Bog Miroslav Mandić Bog

    Ti
    si

    416900

    pupoljak

    DRUGA KNJIGA Miroslav Mandić

    916. dan
    5. jul 2007.

    25735 - 25767

    blaženstva

     

     

    Prelistao sam drugu knjigu Mi.

     

    Sve nedostatke knjige ispravljam ovim blaženstvom.

     

    Kao što je svaka reč iz prve i druge knjige doprinela da napišem

    ovo blaženstvo tako i od ovih reči zavise i sve do sada napisane

    reči i sve reči koje ću tek napisati. To je milina blaženstvenosti.

     

    I kao što je reč lepša u duhu nego u telu reči a napisano telo reči lepše od odštampane

    reči tako je i odštampana reč lepša od napisane a napisana lepša od zamišljene.

     

    Brojevi stranica malo šetaju.

     

    Na nekim stranicama boja je slabija.

     

    Izdavač godina i mesto izdanja na prvoj strani spušteni su suviše dole.

     

    Margine stranica su smanjene i umanjile su lepotu beline.

     

    Kao da je knjiga malo uža.

     

    Korice knjige nisu u belom platnu i imaju nepotreban sjaj.

     

    Video sam neke greške u tekstu.

    A ja neke koje sam previdela u ovoj knjizi. Nisam imala dovoljno vremena za lektorisanje a i prvi put

    to radim. Nadam se da grešaka ipak nema puno i da se svaka može doživeti kao travka ili leptir

    dopisala je Voleti Jovanović.

     

    Knjiga je odštampana u sto primeraka. Platio sam

    1350 evra – novac sam dobio i pozajmio od prijatelja.

     

    Knjiga je izašla četiri meseca kasnije.

     

    Da li je bolje da sledeća knjiga bude štampana na debljem papiru?

     

    Da slova budu malo veća?

     

    kako

    da

    knjiga

    bude

    belja

    mekša

    lakša

    bolje

    urađena

    ?

     

    Kako da knjiga pređe bezdan koji i nju i mene deli od realnosti?

     

    Kako da knjiga dođe do ruku i srca onih kojima je potrebna?

     

    Knjizi kao i meni treba više pažnje i nege. Nema je.

     

    Hvala svima koji su doprineli objavljivanju knjige.

     

    Hvala svima koji će čitati knjigu.

     

    ni danas nema n-ie-koga sa kim bih podelio radost

    velika samoća

    prazahvalnost

    večna odanost

     

    Stavljam šaku na knjigu Mi.

     

    Prislonio sam knjigu na grudi.

     

    Knjigo odana.

     

    Odlažem drugu knjigu pored prve.

     

    Nastavljam trećom.

     

    Ovih dana me spašava bluz.

    ja volim svoju devojku

    moja devojka ne voli mene

     

    Evo ga Greg Braun sa pesmom The Moon Is Nearly Full.

     

    Ljubim Te IiE.

     

    IiE je nadimak Nikoga i Nekoga.

     

    IiE molim Te izdrži – kažem.

     

    Izdrži i ti Miroslave. Odanost je najvažnija. Tvoj IiE – kaže mi IiE.

     

     

      

    IiE ILI ZAŠTO SE NIKOME NE JAVLJAM

    917. dan
    6. jul 2007.

    25768 - 25800

    blaženstva

     

     

    Greg Braun peva The Moon Is Nearly Full.

     

    Sve je u jednom jedno je u svemu – zato se nikome ne javljam.

     

    kada se AAA bore i nemilosrdno uništavaju BBB koji se bore i nemilosrdno uništavaju AAA

    volim a koje saoseća sa patnjama nekog b kao i neko b koje saoseća sa patnjama nekog a

     

    i dok AAA i BBB nemilosrdno uništavaju jedni druge

    volim a i b koji saosećaju i sa AAA i sa BBB

     

    i dok se AAA i BBB i dalje nemilosrdno uništavaju

    volim a i b koji saosećaju i sa

    AAA

    BBB

    VVV

    GGG

    DDD

    ĐĐĐ

    EEE

    ŽŽŽ

    ZZZ

    III

    JJJ

    KKK

    LLL

    LJLJLJ

    MMM

    NNN

    NJNJNJ

    OOO

    PPP

    RRR

    SSS

    TTT

    ĆĆĆ

    UUU

    FFF

    HHH

    CCC

    ČČČ

    DŽDŽDŽ

    ŠŠŠ

    zato se nikome ne javljam

     

    i dok se AAA i BBB i dalje nemilosrdno uništavaju

    volim a koje postaje i b i b koje postaje i a i saoseća sa

    AAA BBB VVV GGG DDD ĐĐĐ EEE ŽŽŽ ZZZ III JJJ KKK LLL LJLJLJ MMM NNN

    NJNJNJ OOO PPP RRR SSS TTT ĆĆĆ UUU FFF HHH CCC ČČČ DŽDŽDŽ ŠŠŠ

    i zato se nikome ne javljam

     

    i dok se AAA i BBB i dalje nemilosrdno uništavaju

    volim

    a

    koje postaje i

    v

    g

    d

    đ

    e

    ž

    z

    i

    j

    k

    l

    lj

    m

    n

    nj

    o

    p

    r

    s

    t

    ć

    u

    f

    h

    c

    č

    š

    i zato se nikome ne javljam

     

    i dok se AAA i BBB i dalje nemilosrdno uništavaju

    volim a koje

    v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h c č dž š

     

    i dok se AAA i BBB i dalje nemilosrdno uništavaju

    volim a koje peva Bogu

    i zato se nikome ne javljam

     

    i dok se AAA i BBB i dalje nemilosrdno uništavaju

    volim a koje pevajući ljubi

    i zato

    pevati

    pevati

    pevati

     

    Ja sam uživaola – kaže mi IiE.

