AUTOBOGOGRAFIJA

16. januar 2025.

27437. dan mog života

 

 

svako biće

krenimo ti i ja

u varšavu

 

 

5

kad

mislim o tebi tad

mislim u isto vreme

i muzikalno i muzički o

muzičarima i muzici o

muzičkom i čistoj

muzici kao i o

zvučnom

u zvuku

godar

 

 

6

jastuci i oblaci

ko ti je bla majka

jupiterski stvore

usamljena

nosonjo

hlebnjikov

 

 

7

ti si vlažna

duša kao iz srca

elisovog kaplje

suze sjaj

trakl

 

 

8

a glava

ti obrijana

crne duboke cipele

kao glanc ironije onaj

koji te gleda više te

neće oživeti

pesnikinjo masa

uzalud

majakovski

 

 

9

oči

buljave

i velike nos

dugačak i velik

usta napućena i

velika niz leđa

ti se kotrlja

muzika

pati smit

 

 

10

staklo

se pretvorilo

u hiljade latica

jedna latica si i ti

koja ćeš još hiljade

atributa božijih

videti

spinoza

 

 

11

kao

okean

svačim

ispunjena

si

pričama

i

ničim

orson vels

 

 

12

ti si

kristal

u bari

mandeljštam

 

 

13

ubili su

te silovali i

mleko zatrovali

dolazi vreme

žena

ulrike majnhof

 

 

14

govoriš

tako da se

sve kaže

ginzberg

 

 

15

put i oči

govor i šikljanje

tri muškarca i tvoja

tvrdoglavost

hese

 

 

16

kako si ti

udarala po jeziku

kao po guzovima

ljubavnika a prelazila

ulicu i jela mlade

borovnice

šalamun

 

 

17

novim

znacima si 

vezala ozbiljno

i smešno

kle

 

 

18

biblioteku

ti spalili ponižavali

tvoje poreklo ismevali 

tvoju lepotu posle smrti

te slavili da li su i od

tebe sačinjene

nove zastave

blok

 

 

19

ostavili

te da visiš

sama u beloj

ćeliji. budućnost

se podaje tvojoj

obešenoj

plodnosti

gudrun enslin

 

 

20

sloboda je

za one koji

misle drugačije

nego mi. sloboda

je za konje. sloboda

za muslin. sloboda je

za kamenolome

sloboda je za

proleće

roza luksemburg

 

 

21

ti si

srce psa

tajnovite

reči

sokola

jejc

 

 

22

pobunila

si se s cigarom

u ustima i naravno

u kaputu

kami

 

 

23

ti si

spajala

lu salome

 

 

24

kad si

ti humor

u vatru bacila

ona se nije

ugasila

kafka

 

 

25

mesto sa

koga si pošla

bilo je mesto na

koje si došla u

međuvremenu

obnovila si

nam slovo

o

borhes

 

 

26

ti si volela

jer se ona nije

mogla voleti ali

njene maorske sise

stomak bedra i usta

i naravno njena

prostota i strast

naučili su te

da voliš

grad

bodler

 

 

27

kao i

tvoja majka

čekala si da izađe

đainsko sunce

gandi

 

 

28

ti si

nežno

prelazila po

predmetima

i skupljala ih u

zajedničkog 

im boga

drajer

 

 

29

ti si bio

revolucionar

bez nasilja nad

ljudima pred svoju

ranu smrt bila si i

protiv nasilja nad

stvarima

dučke

 

 

30

ti si

se preko

drugih naselila

u svoj um

henri miler

 

 

31

to si ti

nežna bruno

bruno šulc

 

 

32

reči

šume

čuju se

imala si

pravo

bjeloševski

 

 

33

da konj

nije zaplakao

ti ne bi poludela

da su te saslušali

evropa ne bi otišla

u plamen starog

 morala

niče

 

 

34

obula si

vojničku cipelu

tvoje oko bilo je

zajedničko oko

maljevič

 

 

35

ti si se

saginjala i

podmetala jednu

ruku pod padajuće

govno a drugom si

se hvatala za

palac boga

koji je

plesao

džojs

 

 

36

pravednik

je onajj koji

nakon smrti može

reći ni u koga nisam

izazivala strah i ti si

to ponavljala i to

ponavljam i ja

simon vejl

 

 

i

 

 

varšava

je pesma

divljenja

 

 

i

 

divljenje

oplemenjuje

 

asocijacije

nadahnjuju

 

analogije

su

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

15. januar 2025.

27436. dan mog života

 

 

svako biće

krenimo ti i ja

u varšavu

 

 

spavao

sam pola sata

bio sam umoran

mešao sam slova u

kucanju a niko nije

zakucao na moja

vrata

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

skinuo sam

se go i pišem

da li je flober

nekada

pisao go

verovatno

 

sada mogu

da vidim kakve veze 

ima moj kurac i ovo što

pišem gledam i čini 

mi se da ima

 

sve

je otišlo u

u kurac. loše

je ko kurac. idemo

dalje kurčevim putem sa

kurcem u ruci i slobodom

u srcima i pobedničkom

pesmom na

usnama

 

idi u kurac

prestani. hej

hej. čuješ li

idi u kurac

i prestani

 

 

04:40

 

 

teglim se

i češem se po

golim leđima

i nogama i to prija

kao i tebi kućo što prija

kada to isto činiš a

od toga ne praviš

poeziju

 

ja pokušavam

i od toga a to će

se svideti pashuu

 

da li si vatro čula

muziku pashua

 

kad

završim

varšavu ići ću

da kupim mleko

i kupiću politiku

i telefoniraću

kseniji

i

reći joj

napisao

sam je

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

dok

si ovo pisao

ja noć koja te prati

ispušila sam kilu

hercegovačkog duvana

mrkog i gustog kao ja

 

ali šta. ali šta. ali šta 

 

ali šta ali. ali šta ali. ali šta ali

 

ali šta ali ali. ali šta ali ali. ali šta ali ali

 

ali šta šta. ali šta šta. ali šta šta

 

ali šta šta šta šta šta šta šta šta

 

ali šta ništa. ali šta ništa. ali šta ništa

 

ništa kad ti prhne fazan pored nogu

 

ništa kad te u ustima grebe koža slatke breskve

 

ništa kad slast prevlada tvrdoću nara

 

ništa kad ližeš i pušiš smokvu natopljenu medom varšave

 

ništa kad upiješ šećer pajinog grožđa

 

ništa kad preko ruba svučenih gaćica izviruje kita kaže belančić

 

ništa kad je filozofirati naučiti umreti kaže montenj

 

ništa kad je život borba za život kaže heraklit

 

ništa kad treba svakog dana čitati montenja kaže orson vels

 

ništa kad vels lepo priča kao šulc

 

da li je umro bruno šulc

 

da li je bog zaista sanjao sebe i šekspira

 

da li je bog noćas sanjao i ovu varšavu

i tebe konkurencijo i sve kamenje i melanholiju

 

da li je dete koje se noćas uplašilo u snu bilo samo

 

da li je je noć koja prolazi prošla zauvek ili će se vraćati kao glad ili začeti u varšavi

 

u kojoj se noći rodio i nestao. nestao i rodio. rađa i nestaje rozenkrojc

 

da li se u ovoj noći u toploti koja je preostala osušio spomenkin veš u sobi

 

koliko će dece

iz ove noći biti rođeno

koliko dece toliko

je varšava

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

sve te žene

noćas jebane još

spavaju. sva ta deca

počela su da žive

kroz tri godine reći

će mi u nekom

danu dobar

dan

 

možda neko sad pred zoru

dok zapisujem

možda neko sad pred zoru

začinje novi palac za sisanje

 

varšava je dokument

 

svih jebanja

 

svih prvih jutarnjih kafa

 

svih staračkih bolova

 

svih petlova u prašini

 

svih hladnih autobusa koji će

poneti usamjene što pre ostalih

kreću da zarade drugima hleb

 

svih bubašvaba koje su kao i ja

vršljale po sudoperama ove noći

 

svih mokraća pod konjskim nogama i amonijaka 

kojim se hrani onaj koji sad ulazi u njihove štale

 

svih kanala za navodnjavanje

 

svih ptica koje poleću za oskudnom hranom

 

ovo je knjiga ptica

ovo je puna šaka

hlebnih mrvica

za izgladnele

ptice

 

varšava je

dokument svih

mojih senzacija

koje se sve više

gase kojima je

potreban san

 

kojima je miš u

zidu koga čujem

dovoljan podsticaj za

komponovanje uvertira u

kineskim operama

 

podsticaj za

izvanrednu skupštinu

umornih za nedorečene

plave ispovesti

 

za ostareli jezik ebi hofmana

za narandžasti patos zelenih

 

za jedno

jedino ime 64

puta ponavljano

za jedno ime u kome

bi se mogao

prepoznati

 

