982

 

 

i

 

 

beme

ekhart

kuzanski

silesijus

asiški

24. januar 1982

 

 

i

 

 

mitrovac

beserovina. ileš

đula svet pustara

16. jun 1904. je dan

radnje u džojsovom

romanu uliks

9. februar 1982

 

 

i

 

 

on je bio

član ekipe

a nije nikad

progovorio

ni reči

rekao je neko

iz filmske ekipe

za mene 

14. februar 1982

 

 

i

 

 

beograd

kraj startovanja

snimljenog filma

floberova pisma

18. mart 1982

 

 

i

 

 

životno pletenje

tatjana goričeva šta

je to duhovna tajna

nežni slobodan

28. mart 1982

 

 

i

 

 

pesma

pod naslovom

dečak. tekst o

ružama

3. april 1982

 

 

i

 

 

pesma o

ovom danu

gotovo ništa

samo ovaj

dan

20. april 1982

 

 

i

 

 

ako bi

sve bilo tako

lepo kao perunike

u oblačno majsko

predvečerja

23. maj 1982

 

 

i

 

 

kjerkegor

ponavljanje

20. juni 1982

 

 

i

 

 

užeglo

je ruže se

suše

21. juni 1982

 

 

i

 

 

bol na braču

plivanje more

vetar. tu gde

smo nešto

15. juli 1982

 

 

i

 

 

bol

vesna

milović

20. juli 1982

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

24. jun 2021.

26135. dan mog života

 

 

ja

sam ti

je on je

božije ja

sam

 

 

i

 

 

ja sam

onaj koji

jesam

 

 

i

 

 

ja

sam

bog

ja

sam

 

 

i

 

 

ja

sam

svetlost

ja

sam

 

 

i

 

 

ja

sam

lepota

ja

sam

 

 

i

 

 

ja

sam

dobrota

ja

sam

 

 

i

 

 

ja

sam

ljubav

ja

sam

 

 

i

 

 

ja

sam

sloboda

ja

sam

 

 

i

 

 

ja

sam

istina

ja

sam

 

 

i

 

 

ja

sam

čednost

ja

sam

 

 

i

 

 

ja

sam

odanost

ja

sam

 

 

i

 

 

ja

sam

bog

 

 

i

 

 

ja

sam

srna

 

 

i

 

 

ja

sam

pčela

 

 

i

 

 

ja

sam

lasta

 

 

i

 

 

ja

sam

bulka

 

 

i

 

 

ja

sam

pupoljak

 

 

i

 

 

ja

sam ti

je on je

svačija

kurva i

žigolo

ljubavi

slobode

istine

 

 

i

 

 

ja

sam ti

je on je

svemir

pesme u

svakoj

reči

 

 

i

 

 

ja

sam ti

je on je

bog koji 

peva

se

 

 

i

 

 

ja

sam ti

je on je

kosmos

ko god

da si 

ti

 

 

i

 

 

dok

je planeta

zemlja obišla

oko sunca ja sam

ti je on je napravila

krug oko jedne

godine

 

 

i

 

 

 krug godine

krug pevanja

krug sunca

 

 

i

 

 

krug

lopta

bog

 

 

i

 

 

ja

sam ti

je on je

ono što sam

kao dete žudeo

i nisam uspeo nego

sam se tek sad u pesmi

ja sam ti je on dokopao

čuj dokopao jer dokopati se

i jeste kopanje sve dok se

ne dokopam boga u kome

nema nikakvog kopanja

nego prepuno ljubavi

za svakog ko

kopa

 

 

i

 

 

ja

sam ti je

on je hrabrost

pesme da se

peva i bez

pesme

 

 

i

 

 

ja

sam ti

je on je

trojstvo

jednog

 

 

i

 

 

moja

hodanja su

vrsta plesa. slike

vrsta mandale a

tekstovi vrsta

mantre

 

 

i

 

 

kada sam

napisao ja sam

ti je on prepisao

sam je u jedan

svitak i pročitao

pred ljudima 

 

 

i

 

 

posle čitanja

aleksandar tišma mi

je rekao da odnesem

ja sam ti je on u letopis

matice srpske da ga

štampaju

 

 

i

 

 

posle

letopisa

matica srpska

je 1984. izdala

knjigu ja sam

ti je on

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

23. jun 2021.