     

    Što više besmislenosti smisao ponovo živi – kaže mi IiE.

     

    Što više besmisl smis se raduje – kaže mi IiE.

     

    Što više besmis sve je više smisl i svako b – kaže mi IiE.

     

    Što više smisla smisao počinje da peva – kaže mi IiE.

     

    To što se ti nikome ne javljaš je zbog ljubavi – kaže mi IiE.

     

    To što se ti nikome ne javljaš je zbog stabala – kaže mi IiE.

     

    To što se ti nikome ne javljaš je zbog železničkih pragova – kaže mi IiE.

     

    To što se ti nikome ne javljaš je zato što voliš put – kaže mi IiE.

     

    Zbog krila goluba koja si malopre gledao – kaže mi IiE.

     

    Zbog tvoje ljubavi prema ponavljanju – kaže mi IiE.

     

    Zbog odanosti – kaže mi IiE.

     

    Jer te je nazvao Žilnik i rekao ti da je sreo Sonju Tišmu – kaže mi IiE.

     

    Jer pišeš po jednu pesmu svakoga dana u tvoju Crvenu svesku – kaže mi IiE.

     

    Jer si sa oduševljenjem pročitao autobiografiju Muhameda Alija – kaže mi IiE.

     

    To što se ti nikome ne javljaš je zbog Nikog – kaže mi IiE.

     

    To što se ti nikome ne javljaš je zbog Nekog – kaže mi IiE.

     

    Zbog bluza koji slušaš – kaže mi IiE.

     

    Zbog osećanja da nemaš pravo na život – kaže mi IiE.

     

    Zbog osećanja da bi ti danima godinama milenijumima – kaže mi IiE.

     

    Zbog bugivugija – kaže mi IiE.

     

    Zbog žudnje da ti se neko javi – kaže mi IiE.

     

    Zbog crnih tačkica na crvenim bubamarama  – kaže mi IiE.

     

     

      

    TISIJA

    918. dan
    7. jul 2007.

    25801 - 25833

    blaženstva

     

     

    Tisija moja ja sam Jatisija.

     

    Berlin je Bukurešt.

     

    Usamljenik je muž usamljenici.

     

    Samoća divlje pustinje.

     

    Lepota usamljenika.

    Dobrota usamljenice.

     

    Sjuriću se.

     

    Crvene cinije u prozoru.

     

    Žuti cvet nalik suncokretu.

     

    Samoća na 33 jezika

    solitude

    solitudine

    soledad

    odinočestvo

    samota

    ensomhed

    uksindus

    solitudin

    soidade

    manichia

    magany

    einsemd

    cumha

    solitudo

    vientuliba

    soleda

    solitudine

    vienuma

    uzuam

    singuratate

    sulettaamain

    usamljenost

    solitudini

    soletata

    unigedd

    suoritudine

    bojosi

    sapalla

    solidao

    samotnošć

    einsemd

    sta den per lu

    monaksia

     

    Sveto Neznanje me vodi Svetinji Znanja koja me vodi Svetinji Znanog I Neznanog.

     

    Čujem svaki miris.

     

    Vidim sve ukuse.

     

    More mi dolazi.

     

    Mišićima ramena pišem sebe.

     

    Realnost je bezdan ljubavi.

     

    Ljubav je let ljubavi.

     

    samoća je radost kojom se plače

     

    samoća su ramena koja pomeram

     

    samoća je radost koja me okružuje

     

    samoća su usponi

     

    samoća je sledeća subota

     

    ja sam i visibabe i kukurek

     

    ja sam slani miris mora u nozdrvama

     

    ja sam pomeranje Tvoje kičme u mojoj kičmi

     

    čovek je Bog – čovek zabranjuje čoveku da bude Bog

     

    četiri paradajza – jedan kilogram

     

    volim prvi put

     

    volim da ponovim prvi put

     

    uskoro ću se kupati u Dunavu

     

    mirišu krastavci

     

    čovek je Bog a Tii vidi kako ćeš

     

    čovek je Bog je ljubav

     

    Jasamtisija. Tii si moja Tisija.

     

     

      

    ЋИЛАТИНИЦОМ ТЕ ЋИРЛИЈАМ ĆIRILICE MOJA

    920. dan
    9. jul 2007.

    25834 - 25866

    blaženstva

     

     

    цвеће ме цвећија

    ћирилица ћaрлија

    лепота напија

    одлука ослобађа

     

     

    oво

    је

    тетовирана

    песма

    Богу

    којом

    пева

    Бог

     

     

     

    oво

    је

    тетовирана

    песма

     

     

     

    oво

    је

    Бог

     

     

     

    Бог

    пева

    Богу

     

     

    Tetoviranu pesmu Bogu istetoviraću na kičmi.