 

bulgakov i arto i

fasbinder i pashu i godar

i hlebnjikov i trakl i majakovski 

i pati smit i spinoza i orson vels i mandeljštam

i ulrike majnhof i ginzberg i hese i tomaž šalamun

i kle i blok i gudrun enslin i roza luksemburg i jejc i

kami i lu salome i kafka i borhes i bodler i gandi i karl

drajer i dučke i henri miler i bruno šulc i miron bjeloševski

i niče i maljevič i džojs  i simon vejl i majka tereza i terezija

avilska i tertulijan i valentin i sapfo i silesius i lao ce i ekhart

i kempanjac i heraklit i pitagora i parmenid i sokrat i

epiktet i buda i kejdž i vitgenštajn i van gog i

gertruda stejn i slobodan tišma i vitmen i

breht i blejk i rilke i helderlin i mirko

radojičić i ljubica kosovac i

božidar mandić

 

 

1

do koje

dubine tajne

si dospela ti

pa ti je takvo

lice. u nosu

ti večno

proleće

bulgakov

 

 

2

pokrila si

svoje lice dugim

koščatim šakama

propala blaga

devojčice

arto

 

 

3

ti si

crna ruža

i

ljubav

fasbinder

 

 

4

ti si

izmišljala

i lepotu i jezik

sama si vukla

brodove

pashu

 

 

i

 

 

noć

je polako

isticala. čekao

sam jutro i sa

uživanjem sam

pisao asocijacije

za devedesetak

imena od kojih

sam posle

izabrao

njih

64 

 

 

i

 

 

sva

imena

sam pisao u

ženskom rodu

kao jednu boginju u

kojoj sam te noći bio 

i koja mi je pomogla

da za jednu noć

napišem jednu

knjigu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

14. januar 2024.

27435. dan mog života

 

 

svako biće

krenimo ti i ja

u varšavu

 

 

Tako, dakle, ovamo dolaze ljudi živeti, radije bih pomislio da se umire ovde.

Rilke

 

 

Danas je mama umrla. Ili možda juče, ne znam.

Kami

 

 

U kasna letnja jutra majka je ulazila bešumno u sobu, noseći poslužavnik.

Kiš

 

 

S vrha stubišta dostojanstveno je silazio gojazni Buck Mulligan

noseći zdjelicu za grejanje, na kojoj unakrst ležahu ogledalce i britva.

Džojs

 

 

Bio je vedar i hladan aprilski dan na časovnicima je izbijalo trinaest.

Orvel

 

 

Gospođa Delovej je rekla da će sama kupiti cveće.

V. Vulf

 

 

Sve države, sve vladavine u kojima se upravljalo i

upravlja ljudima, bile su i jesu ili republike ili monarhije.

Makijaveli

 

 

Dok je svet još bio pola hiljadu leta mlađi, bili su

obrisi spoljnih oblika sviju zbivanja oštriji nego danas.

Huizinga

 

 

Izgleda da su danas svi pojmovi prevazišli svoju kritičku fazu.

Aragon

 

 

Nad Atlantikom je vladao barometarski minimum, koji je kretao u istočnom pravcu

prema maksimumu što se protezao nad Rusijom, ne pokazujući još nikakve namere da

taj maksimum izbegne u severnom pravcu. Izotermi i izoteri vršili su svoju dužnost.

Muzil

 

 

U jednom selu u Manči, čijeg imena ne marim da se opominjem, nije mnogo vremena kako

življaše jedan plemić od onih koji imaju koplje u prednjem tremu, iskrzan štit, mršava paripa.

Servantes

 

 

Kad je šesnaestogodišnji Karl Rosman, koga su njegovi siromašni roditelji

poslali u Ameriku zato što ga je jedna služavka zavela i dobila dete s njim

uplovio u njujoršku luku na već usporenom brodu, ugledao je odavno posmatrani

kip boginje slobode u sunčevoj svetlosti koja kao da je odjednom postala jača.

Kafka

 

 

Bio je to starac što je sam samcit, u malom čunu, ribario u Golfskoj Struji

i da, eto, za osamdeset i četiri dana, nije ulovio ni jednu jedinu ribu.

Hemingvej

 

 

Desiderija: ime mi je Desiderija. I meni se javio Glas.

Moravija

 

 

Ako vas sve to zbija zanima, najpre biste sigurno hteli da čujete gde

sam rođen, i kako sam proveo to svoje pišljivo detinjstvo, i čime su se moji

matori bavili i slično pre nego što su me dobili, i sve te trule priče a la David Koperfild

ali nisam u fazonu da se u to upuštam, ako baš hoćete da znate.

Selindžer

 

 

I tako sam se, nakon mnogo godina, iznenada opet našao u zavičaju.

Kundera

 

 

Došao sam u komalu jer mi rekoše da je tu živeo moj otac, izvesni Pedro Paramo.

Rulf

 

 

Mnogo godina kasnije, pred strojem za streljanje, pukovnik Aurelijano Buendija

morao je da se seti onog dalekog popodneva kada ga je otac poveo da upozna led.

Markes

 

 

U Kronološkoj tablici izlaže se svijet drevnih nacija koji od općeg potopa

promiče od Židova, preko Kaldejaca, Skita, Feničana, Egipćana, Grka i Rimljana, sve

do njihovog drugog punskog rata. U njoj se pojavljuju razvikani ljudi ili događaji koje je

za stanovito vrijeme ili mjesto utvrdila zajednica učenjaka, a tih ljudi i događaja ili nije bilo

u vrijeme i na mjestima na koja su obično smješteni, ili ih na svijetu nije nikada ni bilo.

Viko

 

 

Vulkan koji je iz dubina Pacifika podigao Taratvu mirovao je već pet stotina hiljada godina.

A. Klark

 

 

Pod uzrokom samoga sebe razumem ono čija suština sadrži u sebi

postojanje, ili ono čija se priroda ne može shvatiti drukčije, nego kao postojeća.

Spinoza

 

 

Neka se saznanje inače odnosi na predmete ma na koji način i

pomoću ma kojih sredstava, ipak način na koji se ono odnosi neposredno

na njih i na koji svako mišljenje cilja kao sredstvo jeste opažanje.

Kant

 

 

Filozof je prisiljen slijediti maksimu epskih pjesnika i zaroniti in

medias res. Porijeklo stvari, ako stvari imaju neko porijeklo, ne može

mi se otkriti, ako se uopće može otkriti, dok ne otputujem veoma daleko

od njega, i mnogo obrtaja sunca mora prethoditi mojem prvom svitanju.

Santajana

 

 

Bilo je to čudno, sparno leto, leto kad su na električnoj stolici

poginuli bračni par Rozenberg, a ja nisam znala šta tražim u Njujorku.

S. Plat

 

 

Ova knjiga ima za cilj da pokaže na koji način empirijske kategorije, kao što

su presno i pečeno, sveže i trulo, mokro i spaljeno itd., koje nam, već prostim

etnografskim posmatranjem, omogućuju da ih precizno odredimo sa stanovišta

svake posebne kulture, mogu poslužiti i kao konceptualna oruđa za izdvajanje

apstraktnih pojmova i njihovo povezivanje u rečenične celine.

K. L. Stros

 

 

Ja nisam Štiler! — Iz dana u dan, otkako sam doveden u ovaj

zatvor, koji tek treba da opišem, ja to govorim, ja se u to

kunem, i zahtevam viski, inače uskraćujem svaki dalji iskaz.

M. Friš

 

 

Šta je pesnik? Nesrećnik koji krije duboke bolove u svome srcu, ali čije su usne

tako oblikovane da, kada jecaji i krici prelaze preko njih, to odjekne kao lepa muzika.

Kjerkegor

 

 

Neki kurvin sin je digao lovu, svi su tvrdili da su propali

partija je završila, bio sam tamo sa prijateljem Elfom.

Bukovski

 

 

Ovde je čovek koji mi je potreban. Hej, čoveče! Ne čuješ me.

Nabokov

 

 

Alisi je već odavno bilo dosadno jer je bez ikakva posla sedela

na obronku kraj svoje sestre. Zavirila je jedared-dvared u knjigu

koju je sestra čitala, ali u njoj nije bilo ni slika ni razgovora.

Kerol

 

 

Jednom, kad mi je bilo šest godina, video sam veličanstvenu

sliku u nekoj knjizi o prašumi koja se zvala Istinite priče.

Egziperi

 

 

Ursula i Gudrun sedele su jednog jutra na verandi

kuće svoga oca u Budoveru, radile i razgovarale.

D. H. Lorens

 

 

Odmah, prvim rečima koje joj je uputio, hteo je da joj da do znanja

kako nema nameru da se upušta u neku odviše ozbiljnu vezu.

