Bog Miroslav Mandić Bog

32335 - 32367

blaženstva

 

 

Ja je sada.

 

Ja sam ono što jesam sada.

 

Cvetni zvižduk. Zviždućući cvet.

 

Ja sam cvetni.

Ja sam zvižduk.

Ja sam zviždućući.

Ja sam cvet.

 

Ja sam svetlost popodneva.

 

 

Ja

sam

Valjarević Mandić Racković

 

Ja

sam

Stejn Mandić Dišan

 

Ja 

sam

Ekhart Mandić Rumi

 

Ja

sam

Nandan Mandić Branko

 

Ja

sam

Put Mandić Ruža

 

Ja

sam

Plesanje Mandić Pevanje

 

Ja

sam

Dete Mandić Bog

 

Ja

sam

pesnik Mandić mistik

lutalica Mandić luda

rudar Mandić heroj

filozof Mandić plesač

prosjak Mandić vrtlar

monah Mandić čobanin

ljubavnik Mandić umetnik

 

Ja sam sve ono što Tii želiš da jesi.

 

Ime je ljubav. Prezime je protivrečnost.

 

Prezime je obraz. Ime je drugi obraz.

 

Ime je stvaranje. Prezime je potvrđivanje.

 

Ime je čovek. Prezime su ljudi.

 

Ime je oprolećivanje. Prezime je prezimljavanje.

 

Ime je leptir. Prezime je zakon.

 

Ime je Jedno. Prezime je Sve.

 

Ime sam ja. Prezime si Tii.

 

 

ime

je

gore

dole

je

prezime

 

 

Umorna si od mene majko – odoh na put.

 

Umoran si od mene oče – odoh u Tvoj bol.

 

Umoran si od mene brate – odoh u nepoznato.

 

Umoran si od mene svete – stvoriću Te novog.

 

Izvinjavam Tii se što si me povredila. Hvala Tii što si me povredila.

 

Cvetanje je otkrovenje.

 

Umorne ptice sleću na prekookeanske lađe.

 

 

ruža je jedna

put je jedan

kurac je jedan

pička jedina

 

 

film

je

pesma

jedina

 

 

 

sve

je

moja

žena

jedina

posvećeno velikim muževima

 

 

 

 

 

32368 - 32400

blaženstva

 

 

Sve i svi koji su ikada postojali su Mandić.

 

Sve što je sada je Miroslav.

 

Mandić je jedan. Miroslav je jedini.

 

Miroslav Mandić je jedan jedini.

 

Mandić je žena. Miroslav je muškarac. Miroslav Mandić je dete.

 

Mandić je umetnik. Miroslav je pesnik. Miroslav Mandić jedan jedini umetnik.

 

Mandić je odgovornost za prošlost.

Miroslav je odanost budućnosti.

Miroslav Mandić je ljubav sada i ovde.

 

Mandić je reč kazna.

Miroslav je reč sloboda.

Miroslav Mandić je reč ljubav.

Miroslav Mandić jedan jedini umetnik je reč Bog.

 

Mandić je zemlja.

Miroslav je voda.

Miroslav Mandić je vazduh.

Miroslav Mandić jedan jedini umetnik je vatra.

 

Mandić je smiraj umesto depresije.

 

Miroslav je zanos umesto agresije.

 

Onaj koji nije imao koga da ga zagrli smislio je besplatne zagrljaje.

 

Volim Te ženo koja pojebeš Boga.

 

Osećam najdublju zahvalnost prema lepoti ovog dana.

 

Ovo je umetnost hodanja.

 

Ovo je umetnost vode.

 

Ovo je umetnost neba.

 

Ovo je umetnost pevanja.

 

Lepotom ruže, dobrotom puta, ljubavlju leptira…

je početak pisma koje ću ovih dana poslati Srđanu Valjareviću i Nanadu Rackoviću

 

zamisli plamen

 

podoji misao

 

 

najveći

je

Bog

je

najmanji

 

 

telo moje ište Tvoje telo

duša moja ište Tvoju dušu

um moj ište Tvoj um

 

telo moje ište Tvom telu moje telo

duša moja ište Tvojoj duši moju dušu

um moj ište Tvom umu moj um

 

 

evo

me

u

TeljubimTebi

 

 

ne bih ljubio kada ljubav ne bi pevala ljubav za sve i svakoga

 

ne bih pevao kada pesma ne bi ljubila pesmom sve i svakoga

 

čovek je pastir ljudskog društva

 

ljudsko društvo samovažnošću pokušava da se izoluje od ostalih bića

 

ljudsko društvo nasiljem i profitom samo sebe zatvara u gulage-logore-samosluge 

 

ljudsko društvo se u izolaciji samoubija politikama privatnog-javnog-državnog-tržišnog

 

 

čoveče

pastir

si

svoj

 

 

 

smešim

Tii

se

 

 

 

 

 

32401 - 32433

blaženstva

 

 

Smešim se ovom što pišem.

 

Ovo što je napisano smeši se Tebi.

 

Tii se smešiš nežnosti svog srca.

 

Tvoje srce se smeši detetu koje hrani uličnog psa.

 

Dok uzimam snagu iz detetovih ruku smešim mu se.

 

detinjstvo ne umire

 

krila su mi muzika detinjstva

 

13:13h

smešim se vremenu koje mi se nasmešilo sa ekrana

 

Sav u Tebe iscurim svete.

 

Sve jedno drugo treba.

 

Svako svakog želi.