     

    Greg Braun peva Let Me Be Your Gigolo.

     

    Fudbaleri Hajduka sa Liona su počeli prvi trening u letnjem periodu.

     

    Monaksia-samoća mi je na trenutak nepodnošljiva.

     

    Milujem se po ramenima.

     

    Treba da izdržim zbog čoveka koji me je malopre pitao na ulici

    Ima li tu negde državna apoteka?

     

    Treba da podnesem reči koje pišem.

     

    reč ja sam ja

     

    Danas ću se prvi put ove godine kupati u Dunavu.

     

    predajem se muzici – muzika me proslavlja

     

     

    uzbuđuje me linija

     

    Svaka reč koju napišem je sudbonosna.

     

    Svaka reč koju napišem je presudna.

     

    Bez sudbonosnosti i presudnosti ne bih se usudio da napišem nijednu reč.

     

    Sudbonosnošću i presudnošću mogu da napišem svaku reč.

     

    svaka reč

    je

    travka

    kamen

    mrvica

     

    Svaka reč je Svemir.

     

    Svaka reč u sebi sadrži sve reči i više je od svih reči zajedno.

     

    Zbog dece. Zbog mladi svih bića. Zbog samog života. Važno je ne rađati.

     

    Ulicom 27. marta spuštam se ka Dunavu da celivam vodu prvim kupanjem.

     

    Celivanje je ljubljenje celine kojom se sve isceljuje.

     

    Celina. Vedrina.

     

    Matematikom reči. Poezijom brojeva.

     

    sam sve

     

    Bio sam u Dunavu. Uvek isti osećaj miline u vodi.

     

    pevanje znači zapevati zaplivati poleteti

     

    20:20h

    Go do pojasa idem na Most.

     

    Blizu sam Stančića. Suva su mi usta. Znojim se. Letnja je noć.

     

     

      

    NIŠTA NIJE LAKŠE

    921. dan
    10. jul 2007.

    25867 - 25899

    blaženstva

     

     

    Sve je u meni prostrujalo kada sam ugledao ruže.

     

    Nastavio sam da hodam uz ulicu i pomislio prepun sam ruža.

     

    Ruže u meni su ugledale ruže.

     

    Ugledao sam sebe ugledavši ruže.

     

    najteže

    najlakše

    najlepše

    je

    podneti sebe

     

    Još teže je verovati sebi. I još lakše i još lepše.

     

     

    sobom

    kroz

    sebe

    sebi

     

     

    Upoznaj sebe upoznaćeš sebe.

     

    Upoznaj sebe upoznaćeš Me – Bog.

    Upoznaj Me upoznaćeš sebe – Bog.

     

    Misliti matematički znači osećati pobožno.

     

    Ništa posebno. Najposebnije.

     

    Najposebnije verovati sebi.

     

    Ljubiti sebe. Sebe sobom zavoleti.

     

    Stvoriti sebe koji sam stvoren.

     

    Bogom Bog

     

    Najposebnije. Ništa posebno.

     

    Ništa posebno je verovati Tebi.

     

    Ljubiti Te Tobom.

     

    Stvoriti Te sobom.

     

    Bog

    Bogom

     

    Ništa nije lakše nego biti Bog!

     

    Zato što je najlakše biti Bog najteže je upoznati sebe.

     

    Najteže je verovati sebi.

     

    prepuštam se čudu – čudo postajem

     

    prepuštam se Bogu – Bog postajem

     

    prepuštam se Tebi – Tii postaješ ja

     

    Ko veruje u Mene Bog je – Bog.

     

    Ja verujem u Boga – Bog.

     

    Sve što pišem je istina – Bog.

     

    I danas ću se kupati – Bog.

     

    I sada sam sam – Bog.

     

    I svaka sam reč – Bog.

     

    I – Bog.

     

     

      

    PLEV – PLESANJE I PEVANJE

    922. dan
    11. jul 2007.

    25900 - 25932

    blaženstva

     

     

    izvijam kičmu

     

    ramena pokrećem napred-nazad

     

    izbacujem stomak

     

    uvijam vrat

     

    pomeram prste na nogama

     

    spuštam se sa jednog guza na drugi

     

    isturam grudi

     

    širim nozdrve

     

    stiskam čmar

     

    kolenom dodirujem koleno

     

    oblizujem usne

     

    uvijam se gornjim delom tela

     

    pripijam ruke jednu uz drugu

     

    zatvaram oči

     

    uvijam šake i širim ih kroz vazduh

     

    dodirujem golu kožu da bih se ježio

     

    duboko udišem i sporo izdišem

     

    kružim stomakom

     

    uvijam kukovima

     

    stežem se

     

    tražim nove pokrete

     

    napinjem rebra

     

    širim oči

     

    jako zijam

     

    povijam se

     

    tresem butine

     

    celim telom podrhtavam ka gore

     

    naginjem se na jednu stranu pa na drugu

     

    cupkam stopalima

     

    prstima mazim šaku

     

    širim srce

     

    harmonizujem mozak

     

    smirujem telo blago ga njišući

     

     

      

    DOZVOLI MI DA KAŽEM I OVO

    923. dan
    12. jul 2007.

