Bog Miroslav Mandić Bog

SEBI U NARUČJU – U 144. NEDELJI

1009. dan

6. oktobar 2007.

28375 - 28407

blaženstva

Sava i dalje teče. Utiče. Sava je pupoljak Dunava.

u hotelu Moskva sam Vladimiru Macuri izgovorio muzičko delo

SVA MOJA DELA SU JEDNO DELO

Vladimira sam video prvi put

posvećeno

Ani Sofiji Macuri

Davidu Macuri

Žaklini

Umetnost je rad-raj.

Greška je ljubav. Ljubav je lice.

spava mi se

pisaću spavajući

nema me

to sam ja koga nema

Svemir me je potrošio

ja sam dojilja

iz mojih reči teče mleko života

ja sam ruža mističkog umora

zevam

odanost mi daje snagu da se vratim iz klonuća i spavanja nad Crvendaćem

neče me. tim pre ču

igrarijom

nadražajem

pućenje je draženje

rečju drolja iskupljujem svaku drolju

kruške mi

opet sam spavao nad Crvendaćem

ja sam ponor iscrpljenosti

zevam. vazduha bih

uživam u iscrpljenosti da bih sačuvao srce od napora

dozreva grožđe

glava mi je ponovo klonula ka tastaturi Crvendaća

da li ću izdržati da stignem do 33. blaženstva?

hoću

pitanja su mnoštvo. odgovor je jedan

ja sam planinsko cveće

ne želim da zaspim

želim da ostanem budan

licem se prepuštam naručju

venčavanju svih bića

uspehu svih uspeha

JAKO SE STIDIM RECI NEKOM TO

1011. dan

8. oktobar 2007.

28408 - 28440

blaženstva

Pišem o sebi da bih sebe stvorio.

Pišem sobom da bih Tebe otvorio.

Pišem uzvikujući se da bih Tebe proslavio.

Pišem sebe da bih sebe susreo.

Pišem sebi da bih sebe ohrabrio.

Pišem Sebe od Pesme

Pišem. Sebem.

Kada sebem – svet je cvet.

Sebejući treperi ljubav u svim bićima.

On je genije. Ako sam ja on ja nisam genije. Ja sam ja – to je više od genija.

Proslavljanje drugog ujedinjuje neujedinljivo.

Ujedinjenje neujedinljivog je delo ljubavi.

Štrudla sa makom koju mi je jutros fotografijom poslao Bora moj Dragaš.

Imenima dodajem titulu moj.

Čarli moj Čaplin. Joakim moj Vujić. Lao moj Ce.

Boro moj Dragaše i sam vidiš kako si dobio titulu i to zahvaljujući Tvojoj

ženi Ljubici koja je juče napravila štrudlu sa makom i jedno parče odsekla i

za mene iako nisam bio fizički prisutan u vašem stanu ali sam je zahvaljujući

Tvojoj fotografiji jutros dobio i tom štrudlom osetio ukus prijateljstva.

Sve što jeste moje je. Sunce moje Sunce.

Trava od mene Trava. Trava moja Trava.

Bluz od mene Bluz. Bluz moj Bluz.

Isto od mene Isto. Isto moje Isto.

Svako oseti krv drugoga.

Sve što jeste je jedno telo ljubavi.

Ljubav ljubi nemoguće.

nemoguća

pesma

peva

nemoguće

Zapevati još nije pevanje. Zapevati je odanost pevanju.

pevanje je srcenje

srce se srci

srce se srcu srci

zapleši mo. mo ja damo. srce s mo jedno

dva rifa. jedno ponavljanje. orgazam mnoštvom

mnoštvo odanosti čini od mnoštva samu odanost

odavde dovde je sve

ko će mi reći koga ću reći

RADUJEM TII SE UTORKU

1012. dan

9. oktobar 2007.

28441 - 28473

blaženstva

Ljubim Te prisutnosti.

levu slepoočnicu sam oslonio na prste leve ruke reci Nekom to

strpljiv sam sa plamenom

uzbudljiva si mi. uzbudljivi moj. uzbudljivo moje

ljubim nicanje

u novembru 1963. sam Tii prvi put usnama dodirnuo usne Boginjo

igram se sam – gde si Tii?

da li vidiš ovu vatru u vodi?

muzika je moj hram

Tvoji bokovi su stubovi hrama

Tvoje dojke oltar

kada se u sebi izgubim sebe u Bogu pronalazim

pre nego što mi Se preda Bog mi Tebe ustupi

harmonijo

grožđe

milujući

tastaturu

Crvendaća

pišem

pesmu

milovanja

ljubim žene i muškarce koji su decu porodili

muž sam ženama koje su umesto dece ljubav porađale

belinom se penušaju talasi

ništa. praznina. belina

stabla se šire u visinu

biljka ljubi

želja se podaje

da li si nekada krenula stazicom-potočićem koji se zove: http://drifteaur.net/42/

stazice čine puteve – potočići okeane

put ruže

suše se oprani crveni dresovi fudbalera Hajduka sa Liona

voleo bih da se najedem Tvoje sluzi

u Svemiru sve zavisi od mene. na Planeti od Tebe i mene

ne čini li Tii se

ne čini li Tii se kako god se uzme

ne čini li Tii se kako god se uzme i kad se uzme i kad se ne uzme

ne čini li Tii se kako god se uzme i kad se

uzme i kad se ne uzme da Te ljubim moja Boginjo

BOGINJO

1013. dan

10. oktobar 2007.