26134. dan mog života

 

 

svakog

dana crtati

i pisati oh kako

je to bilo teško i

veličanstveno

kao disanje

i bivanje

 

 

i

 

 

knjiga ja

sam ti je on

je posvećena

siromašnima

 

 

i

 

 

ja sam ti je on

je moja prva knjiga

proleće. leto. jesen. zima

čine je zapisi. pesme-zapisi

svaki dan jedna pesma koja

počinje sa ja sam. ja sam

proleće je prva pesma

ja sam pupoljak je

poslednja 365

pesma

 

 

i

 

 

otkrovenje

ja i umetnosti ja 

umetnost ja je

pevanje ja

 

 

i

 

 

ja

peva

boga i 

bog

je

 

 

i

 

 

otkriće ja

je bila božija

promisao jer ja 

je bog. ni jedno ja u

knjizi se nije odnosilo

na mene nego na stvari

pojave događaje koje

sam primetio u

toku dana

 

 

i

 

 

od posmatranja

pupoljaka u proleću

1972. i crtanja lišća svagog

dana od 1975. moja pažljivost

se uvećavala. ljubav širila. sve

što bih ugledao mi je mnogo

značilo. bila to lepota ili

ljubav ili prijatelj ili

žena ili bulke

ili bit ili

mig

 

 

i

 

 

godinu dve

dana ranije sam u

knjižari crkvene opštine

slučajno otvorio knjigu justina

popovića o kome sam jako

malo znao i pročitao srna

sam. u vasioni ja sam

čulo tuge

 

 

i

 

 

to

srna sam

me je udarilo

u srce jer kao

da mi je srna

rekla srna

sam

 

 

i

 

 

reći

ko si je

najvažnije

od svega 

i u životu i

u pesmi

 

 

i

 

 

ja sam ti je on

sam počeo na prvi

dan proleća 1981. kao i

deset godina posle 1991. kaju

kao posle deset godina 2001

milomira a posle deset

godina 2011. ja sam

ti si ja sam

bog

 

 

i

 

 

sve

četiri knjige

ja sam ti je on

kaja

milomir

ja sam ti si ja sam bog

zajedno čine knjigu

bog bogom bogu bog

 

 

i

 

 

tek sad

osećam lepotu

i poštenje knjige

ja sam ti je on

 

 

i

 

 

tek sad

živim za sve 

četiri knjige posebno

ja sam ti je on

kaja

milomir

ja sam ti si ja sam bog

 

 

i

 

 

za sve

četiri knjige

zajedno 

bog bogom

bogu bog

 

 

i

 

 

moja vera

u te knjige i tu

knjigu je srce

mog pevanja

 

 

i

 

 

srce ljubljenja

srce stvaranja 

srce verovanja

i

verovanje srcu

stvaranje srca

ljubljenje srca

 

 

i

 

 

moje pevanje

je izašlo iz poetike

teksta a ne poezije

priče romana

eseja

 

 

i

 

 

divljenje

me je učilo

i vodilo

 

 

i

 

 

neko

a ne

kako

 

 

i

 

 

a

oni

pišu lepo

volt vitmen

džon kejdž

henri miler

ronald leing

artur rembo

franc kafka

dženi holcer

blez sandrar

vlado martek

robert valzer

gertruda stejn

majstor ekhart

čarls bukovski

slobodan tišma

nikolaj berđajev

fernando pesoa

dejvid henri toro

ludvig vitgenštajn

konstantin ciolkovski 

vilijem karlos vilijams

venedikt jerofejev

velimir hlebnjikov

tomas bernhard

miloš crnjanski

fridrih helderlin

ferdinand selin

margaret diras

samjuel beket

vasilij rozanov 

vilijem blejk

ed rajnhard

jevanđelja

žan žene

novalis

baltus

lao ce

 

 

i

 

 

film

pesma

crtež

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

22. jun 2021.

