Bog Miroslav Mandić Bog

27715 - 27747

blaženstva

Danas se poklanjam Džon fon Nojmanu (John von Neumann).

Matematičaru koji je doprineo razvoju kvantne fizike, teorije igara,

informatike, numeričke analize, hidrodinamike, statike…

Da ne bih zaboravio odmah spominjem izdrobljene.

Gde su izdrobljeni tu su i ipropiliti.

Sunce je. Važno je da izađem na sunce.

Busen trave na asfaltu.

Čak.

Kao da je još od onda.

Devojka sa zvučnicima u ušima seda na klupu da zaveže desnu pertlu.

Majka gura kolica sa bebom i zastaje da popije malo vode.

Staklari unose veliko staklo u radnju.

Sat koji sam kupio pre mesec dana sam poklonio. Sada sam kupio novi – jeftin i velik.

Kada sam izlazio iz Stančića sat je pao i razbilo mu se staklo. Ali i dalje radi.

Uživao sam hodajući i zaboravio da pišem blaženstva.

Dok čekam da se uključi zeleno na semaforu – blaženstvo.

Dok prelazim na zeleno – blaženstvo.

Kada sam prešao na drugu stranu – blaženstvo.

Mladić oslonjen na automobil gleda prolaznike.

Uživam u hodanju – blaženstvo.

Uživam u blaženstvu – blaženstvo.

Ugledao sam lepu ženu koju poznajem iz mladosti.

Smanjila se. Raznežio sam se. Ljudi se smanjuju.

Na prelazu čekamo zeleno jedan čovek i ja. Prepoznao sam

ga u poslednjem trenutku. Izgleda da on mene nije. Bojan Bem.

Arti Sombati leti za Kanadu i počinje novi život.

Ograda mosta je ofarbana u plavo.

Smešim se vazduhu.

Zevam. Umorio sam se.

Još dva kilometra na nogama.

Ustrčao sam uz stepenice podzemnog prolaza kod Vuka. Već mesec

dana trčim uz svake stepenice i duboko dišem. Jačam pluća i srce.

Jednog dana ću izbrojati sve ljude pored kojih prođem dok idem i vraćam se sa Mosta.

Prodavačica se zgrčila kao ptičica na otvorenim vratima svoje prodavnice.

Još pola kilometra. Smešim se samoći.

Usporio sam – blaženstvo.

Čekam zeleno na poslednjoj raskrsnici – blaženstvo.

Prelazim poslednju raskrsnicu – blaženstvo.

27748 - 27780

blaženstva

Danas se poklanjam Informaciji. Informacija informiše o obliku u kome je.

12:12h

Dobar trenutak da počnem da pišem blaženstva.

Naoblačilo se.

Gladan sam ali prvo da blaženstvima zaradim hleb nasušni.

Glad je iskušenje.

Gladni su savest.

Nemam šta da napišem i to napišem. Pozdravljam Džon Kejdža (John Cage).

Džon Kejdž je vodopad ka gore.

Kejdž je dobar Kejdž.

Kejdža mi se.

Kejdžijajući se Ekhartuje mi se.

Ekhartujući se Laocejuje mi se.

Laocejujući se osmehuje mi se Svemiru.

Hodočasti mi se svako ko se osmehuje.

Hodočastim hodočasnika.

Hodočasnici su muzikanti.

Hodočasnici sviraju petama.

Hodočasnici su refleksolozi na telu Zemlje.

Telo zemlje i moje telo je isto telo.

Telo svih bića i moje telo je isto telo.

Telo Svemira i moje telo je isto telo.

Telom ovog vrapčića.

Telom Boga.

Piše me muzika.

Sunce me greje. Mazim se hodajući.

Ovo je dremajući hod.

Nagrada je šargarepa. Nagraditelj je štap.

Veštinom hvatača čistač ulica jednim pokretom metle podiže najlon kese sa tla.

Lepršaju nad mostom tri slepa miša.

Zamislio sam se na pešačkom prelazu kad iza leđa – Milan Popović.

Milan i ja smo zastali kad iza leđa – Nenad

Racković koga nisam video petnaestak godina.

Idem šinama ka tramvaju. Tramvaj šinama ide ka meni.

U blizini sam Stančića kad iza leđa – kraj.

27781 - 27813

blaženstva

Danas se poklanjam Norbert Vineru (Norbert Wiener). Osnivaču kibernetike.

Žena fotografiše mladence i sa mržnjom kaže beži jednoj devojčici

Ali Ovaj Svet Čuva Cigančica Koja Se Sa Osmehom Sklonila I Postala Svetica.

Subota. Podne. A i na Mostu sam.

Subota. Predvečerje. A i za stolom sam.

vinom nazdravljam stručnjaku za modernu umetnost koji je za mene rekao Nije to to

nazdravljam i majci koja je govoreći svom sinu o meni reklaNe verujem mu

ja koji sam

Nije To To

i

Ne Verujem Mu

ljubim

jer

verujem

i

jer

je

to to

nosim leđima. nosim grudima

samo mi dodirni kožu

poliži mi oči

moj osmeh je geografija duše

moj um je istorija savesti

Zahvaljujem se ovom stanju u kome sam.

grančica potočić

Ja sam jabuka koja peva o peteljki.

prepoznajem. prepoznat sam

ja sam horizont

ovim

trenutkom

počinje

pesma

Nerazumljivo me otkriva.