28474 - 28506

blaženstva

nikada Te se nisam napio

nikada Te se nisam najeo

nikada Te se nisam nadobrio

nikada Te nisam u mleko udrobio

nikada se nisam hej u Tebi utopio

nikada Te se nisam baš onoga što si Tii od mene očekivala

nikada Te se nisam kožom zasitio

nikada Te se nisam ćerko sestro ženo oče moj naljubio

nikada se nisam Tvog znoja namirisao

nikada Tii se nisam pazuha nalizao

nikada se nisam Tvog stomaka nadodirivao

nikada se nisam nagledao vena po Tvojoj koži

nisam Tvoj centar pronašao ni periferiju Tvoju obišao

nisam dovoljno sa Tobom kisnuo

nisam Te se nakupao

nisam Te se ni načitao ni ispisao

nisam se Tvojih tetiva nazatezao i naotpuštao

nisam saznao šta je za Tebe očekivano a šta neočekivano

nisam se Tvojim kolenima molio

nisam se Tobom trave natravio

nisam se Tobom narazgovarao

nisam se Tobom dovoljno nasmejao

nisam Tii se laktova ni kukova

nisam Tii se peta ni temena

nisam Tii se pupka i čmara

nisam Tii se ruže

nisam Te se one noći

nisam Te se pored drveta

nisam Te se u Svemiru

nisam Te se na onoj strmini

nisam Te na praznom putu

nisam Te u grmljavini

nisam Te. jesam Tii

JUTARNJA BLAŽENSTVA

1014. dan

11. oktobar 2007.

28507 - 28539

blaženstva

jutro je

tmurno kišno jutro

hladno je u sobi

obrijao sam se i očešljao

u nekoliko gutljaja popio prvu kafu

slušam Vivaldija (Antonio Lucio Vivaldi)

svraka preleće fudbalski teren

i jedna vrana ga preleće

golub leti u krug nad zelenom travom

treba da napunim bateriju mobilnog telefona

da se radošću borim sa samoćom

treba samoću da prigrlim

samoću da muzikom natopim

samoći odan

prljav veš da operem pa nek se osuši kad se osuši

treba da ne brinem

da uživam u reči treba

reč treba me podseća na jesenje oranje

treba da prestanem treba

blaženstvo se blaženstvu otvara

blaženstvo se na blaženstvo nadovezuje

blaženstvo se blaženstvu podaje

blaženstvo u blaženstvu nestaje

ponavljanje je delanje

ja sam dečak koji ljubi devojčicu

ja sam misterija žene i muškarca

donesi mi vino

iscepkao sam neke papiriće

napisao pa iscepao

malo je svetlije ali biće ovo jedan čuveni sivi dan

svaki dan je čuven

čuvenost svakoga dana je u njegovoj dobroti

samo da budem mio lepoti

BUDA I HRIST NA PUTU

1015. dan

12. oktobar 2007.

28540 - 28572

blaženstva

i danas će kao i juče biti čuveni sivi dan

još nisam popio prvu kafu

slušam Šostakoviča (Дми́трий Дми́триевич Шостако́вич)

pred jutro sam sanjao da me jedna žena nežno drži za ruku

kada napišem blaženstvo kao da je nikla travčica

mislim na neprijatne stvari da bi i one postale prijatne

nasmešim se bezrazložno i bolje mi je

prstima obe šake pomilujem tastaturu Crvendaća

prošlo je već tri sata od kada sam ustao

redigovao sam. gledao manastire i savremene umetnike na internetu. ispijam drugu kafu

udomi me u svom mirisu

posečena stabla se spuštaju niz reku

umesto ravnice pogledao sam u dlan

monahinja mi ljubi srce

Buda i Hrist na Putu

Buda Hrist Put

bariton saksofon

korak koraku

lice licu

ritam hrli ritmu u zagrljaj

Ovo je sloboda za Tebe

mislim kamenom

ne veni cveće – kažem cveću

gori vatro – kažem vatri

treniraj treneru – kažem treneru

zašto pogled gleda u nedogled

za sedam minuta podne

dobar je ukus koprive

Buda mi je jedan korak drugi korak mi je Hrist

volim kad gledam lepo blaženstvo

nasmešim se smeškom

smešo moj – kažem smešku

idi u kurac – kaže mi nežno smešak

PROSLAVLJAM ISTOVETNOST – VOLEO BIH DA NOSIM PURPURNO

1016. dan

13. oktobar 2007.