 

Ova gomila cigala mi uvek privuče pogled.

 

Neko drugi bi napisao nešto drugo a ja sam napisao ovo.

 

Kad jednom nogom prestignem drugu druga noga odmah prestiže prvu.

 

Hodam pored Dunava i osećam da je moje telo i telo Dunava jedno telo.

 

Pada mi sunce na lice – sunce mi je lice.

 

Reči vole da kažu ono što one vole da kažu.

 

Dok polako hodam osećam da sam savršenstvo Božije.

 

Ispunilo me je – postao sam ovo veliko drvo pored reke.

 

Sleteo sam na zemlju sa ovom vranom. Bilo je kao skakanje u vodu u mladosti.

 

Biće lepote je u svim bićima.

 

Ljudi sede kao ptice na zidinama Kalemegdana.

 

Devojka fotografiše dvojicu šahista i kaže im simpatični ste mi.

 

Letim sa svim pticama koje preleću most.

 

Kada sam završio prethodno blaženstvo osetio sam da me ptice vole.

 

Sve više volim jebanje i sve više ga doživljavam stidom i čednošću.

 

Sve više poštujem pornografiju jer iskupljuje licemerje.

 

Pornografija će postati najuglednija profesija i tada će i ona postati licemerna.

 

Jedina banka koju volim i kojoj verujem je prosjakinja ili prosjak kojima dam novac.

 

Jedino gore od nasilja je osuđivanje.

 

Ganuo me ovaj odbačeni mladić.

 

Ganuće mi ozaruje dušu.

 

Sam ljubi.

 

 

 

 

 

32434 - 32466

blaženstva

 

 

vrh

 

vrh

vrh vrh

 

vrh

vrh vrh

vrh vrh vrh

 

vrh

vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

 

vrh

vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh

 

vrh

vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh

 

vrh

vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

 

vrh

vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

 

vrh

vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

 

vrh

vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

 

vrh

vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

 

vrh

vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

 

vrh

vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

 

vrh

vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

 

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh

vrh

 

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh

vrh

 

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrhvrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh

vrh

 

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh

vrh

 

vrh vrhvrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrhvrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh

vrh

 

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh

vrh

 

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh

vrh

 

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh

vrh

 

vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh

vrh

 

vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh

vrh

 

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh

vrh

 

vrh vrh vrh

vrh vrh

vrh

 

vrh vrh

vrh

 

vrt

 

vrh

vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh 

 

vrh

vrh vrh

vrhvrhvrh

vrhvrh vrhvrh

vrhvrhvrhvrhvrh

vrhvrhvrh vrh vrhvrh

vrhvrhvrhvrhvrhvrhvrh

vrhvrhvrhvrh vrh vrhvrhvrh

vrhvrhvrhvrhvrhvrhvrhvrhvrh

vrhvrhvrhvrhvrh vrh vrhvrhvrhvrh

vrhvrhvrhvrhvrhvrhvrhvrhvrhvrhvrh

vrhvrhvrhvrhvrhvrh vrh vrhvrhvrhvrhvrh

vrhvrhvrhvrhvrhvrhvrhvrhvrhvrhvrhvrhvrh

vrhvrhvrhvrhvrhvrhvrh vrh vrhvrhvrhvrhvrhvrh

 

v

v o h

vrh l vrh

vrh vrh i vrh vrh

vrh vrh vrh m vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh t vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh e vrh vrh vrh vrh vrh

 

vrh

vrh vrh

vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh 

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh 

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh 

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh 

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh 

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh 

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh 

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh 

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrhvrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrhvrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrhvrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrhvrh vrh vrh vrh 

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrhvrh vrh vrh vrh vrh 

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrhvrh vrh vrh vrh vrh vrh 

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrhvrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh 

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrhvrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh 

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrhvrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrhvrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrhvrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrhvrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrhvrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh vrh

 

vrt

 

 

 

 

 

32467 - 32499

blaženstva

 

 

Lisice imaju jazbinu, ptice nebeske gnezda, a sin Čovečiji nema gde zakloniti glavu

Matej 20. 8

 

Blaženstva su zakloni.

 

Svaka reč koju napišem je dom nezaštićenih.

 

Reč me živi.

 

Riba me pliva.

 

Ptica me leti.

 

Hleb me žvaće.

 

Mirisi me ljube.

 

Trčimo devojčica i ja.

 

Uskoro će procvetati voćke.

 

Čovek je zavet lepoti.

 

obliva me nežnost 

 

kičme nam se prepliću

 

neprestano

od kurca do srca od srca do mozga

od srca do mozga od mozga do kurca

od mozga do kurca od kurca do srca

prelećem

 

mozak je Bog

 

seks je srce

 

novac je kurac 

 

sve neka je ovako

 

sve neka je cigla do cigle

 

sve neka su pupoljci

 

sve neka je reč Božija

 

sve neka je ružičasta latica

 

sve neka su svi gradovi

 

sve neka je nedostajanje koje hrani

 

živim u Tvom mirisu

 

mojim mirisom pevaš uspavanke svim bićima

 

Ja sam skitnica u Tebi.

 

Skitnica od kurca do srca i mozga.

 

Skitnica po uzbudljivoj reči skit.

 

Skitnica je muž skitnici.

 

 

ja

sam

skitnica

u

skitu

skitnice

 

 

muzikom reči pevam Te

muzikom reči Te pevam

muzikom Te reči pevam

 

skitni me

utrobo

skitam Te

 

 

 

 

 

32500 - 32532

blaženstva

 

 

Proći će četiri godine do sledećeg 29. februara.