Zvev

 

 

Apolon Apolonovič Ablehov bijaše roda plemenita: imađaše za pretka Adama.

A. Beli

 

 

Kada je moja majka bila trudna sa mnom, gomila maskiranih kjukluksklanovaca, kako

mi je kasnije pričala, dogalopirala je jedne noći pred našu kuću u Omahi, Nebraska.

Malkolm X

 

 

Najteže je bilo gledati sa kakvom se energijom ta žena grčevito držala tako slabašne nade.

Verkor

 

 

Jednom je živeo, u nekom zabačenom kraju Devonšaje, neki gospodin Godfri Niklbi

čestit čovek koji je prilično dockan u životu uvrteo u glavu da mora da se oženi.

Dikens

 

 

Kad sam pisao ove stranice ili, bolje rečeno, njihov najveći deo, živeo sam u šumi

sâm, udaljen milju od najbližeg suseda, u kući koju sam sagradio na obali jezera

Valden u Konkordu, u državi Masačusec, i izdržavao se samo radom svojih ruku.

Toro

 

 

Dragi moj Marko, sišao sam jutros svome lekaru Hermogenu

koji tek što se vratio u Vilu posle dugog putovanja po Aziji.

Jursenar

 

 

Atelje je bio ispunjen opojnim mirisom ruža, i kada bi se laki letnji

povetarac pokrenuo u drveću vrta, kroz otvorena vrata bi ušao težak

miris jorgovana ili nešto nežniji miris rascvetalog ružičastoga gloga.

O. Vajld

 

 

San je drugi život.

Ž. Nerval

 

 

Malo pre kraja zasedanja, pre izbora, još za vreme

poslednje odlučne sednice, strah je neočekivano iščezao.

H. Bel

 

 

— Ko je od vas pred praznik dolazio mojoj kući da odgovara — neka ustane!

Ostrovski

 

 

Juna je stiglo pismo: Dragi Pavle! Pišem ti nasumice, na redakciju časopisa u kome

sam pročitala tvoj člančić o S.K., na žalost sa zakašnjenjem od pet godina i sasvim slučajno.

Trifonov

 

 

Prvi put sam sreo Dina nedugo nakon rastanka sa svojom ženom.

U to vreme sam bio bolestan, o čemu neću da govorim, samo imalo 

je to neke veze sa tim jadnim rastankom i mojim osećanjem da je sve mrtvo.

Dolaskom Dina Morijartija započeo je deo mog života koji mogu nazvati životom na putu.

Keruak

 

 

Svet je sve što je slučaj.

Vitgenštajn

 

 

Stajao je pred vratima zatvora u Tegelu i bio slobodan.

A. Deblin

 

 

— Čini mi se da čujem korake u hodniku, — reče Bernar u sebi.

Žid

 

 

Za fenomenološku studiju intimnih valera unutrašnjeg prostora kuća

je, van svake sumnje, najpogodnije biće, razume se, pod uslovom da

bude shvaćena i u svom jedinstvu i u svojoj složenosti, uz pokušaj da

se svi njeni pojedinačni valeri integriraju u fundamentalnu vrednost.

Bašlar

 

 

Ivan Akimovič Samgin voleo je originalnosti; zato, kad mu je žena rodila

drugog sina, Samgin, sedeći uz porodiljinu postelju, poče da je uverava:

— Znaš šta, Vera, da mu damo neko retko ime? Dodijali su mi ovi

bezbrojni Ivani, Vasiliji . . . . . . a?

Gorki

 

 

Kostja! Pre svega — molim Vas da me ne oslovljavate vlastitim imenom i imenom po ocu.

Kaverin

 

 

Zovite me Jona. Tako su činili moji roditelji, ili gotovo tako. Zvali su me Džon.

Vonegat

 

 

"Šta radiš ovde, dečače?"

Kaneti

 

 

Ja sam patriot — Četrnaestog okruga u Bruklinu gde sam odrastao.

Ostatak Sjedinjenih država ne postoji za mene osim kao pojam ili istorija ili literatura.

H. Miler

 

 

Čovek prosečno živi šezdeset godina, to jest dana, to jest toliko i toliko

časova, to jest toliko i toliko minuta — to jest toliko i toliko — tačnije šezdeset

puta trista šezdeset puta dvadeset četiri puta šezdeset puta šezdeset

jednako jedna milijarda osam stotina devedeset dva miliona sto šezdeset

hiljada sekundi, to jest manje od dve milijarde, manje nego što je krajem

1923. godine svaki žitelj Rusije imao rubalja za cigarete. Tako

je kolosalno, takvim kolosalnim pojmovima živela tada

Rusija: i kako je ništavan — u toj kolosalnosti — izgledao

ljudski život. Da.

Pilnjak

 

 

Ne.

Danojlić

 

 

i

 

 

ovako

jedna do druge

ovih stotinak prvih

rečenica sve zajedno

pričaju jednu jedinu

priču i ko jedna

priča muzika

su

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

13. januar 2025.

27434. dan mog života

 

 

svako biće

krenimo ti i ja

u varšavu

 

 

0:4 - 4:30

 

sanjao sam prve rečenice

 

karpjentera

prusta. tišme. selbija

ugrešićeve. šopenhauera

petronija. bucatija. babelja

kalvina. mana. hesea. šolohova

vojnoviča. štirnera. platona. defoa

svifta. broha. stejnove. getea

gombroviča. albaharia. sartra. rablea

singera. bulgakova. handkea. rusoа. didroa

bubera. pavezea. flobera. šklovskog. ženea

voltera. beketa. tolkina. poa. selina. foulza. ničeа

crnjanskog. avgustina. hašeka. montenja. dostojevskog

melvila. bronteove. džejmsa. londona. hardija. furnijea

gončarova. rob-grijea. tolstoja. sterna. čelinija. igoa

foknera. hamsuna. rilkea. kamija. kiša. džojsa. orvela

vulfove. makijavelija. huizinge. aragona. muzila. servantesa

kafke. hemingveja. moravije. selindžera. kundere. rulfa

markesa. vikoa. klarka. spinoze. kanta. santajane

platove. strosa. friša. kjerkegora. bukovskog. nabokova

kerola. egziperija. lorensa. zveva. belija. malkolma x

verkora. dikensa. toroa. jursenarove. vajlda

nervala. bela. ostrovskog. trifonova. keruaka

vitgenštajna. deblina. žida. bašlara

gorkog. kaverina. vonegata

kanetija. milera. pilnjaka

danojlića

 

 

... ali. samo što sam legao! A budilnik već zvoni. Šest i

četvrt. Nemgućno. Sedam i četvrt, možda. Bliže. Osam i četvrt.

Karpjenter

 

 

Dugo sam vremena legao rano. Ponekad mi se oči sklapaju tako brzo, tek

što bi se sveća ugasila, da nisam imao vremena ni da sebi rečem: Tonem u san.

Prust

 

 

Crnu devojku upoznao sam u istoj prilici kada i plavu, negde tokom zime posle rata.

Tišma

 

 

Sedeli su razbacani duž šanka i na stolicama. Još jedna noć.

Selbi

 

 

Bublika sam jedne subote upoznala u kafiću. Bublik se, naravno, ne zove - Bublik.

Tako sam ga ja prozvala, jer mi se učinilo da riječ BUBLIK krasno zvuči.

Ugrešić

 

 

Svet je moja predstava.

Šopenhauer

 

 

(Enklopije): ... ni naše profesore retorike ne progoni valjda neka

nova, posebna vrsta furija, kad stanu da se deru na sav glas: "ovih

rana dopao sam za slobodu naroda; ovo oko - za vas sam ga dao. Dajte

nekoga da me vodi mojoj dečici, presečene tetive ne drže mi više udove!

Petronije

 

 

Unapređen za oficira, Giovani Drogo otputuje jednog rujanskog

dana iz grada i krene u Tvrđavu Bastiani, svoje prvo odredište.

Bucati

 

 

Načdiv (načelnik divizije) izvestio nas da je danas u osvit zauzet Novograd - Volinsk.

Babelj

 

 

Počinješ čitati novi roman Itala Kalvina Ako jedne zimske noći neki putnik. Opusti se.

Kalvino

 

 

Uveravam svom odlučnošću da nikako ne želim svoju osobu progurati u prvi red ako 

ova priopćenja pokojnog Adrijana Leverkina, ovu prvu i zacelo samo privremenu biografiju

genijalnog muzičara koga je sudbina tako strašno kaznila, koji se digao u visine i brzo se

s njih strmoglavio, započnem s nekoliko reči o samom sebi i svojim prilikama.

Man

 

 

Da bih ispričao svoju povest, moram poizdaleka da započnem.

Hese

 

 

Kuća Melehovih je sasvim na kraju kozačkog sela. Vratanca

sa stočnog dvorišta vode na sever prema Donu.