28573 - 28605

blaženstva

Ako misliš da ćeš Ovo blaženstvo pročitati i na kraju na pravom si putu.

Hodam proslavljajući hladnoću današnjeg dana.

Ako pobednici pišu istoriju to znači da je istorija pobednika istorija čovekovih poraza.

Ovo je trenutak u kome je u Bulevaru despota Stefana kod

Botaničke bašte muž zagrlio svoju ženu Dragicu Vukadinović.

Oslobodio sam se svega da bi sloboda oslobađala svakoga.

Sija svetlost sa žutih listova platana.

svake

subote

u

podne

isto

mesto

most

Kada usporim čujem muziku. Brzinu Božiju proslavljam.

Kupio sam crvenu maramu i crveni kačket za trista dinara.

Ne mogu da nosim belu odeću jer nemam novca. Voleo bih da nosim purpurno.

odneo sam kasirki knjigu Ja ime i napisao

Hvala Vam na malopređašnjem ja-vljanju na ulici

na pločici sam video da je njeno ime Vojislava Vešović

Volim istovetnost.

Čikago je Čikago. Krčedin Krčedin.

Sve više prepoznajem da sam u mladosti bio opasnost za ljudsko društvo.

Zalazi sunce. Pogledaj. Bog je živ. Ljubav

večna. Siniša moj – poslao sam sms Siniši Tuciću.

Seckam peršun i mislim na moje zrenjaninske ljubavi.

Sve žudi jedno za drugim. Majke mi.

Energija ljubavi je ogromna. Kada ne primimo ljubav pretvaramo je u mržnju.

Ko se tuče taj se voli je istina koja se potvrđuje i u trenucima najužasnijih sukoba.

Volim Te i to je to. Ne mrzim Te. Još više Te volim.

starenje vodi ozarenju

ozarenje ostvarenju

Ne bih ni reč napisao da nisam ljubav. Majke mi.

Tako me je raznežilo to majke mi da neću upaliti svetlo u sobi iako je već mrak.

Ni Kaja nije palila svetlo. Ljubim Te Kajo. Tii si majka svima.

Proslavljaš me Kajo. Ka ja je Kaja. Kaja ime svih imena.

Pogledaj moju radost – dodirni moju toplotu.

šake licu. grudi udima

tri je jedan. ljubav jedina

sve znam jer ljubim Te

dođi na grožđe

sutra je nedelja… samoća… sunčana jesen… svečani

nedeljni ručak za stranca i same… hleb grožđe i ljubav

Ako misliš da ćeš Ovo blaženstvo pročitati i na početku još više si hleb grožđe i ljubav.

PONOVO UMETNOST I ČOVEK KOJI PIŠE – HRABRIJE NAJLEPŠE JE

1018. dan

15. oktobar 2007.

28606 - 28638

blaženstva

11:00h

Pre dvadeset godina sam u ovom trenutku počeo da radim svoj rad Čovek koji piše.

Pre dvadeset sedam godina oko jedan noću

sam odlučio ponovo ću se baviti umetnošću.

Mislio sam da pišem o tome ali u ovom trenutku odustajem.

Hoću da se sećam budućnosti.

hajde da se igramo

nove igre

u kojoj

se ne računa

pobeda nego ljubav

u kojoj se

ne igraju

oni kojima

je do interesa

u ovoj igri

se ne igraju

umetnici-profesori

kritičari-umetnici

portparoli-umetnici

umetnici koji žiriraju

umetnici-ambasadori

umetnici-ministri

leptirova krila su nežna

umetnikova duša još nežnija

ovo je

sudbonosna igra

o sudbonosnosti nevine igre

počinjemo

ženo

moja

bez ijedne reči više

jabuka

crni telefon i beli telefon

ruka koja piše i kompjuter

krug sa tačkom i krug bez tačke

jing jang

to

crni telefon beli telefon crni telefon

beli telefon crni telefon beli telefon

jing jang jing jang

jing jang jing jang jing jang

jing jang jing jang

jing jang

jing jang jing jang jing jang jing jang jing jang jing jang jing jang jing jang jing jang

jing jang jing jang jing jang jing jang jing jang jing jang jing jang jing jang

jing jang jing jang jing jang jing jang jing jang jing jang jing jang

jing jang jing jang jing jang jing jang jing jang jing jang

jing jang jing jang jing jang jing jang jing jang

jing jang jing jang jing jang jing jang

jing jang jing jang jing jang

jing jang jing jang

jing jang

beli telefon crni telefon beli telefon

to to to to to

crni telefon beli telefon

beli telefon crni telefon

crni telefon beli telefon

beli telefon crni telefon

crni telefon beli telefon

beli telefon crni telefon

crni telefon beli telefon

beli telefon crni telefon

crni telefon beli telefon

beli telefon crni telefon

crni telefon beli telefon

ruka koja piše ruka koja piše ruka koja piše ruka koja piše kompjuter

ruka koja piše jabuka ruka koja piše telefon ruka koja piše krug ruka koja piše jing jang