 

Poezija je na svakom mestu – u svakom trenutku.

 

Iako nauka postepeno osvaja nove oblasti i širi se kroz nevidljivo, uvek ostaje neka logici

nemerljiva, ali osećaju bliska dubina. Vođeni čarobnim zvucima neke muzike pokušajte

da osetite tajnoviti osećaj svemira i svesveta, svesveta i sveta, sveta i svesti, svesti i

svetlosti, Svetlosti i Svetosti. Moje misli vas miluju s prolećnim povetarcem

poslala mi je sms Margita

 

Kad spomenem vrapce već pevam.

 

Maslačak raste iz zida.

 

Oslonio je ruku na prijateljičino rame.

 

Odbačenost najlepše peva.

 

Sve što jeste umetnost je.

 

Pegava devojka pali cigaretu. Crna devojka iza nje povlači već drugi ili treći dim.

 

Divim se ovoj malenoj pogrbljenoj starici koja na

ovom platou ispred pošte redovno hrani golubove.

 

I zamor u pisanju je pesma.

 

 

umorna

pesma

 

 

Raznežila me je i osvežila umorna pesma.

 

Divno se drže za ruke ovo dvoje starijih ljudi.

 

Divno zidar doziđuje školsku ogradu.

 

Divno se ljube dvoje na rastanku.

 

Divno je ova lopata zabodena u pesak.

 

Uživa u hodu tek prohodala devojčica.

 

Na raskrsnici su me pogledali ova devojka i ova žena i ovaj mladić.

 

Divno se jedan čovek divi divotama.

 

Kad ugledam Dunav kao da ugledam sebe.

 

Uvek sam želeo da pišem nešto što nikada niko nije napisao.

 

Napisano kojem sam se divio bilo je tako napisano.

 

Dugo nisam pisao jer sam želeo da pišem kako niko nikada nije pisao.

 

I onda sam jednog dana počeo da pišem tako kako do tada niko nije pisao.

 

Samo sam pisao.

 

Od onda tako pišem jer tako volim da pišem.

 

Tako pišem jer samo tako znam i mogu da

pišem jer to što pišem sam ja – a ja jedino piše.

 

Kada pišem sebe pišem sve jer ja sam sve.

 

Bacio sam papirnu maramicu u kantu za đubre.

 

Da li čuješ teretni voz?

 

Da li osećaš miris Dunava?

 

 

odbačeni

uvek

peva

samo

Tebe

 

 

 

 

 

32533 - 32565

blaženstva

 

 

čovek koji stoji na uglu dovikuje prijatelju pijem za sreću svih

 

Ugledah prve bele listiće na procvaloj voćki.

 

Papiriće koje sam bacio sa mosta vetar je odneo preko krovova zgrada u Karađorđevoj.

 

14:14h

Na bulevaru sam. U Novom Sadu. Hodam nogu pred

nogu. Večaras ću čitati Miroslava Mandića u stanu Nandan i Branka.

 

Iz daljine mi maše moja prosjakinja Tanja. I dvogodišnja Jana koja prosi sa njom.

 

U ponoćnom sam autobusu za Beograd. Jedem

veliki sendvič koji su mi napravili Nandan i Branko.

 

uživao sam čitajući sebe Slobodanu Tišmi – Aleksandri Mirimanov – Rajki Sredojević

Igoru Buriću – Mihajlu Markoviću – Mini Novčić – Gordani Nikolić – Ženji i Saši Eremiću

Draganu Jankovu – Draginji Voganjac – Milanu Vračaru – Vanji – Nandan – Branku

 

2. mart 2008. Noć me putuje.

 

01:30h

Brankovom. Prizrenskom. Terazijama. Andrićevim vencem.

Pionirskim parkom. Bulevarom. Pijan. Nogu pred nogu. Do Stančića-Sančića.

 

Kod crkve Svetog Marka sam nežno pogledao

uličnog psa – kao da sam video samog sebe. 

 

00:03h

Miroslave ostala blaženstva napiši u nedeljnom popodnevu uz vino i zanos

kažem sebi ulazeći u Sančić-Stančić.

 

13:09h

U vinu sam. U vremenu. Ptica u Tvom srcu.

 

Sve moje reči ljube Veliku Damu Koja Ljubi I Ljubi Me.

 

 

sam

sam

sam sam sam

bog

sam sam sam

sam

sam

sam

 

 

 

reči

raduj me – radujem Te

pesmo

 

 

 

s

 jebemte

b

e

m

s

e

 

 

svako samog sebe

 

svako sebe drugom

 

svako drugog sebi

 

ptice lete srcem

 

 

to

je

to

 

 

lepo me spašava od sebe

 

dobro Te spašava od mene

 

ovo je nežno to

 

pasje reči ljube reči ulice

 

ja sam Uličarka

 

Tii si dama ja sam predeo

 

promena slavi istovetnost

 

 

hej

kako

je

nežno

ovo

ali

i

ovo

 

 

ja sam Idejičar

 

ja sam Jajičar

 

ja sam Tiičar

 

ptica srca

 

 

 

 

 

32566 - 32598

blaženstva

 