Šolohov

 

 

Sada se već više ne može pouzdano reći da li se to zbilo ili nije, jer zgoda od

koje je krenula (i potrajala maltene do naših dana) čitava pripovest dogodila se

u selu Krasno tako davno da očevidaca iz tog vremena gotovo i nema.

Vojnovič

 

 

Što sve neće biti Moja stvar! Prije svega dobra stvar, pa stvar

boga, stvar čovječanstva, istinitosti, slobodnosti, humanosti, pravednosti; dalje

stvar Moјega naroda, Moјega vladara, Moјe otadžbine; na koncu stvar

duha i tisuću inih stvari. Samo Moја stvar ne treba nikad biti Moja stvar.

Štirner

 

 

Kakav su utisak, građani atinski, učinili na vas tužioci moji, јa to ne znam. Јa, evo, od

njihovi beseda gotovo ne poznajem sam sebe: tako su ubedljivo zvučale njihove besede.

Platonov

 

 

Rođen sam godine 1623. u gradu Јorku, u dobroj porodici

ali ne iz tog kraja, jer mi otac beše stranac iz Bremena.

Defo

 

 

Moј otac je imao malo dobro u Notingemiširu; јa sam mu bio treći od pet sinova.

Svift

 

 

Godine 1888. imao je gospodin fon Pazenov sedamdeset godina, i bilo je ljudi kod kojih

bi se javilo čudno i neobjašnjivo osećanje antipatije kad bi ga videli kako ide berlinskim

ulicama, koji bi, štaviše, u svojoj antipatiji tvrdili da to mora biti neki zao starac.

Broh

 

 

Jednom je neki ljutit čovek vukao svog oca kroz njegov sopstveni voćnjak. »Stani!« uzviknuo

je najzad starac jecajući. »Stani! Ja moga oca nisam vukao dalje od ovog drveta.«

Stejn

 

 

Kako se radujem što sam otputovao! To ti je, eto, ljudsko srce, najdraži prijatelju.

Gete

 

 

U utorak sam se probudio u ono prazno i jedva primetno

doba kada je noć već prošla a zora još nije uzela maha.

Gombrovič

 

 

Halo, reče sudija Dimitrijević. Sat na njegovom stolu pokazivao je 13.45.

Albahari

 

 

Najbolje bi bilo zapisivati događaje iz dana u dan.

Sartr

 

 

Da biste ustanovili rodoslov Gargantuin, upućujem vas na veliki Pantagruelski letopis. Iz

njega ćete potanko saznati kako su gorostasi došli na svet i kako se od njih u pravoj liniji

rodio Gargantua, Pantagruelov otac, pa se nemojte ljutiti ako zasad ostavim po strani, mada

je predmet takav da ukoliko bih ga više spominjao, utoliko bi se većma svideo našim

gospodstvima; kao što to svedoči Platon i Philebo i Gorgias i Flaz koji veli da nema na svetu

predmeta, naročito ako je ovakve vrste, koji ne bi bio sve prijatniji što bi se češće ponavljao.

Rable

 

 

Jedan jedini ptičji zov obeležio je početak novog dana.

Singer

 

 

Jednom u proleće, u vrijeme neobično toplog sutona pojavila

su se na Patrijaršijskim ribnjacima u Moskvi dvojica građana.

Bulgakov

 

 

Imala je trideset godina, živela je u naselju bungalova stepenasto položenih

na južne padine nekog osrednjeg gorja, tačno nad isparenjima velikog grada.

Handke

 

 

Treba bežati od vas, gospođice, ja to dobro osećam: nije trebalo

da toliko čekam; ili bolje bi bilo da vas nikad ni video nisam.

Ruso

 

 

Kako su se sreli? Slučajno, kao i ostali svet.

Didro

 

 

Svet je za čoveka dvojak zbog njegovog dvojakog stava.

Buber

 

 

Stigoh u Torino po poslednjem januarskom snegu, kao pelivani i prodavci bademnjaka.

Paveze

 

 

Bili smo u učionici, kad uđe direktor, a za njim jedan novi

u varoškom odelu i momak s velikim štionikom u rukama.

Flober

 

 

Da sam imao drugo odelo, nikad ne bih upoznao jad.

Šklovski

 

 

Robijaško odelo isprugano je ružičastom i belom bojom.

Žene

 

 

Živeo je u Vestfaliji, u zamku gospodina barona Tunder-ten-Tronka, mladić

kome je priroda podarila najpitomiju narav. Lice mu je već odavalo dušu. Umeo je

o svemu pravilno da sudi, a bio je vrlo prostodušan. Zato su ga, mislim, i zvali Kandid.

Volter

 

 

Ja sam u sobi svoje majke. Tu sad živim. Ne znam kako sam ovamo dospeo.

Beket

 

 

U jednoj rupi u zemlji živeo je hobit.

Tolkin

 

 

Ime mi je Artur Gordon Pim.

Po

 

 

Tako je to počelo. Ja ništa nisam kazao. Ništa.

Selin

 

 

Istočni vetar najneprijatniji je vetar u Lajm Beju — Lajm Bej je onaj najveći komad donje

strane ispružene jugozapadne noge Engleske — i neko ko je radoznao odmah bi zaključio

da postoji nekoliko vrlo verovatnih stvari što se tiču onog para koji je pošao kejom u Lajm

Ridžisu, malom ali starom eponimu useka, jednog oštrog jutra krajem marta 1867. godine.

Foulz

 

 

Kad Zaratustri bijaše trideset godina, napusti svoj

zavičaj i jezero zavičaja svoga i pođe u planinu.

Niče

 

 

SVI SE PISCI ROMANA SLAŽU, uglavnom, kad je reč o svetu u kom živimo. To je, kažu,

neka vrsta velike, čudnovate, pozornice, na kojoj svaki, neko vreme, igra svoju ulogu. A

zatim silazi sa scene, da se na njoj više ne pojavi. Nikada, — nikogda.

Crnjanski

 

 

Velik si, Gospodine, i hvale dostojan veoma; velika

je tvoja snaga, i mudrosti tvojoj nema mere.

Avgustin

 

 

— Ubili nam dakle Ferdinanda! — reče dvorkinja gospodinu Švejku

koji je prije nekoliko godina bio otpušten iz vojske pošto ga je vojna

liječnička komisija definitivno proglasila slaboumnim, pa se prehranjivao

trgujući psima, ružnim, nečistokrvnim nemanima kojima je krivotovrio rodoslovlje.

Hašek

 

 

Dobronamerna je ova knjiga čitaoče.

Montenj

 

 

Početkom jula, za vreme strašnih vrućina, jedan mladić izađe

predveče iz svog sobička koji je uzeo pod kiriju od stanara u

S-skoj uličici, pa se polako i nekako neodlučno uputi K-nom mostu.

Dostojevski

 

 

Zovite me Ismael.

Melvil

 

 

1801. — Malopre sam se vratio iz posete svome kućegazdi — usamljenom

susedu sa kojim ću morati dolaziti u dodir, ovda-onda. Ovo je zaista divan predeo.

Bronte

 

 

U životu nema prijatnijih časova nego što može da bude, pod izvesnim

okolnostima, čas posvećen obredu poznatom pod imenom popodnevni čaj.

Džejms

 

 

Tamne šume crne gorice mrštile su se s obe strane smrznutog rečnog korita.

London

 

 

Jedne večeri krajem meseca maja, neki sredovečan čovek vraćao se

peške iz Šastova u selo Marlot, u susednoj Blekmurskoj dolini.

Hardi

 

 

Došao je k nama jedne nedelje u novembru 189...

Furnije

 

 

U Gorohovoj ulici, u jednoj velikoj kući, gde je stanovalo toliko sveta da bi se sa njim mogao

naseliti čitav okružni grad, ležao je izjutra u postelji, u svom stanu, Ilja Iljič Oblomov.

Gončarov

 

 

Kao da niko nije čuo.

A. R. Grije

 

 

Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka

nesrećna porodica je nesrećna na svoj način.

Tolstoj

 

 

Kamo lepe sreće da su moj otac ili moja mati, ili oboje ako ćemo pravo i pošteno, bolje

pripazili šta rade kad su me dovodili na ovaj svet, budući su i jedno i drugo bili na to 

podjednako obavezni; da su kako valja i trebuje porazmislili šta sve zavisi od onog što u 

tome času posluju; — da nije posredi puko sazdavanje jednog slovesnog bića, nego možda i

srećno uobličenje i ustrojstvo njegovog tela, možda i njegovog duha pa i same mu ćudi; — a,

ukoliko su naprotiv znali šta čine, da čak i sudbina celog njegovog doma zavisi možda od

raspoloženja i nastrojenja koji u tome trenutku preovladuju kod njih.