ruka koja piše tri jabuke ruka koja piše tri kruga ruka koja piše dva jing janga

hrabrije… najlepše je

jing jang jing jang jing jang jing jang jing jang jing jang jing jang

ruka koja piše kompjuter ruka koja piše kompjuter ruka koja piše kompjuter

krug sa tačkom krug bez tačke krug sa tačkom krug bez tačke

jabuka jing jang jabuka jing jang jabuka jing jang jabuka jing jang

to

PREPODNEVNO PEVUŠENJE

1019. dan

16. oktobar 2007.

28639 - 28671

blaženstva

Dok je stvarao svet Bog je pevušio. Otuda pevanje.

Sve stvoreno je pesmom pevano.

Svemirska pesma peva o miru Svemira.

Svemir ljubi Zemlju. Zemlja se Svemiru podaje.

Usta Tii svoja dajem Svemire.

Ja sam muž ženi. Žena Svemiru.

Sve što postoji voli da peva o sebi.

Pevanje je starije od nasilja.

Nasilje je zaboravljeno pevanje.

Smiri se konju – kažem samom sebi.

Sunčeva svetlost kroz prozor pada na moj sto.

svakome koga sam povredio ližem dupe

radujem se da se u trenutku svoje smrti radujem

Ja sam najugroženija vrsta jer štitim sve druge vrste.

Volim matematiku ljubavi (iz Rečnika Miroslava Mandića).

Matematika ljubavi je ljubav matematike prema ljubavi.

Bog je vreme ljubavi.

Bog je ljubav u vremenu.

Bog je prostor ljubavi.

Bog je ljubav u prostoru.

Pupoljak su sve ruže.

Svuda su ruže.

Ruže mišljenja. Ruže odlučivanja. Ruže lišavanja.

ruže

ljubi

na

put

izađi

Seksualnost je puteljak.

Važno i nevažno nisu važni.

Sebi se putiti. Na zviždanja i aplauze se ne obazirati.

Odričem se i pevam koliko god mi srce hoće.

Ovom rekom teče pesma reke.

Želeo bih da imam Njegovo lice.

Ljubim Te devojčice – nikada to nisam mogao da Tii kažem

jer sam odan svakom dečaku koji ne sme da kaže da Te ljubi.

Crvendać je hram u kome pevam ljubavi.

Vaskrslo telo je telo Boga u meni.

bliskost

KLEKNUO SAM

1020. dan

17. oktobar 2007.

28672 - 28704

blaženstva

Da li da krenem ovom ili ovom stazom?

Baciću kocku. Prva staza su brojevi jedan tri i pet. Druga dva četiri i šest.

Pet. Sinoć sam na internetu video tekst u kome jedna osoba piše laži i ružno o meni.

Noću sam ustajao i prebirao po sebi. Iscrpelo me.

Krećem ka kitovima i njihovim pesmama.

Ne ubijajmo kitove! Ne ubijajmo nikoga!

Veliki kit polako pliva kroz vodu.

Voda uživa u kitu.

Nebo uživa u kitovom kupanju.

Kit pliva sve sporije i preobražava se u moje lice.

Moje lice je kit.

Moje usne pevaju.

izvinjavam se ljudima o kojima sam se

negativno izrazio pred drugima ili u tekstovima

Njihova imena svedoče o meni i mom bolu. Naši putevi

se i dalje razlikuju ali neka Tvoje ime živi u dubokom miru.

Sunce samoće i samoćo sunca ljubim vas.

Nozdrve.

Ne ironiji. Da nezaštićenosti.

Već nekoliko dana mislim na sliku Čitanje Gerhard Rihtera (Gerhard Richter).

svetlost je mirna

u sebi se smiruje

u Tebi počiva

pomilovao sam cveće na stolu

pomilovao dirke Crvendaća

ušima milujem glas pevača koga slušam

polako izvijam vrat. sedamnaesti oktobar je

kroz polja bulki u glavi vidim veliko nebo

Otac me je naučio da zapalim vatru – rekla mi je Dragana Erdevički.

Oslonjen na ogradu parka čovek spokojno spava.

Mlada devojka u crnim helankama leprša guzovima.

Letite leptiri. Plovite labudovi – osetio sam dok sam gledao kako Sava nosi papiriće.

Kada papirići padnu na površinu vode liče na nebesko sazvežđe.

Zamislio sam se i auto me je mogao udariti.

Preko ograde tri preostale bele ruže.

Zamisli kroz hiljadu godina Ovo blaženstvo.

Hleb i grožđe.