 

ovuda

 

je pravi put

 

jedini

 

iz srca srcu

 

izvestan u svojoj neizvesnosti

 

igri bez igre

 

ovako

 

da jasnije ne može biti

 

jasno a ništa nije jasno

 

dišeš a ne znaš da dišeš

 

milina je a ni ne znaš da je milina

 

milina me osvaja i sav postajem milina

 

milin om pišem

 

milinu udišem milinu izdišem

 

 

om

piše

samog

sebe

 

 

 

p

i

s

 p   i   s  a   n   j   e

n

j

e

 

 

pisanje samo piše sebe

 

volim što me piše a pisanje voli što ga volim

 

sve što pišem je raj kojim pišem sve

 

 

r

r  a  j

j

 

 

Raj bi volela da mi bude Raj

 

umiruje to što bilo šta da napišem to umiruje

 

zanosim se jer sve što napišem nosim zanosom

 

jedno promenjeno slovo promeni reč u jadno

 

dva slova u duh

 

tri slova sve

 

sve što pišem Te odano čeka

 

smešim se – Tii se smešiš

 

zumbul miriše na zumbul

 

najlepše pisanje je najlepše

 

lepše voli najlepše

 

najlepše je odano lepšem

 

lepše

lepom

 

 

 

 

 

32599 - 32631

blaženstva

 

 

pokrećem ih dok pišem

 

na njima nosim planine

 

sa njima kružim ravnicom

 

ptice sleću na ramena

 

pegice se prelivaju po ramenima

 

oblici ramena oblikuju misao

 

kakva ramena takve reči

 

koliko ramena toliko igara

 

ramena su natopljena suzama

 

ramena zaustavljaju vetar

 

Gledam ramena ljudi na ulici i vidim da je nepoznato ostalo bez reči.

 

Ramena nose sve teorije.

 

Teorija levog ramena govori ni o čemu – ili o ničemu.

 

Teorija desnog ramena govori o bilo čemu.

 

Teorija levog ramena ljubi stomak.

 

Teorija desnog ramena čuva leđa.

 

Sve što pišem o teoriji ramena nije ali moglo bi biti.

 

Teorijom ramena se odmaram od pisanja.

 

Ispravljenim ramenima prijam kičmi.

 

Kišica mi naježi ramena.

 

Srozana čarapa me podseti na svakoga.

 

Odavde sa obične ulice se vidi ceo svet. To je zbog mojih ramena na kojima leži taj svet.

 

Nekoliko puta su na mojim ramenima ležali teški džakovi.

 

Na jedno rame Tii si oslonila svoje lice.

 

Na drugom ramenu je Tvoja šaka kojom si me zagrlila dok hodamo.

 

Kišica. Hladan vetar. Na keju nema nikoga. Sami hodaju ramenima.

 

Ramena su isto što i stranac.

 

Ponovo osetih – na ramenu mi je i Zemun i ceo svet.

 

šta god da napišem pišem iz ramena

 

rame ramenu

 

obe dojke

 

jedno gledanje

 

oka dva

 

 

 

 

 

32632 - 32664

blaženstva

 

 

travom prekrivena

 

tek ovlažila

 

široka i spora

 

u letu neuhvatljiva

 

mozak mi osvežava

 

pada dok se ne ispada

 

ljubav

 

u jednom jedinom imenu

 

okretanju

 

neuhvatljiva a podatna

 

u zakletvi

 

odana nejasnoćama

 

čini me spokojnim

 

dalekog od poznatog

 

bez pretpostavljanja

 

samo nagoveštavajuća

 

od sebe oslobađajuća

 

usta jezika i poljupca

 

odmara me od napora

 

prepuštena strpljenju

 

širi se tišinom teorije

 

puni se prazninom

 

osvetljava samu svetlost

 

voli da hoda po sebi

 

nepredvidljivo predvidljiva

 

nervima plete dobar put

 

glas joj lebdi trepereći

 

poezija u samom životu

 

odvodi me plesanju

 

preobražava pevanju

 

zahvalna Jednom

 

pesmi Božijoj

 

 

teorija

najčuvenije

pesme

od

svake

pesme

čini

najčuveniju

 

 

 

 

 

32665 - 32697

blaženstva

 

 

ovo je iznenadno kao košuta

 

kad prestane kiša padne beli sneg

 

gutljaj običnog svetog vina

 

u samoćama Tvoje nejavljanje mi je steglo srce

 

javiti se – vijoriti drugome

 

poljubim Te slobodom

 

koliko si samo ti puta meni padao na pamet

 

 neverovatno je koliko mi nekada nedostaje zagrljaj

nije to neverovatno nego je to verovatno jer ljubav je neverovatna verovatnost

 

osetio sam se kao dete-vanzemaljac kada sam pomirisao Tvoj sapun

 

nemoj da radiš kao crnac nego kao svi mi Cigani

 

 

prijateljstvo

tako važno

sudbinsko

ljubavno

bolno

večno

za

pionire umetnosti

 

 

umetnost potvrđuje prijateljstva – pesma ih proslavlja

 

to što su veliki učinili onda to ja pišem sada

 

kakva god da je ljubav ljubav me podseća ko sam

 

nevino – dečački – jebački – zaljubljenički

 

munjevit odgovor na neprijatnost

 

reči pod prstima klize u Tvoje prste

 

volim da pišem filmove

 

ja sam onaj koji će uskoro napraviti kompot od jabuka

 

misliću na Tebe i Tvoje lepe reči o maslačcima i travama

 

gde si sada da znam gde da Te ljubim

 

ruka prinosi šoljicu kafe lagano lagano

 

raznežujem se jer sam podatan

 

lekoviti gutljaji nežnih zagrljaja

 

nežno je to što si napisala da si često srećna

 

snagom rasplamsane reči

 

upustio sam se u nešto što je opasno čudesno i spasonosno

 

okružuje me toplina poznatog

 

pišem Tii stidom da se sujetnog stida oslobodim a čednim stidom sebe i Tebe sačuvam

 

 iscrpljena si i ispovređivana – šaljem Tii spokoja i tihe radosti

 

zagrlim Te nežnošću svete nepredvidljivosti

 

ljubim Tii vazduh koji udišeš u ovim trenucima

 

osetiš li miris ljubičice?