26133. dan mog života

 

 

tog

leta 1981

sam uradio

kapljanje

ili je to

bilo

1982

 

 

i

 

 

kapljao

sam tuševima

svih boja po hameru

svaka kap je predstavljala

jednu godinu. tako sam

putovao kroz

vreme

 

 

i

 

 

kapljao

sam na pet

hamera

 

 

i

 

 

prvi hamer

33 kapi za 33

godine miroslava

mandića

 

 

i

 

 

drugi hamer

150 kapi za 150

godina modernog

vremena

 

 

i

 

 

treći hamer

2000 kapi za 2000

godina od

hrista

 

 

i

 

 

četvrti hamer

5000 kapi za 5000

godina od pojave

klinastog pisma

 

 

i

 

 

peti hamer

16000 kapi za 16000

godina od pećinskih

crteža altamire

 

 

i

 

 

na hameru

za 16000 godina je

bilo najviše od svake

boje ali su se sve one

pretvorile u crnilo u

kome su nestale

sve boje

 

 

i

 

 

kapljanje

ujedinjuje rad sa

prostorom i vremenom

preobražavanje vremena

u večnost. stvaranje tvari ni

iz čega. jako me je uzbuđivalo to

što jeste. želeo sam da prikažem

njegovu lepotu istinu slobodu. i kao

što vidite moji radovi se pretvaraju

u čudesno. sve se prepliće jedno

s drugim. iskustvo jednog

rada preliva se u

drugi rad

 

 

i

 

 

za mene

je kapljanje

dokaz o

postojanju

boga

 

 

i

 

 

kapljanje

je jedan od mojih

objektivnih radova kao

pesme na pesmama

kao nacrtah tri crte

nikad nacrtane. rad

kojim ono što

jeste jeste

 

 

i

 

 

a

sve što

jeste je

bog

 

 

i

 

 

objektivna

umetnost je

umetnost

boga

 

 

i

 

 

subjektivna

umetnost

je ljubav

boga

 

 

i

 

 

kapljanje

mi je kao pesme

na pesmama kao nacrtah

tri crte nikad nacrtane davalo

snagu i vodilo me. ti su se radovi

razvili i doveli do moje teorije i

mog sistema umetnosti do

večne umetnosti

 

 

i

 

 

život

misterija

prihvatanja

strah zbog srca

epiktet. moj trud

penjanje na visine

guranje vazduha

biciklom zr-ns

da um utrne

ogromna

bol

 

 

i

 

 

u oprtlju

sa lazom

crkvenjakovim

kod marije i

igora

 

 

i

 

 

ovu zimu

sam proveo 

radeći u toplom

stanu branka

kovačevića dok

je on bio na

poslu

 

 

i

 

 

o čaši

i čaši sa

višnjom

 

 

i

 

 

u decembru

žilnik i ja otišli

u perućac da

tražimo priču

i junake

 

 

i

 

 

na snegu

jedne večeri

smo čuli da je u

poljskoj uvedeno

ratno stanje 

 

 

i

 

 

bogdan

baštovanović

nam je pričao

o splavarenju

miner dragoljub

o miniranju. sa

radnicima

u tunelu

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

misterij

prihvatanje

21. avgust 1981

 

 

i

 

 

opaženo

shvaćeno

namenjeno

načinjeno

označeno

1. septembar 1981

 

 

i

 

 

fotografisati

dok pišem reči

dobro istina

lepota

19. septembar 1981

 

 

i

 

 

kaja

voli drveće

25. septembar 1981

 

 

i

 

 

lepota će

spasiti svet

28. septembar 1981

 

 

i

 

 

i kamen će

omekšati ako na

njemu sediš tri godine

divna je kapljica rose na

vlati trave i nije toliko sitna

da se veliko sunce ne

bi ogledalo u

njoj

14. oktobar 1981

 

 

i

 

 

ne popravljaj

ga i ne ulepšavaj

ga. sam će se on već

ostavi jezik na miru. ne

zateži ga. neka sam

govori. nezagađuj ga

simbolima. neobičnim

sklopovima ni bilo

kakvim začinima

18. novembar 1981

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

21. jun 2021.