Ne volim da putujem.

Volim mesto koje se zove Sve.

Ljubim svakog ko putuje.

Da li osećaš koliko Te osećam?

Zavist se u ovom trenu pretvorila u voz.

Ja sam smešak oblacima u predvečerje

.

.…..

.………….

…………………….

……………………………….

…………………………………………

ja sam horizont koji se pretvorio u tačku

Svedočim čekanjem.

od jedne  .  do druge .

umiruće latice potvrđuju ružu

Idem da pogledam lice Li Marvina (Lee Marvin) na internetu.

Plačem. Video sam Marvinov grob. Kamen u travi. Video sam Boga Li.

Tii si meni moje Ja.

plačem plakaću

pepeo lizaću

reči slaviću

27814 - 27846

blaženstva

Danas se poklanjam Vilhelm Šikardu (Wilhelm Schickard). Ocu kompjuterskog doba.

Neispavan sam. Tada me boli srce. Pomognu mi glogove kapi.

Noćas sam do četiri ujutru gledao porno sajtove.

Nisam mogao da se zaustavim od lepote žena.

Podavanje je hodočašće stvaranju.

U subotu sam se predao Li Marvinu.

U nedelju Sinovima Li Marvina.

Noćas ženi.

Jutros Budi.

Ko je posle Bude u poslednjih 2600 godina bio kralj unazadio je evoluciju.

Prepodne Kosmosu.

Ko sme je Kosmos.

Sada Angelus Silesiusu (Angelus Silesius).

Upravo sam prvi put video Angelusovo lice na internetu.

Ja sam neprestano predavanje.

ulazim i izlazim

izlazi i ulazi u mene

prodavačica grožđa

asfalteri ravnaju vreo asfalt

prodavačica mirisnih štapića

film Dick Tracy Voren Bitija (Warren Beatty)

što pre do kreveta da bih zaspao i odmorio se od zanosne budnosti

nežnost me opija

potrošen sam

mislim bistru vodu

dečake pecaroše

nekog ko je dotrčao

evo mi nagrade – Fec Domino (Fats Domino) počinje da peva

sve peva

sve neprestano vodi ljubav sa svime

ljubav se u samoj sebi kupa i ljubi

herojstvo pleše

ko sme je ruža

27847 - 27879

blaženstva

Danas se poklanjam Veštačkoj Inteligenciji. Veštačko je umetničko.

Pisanje je vođenje ljubavi.

Potpuno predavanje svakoj reči.

Nestajanje u svakoj reči.

Nestajanje u prostoru i vremenu između reči.

Prepuštanje rečima da me vode.

Upravo videh lice Jakob Bemea (Jakob Böhme).

Nosite me reči cvetonosne.

Ljudi hoće da budu bogovi bez Boga.

ja

sam

Bog

Bogom

Ljubav sebe piše ljubavlju.

Ljubav obnavlja ljubav.

ja sam ljubav

ja stvara ljubav

ljubav obnavlja ja

isto različitim isto

ritam neprimetnih promena

ovde tamo je

bilo će biti

biće je bilo

volim misli koje cvetaju u rečima

pramen kose

tren posle koga nema povratka

mozak se spustio u srce

srce se spustilo u genitalije

jedna drugu ljubeći genitalije proslavljaju Boga

proslavljam kišu u ovom sunčanom danu

hiljadu stvari čini kišu i hiljadu stvari čini sunčan dan

proslavljam mistički ples

ples kiše

ples poljubaca

licem Serafima Sarovskog (Серафим Саровский)

licem Džin Siberg (Jean Seberg) – kostima moje mladosti

orgazmima pisanja

rosa suza sluz

27880 - 27912

blaženstva

Danas se poklanjam Blez Paskalu (Blaise Pascal). Još jednom čudu od deteta.

ako zamislim

bubamaru

šolju kafe

tople krompire

melanholiju sivog kišnog popodneva

pored kioska bačen kačket

kafanicu pored Đeram pijace uvek punu muškaraca

jake bokove žena

dečake koji po ceo dan igraju fudbal

sinoćnu oluju na Mostu

platane na Bulevaru

gorki napitak od oraha

vunene čarape za po kući

stidljivost

trenutak polaska

pristojnost đubrišta

zavijanje vukova

stranca koji fotografiše šolju kafe

detinjstvo Dositeja Obradovića

toplinu srca Nandan Kirko (Nhandan Circo)

knjige na podu pored kreveta

metalnu policu za knjige

dva para novih čarapa

skraćivanje reči kao igru

žigola svemu što postoji

perfektan kanap

nešto što bi htelo da prsne u smeh

izvitoperenost koja se vraća na svoje

ženstvenu ženu koja je sama

i

muževnog muškarca koji je sam

otvoreno more

ako sve to zamislim onda ću doći pred sam kraj današnjih blaženstava

i

pružiti

Tii

ruku

27913 - 27945

blaženstva

Danas se poklanjam Žudnji mašina za Bogom. Mašine su svetlost koja dodiruje svetlost.