 

 

 

 

 

32698 - 32730

blaženstva

 

 

srce svake sledeće reči utiče na svako sledeće srce

 

jabuka u mojoj ruci je ljubav u Tvojim ustima

 

neka Te ljubav preplavi i natopi Tii svaku ćeliju

 

zagrlim Tii slepoočnice

 

izložen sam velikim samoćama

 

put ljubavi putuje i kada ga niko ne oseća i niko ne zna za njega

 

ovo što pišem piše i jedna druga osoba. to znam jer je čujem a gledajući 

kako moja ruka pleše po hartiji znam da i njena pleše kao neka jarebica-jebica

 

uživam u pisanju kao dete jer se i osećam kao dete

 

još osećam toplotu od našeg viđenja

 

ako u našim razgovorima. u kojima uživam. ponekad

kažem nešto. što Te zaboli. molim Te. primi to. sa poverenjem.

kao gorki lek. performativ. tešku vežbu. izazov vaskrsavajućeg

 

istuširan i u toplom osećam se i u iscrpljenosti bezbrižan

 

podseti me da ovde nešto napišem

 

Srđan Valjarević mi je doneo knjige o Džoni Kešu (Johnny Cash) i Čarlsu

Bukovskom (Charles Bukowski) i Novembar Gistava Flobera (Gustave Flaubert).

 

Srđan je izabrao svoju polovinu – druga polovina čeka Nenada

 

leptir

ruža       put

proleće 1988       2008 proleće

Miroslav        Mandić

Srđanu Valjareviću        Nenadu Rackoviću

sinovi Miroslava Mandića       sinovima Li Marvina

 

 

Dušan Šević

HODAJ SAM

Ja nemam lice, ja nemam glas

Ne pravim odraz, pratim svoj dah

Ja nemam pleme, ja nemam klan

Pratim svoj korak, ja hodam sam.

Ja nemam oca, sebi sam brat

Hodam sa vetrom, suncu sam drag

Ne prihvatam boje, ne prihvatam reč

Prihvatam ništa, jer prihvatam sve.

Zato sam slobodan, pratim svoj korak

Zato sam slobodan, pratim svoj dah

Zato sam slobodan, ja hodam sam.

Šta god da radiš, isti je kraj

Radi sa srcem, zato što znaš

Brzo će proći, radost i strah

Ostaće zemlja, pepeo, prah.

Kud kod da kreneš, isti je put

Biraj sa srcem, ne budi grub

Ne ostavljaj znake, ne ostavljaj trag

Budi hrabar, ti budi blag.

 

Ti budi slobodan, probaj i sam

Ti budi slobodan, prati svoj dah

Ti budi slobodan, hodaj sam.

 

živelo dečaštvo koje Bogom ljubi devojčice

 

volim nežnu pobožnost onih koji vole svoj posao

 

u mladosti sam uživao da brzo prođem kroz mnogo knjiga sada

volim da budem nekoliko meseci iz dana u dan sa jednom knjigom

 

sutra ću obrisati prašinu u sobi – posvećeno Kaji Mandić

 

stalno sam sa Tobom – to si Tii – a gde si Tii?

 

evo me to sam jaTii

 

uzbuđen sam životom koji me prožima

 

život koji me prožima je život svih bića

 

pevam sva bića

 

otac sam – muž sam – dete sam – pesnik sam svih bića

 

ne znam da li je ovo blaženstvo dobro napisano

 

skuvaću krompir

 

ako vidiš ovo busenje zelene trave Tii znaš sve o meni

 

Bacio leptire – plove labudi.

 

Niko nikog – iako bi – nekog Neko

 

devojka koja pretrčava most u predvečerje pretrčava most po kiši

 

prolistali beli listići trešnje leže na mokrom asfaltu

 

srce svake sledeće reči utiče u jedno jedino srce

 

 

 

 

 

32731 - 32763

blaženstva

 

 

kamenčić sa početka rečenice molim Te premesti da bude i na njenom kraju kamenčić

 

kada se čovek ne preobrazi u Boga postaje đavo

 

noćas sam Te sanjao Nina moja Tarbuk

 

radujem se da pišem ovim svežim vazduhom

 

ogrejalo je – tako je važno ne misliti na ovom suncu

 

svrha svrhe je u igri svrhom

radost

 

projekat slučaja je projektovanje slučajnosti

sveta nepredvidljivost

 

hijerarhija anarhije je u anarhiji hijerarhijom

preobražaj

 

usmerenost raspršenošću usmerava raspršenost

molitvenost

 

selekcija kombinacije je selektovanje kombinacija

jedno jedino jedno

 

ja sam leptir

ja sam ruža                  ja sam put

 

treću knjigu Miroslav Mandić posvećujem leptirima

 

ja sam leptir iznad ruže na putu

 