DESET GODINA OD SMRTI DEČAKA DUŠANA JOVANOVIĆA

1021. dan

18. oktobar 2007.

28705 - 28737

blaženstva

Samo jedno čovek želi da kaže čoveku – Ja sam Bog.

Kada to čovek ne kaže čoveku onda pojede jabuku koju mu da drugi čovek.

kao

da

mi

je

neko

dodirnuo

rame

Pre deset godina je na ulici ubijen trinaestogodišnji

Dušan Jovanović samo zato što je bio druge boje kože.

Pred kućom broj 33 u Beogradskoj ulici gde je ubijen

održaće se sećanje na Dušana Jovanovića. Idem tamo.

Oni koji su prve boje kože ubijaju one koji su druge boje kože.

Mnogi se bore da zauvek budu prve boje kože da nikada ne bi

bili ubijeni a i da bi mogli da ubijaju one koji su druge boje kože.

Sve dok bude kože biće i smrti i ubijanja.

Koža nije kriva. Koža je opasnost. Iskušenje i put.

Koža je ljubav.

Tvrdnje su koža umetnosti.

Ljubavlju se koža pretvara u svetlost.

Svetlošću nema smrti ni ubijanja.

Svetlošću ljubav za Dušana Jovanovića.

Dušan Jovanović je moj sin.

Gledao sam mu lice. Gledao sam lice njegove uplakane majke.

Bilo je malo ljudi. Plakao sam. Hvala Tii Dušane Jovanoviću na ljubavi.

umom ljubiti

um umetnosti

Umetnost uma je umetnost koja ljubi.

Volim one koji znaju da se igraju sami.

Volim one koji znaju da se igraju igrom drugih.

Volim da govorim i pišem ono što volim.

Volim lelujanje dima mirisnog štapića pred Crvendaćevim ekranom.

Volim lice. Sva lica.

Divim se životima odbačenih.

Bacam papirić Radost u reku. Sve što jeste je radost.

Papirić Zdravlje. Reč zdravlje zrači zdravljem.

Papirić Ljubav. Ljubav svega u svemu i svega u Jednom.

Papirić Sloboda. Još nepostojeća hrabrost.

Papirić Promena. Promena u preobražaj.

Papirić Odanost. Čudo vaskrsenja.

Papirić Uspeh. Neshvatljivo jednostavno.

JA NIKOL AJ

1022. dan

19. oktobar 2007.

28738 - 28770

blaženstva

Nikolaj Fjodorov je za života bio malo poznat i cenjen

interesovanje za njegovo delo je ispoljilo tek naše pokolenje početkom 20. veka

bio je skroman bibliotekar muzeja Rumjancev

živeo je sa sedamnaest rubalja mesečno

asketa koji je spavao na sanduku

i istovremeno bio protivnik asketskog shvatanja hrišćanstva

on je tipičan ruski čovek

genijalan izvorni talenat

unikat

za života gotovo ništa nije objavljivao

posle njegove smrti

prijatelji su objavili u dva toma njegovu Filozofiju zajedničke stvari

koju su delili besplatno

malom krugu ljudi

jer je on prodaju knjiga smatrao nedopustivom

bio je ruski tražitelj sveopšteg spasenja

kod njega je do krajnosti dovedeno

osećanje odgovornosti

svih za sve

svako je odgovoran za ceo svet

i za sve ljude

i svako mora da teži spasenju svih i svega

To su reči mog Nikolaja Berđajeva (Николай Александрович

Бердяев) o mom Nikolaju Fjodorovu (Fёdorov, Nikolaй Fёdorovič).

Istinitije i sa više ljubavi rečeno to sam ja Nikolaj Fjodorov i ja Nikolaj Berđajev.

ovo sam ja zelena trava

ovo sam ja incest

voda voli vodu

lice voli lice

Neprestano sam uzbuđen. Sve što vidim sam ja.

Na mostu sam. Hladan vetar sam.

Pada veče. Prožima me tišina.

dati se. dati. da Tii

ja se daje

31. PUT PO 33 DANA

1023. dan

20. oktobar 2007.

28771 - 28803

blaženstva

Cijuk vrapčića mi je ugrejao srce u ovom hladnom danu.

Na ulici sam kupio knjigu Vilijem Blejka

(William Blake) za čitanje u autobusu do Zrenjanina.

Gledam kroz prozor. Svaki predeo je biće.

Devojka u autobusu je mislima već u Zrenjaninu.

Ovaj čovek na biciklu bih mogao biti ja.

Lišće platana mi je poželelo dobrodošlicu u Zrenjanin.

Lišće mi odmara mozak.

Zelenilo mog mozga.

Rasplače me vlaga na zidovima oronulih kuća.

slojevi

blato

pleva

boje

prohujalost

dostojanstveno su krivi i oguljeni zidovi starih kuća

lišće

bagrema

kožo

moja

detinja

Plavetnilo neba se kupa u Begeju.