    25933 - 25965

    blaženstva

     

     

    Mućkam osetljivo.

     

    Krug nastaje lepotom.

     

    Krugom živi lepo.

     

    Zavetujem se sunčanom.

     

    Bojom dodirnem zanemareno.

     

    Opkoljen sam senovitošću.

     

    Livadom neshvatljivog.

     

    Izdaleka mi dopire lirika grada.

     

    Bazajući pletem ulice.

     

    Pijem zaboravljeno.

     

    Osveštavam sistematično.

     

    Izdeljenost je nekontrolisana.

     

    prisustvo

     

    Smanjivanje je blaženo.

     

    Zora porađa nezaustavljivo.

     

    Opčinjen sam slabijim.

     

    Mislim mišljenje.

     

    Volim obučene u golotinju.

     

    Objavljujem uzvišenost.

     

    Lomljivo je najzgodnije.

     

    Nasilje uništava riznice.

     

    Vanila o ukusima.

     

    Stomak je rosa.

     

    Usne su cvetne.

     

    Voda vodi vodu.

     

    To je ovolika metla.

     

    Miriše odjednom.

     

    čudo daljine je čudo

     

    Glista se približava.

     

    Miriše peršun.

     

    Pesak lagano curi.

     

    Najavljeno razjašnjava.

     

    Dan je klupko među drugim danima.

     

     

      

    28. PUT PO 33 DANA

    924. dan
    13. jul 2007.

    25966 - 25998

    blaženstva

     

     

    zračim ljubav – to je pevanje

     

    slast trešnje mi osvesti da je doviđenja uzaludno

     

    u lavoru detinjstva sam

     

    kredenac nasušnih potreba svedoči večno kruženje

     

    nerečeno dozlogrđuje

     

    prisutnost je otelotvorena

     

    dozlogrdilo grao boji da bude grao i postala je tamno siva

     

    presušilo do kolena

     

    neizostavno vodopadi

     

    posle podne opran veš

     

    roditeljska kuća je topao stomak

     

    namazan hleb – prazna ulica

     

    masline vino i nikako biti bogat

     

    ojačam nebiranjem

     

    pešačim kroz grlo

     

    golubica se odmara u zavetrini

     

    pol i ludilo odbačenosti

     

    krezubavi pevač peva o opasnosti

     

    milosrdnim usponom

     

    odoleti odomaćivanju

     

    od dole se stvara zavist

     

    posteljina golorukosti

     

    odjednom u svetom neznanju

     

    ptice na električnim žicama

     

    heroj bivanja

     

    odroni prepuštanja

     

    svedočim posađenim drvećem

     

    zadovoljena usta smiruju mozak

     

    ljutina mi upala u oko

     

    kolači boje višnje

     

    ja sam drumski saputnik nespomenutih

     

    devojčice žudećim usnama privlače bele oblake

     

    čekanje je rudnik vaskrsenja

     

     

      

    14. JUL 1971 – 14. JUL 2007.

    925. dan
    14. jul 2007.

    25999 - 26031

    blaženstva

     

     

    Pre trideset šest godina sam u Veneciji napravio prvu fotografiju rada Jedan čovek.

     

    Od tada svakog meseca napravim po jednu.

    Danas ću napraviti četiristo trideset drugu.

     

    Radom Jedan čovek počeo sam da radim sa neprestajanjem.

     

    Jedan čovek je preblaga dirljivost.

     

    Jedan čovek je zahvalnost Bogu na dobroti kojom ljudi vole jedni druge.

     

    Kada je jedno jedno onda je jedno i sve.

     

    Kada je telo telo onda je telo titraj.

     

    Na Mostu sam napravio četiristo trideset drugu fotografiju lica.

     

    Ličnost lica.

     

    U autobusu za Zrenjanin. Večeras ću u stanu Milana Aleksića čitati Miroslava Mandića.

     

    Lokvanji. Mladi suncokret. Orasi. Vinogradi. Kukuruz.

    Poletele vrane. Titelski breg. Plavo nebo prekriveno oblacima.

     

    Ugledavši mršavu mladu ženu u Perlezu – osetih preosetljivost života.

     

    Život postoji svuda.

     

    Šetam Malom Amerikom u Zrenjaninu. Sve vidim. Sve čujem. Sve proslavljam.

     

    Pored jezera kod silosa Žitoprodukta okružen trskama.

     

    Gde god vidim vrapca osetim – kod kuće sam.

     

    Je l’ dobra voda – pitam dečaka koji je izašao iz vode i sunča se.

    Ne da je dobra nego je super – kaže mi osmehujući se.

     

    Na čitanju su bili Valerija Lacko, Brankica Opačić i Igor Jožin,

    Laza Crkvenjakov, Milan Aleksić, Kristina Kolompar i Kosta Stefanović.

     

    Kalemegdan je krma Beograda.

     

    Dunav se više oseća u Novom Sadu nego u Beogradu.

     

    To što nije nikakvo zanimanje to radim već 36 godina.

     

    Stvaranje je kretanje iz ništa u nešto. Da bih stvorio moram prvo da stanem u ništa.