Ekspedicija ljubavi u umetnost samu 2007–2017teče svakog trena i

bez mog znanja stvara umetničko delo Ekspedicija ljubavi u umetnost samu.

Prvog januara ove godine sam započeo i drugu ekspediciju

Susret licem k licu 2007–2017.Niko od tridesetak ljudi kojima sam

poslao poziv nije odgovorio i ja danas prekidam tu neuspešnu ekspediciju.

Stvaranje je širenje i skupljanje.

Ne znam da napišem ono što previre u meni

ali sam dobro napisao da to ne znam da napišem.

Reč je o rečima. Reč je o slici. Reč je o muzici.

jednoj ženi sam malopre poslao sms

Uživaj u sebi poticile poticele (lepotici lepotice)

i ona mi je odgovorila

To upravo i radim

pišem da bi svako bio lepotica. muško ili žensko. ljuta paprika ili akseologija

lepotica koju pišem

Haos je Celina koja živi u miru sa samom sobom.

pomazi – pomiluj

blag prema sebi nežan prema drugom

ja

ja     ti

ti

ljubim Te stomakom

grlim Te muzikom

sav sam od radosti sačinjen

u životu me je spasila velika umetnost

veliki umetnici su me prepustili Životu

veliki umetnik je jedan jedini

jedini sve

pevam reči

plešem sliku

ljubim muziku

ljubim da bih preživeo

živim da bih još više ljubio

poljubim Katalin

poljubim Katalin ćerku Katalin

poljubim Đerđa sina Katalin

sve više se radujem što znam samo jedan jezik

drugi neka – i za mene – znaju druge jezike

ja ću jedan jezik

Ivana Ana Kajo Arti molim Te prevedi i pošalji današnja

blaženstva Katalin i pošalji joj i veb miroslavmandic.name

dođi da zajedno ručamo grožđe

dođi da zajedno ljubimo Boga

blaženstva su staze velikog puta

poljubi me u srce

na grudi mi prisloni mozak

telu mojih reči pridruži svoje telo

27946 - 27978

blaženstva

Danas se poklanjam Konrad Zuzeu (Konrad Zuse).

Tvorcu prvog programibilnog kompjutera Z3 iz 1941.

Jutros sam video na jednom sajtu da je neko za moj sajt napisao Ne seri.

Svako Dobro Nekom Ko Mi Je Rekao Ne Seri

Vidimo se iza sedam gora i sedam mora.

Ceo. Celina. Celo.

Ceo

Celina

Celo

udišemo izdahe jedni drugih

Ja Sam Orgazam Od Rođenja Do Smrti

život je orgazam

autoput orgazma

stazica orgazmica

seti se reka miroslave

Reke nose govna.

Reke su čiste jer čiste.

Reke su čiste jer čiste govna i govnima su čišćene.

Da li je neko rekao pečena paprika u ulju?

Odanost je najseksualnija.

Vazduh čisti reke.

Svetlost čisti vazduh.

Svetlost čisti svakog ko se usudio. Svetlost čisti svakog ko ljubi.

Teorija je gledanje, posmatranje u širem smislu: uopšteno iskustvo, čisto

saznanje (supr. praksa);u užem smislu: sistematsko izlaganje neke nauke,

izvođenje jedne pojave iz zakona na kome se ona osniva (supr. empirija);

učenje stvoreno od zakona i pretpostavki; čisto naučno posmatranje bez

obzira na stvarnost; školska mudrost – iz http://www.vokabular.org/

Teorija je traženje najbolje-g i poklonjenje najboljoj-em

posvećeno Branku Popoviću.

Teorija je u mojoj peti.

Moji tabani su bajka.

Moje šake su mit.

Moji tabani u pokretu su plesanje.

Moje šake u pisanju su pevanje.

Da li je neko šapnuo lišavanje je najuzbudljivije?

Da li me je Neko pomilovao?

Često ljudi pitaju – Ali šta ili ko iza njega stoji?

Iza mene stoji stoji.

Violeti sam rekao da iza mene stoji stoji a ona mi je rekla – Lepo ti stoji to stoji.

Stoji mi ljubavlju.

Stojim i ljubavi se poklanjam.

27979 - 28011

blaženstva

Danas se poklanjam Poeziji na internetu. Poezija je najvažnija stvar na ovom svetu.

Ko gaji ljubav dete-heroj je.

Asocijacije su ukus dobrote.

Pozivam sve ljude da se ujedinimo u jedan tim i pobedimo sami sebe.

jebem Te jebi me

mislim Te misli me

ljubim Te ljubi me

ko ljubi moli

ko moli ljubi

ko se moli

ljubi Sebe

ko ljubi Sebe

Boga ljubi

Mislim na putovanje po manastirima u Srbiji u jesen 1973. koje sam obilazio sa

Njegova Devojka Nas Je Ispratila Na Brod Kojim Smo Dunavom Otplovili Do Beograda.

Gledam ravnicu kroz prozor autobusa kojim se vozim do Novog Sada.

Gledam ravnicu i vidim deo svoje duše.

Gledam svoju dušu i vidim ravnice Svemira.