Tužne su prazne glavne ulice grada.

Dok je još vreme dođi da pogledaš kuću broj 21 na Karađorđevom trgu u Zrenjaninu.

Rascvetana žuta ruža pred kućom.

ja sam ruža – Tii si ružin pupoljak

Laza Crkvenjakov mi pored Begeja priča o pecanju.

Mirna je voda Begeja. Mirne stare vrbe. Odsjaji u vodi Begeja.

prilazim reci

prolazim pored vode

predvečernja svetlost se kupa u Begeju

lepota lokvanja

priroda je pička savršenosti

siromašne reči

su

mladoženje slikama

U kući Une Mirte Dušana Duške i Laze čitam

Miroslava Mandića Lazi Duški Danki Saši Miroslavu.

jeste

je

opasnost

pevanja

Pevanjem bića ljube bića.

Saša Belogrlić je Jedno.

Dankin ribon sa crnom ružom je sve.

jedno je ljubavlju sve

Duška i Lazo poklanjam se ljubavi kojom jedno drugo volite.

Ponavljam odanost nije isplativa – najseksualnija je.

NEĆU NEĆU. HOĆU HOĆU

1025. dan

22. oktobar 2007.

28804 - 28836

blaženstva

Ponavljam i ponavljaću odanost nije isplativa – najseksualnija je.

Odan sam muzici.

Kišnjenju i vodi koja se sliva niz ulicu.

Staroj ženi koja se kesom na glavi štiti od pljuska.

Jeleni Popović koja mi je istetovirala

Miroslav Mandić

ravnica je odana planini. planina nebu. nebo ravnici

broj jedan je odan broju dva broj dva jednom

što se više dajem više jesam

što više dajem više dobijam

Kisnem i teških se misli oslobađam.

Luda i prosjak mi pomažu.

Ritmom kukova se dajem ulici.

Osmehujem se baricama na asfaltu.

Blaženstvima se borim za život.

U srcu mi zvoni glas uličnog prodavca novina.

Hoćeš da Te ispratim malo pošto si Tii mene ispratio do kuće – pita devojka mladića.

ženom sam – sa svima sam

Kišni oblaci se nadvijaju nad most.

Plačem ozaren.

Mirno plove papirići sa rečima Radost Zdravlje

Ljubav Sloboda Promena Odanost Uspeh.

17:30h

Upalila su se svetla na mostu.

Kiša je ispraznila ulice. Biće kiše cele ove nedelje.

Samoćom udomljujem sva bića.

Lepota peva dobrotom.

Uživam u koracima čoveka koji hoda ispred mene.

Hristovom žrtvom je stvoren put ljubavi za sva bića.

Ljubav je istina. Srećan sam što sam napisao ljubav je istina.

Žudeći za ženom stvorio sam velike količine ženstvenosti.

Žudeći za ljubavlju stvorio sam velike količine ljubavi.

žudeći za Bogom Bog me Bogom stvorio

Žudeći za toplotom gledam belog psa koji leži na mokrom asfaltu.

Ljudi me gledaju i vide čoveka koji piše.

Čim obiđem stub ulične lampe njegova senka me prati i bledi sve do sledećeg.

LJUBAV ZA NEZNANKU

1026. dan

23. oktobar 2007.

28837 - 28869

blaženstva

jesam

hodam

kiši

hladno je

nisam mogao da pišem za stolom

sada mogu samo ovih osam reči da napišem

sada samo četiri reči

sada jedva tri

tek dve

jednu

izgaženo lišće na asfaltu mi pomaže da izađem iz sebe

pogled žene u prolazu mi je vratio snagu

ostala blaženstva ću napisati za Neznanku koja me je pogledala

Neznanka je potvrdila moje stvaranje

nikada više neću videti Neznanku ali pišem da bi njena slava živela zauvek

ne opisujem Neznanku da bi ona bila onakva kakva je Tebi potrebna

sve što gledam gledam očima Neznanke

zbog Neznanke uživam u kaldrmi Kosančićevog venca

vrane sa šlepa koji se kreće uzvodno preleću na šlep koji se spušta nizvodno

sa mosta vidim na pločniku

MARIO VOLIM TE

srce JECA

pre sat vremena ovde sam ugledao pogled Neznanke

ljudi na ulici. vrane na drveću

crveni tramvaj broj 5 prolazi raskrsnicu

kupio sam dva pakovanja mina za patent olovku

iscrpela me nemoć

spasila me

Neznanka

hodam sporo. to je kruna današnjeg dana

bogatstvo sporog hodanja poklanjam svima

ono što sam u deliću sekunde dobio od Neznanke vraćam svima znanima i neznanima

pri kraju današnjih blaženstava mogu da napišem da je borba samoće sa

smislom bila veličanstvena ali dok je trajala bila je povremeno i nepodnošljivo teška

rukom na grudima poklanjam se Neznanki

srećan je ko usreći drugoga – srećna moja Neznanko

GUTLJAJI DOBROTE

1027. dan

24. oktobar 2007.