Stern

 

 

Svi ljudi koji su učinili nešto značajno ili bar nešto što značajno

izgleda, trebalo bi da iskreno i otvoreno sami opišu šta su doživeli, ali

u takvo nešto ne bi valjalo da se upuste pre navršene četrdesete godine.

Čelini

 

 

Božić 182... bio je značajan za Gerneze. Tog dana padao je sneg.

Igo

 

 

Kroz ogradu, između kovrdžavih otvora cvetnih

penjačica, video sam ih kako udaraju palicom loptu.

Fokner

 

 

Duga, duga staza preko močvara u šumi — ko ju je ugazio?

Hamsun

 

 

i

 

 

godinu

dve pre varšave

sam skupljao prve

rečenice čuvenih autora

i knjiga i pre nego što sam

odlučio da malo spavam nad

tekstom odlučio sam i da na

tom mestu u varašavi

stavim sve te

prve

rečenice

 

 

i

 

 

ko što

je već sve u

samom početku

i u prvom koraku

tako je sve i u

prvoj

rečenici

 

 

i

 

 

117 prvih

rečenica u varšavi

su slava svačijoj rečenici

pa i ovoj rečenici od 117

prvih rečenica te

varšavske

noći

 

 

i

 

 

odluku

da varšava

bude ime knjige

koju sam pisao te

noći sam doneo

takođe te

noći

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

11. januar 2025.

27432. dan mog života

 

 

sva bića

krenimo svi

u

varšavu

 

 

u

 

u noći sa dna pomrlog barskog bilja

 

u noći kad više nema ruža

 

u noći prljavog tepiha

 

u noći sobe vatre i daha

 

u noći u kojoj se vrtim u spiralu

 

u dođi u čekam u osluškujem

 

u ljubim ti prosjačko stopalo

 

u dodirne me

 

u uspokoji me

 

u kaži me

 

u zapleši

 

u ljubičastim uglovima

 

u večnosti glista

 

u blaženom jutru

 

u putnik

 

u bulka

 

u pleteni štap

 

u mladi konji i stari bagremi

 

u naraslo đubre i slatki aspirin

 

u svetačko srce lude

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

sa borovom šumom u magli

 

sa klizanjem po panonskom blatu

 

sa zaleđenim jezerom ispod kojeg spava georg hajm

 

sa detinjstvom i prenapregnutom betonskom tugom

 

sa glađu na putu - gde smo

 

sa vetrovima koji duvaju mojom dolinom

 

sa ivanovom čobanskom snagom

 

sa mesijanskom žurbom u sranje

 

sa belim lukom i žuborom vode

 

sa prašinom kamenja u odronu

 

sa kišom po strpljivom magarcu u polju

 

sa dimom koji bukne u peći

 

sa kuhinjom u kojoj se hladi hleb

 

sa ženskim velikim nosem u nepoznato

 

sa poslednjom cigarom u prvom krugu pušenja

 

sa vlagom kroz otvorene neiskorenjive bede

 

sa zvucima koji plaše a samo su granje

 

sa koderovim mačem i đurinom dušom

 

sa ogradom koja se posle kiše isparava na suncu

 

sa sušenjem zakrpljenih čaršava po travi

 

sa ljutnjom što razdire

 

sa zatvorenim očima iz kojih rasteš

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

i

 

i ne govori ćuti

 

i ćuti ko zna

 

i ćuti planina

 

i ćuti rečiti šekspir

 

i ćute zatvoreni

 

i ćuti žena u krevetu

 

i ćuti starac i sat

 

i ćuti seme i leopard

 

i ćute isprebijani

 

i ćute graditelji zvona

 

i ćute gugutke

 

i ćuti novac

 

i ćuti zabavište

 

i ćuti genaral i gimnazija

 

i ćuti bajka

 

i ćuti so

 

i ćuti rumeno jutro

 

i ćuti ideja i reč

 

i ćuti vino

 

i ćuti komšija nema ga

 

i ćuti more isparilo

 

i ćute vrata nema ih

 

i ćuti čitač i ćute

 

izbori

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

i zato kažem

nevelike sise su najveće sise

i zato po njima pada

zavetni penušasti šlag samoće

i zato pišem varšavu

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

kad

 

sad kad nema nikoga

 

sad kad ne gleda

 

sad kad spavaju neutešno

 

sad kad nema meseca

 

sad dok su male plate

 

sad dok joj je u očima

 

sad dok ključaju okolnosti

 

sad dok su joj zaleđene suze u očima

 

sad kad nema poštenih

 

sad kad nema čaja

 

sad kad nema hrabrih nosoroga

 

sad kad nema odlučnih riba

 

sad dok si prazan i ne znaš

 

sad dok cvetaju gusenice

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

zašto

 

zato jer je sve svenulo

 

zato jer puževi umiru

 

zato jer je iznutra napupelo

 

zato jer nema uslova

 

zato jer se belasa

 

zato jer srdačno klizi

 

zato jer je vetar stao

 

zato jer je ovlažila

 

zato što kitnjasto smrdi

 

zato jer devojčica plače

 

zato što su čarape crvene

 

zato jer je kultura u kontri

 

zato što gavran kisne u letu

 

zato jer je varšava večna

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

kako

 

tako žar bića zalazećeg sunca

 

tako tajanstvenim titrajima bliskih zvukova

 

tako kao dobroćudno rasterećenje strepnje i falusa

 

tako da se vratim kako bih ponovo došao do guze

 

tako da je to bezopasan teren gde se ne može grešiti

 

tako da zeza i naše i njihove jer se malo osvestio

 

tako tonkica palonkica frr paka baka brr

 

tako jer tajna sama po sebi postaje nepodnošljiva

 

tako da se legalizuje participacija i zaustavi voz

 

tako trčeći unazad a skočiti spiralno napred

 

tako smejanjem višim stupnjem egzistencije

 

tako jer zašto sam uopšte onda toliko maštao

 

tako jer visinu s one strane vidi dubina

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

ušao sam u sobu

i moj umor je video

krevet sa tragovima

moga spavanja

 

čeka me vratiću mu se

 

sad ću 

nad papirom

da odspavam kao

radnici u trećim smenama

koji su naučili da kao konji

spavaju stojeći pored

mašina

 

kao

radnici u

trećim smenama

koji kao konji spavaju

stojeći pored

mašina

 

 

i

 

 

varšavo

ti si naleti

vetra

 

 

i

 

 

varšavo

ti si grotlo

svih

ritmova

 

 

i

 

 

varšavo

ti si ćutanje

vaskrsavanja

koje se već

događa i to

u

ćutanju

 

 

i

 

 

varšavo

zato što gavran

kisne u letu i zato

jer je varšava

večna

 

 

i

 

 

varšavo

konji su mi

i danas uzor a

konj u kobili je za

mene apsolutni

apsolut

 

 

i

 

 

varšavo

kada sam posle

devet godina posle

ove noći prvi put bio u

tebi a posle deset godina

i drugi put ti me varšavo nisi

izneverila nego si me primila

u sebe kao jedinog i samo

me potvrdila u mojoj

varšavi

 

 

i

 

 

varšavo

ja te sad želim

još više a mojim

jebačkim pevanjem te

noći 29-30 decembra 1983

tebe sad posle 42 godine

žele svi i svako jer sad

i ti varšavo jebeš i

pevaš mene

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

10. januar 2025.

27431. dan mog života

 

 

sva bića

krenimo svi

u

varšavu

 

 

02:00

 

 

skuvao sam kafu

zamirisala je na jutro

otvorio sam vrata

zamirisala je hladnoća

vedro je

stavio sam

ugalj u šporet

oseća se u sobi

 