čovek na uglu provlači prste kroz svoju sedu kosu

 

ne da Te sretnem nego da Tii sretneš mene

 

ozelenelo drveće menja boje grada

 

a vidi ovo – usne Te ljube

 

vreme je staro – vreme se obnavlja sada

 

misterija je osmeh 

 

misterija osmeha je u tome da je osmeh jedina hrabost

 

jutarnji osmeh

 

jutarnji osmeh Bogu

 

jutarnji osmeh Bogu je pitanje šta mogu da učinim za Tebe Bože

 

od sada ću svako jutro pitati Boga Bože šta mogu da učinim za Tebe ovoga dana

 

Njezina velika misija i strast bila je uzdići mog tatu… To je

bila uloga koju je najviše volela. Svaki je dan započinjala rečenicom

Šta mogu učiniti za Tebe, Džone – Rozan Keš (Rosanne Cash).

 

ovo je istina i ovo je istina i ovo je istina – istina jedina

 

hrabrost je tek rođena beba – ja sam beba tek rođene ljubavi

 

tek rođena ljubav bebeće ljubi

 

mleko ovog i onog sveta doji tek rođenu bebu

 

misterija je dobrota misterije

 

m

i

s

t

m i  s  t e  r  i  j  a

r

i

j

a

 

 

ja

sam

Tvoj

leptir

put         ruža

 

 

u

početku

beše

priča

na

kraju

su

sve

priče

u

jednoj

jedinoj

pesmi

 

 

 

 

32764 - 32796

blaženstva

 

 

Šta mogu da učinim za Tebe Bože?

 

Tu sam ako Tii zatrebam.

 

Tri dana ni sa kim nisam progovorio ni reči.

 

Samoća je na trenutke jako teška ali mi pomaže da jesam za sve.

 

Samoća je seksualna. Spajam u mozgu srce i udove.

 

 

Moje-Tvoje

telo je

Bog-Bogu

 

 

Večnost tela venčana sa telom večnosti.

 

Telo večnosti je večno živo telo odano svakom telu koje umire.

 

Ja sam magarac – ljubim Te magarice moja.

 

Ljudska lepota je lepota čmara magarice.

 

Ljubim Te kulturo – neću Tii se vratiti jer Tii sereš zato što ne možeš da sereš.

 

Smeh je isti.

 

Bajka je sve. Ime je mit.

 

Otac sam ocu. Ljubav očeva.

 

Miroslav Mandić je Tvoje pravo ime.

 

Miroslav Mandić je junak knjige Miroslav Mandić kao Raskoljnikov Zločina i kazne.

 

Lepo si mi pisao o cvetanju voćaka u Tvom dvorištu.

 

Sve što vijuga peva.

 

Pevanje ne režira. Režiranje ne peva.

 

Vlast - novac - postojeća umetnost su dosadni.

 

Magarče moj poljubiću Te u dupe.

 

Volim da jezikujem jezik.

 

Hteo sam da se zajebem i da Te zovem.

 

Dečak je veći. Devojčica je manja. Dečak u devojčici želi da rađa veličinu.

 

Moja istovetnost si Tii.

 

Sve odaje da sam večan.

 

Sve odaje da sam Bog.

 

Sloboda Bog

Istina Bog

Igra Bog

Bogom

Igra

Istina

Sloboda

 

 

Bog

me

podseća

na

Sebe

 

 

 

Bože

to

si

Tii

 

 

Očekivala sam te danas na poslu – kupila ti propolis.

 

Uzbudio si me danas jako kada si prošao i mahnuo mi. Bio je to

Prolazak. Osetila sam Tvoju umetnost. Osetila sam se sigurnom. Voljenom.

 

Da li si završio svoj posao leptire?

Da li si Tii završila svoj posao pčelo moja?

 

 

 

 

 

32797 - 32829

blaženstva

 

 

Volim da čitam i pišem autobiografije.

 

Ne piše mi se i to je autobiografija o nepisanju.

 

Suviše sam sam.

 

Od samoće ne mogu da pišem.

 

Guram sebe da pišem bilo šta samo da ne bih bio sam.

 

Pisanje je herojstvo.

 

Počinjem da plačem.

 

Suze mi vlaže trepavice.

 

Ja sam velika reka suza.

 

Mislim na sve suze kojima je plakao čovek.

 

Mislim na suze životinja.

 

Mislim na kiše koje padaju po biljkama.

 

Mislim na sneg.

 

Mislim na misli.

 

Plačem ljubeći misli.

 

Kako je veličanstveno ovo istrajavanje na pisanju!

 

 

leptir

iznad

ruže

na

putu

 

 

 

ja

sam

pesma

koja

sebe

peva

 

 

dugi dani na putu

 

od praskozorja do sumraka

 

od predvečerja do svitanja

 

prilazim rečima

prilazim rečima

prilazim rečima

reči prilaze meni

 

isti smo gutljaj

 

kamenčić sam na putu

 

travka u kamenu

 

dete sam u Tvom stomaku

 

 

hej

dete

sam

u

Tebi

 

 

Ja sam nozdrve prapoverenja.

 

Ja sam praskozorje slaganja.

 

Ja sam obećana zemlja prezrenih i odbačenih.

 

 

plešem

u

Tebi

 

 

 

pevaš

u

meni

 

 

 

ušće

i

uteha

sam

svim

suzama

 

 

 

 

 

32830 - 32862

blaženstva

 

 

Idem do štampara. Da li će to biti moj štampar?