Slušam muziku oslobađam se strašljivosti u duši.

Slušam svoju dušu čujem muziku Tvog disanja.

Po poljima bih.

Pred polazak na Most sam očistio tepih i obrisao pod.

Kupio crveno ružičasto i ljubičasto cveće za moj bugivugi sto.

Sećam se kako mi je Ljubica Kosovac u sedmom razredu osnovne škole dok

smo u školskom dvorištu čekali da uđemo u paviljon poravnala raštrkane obrve.

Idem ka stanu Bore Dragaša mog druga iz sedmog i osmog razreda osnovne škole.

U torbi mi je hleb koji je napravila Borina žena Ljuba.

Duga senka zapadajućeg sunca me vodi ka stanu Vere Varadi.

Uživam kada ugledam crkvene tornjeve. Ispred mene je rusinska crkva

iza nje još tri crkvena tornja a desno kupola Sinagoge u Futoškoj ulici.

U torbi nosim sir paradajz i grožđe koje sam

dobio od Vere i kroz park hodam ka Raši i Branku.

U stanu Branka Popovića razgovaram sa osmogodišnjim

Rašom Kirko-Popovićem. Radujem se našem drugarstvu.

Pitam Rašu da li da Luki Đinđiću pošaljem knjigu koju sam napravio da ga čuva.

Dobro upotrebljavajući Rašu neću reći Rašin odgovor.

Branko i Raša me autom voze do autobuske

stanice da uhvatim onaj za Beograd u 21:10h.

U torbi mi je i Kišov rajnski rizling iz Sremskih Karlovaca koji mi je poklonio Branko.

Divim se prosjacima.

Izašao sam iz autobusa na Brankovom mostu.

Spavao sam u autobusu i sada mi je hladno na ulici.

Jedan je sat do ponoći i jedan sat hodanja do Stančića.

Na ulici sretoh Bobu Stupar i Darku Radosavljević.

Ove dve same žene na Bulevaru sam ja.

Prelazim Bulevar oko ponoći.

28012 - 28044

blaženstva

Danas se poklanjam Pornografiji na internetu.

Moje srce se raduje Tvojim molitvama dragi moj Nenade.

krećem da pobedim

za Celinu treba dati život

za Delić dva

za Radost Božiju tri

lutanje počinjem kada svi postanu pametni

kao čovek sa 3.333.333 godine najstarije sam ljudsko biće

kao Bog sam baš sada-večno stvoreno dete

sloboda pisanja se začinje u odgovornosti ljubljenja

cveće me čuva i ljubi

neba mi se

puteva mi se

tren je ne samo odluka nego i mudrost

zviždukanjem

pišem za devojčice i dečake koji još ne znaju ni da čitaju

uzbuđuju me

žene – kako jesu

muškarci – kako bivaju

kao trimilionagodišnjaku svi ljudi koji su ikada postojali i koji postoje su moja deca

jako volim da pišem kada mi se piše

idem da vidim lice Ronald Lenga (Ronald David Laing)

u Ronaldovim očima sam video proleće

otkud u meni breze?

jednako =

baciću kocku i kocka će odlučiti da li je jednako jednako ili različito

kocka je odlučila

jednako = jednako

leluja miris orhideje

meko Tvoje meso

čvrsta Tvoja kost

elastičan Tvoj mišić

odana Tvoja tetiva

radostan Tvoj refleks

zdrava Tvoja krv

šaljiva naterna greška

lepotočićem zanemarenih

poklonim se žrtvama pobednika

28045 - 28077

blaženstva

Danas se poklanjam Pesnicima Ljubavnicima Umetnicima Misticima virtuelnog sveta.

produžiću

mirisom borova

toplinom morskog vazduha

sve mi je više slika detinjstva u glavi

tabanam. predanje je u meni

moja kičma je Kosmos

Ovo je dobar put

svaka moja reč je pupoljak

svaka moja reč je stidljiva

svaka moja reč je molitva za oproštaj

svaka moja reč je bezglasni usklik volim Te

ja sam apsolutni prvak ljubavi u teškoj kategoriji

svaka moja reč je

voleo bih da me Neko voli reci Nekom to

travama gazim po tabanima

koji je koren reči gaziti?

srce je svim srcima srce

srce nikada ne umire

blaženstva pišem bivajući odan svemu i svakome

volim jestivost jestva

sve se pije i jede

sve se jebe

vulgarnost oplemenjuje plemenitost

lep je ovaj put

svaka moja reč cveta srcem pupoljka

svaka moja reč ljubi stid

svaka moja reč je molitveno praštanje

svaka moja reč šapuće volim Te

ja sam apsolutni prvak odanosti u teškoj kategoriji

Neko reci Nekome da bih voleo da me voli Neko

ljuljam stomak – rađa mi Te se

dok sam sekao paradajz mislio sam o muzici zdravlja

Neko lepo je Tvoje ime

28078 - 28110

blaženstva

Danas se poklanjam Dobrim delima na internetu.

Danas je 999. dan Miroslava Mandića.

