Bog Miroslav Mandić Bog

Ti
si

436116

pupoljak

KADA GO-D BUDEM PAO

496. dan

11. maj 2006.

13855 - 13887

blaženstva

ja proslavlja Boga

ja je Bog

ja Bog

ja sam Bog

mali Bog

dete Bog

sa najvećom poniznošću i

najradosnijom radošću

izgovaram reč ja

diže

ustanak

Kad god budem pao trebalo bi da se setim sva Tri ustanka koja sam podigao.

Ustaće me ustanci.

Prvi ustanak Ustanak svih živih bića i nekih ljudi

protiv ljudske vrste – spašavanje čoveka od čoveka.

Drugi ustanak Definicije umetnosti su Ustanak u umetnosti.

Treći ustanak Ustanak kojim su žena i muškarac ustali zajedno.

Prvi ustanak je etički.

Drugi estetički.

Treći erotički.

Sva tri ljubavna.

Tri ustanka u jednom jedinom Ustanku.

Ja ustanka (Iz Rečnika Miroslava Mandića).

Ustanak pleše.

Ustanak me pleše.

Ja plesanja (Iz Rečnika Miroslava Mandića).

Ja se rasplesalo.

Raspevalo.

Ja pevanja (Iz Rečnika Miroslava Mandića).

Ja sam ustanak – kaže Ustanak.

Ja sam ples – kaže Ples.

Ja sam pesma – kaže Pesma.

Ja sam Miroslav Mandić – kaže Miroslav Mandić.

Kako je lepo da svako kaže ko je – kaže Kako Je Lepo Da Svako Kaže Ko Je.

Kada svako može da kaže ko je to znači da sam ja uspeo – kaže Ustanak.

Razumem, znam, osećam, iskusio sam, da ljudi žele da ubiju ono ili onoga

koga vole da bi bez straha voleli i obožavali ono što su ubili – kaže Ustanak.

Zato sam ja i ustao da bi se ljubilo živo i živo ljubilo – kaže Ustanak.

Ja sam go – kaže Golotinja Ustanka.

Ja sam čednost – kaže Čednost Ustanka.

Ja sam Tvoje Tii o kome stalno pišeš – kaže mi Tii.

Kako sam se obradovao što si mi se Tii posle toliko godina prvi put javilo! – kažem Tii.

Tvoje javljanje je revolucija odnosa! – kažem Tii.

Tii ćuti smeši se. Gleda me u oči.

Dugo me gleda u oči – gledamo se i ćutimo.

( 33. blaženstvo je prazno )

NE SAMO DA ME PISANJE SPAŠAVA

497. dan

12. maj 2006.

13888 - 13920

blaženstva

Jučerašnje 13887. blaženstvo je ostalo bez reči ali prepuno ljubavi za Tebe.

Na unutrašnjoj strani desne šake ću istetovirati reč pesma. (Istetovirao sam)

Na unutrašnjoj strani leve šake ću istetovirati reč ples. (Istetovirao sam)

Sinoć sam pomislio da danas napišem 360 razložnih i bezrazložnih razloga zašto

pišem. Da ih pišem kao vrstu podviga kao iskupljenje proslavljajući radost stvaralaštva.

Onda sam pomislio da je to samo moja stvar i da ne treba da opterećujem knjigu tim

količinama i odustao sam. A pre pet minuta sam pomislio da bi ipak bilo dobro da

se bacim u to. Odlučio sam da bacim kocku da ona odluči za mene. Broj 1 3 i 5

će biti za pisanje a brojevi 2 4 i 6 da ne pišem 360 razloga zašto pišem.

Još ne bacam kocku. Pripremam se da podnesem odluku i krenem za njom.

Ako kocka odluči da pišem 360 razloga zašto pišem biću izložen izuzetnom

naporu i ekstatičnom zanosu i ne znam da li će mi to uspeti. A ako odluči da

ne pišem biću izložen nepisanju koje je često teže i od samog pisanja.

08:26h. Baciću kocku za minut dva… Haj’mo kocko!... Uzbuđen

sam. Telom mi struji blagi strah kao pred skok… Haj’mo!...

Broj 1!

Kocka je odlučila pisanje!

Pišem dok mi ruke još drhte posle odluke

Pišem jer mi je pisati kao i reci teći

Pišem jer me daljina očekuje

Pišem jer me blizina ogoljuje

Pišem jer volim herojstvo u pisanju

Pišem jer me oduševljavaju mogućnosti pisanja

Pišem bezazlenošću koju osetim pod mekim jagodicama prstiju

Pišem jer mi pisanje omogućava neiscrpne količine nepredvidljivosti

Pišem jer je pisanje otiskivanje ka pučini

Pišem jer je pisanje prolaženje kroz pustinju

Pišem jer je pisanje skok nad bezdanom

Pišem jer se pisanjem ispunjavam ritmovima koji se ulivaju jedan u drugi

Pišem jer volim da pišem o samom pisanju u kome se nalazi najlepše sada kojim pišem

Pišem o pisanju ne zato što nemam o čemu da pišem pa pišem o

pisanju nego zato što pišući o pisanju plešem pisanjem i pevam pisanjem

Pišem jer je kocka odlučila da pišem

Pišem 360 delića svih razloga koje neću napisati

Pišem 360 razloga koji čine 360 stepeni kruga stvaranja (iz Rečnika Miroslava Mandića)

Pišem 360 razloga za pisanje da bih pisao bezrazložnošću

Pišem kao hodač koji ostavlja tragove vidljive samo hodačima lutalicama i Bogu

Pišem jer pisanjem mogu da proslavim one koje su me spasli svojim pisanjem

Pišem da bih pisanjem napisao pisoljublje

Pišem da bih pisanjem napisao sveti tekst

Pišem da bi zauvek bilo živo ovo što pišem

Pišem da bih pisao uspavanku Bogu

Pišem jer Boga plešem pisanjem

Pišem jer Bog pleše

Pišem jer Boga plešu

Pišem jer Bogu plešu

Pišem jer Bogom plešu

Pišem Bože pleši

Pišem jer Bogom plešem

Pišem Bogu plesaču

Pišući ljubim Boga

Pišući Boga pišem slobodu

Pišući Boga pišem i slobodu i istinu

Pišući Boga pišem i slobodu i istinu i život

Pišući Boga pišem i slobodu i istinu i život i ljubav

Pišući pevam Boga pisanjem

Pišem jer plešem pisanjem

Pišem jer je pisanje vrsta ljuljanja

Pišem jer je pisanje iskušenje koje me svakom rečju iskušava

Pišem jer je iskušenje počelo zastajanjem u pisanju

Pišem iako već pola sata ne pišem uplašen pred pisanjem koje me čeka da ga proslavim

Pišem da bih samoga sebe ohrabrio u pisanju

Pišem jer je pisanje zamena za sve ostalo

Pišem jer verujem da ako uspem da dođem do kraja 360

zapisa u 33. blaženstvu Iran nikada neće biti bombardovan

Pišem jer je pisanje svedočanstvo vere i verovanja

Pišem jer svako može svoje lice nasloniti na ovo što pišem

Pišem da bi ratovi prestali da postoje

Pišem da bi svako dete slobodno treperilo trepavicama

Pišem jer su trepavice očni leptiri sleteli na oko-cvet

Pišem jer pevam i leptiram pisanjem

Pišem jer plešem i grejem noge pisanjem

Pišem jer pisanjem mogu da ubrzam i usporim

Pišem jer osećam kaoda pišem prvi put

Pišem jer nikada nisam ovako nešto napisao

Pišem jer proslavljam sve nijanse u pisanju

Pišem jer pevač ne može svoju pesmu da otpeva na isti način

Pišem jer je pisanje dosezanje istog

Pišem jer je pisanje prethodnica čovekovog letenja

Pišem da bih očistio puteve u mozgu

Pišem da bih počistio hram srca posle obavljenog svakodnevnog posla

Pišem da bih negovao telo koje je najizloženije i najkrhkije

Pišem da bih pisanjem današnji dan sav pretvorio u pisanje

Pišem jer pisanjem pevam o pevačima

Pišem iako ću sada prekinuti pisanje da bih ugrejao noge u toploj vodi

Pišem oblinama svog tela

Pišem jer pisanjem sve postaje nežno i prozirno

Pišem jer pisanjem izazivam talasanje svemirskog mora

Pišem jer pisanje ili jeste ili nije a i kada nije jeste ako priznam da nije

Pišem jer je pisanje lepo kao razneženost koju upravo osetih prema pisanju

Pišem jer je moje pisanje samo jedna travka u livadi pisanja

Pišem jer nebom pisanja verujem u svaku travku

Pišem zbog portreta Sezana (Paul Cezanne) koji je Gertruda Stejn napravila pišući