28870 - 28902

blaženstva

Suviše sam sam. Nemam snage. Današnja

blaženstva ću pisati tek uveče uz pomoć vina.

23:33h

Počinjem put do ponoći.

Upalio sam mirisni štapić. Pustio Džon Hemonda. Pijem italijanski rizling.

samoća ljubavi – ljubav samoće

samoća samoće – ljubav ljubavi

sve što jeste nije Ovo što pišem

Ovo što pišem nastaje tek sada

sada je sa da

da je sada

tajna i lepota sada je njegovo da

volim da Te vidim

da Te osetim

da budem Tvojom hrabrošću

istorijska punoća je u ovom blaženstvu

sve što jeste je Ovo blaženstvo

ruža je lotos

sve što pišem piše Bog

sve što kažem kaže Bog

sve što samujem samuje Bog

sve što jesam jeste Bog

za šest minuta će ponoć

srećna nova godina

u samoći tridesetih sam svima koje sam voleo čestitao novu godinu još u leto

sada sam u večnosti

samoćom muškosti ljubim drugog muškarca i prepuštam mu prednost kod žena

ponoć je prošla za tri minuta

jedina dekoracija koju volim je istina

pijan sam. Džo Stramer (Joe Strummer) i The Mescaleros. rudar sam

kad dovršim blaženstva voleo bih da ih nekome pošaljem ali nemam kome

zato i pišem jer put sam

put je jebanje

svedočim Te – ljubi me

za Tebe ću sa uživanjem ručati posle ponoći

VOLEO BIH OVAKO

1028. dan

25. oktobar 2007.

28903 - 28935

blaženstva

samo da ih ispišem

ispišem i ohrabrim se

tako ih i pišem

kao kada se stvari bacaju na đubre

đubre raste

neko pretura po đubretu

mislim o šakama ljudi koji vade stvari iz đubreta

bacam ova blaženstva

napišem blaženstvo samo da bih ga bacio

da bih ga se oslobodio

da u meni ne bi ostalo ništa

da bih se praznio a đubre raslo

da nečije šake preturaju po blaženstvima

sija svetlost lica nadvijenih nad blaženstva

nije važno da su blaženstva lepa nego da sija Tvoje lice

ne zaustavljam se

pišem ih i bacam ih

ptice nadleću blaženstva

treba da promenim vodu cveću

treba još da se teglim

ptica sam koja kruži nad blaženstvom dok ga pišem

lepo mi je da pišem i posmatram to što pišem

Tii čitaš i gledaš me kako Te pišem

čovek čoveka ozdravljuje

čovek ozdravljuje sva bića

važno je samo da napišem blaženstvo

napišem i bacim ga

neprestano ponavljam

to pisanje i to bacanje

to oslobađanje i to punjenje

ovde ima sve manje – ovde ima sve više

samo da bih ponizio srce svoje

rečima ljubav ljubio

LJUBIM. LJUBIMO. LJUBIMO SE

1029. dan

26. oktobar 2007.

28936 - 28968

blaženstva

Prvo blaženstvo je otiskivanje.

Povratka nema.

Nema ni dvoumljenja.

Odluke su trenutne.

Tragovi očiti.

Hrizanteme na stolu.

Sve misli su u ovoj misli koja okuplja sve misli.

Pišem u ritmu srca.

Bez početka i kraja.

Jednim jedinim izvorom.

miroslave mislim na tebe ovih dana i na tvoju umetnost

što je u stvari isto poslao mi je sms Branko Popović

otkupljujem i prikupljam svo zlato

ovoga sveta i odnosim u ispražnjene

rudnike zlata gde mu je mesto

Ovo je blagodat za Tebe bližnji moj u zatvoru.

Ljubav ritmu.

Pišem ritmom.

Ritmizujem. Improvizujem.

Opekao sam se žarom mirisnog štapića.

Pišem-putujem telom jasnoće.

Bubica se spušta niz okvir ekrana. Nestala je.

Od svih mera najviše volim bezmernost.

Bezmernost. Bezmerno. Bezmerje.

Vinogradi u mom srcu.

Čiste čarape.

Topao vetar.

Najveća umetnost se stvara iz bilo čega.

Najveća umetnost se stvara bilo kako.

Najveća umetnost je bilo ko.

Najveća umetnost je samo najveća umetnost.

Tragovi su očiti.

Odluke su trenutne.

Nema dvoumljenja.

Nema povratka.

Blaženstvo utiskivanja.

NITI

1030. dan

27. oktobar 2007.

28969 - 29001

blaženstva

Bele reči na sivom nebu.