šta je rudarima u nosu

 

miris nedostignutih normi

 

miris žena i prijatelja

 

miris straha od visine. ugalj se kopa u nebu

 

miris novčanice sa koje se smeši junak rada

 

miris njihove dece što im samo u snovima brišu lice

 

miris izolacije

 

miris pasulja tetovca

 

miris detinjstva koje je neko ukrao

 

miris stoke koja ih čeka sa posla

 

miris govana oslepelih konja

 

miris kostiju zatrpanih drugova

 

miris groblja posle nesreće

 

miris zloslutnog metana

 

miris čuvara podzemlja

 

miris erudikinih dojki koja je ostala sa njima u podzemlju

 

miris korenja i trava pod kojima oni kopaju crno i masno prazneći

zemljinu utrobu da se ne bi ugasila večna vatra u njihovim očima

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

da li si nekada držao svoje seme u šaci

 

da li si u njemu video novu ženu koja će nove

muškarce rađati. one koji će napustiti ovu zemlju

koja ravna ko ploča fijuče svemirom. one koji će se

vratiti na drveće i u zelenilu i u cvetanju voćaka kroz

hiljade godina odmoriti odmoriti svoj nadrkani um koji se

stalno sapliće o tvrdnje delimičnih uvida. koji će spaliti

knjige i jutro toplih kuća. koji će spaliti luk i blizinu

i umazano. dečijim rukama. staklo kroz koje

se probija poslednja svetlost

svitanja

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

okreni svoje lice i

na drugoj strani ćeš videti

malo i nevidljivo koje te čeka i

posmatra dok ga ti nisi ni primetio

lepota se skriva u zavežljajima. vlažnim

mestima. u ostacima i blatu. iza dovršenih

formi. iza viđenog. na đubrištu. iza

agresije i nasilja. iza krvoločnih

očiju interesa

 

iza belog ormana u detinjstvu

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

da li si nekada poljubio drvo jablana

 

da li si nekada ulazio kroz uglačani prozor

 

da li si nekada bio pikabija

 

da li si nekada mislio subverzivno

 

da li si nekada ubio lastu

 

da li si nekada bio u varšavi

nekada bio u sofiji

bio u jokohami

u

amsterdamu

 

da li si nekada jeo sneg

 

da li si nekada rekao ja. ja sam jugoslavija

 

da li si se nekada posipao zemljom po glavi

 

da li si video usamljeni vetar

 

da li si nekada plakao za bednim i bolesnim i

sumnjivim i nepopularnim i poniženim ljudima svoje zemlje

 

da li si nekada u danu svetlosti bio svetlost

 

tu gde sada ti stojiš stajao je neko drugi kada otvoriš vrata uvek zine tvoja praznina

 

da li si nekada video dobrotu jabuke na stolu

 

da li si nekada bio korpa za krvave tampone

 

da li si nekada lizao i pio slatku vodu devojke

 

da li si nekada lizala ljubičasti stub srama

 

da li si nekada

 

da li si beli anđeo

 

o. da li

 

darovi

 

 

02:40

 

 

stalno ti se obraćam

vazduhe - vazduše neopisivi

a tek sam sada shvatio da si ti

žensko kao moja cigara i legao

bih sa tobom u krevet ali gde si ti

ne mogu te zagrliti. zašto me ne

uzmeš i ne odvedeš u krevet. zašto

se iz tvoje mekoće ne javljaju

mekane reči. daj mi svoje

grudi da se odmorim

a ti nastavi

da pišeš a ja

da budem žena

i odmaram se

u ženskim

glagolima

 

dobila sam ružu a ruža

je jasna tajna. popila sam

gutljaj hladne vode. ja pišem

zato što sam volela moje

prijatelje i zato što sam

jednom rekla

 

verujem jedino u decu i mrtve

 

i zašto sam govorila

kada je trebalo ćutati

i zašto je džoint bio toliko jak

da mi je vreme postalo ljubavnik

i zašto nisam gledala u dugu

 

ja sam dovoljno slaba

da sve podnosim. dovoljno

meka da sve upijem u sebe

dovoljno duboka da u meni

nema suše i dovoljno sam

varšava

i

dovoljno sofija

dovoljno jokohama

amsterdam

 

everything is metamorphosing

kaže japanac

 

i ja sam mislio da je sve metamorfoza

i ja sam mislio da je sve metamorfoza

 

ruža je čaj. čaj je

popodne. popodne je

stolica. stolica je sto. sto je šuma

šuma je slepilo. slepilo je seča šuma

seča šuma je metamorfoza

u konačni kraj

 

ljudi

nadljudi. sveljudi

čovekobog. bogočovek. manijaci

pederi. debeli. nadrealisti. simbolisti. klasici

romantici. kubisti. dekonstruktivisti. imažinisti. dadaisti

andrićevci. krležijanci. pijanci. narkomani. levi. desni. bočni

nadrkani. poderani. akademici. predsednici. podpredsednici

čuvari. kuvari. pekari. sekretari. holandezi. srbi. hrvati

ravnopravni. ravnopravniji. rodoljubi. osvedočeni. utrenirani

osamljeni. sekretarova žena i sekretarov sin i sekretarova

majka i sekretarov otac i sekretarov deda i stric i sekretarov

šofer i svi šoferovi i sekretarova ljubavnica i ljubavnicina

ćerka i motoraš ćerkin i prodavac koji motorašu prodaje

svećice i prodavačeva tetka koja pravi odlične štrudle

jer brašno kupuje kod mlinara koji kaže sa ovakvim

društvom se josip ne druži ali ja josip se vrlo

slažem sa ovim drugom miroslavom

koji ovo jadnik uspaljen piše

kažem apsolutno se

slažem da šume

ne bi trebalo

seći

 

i

moje

prljave cipele

iza vrata gledaju 

i mole ne secite

šume

 

 

02:55

 

 

uđi u

prljave cipele

i prošetaj se ovom

pesmom koju pišem

i ti i ti ostavi po njoj

prljav trag svog

hoda kao

napuklinu

u

velikom

staklu

dišanovom

 

 

03:01

 

 

od

albanije do slavije

ulicom maršala tita posred

bele linije na hiljade cipela

beograđana bez ljudi u njima

u skladnom miru i opomeni

 

svako ima svoje ja osim onih koji ga nemaju

 

kako da ga imaju u teškim vremenima

 

teška vremena su kao ogledalo

kad uđeš i jesi i nisi kao nestali

građani kao posečene šume

kao glađu ubijena nepoželjna

deca kao pas koji laje i

vraća me u ovu pesmu

vlažnu nadraženu

varšavu u kojoj

je prošlo

 

tri sata i deset minuta

 

i dalje pišem i dalje ložim

vatru iako me umor obuzima

 

šta ću i kako

ću još pisati pre sna

u kome se vidi ono što

se ne vidi jer kaže

ginter anders

 

živimo u epohi

koja je u bitnoj meri

obeležana time što je

kategorija izgleda vanštine

dakle pojavnosti neke stvari također

prevladana. antikvarna. stvari na primer

mnogi tehnički proizvodi pa i celi tehnički

uređaji svojim izgledom ništa ne kazuju o sebi

oni su metaforički rečeno nemi. stoga i naša

percepcija a što je još važnije naša mašta zakazuje

pred njima. atomski reaktor ne razlikuje se mnogo od

neke manje tvornice s bilo kakvom namenom. pa se

mnogi ljudi pitaju kakve li tu može biti opasnosti. a da i

ne govorimo o nuklearnom oružju koje se pojavljuje u

oblicima što ih je stvorila savremena tehnička mimikrija

neupućeni promatrač ne sluti šta se krije u tim naoko

neupadljivim objektima. pojavnost i smisao ne

podudaraju se više. ono što je zaista bitno

supstancija danas se ne poredočuje vidljvo

naprotiv ostaje prikriveno neuhvatljivo i

često anonimno. naša je percepcija

nemoćna. naša mašta zastarela

suočena s takvim stanjem

umetnost postaje smešna

ako primenjuje postupke

davnog realizma

dakle

iskustvenog

tipa

 

i tako suočeni smo

sa novim večnim realizmom

sa iskolačenim očima izgladnele dece

sa krivim kostima izgladnele dece

sa osušenim mozgom izgladnele dece

sa ispucalim krečno belim usnicama izgladnele dece

sa muvama po iskapljalim očima izgladnele dece

sa balon stomacima izgladnele dece u

kojima raste kukavički zločin

 

i tako za pesmu ostaje ista patetična fraza

hiljade dece umiru od gladi

 

umiru od gladi kao što su pod ovom mrljom nestale reči spasa

 

 

 

 

 

 

 

ši............................rim

 

kriv sam u duši

kriv sam u nosu

kriv sam u leđima

kriv sam i da ne znam

kriv sam i kriva je drška

plave šolje kriv sam jer

sam prosuo mastilo

 

ruke u nemoći

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

pojeo sam jabuku

bila je slatka i hladna

crvena i više je nema

 

kupio sam je juče na pijaci

 

i pijaca sada spava

 

ova je knjiga budna razbudio se kukavičluk i ne spava

 

 

 

f

 

o t o

 

g r a f i j a

 

v a r š a v e

 

u

 

k r u p n o m

 

p l a n

 

u

 

 

iz nelagodnosti bez razloga dopisana rečenica

 

 

i

 

 

varšavo

pokajanja

oproštenja

i

iskupljenja

 

 

i

 

 

varšavo

iskupljenja

preobraženja

i

vaskrsenja

 

 

i

 

 

varšavo

vaskrsenja

orgazma

i

ekstaze

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

9. januar 2025.