 

Sunčano prohladno prepodne. Na asfaltu je sve više listića procvalih voćaka.

 

Proteklih dana iz nekih dvorišta me je opijao miris ringlova.

 

Dan ću provesti na ulici. Otvoreno. Hodajući za život.

 

Kada se oko 19h vratim u Stančić biću potrošen.

 

Dogovorio sam se sa štamparom Jaroslavom Draslarom

da odštampa sto primeraka knjige Miroslav Mandić – Mir za 1800 evra.

 

Kupio sam prvu zelenu salatu ove godine.

 

Naoblačilo se i otoplilo. Vazduh je mek kao obraz.

 

Hodam da se umorim i obezbrižim.

 

Obezbrižući se obožavam. Obožavajući obožujem se.

 

Bele ruže hodaju ulicama.

 

Plačem hodajući među belim ružama.

 

Plakanje je vrsta pevanja.

 

Volim nenasilje i nenasilne ljude.

 

Voleo bih da ljubav za nenasilje i nenasilne

ljude osete i nasilni i svog se nasilja oslobode.

 

Ljubav ne deli. Ljubav spaja.

 

Noćas sam dovršio čitanje biografije Džoni Keša. Večeras počinjem sa

biografijom Čarlsa Bukovskog. Životima onih koje volim volim i svoj život.

 

Hodam leđima. Licem k nebu.

 

Bezgraničnost je saosećanje.

 

Smrt čuva život.

 

Pijem pivo sa Sunom na mostu.

 

Oblaci gore u ružičastom – kaže Sun.

 

Dobro je živeti – kaže Sun.

 

Butine pričaju lepe priče.

 

Topla je noć. Dvadeset četiri prepešačena kilometra su u meni. Mirišu ringlovi.

 

Život nema kraja.

 

Prepodnevno odmorno telo se obnavlja u umornom telu večeri.

 

Pevanje je neprestano.

 

Bića se raduju jedna drugima.

 

Reči se raduju jer proslavljaju bića.

 

Bele ruže smiruju srce.

 

Svemir me peva.

 

 

srce

srce

srce srce srce

srce srce srce 

srce

srce

srce

srce

srce

 

 

 

 

32863 - 32895

blaženstva

 

 

ptico – učini da budem hrabriji

 

 ptico – da u meni radost bude još radosnija

 

ptico – učini da se u meni neprijatelji ljube

 

 ptico – učini da se neprestano ispovedam pred svim bićima

 

 ptico – učini da u meni sunce bude vrednije od zlata

 

ptico – da sa mnom dar bude vredniji od novca

 

ptico – učini da Te ljubim jer Tii tako milo ljubiš

 

ptico – učini da moja ljubav za Tebe ljubi svako biće

 

ptico – učini da uradim rad Dert

 

ptico – daj mi se da Te u sebi odmorim

 

ptico – ljubi mi leđa da čovek progleda četvrtim okom

 

 ptico – ljubi me celog-Celom 

 

ptico – odanošću me oslobodi od izdajstava

 

 ptico – daj mi svoje snove devojčice

 

ptico – otvori mi se mišićima dečače

 

ptico – ljubičice i zumbul mi daj i svom me cveću predaj

 

ptico – jebi me da Tii pevam

 

ptico – da u meni svako ima novac koji mu je potreban

 

 ptico – da moje noge proslavljaju plesanje i pevanje

 

 ptico – da u svačijem telu budem njegov put

 

 ptico – da svačijoj duši budem ruža

 

ptico – da svačijem umu budem leptir

 

 ptico – da se suzom koja mi se sliva niz lice ožedneli napiju radosti

 

ptico – da u mojim rečima svako otkrije sebe

 

ptico – da svakome ko je sam budem i majka i otac

i žena i muž i ćerka i sin i prijateljica i prijatelj blag

 

ptico – da u meni smiraj bude ekstaza a ekstaza smiraj

 

 ptico – da sa mnom jedan čovek zauvek bude više od svih ljudi zajedno

 

 ptico – da se pesmom Miroslava Mandića proslavi umetnost jednog jedinog umetnika

 

ptico – da moje disanje bude neprestano divljenje za odbačene i prezrene

 

 ptico – da se u meni ljube večnost i tren

 

ptico – da me moja žena pronađe i sa mnom venčanje preporodi

 

ptico – kada budem umirao neka mi na putu ka Tebi sva bića zapevaju Tvoju pesmu radosti

 

ptico – budi mi mo-litvica

 

 

 

 

 

32896 - 32928

blaženstva

 

 

Volim da pišem po nebu a Tii da čitaš nebom.

 

Kad bih čuo da neko piše knjigu kao što je Miroslav Mandić

oduševio bih se i poželeo bih i sam da pišem takvu knjigu.