3 puta po 333 dana

brojevi pevaju

dva radnika seju travu po fudbalskom terenu

milujem Tii pupak

kako je uzbudljivo smiriti se

toplim šakama si mi grejala gole nadlaktice

hrapav Tii je glas

kora starog drveća me seksualno uzbuđuje

hleb puter i paprika za ručak

naguzila mi se reč naguženost

vrh je vrt

prve kapi kiše

fleke od kafe

ukus jezika

jezici ljube jedan drugog

otvoren prozor

podatan pod

bol u vratnim pršljenovima

Ovo je tren nove snage

potoci poleteše izvoru

ušima Te ljubim

pupkom grlim

paprika hleb i puter namazani rečima

na kiši crvene ruže

idem. volim

Na Mostu gužva od automobila. Čim padne kiša u gradu je haos u saobraćaju.

Iznenada na Most dolazi Jelena Bešir.

Kiša je stala. Sve je više opalog lišća po Bulevaru.

Sutra je hiljaditi dan. Prožet sam zahvalnošću.

Zagazim levom patikom u baricu da radost obradujem.

Kada sam ušao u stan sačekao me je Stančić.

28111 - 28143

blaženstva

Danas se poklanjam Ludvig Vitgenštajnu.

Počinjem da se krećem vitgenštajnovskim-hiljaditim danom.

Ježim se po kičmi.

Niz vrat mi klizi milina postojanja.

Usnama ljubim pticu u letu.

Slavim pad.

Slaveći ga pad se uzdiže ka novoj nevinosti.

Opasnost je put nevinih.

ja sam beskućnička kuća beskućništva

beskućnici su arhitekte i zidari večne i nepropadljive kuće

rukom dodirujem jezero

nogama mazim Svemir

dragi miroslav

hvala tebe, vreme kod tebe meni bio drago i

miran, a lepo sam se osećjala i najmirno spavala

što je bilo poslednje mesec. hvala ti. bih bilo lepo ako

uspem da doći više puta u beogradu, da te vidim i

malo da pričamo. hvala tebe za ono što ti radiš.

da sve ti bude lepo, ljubim te

nhandan

evo

to

je

ta

jezika

nandan

koji

mene

je

lep

nek s mirom plivaju ribe

ja traži svoje ja

ja prebiva u Tii

Tii se sa ja obraća Tii

Luna je stari pas koji više ni na noge ne može

da stane ali mojim srcem hoda u svim srcima.

danas je hiljaditi dan knjige Miroslav Mandić

slava Bogu

ostaje još četiri hiljade dana

prepodne sunčano. popodne oblačno

Oblačno sa kišicom i sunčanim zracima.

Kišica pada. Gledam kroz prozor.

Pada i seva.

Svet pripada nevinima jer nevini ljube.

Setio sam se hodačkog štapa koji sam izgubio.

Kiša pada po jablanu.

Hiljaditim danom proslavljam pedeseti rođendan Aleksandra Rafajlovića.

Hiljaditim danom pozdravljam sve one koji su se rodili 27. septembra.

Hiljaditim danom pozdravljam strpljenje.

okeani se ulivaju u mora mora se ulivaju u reke reke se ulivaju u

potoke potoci se ulivaju u izvore izvori se ulivaju u srce srce u reč

hej – se preobražava u – ouu

mirisom stabala – kišom mirisa

28144 - 28176

blaženstva

Danas se poklanjam Zoltanu Varadiju.

Odškrinuo mi je vrata u svet kompjutera i interneta.

samo me gledaj

samo me gledaj kako se borim

kako se borim da dođem do nekog mesta

mesta sa koga mogu da nastavim

drkanje je potok reke jebanja

jebanje je reka mora ljubavi

more ljubavi je nebo Božije

nebo Božije je Bog u Tebi

samo me zamišljaj

zamišljaj kako nastavljam

nastavljam na ovoj kiši

kiši jesenjoj

jesenjoj – večnoj

večnost je potok reke događanja

događanje je reka mora događanja

more događanja je nebo Božije

nebo Božije je tren u Tebi

samo me dodirni

dodirni me melanholičnog

melanholičnog dok prolazim

prolaznošću u sebi

vetar ljulja kišne kapljice na ogradi

lavež psa

pas melanholije

melanholija je potok reke samoće

samoća je reka mora usamljenosti

more usamljenosti je nebo Božije

nebo Božije je lelujanje u Tebi

samo me pogledaj

pogledaj me kako odlazim sve dalje

sve dalje čuva

čuva svako ko ljubi

ljubi glas

šapat je potok reke govora

govor je reka mora pevanja

more pevanja je nebo Božije

nebo Božije je pesma u Tebi

samo me zagrli

zagrli mi srce

ugrej ga

smiri

smiri mi kožu

koža mog lica i Tvog ramena

rame po kojem pišem

pišem Tvojim disanjem

disanje je potok reke života

život je reka mora stvaranja

stvaranje ljubavi je nebo Božije

nebo Božije je Bog u Bogu

28177 - 28209

blaženstva

Danas se 33. put poklanjam. Virtuelnom Hodočašću. Još jedna stvar je iza mene.