Dragi Miroslave, evo i dobrog provoda-prevoda

white words on the gray sky

Lepo radi i uživaj u vinu! Ljubim te. I.

uživam u vinu

ljubičastim i žutim hrizantemama na stolu

mirisnim štapićima

bluzu i bugivugiju

redigovanju prošlonedeljnih blaženstava

opasnim i spasonosnim emocijama

kovitlajućim mislima

ludičkom i ludačkom

saosećajućem i preplićućem

neizgovorljivoj draži i izgovorljivoj savesti

glasu drugoga koji mi putuje kičmom

otvorenosti koja smiruje strahove

ovom pokretu koji nikada niko nije video

prepodnevnom prolasku grobljem

herojskom telu koje će kao i sva tela umreti

volim što volim da zavolim

njišem se za milinu sledećeg blaženstva

Robert Valzer

i ove godine sam 27. oktobra u dvadesetom blaženstvu napisao Robert Valzer

bilo je misterije u trenutku kada su se za mnom zatvorila vrata zatvora

misterija su i ove reči koje istim čudom ispisujem ljubeći istovetnost čuda

hteo bih da Te nazovem i pozovem ali ne želim da Te povredim niti da me Tii odbiješ

pozivam Te drvo moje odano

vekovi pišu Ovo blaženstvo

pozdravljam Te Miloše Rizniću i Tvoj esej Domaće prevaspitanje

stranac sam i zato je moje srce ustreptalo

stranac sam zbog nevinosti lepote – lepoti odan

čuvar sam stada koga stado proslavlja i peva

herojstvo sam Tvog primanja

mokra sam trava

čuvam Tii sebe

O KURCU KOJI PIČKOM LJUBI

1032. dan

29. oktobar 2007.

29002 - 29034

blaženstva

Volim pevanje. Pevanje je jebanje. Jebanje je pevanje.

Od žena koje sam voleo i pevao oterali su me njihovi očevi. Očevi su vlast.

Očevi su bili jači pevači svojih ćerki nego ja.

Radujem se što su očevi bolje pevali svoje ćerke nego ja.

Volim incest iako ga nisam iskusio.

Dragi moji očevi poštujem i ljubim vaše kurčeve jer vi ste kurac jednog jedinog kurca.

Mog kurca. Kurca ljubavi.

Kurcem ljubavi ljubim i vas i vaše kurčeve.

Kurac ljubavi nije najjači kurac. Kurac ljubavi ne pobeđuje slabije kurčeve.

Kurac ljubavi ljubi.

Kurac ljubavi je nevinost pevanja. Pevanje o nevinom jebanju.

Kurac ljubavi pičkom ljubi.

Kurac je jedna sisa. Pička je druga sisa.

Kurac je jedan korak. Pička je drugi korak.

Kurac se raduje reči kurac.

Pička se raduje reči pička.

Kurac se raduje pički. Pička se raduje kurcu.

Ljubim Te Mevlano Rabijo moja.

Ljubim Te Mevlano Robijo moja.

Ljubim Te Mevlano Rumijano moja.

Skidajući Tii gaće skidam svoju kožu.

Slaveći Te. Boga slaveći. Slavim se. Ljubeći Te.

Volim Te kurče moj jer pičku ljubiš.

Volim Te kurče moj jer pičkom ljubiš.

Volim Te kurče moj jer ljubiš iako si od očeva oteran i proteran.

Volim Te kurče moj jer proterani kurac ljubi proteranu pičku.

Proterani kurac i proterana pička stvaraju ljubav.

Ljubav ljubi sve.

Tvoja proterana pička i moj proterani kurac ljube i slabe i jake.

Život nije propadanje slabih i evolucija jakih. Život je stvaranje ljubavi.

Ljubim Te proterana pičko Tii ljubiš stvaranje.

Najlepša si mi pičko moja proterana.

Tvojom najlepšom pičkom ja proterani kurac ljubim pičke i kurčeve svih bića.

SEBI U NARUČJU – U 144. NEDELJI

JAKO SE STIDIM RECI NEKOM TO

RADUJEM TII SE UTORKU

BOGINJO

JUTARNJA BLAŽENSTVA

BUDA I HRIST NA PUTU

PROSLAVLJAM ISTOVETNOST – VOLEO BIH DA NOSIM PURPURNO

PONOVO UMETNOST I ČOVEK KOJI PIŠE – HRABRIJE NAJLEPŠE JE

PREPODNEVNO PEVUŠENJE

KLEKNUO SAM

DESET GODINA OD SMRTI DEČAKA DUŠANA JOVANOVIĆA

JA NIKOL AJ

31. PUT PO 33 DANA

NEĆU NEĆU. HOĆU HOĆU

LJUBAV ZA NEZNANKU

GUTLJAJI DOBROTE

VOLEO BIH OVAKO

LJUBIM. LJUBIMO. LJUBIMO SE

NITI

O KURCU KOJI PIČKOM LJUBI

Stranice