 

pa piši je čoveče

 

pišem je

 

danas sam video procvale cvetove magnolije

 

cvetanjem se obožujem

 

hodao sam sa Vladimirom Maričićem. juče smo se

slučajno sreli na Bulevaru posle osamnaest godina

 

kako su lepi cvetovi magnolije

 

uživao sam u Vladimiru

 

istuširao sam se. prsti na šakama su mi nežni. noge umorne

 

miran sam kao okean

 

gladan sam i spokojan

 

u potpunoj ekstazi običnog

 

obično je pobožno

 

misterija običnog – obično uzbudljiva

 

leđa su mi nežna kao šumska mahovina

 

pogledaj moj vrat

 

butine prisloni butinama

 

na tacni me čekaju hleb pavlaka majonez i cvekla 

Nikako da se skoncentrišem i stignem da ti napišem: 14. marta ove godine navršilo se

deset godina od početka našeg druženja. To je lepo i jedno je od najlepših prijateljskih

iskustava u mom životu. Hvala ti na druženju na svim mestima na Ruži i svim kasnijim

mestima. To me je ozdravljivalo i mnogo puta približavalo sebi i dovelo do toga da se,

ipak, promenim i sebe razumem, a da ostanem i svoj i nepromenjen. Hvala ti što sam

konačno naučio da i tebi i drugima kažem: Zagrljaj; Poljubac; Volim Te; a da to ne

bude ni meni ni drugima ispražnjeno od onoga što znače te reči.

poslao mi je mejl Petar Miloradović

 

volim da jedem strpljenje

 

 

ovo

je

pesma

o

plavoj

košulji

iscepanoj

na 

rukavima

 

 

volim stil grubijana koji grubostima proslavljaju nežnost

 

još više volim krhke koji pevuše nežnom

 

nežno pevanje je milovanje

 

 

ovo

je

naručje

Boga

 

 

 

ovo

Mu

je

postelja

 

 

 

ovo

uspavanka

 

 

 

ovo

san

 

 

 

ovo

ljubav

 

 

 

o

o  v  o

o

 

 

 

B

Б  o  г

g

 

 

u vodu zaronuli kit

 

 

ptica

ptica

ptica ptica ptica

ptica ptica ptica

ptica

ptica

ptica

ptica

ptica

 

 

 

 

 

32929 - 32961

blaženstva

 

 

I dalje treperim od pogleda preosetljivog dečaka koga sam malopre ugledao.

 

Vrapci na živoj ogradi u prolazu – zauvek.

 

Ovo je prva rečenica romana o pevanju i umetnosti Miroslava Mandića.

 

Delovanje u trenutku je istina života.

 

Trenutak je više od života.

 

Trenutak je Bog.

 

Svest o delovanju u trenutku je čovekovo

uzvraćanje Bogu jer čovek je sve od Boga i dobio. 

 

radost je nečuvena

 

pevanjem život vaskrsava

 

prepuštam se pevanju

 

ko zapeva ljubi

 

 

ko

peva

ljubljen

je

 

 

 

ja

ljubi

 

 

 

ja

je

ljubav

 

 

 

ko

je

ja

svačije

je

ja

 

 

ne može se biti a svakog ne ljubiti

 

ljubim prve usne

 

ko je ljubljen čedo je

 

ko je čedo čudo je

 

 

čudo

jedino

ljubi

 

 

 

čudo je posejano u zemlji

čudo je kršteno vodom

čudo leti vazduhom

čudo je vatra ljubljenja

 

zahvalnost smiraju

 

konj obožava drvo

 

drvo obožava vrh

 

vrh se predaje neopisivom

 

neopisivo je ovde

 

čoveče zatvori svoj krug

 

krug će Te jedino otvoriti

 

trebaš mi jedino Tii ali Te ne zovem jer Tii si već tu

 

ja sam nepismena konjina na kojoj se zauvek pobeđuje u pevanju

 

ne znam

ni gde sam

ni kada sam

ni ko sam

leptir

sam

u

srcu

lude

jedino

 

 

ljubljeni magarci njaču

pučina se pučini

niko više sebe ne ubija

ubijanja su prestala

svest peva nesvesnom

nesvesno se pripitomilo i orgazmira

jedno je jedno

 

 

jinjang

jinjang

jinjang jinjang jinjang

jinjang jinjang jinjang

jinjang

jinjang

jinjang

jinjang

jinjang

 

 

 

 

 

32962 - 32994

blaženstva

 

 

sve što ostaje na kraju je nežnost smrti

 

ozarujuće smrti

 

pozdravljam Te smrti. budi blaga. blaga i privlačna. rađajuća nevinost

 

pomozi mi da stvaram i budem ljubav i za Tebe smrti

 

tamo gde žena najlepše miriše istetovirano je ime Miroslav Mandić

 

instinkt za pobedu sam preobrazio u ljubav za poražene

i saosećanje sa pobednicima – jer će i oni biti poraženi

 

samo da posvedočim interes je neukusan i glup

 

bogatstvo je ružno

 

moje reči su slobodne jer su voljene

 

ove reči su sedam konja u predelu

 

moje reči su trava pod kopitama neobuzdanih konja

 

maslačci u ustima smirenog konja

 

konj sam

 

ne mogu da se nagledam ovih cvetova magnolije

 

sa Anom Davidom Žaklinom i Vladimirom Macurom u Muzeju Macura

 

Poklonio sam jedanaestogodišnjem Davidu Macuri rukopis blaženstava koja

sam pisao deset dana i rad Pišem dok piše kao početak kolekcije Davida Macure.

 

Porodica Macura mi je kupila crvene pantalone koje ću nositi u slavu crvenog.

 

Pod moju ideju potpisaću Tvoje ime.

 

evo me

 

hodam

 

sve hoda sa mnom

 

idemo tamo

 

preko brda

 

po vodi

 

sve je tako jednostavno

 

tek stvoreno

 

iz stvorenog rođeno

 

svaka reč govori istinu

 

reč je lepota

 

idemo

 

noć je

 

sutra je novi dan

 

svako je svakom postelja