Ja umem da budem za kratko vreme opasno nadmen. Ranije

sam znao da patim od manije veličine i umišljao sam da sam nešto

sasvim neponovljivo. Tako sam poznatom glumcu Brunu Gancu (Bruno

Ganz) jednom zgodom kazao Ja sam veliki pisac. Odmah sam bio

kažnjen, jer sam posle toga skoro izgubio jezik. Jednom rečju,

veoma sam brzo zbog toga bio kažnjen.

Peter Handke (Peter Handke).

Nema kraja borbi sa samim sobom.

U dvorištu Krunske 91 sam fotografisao belu ružu.

Otišao sam na internet da vidim lice Delfin Sejrig (Delphine

Seyrig) ali sam video i njen grob iako nisam znao da je umrla.

Ovo je jedna ulica.

Ovo jedan pazuh.

koža je meka kao zemlja sećanja

Ovo je jedan zid.

Ovo je jedno oslanjanje o zid.

Ovo je jedna neuhvatljiva dobrota.

Ovo je dečak koji mi se jutros zahvalio kada sam njegovom ocu

odgovorio da je Osnovna škola Marija Bursać tu malo gore uzbrdo.

sada negde neko nešto

sve što jeste jeste zato što sad negde-neko-nešto jeste

reči su orasi

rađanje života miriše na more

život miriše na zemlju

Ovo je blaženstvo kakvo bi ti napisao i takvo sam ja napisala.

Volim da prebivam u Miroslavu Mandiću.

Hvala svakome ko se sebe oslobodio.

Miroslav Mandić me oslobađa sebe.

ti se Miroslave samo nemoj žuriti

žaba skače u vodu

volim pesak

volim snagu kojom se započinje krug

volim jezike koje ne razumem

ne vraćam se propuštenom

ja sam pola krava pola konj

ja sam pola trava pola vrabac

pola Tii a pola Tii

pola muzika pola odlaženje

pola odlaženje pola neopisivo

zdravlje Tvog zdravlja

28210 - 28242

blaženstva

Idem na Most. Večeras ću prvi put staviti jedno

blaženstvo na internet. I tako svako veče. Imam tremu.

pre polaska sam pročitao kod Crnjanskog

Nisam te knjige znao. Nabavio mi je u prevodu ono što je Linus pisao o braku biljaka. O

braku biljaka? – pita me žena začuđeno. Da, o braku biljaka, o seksualnom sistemu

biljaka i venčanju drveća. To nisam, pre, znao. Nikada ništa lepše nisam od tog pročitao.

Jako sam sam. Gledam lišće.

Gledam prolaznike i mislim o njihovim mislima.

Više je osećanja nego mišljenja u ljudima.

Ne boj se Miroslave – bodrim se.

Kada se prepustim ritmu – straha nema.

Još je svetlosti u lišću.

ovi misle da su oni za to zaslužni a ovi misle da su to oni

U ovom pogledu niz reku sam osetio da je život kroz moje oči ugledao samog sebe.

Blaženstvo o životu koji mojim očima gleda

sam sebe je prvo koje ću postaviti na internet.

Nazvao sam Ivanu Đokić-Saunderson da prevede 28219. blaženstvo na engleski.

Slučajno sam ispred prodavnice obuće Hodajte zdravo sreo Žarka Radakovića.

Volim stvaranje poklonjenjem.

22:00h

Nazdravljam prvom blaženstvu koje je upravo otišlo na internet.

juče sam poslao mejl

Draga-i

pozivam Te da mi se sutra

u ponedeljak 1. oktobra 2007. u 22h

sa drugih trideset dvoje

pridružiš na jedanaestipogodišnjem putovanju na

miroslavmandic.name

putovanje bivanjem

bivanje jestvom

putem ruže

ružom puta

da li se sećaš kada si prohodala?

da li se sećaš kada si zaplivala?

da li se sećaš kada si prodisala?

da li se sećaš kada si poljubila?

najnežnije Te poljubim iz ove nedelje

Verujem da je neko od pozvanih bio u 22:00h pred svojim monitorom.

odgovorili su mi

Jelena Bešir

Bora Dragaš

Maja Klisinski

Petar Miloradović

Nandan Kirko

Jasuka i Željko

Ester i Arti

Dragi moj Miroslave,evo sada sam probao malo lepog grožđa. Šećer me protresao jako

strujeći kroz glavu, srce. Dešava se, kao i nekad ranije, da ću baš večeras, kada ti nešto

započinješ, ja početi da pravim svoje novo vino, osmo po redu. Beskonačno, svemirsko,

ružoliko, božije, svetovinsko, svimitijansko, miroslavijanovinsko i još beskonačnije nego

do sad. Želim ti uspeh kao i do sada i veću odanost od svih i od mene. To naročito

ističem jer mislim da ti je to najpotrebnije, jer se stvari ubrzavaju i kako odane stičeš

brzo, tako odane i gubiš brzo – poslao mi je pre podne mejl Petar Miloradović.

Dobar je ovaj dan u kome me je mučila odbačenost.