Pišem jer sam pre trideset pet godina napisao tekst

Pesma o filmu kojim sam želeo da napravim film pisanjem

Pišem jer ne mogu da se načudim kako sam stvorio sve što sam stvorio

Pišem jer bez pisanja ne bih saznao da život i jeste stvaranje samog života

Pišem jer verujem u odmicanje i bratstvo sa puževima

Pišem da bih priznao da sam pre neki dan zgazio jednog puža u travi

Pišem jer pevam svim puževima koje sam…

Pišem i svim greškama koje načinim u pisanju

Pišem kao i nekada kada sam pišući o pisanju želeo da preživim

Pišem jer često osećam da nemam pravo da živim

Pišem jer mnogim ljudima i bićima nije dozvoljeno da žive

Pišem jer je za pisanje potrebno samo ja kojim poverujem u pisanje

Pišem kao nekad pored kanala za navodnjavanje budućih polja narandži

Pišem kao u zatvoru osećajući slobodu u herojskom pisanju

Pišem jer pisanjem pomažem nekom da preživi

Pišem sećajući se kako sam pisao na praznim kutijama popušenih cigareta

Pišem osećajući kao i uvek neku misteriju dok pišem

Pišem misleći kako mi je mnogo puta bilo teško da pišem jer sam teško i živeo

Pišem smešeći se svim kišama pod kojima sam kisnuo da bih pisao o kišnjenju

Pišem verujući i sada da je u svemu što pišem zaživela lepota

Pišem pevušeći o pisanju

Pišem odmeravajući gde se nalazim u pisanju

Pišem igrajući se prstenjem na ruci

Pišem mazeći se poluzatvorenim očima

Pišem udišući vazduh da bih vazduh spomenuo

Pišem izdišući vazduh da bih spomenuo prazninu

Pišem misleći o driblingu kojim predriblujem samoga sebe

Pišem jer je to ono što sam želeo da otkrijem o driblingu

Pišem jer se radujem što sam otkrio nešto što sam želeo a nisam znao šta je to

Pišem da bih na svakom koraku Nekome bio crkvica pored puta

Pišem da bi svaka reč bila crkvica

Pišem snagom i lepotom Tvojih bokova

Pišem misleći kako se Tii osećaš kada pomisliš na svoje bokove

Pišem bokoreći Tvojim bokovma u mojim očima

Pišem bokovitim pisanjem

Pišem najvećom mogućom brzinom

Pišem čuvajući sve one koji su ugroženi brzinom

Pišem brzinom jer me oslobađa od nepotrebnog mišljenja

Pišem brzinom da bih pisao o neopisivom

Pišem brzinom da bih sporo uživao u brzini kojom sada pišem

Pišem brzinom jer verujem samo onima koji se bore sa samima sobom

Pišem brzinom da bih se poklonio svima koji su činili čuda Božija

Pišem brzinom za sve koji u životu osećaju čudo Božije

Pišem brzinom misleći bezrazložno o senu

Pišem brzinom ne misleći ni o čemu iako mi

se za tren učinilo da sam pomislio na nekoga

Pišem brzinom ali imam vremena da treperim prstima i brisuckam Crvendaća

Pišem brzinom jer je veliko zadovoljstvo brzo stići do cilja

Pišem brzinom o bliskosti brzine i sporosti

Pišem jer uživam u sporom pevanju

Pišem samoćama svih pisanja

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti one koji su otišli da bi drugi došli

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti ramena

koja su ponela ono što se ne može poneti

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti glasove koji ne prestaju da pevaju o Jedinstvu

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti decu

koja su svoje živote žrtvovala za živote odraslih

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti anđele koji vole da

pročitaju o sebi kako i oni vole da makar nešto pročitaju o sebi

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti ranoranioce

koji se susreću sa proslavljenim noćobdijama

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti ono nikad više u kome nada još jedino živi

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti lastavičiji let uzor i mom pisanju

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti Vlatku Vidić

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti tegljenja koja me osvežavaju

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti sopstvo

Pišem jer ko će ako ne pisanje proslaviti nit jednostavnosti i metaforičnosti

Pišem da napišem nešto ako se to nešto može napisati

Pišem orgazmičkim pisanjem

Pišem prolazeći kroz sve ono kroz šta prolazi svako ko želi da prođe

Pišem svakome ko je ustao da krene

Pišem lepotu koja ostaje za pisanjem i lepotu koja je pred pisanjem

Pišem samo da dovršim ovaj zapis

Pišem putevima

Pišem o kiši poljubaca koja pada po meni

Pišem o izgledu neizglednog

Pišem zalogajima i gutljajima

Pišem orgazmičkim grčevima pičke kojima ona

pomaže materici da u sebe usisa što više spermatozoida

Pišem orgazmima ljubavi i stvaranja

Pišem orgazmima jer pisanje je orgazmičko jebanje

Pišem jer pisanje je molitva za jebanja Bogu mila

Pišem jebežljivim pisanjem

Pišem za stolom

Pišem da bih ustao od stola i proteglio se ali tek kada dovršim devetnaesto blaženstvo

Pišem o odlaganjima kojima sam se borio protiv odustajanja

Pišem saosećajući sa decom nagovaranom

da odlažu a kada su uspela nagrada je izostala

Pišem da ne bih ništa obećavao nego odmah davao

Pišem plačući uz pesmu Ramblin Man Henka Vilijamsa

Pišem čudeći se lepoti kojom Bog živi u nekim ljudima

Pišem jer bih mogao samo pisati o lepoti koja živi u nekim ljudima

Pišem jer mene i piše dobrota nekih ljudi

Pišem da bi me pisanje i dalje pisalo kao što voda želi da bude popijena

Pišem jer je pisanje i litičije i guduričije a tek cvetovi

Pišem lepodušno

Pišem ljubodušno

Pišem verujućim pisanjem

Pišem plešući Božijim pisanjem

Pišem da bih uspeo i shvatio da je Bog uspeo a ne ja

Pišem da bih sve više voleo Boga

Pišem da bih pomilovao zastajanje a zagrlio nastavljanje

Pišem da bih sa svakom rečju malo prošetao i porazgovarao

Pišem da bih u svakoj reči osetio živo biće i prepoznao ja u svakoj reči

Pišem da bi svakom rečju zakucalo još jedno srce za svet

Pišem da bi dete u meni pisalo

Pišem da se ne bih okretao

Pišem da bih se molio

Pišem da bih ljubio

Pišem da bih pisanje oslobodio od pisanja

Pišem da bi mi se pisalo i kada mi se ne piše

Pišem dečijim pisanjem

Pišem jer sam jutros u parku video svetlucanje preostalih kišnih kapi na lišću drveća

Pišem jer sam jutros video svetlosnu prašinu kako se širila u najtamnijem delu parka

Pišem jer sam jutros u parku video kako rosom sija trava

Pišem jer sam jutros u parku video kako su porasle breze

Pišem jer sam jutros u parku video četrnaestogodišnjaka

koji me je gledao čednim pogledom

Pišem jer sedim za stolom i kao i uvek gledam lišće kako treperi

Pišem jer ja sve više grešim dok kucam a to u stvari slova hoće da me odmore

Pišem već više od četiri sata i pošto se približavam polovini kruga

izaći ću napolje da se odmorim i osnažim da bih nastavio da pišem do kraja

Pišem jer sam već pomišljao kako ću se možda istrošiti u drugoj polovini dana

Pišem jer verujem da će mi livada pisanja pomoći

da ostanem svež i kada to više i nije za očekivati

Pišem jer sam zahvalan kocki što se okrenula na

broj 1 i tako odlučila da se bacim u pisanje o pisanju

Pišem jer sam način pisanja kojim me možeš videti

Pišem jer sam način pisanja kojim se možeš videti

Pišem jer sam Tvoj čin pisanja

Pišem izvijajući se pisanjem

Pišem čineći pre pisanja sve što je potrebno da bi se pisalo

Pišem bivajući pesnikom i kada ne pišem

Pišem smirujući se i smirujući pisanje

Pišem zanoseći pisanje ka nanosima svih zanosa

Pišem smirujući se i zanoseći se istovremeno jer istovremeno je dete sada

Pišem detaljima samo kada je u njima Bog i celinom koja je Bog

Pišem da bih pisanjem bio sve ono za čim je žudela moja duša

Pišem samopišućim pisanjem samosvešću samog pisanja

Pišem dok hodam pored ljudi koji ni ne znaju da sam Ja Hodanje Koje Piše

Pišem košuljom koja me blago štiti od hladnoće

Pišem podsećajući se o čemu bih sve mogao pisati

Pišem planom koji mi omogućava da budem dete i onda

kada pri kraju današnjeg pisanja ne budem više imao snage

Pišem ohrabrujući se pisanjem

Pišem pitajući se kako pisati

Pišem kako kako hoće

Pišem kako kako hoće jer kako je duh koji hoće kako hoće

Pišem kako snaga u meni proceni da je potrebno da pišem da bih stigao do kraja

Pišem kako je dobro samom pisanju da ga pišem

Pišem kako nikada niko nije pisao

Pišem kako bih voleo da neko drugi piše a ja da pomislim i ja bih voleo tako da pišem

Pišem kako pišem i to je najbolji način

Pišem da bi svako mogao da oseti prisustvo samog pisanja

Pišem da bi svako mogao da se menja i sve više ljubi

Pišem sve se u Jedno preobrazi kada se ljubi i voli

Pišem da ljubav voli da se ljubi a pisanje da se piše

Pišem tako kako piše svako ko piše kako nikada niko nije pisao

Pišem samopisanjem

Pišem jer samujem pisanjem

Pišem sam uvek osećajući da si i Tii tu

Pišem sam kao što su pisali svi oni koji su se usudili

Pišem sam kao plavo nebo

Pišem sam kao krik

Pišem sam kao zagrljaj

Pišem sam kao svako ko poveruje u svoj put

Pišem sam jer niko nije sam na svom putu

Pišem proslavljajući samoću koja mi je pomogla da shvatim da nisam sam

Pišem sam jer tako piše svako ko svaki put piše kao da piše prvi put

Pišem sam da bih se pridružio tom čoveku koji piše sam

Pišem sam kao Čovek koji piše

Pišem sam kao Čovek koji hoda

Pišem čoveka koji piše

Pišem plešući u Tebi

Pišem Tebi sve ono što Tii nisam smeo reći

Pišem Tebi jer Te uvek osećam kada počnem da pišem

Pišem Tebi jer pisanjem stvaram ono za čim žudim

Pišem Tvom seksu čitanja

Pišem Tii da sam u 16:24h umoran i od pisanja i od hodanja a još mi je i pisati i hodati

Pišem da bih prilegao na Tvoje grudi

Pišem da bih se prepustio Tvom zagrljaju

Pišem Tii da mi je sada pao napamet neki krov kuće

Pišem Tebi jer Tii si umetnost primanja

Pišem Tebi jer Tobom jasno osetim kako da pišem

Pišem Tebi jer volim Tvoja leđa

Pišem Tebi jer volim kako me voliš

Dopisujem da volim da te volim i da bih volela da to ostane u knjizi da bi svako osetio da može

da ti odgovori onim što oseća, jer si ti tu, tvoje reči su istinite, ti njima stvarno dozivaš i dolaziš

(dopisala je Branka Zgonjanin)

Pišem o umetnosti Tvoje ljubavi

Pišem slikajući pisanjem

Pišem slikajući reči kao sliku slike same

Pišem slikajući slike velikih slikara koje su od mene načinile živu sliku

Pišem slikajući nalete vetra u mozgu koji oslobađaju bezbroj slika

Pišem slikajući slobodu kojom slikam

Pišem slikajući trenutke u svoj raskošnosti sada

Pišem slikajući ono što se ne može naslikati slikom nego samo rečju

Pišem slikajući sugestivnu slikovitost pojmova

Pišem slikajući slike veličine i boje neba

Pišem slikajući male slike koje ću tako malene tek slikati

Pišem slikajući puteve kojih se nisam niti ću ih se ikada naslikati

Pišem slikajući oduševljavanja koja me ispunjavaju

Pišem slikajući nanose slike sve dok slika ne počne da zrači samom sobom

Pišem pevajući slikanjem

Pišem svirajući pisanjem

Pišem svirajući reči kao muziku same muzike

Pišem svirajući rečima koje sam čuo prolazeći pored dve gospođe koje

su sedele na klupi a jedna je rekla pustoš te neka ubi pa moraš bazat van

Pišem svirajući zvukom gutljaja koji me je u samoći raznežio

Pišem svirajući zvucima kiše jedva čujnim padanjem snega i nečujnim sijanjem sunca

Pišem svirajući značenjima reči koja postaju muzika

Pišem svirajući ritmovima u rečima i ritmovima sa rečima

Pišem svirajući zviždukanjem i zviždućkanjem

Pišem svirajući istim da bih se razlikovao od onih

koji misle da je nešto isto iako je samo slično

Pišem svirajući puckajućim prstima i tapšućim dlanovima

Pišem svirajući dobujući prstenjem po stolu

Pišem svirajući i padajući u dert pisanja

Pišem svirajući mojim muzičkim telom

Pišem svirajući uzdisajima

Pišem rečimajući pisanjem

Pišem rečimajući svaku reč

Pišem rečimajući sve ćelije reči u mom telu reči

Pišem rečimajući bezazlenost malog žutog psa koji mi dolazi u susret

Pišem rečimajući ljude na keju

Pišem rečimajući jer ja pišem i rečima

Pišem rečimajući jer inače pišem i stavovima

Pišem rečimajući jer pišem i zavetima i odanošću

Pišem rečimajući jer pišem i kada ne pišem nego samo gledam u kosu ove devojke

Pišem rečimajući i čineći od svake reči njen logo

Pišem rečimajući po trgu reči

Pišem rečimajući strpljenje da mi da snagu na samom kraju

Pišem rečimajući ove reči ljubavlju jer i rečima treba ljubav

Pišem rečimajućimpisanjem

Pišem brojeći pisanjem

Pišem brojeći svaku reč koju napišem kao broj samoga broja

Pišem brojeći jer brojevima reči nisu same

Pišem brojeći o čemu bih sve mogao pisati

Pišem brojeći jer brojanje je način pričanja kojim volim da pevam

Pišem brojeći jer me brojevi i sami pišu

Pišem brojeći da bih pisanje spajao sa matematikom

Pišem brojeći kao moja majka koja je volela da broji novac a pisanje i jeste novac

Pišem brojeći koliko može da stane kolikog u jedno lepo kakvo

Pišem brojeći sve što se ne da izbrojati pa ga i

brojim samo da ga brojim a ne da ga izbrojim

Pišem brojeći jer brojanje čini reči istinitijim

Pišem brojeći da bih znao koliko je slova u svakoj reči

Pišem brojeći da se ne bih sećao nego bio reč

Pišem brojećim pisanjem

Pišem stvarajući pisanjem

Pišem stvarajući samo ono što se pisanjem

može stvoriti – leptiricu koja hoda po monitoru

Pišem stvarajući da uživa svako koga je moje pisanje taklo

Pišem stvarajući da svako može da se dokaže u pisanju

Pišem stvarajući i ne plašeći se stvorenog

Pišem stvarajući od propadljivog da bi stvoreno bilo nepropadljivo

Pišem stvarajući borbenost koja mi pomaže u borbi sa pisanjem

Pišem stvarajući nove količine zahvalnosti bez kojih nema mirnog odlaska niz ulicu

Pišem stvarajući molitve za sva bića

Pišem stvarajući svaki tren

Pišem stvarajući i kada nemam snage za stvaranje ali imam snage da Tii kažem dođi

Pišem stvarajući i kada nemam snage ali uživam u već stvorenom

Pišem stvarajući od pisanja misteriju pisanja

Pišem stvarateljskim rečima

Pišem snatrećim pisanjem

Pišem hodajućim rečima

Pišem milujući srce koje počinje da me boli od iscrpljenosti

Pišem pevušeći da se saberem i sačuvam

Pišem brujećim srcem

Pišem podignutom rukom onima kojima je moja podignuta ruka potrebna

Pišem umom

Pišem samo da bih dobio snagu da nastavim i završim

Pišem da bih se svakom rečju zavetovao novoj reči koju pišem

Pišem odan mladosti koja me je žrtvovala i otkrila mi ljubav prema pisanju

Pišem da bih ovim rečima ugrejao srca zatvorenih

Pišem Volim Te devojčice moja

Pišem da Tii se ostvare snovi

Pišem lutalačkim pisanjem

Pišem živeći pisanje

Pišem živećipisanje da bi pisanje živelo i da bih živeo pisanjem

Pišem živećipisanje reči lepota

Pišem živećimpisanjem Voli me stazice

Pišem živećipisanje i odmarajući mozak za nastavak pisanja

Pišem živećimpisanjem kako su poludeli Niče

(Friedrich Nietzsche) i Van Gog (Vincent Van Gogh)

Pišem živećipisanje dok me obilazi luda mlada devojka

Pišem živećipisanje kao pekar živećihleb

Pišem živećipisanje i približavajući se izvoru

Pišem živećipisanje i moja žeđ za pisanjem postaje voda kojom se krštavam

Pišem živećipisanje koje se izborilo da bude stvaranje

Pišem živećipisanje pred ponoć dana u kome sam kružio po krugu pisanja

Pišem živećipisanje i njime Te obuhvatam za bokove o kojima sam prepodne

pisao da bi mi dali snagu da preletim bezdan a sada Te za njih hvatam jer Te volim

Pišem živeći pisanjem

Pišem obožujući pisanjem

Pišem obožujući pisanje koje ne samo da me spašava nego me i stvara

Pišem obožujući pisanje ovog dana kojim se ne pitam ni za šta

Pišem obožujući pisanje koje se samoobnavlja

Pišem obožujući pisanje za kojim se neću okrenuti sve dok ga prvi put

ne pročitam Tebi (Nisam se okrenuo. Prvi put sam pročitao Kaji

Roretu Sunu Ivani Jeleni Violeti Mini Maji i Branki)

Pišem obožujući pisanje i misleći na belo-žute cvetove kamilice

Pišem obožavajući pisanjem Boga bez koga ništa ne bi bilo napisano

Pišem obožujući pisanje kojim se pisanje širi s l o b o d o m

Pišem obožujući pisanje muzikom hrabrosti

Pišem obožujući pisanje dok ističu poslednji atomčići moje snage

Pišem obožujući pisanje dok trava raste i ove noći

Pišem obožujući pisanje Višnjom Petrović i njenom ćerkicom koje sam upravo sreo

Pišem obožujućim pisanjem dok se mir širi predelima

Pišem obožujući rukopis Tvojim bokovima

NASLOV OD NEDELJE ZA SUBOTU I SVE OSTALE DANE

498. dan

13. maj 2006.

13921 - 13953

blaženstva

Još sam u šoku od jučerašnjeg pisanja o pisanju.

Celu noć me je bolela i još me boli glava.

Potrošio sam se. More se povlači. Sada samo strpljivo. Livada je sva u rosi.

Voleo bih da i dvadeset sedmog oktobra ove godine u dvadesetom blaženstvu

napišem ono isto što sam napisao i prošle godine. I tako četrnaest godina hej!

Radujem se rečima ples i pesma koje ću istetovirati na šakama.

ovo je način kojim biće lepote jeste

Prelazim most. Jutarnja svežina je uzdah.

Na obali je usidren veliki putnički brod A Rosa Riva.

Na boku pramca mu je iscrtana velika ruža.

Bilo bi dobro da opet pišem pesme o ružama koje ugledam. Kao i nekada.

Sunu Mandiću je danas rođendan. Dvadeset šesti. Pokloniću

mu predlog da ode malo u sedamnaesti vek i upozna se sa njim.

Pišem zbog ruže pisanja. To juče nisam napisao jer je Ruža pisanja

(iz Rečnika Miroslava Mandića) i sve ono što pišem ne pišući.

Sun ode u sedamnaesti vek – a ja da gledam ruže.

Ja sam ruža hodanja.

Ja sam ruža gledanja.

Ja sam erupcija nade u srcima obeznađenih. Bog umire za sva bića.

Ja sam rana Na psu rasla na psu i zarasla.

Poradovah se jer osetih da Ja sam ti je on 4 knjiga koju ću pisati

2011 – 2012. godine treba svaki dan da počne opet sa Ja sam…

Bože sačuvaj mi stvaralaštvo i sačuvaj me od kulture.

Branka voleo bih da Tii o svakom radu od radova o kojima se Tii sada brineš

u Gnezdu pričam i da od toga nastane Biografija umetnosti (iz Rečnika Miroslava Mandića).

Sinoć su pet žena Kaja Branka Iđa Violeta Mina otpočele svaka svoj rad.

Joj kako su žuta polja uljane repice!

Jelena Bešir je deseta lepota Harema ljubavi.

U centru Inđije sam upravo dovršio priču koju ću ispričati

Jeleni Bešir za šesti Spomenik anonimnim snagama ljubavi.

Sve što vidim je Spomenik anonimnim snagama ljubavi.

Jedan gospodin hoda Zemunom. To sam ja.

Nekada sam Tii govorio Dođi jer sam odlazio. Sada samo dolazim i šapućem Tii dođi.

Ja sam čovek koji je otišao da bi dolazio.

Zamoliću Minu da mi uradi jedan slikarski posao a ja ću joj zauzvrat ispričati jedan

književnički posao koji je jednom uradio književnik Aleksandar Tišma. (Mina je uradila

slikarski posao koji sam je zamolio da uradi a ja sam joj se odužio pričom)

Zamoliću ljude da im na današnjem čitanju

otplešem pesmu Ramblin Man Henka Vilijamsa.

Dok budem plesao zamoliću Kaju da prevede tekst pesme.

Plešem.

Henk Vilijams peva.

Treperećim srcem treperim telom.

Mogao bih da se smirim

i da budem dobro

sve dok ne čujem nešto

kako se kotrlja niz brdo

i onda kao da čujem strune

kako me stežu čvrsto

i tada kad ne bih otišao

to bi me rasturilo.

Volim te bejbi

ali moraš razumeti

kada me je Bog pravio

napravio je lutalicu.

Neki ljudi mogu reći

da nisam dobar i

da se ne bih smirio i kada bih mogao

ali kada me pozove taj otvoreni put

postoji nešto preko brda

što jednostavno moram videti.

Ponekad je teško

ali moraš razumeti

kada me je Bog pravio

napravio je lutalicu.

Volim da gledam gradove

prolazeći pored njih

i da klizim tom prugom

pod božanski plavim nebom.

Oh pusti me da proputujem

ovu zemlju

od planine do mora

jer to je laž u koju verujem

a koju mi je On namenio.

Kada odem

a ti budeš stajao na grobu mom

samo reci

Bog te zove kući lutalice!

500. DAN – PLAVE TRAVE

500. dan

15. maj 2006.

13954 - 13986

blaženstva

Tako su plave te vlati prve trave.

I druge su tako plave te vlati druge trave.

I treće su tako plave jer crtam te plave trave.

Dobre su za mozak te plave trave.

Dramatično je ovo crtanje jer pokušavam da budu jednostavne te plave trave.

Dok crtam plave trave slušam jednog pesnika koji govori o crnim ružama.

Lepo sam nacrtao sedmu plavu travu.

Evo osma plava trava!

Samo rastite moje plave trave!

Tek kada sam počeo da crtam jedanaestu plavu

travu video sam da sam desetu već nacrtao.

Posle jedanaeste sam pogledao sve i poželeo da budu

intenzivnije. Da li ću to uspeti crtanjem ostalih plavih trava?

Crtam plave trave slušam uzbudljivu muziku i pišem. Sav sam natopljen umetnošću

ali ne da bih pobegao od sveta nego da bih bio hleb i vino sveta u promeni!

Jedne narode će zameniti drugi narodi drugi hramovi će zameniti prve

hramove treća učenja će zameniti prva učenja – svima njima crtam plave trave.

Crtanjem plavih trava sam utonuo u sebe i one se same crtaju te plave trave.

Sve mi je teže da pišem o plavim travama jer

me pisanje ometa u crtanju a crtanje u pisanju.

Plave trave su sada tamnije. Gušće. Dublje.

Jer pušiti kurac nije rad nego davanje života za Život.

Osamnaestu plavu travu sam nacrtao sa tri različite plave boje.

Zarezači za olovke su mi tupi i ometaju me u radu

kao i mali sto na kome je tesno za crtanje i pisanje.

Ali idemo dalje sa dvadesetom plavom travom… Upravo mi je

zarezač polomio srce i način da se smirim jeste da tu banalnost

zapišem i pretvorim je u istoriju crtanja ove dvadesete plave trave.

Šta govore ove plave trave osim ritmova kojima rastu sve trave?

Plave trave bi još plave ali ja nemam više plavih.

Treba da kupim dovoljno ove plave da bih istom plavom

deset godina crtao Plavu ružu ― Treću desetogodišnju sliku.

Crtajući ove plave trave setio sam se Trava koje sam crtao deset godina.

Sa novom voljom, jednu za drugom nacrtaću ostale

plave trave pa ću pisati o njima tek kada ih sve nacrtam.

Eno ih. Naslonio sam ih na policu da mogu da ih pogledam. Da to su moje plave trave.

Da ja bih što pre napolje. Potrošile su me plave trave.

Stvaranje troši.

Spava mi se.

Nedostaješ mi.

To bi Tii rekle i tek nastale plave trave.

Hej kakvih bih se sve plavih trava nacrtao da odlučim da ih crtam!

Ipak mi je sada crtati plave ruže te plave krugove koji nastaju svemirom kruženja.

NEKI LEP DAN

501. dan

16. maj 2006.

13987 - 14019

blaženstva

Cveta bagrem. Juče sam pojeo jedan. Svež i sladak.

Mislim na bagrenje koje je bilo zasađeno u ulici u kojoj sam odrastao.

Penjali smo se, ne na drvo, nego na bagrem. Na dud. Višnju. Trešnju. Kajsiju.

Na jablan se nije moglo popeti.

Volim drveće. To veliko cveće vazduha.

Voleo bih da jednoga dana napišem 33 blaženstva o 33 različita drveta.

Čempresima!

Brestovima!

Hrastovima!

Platanima!

Tim džinovima nežnim kao njihovo lišće.

Volim drveće i tautologije.

Tautologija (grč. tautología ponavljanje rečenoga) ponavljanje jedne misli istim ili

različitim rečima, npr.: Obožavati idole i kumire; Uzmimo na primer, sledeći primer).

Volim da pišem tautologijama one su mi buket cveća. Cvetni krug.

Ponavljanje mi pomaže da osetim kako jeste ono što jeste.

Hodam i pišem o tome kako hodam. Hej!

Pišem i pišem o tome kako pišem. Hej hej!!

Ljubim i pišem i ljubim. Hej hej hej!!!

Hej i hejkam hej. Jebote!!!!

Samo kličem samo. Jebo me!!!!!

Igram se i igra mi se. Joj!!!!!!

Profinjuje ovo profinjavanje-finjavanje-njavanje-vanje-nje-e-!!!!!!!

Priznajem da mi je sada lakše da priznam ono što mi je nekada bilo teško da priznam.

Kada verujem da je moguće nešto što je nemoguće onda verujem da je

nemoguće moguće pa i to da se i ovo blaženstvo završi rečju kada.

Hajde da vidim kako mogu da završim ovo blaženstvo sa hajde. Hajde!

Da li mogu da završim ovo blaženstvo sa da li? Da li!!

Ako i ovo blaženstvo završim rečju ako onda neću

biti niko drugi nego neko ko sav zavisi od ako. Ako!!!

Protekao je dan. Umoran sam. Pokušavam da još budem tu.

Dan sam počeo sa bagremima i jorgovanima a sa lipama ću završiti dan.

Jelena je danas bila gola na Kajinom grobu i to je bilo lepo baš koliko je lepa Jelena.

Veštine u pisanju me ne ushićuju baš kao ni bilo koje druge veštine.

Ja volim zanose blaženih koji nose radost u svome ja.

Zahvalnost svakome ko ispoljava prema svemu zahvalnost.

BARSELONA – ARSENAL

502. dan

17. maj 2006.

14020 - 14052

blaženstva

Zmija je istrgla rep iz svrakinog kljuna i otplivala u vodu.

Oh Ona Žena Koja Spava Na Klupama! Prvi put sam je video ove godine kako

kao i uvek u kaubojskim čizmama u svežini jutra spava na klupi pored Dunava.

Prošle godine nisam prenosio utakmicu finala Kupa šampiona Evrope u fudbalu.

Ove godine hoću. Utakmica počinje za jedanaest sati. Prenosiću utakmicu jer volim

da jezik obogatim snagom prolaznosti kojom obiluju te neprolazne akcije u fudbalu.

Predložiću Ivani Đokić da snimi čuvene muzičke standarde

ali u različitim izvođenjima. Upravo slušam kako pesmu Cold

cold heart peva Henk Vilijams a kako Nora Džons (Nora Jones).

Pesmu Stand By Your Man od Tami Vinet (Tammy

Wynete) imam snimljenu u petnaestak izvođenja.

Sutra ću napisati pismo zatvorenicima u Sremskoj Mitrovici

jer se nadam da ću uskoro nekima od njih čitati Miroslava Mandića.

Zašto ne bih nacrtao još 33 plave trave?

I nacrtao sam ih. 33 manje plave trave.

Voleo bih da nacrtam 33 još manje plave trave. Ali sada

nemam snage. Podne je. Osećam neku bezrazložnu dramu.

Neko je nekome negde nešto rekao u nekom kutku Svemira.

Nešto se sa nečim spaja ili razdvaja u nekom vremenu.

Poješću jednu slatku i hladnu jabuku.

Zvala me je Dragana Vranješ novinarka banjalučke televizije

da me snimi za emisiju o čovekovoj potrebi za lutanjem. Ljubazno

sam je odbio jer mediji nisu u stanju da prenesu moje iskustvo…

Uznemirim se kad god odbijem ljude… ne mogu ni da pišem o tome…

sada mi je ipak malo bolje… a prestala je i kiša pa ću izaći na lutanje.

Sinulo je sunce. Vazduh se posle kiše rashladio a

mene posle četiri kilometra hodanja obuzima milina.

Bilo bi lepo da napišem Hiljadu razloga zašto odbijam učešće u javnosti i

medijima i hiljadu i jedan razlog kako bih i kada u javnosti i medijima učestvovao.

Bilo bi dobro živeti milionima godina jer život to zaslužuje. Zašto ne živimo

milionima godina je tajna koja se otkriva u plesanju i pevanju.

Tajna je u trenuživi vreme od milion godinacima.

Na stadionu, ispred televizijskog ekrana, sam u Parizu. Sedamdeset pet hiljada

gledalaca. Sve karte su razgrabljene. Počinje svečana šestominutna ceremonija…

Spektakli, pogotovo medijski, su sve veće sranje… pretencioznost prazna i glupa…

Evo ih igrači u tunelu! Najviše volim da gledam tu dramu pred početak… Igrači

izlaze na teren… Barselona je u crveno-plavim dresovima Arsenal u žutim…

Fudbaleri se rukuju… Zagrljaj dvojice najboljih Ronaldinja i Anrija (Thierry Henry)…

Igrači grleći se bodre jedni druge. Početni udarac izvode igrači Barselone.

Kakva šansa Anrija u trećem minutu!… Uh, kakav snažan šut Anrija još jednom!

1:0 za Barselonu… Ne, sudija je poništio gol… Leman (Jens

Lehmann) golman Arsenala je napravio prekršaj nad Etoom i dobio

je crveni karton… Arsenal nastavlja utakmicu sa deset igrača.

Evo gola!… 1:0 za Arsenal posle slobodnog udarca Anrija kojim je

pogodio u glavu Kembela (Campbell) koji dovodi Arsenal u vođstvo.

Navijači Arsenala su na nogama… puno uzbuđenja… Arsenal se brani Barsa pritiska.

Eto je pogodio stativu.

Kraj prvog poluvremena. 1:0 za Arsenal sa igračem manje.

Igrači su ponovo na terenu. Počinje da pada kiša… Počelo je drugo poluvreme.

Ronaldinjo se priprema da izvede slobodan udarac pravi

tri koraka unazad… lopta je udarila u nekog igrača u živom zidu.

Tim koji napada nije i tim koji vodi – kaže komentator prenosa.

Kakvu je sada šansu propustio Anri da Arsenal povede sa 2:0!

Sedamdeset šesti minut. Larson do Etoa i Eto postiže gol – 1:1.

Gol za Barsu. Strelac Beleti (Juliano Belletti).

Larson je ponovo sjajno asistirao i Barsa vodi 2:1.

Počinje Barsin ples na kiši u Parizu – kaže komentator.

Barselona je po drugi put u svojoj istoriji šampion Evrope u

fudbalu… Igrači Barselone slave... Zbog spektakla koji prate ovu

divnu igru više neću prenositi fudbalske utakmice u Miroslavu Mandiću.

HEJ ČOVEČE U ZATVORU!

503. dan

18. maj 2006.

14053 - 14085

blaženstva

Čoveče U Zatvoru pišem Tii sa željom da reči koje Tii upućujem dok si još u

zatvoru donesu Tebi nadu veru i ljubav u trenucima koje Tii niko ne može oduzeti.

Vazduh je sa Tobom i u Tvojim plućima – vazduh Tii niko ne može oduzeti.

Pokrete Tvog tela u kojima živi ceo svet Tii niko ne može oduzeti.

Sećanja na Tvoje detinjstvo Tii niko ne može oduzeti.

Tvoje srce u kome živi nevina duša Tii niko ne može oduzeti.

Niko ne može sprečiti ptice da Tii doleću u zatvor i niko Tii ptice ne može oduzeti.

Drveće trave i ruže rastu i cvetaju u zatvoru i za

Tebe i drveće ruže i trave Tii niko ne može oduzeti.

Dostojevskog, Žan Ženea, Markiz de Sada (Marquis de Sade)

Ezru Paunda (Ezra Pound) Oskara Vajlda (Oscar Wilde) Ivu Andrića,

Mihajla Mihajlova, Lazara Stojanovića, Slavka Bogdanovića, Gandija, Mendelu

(Nelson Mandela) koji su kao i Tii bili kažnjeni i robijali i njih Tii niko ne može oduzeti.

Džoni Keš će zauvek pevati za Tebe i Džoni Keša Tii niko ne može oduzeti.

Molitva Te čuva i kada se Tii moliš i ne moliš i molitvu Tii niko ne može oduzeti.

Priče koje pričaš u svojoj glavi i bajke koje živiš

u svojoj peti i njih Tii niko ne može oduzeti.

Čoveče U Zatvoru pišem Tii jer sam i sam bio u

zatvoru i poznajem užas kojem je izložen čovek u zatvoru.

Čoveče U Zatvoru u zatvoru sam bio broj 9094 i niko mi ga više ne može oduzeti.

Čoveče U Zatvoru ja se nikada nisam osećao krivim zbog onoga

zbog čega sam bio u zatvoru ali sam u zatvoru doživeo i otkrio da je

moja krivica mnogo veća. Kriv sam samim tim jer sam živ. To me je tek

užasnulo čoveče i tek me je to oslobodilo da preuzmem život u svoje ruke.

Čoveče U Zatvoru mene je zatvor poništio do smrti ali se u tom ništavilu,

gle paradoksa, rodila u meni sloboda i ljubav i ja sam odlučio da ću kada izađem

napolje svoju krivicu i krivicu drugih ljudi slobodom i ljubavlju iskupljivati do kraja života.

Bogom.

Bogom ljubavi.

Čoveče U Zatvoru oprosti mi što pišem o sebi i hvala Tii za reči koje Tii pišem.

Čoveče U Zatvoru za Tebe upravo slušam urlike kojima pevaju

crni zatvorenici čije pesme je sakupio Alen Lomaks (Alan Lomax).

Čoveče U Zatvoru ja sam u zatvoru bio željan hodanja muzike i zelene salate

i zato sam posle zatvora hodao i lutao da bih proslavio hodanje. Zato sam

neprestano sa muzikom i u savezništvu sa velikim pevačima. Zbog zelene salate

sam se zaljubio u biljni svet i zato sam godinama crtao drveće lišće trave i ruže.

Čoveče U Zatvoru napisaću Tii šta je meni pomoglo u zatvoru.

Pomogla mi je ^misao koju sam osetio, dok sam sedeo u umivaonici i

pušio, kako se odvojila od mene i čuvala me lebdeći nada mnom.

Pomoglo mi je to što sam jedne nedelje u proleće, dok sam se sunčao

oslonjen o zid zatvorske zgrade, podigao ruku uvis i rekao To je umetnost.

Pomogle su mi ptice koje su preletale zidove i sletale u zatvor.

Pomogle su mi ruže u zatvorskom krugu koje je negovao jedan od zatvorenika.

Pomogle su mi knjige koje sam čitao u zatvoru pogotovo

one koje su napisali oni koji su i sami bili u zatvoru.

Pomogle su mi pčele iz Meterlnikove knjige Život pčela.

Pomoglo mi je jer sam odbio i jedne i druge koji su me

razapinjali i vukli ka sebi ali ja sam krenuo napred ka Bogu.

Čoveče U Zatvoru sve čega si željan niko Tii ne može oduzeti jer Tii si sama želja.

Čoveče U Zatvoru čuvam Te! Čoveče U Zatvoru čuvaj me!

Čoveče U Zatvoru Tii si ponekad najnevinije ljudsko biće i to Tii niko ne može oduzeti.

Čoveče U Zatvoru ponekad Svemir jedino u Tebi

rešava probleme koje ljudi van zatvora odbijaju da reše.

Čoveče U Zatvoru prema Tebi osećam veliku

zahvalnost jer Tii robijaš i zbog moje cigle u zatvoru.

Čoveče U Zatvoru meni je pedeset sedam godina. Pre 33 godine sam izašao iz

zatvora i tužan sam što u te 33 godine nisam neprestano osećao radost života samog.

Čoveče U Zatvoru čuvaj ono što Tii niko ne može oduzeti i tako ne da

ćeš samog sebe sačuvati nego ćeš sačuvati i čoveka za samog čoveka.

Čoveče U Zatvoru da me je neko s ljubavlju pogledao u lice dok sam

bio u zatvoru pomogao bi mi i zato ja želim da pogledam Tebe u lice.

Čoveče U Zatvoru za Tebe ću na levoj šaci iznad tetovaže reči

ples istetovirati suzu kao topli plač kojim bića ljube druga bića.

Čoveče U Zatvoru za Tebe ću na desnoj šaci ispod tetovaže reči

pesma istetovirati osmeh kao znak ljubavi koja spaja sva bića sa Bogom.

Čoveče U Zatvoru budi sloboda uprkos i otkrij svoju

ulogu koju igraš jer nju Tii niko ne može oduzeti.

VOLEO BIH DA JEDNOGA DANA NAPIŠEM 33 BLAŽENSTVA U KOJIMA BIH PISAO O SVEMU ŠTO VOLIM U SEKSU – NAPISAO SAM U 12424. BLAŽENSTVU

504. dan

19. maj 2006.

14086 - 14118

blaženstva

Sutradan sam zapisao Čitajući sinoć knjigu Odabrani zapisi i prepiska igumanije Ane

Adžić plakao sam i pomislio da jučerašnju ideju Voleo bih da jednoga dana napišem 33

blaženstva u kojima bih pisao o svemu što volim u seksu ne ostvarim iz pažljivosti i

ljubavi prema monahinjama. Ne znam da li ću pisati o svemu što volim u seksu, a volim

mnogo toga, ali i ako budem pisao pisaću i iz ljubavi i pažljivosti prema svim stvorenjima.

Zbog nevinosti i zahvalnosti koju osećam prema

jeziku i seksu pišem o svemu što volim u seksu.

Volim vodenasti miris jutarnjeg vazduha. Vazduh miriše na

reku baru ili slankasti miris mora koji me uzbude i povedu ka sebi.

Volim seks tišine i mira na grobljima. Staze, krstače,

uređeni grobovi, natpisi na nadgrobnim spomenicima.

Volim seks šimšira i grobljanske staze od cigala po

kojima i sada gazim posećujući grob mog oca po krvi.

Volim seks Mine Novčić kojim ispisuje slova na spomeniku Milomira Mandića.

Volim seks prolećnog buđenja ispunjenog najprivlačnijom opasnošću.

Volim seks dobrote prema nepoznatom.

Volim duga besomučna trljanja kojima više

ništa neće biti isto na površini te istrljane stvari.

Volim seks od koga se prostor ispuni slutnjama.

Volim odlaske na otvorene puteve.

Volim kada u kući osetim mogućnosti koje sam oduvek želeo.

Volim Tvoj seks kada se pojaviš na vratima.

Volim širenja vrelim danima leta.

Volim čežnje za golotinjom i golotinju samu.

Volim prohujalost u prelepoj prolaznosti.

Volim 33 najmanje plave trave koje sam malopre nacrtao.

Volim muzičke transeve koji me upijaju u sebe.

Volim jesenje slutnje kojima sve prestaje a samo nešto započinje.

Volim pljusak kojim osećam kako u meni pljušti sve što želi da voli.

Volim svetlost koja trne. Oslabi. Zgasne. Postane mlečna. Gušća. Belja. Neopisiva.

Volim što sam deset godina lutao da bih svakoga dana prelazio most od svetlosti.

Volim seks zelenog oraha ispod koga prolazim.

Volim predvečerja kojima stojim pred čudima noći.

Volim jezu stranca.

Volim seks nade o velikom susretu.

Volim seks hladnih snežnih tišina.

Svi osećaju potrebu da uđem u njih.

Volim listove žena koji nagoveštavaju misteriju tog savršenog tela.

Volim dizanje kurca gospodstva kojim osećam da sve volim.

Volim snagu koja se budi krvlju seksa.

Volim poslednje tragove svesti.

Volim seks n e s t a j a n j a

SVE ŠTO TII KAŽEŠ MOŽE

505. dan

20. maj 2006.

14119 - 14151

blaženstva

Sinoć sam u poslednjoj večernjoj šetnji osetio da na ovom svetu nema nikoga.

Polomilo mi je kosti.

Poništilo me je.

Pomoglo mi je hodanje i detinja nada o velikom susretu sa Tobom.

Upravo osvestih kako Te osećam i kako si Tii živo za mene.

Otvorio sam vrata terase i jutarnja svežina me je ozarila.

Za dvadeset minuta ću izaći napolje i preći most obasjan devojačkim suncem.

Juče sam odlučio da se do 25. juna odselim iz stana Varadijevih. (Odselio sam se)

Prelazim most.

Usporio sam dok prelazim most.

Gledam Frušku goru. Nadimam grudi. Telom se

spajam sa svim telima vazduha dok prelazim most.

Zvezda je život sve drugo su sitnice – ispisao je neki zvezdaš na tabli autobuske stanice.

Hej bulke! Ugledao sam ih kroz prozor autobusa.

I ove subote u isto vreme u Zemunu ovaj gospodin sam ja.

… ceo će ti život proći u spavanju… šta hoćeš, da porasteš? – čujem kako

se srednjovečni muškarac šali pričajući telefonom sa nekim spavačem.

Zbog velikog poplavnog vodostaja još su svi

zemunski čamci na obali iako je već kraj maja.

Hodam i mislim kako volim da slikam mislima i da mislim slikama.

Volim da mislim muzički i izražavam muzičko mišljenje.

Dok sam mislio o muzičkom mišljenju i o pobožnom mišljenju

odlučio sam da o tome pričam ljudima danas na čitanju.

Lepo bi bilo da na ovom bilbordu na Brankovom mostu osvane

moj rad Došao sam u Beograd. Na njemu bi se videlo kako ispod

imena Miroslav Mandić dovršavam rečenicu Došao sam u Beograd.

Miroslav Mandić

Došao sam u Beogr

Žao mi je i nije mi žao što ne realizujem ovakve ideje.

Pitam mladog radnika koji u Vlajkovićevoj ulici nabija zemlju

kako se zove ta mašina kojom radi. Žaba – odgovorio je.

Ja sam niko i ništa. Više volim da sam niko i ništa nego učitelj. Luda jedino! Pesnik!

Sistemi koje pravim su moje bajke.

Telom mislim hodanjima.

Dušom mislim slikajući.

Duhom mislim muzički.

Voljom mislim odlukama i poslušanjem odluka.

Bilo je uzbudljivo kako sam Iđi Violeti Branki Jeleni i

cveću na sredini sobe govorio o načinima kojima mislim.

Posle sam napisao dve pesme o ružama.

to su ruže

o kojima bih

voleo ponovo

da pišem

crvene u

zapuštenoj bašti

u Dalmatinskoj ulici u Beogradu

koje si mi Tii

Ivana pokazala

a ovi pupoljci

do crvenih ruža

Ivana

a ova

već druga

pesma o ružama

Ivana

Iscrpeo me dan. Sam sam. Cvećem sam.

JA SAM PESMA I PLES

507. dan

22. maj 2006.

14152 - 14184

blaženstva

Živim u Hotelu Života.

Radim u Ateljeu Umetnosti.

Molim se u Beskućništvu Boga.

Jednom mi je prijatelj koji nikada nije ni postojao i koga zato i izmišljam rekao

Sećaš se kako sam ti jednom rekao da u pruženoj ruci deteta

koje nešto nudi osećam potpuno davanje i predavanje.

A sada mi izmišljeni prijatelj kaže

To dete je tvoj Hotel Života.

I juče sam u Kursulinoj ulici napisao jednu pesmu o ružama.

Pesme o ružama pišem Ružom pogleda (iz Rečnika Miroslava Mandića).

Ko za života zavoli vrapce puno toga je uradio u svom životu.

Silazim niz stepenice zgrade u ulici Draže Pavlovića broj 14 u Beogradu.

Prvo što sam ugledao kada sam izašao iz zgrade bile su crvene ruže u dvorištu.

Počinju topli dani zasićeni svim mirisima vreline.

Prolazim kroz nepoznate mi ulice Beograda. Svakim korakom potvrđujem da sam tu.

Ja sam istoričar koji se bavi Istorijom disanja Boga (iz Rečnika Miroslava Mandića).

Taj gospodin koji hoda tako meko i svojim mirom širi mir oko sebe sam ja.

Nasušni hleb zarađujem telom pažljivosti.

Telo pažljivosti je telo pažljivo prema svim telima.

Pred ponoć vrućina i u Novom Sadu.

Iscrpljen sam. Ne mogu da pišem. Boriću se da završim sva blaženstva.

Na šakama su mi nove tetovaže. Dve reči Ples i Pesma.

Ja sam sada čovek Plesa i Pesme.

Radujem se Plesu i Pesmi na šakama.

Na potkolenicama su mi istetovirane reči Plesanje i Pevanje.

Dok hodam neprestano plešem i pevam.

Dok pišem ja sam Pesma koja piše pesme. Ples koji pleše svime što pišem.

Iznad reči Ples mi je istetovirana suza za Čoveka U Zatvoru.

Ispod reči Pesma mi je istetoviran osmeh za Čoveka U Zatvoru.

Tetovirao me je slikar i majstor tatua prijatelj Nenad Kostić.

Dok me je Nenad tetovirao mislio sam na tigrove.

Gledao sam iz najvećih visina kako postajem Pesma i Ples.

Bolelo je po meri lepote koja mi je sada na šakama.

Prvi put ću u životu spavati sa Plesom i Pesmom zajedno u krevetu.

Pođimo u san tigrovi i reči!

Pleši me telo!

Pevaj me pesmo!

VARIJACIJE ISTOG

508. dan

23. maj 2006.

14185 - 14217

blaženstva

Današnja blaženstva će biti otvorena do kraja godine i u njima

bih voleo da prikupim varijacije velikih rečenica kao što su Ištite i

daće vamse; Tražite i naći ćete; Kucajte i otvoriće vam se.

Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom

svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom – Novi Zavet.

Nema ničeg trajnog gde izostaje Bog – Šekspir.

Ne mogu da shvatim kako čovek može da

gleda nebo, i da kaže da nema Boga – Linkoln.

Nemoguće je razumom shvatiti šta je Bog i šta je duša u čoveku,

isto tako teško je da Boga nema i da nema duše u čoveku – Paskal.

Najbolji način da se upozna Bog, jeste da se voli mnogo stvari – Van Gog.

Nema mesta za Boga u onome ko je pun sebe – Jevrejska poslovica

Svaki čovek žudi za Bogom – Homer.

dopiši

Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe – Novi Zavet.

Pravi prijatelj je kao drugo Ja – Ciceron.

Istinski čovek, želeći da izgradi svoj sopstveni karakter, pokušava, takođe, da

izgradi i karakter drugih ljudi i želeći da uspe, pomaže i drugima da uspeju – Konfučije.

Živeti za druge nije samo zakon dužnosti nego i zakon sreće – Komte (Auguste Comte).

Poštovanje prema čoveku, ljubav prema bližnjem treba da bude

konstruktivna snaga, a nikako filantropska slabost – Čapek.

Ne brinem se što me ljudi ne poznaju. Brine me što ne poznajem ljude – Konfučije.

Kriviti druge zbog naših nevolja, znak je neznanja, kriviti sebe, početak

shvatanja, ne kriviti ni sebe ni druge, znak je mudrosti – Epikur.

dopiši

Upoznaj – Ciceron

Upoznati samoga sebe, to je vrh saznanja – Sokrat

Spoznaj samog sebe! Kada bih samog sebe upoznao, pobegao bih – Gete.

Voleti sebe je početak doživotne ljubavi – Oskar Vajld.

Poznavati druge je mudrost; poznavati samoga sebe vrhunska je umetnost – Lao Ce.

Svoje sopstveno Ja, dobro je skriveno od samoga sebe: od

svih rudnika blaga, ovaj svoj najkasnije se kopa – Niče.

Zagledaj se u sebe: u tebi je nepresušno vrelo

dobra, samo ako ga stalno istražuješ – Aurelije.

Nepoznavanje samoga sebe opasno je po sam život – Adler.

Posmatranje samoga sebe je škola mudrosti – Gracijan.

Toliki ćeš biti drugima koliki sebi budeš – Horacije.

Strašna smrt preti onome koji, iako dobro poznat

svima, umire samom sebi nepoznat – Horacije.

Izabrala Ivana Đokić-Saunderson

DEFINICIJE UMETNOSTI SU USTANAK U UMETNOSTI 2

509. dan

24. maj 2006.

14218 - 14250

blaženstva

Umetnost je stvorendan umetnosti. Glas u ranom jutru.

Umetnost je stvorendan umetnosti. Rođendan koji se preobražava u stvorendan.

Umetnost je stvorendan umetnosti.

Dan u kome prorok umetnosti zavapi za novom umetnošću.

Umetnost je stvorendan umetnosti. Sočno razumevanje nerazumljivog.

Umetnost je stvorendan umetnosti. Trenutak kojim privijam umetnost na grudi.

Umetnost je stvorendan umetnosti. Svaki dan je stvoren za umetnost.

Umetnost je stvorendan umetnosti.

Narandža koju sam oljuštio na terasi i narandžin sok koji me je podsetio da je baš

to umetnost i da sve definicije ove godine napišem sa tom svešću i osećajnošću.

Umetnost je stvorendan umetnosti.

Vrapčić doleteo na terasu… vrapčić već odleteo.

Umetnost je stvorendan umetnosti. Hristom u šaci se molim.

Umetnost je stvorendan umetnosti.

Tuširanje u vrelom danu. Sušenje oznojane odeće. Osvežavanje hladnim pićem.

Umetnost je stvorendan umetnosti.

Stvaranje umetničkog dela od svakog dana.

Umetnost je stvorendan umetnosti.

Samim sobom na kraju dana potrošen dan.

Danas je 144. dan u godini. Počev od danas 12 dana ću kao i prošle godine

pisati svaki dan po 12 definicija stvarajući tako 144 nove definicije umetnosti.

Danas je rođendan Jeleni Bešir. Za nju i njene

goste puštaću muziku koja mi je u Crvendaću.

Prelazim most u Novom Sadu. Muziku nosim na leđima.

U hladu čekam autobus za Beograd.

Samo mirno – kažem sam sebi.

Sve je dobro – kažem sam sebi.

Upravo sam u hodu završio čitanje knjige Tiranija

trenutka Tomasa Hilanda Eriksena (Thomas Hilland Eriksen).

Prelazim Brankov most u Beogradu. Pas vučjak na splavu neprestano laje.

Sada kada sam podneo prvi talas ljudske bede koji uvek

doživim u gomili mogu širiti mir prostranstava koja nosim u sebi.

Kapacitet čovekove duše mislim u Krunskoj ulici je neograničen. U dušu stanu svi ljudi

i sva stvorenja na Planeti i sve ono u Svemiru što duša ne poznaje a za čim duša žudi.

Otkada ponovo gledam ružom pogleda svuda vidim ruže.

Pijem vino na Jeleninoj mansardi za njen trideset četvrti rođendan.

Slušamo muziku. Muzika smenjuje muziku. Preplavljuje me.

Muzika mi daje sve ono što od muzike očekujem.

U autobusu sam. Malo pijan. Malo tužan. Prepun ljubavi.

Sisam bombone. Dremaću.

Skupljam se dok autobus vozi kroz noć.

Pada topla kiša. Sporo hodam ulicama Novog Sada.

Sporim hodanjem se mazim da bih izdržao do stana.

U stanu ne palim svetlo da me svetlo ne probudi.

Odnekud mirišu jagode.

CRVENE

510. dan

25. maj 2006.

14251 - 14283

blaženstva

Obukao sam čistu letnju košulju sa kratkim rukavima i mirno ušao u svež vazduh jutra.

Umetnost je ustanak umetnosti. Hrabrost podnošenja svih poraza u umetnosti.

Umetnost je ustanak umetnosti. Treperenje lišća na granama.

Umetnost je ustanak umetnosti. Oblaci neobjašnjavanja.

Umetnost je ustanak umetnosti. Prolazak umetnosti kroz samu sebe.

Umetnost je ustanak umetnosti. Ples kukovima nasred polja.

Umetnost je ustanak umetnosti.

Ustanak umetnosti preobražen u umetnost ustanka.

Umetnost je ustanak umetnosti.

Umetnost nestala u umetnosti.

Umetnost je ustanak umetnosti.

Devojčica koju otac udara po dupetu i glavi

jer nije zaustavila bicikl na njegov zvižduk.

Umetnost je ustanak umetnosti. Snaga još nestvorene umetnosti.

Umetnost je ustanak umetnosti. Ustanak i umetnost zajedno.

Umetnost je ustanak umetnosti. Ustanak uživanjem i uživanje u ustanku.

Umetnost je ustanak umetnosti. Hrabrost podnošenja svih pobeda u umetnosti.

Idem na sredinu sobe da dubim na glavi za ovo blaženstvo.

Noge su mi bile gore u vazduhu, telo mi je podrhtavalo tražeći ravnotežu, orno sam se

na kraju dočekao na noge i otišao po alkohol da sa njim obrišem tastaturu Crvendaća.

Kako su posute uz put kao kapi krvi lepe crvene bulke.

Kako ih vetar nosi kao i pšenicu. Crvene bulke!

Kako se od crvenih bulki još više plavi današnje vedro nebo!

Približio bih se crvenim bulkama.

Hodao bih pored crvenih bulki.

Crvene bulke se crvene same sebi.

Crvene bulke se crvene kao što se usne i ruže crvene.

Crvenim bulkama mislim na crvenilo trešanja.

Džikljaju blaženstva od crvenila crvenih bulki.

Podsetile su me crvene bulke na veliki život po cveću.

Moj život su i crvene bulke.

Crvenite se ne prestajte crvene bulke!

Prođimo kroz polje crvenih bulki!

Ja sam polje crvenih bulki. Ko si Tii?

Jutro osunčanih crvenih bulki. Amin!

To nisu polja pšenice to je crveno more od crvenih bulki usred budućeg hleba. Amin!

A tek lepota Tvojih nogu dok hodaš pored crvenih bulki. Amin!

Crvene se crvene bulke. Amin!

UMANJENJE

511. dan

26. maj 2006.

14284 - 14316

blaženstva

I danas sam obukao letnju košulju bez rukava ali mi ona u

jutarnjoj šetnji nije bila tako važna kao jučerašnja.

Iako mi košulja i nije bila važna zapis o njoj jeste jer mi je omogućio da mislim

o tome kako je za mene fragmentacija samo put do duše u kojoj je celina.