27430. dan mog života

 

 

sva bića

krenimo svi

u

varšavu

 

 

zdravo

džozefina kako si

da li se ti sećaš mene

kao što se ja sećam tebe

ti si živela blizu mene a ja

sam bio uh uh uh. ja sam te

pratio kući držao sam te za

ruku. ti si koristila kišobran

uvek kada je padala kiša

i plakala si toliko mnogo

da te je bilo žalosno

gledati

 

slušao

bih danima

fec domina

i

bruk bentona i frenki lejna

i luj amstronga i bili holidej i

brendu li i pet buna i ledbelija i

amaliju rodrigez i tomu zdravkovića 

i pati smit i džoni keša i doli parton i

kvaku i umu sumak i ginzberga

i

lutam još vitak sa srebrnim lukom

rascvetane trešnje iz zaseda mamim

ali iza gora zavičaj već slutim gde

ću smeh pod jablanovima

samim da sahranim

 

 

00:55

 

 

ova

soba u kojoj

pišem nalazi se u

maloj ulici koja sa

južne strane ima mali

prolaz pored vode koji

je obrastao suvom

trskom

 

u ulici ne

poznajem nikoga

i niko ne poznaje mene

možda me je neko video kako

ulazim i izlazim u kuću broj

sedam a ulaziti i izlazit je 

isto kaže david

albahari

 

da li je ulaženje

i izlaženje isto i za

ove ljude u ovoj ulici

u kojoj sad svi

spavaju

 

kažem mojoj

majci ponekad da

pročita neku knjigu

i u knjigama živi

život kažem

joj

 

ma dosta mi je života

imaš li ti nešto lepše

kaže mi mama

 

nešto valovito udaljeno senovito

 

nešto poput kristalnog sentimenta anđela

 

poput napolitanki iz rajskih vrtova

 

poput hronične mladosti

 

poput tenorskih partija u operama

 

poput orgazmičkih truba sa tvrđave

 

poput crkvenih zvona u predelu

 

poput bestelesnih zagrljaja zatvorenih duša

 

poput samohodajućih nanula iz kojih šiklja perunika

 

poput kosmičkog eha koji mi govori volim te

 

poput vrata u zidu koja vode u unutrašnje proleće

 

poput one prvi put dodirnute puti

 

poput cveća u kosi i krvi sa usana

 

poput ljubičastog želatina u kome se vrti moje telo

 

nešto poput bleštavila njegovog pokrivenog lica

 

nešto poput večne velike rasprodaje restlova

 

nešto kao njegove ruke na mom telu

 

nešto kao njegov osmeh kojim mi je oprostio život

 

o. o prepune knjige

o. o. o prepuna nezaustavljiva mama

 

 

01:05

 

 

još šest sedam sati do jutra

još šest sedam sati pisanja

 

o kome: kad se vilica izmešta u napućene usne

 

o čemu: kad se sklapaju oči tražeći slike

 

kako: kad je noć prekrila sve

kad se neodgonetljivi snovi sanjaju

u ovoj ulici na čijoj je južnoj strani voda i

na čijoj su obali trske u noći u kojoj spavaju

meni nepoznati ljudi za koje sam ja ništa što

ispunjava prazninu u sobama kuće broj 7

 

spavajte i u ovoj belini hartije

po kojoj kaplje neprestano

nevidljiva kiša suza za

decu koja umiru

od gladi

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

u ovoj sobi neko je ostavio tragove

 

razglednica zagreba čiodama zakačena za zavesu u

visini kvake - štiti je od prljanja nečijim rukama koja otvaraju vrata

 

preko kreveta žuti pleteni pokrivač sa plavim

cvetnim motivima - štiti plavo sivi madrac

 

preko žutog prekivača pleteni pačvork - štiti ga

 

ispod šporeta lim - štiti braon linoleum

 

preko zelenog itisona crni najlon - štiti ga od prljavštine unešene spolja

 

otkriveni deo linoleuma i itisona - zaštićen naslovnom stranicom praktične žene

 

između prozora krpe koje skupljaju vodu sa vlažnih stakala

 

ispod česme zakačen za zid karton od kutije

vaflinih kiflica da zaštiti od prskanja vode iz česme

 

rajber na donjem delu ragastova koji zaptiva vrata - štiti sobu od hladnoće

 

novine na stolu koje štite stolnjak od raspojasanog ručavanja

 

novine na podu na koje se ostavljaju prljave cipele

 

novine na hoklici da se postave nekom ko ulazi sa prljavim cipelama

 

ipak u sobi najviše prašine i trunja koje niko ne štiti

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

delovi u celini

 

ne lice nego nos na licu

 

ne krevet nego uzglavlje

 

ne knjiga nego stranica. ispodvlačena

 

ne pesma nego stih. upamćeni

 

ne stih nego reč. amajlija

 

ne reč nego slovo. okruglo i puklo

 

ne slovo nego glas. dečiji

 

ne glas nego misao. bela

 

ne misao nego osećaj. tamni

 

ne osećaj nego intuicija. to jest ti

 

ne intuicaja nego nespoznatljivo. ipak dakle

 

ne nespoznatljivo nego svemir. u dvorištu

 

ne svemir nego zemlja. ljubavnica

 

ne zemlja nego panonija. panonija konja i mađara

 

ne vojvodina nego ova soba. metasoba

 

ne ova soba nego knjiga koju pišem. spavajući

 

koju otvaram i zatvaram

 

kojoj se približavam i od koje se udaljujem

 

koju udišem i koju izdišem

 

i ne knjiga nego ja i ne ja nego ti crna pletena kapo

protiv vetrova. severa. mornarska. opet ti. ti zauvek

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

kada sam bio u zatvoru

često sam sedeo za vreme posla

u klozetu da bih na miru čitao knjige

najviše sam čitao remboa

nervala i gandija

 

noću u krevetu pod svetlošću

koja se probijala kroz rešetke čitao

sam zločin i kaznu sublimirajući svoj

zločin trpeljivo noseći svoju kaznu

na gorenjem krevetu

 

zelenog hajnriha bivajući gladan gustog zelenila

 

život pčela morisa meterlnika trenirajući ruke da se kreću sporo

 

kafkinu ameriku napajajući svoju dušu smehom

 

 

u tom klozetu u kanti u koju

smo bacali papire jednog dana

našao sam nečiji dnevnik uprljan

od neke žute upotrebe

 

čiji je to dnevnik bio

čije gluposti i ludosti u njemu

čija opojna nepismenost

nikada nisam saznao

a znao sam da je tu

znao sam da poput nevidljive

zveri u sluzavoj šumi

kruži oko mene

podnoseći svoju kaznu

bio je to dnevnik jedne duše

dnevnik iste te duše u postupku

dnevnik iste te duše u literarnom postupku

 

dnevnik u kome je

crna kobila projahala bulonjskom šumom

a ne znaš da li je bila divna gojazna

blistava ili alatasta

 

u kojoj je ferdinad- pjero video večnost

nađosmo opet - kog

pa večnost izgubljenu

to su mora što krenu

sa vatrom sunčevom

 

u kojoj je gordon pim video belinu bleštavu kao sneg

 

u kome je gilgameša smrt ugrabila u sjajnoj dvorani njegove palate

 

u kome je volja za snom obuzela knulpa snažnije od bilo koje druge volje u njegovoj duši

 

u kome sipi kišica od sitnog žutog cveća po telu hosea arkadija buendija

 

u kome je kleš potpisao za cbs

 

u kome je troj u filmu daleko od razuzdane gomile rekao fani robinson budalo

 

u kome je novalis jednog popodneva zamolio brata da mu nešto odsvira na klaviru i zaspao

 

u kome se neki pripravnik miloš hrma javalja na službu čehoslovačkoj železnici

 

u kome su boni parker i klajd berou snimljeni sa četiri kamere i različitom brzinom od kojh

je jedna bila usporena da bi slika bila adekvatna isticanju krvi u završnoj sceni pokolja