Dan u kome sam prvi put editovao fotografiju i postavio blaženstvo na sliku.

ljubim prste prepisivača

ljubim grla pevača

ljubim predavanje jebača

ljubim miris jasmina

ljubim svoju radost koja me čeka da joj se obradujem

sneg u grudima

daljina u stopalima

slutnja u izgubljenima

venčanje Bogom

Bog je drug

drugarstvo je nevinost

nevinost novog jutra

28243 - 28275

blaženstva

Kao u mladosti. Stojim na ivici. Smirim se. Skočim uvis. Prelomim se. Ulećem u vodu.

Tonem kroz vodu. Lepota skoka mi prožima telo.

vreme prošlo i vreme buduće žive u meni u vremenu sadašnjem

uživam u ovom skoku

sve u meni drhti od lepote

ljubim Te u uho

mislim ušima. ljubim ušima

sada je vreme ljubavi

pogledaj me kako plešem

istinom lepote i lepotom istine

suzama kupam slobodu

ljubim reč koju tek ispisujem

dodirnem se za obraz

svakom rečju se venčavam

dve viljuške i dve kašike

Dok sam malopre prao paradajz pitao sam se da li sam

i ja nešto dao vodi koja je meni dala i daje tako mnogo.

Levom rukom milujem vodu u vazduhu a desnom o tome pišem.

Ja sam voda. Ja sam vazduh. Ne postojim. Postojim svime.

Ja sam voda.

Ja sam vaz duh.

Ne postoj

Postoj svimima.

I igrima. I muziku. I greškoj.

Pogledaj samo ove reči kako se od jarca u jare pretvaraju.

Mrtav crvendać na stepenicama mosta.

Kupio sam čaršav za spavanje.

Jesenji topao vetar.

Evo malo na vazduh – odgovorio je jedan od trojice mladića kod Kalenića.

Hodam kao lišće koje vetar nosi po Bulevaru.

Prolazim kroz mračna dvorišta zgrada.

Porubljujem čaršav sa cvetnim motivima i gledam fudbal na televiziji.

pevam

sunčev mir

28276 - 28308

blaženstva

konj pojuri u predele slobode

jakog vrata i lepih misli

volim izmišljotine drage istini

male stvari su ogromne

Divljenje. Poslušanje. Stvaranje.

Nepomirljivo počiva u zanosnom miru.

Kažem ko sam.

Ja sam mistik. Mistikom jedno.

Ja sam lutalica. Srce svih srca.

Ja sam prosjak. Obraz stvarnosti.

Ja sam plesač. Utrobom ljubim muziku.

Ja sam vrtlar. Rosom sačinjen.

Ja sam luda. Ljubim neljubljene.

Ja sam pesnik. Pesmu ne završavam – još jednom je otpevam.

Ja sam filozof. Sin svojih sinova.

Ja sam monah. Uvijam se i grlim sva tela.

Ja sam rudar. Iskopavam mržnju i preobražavam je u rudu ljubavi.

Ja sam ljubavnik. Neprestano ljubeći.

Ja sam čobanin. Mirisom mleka i trava.

Ja sam heroj. Proslavljam herojstvo drugoga.

Ja sam umetnik. Ovim.

Ko Si Tii Odgovori Mi Ako Želiš Ako Ne Odgovori Samome Sebi

Ko Hoće Da Se Zavetuje Neka Se Pridruži Svetlosti Koja Pada Na Ove Reči

Ko želi da umre ljubim ga da oživi da bi stvarno umro i još stvarnije živeo.

Ko Hoće Da Da Nekome Novac Neka Mi Ga Da Ja Ću Ga Dati Nekom Drugom

Volim da govorim svemu i svakome ko voli da sluša.

Ko hoće da se svoje zavisti oslobodi neka se ovde oslobodi.

Ko želi da se kupa u moru neka u Ovo more skoči i u nebo doskoči.

najlepša skulptura i arhitektura dvadeset prvog veka

Džek Nikolson (Jack Nicholson) je srušio kuću preminulog prijatelja

Marlon Branda (Marlon Brando), po njegovoj želji, i na tom mestu posadio

cveće. Cveće frangipani žute boje, koje potiče sa Tahitija, bilo je omiljeno cveće

Marlon Branda. Džek je na taj način odao poštu velikoj glumačkoj legendi.

Ko god želi da vaskrsne u ljubavi drugog neka se ovde proslavi.

I za traumu dobro. Ja imam trauma kol‘ko ‘oćeš – kaže jedan pijanac drugom kod Vuka.

Mislim na vreme između proleća 1970. i 1971. kada

je u meni sve gorelo od oduševljenja u vatri spoznavanja i

otkrivanja umetnosti sve dok nije sagorelo u plamenu odluke prekinuti.

18:15h

Upalila su se svetla na mostu.

28309 - 28341

blaženstva

Sklonio sam mreže za komarce sa prozora.

Upalio štapić sa mirisom ruže.

Bio na ulicama. Prolazio sunčanom stranom.

Hodao u majici. Gledao drveće.

Jutros mi je jedna žena rekla da više od pola svojih želja

potreba i radosti nikada nikome nije ni rekla ni pokazala.

Kupio sam kilogram hamburga.

Na trenutak primetim da sam odsutan.

Već desetak dana uzimam jednu kapsulicu ribljeg ulja.

Oprao sam veš. Stavio grafitne mine u patent olovku.