     

    Biti a ne biti centar sveta je neodgovorno.

     

    Reči su žive. Jedno i je i svako drugo.

     

    Jedno slovo je i svako drugo slovo.

     

    Tii i ti postaju Ja.

     

    Liberalizam je osrednjost i veći zločin od fašizma i komunizma.

     

    Nezaštićenost me čuva.

     

    Ako je na ovom svetu sve tako savršeno otkud toliko užasa u njemu?

     

    Blaženstvo je prisustvo.

     

    Čak i na mađarskom je čak čak.

     

    Dirljivo je sve što doživljavam sa kompjuterom.

     

    Savršenstvo je stvar od koje se kreće.

     

     

     

    DEČACI VEČNOG DEČAŠTVA

    927. dan
    16. jul 2007.

    26032 - 26064

    blaženstva

     

     

    Dečaci Večnog Dečaštva vole dečaštvo.

     

    Dečaci Večnog Dečaštva vole večnost.

     

    Dečaci Večnog Dečaštva vole devojčice.

     

    Dečaštvo je božanstvo svakog dečaka.

     

    Večnost je sada svakog dečaka.

     

    Devojčica je odanost svakog dečaka.

     

    Svakim danom sam sve više dečak.

     

    Danas sam prvi put video lice Sofije Gubajduline (София Асгатовна Губайдулина).

     

    Volim da gledam muzički.

     

    Muzikom ljubim.

     

    Muzika je ljubav koja voli da se ljubi.

     

    Ljubav osveštava i prekrštava.

     

    Dečak sam – krevet je prostor molitve.

     

    Dečak sam – vodim ljubav sa još nezačetim devojčicama.

     

    Pedeset osam mi je godina – sekundica večnosti.

     

    Ljubav ljubi haos.

     

    Ja sam pljuvaonica u koju pljuju prinuđeni na pljuvanje.

     

    Ja sam pljuvaonica brisana dečijim i majčinim rukama.

     

    Ja sam pljuvaonica koja sija podatnom čistoćom.

     

    Dodir je molitva.

     

    trenutak zaigra u trenutku

     

    Dečaci Večnog Dečaštva vole jedan drugog.

     

    Dečaci Večnog Dečaštva vole da istraju u svom izrazu.

     

    Dečaci Večnog Dečaštva vole i travu i seno.

     

    Dečaci Večnog Dečaštva su umetnici stvaranja.

     

    Dečaci Večnog Dečaštva su mistici bivanja.

     

    Dečaci Večnog Dečaštva su pesnici pevanja.

     

    Dečaci Večnog Dečaštva su ljubavnici ljubavi.

     

    Dečaci Večnog Dečaštva su Devojčice Sadašnjeg Devojaštva.

     

    Dečaci Večnog Dečaštva su muževi Devojčicama Sadašnjeg Devojaštva.

     

    Dečaci Večnog Dečaštva su nežni orgazmi Devojčica Sadašnjeg Devojaštva.

     

    Devojčice Sadašnjeg Devojaštva su saputnice Dečacima Večnog Dečaštva.

     

    Devojčice Sadašnjeg Devojaštva su nešto još nepostojeće Dečacima Večnog Dečaštva.

     

     

      

    LICA U OSMEHU

    928. dan
    17. jul 2007.

    26065 - 26097

    blaženstva

     

     

    Kada je prodavac na pijaci počeo da viče – Sveže ruže! Sveže ruže!zaplakao sam.

     

    Pomislim na grmlje.

     

    Pomislim na ljuljanje okeana.

     

    Pomislim patetično.

     

    Osetim uzvišeno – spuštam ga stopalima.

     

    Kurac i pička su hramovi tela.

     

    Puckam prstima.

     

    Hrabrosti moja ja Tii se podajem.

     

    Ja sam pesnik Svemira – Tvoja pička reči.

     

    Ja sam umetnik duše – Tvoj kurac sliko.

     

    Ja sam plesač jednog jedinog tela – Tvoje dete muziko.

     

    Poljubi i ti nekog – rekla mi je Valerija Lacko preko telefona.

     

    Suze moje ljubim vas pridružite mi se.

     

    Venčavam se. Venčanje sam.

     

    Jednom rečju zapevam.

     

    Temperatura se približila četrdesetom podeoku.

     

    Ja sam devojka koja je skočila u vis.

     

    Ja sam deca koja se ljube.

     

    Ja sam pas koji kroz visoku travu skače u vodu.

     

    Ja sam svetlo prijateljstva.

     

    Ja sam česma za vodu na kojoj piše uživaj.

     

    Ja sam tek ispilela ptičica.

     

    Ja sam rashlađeni vazduh na ramenima oznojane.

     

    Ja sam bosa stopala u pesku.

     

    Ja sam seks devedesetogodišnjaka kojima se Svemir raduje.

     

    Uživam kako Tii uživaš u sebi.

     

    Ja sam baštovan lepote koji baštini dobrotu.

     

    Ja sam nečije oči na slovima knjige.

     

    Radujem se Ciganima.

     

    Ja sam putanja kojom su se uputila oba pogleda.

     

    Ja sam mali odskok ali i veliko zdravlje svakog ko je poskočio.

     

    Ja sam nabori nosa lica u osmehu.

     

    Ja sam Ciganstvo Ciganroslava Cigandića.

     

     

      

    PIŠEM TE PROČITAJ ME

    929. dan
    18. jul 2007.

    26098 - 26130

    blaženstva

     

     

    Čitanje poezije od poezije čini poeziju.

     

    Čitanjem oči vežbaju telo. Načitano telo vežba dušu.

     

    Volim sve načine na koje ljudi čitaju.

     

    Neki ljudi sve rade dobro pa dobro i čitaju.

     

    Čitati se može sve pa i knjige.

     

    U knjigama se može pročitati sve.

     

    Knjige se mogu čitati u prevozu u krevetu u krošnjama na travi u vodi.

     

    Knjige su same ili su zajedno u bibliotekama.

     

    Volim kada je knjiga sama.

     

    Jedna knjiga je dovoljna.

     

    U jednoj knjizi osetim sve knjige.

     

    Predeo i knjiga to je dobar predeo.

     

    Knjiga i grad to je dobar grad.

     

    Svaka knjiga je u jednom trenutku neotvorena knjiga.

     

    Živeo sam sa knjigom u prostranstvu. Volim prostranstvo u knjigama.

     

    Čitanje je molitva pisanju.

     

    Pisanje je zahvalnost molitvenom čitanju.

     

    Čitanje na vetru. Čitanje pred pljusak. Čitanje na hladnoći. Čitanje u vrelom danu.

     

    Čitanje sebi u sebi. Čitanje naglas drugome.

     

    Čitanje uz svetlost praskozorja.

     

    Čitanje prstima.

     

    Čitati da bi se živelo.

     

    Hraniti se knjigom.

     

    Napijati se knjigom.

     

    Čitanje je neprestano odlaženje u srce čitanja.

     

    Stajati pred knjigom i obuzdavati strast čitanja.

     

    Čitaču se iz očiju čitaju sve reči.

     

    Reči osetiš u rečima.

     

    Reči su zdravlje koje kroz grlo ulazi u telo.

     

    Čitaj me.

     

    Gutaj.

     

    Stavi na grudi i polako utoni u san.

     

    primi

    me

    u

    sebe

     

     

      

    NE VERUJEM UMETNICIMA

    930. dan
    19. jul 2007.

    26131 - 26163

    blaženstva

     

     

    Ne verujem u umetnost i umetnike koji stvaraju uz pomoć velikog novca.

     

    Ne verujem umetnicima koji su u politici.

     

    Ne verujem školovanim umetnicima.

     

    Ne verujem umetnicima profesorima.

     

    Ne verujem umetnicima koji rade u državnim ustanovama.

     

    Ne verujem umetnicima koji žiriraju ili su deo bilo koje komisije za odlučivanje.

     

    Ne verujem umetnicima koji podstiču na nasilje.

     

    Ne verujem umetnicima koji se nisu odvojili od svoje porodice.

     

    Ne verujem uglednim umetnicima.

     

    Ne verujem umetnicima na ambasadorskim mestima.

     

    Ne verujem umetnicima urednicima.

     

    Ne verujem umetnicima antologičarima.

     

    Ne verujem umetnicima koji se služe publicitetom.

     

    Ne verujem ironičnim umetnicima.

     

    Ne verujem državnim umetnicima.

     

    Ne verujem partijskim umetnicima.

     

    Ne verujem nacionalnim umetnicima.

     

    Ne verujem talentovanim umetnicima.

     

    Ne verujem umetnicima koji ne plaču.

     

    Ne verujem umetnicima bez mističkog iskustva.

     

    Ne verujem umetnicima koji ne veruju.

     

    Ne verujem umetnicima koji prave karijeru.

     

    Ne verujem umetnicima koji plaše druge.

     

    Ne verujem umetnicima koji stvaraju za decu.

     

    Ne verujem umetnicima reproduktivcima.

     

    Ne verujem umetnicima spektakla.

     

    Ne verujem umetnicima razuma i ponosa.

     

    Ne verujem umetnicima u čitankama.

     

    Ne verujem umetnicima koji se nisu odvojili i koji nisu prekinuli sa umetnošću.

     

    Ne verujem umetnicima bez derta u sebi.

     

    Ne verujem umetnicima koji ne prihvataju ono što ne razumeju.

     

    Ne verujem umetnicima koji se ne žrtvuju.

     

    Ne verujem umetnicima koji se ne dive velikim umetnicima.

     

     

      

    VOLIM UMETNIKA

    931. dan
    20. jul 2007.

    26164 - 26196

    blaženstva

     

     

    Volim umetnost i umetnike koji stvaraju ni iz čega.

     

    Volim umetnika na putu.

     

    Volim umetnika koji čini poduhvate u umetnosti.

     

    Volim umetnika primerom.

     

    Volim umetnika čiji je život rad.

     

    Volim umetnika bez moći.

     

    Volim nezaštićenog umetnika.

     

    Volim iskorenjenog umetnika.

     

    Volim umetnika koji podnosi podsmehe i poniženje.

     

    Volim umetnika na mestima gde nikada niko nije bio.

     

    Volim umetnika koji saoseća sa svim bićima.

     

    Volim umetnika u kome žive drugi umetnici.

     

    Volim neprimećenog umetnika.

     

    Volim nevinog i bezazlenog umetnika.

     

    Volim zatvaranog umetnika.

     

    Volim odbačenog umetnika.

     

    Volim proteranog umetnika.

     

    Volim genijalnog umetnika u nepostojećoj misiji.

     

    Volim umetnika koji plačući stvara osmehom.

     

    Volim umetnika bez iskustva.

     

    Volim umetnika koji detinje veruje.

     

    Volim umetnika zagledanog u čudo stvaranja.

     

    Volim umetnika koji je nada drugima.

     

    Volim umetnika koji nema decu.

     

    Volim umetnika prastvaranja.

     

    Volim umetnika koji stvara licem k licu.

     

    Volim skrušenog umetnika.

     

    Volim umetnika čije stvaralaštvo odjekuje Svemirom.

     

    Volim hrabrog umetnika koji se uputio.

     

    Volim umetnika strasne smirenosti i smirene strasti.

     

    Volim umetnika koji podrhtava divljenjem velikim umetnicima.

     

    Volim umetnika koji je na sebe prihvatio da sve od njega zavisi.

     

    Volim umetnika letača.

     

     

      

    OZNOJAN

    932. dan
    21. jul 2007.

    26197 - 26229

    blaženstva

     

     

    Već nekoliko dana temperatura je oko četrdeset stepeni.

     

    Iscrpelo me je hodanje pre Mosta na Mostu i posle Mosta.

     

    Teško mi je da pišem.

     

    Težinom ću pisati i težina će me i ispisati.

     

    Pomaže mi bluz.

     

    I mirisni štapić jasmina.

     

    Kako bi bilo lepo da sam blaženstva već napisao.

     

    Biće lepo i kada ih napišem i zato ih i pišem.

     

    Sećam se kako sam u mladosti prenosio cigle.

     

    Bacao crep sa krova.

     

    Nosio armirane betonske krovne nosače.

     

    Mešao lopatom beton.

     

    Orao po vrelom danu.

     

    Utovarao i istovarao pesak.

     

    Unosio ugalj.

     

    Saosećam sa mučeništvom radnika.

     

    Znoji mi se vrat. Brišem ga šakama. Šake mi se lepe.

     

    na internetu sam gledao fotografije

    Emersona

    Vitmena (Walt Whitman)

    Toroa (Henry David Thoreau)

     

    Obuzima me misterij postojanja.

     

    Svako ko postoji je čudo.

     

    Pesak sipi.

     

    Kamenje se odranja.

     

    Baka prosjakinja – kako je ona hrabra.

     

    Časnije je biti rob nego robovlasnik.

     

    Robovlasnik je rob svog vlasništva. Rob gluposti i pohlepe.

     

    Dužnost je biti slobodan. Hej vetrovi sunčani.

     

    Život zavisi od svakog živog bića.

     

    Kao dete klizao sam se po zaleđenom kanalu.

     

    Spuštao se sankama niz dolmu i glavom bacao u sneg.

     

    Duša svakog deteta čuva život.

     

    Život najviše čuvaju rano umrla deca.

     

    Poklanjam se životinjama i mladi životinjskoj koju sam pojeo.

     

    radost mističkog – radost dodira

     

     

     

    PISATI

    934. dan
    23. jul 2007.

    26230 - 26262

    blaženstva

     

     

    Svečanosti praznine!

     

    Ulazim u Tebe.

     

    Praznino pretvaram Te u reči koje pišem.

     

    Svaka moja reč je kurva koja Tii se podaje.

     

    Sunce nas obasjava.

     

    Vazduh je zasićen mirisom jelenovih jaja.

     

    Prstima dodirujem usne.

     

    volim put

     

    volim nebo

     

    volim što volim put

     

    volim što volim nebo

     

    volim što volim

     

    volim petom

     

    volim potiljkom

     

    volim drvećem

     

    volim slanim znojem koji mi izbija po čelu i po celom telu

     

    telo dana je vrelo

     

    ljubim hiljadugodišnjakinje i hiljadugodišnjake

     

    jezikom ližem reči koje pišem

     

    ližem reči kao da su tek rođena bića

     

    Moj Crvendać se greje na ovoj vrućini.

     

    Moram brzo pisati da bih ga ugasio i ohladio.

     

    iz tela curi mleko

     

    telo je vatra i voda telu

     

    pijem mleko iz tela svake reči

     

    so se osušila na mom vratu

     

    ja

    sam

    okean

     

     

    jesam

     

     

    suncu je milo

     

    mozgu je milo

     

    milo je srcu

     

    grlom Te grlim

     

    ženo mojih reči

     

     

      

    DANAS ROĐENOJ DECI

    935. dan
    24. jul 2007.

    26263 - 26295

    blaženstva

     

     

    Jutros se rodio Varadi Domonkoš (Varady Domonkoš).

     

    Proslavljam mirise rođenja.

     

    Telo je svedočanstvo krhkosti života.

     

    Krenimo Domi!

     

    Vrane grakću.

     

    Vrućina ulazi u kuće ulice i drveće.

     

    Na pijaci je malo paradajza. Suša ga spržila – kaže prodavačica.

     

    YouTube je sve popularniji.

     

    Čovek koji se brine o igralištu Hajduka sa Liona premešta prskalicu.

     

    Ja sam čuvar Planete.

     

    ne sudim – samo rudim

     

    rudim i rudarim

     

    rudarim – podarim

     

    podarim se

     

    nikada se ne upojedinim

     

    jesam da bi sve bilo

     

    slabo drži sve na okupu

     

    zamišljam Tvoje usne na mojim grudima

     

    Upravo sam dobio mejl Raširene ruke od nepoznatog mi Košarčić Dušana.

     

    samo ću se spustiti niz blaženstva koja su preda mnom

     

    ne misleći

     

    ljubeći

     

    plešući

     

    osmehujući se

     

    danas rođenoj deci želim da žive

     

    danas rođenoj deci želim da ostvare svoje misije

     

    plešući i pevajući

     

    verujući

    ljubeći

    stvarajući

     

    u meni je sve

     

    Domonkoš i Dušan

     

    volim bezbroj imena za jednu stvar i volim bezbroj stvari u jednom imenu

     

    ja sam miris stvaranja

     

    nikada više ništa neće biti kao što je bilo

     

     

      

    SAM

    936. dan
    25. jul 2007.

    26296 - 26328

    blaženstva

     

     

    kad kažem sam uvek mislim

    Bog

    žena

    umetnost

     

    kad kažem sam uvek kažem hajdemo

    Bože

    ženo

    umetnosti

     

    riba riba riba bap

     

    ouava vau vau vau

     

    uli uli uli

     

    tru tru tru

     

    tup tup tup tupa

     

    oh ooh oooh ooooh oooh ooh oh

     

    dump dump dumpa dump

     

    među prstima

     

    dodirom duša

     

    savezništvom trenutka

     

    cvetanjem u drugom

     

    kobilom i konjem

     

    uletanjem laste u gnezdo

     

    odlučujućim

     

    ulaženjem kroz reči

     

    lizanjem

     

    herojstvom bivanja

     

    plesanjem proslavljajući stvoreno

     

    pevanjem stvarajući još nestvoreno

     

    plešeš me

     

    pevam Te

     

    umri u meni – Bogom nas vaskrsni

     

    ljubi me – odana budi

     

    rodi me – lepota postani

     

    odnekud stene

     

    zviznem zvižduk

     

    ne prestajući

     

    neprestajućim

     

    ne prestajući neprestajućim milovanjem

     

    odlučujućim lizanjem

     

    herojstvom bivanja

     

     

      

    SAM SAM

    937. dan
    26. jul 2007.

    26329 - 26361

    blaženstva

     

     

    kad kažem sam uvek mislim

    Bog

    žena

    umetnost

     

    kad kažem sam uvek kažem hajdemo

    Bože

    ženo

    umetnosti

     

    reči da nas spoje

     

    rečima da budemo jedno

     

    isti glas

     

    orao

    raširenih krila

    nad bezdanom

     

    pokreti rukom

     

    pas koji je zastao

     

    pridošlice

     

    život je svetinja

     

    život je ljubav Božija

     

    uživam u Tebi

     

    puckam prstima

     

    moje telo su sva tela

     

    kružim kukovima

     

    kruženje je čuvanje

     

    čobanski mir

     

    venecijansko staklo

     

    Kosmos je dostupan

     

    strujni udar kroz telo

     

    zvezdana svetlost zvezda

     

    put preda mnom

     

    nove vrućine

     

    žrtva ujedinjuje darove

     

    plačem nad žrtvom velikih pesnika

     

    prostodušnosti Tii si najveća

     

    sami ljube usamljene

     

    ruka je pružena

     

    šaka je otvorena

     

    ja sam Tii si Ja

     

    nove vrućine – nove masline

     

    reči jesu – ne znače

     

    obeleženost oslobađa

     

     

      

    SAM SAM SAM

    938. dan
    27. jul 2007.

    26362 - 26394

    blaženstva

     

     

    kad kažem sam uvek mislim

    Bog

    žena

    umetnost

     

    kad kažem sam uvek kažem hajdemo

    Bože

    ženo

    umetnosti

     

    muzikom reči

     

    mirisom vanile

     

    jesenjim ružama

     

    venčavajućim hodanjem

     

    misterijom cveća

     

    mišićnim trzajima

     

    snagom nagoveštaja

     

    noćnim mirisima

     

    nadlakticom na grudima

     

    jedno drugom čuvajući leđa

     

    usnama na vratu

     

    sedam puta poskakujući

     

    vrtložeći vihor

     

    pridodajući pristajanje

     

    javnom kućom

     

    cimetom u vazduhu

     

    jatom golubova

     

    rečnim rukavcima

     

    ispunjenim obećanjima

     

    spokojem na kraju dana

     

    vežbama pridruživanja

     

    letnjim šašom

     

    stazama kroz šumu

     

    bosonog peskovitom obalom mora

     

    baš ovde nad tipkama Crvendaća

     

    čaša vina

    sama žena

     

    puti se mreža puteva

     

    so na usnama

     

    šaka na mišici

     

    sve vreme u razgovoru

     

    blago uznemiren rađanjem novog dana

     

     

      

    Stranice