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

postoji jedan put u izgradnji

400 kilometara dug negde na polovini je

čuvar asfaltnog puta koji ga svaki dan obilazi

 

ovde porasla trava

 

ovde radnik izgubio nož

 

ovde meštani kradu šljunak

 

ovde tetrapak ispijenog mleka

 

ovde burad od katrana

 

ovde prolivena nafta na travi

 

tamo veliki ispražnjeni drveni kalemovi

 

ovde brdo otvrdlog asfalta

 

tamo ptice nad ostacima doručka

 

ovde umašćena radnička plava bluza

 

ovde prazna baraka napuštena ovog jutra i napušteni i ohlađeni jutarnji kreveti

 

ovde iskidana stranica knjige na kojoj piše

 

mala devojčica - žena bila je spremna

privukao sam je sebi. sreća je opet bila moja. bogovi

su se smešili. poljubci su postali intezivniji. smestio sam

njenu ručicu na mog mačora i onda zadigao njenu spavaćicu

počeo sam da joj mazim picu. ketrin s pičkom. klića se pojavio i

ja sam ga nežno dodirivao. nanovo i nanovo. na kraju. navukao

sam je. kurac mi je ušao do pola. bilo je veoma tesno. pomerao sam

napred nazad. onda gurnuo. ostatak kurca je kliznuo unutra. bilo je slavno

čvrsto mi ga je stegnula. pokrenuo sam se a stisak nije popuštao. pokušao

sam da se kontrolišem. prestao sam da ubadam i čekao sam da se ohladim

poljubio sam je. ljubeći joj usne odvojeno. sisajući gornju usnu opazio sam kako

joj je kosa široko razbacana po jastuku. onda sam odustao od pokušaja da je

zadovoljim i jednostavno je karao. opako sam je cepao. ličilo je na ubistvo

nije me bilo briga. moj kurac je izludeo. sva ta kosa. njeno mlado i divno

lice bilo je to kao silovanje device marije. svršio sam. svršavao sam

u njoj. u agoniji. osećajući kako moja sperma puni njeno telo

bila je bespomoćna i ja sam svršavao do njene

najskrivenije srži tela i duše. svršavao

do besvesti

 

onde saobraćajni znaci u gomili

 

tamo u praznoj baraci zaostali radnik drka do penušastog šlaga samoće

 

tamo izrovana i izgorela trava od zvezde koja je ove noći pala na asfaltni put

 

 

i

 

 

ljubim te

varšavo ti

si slava

noći

te

noći

28-29

decembra

1983

 

 

i

 

 

ljubim te

varšavo ti si

usne pevanja

i usmine

podavanja

 

 

i

 

 

ljubim te

varšavo ljubim

odan sam ti oduvek

i zauvek. pevajmo i

neodustajmo

varšavo

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

8. januar 2025.

27429. dan mog života

 

 

sva bića

krenimo svi

u

varšavu

 

 

23:52

 

 

bilo

bi ugodno

bolnica. autobus

škola

kad

tap

tap

 

malo

srebrno govno

ovenčano slavom

i tugom

 

 

23:55

 

 

pet minuta

do ponoći

tuga je moja

bašta. treba

putovati do

jutra

da. o da

 

ideš li

sa mnom

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

teglim

se dobro

mi dođe

 

kako

izgledaš ti

da li se zasmeješ 

kad podignem prst

da li su sublimna ili oranžada

ili

da nisi sad negde nasmejana

bogata i rasejana gde

smeh vri 

ti. o ti

participarajuće

devičanstvo

noći

 

upalio sam radio

budžet za vojsku i kod jednih i

kod drugih dostigao rekordnu sumu

 

sumu čega

 

sumu neto težine paunovog perja

 

sumu tvog i mog straha

 

sumu rashodovanih pantljičara u mozgu

 

sumu plastificiranog netrulećeg užasa

 

sumu nezaobilaznih bizonovih jaja

 

sumu zakonskog čaja za dobru omladinu

 

sumu dijagnostizirajuće labudove pesme

 

sumu tvog i mog zagrljaja

 

hoćeš li

 

 

00:05

 

 

opet 

kratka pauza

češljao sam zube

danima ostavljene 

u neredu

 

ne znam 

šta da pišem

ali to mi je kao 

muzika kao 

mantra

nemoći

 

i dok oblikujemo i dok oblikujemo

jedino i slavimo svoje nemoći

nemoć da dosegnemo boga

nemoć da prevladamo smrt

nemoć da ishranimo sopstvenu decu

nemoć da sve vidimo kao život

život običnih cipela

i zato pišem o njima kao da su

one obuća u kojima nova jevanđelja

gluvare u krugu prostodušnosti

devojačkih danijelovih oporuka

 

čovek koji

nema ni bogatstva

ni imena ni obrazovanja

ni ugleda niti ičega što

uvećava moć i slavu kada

umire onima koje voli

ostavlja nadnaravno

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

o prljave cipele

 

o šnir na prljavim cipelama iza vrata

 

o blato na đonovima prljavih cipela iza vrata

 

o ipak sjaj na prljavim cipelama iza vrata

 

o pokidani konci na prljavim cipelama iza vrata

 

o izlizani đon na prljavim cipelama iza vrata

 

o požuteli jezik prljavih cipela iza vrata

 

o iskidani jezik prljavih cipela iza vrata

 

o novine iza prljavih cipela iza vrata

 

o zeleni etison ispod novina na kojima su prljave cipele iza vrata

 

o da li vi čujete šta je iza prljave cipele iza vrata

 

o ugaženi ulošci u prljavim cipelama iza vrata

 

o prašina po novinama na kojima su prljave cipele iza vrata

 

o kapi blata na prljavim cipelama iza vrata

 

o mačije govno ugaženo prljavim cipelama iza vrata

 

o šare na đonu prljavih cipela iza vrata

 

o kamenčić u šarama na đonu prljavih cipela iza vrata

 

o čije su to pre mene bile prljave cipele iza vrata

 

o da li sam vas nekada uvredio prljave cipele iza vrata 

 

o volim te leva prljavo cipelo iza vrata

 

o volim te desna prljavo cipelo iza vrata

 

o volim vas vrata iza kojih su moje prljave cipele

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

umor

poradovao sam

se pre jutra

 

glagoli 

perje u jastuku

 

voleo bih

da energiju u ovoj

pesmi

energiju u ovoj

priči

u ovom

romanu

šklovskog

u ovoj strasti ulice

u ovoj violentnosti koja nije pesma

i nije roman i nije priča naših očeva

i nije strast šankova uspavanodobrih

i nije... ne nastavljam nego kažem

ovo je varšava

sofija

jokohama

amsterdam

 

jokohama

amsterdam

 

 

voleo bih da

nosu moji predaka

dok čitaš varšavu 

dapače dapače

da strpljivo ulaziš u nju

i nežno kao u ženi

narasteš u nos

svih noseva

obrgrljen i ljubljen

u varšavitoj

varšavitoj

varšavi

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

varšavo žena i devojaka

ti si im stid i strast

varšavo mamiš kao bartolemeova žlezda

muškarci ulaze u tebe ko vojnici

a porobiš ih svojim mirisima

 

varšavo mesečno krvariš dok

ne zatrudniš iako si stalno

puna guste sperme sa ulica

 

varšavo nežna kao dečije ruke

topla kao voda iz dubine zemlje

crvena kao vrhovi planina

 

varšavo suza i običaja

varšavo tekućina i oblutaka

varšavo zaludnih pomamnih kurčeva

 

varšavo bluza svinga i tanga

varšavo roka kalipsa i valcera

varšavo bibapa regea i marševa

 

varšavo vlage i podatne snage

požutelih gaćica i jakih sekreta

uprljane božijom prljavštinom

 

varšavo snažnih grčeva

podignutih nogu u nebesima

iskrivljenog lica u zanosima

 

varšavo lutam još vitak sa šapatom

strasnim i otresem članke smehom

prelivene ali polako tragom svojim

slutum tišina će stići kad sve ovo

svene i mene i mene

 

 

varšavo razumeš li te mene

 

 

00:40

 

 

uskovitlalo se more

natmurilo more i ja kao

šampion sveta na prvenstvu

moje sobe u mojoj sobi u

kući broj sedam

odoh

 

u želim da te otpratim kući

 

u toliko puno ljubavi

 

u nek svi vetrovi duvaju

 

u ja sam spreman

 

u i ja ću jednog dana postati neko

 

u nije li to sramota

 

u otići na reku

 

u ja hodam

 

u je je je

kotrlajućeg fec domina

 

 

slatka mala šesnaestogodišnjakinja

 

nema posebnog mesta da se ode

 

mejbilen

 

džoni džoni

 

johny be good

 

roken rol muzika

 

rođenog pape čaka berija

 

 

to je sve u redu mama

 

zatvorski rok

 

plave antilopske cipele

 

hotel slomljenih srca

 

ja levo ti desno ona je otišla

 

nadulog kralja elvisa

 

 

velika vatrena muda

 

pobuna u gimnaziji

 

budale kao ja

 

najotkačenijeg mačora džeri li luisa

 

 

trinaest žena a smo jedan čovek u gradu

 

doviđenja aligatore

 

40 šoljica kafe

 

bili halija

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

i

 

 

prljave

cipele iza

vrata su

moj

autoportret

 

 

i

 

 

varšava

je ime jedne

pičke baš ko i

sofija jokohama

amsterdam ko i još

desetak drugih

gradova po 

kojima su

moje

prijateljice

u jednoj šali

nazvale

svoje

pičke

 

 

i

 

 

pička

je pesma

koja rađa

boga

 

 

i

 

 

rani

rokenerol ko

muzika mog

dečaštva mi je

emocionalno

najbliža

 

 

i

 

 

crnjanski

ko melodija

koja se provlači

kroz celu

varšavu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima