Bog Miroslav Mandić Bog

15175 - 15207

blaženstva

Neću da čekam da mi se pisanje pojavi grunuću u njega.

Kao protivgradne rakete u ledene oblake. Nek pljušti kiša.

Nek pada i narandžasta i plava.

Neka samo lije bile to kapi ili reči.

Plave reči plava kiša.

Plava dobrota po plavim licima.

Neka i u ovom vrelom danu sve bude svetloplavo.

Jednostavno jedan bezrazložni plavi dan.

Plavi dan sa svim nijansama plave.

Plavi dan sa nekim delovima u kojima nema nijedne

nijanse plave nego samo jedna plava ili plavo Jednog.

Plavo u plavom i dalje u plavom plavo i u tom

plavom plavo i tako beskrajno iz plavog u plavo.

Kiša plavog koja neprestano pada jer volim kišu i uvek volim da pišem o kiši.

Kako kiši i kako pada i kako će da pada i kako je

padala i kako ponovo pada i kako nema kraja ovoj plavoj kiši.

Kako nema kraja gruvanju koje postaje sve nežnije ukoliko više gruva.

Gruvanje istog.

Isto je najuzbudljivije.

Ponovo plavo.

Ponovo kiša.

Kiša i plavo.

I reči.

Kišne i plave.

Reči koje liju plavo.

Plavo koje lije svežinu.

Livenje koje lije plave reči u vrelom danu.

Vrelina plovi danom kao sante leda u hladnim danima.

Trebalo bi da zašijem nekoliko gaća ako želim da usporim njihovo raspadanje.

Kao da kiša polako prestaje.

Bezbojna kiša.

Još pomalo pada.

Još koja tu i tamo reč.

Malo prebiranja ustima.

Poslednje kapi plave kiše.

Plava kap plava reč.

15208 - 15240

blaženstva

Vrelina ne da ne posustaje nego je sve vrelija.

Noćas je pljuštala kiša i sada je em vrelo em zapara.

Milovanje je božanska stvar a arhitektura i ratovanje ljudska.

Svako ko miluje je hiljadu generalskih činova iznad svakog generala i arhitekte.

Mogao bih se danas okupati u Dunavu.

Umetnost je na početku dvadesetog veka obilovala humorom. Zatim su krenuli ratovi.

Smiri se čoveče – kažem sebi ali ne vredi jer me je nesmirenost ponela.

Na vrhu sam Vavilonske kule i mogu posvedočiti da

joj vrh nije do neba. Obična kula na koju sleću vrapčići.

Juče sam video vrapca čije je perje sijalo

jasnoćom bele crne i dve tri nijanse vrapčije braon.

Juče sam video preko ograde zoološkog vrta i jednu belu lamu. Kako joj je vrat

elegantan i glava ponosna a zadnjica sa polnim organom izazovna i pozivajuća.

Juče sam u jednom trenutku Aniti (Szabo Anita) i Tibiki (Varady Tibor)

izrekao nešto istinito i u tom trenutku sam osetio da sam izrekao samu Istinu.

Jutros sam u šetnji napravio dvokilometarski krug

kao i juče ali mi se učinio kraćim jer mi je već poznat.

Volim da milujem predele vremena.

Jednostavno rečeno – treba da ostanem na svom putu.

Nevinom. Milujućem. Vesničkom. Pesničkom.

Sa travkama kamenčićima vijuganjem i nebom koje najviše govori.

Plesaću za Anitu da je radost ispuni celu u svim danima njenog života.

 Najlepše je učiniti nešto malo što stvara nešto veliko.

Ja volim nešto.

Nešto je istovremeno i tako odsutno i tako prisutno.

Volim kad se nešto pretvori u nešto drugo, nešto drugo u nešto treće, nešto treće u nešto četvrto i tako u beskraj jer

nešto

je samo po sebi neiscrpno i veliko.

Predstavništvo Za prava budućih generacija će završiti sve

prljave poslove ne ostavljajući prljavštinu za buduće generacije.

Pravo treba da crpi pravo iz istine i da bude pravo pravo a ne nepravo pravo.

Koga znoj ojede na ovoj vrućini dobro bi bilo da

to mesto opere i namaže nekom blagom kremom.

Kada velika korporacija odluči da novac zarađuje na vodi

ona plaća stručnjake i svakog koga treba u mnogim gradovima

i državama da proglase da je voda iz gradskog vodovoda zagađena.

Pare su sve. I nauka i umetnost i odmor i seks i vazduh i religija

i sunce. I više ne postoji sunce religija vazduh seks odmor umetnost

nauka nego samo pare. Pare su obmana tipa Moja mama je najlepša na svetu.

Jedan moj mladi prijatelj kaže da bi najviše voleo da po ceo dan bubnja.

Ko doživi i preživi konačnost smrti lako prihvata večnost života.

Drugi mladi prijatelj kaže Samo bih voleo da ponovo

bude struje u Monroviji glavnom gradu Liberije.

Treći mladi prijatelj kaže To što svi oko mene zovemo nikakvim štosevima sve moje

štoseve koji su spašavali i mene i druge od grča to i govori da su to dobri štosevi.

Kažu Prevaziđi kontradikcije voli stvarnost

koju gradiš i onda ni smrt neće zaustaviti Tvoj let.

Kažu Samo kada bi imali još malo vremena onda bi se mnogo

više voleli ali pošto vremena nemaju moraju sačekati da se vole.

Nisam se kupao u Dunavu ali u znoju jesam.

15241 - 15273

blaženstva

Miroslave nemoj da se stidiš danas ja ću se stideti

za tebe – rekla mi je malopre preko telefona Branka.

Da se ne bih stideo reći ću ponovo ko sam ja.

Ja sam onaj koji piše da se ne bi stideo i da bi stidom pevao.

Ja sam onaj koji želim da jesam.

Ja sam blaženstvo od sto četrdeset i četiri reči koje u ovom trenutku o sebi ništa ne zna

ali se nada da će saznati za vreme nastajanja jer nastajanje i jeste samospoznavanje

koje samo sebi daje snagu da biva na jedinstven način čineći i sebi i drugima sve ono

što do pojave baš ovakvog blaženstva niko nije činio i za čim sve i svi žude da nastane

pa je i nastajanje ovog blaženstva sama blaženstvenost do koje je stalo svakom

blaženstvu bez obzira koliko je do tada ono bilo blaženstveno i koliko i kako će ono dalje

trajati jer o trajanju odlučuje sama lepota trajanja kojim traje i sve drugo pa je i samom

trajanju milo da stvari traju i zbog njegovog trajanja pa trajanje dobija novu snagu da

traje i to onako kako nikada nije trajalo nego samo blago trajući trepereći i drhtureći.

Ja sam se sreo sa sobom.

Ja sam sloboda kojom napišem Ja sam sloboda.

Ja sam 12:12h.

Ja sam onaj koji prvo voli reč pa onda dve reči pa rečenicu i na kraju rečenice.

Ja sam ja.

Ja si.

Ja sam srećan što mi se otkrilo ovo Ja si.

Ja sam rečenica koja se završi da bi druga počela.

Tii sam.

Ja Si i Tii Sam su dvoje koji nikada nikoga pa ni same sebe ne dvoje nego ujedinjuju.

Ujediniti je drugo ime Žudnje.

Ja sam Tii rekao da sam želeo da Tii sve kažem

i dam da bi Tii moglo da me i daš i kažeš.

Ko Drugog govori sebe govori.

Zapleši mojim srcem.

Nahrani me u sebi.

Kao što vidiš  o   t   v   a   r   a   m     s  e

isveseviše                                                                                  otvaram            

Prethodno prazno blaženstvo govori o potpunoj otvorenosti.

Ovo blaženstvo o mojoj potpunoj ponudi.

Ovo blaženstvo o hrabrosti za blaženstva.

Ovo blaženstvo o odanosti ženi koja mi je juče

za sebe rekla da je ona neostvarena kurva.

Idem da operem klozet.

Oprao sam klozet. Volim pisanje kojim se i klozet opere.

Sada kada sam oprao klozet zaradio sam da jedem.

Pre nego što počnem da jedem ko želi može da oseti da ga ljubim.

Dok ljubim ja više nisam ja.

Tii sam.

15274 - 15306

blaženstva

Juče sam se kupao u Dunavu kod 25. maja.

Dunav je bio topao. I kao i uvek prihvatio me celog.

O užasu nerazumevanja sa onima… ne želim da pišem.

Verujem da ovo jeste.

Jeste je i lepo i dobro.

Lepo i dobro je ljubav.

Ljubav mi daje snagu da ljubim. Ustanem i krenem.

Krenuo sam u Čačak… čekam autobus broj 23 da me odbaci… u autobusu sam…

Sve više osećam kako si Tii Jesame sam jer se ljudi plaše da jesu.

Ljudi misle Bolje mi je da nisam jer ću jednom biti a ako bih već sada bio

onda više ne bih mogao biti i jesam i nisam. A Tii Jesame samo jesi i to plaši ljude.

Jesame Tii sam!

Ja si Jesame!

10:31h. Počinjem da hodam i stopiram… 12:44h. U Čačku sam.

Kupio sam makazice u Čačku za 270 dinara.

U Lučanima sam.

U Lučanima u kući Obrada Mandića.

U Lučanima sam.

U Lučanima u kući sa hortenzijama Ljubice Mandić.

U Lučanima sa letnjim jutarnjim maglama.

Lučani srce korena.

Lučani sve i ništa.

Ako

i

ne

napišem

danas

sva

blaženstva

to

će

biti

dobro

jer

je

to

poklonjenje

neizrecivim

osećanjima.

15307 - 15339

blaženstva

Jutro. Magla. Mokro zelenilo. Šume. Kišne kapi na prozorima autobusa.

U trenucima prolaznost zbriše sve u meni.

Gledam iz autobusa drveće koje me ćuti.

Magla i dalje prekriva vrhove brda.

Sklopiću oči da smirim dušu.

Na ušima su mi slušalice. Prožima me blizina glasova koji mi pevaju u glavi.

Očito da je neizrecivo ono što zovem očito da je neizrecivo.

Očito je da me ljubiš.

 Ljubi me – ljubivo je.

Ljubivo-izrecivo.

O istovidnosti ću.

Sada ću.

Kao što sam i uvek sada a tek sada sada.

Sada iako je neizrecivo jedino.

Jednu jedinu stvar Tii govorim. Ona je jedna jedina. Oduvek i zauvek.

Tišina.

Tišina u Tebi.

Tišina si šta god mislilo da jesi.

Kad kažem bič u predelu kažem i fijuk biča u predelu i odjek i jek i muk.

Svaki iskaz govori sve.

A sve jedino ljubi.

Ko ne ljubi sve – nije.

Lokvanji i serije.

Život je sve ono što Dragan kaže da je život.

Svi ste rekli da su makazice odlične.

Ko naglo sedne i kaže uh neka više nikad ne kaže da nije reklo uh.

Ko kaže Jesi li mi otvorila? to je i reklo.

Ja sam put.

Obećavam neću napisati sledeća četiri blaženstva.

15340 - 15372

blaženstva

Ovo blaženstvo ima smisla i njegovom snagom ću napisati i sva današnja.

Ne samo sva današnja nego i sva preostala – sto

četrnaest hiljada dvesta pedeset devet  blaženstava.

Od svakog blaženstva zavise i sva ostala blaženstva.

Pogledaću u Miroslavu Mandiću šta mi četvrto blaženstvo od 3. jula 2005. govori

za današnje četvrto blaženstvo – Miroslav Mandić je stilska figura za neuporedivo.

Trideset šest delova nečega.

 Dubok sneg.

Promišljanje koje sebe promišlja.

Dugački štap.

Ista stvar koja više ne liči na sebe.

Kora narandže.

To meni tako lepo. 

To lepo je lepo zbog jednostavnosti.

Jedna iscepana monografija.

Lutajući oblici.

Umetnost poistovećivanja.

Pantalone sa tregerima.

Sestrinska ljubav.

Oglas glasa.

Delo a tek trava.

ovo je lepo i ovo je lepo

Razapeti kanap koji se opustio po sredini.

Napisano nenapisanim.

Nos namazan blagom kremom.

Ljubav stvorenog.

Žena na terasi.

Biti sebi _ispod sebe.

čineći

učinih   

Neprepoznatljivo i Nesvrhovito gledaju u reku.

Mesto na kome je ta stvar postala smešna.

Ponekad izlišno jedino zasmejava bezazleno.

rrrrrrrrečččččččč

Šumski oblaci – plešuće vreme.

vodim

javim

ljubim

15373 - 15405

blaženstva

Ovo je predstava koja nije predstava.

Ovo je mesto koje nije mesto.

Ovo je novac koji nije novac.

Da ove reči ne bi bile prazne ustaću sagnuću se i šesnaest puta ću poljubiti pod.

Da ovo ne bi bila prazna priča odmah spominjem stranca koji se pojavljuje iz praznine.

Da bi ovo blaženstvo bilo baš ovo u njemu više ništa neću napisati.

Započinjanje je dovršeno.

Vrh planine je cvet.

Dno planine je hram.

Planine gledaju jedna drugu.

Nebo uživa kad planine ćute.

Sada kada sam počeo sa planinama neću se zaustaviti.

Što su planine dalje sve se više plave.

Na velikoj udaljenosti planine se pretvaraju u okean. Okean u nebo.

Kada bih pokušao da spakujem jednu planinu u kutiju za šibice ne bih mogao.

Zamišljam pticu u planini.

Mislim o planini i slici planine kojom mislim.

Naslikao sam stotinak planina.

Slikao sam neke planine sa pticom u njima. Pticom koja se nije

videla. U planini je mnogo ptica iako ih ne vidim kada gledam planinu.

Volim ravnicu. Volim i planinu.

Ravnica me voli. Planina voli.

Mislim o planinskim osećanjima o inteligenciji planine.

Planinskim rekama i vodopadima. Godišnjim dobima u planini.

Mislim o delovima planine u koje retko ko zalazi.

Mislim šta bi sve planina volela da napišem o njoj?

Da li o ehoima? Svetim mestima? Tajnim crkvama u planini?

Da li o pećinama ili proplancima?

Nestalima u planini ili vukovima u njoj?

Planinskim prevojima ili gustim maglama?

Planinskoj šumskoj stazi?

Odronima? Liticama? Bezdanima?

Orlovima koji nadleću planinske vrhove?

Šumskim konjima koji izvlače posečena stabla?

Luj Armstrongu (Louis Armstrong) u planini?

Nekome ko je u planini?

15406 - 15438

blaženstva

15406.

Vraćajući se iz jutarnje šetnje koja je kao i cela noć prošla u

svađama sa samim sobom, gađenju i sujeti, na stepenicama sam

odlučio da pokušam da blaženstvima izbacim svu gorčinu koja se skupila

u meni tako što ću za svako blaženstvo dubiti na glavi. ’Aj’mo Miroslave odmah…

’Aj’mo Miroslave odmah drugo dubljenje na glavi! Ovo je

bilo lakše nego prvo a i stavio sam jastuče ispod glave.

’Aj’mo Miroslave odmah treće dubljenje na glavi! Tebe koga psujem znaj da

volim i zato ću Te psovati još više i otići da Te ne bih psovao nego samo voleo.

’Aj’mo Miroslave odmah četvrto dubljenje na glavi!

Nadam se da neću povrediti vratne pršljenove.

’Aj’mo Miroslave odmah peto dubljenje na glavi! Ne samo

da pomerim dupe sa stolice nego da ga dignem u visinu.

’Aj’mo Miroslave odmah šesto dubljenje na glavi!

Kada sam naslonio čelo na jastuče počeo sam da jecam.

’Aj’mo Miroslave odmah sedmo dubljenje na glavi! Kako za Tobom žudi duša moja!

’Aj’mo Miroslave odmah osmo dubljenje na glavi! Dubiću kroz ceo

dan. Lako podignem noge u visinu jedino sam malo zabrinut za vrat.

’Aj’mo Miroslave odmah deveto dubljenje na glavi! Dubim i za sve one koji ne dube.

’Aj’mo Miroslave odmah deseto dubljenje na glavi! Kako

bi sada bilo lako samo pisati da ne moram prvo dubiti.

’Aj’mo Miroslave odmah jedanaesto dubljenje na glavi! Trudim se

da se više oslonim na laktove da bih smanjio pritisak na glavu i vrat.

’Aj’mo Miroslave odmah dvanaesto dubljenje na glavi!

Dubljenjem na glavi kao da činim veliko spremanje za pisanje.

’Aj’mo Miroslave odmah trinaesto dubljenje na glavi! Do trinaestog dubljenja

svaki put sam uspeo odmah da podignem noge uvis a ovoga puta tek iz petog puta.

’Aj’mo Miroslave odmah četrnaesto dubljenje na glavi!

Četrnaesto je bilo lako iako osećam posledice dubljenja.

’Aj’mo Miroslave odmah petnaesto dubljenje na glavi! Prvi put sam gledao. Sve je bilo

obrnuto. Pod mi je bio pred očima. Kroz otvorena vrata video sam kupatilo obrnuto.

’Aj’mo Miroslave odmah šesnaesto dubljenje na glavi! Jako je čudno pisanje na ovaj

način. Čim počnem da pišem odmah ustajem da bih dubio i posle dubljenja pisao.

’Aj’mo Miroslave odmah sedamnaesto dubljenje

na glavi! Osećam se kao bokser u ringu.

’Aj’mo Miroslave odmah osamnaesto dubljenje na glavi!

Nežno mislim na sva zakrčenja u vratovima žena i muškaraca.

’Aj’mo Miroslave odmah devetnaesto dubljenje na glavi.

Gorčino moja ljubljena ne budi više gorka voljena si zauvek.

’Aj’mo Miroslave odmah dvadeseto dubljenje na glavi! Dvadeseto

blaženstvo se zove Dubljenje na glavi tačno u podne ali sam u njemu

prvi put zbog gubljenja ravnoteže morao da se prevrnem napred.

’Aj’mo Miroslave odmah dvadeset prvo dubljenje na glavi!... Krenuo sam… ali…

Odlučio sam da više ne dubim na glavi jer mi se čini da je ovaj pritisak u glavi

opasan. Radujem se toj odluci i nadam se da će se pritisak u glavi i vratu smiriti.

Poješću dve breskve sačekati da vrelina malo mine i onda ću krenuti na hodanje.

Za sve nedodirnute dodirujem sebe po potiljku

dok ispisujem slova kojima opisujem dodirivanje.

Hej moje petnaest hiljada četiristo dvadeset deveto blaženstvo Tii si

svedočanstvo sumnje u Miroslava Mandića  sa kojom se borim u ulici Albanskoj.

Sumnja u Miroslava Mandića  je uvek sumnja i u miroslava mandića i u Miroslava Mandića.

Prelazim Pančevački most preko Dunava. Nema

i nemam sumnje. Samo jak vetar nad rekom.

Predvečerje je. Boli me potiljak od prepodnevnog dubljenja na glavi.

 smirim

se

opustim

prepustim

 sve

 je

dobro

Širim nozdrve. Bodrim sebe.

Priznajem suviše ssaamm.

Opao je malter sa zida. 

Oluk je nov.

Lišće ne treperi u krošnji drveća.

15439 - 15471

blaženstva

 … i zato Tii želim da gledaš kako padaju razne kiše.

… i zato Tii želim da udišeš vazduh ružičnjaka.

… i zato ne nastavljam da pišem na način prethodna dva

blaženstva koja su nastala tako što sam prvo napisao ime osobe koja

me je povredila ali da se ne bih na nju ljutio napisao sam šta joj želim

da gleda kako padaju razne kiše ili drugoj osobi da udiše vazduh ružičnjaka.

Zaista sam povređen ali kada pokušam da napišem šta je to što su

mi učinile te i druge osobe vidim da mi je teško da to napišem i da mi je

mnogo bolje da te povrede samo podnesem zahvalim im se i nasmešim.

Ako povrede podnesem a ne uzvratim one od mene čine lepo biće.

Smešim se opalim i neopalim dudovima koje sam juče primetio.

Želim smokvama na beogradskim ulicama da sazreju do pune slasti.

Ko se upravo pušta u nešto čega se plašio iako je samo

za tim i žudeo ima u ovom blaženstvu večnog saveznika.

Ko sve ostavlja tako kako je a sam učini nešto što još niko nije

ni učinio niti je ikada bilo ima u ovom blaženstvu krevet zauvek.

Ko upravo pije drugu kafu kao i ja zna da sve na ovom svetu

zavisi samo od njega i mene jer mi smo bratstvo po drugoj kafi.

Ko se znoji znoj ga hranio.

Zalogaj hleba jeo u miru.

Borbe mu sa sobom ne manjkale nikada se ni sa kim drugim ne borio.

Mislio i o mislima ponekad.

Prag mu kuće u svakom koraku bio.

Pravio razlike između pomisli i promisli.

Prstenje nosio veselo i bezazleno. 

Kada jeste i u meni je.

Muzika je kad oboje jeste jedno. Volim muziku.

Važno je da ponavljam Muzika je kad oboje jeste jedno.

Ljubaznost je dobra za muziku.

Cvetanje je dobro za ljubaznost.

Posmatranje je dobro za cvetanje.

Oči pune ljubavi su dobre za posmatranje.

 Žena priljubljenih nogu je dobra za oči pune ljubavi.

Nežna kap je dobra za ženu priljubljenih nogu.

Nežna kap je dobra za misao iz srca.

 Za misao iz srca su dobre narodne mudrosti i svete knjige.

Narodne mudrosti i svete knjige su dobre za stvaralaštvo pesnika.

Za stvaralaštvo pesnika je najbolja uska zemljana staza po kojoj hodam.

Vesnički životi velikih pesnika.

Seme tek posejano.

Lice sunce.

Neko ko me treba je neko ko je kao ja.

15472 - 15504

blaženstva

Zamisliću da si mi iza leđa i da pišem Tvojim očima.

Ssaamm.

Kada god kažem da ssaamm mislim da si i Tii sa mnom.

Kada god kažem da ssaamm mislim ssaamm za sve.

Biti sam za sve je četrnaest puta teže nego biti sam protiv svih.

Tvoja snaga mi ulazi kroz leđa u kičmeni stub i kroz njega u

obe ruke kojima pišem…hej! Crvendaćem pišem sa obe ruke

istovremeno dok ručno pišem samo jednom rukom desnom!

Tvoja snaga mi kičmenim stubom ulazi u obe ruke i

čini da napišem moje pisanje je neprestani zagrljaj.

Moje pisanje je neprestani zagrljaj iako nema

nikoga koga bih mogao pozvati na kupanje.

Zato što nikoga nema meni je još lepše što si Tii tu iza mojih leđa.

Od malena sam osećao da su mi leđa nezaštićena.

Leđa su kao i kolena klica čovekovog letenja.

Tii si moja krila.

 Pisanje je konkretno. Sve napisano je živo i istinito.

Suprotnosti su svetlost.

Spajanje je ljubav.

Spajanje vodi ljubavi ljubav spajanju.

Iskazi su reka koja nosi.

Iskazi me kupaju.

Više iskaza više vetra.

Više vetra više vatre.

Vatra je molitva svetlosti Božijoj.

Svetlost Božija je Tvoj poljubac koji osećam na vratu.

Tvoje usne na mojoj koži su mi osvetlile ono što upravo nazivam… Sedam šibica.

Otvori se tamo gde si otvoreno milo Moje.

Nevinost je velika tajna! Nova nevinost je javna!

Prelazim Pančevački most da pokušam da na banatskoj strani nađem mesto za kupanje.

Uzvodno celim tokom Dunava blešti sunce.

Moram da čvrsto držim hartiju u ruci da mi vetar

pogotovo kamionski ne bi odneo ove reči iz ruke.

Neće moći kupanje. Obala je u potopljenom drveću…

Vraćam se. Kupao sam se u vetru i sunčevom bleštavilu.

Istuširao sam se. Nedelju dana neobrijan.

Svaki dan operem košulju čarape gaće. Danas i letnje pantalone.

Razmišljam o predvečerjima… i mnogim drugim stvarima nadajući se

da ću moći sve da ih ujedinim u Jedno – Jednog Jedinog Umetnika…

Kako je lepa ova vertikala zgrade kojoj se već nekoliko dana divim!

15505 - 15537

blaženstva

Ne!

Ko?

Li?

Ko?

Ne ko li ko ljudi piše i radi slično kao ja.

Tro jre razrlog dra nastravim dra sre brorim sra sramim srobom.

Brorba sra sramim srobom mre uvrek drovede dro sropstvene nrevažnosti.

Nrevažnost jre usrlov.

Sra prvrim krorakom nrevažnosti pročinje prut svrevažnosti.

Svrevažno jestre trek krad sram jra nrevažan.

Krako mre sramo odmraraju ovre reči u kroje sre uvruklo ovro sprasonosno r.

Zamrišljam krako bri tro brilo krada bri svre odsrad prisao drodavajući proneko

nepotrebrno srlovo rečrima dra bri sre mroje rečri mralo odmorile ord mrene.

Dra protbam sta slotvom t.

Slotvo t jte čtuveno slotvo i o njetmu bti ste mogtle istpredati mntoge ptriče.

Stve ftrazetine bti sta t ptostale btlago ugodtne melodtije.

Ska k nikadka vkiše nke bki bkilo štko jke bkilo.

Ljkubav bki zakista bkila ljkubav.

Skloboda skloboda.

Kad bki nkeko nkešto rkekao okn bki tko i ukčinio.

Hkrabrost bki bkila nekšto saksvim nkormalno.

p bpi spe takopđe pridružiplo.

I l nlikad nle bli izlostalo kloliko glod tlo kloštalo. 

S bsi ses slolidarisalo.

I bii sei piridružilo sivojom dobriom violjom i oinima kioji violje imaiju i kioji jie neimaju.

Štša bši tšek Š svše uradšilo?!

Nšek svaško sašmo zašmisli štaš bši tšo sšve Š uradšilo.

Dok sam pisao prethodna blaženstva osećao sam radost u pisanju i tugu lude koja

je daleko otišla jer su je se svi stideli. Luda se sklonila da peva samo za svoje srce.

Tom ludom ljubav Božiju ljubim.

Bože ljubi me u Sebi.

Bože u meni ljubi Se.

Razgovor smo samo!

Radost malecnog.

,,, tri zareza za milovanje koje samo sebe miluje i milovaće se.

15538 - 15570

blaženstva

Sve će biti bolje… posle… svake… reči… koju… napišem…

… jer me svaka reč vodi napred ka sledećoj koja je posledica svih prethodnih…

… nezavisna i slobodna da povede sve prethodne reči…

 … putanjom koja u tom trenutku zavisi samo od nje…

… tako je svaka reč deo putanje…

… i sama putanja…

… nepovratna…

… nepovratnost… plaši…

… i oslobađa…

… sve će biti bolje posle svakog susreta koji stvorim…

… svaki susret me vodi napred ka sledećem koji je posledica svih prethodnih…

… nezavistan i slobodan da povede sve prethodne susrete…

 … putanjom koja u tom trenutku zavisi samo od njega…

… tako je svaki susret deo putanje…

… i sama putanja…

… nepovratna…

… nepovratnost plaši…

… i oslobađa…

… sve će biti bolje… posle… svakog… poljupca… kojim posejem ljubav…

… jer me svaki poljubac vodi sledećem…

… slobodnom od ljubljenja…

 … putoljubljem koje zavisi samo od sebe…

… tako je svaki poljubac deo putoljublja…

… putoljublje samo…

… nepovratno…

… nepovratnost plaši…

… i oslobađa…

… oslobađanje blaži…

… sve će biti bolje posle 33. blaženstva…

… herojstva ljubljenja…

… ljubljenje stvara…

… stvoreno ljubi…

… jastučnica i gaće se suše.

15571 - 15603

blaženstva

… još više Gertrudi Stejn… i kome sve ne…

… svima koji štrajkuju glađu boreći se za slabije…

… kada sam u sebi čuo sintagmu Dugujući Kejdžu (John Cage) mislio sam na

borbu za stvaranje neprepoznatljivog koliko god to bilo opasno za delo i njenog autora…

… prepoznatljivo često ubija stvaranje… puko je kloniranje…

… prvareč je vraćanje duga poslednjojreči…

… dubok osećaj zahvalnosti prvojreči je poslednjareč…

… sve ostale reči su bezazlenost… vedrina kojom reči podižu slabe…

… Dugujući Kejdžu…

… uputio se Govor na put… Ne treba mi ništa više ostalo će put – pomisli Govor…

… A b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h c č dž Š…

… trideset dasaka…

… bela ruža…

… samo slovo je lepota…

… slovo je lepota – reč je dobrota…

… vraćajući Kejdžu – nežno mislim – kome je sve Kejdž dugovao…

… bacam kocku… i ona bira slovo… lj…

… kanjoni ljubavi…

… fuj to – čuo sam kroz prozor glas jedne žene…

… zaboravio sam da kupim kafu…

… iscepkanost…

… is ce pka nost…

… i s c e p k a n o s t…

… i  s  c  e  p  k  a  n  o  s t…

… i    s   c    e    p    k   a    n    o    s    t…

… i      s      c      e      p      k      a      n      o      s      t…

… i       s       c       e       p        k       a       n       o       s       t…

… reka je napravila okuku oko Tvog boka…

… verujem da čestom upotrebom neke reči ona još više zrači ono što znači…

… Tvojim očima ovo blaženstvo se pretvara u ljubav koja Te celo prožima…

… tek dugujući samom sebi jer sam bio hrabar

da se otvorim prema božanstvenim uticajima…

… tek dugujući ljubavi za ponavljanje…

… primećivanju neprimetnog…

… blagosti nezaštićenosti…

… ljubavi za odbačene…

… bezrazložnoj bezbrižnosti…  

… bezbrižnoj bezrazložnosti…

… dugujući Džonu Kejdžu… i kome sve ne…

… svim mojim nervima isprepletenim sa nervima svih puteva ruža i pesama…

… Tvojim očima ovo blaženstvo se pretvara u ljubav kojom Tii ljubiš…

15604 - 15636

blaženstva

Ne otvara mi se put do Tebe.

Pomoći će mi Čarobne šibice.

Pomogle su mi.

Svako sledeće blaženstvo će imati deset reči. To je to.

Bilo šta da pišem deset reči uvek mogu sve reći.

O nepodnošljivoj samoći u nekim trenucima i velikoj zahvalnosti samoći.

Borbom za stvaranje se neprimetno borim i za sam život.

Što se može reći sa deset reči može i jednom.

I zbog te jedne jedine pišem danas samo deset reči.

Deset reči nije prazan oblik nego je samo spasenje oblikom.

Pažljivo branje cveća na poljanama i vijugavim putevima u mozgu.

Deset reči me ljubavlju uče krhkom pozivu i neočekivanom odgovoru.

Moje je samo da se predam onome što sam obećao.

Držeći se reči reči žive i one su most nestvorenom.

Svakoj misli je lepo da bude lepotica između deset reči.

Srce mi se budi jer je oslušnulo srce drugog čoveka.

Sve će jednom biti drugačije bivajući svim što je bilo.

Deset reči su lake vežbe odanosti koja me vodi dalje.

Voleo bih da više pišem stanjima koja me ne pišu.

Prolaženjima pored zidova u polumračnim ulicama bez zvuka i glasa.

Parkovima noću u vrelim letnjim danima punim dece i odraslih.

Predstavama u kojima posmatram svoje telo kako me hodajući traži.

Filmovima koji su moje svakodnevno ja koje je postalo film.

Terasama na kojima je više tuge nego u mom srcu.

Sve mi pomaže kada ljubim pa i najobičnijih deset reči.

Ljubav pretvara i najobičnijih deset reči u čarobnih deset reči.

Ljubav je čudo nad čudima otkucaji srca ptičica u letu.

Srce leti drugom srcu da zajedničkim srcem polete srcu jedinom.

Svaka od ovih deset reči leti jedna drugoj u zagrljaj.

Sve što želi da sebe kaže kaže da ljubi Drugog.

Iako je telefonski poziv bio pogrešan dao mi je nadu.

Približio me kraju tročasovnog pisanja blaženstava od samo deset reči.

D e s e t  s l o v a.

15637 - 15669

blaženstva

Tri reči Jednog.

Bog Ljubav Stvaranje.

Samoposlušanje me ozaruje.

Tri zanosne reči.

Jednostavni zanos jednostavnim.

Bog Ljubav Stvaranje.

Nije lako lako.

Teško mi pomaže.

Teškim rastu krila.

Laka krila nemogućeg.

Nemoguće je samo.

Samo je nemoguće.

Samo nije samo.

Prilazim Tii Nemoguće.

Jedna duža rečenica je običan odmor od napora

da svako blaženstvo napišem sa samo tri reči.

Lišavanje me oslobađa.

I trorečje nestaje.

R  e  č.

Preporađa se sobom.

Predavajući se poduhvatu.

Nemoguće je moguće.

 Nemoguće jedino moguće.

Jedan najređi cvet.

Jedan jedini put.

Taj jedini cvet.

Cvet kojim pevam.

Bog Ljubav Stvaranje.

Pevam i pevaću.

Pevanje me čuva.

Ja vrtlarim pevanje.

Pevanjem pevam svemu.

Sve ljubi pevanje.

Pevanjem pevam ljubljenju.

15670 - 15702

blaženstva

Jedinom.

Stvaralačkom.

Predavajućom.

Primajućom.

Praskozornom.

Mirisnom.

Zahvalnom.

Napetom.

Smirenom.

Protivurečnom.

Blagom.

Zanosnom.

Milujućom.

Himničnom.

Zavetnom.

Sugestivnom.

Molitvenom.

Slobodnom.

Tihujućom.

Saosećajnom.

Lutalačkom.

Mističkom.

Ludinom.

Vrtlarskom.

Prosjačkom.

Plesačkom.

Filozofskom.

Čobanskom.

Monaškom.

Herojskom.

Rudarskom.

Ljubavničkom.

Pevajućom.

15703 - 15735

blaženstva

Juče popodne sam primetio da sam prepodne izgubio 50 evra. Ostalo mi je još

pedeset. Uznemirio sam se. Zato i pišem o tome da se smirim. Izgubio sam ih jer

sam ih stavio u zadnji desni džep od pantalona a ne u levi prednji u kome inače

držim pare. Stavio sam ih sa papirima koje sam poneo da na njima radim i onda

sam u jednom trenutku na Kalemegdanu izvadio papire da na njima zapišem ideju

(ideju koja se razvila u Ružu Mosta – dopisao sam 19. decembra 2006) i tada su

mi pare ispale. To je opomena da ne menjam rutinu rutinskih stvari. Uteha mi je

da se neko obradovao što ih je našao. A smisao je sada sam to osetio što je

trebalo da platim mostarinu za ideju koju sam dobio besplatno.

Ako pređem most za koji sam platio mostarinu novac će mi se vratiti i to uvećan i zato ću

odmah telefonirati Violeti da joj to kažem jer je ona juče trpela zbog moje uznemirenosti.

Tako ću početi da plaćam putarinu mostarinu životarinu vazdušarinu vodarinu

svetlostarinu slobodarinu ljubavarinu i sve drugo što dobijam i dobijaću besplatno.

Hvala vam 50 evra! Hvala Tii Ana koja si mi prošle nedelje dala

tih 50 evra jer sam sa njima i nazvavši Violetu upravo platio idejarinu

za ideju Uvek ću prvo platiti ono što očekujem da dobijem.

Pre svega ću plaćati blaženstvima koja dobijam besplatno i koja me hrane.

Plaćaću Tebi jer mi se Tii jedino daješ.

Prvo moje plaćanje Tebi su blaženstva koja slede.

Tebi sam odan uprkos Tebi.

Pitaj se zašto sam Te zbog Tebe izneverio.

Tebe molim da mi oprostiš što sam zbog Tebe napustio Tebe.

Sve što jesam jesam samo zbog Tebe ne zbog Tebe.

Nikada me niko nije izneverio više nego Tii i zato Tebi verujem ali Tebi ne.

Niko me nije lagao koliko Tii i zato Tebi verujem

ali Tebi ne verujem i molim Te da me više ne lažeš.

Zbog Tebe se bojim i sopstvene sene i zato si Tii moj jedini spas.

Zbog Tebe više ne znam ni ko je ko ni šta je šta i zato jedino Tobom sve vidim jasno.

Tobom sam se pogubio i zato samo Tobom upoznajem sebe.

Zbog Tebe sam na ledini i zato me niko tako ne štiti kao Tii.

Zbog Tebe su nam propali svi plodovi i zato sa

Tobom berem i kupim ovogodišnji bogati rod šljiva.

Dok sam Te čekao prošao mi je život i zato sam Tobom ne samo nadoknadio

sve izgubljene godine života nego mi je Tobom dato sve vreme ovoga sveta.

Zbog Tebe mi je ljubljenje preraslo u dožudoljublje dožudnice moja koja nisi Tii nego Tii.

 Na Tebe više ne mislim jer mislim samo na Tebe.

 Tvoje telo ne želim više da gledam gledam samo Tvoje telo koje mi je najlepše.

Činilo Tii šta god želiš Tii pripadaš samo meni jer meni niko ne pripada pa ni Tii.

Tii me nisi razumelo jer me Tii jedino razumeš.

Tii si moja čednost svetlosti moja jer to nisi Tii.

Tvoje guzove i dalje ljubim jer to više nije Tvoje dupe koje obožavam.

Zbog Tebe sam od sramote pod zemljom iz koje me jedino Tii viješ pod oblake.

Ne približavaj mi se da bih mogao samo Tebe da primim u zagrljaj.

Tii nisi moja žena moja žena si Tii.

Tii me ljubiš to osećam a Tii me više ne ljubiš.

Tii si mi jedina odana a Tii si me izdala.

Samo Tii znaš koliko je moja duša Tvoja duša jer moja duša više nije Tvoja duša.

Samo Tii znaš da sam i ove subotnje večeri sam a Tii više ništa ne znaš o meni.

Ipak Tebi hvala što sam zbog Tebe sreo Tebe

koju sam čekao ceo život. Zbog koje sam se i rodio.

15736 - 15768

blaženstva

Otvorio sam oči. Prvo svetlo zore se probijalo kroz zavese. Bez i jedne misli, osetio

sam, znao sam da u svetlosti ima beskrajno više od onoga što mi mislimo. Ta meka

svetlucavost koja se probijala kroz zavese bila je ljubav kao takva – piše Ekart Tol

o iskustvu koje je imao jedne noći posle njegovog dvadeset devetog rođendana.

Blesak čiste radosti je u svim stvarima.

Mir je neprestani blesak ljubavi kao takve.

Svakog trena je rođendan.

Biti svetlost savesti pred svojim očima.  

Beli se zid terase.

Kad vidim jednu stvar vidim i sve stvari.

Vetar njiše peškire koji se suše na komšiničinom vetru.

Greškom se komšiničina terasa pretvorila u komšiničin vetar.

Komšiničin vetar me je podsetio kako sam u praskozorju kroz otvorene

prozore u komšiluku čuo sladostrasno ječanje žene koje se širilo jutrom ljubavi.

Blaženstva moja širite ljubavno ječanje žene kroz neprestano sladostrašće dana!

To neprestano lelujanje lišća.

Taj neprestani seks koji se valja po ulicama.

Te neslućene mogućnosti koje venu zbog nestrpljivosti.

Ovih tri sata i tri minuta popodne kada izlazim na još jedan krug šetnje.

Ovaj plavi. Preostali. Uskoro će ga srušiti. U ulici Dragoslava Popovića. Zid.

Ruka na ramenu me je prenula. Prijala mi je odsutnost kojom

nisam primetio kada si me ugledao – rekao sam Srđanu Valjareviću.

Za stolom sam. Pijuckam Unikum. Džoni Keš peva o volji Božijoj.

Uskoro ću jesti paradajz krastavac i hleb.

Kada mislim na ženu čije sam glasove sladostrašća jutros

čuo osećam duboko poštovanje za njeno zadovoljavanje. 

Ko primi Drugog Bog je.

Njišem ramenima hodočasteći jutrošnju ženu.

16:16h. Dolio sam još malo slatke gorčine. Isekao sam tri

paradajza jedan krastavac i pola ljute paprike da me sačekaju dok

napišem još koje blaženstvo u slavu zadovoljavanja koje zlo ne misli.

Orgazmička zadovoljstva su molitve kosmičkim

pulsiranjima kojima svetovi ljube jedni druge.

Opraću kosu da budem čist ženi.

Opraću telo da miriše detetu.

Opraću odeću da dostojnim životom živim na zemlji pod nebom.

Ugao sobe mi je jako seksualan.

Stolice u sobi su mi saveznici.

Parket je tako podatan.

Crvena i bela ruža su nasred sobe.

Sve više će biti samo ono što jeste.

Ja – Tii i Tii.

15769 - 15801

blaženstva

Evo me!

Gde sam?

Odakle sam?

 Gde idem?

 Ko sam?

Reč sam.

Idem od jedne reči ka drugoj reči.

Od reči put do reči plesanje. Put je plesanje.

Od reči ruža do reči pevanje. Ruža je pevanje.

Plesanje je činjenje.

Pevanje je bivanje.

Malo mi je hladno po golim nadlakticama.

Trljam šakama po goloj koži da se ugreje da me ugreje.

Reč jeste telo shvatio sam dok sam se trljao.

Ja jesam reč i potvrđujem reč dok je pišem.

Pisanje je vrsta trljanja.

Nadraživanja.

Utiskivanja.

Širenja koje se pretvori u vodopad.

Vodopad 

sam

i

padam

sve

dublje

i

dublje

svom

lepotom

padanja

kojom

Tii

se

predajem

svom

ovom

vodom

u

meni.

Dok vodopad pada zamislio sam se…

Lutam po sebi…

Uzbuđen sam veličinom malenog…

Uzbuđen sam dodirom velikog…

Uzbuđen sam preporađajućom snagom svakog

trena koji se i sam preporađa telom reči tren.

ružama

trenutnim

tim

svim

u

voda

ta

sva

zemlje

iz

procveta

vodoskokom

sada

da

pala

i

zemlju

tu

u

vodopadom

je

koja

voda

izbija

zemlje

iz

Iz zemlje izbija voda koja je vodopadom u tu zemlju i pala da sada

vodoskokom procveta iz zemlje sva ta voda u svim tim trenutnim ružama.

Ovo što pišem na ovoj strani – potvrđuje pisanje na ovoj.

Kada kažem da je hrabrost važna mislim na bezazlenost.

Bezazleno je prstenje na mojim prstima.

Bezazlene su brojanice na mojoj šaci.

Bezazlenost je reč bezazlenost.

Bivanje bivanjem.

Činjenje činjenjem.

Bivanje činjenjem.

Činjenje bivanjem.

Pevanje u plesanju.

Ruža na putu.

15802 - 15834

blaženstva

Slobodom pišem ove trideset tri reči koje će se u sledećem

blaženstvu pretvoriti u trideset dve u sledećem u trideset jednu sve

dok u poslednjem blaženstvu jedna jedina reč ne potvrdi samu slobodu.

Sloboda je put od mnoštva do jednog. Od slobode izbora

do izbora slobode koja je odsustvo bilo kakvog izbora i prisustvo

slobode koje i nije ništa drugo do ljubav koja neprestano ljubi.

Sloboda je vesela po svojoj prirodi i njenu veselost osećam i sam dok

pišem ne samo o njoj nego i o samom sebi jer i ja sam samo sloboda po biću.

Sloboda slobodi kao talasi talasima trave travama laste

lastama plavo plavom krhko krhkom usna usni dani na putu danima na putu

blaženstva bez zareza blaženstvima bez zareza bezgraničnim blaženstvima beskraja.

Slobodi se prepuštam da me ona dovede do dvadeset

devet reči koje u ovom blaženstvu i jesu sloboda za

mene jer nisu ništa drugo nego sloboda sama po sebi.

    Ne osećam gorčinu nego blagost shvatajući i prihvatajući da sam bio u iluziji

misleći da si Tii pošlo sa mnom put beskraja putem i ove slobode kojoj pevam. 

    Lepo se igram sa slobodom i lepo je što je igra spora i traži

od mene da budem dostojan slobode koja sve daje a ništa ne traži.

      Na meni je samo da slobodu primim. Sve ostalo će sloboda da čini za mene pa i to da ne znam kako me sve ona čini.

      Kako ja postajem sloboda koja već i jesam samo ne znam da jesam to

je jasno jasnim očima koje uživaju da vide to što vide.

    Ko vidi slobodu i u najmanjem videće da u najmanjoj slobodi kao jedna jedina živi i najveća sloboda i to u slobodnoj reči  slosloboda  boda.

      Pogledao sam na sat i sat je pokazao jedanaest sati i jedanaest

minuta. Četiri jedinice slobode u ovom blaženstvu od dvadeset tri reči.

     Sa dvadeset dve reči pišem jednostavno blaženstvo o

slobodi koja u dvadeset dve reči peva o slobodi same te dvadeset dve reči.

Polako osećam kako je sloboda nešto drugo i da

onoliko koliko je više slobode toliko je manje reči potrebno za nju.

      Sloboda je samoća kojom proslavljam lepotu

slobode koja ne žel da bud niš drug neg adobols u src svakog novorođenčet.

 Sloboda je osmeh kojim proslavljam trenutke u kojima

počinjem da puckam palčevima i lupkam nogama i neprestano se njišem.

 Sloboda je seks kojim proslavljam uvid

da si me Tii sačuvalo od sebe kada sam žudeo za Tobom.

 Sloboda je podne kojim proslavljam nepoznata

mi blaženstva slobode koja su preda mnom a već u meni.  

 Sloboda je vera kojom sam vođen ka svakoj sledećoj

reči koja me sama vodi samoj s       l     o    b    o   d   i.

Sloboda je očito oda slobodi. Himničko u samoj muzici prolaznosti kojom vreme nagoveštava večnost slobode.

       Šta sve krije u sebi sloboda može

svako da otkrije ko slobodu slobodno ljubi.

Zavisim od slobode što me čini slobodnim da se predam slobodi u naručje.

Uživam pišući slobodu ne misleći je nego je čineći i bivajući slobodan.

     Sloboda mi je pojela mnogo vremena ali me je nahranila slobodom.

      Radujem se da se danas na kraju dana okrenem unazad.     

Kad tamo širi se i širi najviše polje slobod e.

    Sloboda je beskonačnost slobode koja se sobom uvija.

Sloboda je radost koju Tii zoveš sreća.

 Sloboda je blizina koja me privlači.

 Sloboda je blizina same slobode.

Sloboda je blizina slobode.

Sloboda je sloboda.

Sloboda slobode.

Bog.