Sinoć sam sa uživanjem počeo da čitam Joakima Vujića

Životopisanije i črezvičajna njegova priključenija.

Kupio sam dve pavlake hleb i toalet papir.

Od trideset šeste godine više ne vozim bicikl.

Želeo sam da gledam sajtove umetnika ali mi je trenutno veza sa internetom prekinuta.

Dani su topli. Grožđe je slatko.

Proteglim se i ponovo mi se piše.

Hteo sam da kupim pušlu peršuna ali nije bilo žene koja ga prodaje.

Vidim radost na licu čoveka dok daje novac prosjakinji.

Kroz otvorene prozore Šeste beogradske gimnazije graja se preliva na ulicu.

Baš im se divim kako rade – kaže čovek prijateljima dok posmatraju

zidare i molere kako dovršavaju obnovu fasade kuće broj 19 u Milana Rakića.

Bokor sve ređih ali procvalih bordo ruža.

Beli veliki stari pas leži na kartonu pored zida kuće 157 na Bulevaru.

Sve više uživam u platanima na Bulevaru.

Fala šefe. Koliko ima sati? Je l’ ima pet? – pita

me moj veseli prosjak u kolicima.Tri do pet.

Stari beskućnik gleda oglas za izdavanje sobe okačen na telefonskoj govornici.

Dok prelazim ulicu okrenem se da vidim koliko

je sati na Glavnoj pošti. 17:15h pokazuje sat.

Mislim o onima koji ne razumeju jezik kojim pišem.

’Oćeš ja da vozim – pita muž ženu. Ja ću brže jako sam gladna – odgovori žena.

Okrećem se za pticama u vazduhu.

Mislim kao cvet.

Prošlih pola godine mi je mnogo značilo prisustvo lasta.

Sledećih pola godine će mi mnogo značiti to što ih nema.

Pazite gospodine otvorena vam je torbica. Zgodno je da

se zavuče ruka u nju – kaže mi čovek na pešačkom prelazu.

Kupiću jednu pavlaku i kiselu vodu.

Umorio sam se. Osmeh mi se razliva po licu.

28342 - 28374

blaženstva

Draga Katalin Draga Gerda Draga Agneš

odgovaram Tii na Tvoj mejl blaženstvima današnjeg dana.

Želeo bih da Tii mnogo toga kažem ali to ne mogu na

engleskom jer ga slabo znam i jako retko koristim. Najbolje

ga čitam. Pa onda govorim. Razumem. Najteže mi je da ga pišem.

Zbog toga nisam odgovorio na Tvoje pismo odmah a volim kada stvari uradim odmah.

Sve što ne uradim odmah me čini tužnim i neslobodnim.

Od sada ću na Tvoje pismo odgovoriti odmah ali ne pišući engleski

nego ili crtežom ili fotografijom ili samo jednom rečju na engleskom.

Za mene jezik nije stvar komunikacije nego

spoznaje i ljubavi i zato verujem u jedan jezik.

Sve više volim jezik. Misteriju jezika. Njegovo pevanje i lepotu. Dobrotu i tišinu jezika.

Volim što Tii ovo pišem i radujem se svemu

što ću Tii napisati u preostalim blaženstvima.

Pre podne je. Topao i sunčan dan. Sedim za radnim

stolom na kome je žuto cveće. Ispijena šoljica druge kafe. Mirisni

štapići. Mobilni telefon. Papirići podsetnici. Sveska u kojoj pišem ideje

za veb sajt. Tridesetak papira sa idejama koje zapisujem da se ne izgube.

Prozor Stančića u kome stanujem je otvoren i kroz njega čujem i vidim fudbalere koji

treniraju. Uživam u zelenilu trave i treninzima od kojih učim i primenjujem ih u pisanju.

Pišem na mekintošovom laptopu koji volim i zovem ga Crvendać.

Dok pišem ili nešto radim sa Crvendaćem neprestano slušam

 muziku. Voleći i slušajući muziku i sam sam postao muzika.

Moje delo je sačinjeno od reči slike i muzike.

Volim pevačice i pevače u čijim glasovima osećam ogoljenu dušu i hrabrost življenja.

Fudbaleri su završili trening. Približava se podne.

volim umetnost trenutka

volim pevanje Džon Li Hukera koga slušam

prožima me plesanje

blizu sam plača

jako sam sam

samoćom se predajem svakome i svemu

sve je u meni

volim Te

odan sam Tii

Svakog dana u predvečerje odlazim na Most i posle stavim jedno blaženstvo na internet.

Pišem dok hodam. Stopala i šaka su ujedinjeni srcem pisanja.

Volim kada u blaženstvu ne napišem ništa a Tii u tome osetiš sve.

Veliki umetnici su me spasili.

Umetnost je raj. Raj sada i ovde.

Sada i ovde su raj kada osetiš sada i ovde.

Pomiluj moju čednost.

sa mosta sam bacio papiriće

Radost Zdravlje Ljubav Sloboda Odanost Promena Uspeh

dok lete ka vodi papirići su leptiri – na vodi postaju labudovi

Dragi Miroslave evo prevela sam tvoja blaženstva na engleski

i sada ih možeš poslati i onima koji ne razumeju srpski – Ivana.