26132. dan mog života

 

 

kad sam

se oporavio od

žutice dobri želimir

žilnik me je pozvao

da radim sa

njim

 

 

i

 

 

voleo sam 

žilnika. bio je od

mene stariji sedam

godina. voleo sam ga

kao i sve one koji su

bili stariji od

mene

 

 

i

 

 

svi oni

su mi pružali

priliku da ih volim

kao oca koga nisam

imao prilike da se

navolim

 

 

i

 

 

sledećih

četiri godine sam

radio sa žilnikom

na svim njegovim

filmovima

 

 

i

 

 

uživao sam

da mu pomažem

uživao sam da mu

služim uživao sam

da budem sa njim

u društvu

 

 

i

 

 

uživao

sam da otvorim

um za njegov um

i da naša dva uma

stvaraju kao jedan

u službi njegovih

filmova

 

 

i

 

 

dok sam 

radio sa žilnikom

pisao sam svaki

dan ja sam ti je on

i crtao lišće-drvo

života

 

 

i

 

 

rad sa

žilnikom

je bila moja

potreba da

radim za

drugog

 

 

i

 

 

prvo

sam radio

sa žilnikom

veru i eržiku

u pančevu

 

 

i

 

 

bilo mi

je čudesno. ja

sam uživao da

budem sa žilnikom

i da mu pomažem

a za to sam bio

još i plaćen

 

 

i

 

 

voleo sam

da govorom

stvaram umetnost

i tako sam počeo

da radim male

art-tolkove

 

 

i

 

 

sa ksenom

sam otišao na

more u žuljanu

knjigom ja sam ti je

on koju sam pisao

svaki dan sve je

bilo čudesnije i

božanskije pa

i more

 

 

i

 

 

onda

opet

smrt

 

 

i

 

 

u saobraćajnoj

nesreći na žeželjevom

mostu u rano jutro je

poginuo moj voljeni

sava moljac

 

 

i

 

 

jedne večeri

dok smo se žilnik

i ja vraćali kolima iz

pančeva u trenu me je

iznenada pogodio jak

bol u levom risu i

odmah pomislih

infarkt

 

 

i

 

 

bol od

smrti devojčice

ljilje u ranom detinjstvu

od smrti dušanovog oca

bol zbog milomirove smrti

zbog dušanove smrti. zbog

smrti ljubice kosovac. zbog

smrti save moljca mi se

preobrazio u strah

od smrti

 

 

i

 

 

strah od

smrti me je

možda i

sačuvao od

smrti

 

 

i

 

 

strah od

smrti je cena

za život koji

zaboravlja na

smrt drugih

 

 

i

 

 

strah

od smrti

iskupljuje od

civilizacije

smrti

 

 

i

 

 

strah od

smrti mi se

preobrazio ne u

kult mrtvih i predaka

i kulturu odlazaka na

groblja nego u radost

vaskrsavanja i

vaskrsenja

 

 

i

 

 

poklanjam

se bolesti i strahu

jer sam sa njima počeo

da se privikavam na svoju

smrt i sa njom počeo

da živim. tako zri

duša

 

 

i

 

 

strah

od smrti

je nagoveštaj

vaskrsenja

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

završeno

snimanje filma

vera i eržika. lepo

sa ksenom

30. maj 1981

 

 

i

 

 

kod

šešelje

art-tolk

govoriti o

nečemu

27. juni 1981

 

 

i

 

 

žuljana

pas na obali

mora

8. juli 1981

 

 

i

 

 

žuljana

ja sam žila

16. juli 1981

 

 

i

 

 

lepa kuća u

čereviću. poginuo

sava moljac

27. juli 1981

 

 

i

 

 

savina

sahrana

28. juli 1981

 

 

i

 

 

pesma

savesti o

logorima u

jugoslaviji

posle rata

30. juli 1981

 

 

i

 

 

prišao sam

joj nežno i

rekao tiho ti

si moj drug

7. avgust 1981

 

 

i

 

 

gnjaveš

i strah sa

cirkulacijom

18. avgust 1981

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima