Bog Miroslav Mandić Bog

    Ti
    si

    418690

    pupoljak

    PESMO M

    1079. dan
    15. decembar 2007.

    30355 - 30387

    blaženstva

     

     

     

    Bog

    u

    meni

    peva

    sebe

     

     

    Bog

    u

    meni

    sebi

    sebe

    peva

     

     

    ne posrednik nego sloboda

     

    ne posrednik nego ljubav

     

    ne posrednik nego Jedno

     

    travka

     

    zubić

     

    uzbuđenje smirajem i smiraj uzbuđenjem

     

    Bog mi je bojom njenog glasa rekao hvalai time devojčicu-prosjakinju načinio Bogom.

     

    Obožavam pravu liniju. Gledam je. Plavi rukohvat mosta koji se prostire ispred mene.

     

    Pisanje

    poezije je

    naj

    ozbiljniji

    posao na

    svetu…

    je pesma Tomaža Šalamuna

     

    živim

    samo

    da

    bih

    napisao

    još

    pesama…

    je pesma Čarlsa Bukovskog

     

    More je tamnozeleno

    More je purpurno

    More je crno

    More je plavo

    More je ružičasto

    Preokrene se voda…

    je pesma Slobodana Tišme

     

    Malo reči

    tiho peva…

    je pesma Vojislava Despotova

     

    Za pisanje potrebno mi je samo malo hartije

    ne moram ni da izađem iz sobe i već

    se uplićem u svet

    (razumljivo ako se to što pišem štampa i ako to

    neko čita a ja i pišem pod tom pretpostavkom)

    za mene a verujem i za čitaoca da je

    ovo najbrži najlakši najjeftiniji način komuniciranja

    (Ljubiša Jocić: Za manifest, 2)

     

    1. Imenujte stvari koje volite, ponovite riječi kojim ih označujete, ako vam se koja od njih ne sviđa, postaje moja pjesma;

    1. Ako ste pomislili da neka vama nepoznata riječ znači nešto drugo nego što zapravo znači, ostvarili ste moju pjesmu.
    2. Moja pjesma može biti bilo koja vaša riječ ako nemate namjeru njome nešto označavati
    3. Moja je pjesma također vaše iznenadno oktriće neke tiskaarske greške
    4. Neka moja pjesma bude vaš odgovor na nečije pitanje

    (Josip Stošić: Nacrti za pet mojih i jednu vašu pjesmu)

     

    Prija li vam pesnički poziv?

    Da li biste voleli da postanete pesnik?

    Želite li se naučiti veštini umetnosti?

    Imate li potrebe za prefinjenim duhovnim vrednostima?

    Da?

    Ne znate kako?

    U tu svrhu za vas smo izradili:

    OSNIVANJE POETIKE

    ZA NARODNU UPOTREBU

    Osnova pesme je papir. Suština pesme je znak mastilom.

    (Papir i pisaću mašinu možete kupiti kod Mladinske knjige u Ljubljani).

    Možemo da počnemo s vežbama:

    1. vežba: pojedinačni zadaci
    2. vežba: skupine znakova
    3. vežba: pojedinačna slova
    4. vežba: skupine slova
    5. vežba: pojedinačne reči
    6. vežba: skupine reči
    7. vežba: pojedinačne asocijacije
    8. vežba: skupine asocijacija
    9. vežba: pojedinačne slike
    10. vežba: skupine slika
    11. vežba: prosti moral
    12. vežba: složeniji moral

    (Aleš Kermauner: Osnivanje poetike, odlomak)

     

    Pjesnik sam, kao što je pekar pekar.

    Ili pisar pisar. Ili kao što bilo tko nešto.

    I kao što je netko nitko. I nitko ništa.

    Pjesnik sam od ruku i od čela. Od nogu.

    I od riječi. Pjesnik sam od riječi.

    Pjesnik sam, od pamtivijeka. I od jučer.

    Od sutra i za danas. Zauvijek.

    Kao i pisanje, kao i življenje, kao i boli.

    Pjesnik sam, od mora i od neba.

    I od svemira. Od svega.

    Pjesnik sam. Od umora i hladnoće.

    Pjesnik od nesanice. I bdijenja.

    (Zvonko Kovač: Kao i pisanje, kao i življenje, kao i bol)

     

    ova je pjesma dobra

    svaka bi kritika bila

    neopravdana

    *

    ova je pjesma nedvojbeno

    bolja no prva

    i kritičari su tako rekli

    *

    ova je pjesma jedna od najboljih

    to vam već sam sadržaj kaže

    kritici su je uvijek stavljali u vrh literature

    *

    ova je pjesma nažalost slaba

    iako je kritika spram nje bila blaga

    moramo priznati najslabija do sada

    *

    ova je pjesma najbolja i najdulja

    nema kritike koja je ne bi stavila na sam vrh

    upravo je nevjerojatno da mi je uspjelo napisati

    takvu pjesmu

    (Ivan Volarič Feo: Pet pjesama)

     

    Sedim, prekrstio sam noge,

    desnu preko leve,

    na butini držim nekoliko

    listova bele hartije

    i pišem.

    (Andrej Živor: bez naslova)

     

    najbolje je uzeti

    svesku na kocke

    i potom štampanim slovima

    plavom hemijskom olovkom

    ispisati pesmu

    samo treba paziti

    da slova budu

    lako čitljiva

    (Slavko Matković: Pisanje pesme)

     

     

    Ja sam dete božije

    Bog je Ja

    i

    ja sam Ja

    isto smo

    Ja sam Bog

    Bog i ja

    bez posredništva

    svetim neznanjem

    mistički

    ružom – putem

    rečju

    slikom

    muzikom

    sada – večno

     

     

     

    Reč

    Bog

    Je

    Sam

    Bog

     

     

     

    pesma

    je

    Bog

     

     

     

    Bog

    je

    samom

    sebi

    pesma

     

     

     

    u

    reči

    Bog

    je

    sva lepota

    ovoga i onoga sveta

     

     

    Posle Boga pesnici i umetnici su za mene najvažnija bića.

    Sa njima sam doživeo Boga.

    Moj dug je pesnički.

     

    zaleđene pahulje su povile travčicu

     

    zanjihao se papir

     

    kostima je milo

     

     

    rečita

    je

    reč

    joj

     

     

    rečitost

    odlučnost

    nepredvidljivost

    milina

     

    saosećanje je majka svih osećanja

    reč reči

     

     

     

     

    PISANJE JE MISTIKA

    1081. dan
    17. decembar 2007.

    30388 - 30420

    blaženstva

     

     

    Još nisam kupio so.

     

    Napisati bilo koju reč je mistički čin.

     

    čudo na početku rečenice je i na njenom kraju čudo

     

    Nešto što nikada nije postojalo evo postoji pred Tvojim očima.

     

    Kada volim srce srce sve hoće i večno je.

     

    Na kolena moćnici – lepota.

     

    Ime lepote je Lepota.

     

    seks je jedino zlato

     

    Gubitništvo je nasušna hrana pobednika.

     

    skrušenost nosi najveće energije

     

    Malopre sam završio svakodnevno čitanje Starog zaveta.

    U 1185. blaženstvu 17. februara 2005. sam napisao

    Od danas ću svakoga dana, osim nedelje, pročitati jednu stranicu Starog zaveta u slavu

    svih svetih knjiga koje govore isto, verujem. Koje su napisane samo za mene, verujem.

    U sledećem blaženstvu piše

    Biblija iz koje ću čitati ima osamsto sedam stranica Starog zaveta, tako

    ću čitanje završiti krajem novembra 2007, ako sam dobro izračunao.

     

    Duboka zahvalnost samotnicama i samotnicima koji su dom svakome.

     

    Svako ko piše kao Bukovski piše bolje od Bukovskog ali nije Čarls Bukovski.

     

    Ukusi moje majke su u meni porodili Boga.

     

    Ukusi moga oca me neprestano preporađaju Bogom.

     

    Ako hoćeš da se obogatiš na meni zovi me.

     

    Borbe smislom su seksualne.

     

    Igre smislom su orgazmičke.

     

    ovo je podsticaj

     

    ovo je podstrek

     

    ovo je započinjanje

     

    ovo je pregalaštvo

     

    ovo je pravo otvaranja

     

    ovo je pravo prve reči

     

    ovo je trenutak u kome u sebi prepoznajem sebe

     

     

    ovu

    knjigu

    posvećujem

    ovoj

    pesmi

     

     

    Blagorodna je ova knjiga. Prima u sebe sve što napišem.

     

    Biti knjiga koju pišem čini od ove knjige svetu zemlju.

     

    Sedim sa Milanom Popovićem na poslovnoj večeri. Pričamo o prelomu knjige Miroslav Mandić.

     

    Najbitnije je da bude Bogu milo

    Da bude smisao

    I da ti budeš zadovoljan

    Nevažno kojim redom jer je sve Jedno

    kaže Milan i ispija poslednji gutljaj piva

     

    Prelazim raskrsnicu kod Pravnog i srećan sam jer pišem reč sreća.

     

    Milan mi je kupio knjigu Bedniji od šugavog psa Čarls Mingusa.

     

    Kupio mi je i morsku so.

     

     

     

     

     

    VARIJACIJA NA PESMU DEFINICIJA ČARLS BUKOVSKOG POSVEĆENO ZATVORENICIMA U SREMSKOJ MITROVICI

    1082. dan
    18. decembar 2007.

    30421 - 30453

    blaženstva

     

     

    ljubav je svetlost u noći što probija kroz maglu                                               ja sam ljubav

     

    ljubav je kapica od piva na koju staješ idući do kupatila                    ljubav svetlosti u vodi

     

    ljubav je izgubljeni ključ od stana kad si pijan                            ljubav ideje koja opčinjava

     

    ljubav je ono što se dešava jednom u deset godina                   ljubav usamljenog dečaka

     

    ljubav je zgažena mačka                                    ljubav pegica posutih po golim ramenima

     

    ljubav je stari prodavac novina na uglu koji je od svega digao ruku   ljubav u očima konja

     

    ljubav je ono što misliš da je druga osoba uništila                    ljubav u njemu koji je u njoj

     

    ljubav je ono što je iščezlo sa epohom pomorskih bitaka     ljubav još neotkrivenih biljaka

     

    ljubav je telefon što zvoni, isti ili drugi glas, ali nikada onaj pravi glas ljubav za svaki dan

     

    ljubav je neverstvo                             ljubav početka svakodnevnog čitanja Novog zaveta

     

    ljubav je zapaljeni beskućnik iza kontejnera                                         ljubav u igri brojeva

     

    ljubav je čelik                                                       ljubav u svim izgovorenim rečima ljubav

     

    ljubav je bubašvaba   ljubav u istetoviranoj reči љубав na slepoočnici Miroslava Mandića

     

    ljubav je kiša po krovu starog hotela u Los Anđelesu           ljubav za istrošenu reč ljubav

     

    ljubav je tvoj otac u kovčegu (koji te mrzeo)                                       ljubav velikih mistika

     

    ljubav je konj slomljene noge koji pokušava da stoji dok 45000 ljudi posmatra        ljubav grožđa

     

    ljubav je način na koji se kuvamo kao jastog                           ljubav svega prema svemu

     

    ljubav je sve što smo rekli da nije                                          ljubav neprestanog plesanja

     

    ljubav je buva koju ne možeš da nađeš                                            ljubav u lakoći pisanja

     

    ljubav je komarac                ljubav za kaznu koja se preobražava u slobodu ljubav i Boga

     

    ljubav je 50 grenadira                                              ljubav u rečima sve radosnije molitve

     

    ljubav je prazna bolnička guska                          ljubav ozarenosti koja iskupljuje sve tuge

     

    ljubav je pobuna u Sent Kventinu                                                     ljubav prepoznavanja

     

    ljubav je duševna bolnica                                            ljubav reči čelik ispisane na lastišu

     

    ljubav je magarac što stoji u ulici muva               ljubav u srcima zatvorenica i zatvorenika

     

    ljubav je prazna stolica za šankom                                                  ljubav stoletnih stabala

     

    ljubav je film o cepelinu koji se raspada                                                 ljubav velikih reka

     

    ljubav je trenutak koji još vrišti                                                          ljubav pšeničnog zrna

     

    ljubav je Dostojevski za ruletom                                                   ljubav svemirskih puteva

     

    ljubav je ono što gamiže po zemlji    ljubav zemlje prema tabanima i tabana prema zemlji

     

    ljubav je tvoja žena koja igra priljubljena sa neznancem                   ljubav u okretu glave

     

    ljubav je stara žena koja krade veknu hleba                      ljubav kojom jeste sve što jeste

     

    i ljubav je reč koja se koristi previše i prerano                      i sve ljubavi Čarls Bukovskog

     

     

     

     

     

    SAVRŠENSTVO JE BOŽIJE

    1083. dan
    19. decembar 2007.

    30454 - 30486

    blaženstva

     

     

    danas su rođena

    Blaženstva Predvečerja

    Blaženstva Ponoći

    Blaženstva Praskozorja

    Blaženstva Podneva

     

    kuća broj 163

     

    bršljan na ogradi od cigle

     

    čovek nosi dasku

     

    sivilo hladnog dana

     

    kora platana

     

    gladna devojka

     

    mirišljave papirne maramice

     

    narandžasta trola tramvaja

     

    crveni topao šal oko vrata

     

    Artijeve suze i 33 dolara mesečno od Artija

     

    sve što dam čini me boljim

    sve što dobijem čini me nežnijim

     

    godine i godine rada na mističkom osmehu

     

    mirisi nekoliko žena dok čekam zeleno na pešačkom prelazu

     

    ove reči su me čekale da ih napišem

     

    drvo pored kojeg stojim

     

    polako imamo vremena – kaže majka devojčici

     

    crvenodlaki pas na snegu

     

    usne na molitvi

     

    glas Zvonka Bogdana na ulici

     

    kosa joj leprša

     

    uvek istom stazom

     

    uživanje u borbi sa samim sobom

     

    grejem nos toplim vazduhom iz usta

     

    gospodstvo hladnog predvečerja na mostu

     

    hladnoća mi bridi po licu

     

    susreti sa devojkom koja svakog dana u predvečerje trči preko mosta

     

    životom čuvam život

     

    umetnošću stvaram umetnost

     

    lekovita vežbanja

     

    miline skromnosti

     

    ruke se blago klate

     

    tiha ulica

     

     

     

     

     

    VRT

    1084. dan
    20. decembar 2007.

    30487 - 30519

    blaženstva

     

     

    preporađam se ovim rečima

     

    ovde nije bilo ništa sada je tu ovih deset reči

     

    nastajem iz reči

     

    sada su tu ove reči i stvarnost se promenila

     

    svest se širi

     

    misao miruje

     

    misao se preobražava u smisao

     

    već sam čuo kako se negde nešto čuje i zaboravi a posle se kaže kao svoje

     

    blag sam i bezbrižan

     

    vrhom kažiprsta sam dodirnuo vrh nosa

     

    pokrećem guzove uz ovaj bluz

     

    mirišem miris kišnih šuma

     

    ruža mi puni srce

     

    konjske oči su mi put

     

     

    reč

    je

    kazna

     

     

     

    reč

    je

    sloboda

     

     

     

    reč

    je

    ljubav

     

     

     

    reč

    je

    Bog

     

     

    blag je ovaj tren

     

    slaganje obožava

     

    zov je odgovor

     

    cvetno je poletno

     

    molim Te razumi me

     

    majčinim mlekom ljubi me

     

    ja sam majčino mleko svih majki

     

    mleko je pupoljak u konjskim očima

     

    konj je velik

     

    kobila na proplanku

     

    najnižim bićima je dodeljena misija da vode najviša bića a da to viša bića ni ne znaju

     

    na proplanku se propinju kobila i konj

     

    reč ulazi u sliku

     

    slika pleše

     

    ples peva

    jedan je Bog

     

     

     

     

     

    SEDAMNAESTOGODIŠNJAKINJAMA I SEDAMNAESTOGODIŠNJACIMA

    1085. dan
    21. decembar 2007.

    30520 - 30552

    blaženstva

     

     

     

    u

     

    zimu i proleće 1967. godine

     

    pre četrdeset godina

     

    ne mogu ga se setiti

     

    pola godine pred punoletstvo

     

    usudio se

     

    nevidljiv

     

    u nevidljivom

     

    prepun filmova

     

    na ivici

     

    snovima na javi

     

    ne prihvatajući muško nasilje

     

    odbijajući nasilje vojske

     

    tražeći i ushićujući se

     

    buktećom vatrom u glavi

     

    neprestano se zavetujući hrabrima

     

    nesposoban za ljudski život

     

    sluteći čudesno

     

    osenčen smrću

     

    opčinjen lepotom

     

    taj mladić

     

    koji mi već četrdeset godina

     

    daje snagu i ljubav

     

    da istrajem na svom putu

     

    i dajem snagu

     

    svakoj sedamnaestogodišnjakinji i sedamnaestogodišnjaku

     

    da istraju na svom putu

     

    u svojoj priči

     

    pesmi

     

    kao i taj mladić koji se tada usudio

     

    da ne krene u život

     

    nego ka sebi i

     

    od sebe stvori mene

     

     

     

     

    MIROSLAV MANDIĆ JE PESMA. PESMA JE IZNAD ZAKONA

    1086. dan
    22. decembar 2007.

    30553 - 30585

    blaženstva

     

     

    Prvi dan zime. Miroslav Mandić peva Tvoje ime.

     

    Miroslav Mandić je ime svih imena.

     

    Miroslav Mandić je ime kojim Tii stvaraš svoje ime. Istetoviraj me.

     

    Miroslav Mandić je ime nepoznatih koji stvaraju imena poznatih.

     

    Istovetnost Miroslava Mandića

                      Ime:                 Miroslav Mandić

    Narod:             Život

       Država:           Svemir

    Religija:           Bog

              Članstvo:          Sam za sve

              Tvojstvo:         Dete Božije

                    Profesija:         Pesnik Svemira

                                        Umetnik duše

                                       Muzičar tela

     

    istinitije i istovetnije

    Ime:                 Miroslav Mandić

    Narod:             Miroslav Mandić

    Država:          Miroslav Mandić

      Religija:           Miroslav Mandić

       Članstvo:          Miroslav Mandić

      Tvojstvo:         Miroslav Mandić

       Profesija:        Miroslav Mandić

     

     

    ja sam

    maternji jezik

    mog oca

    kojim govorim

    samo ja

    jer me

    sve

    i

    svako

    razume

    u

    tišini

    svoga

    imena

     

     

     

    pesma

    peva

    trenutak

    božijeg

    stvaranja

     

     

     

    pesma

    peva

    stvoritelja

    pesme

     

     

     

    pesnik

    peva

    Boga

     

     

    u ovom trenutku dok hodam mi se rodila ideja za novi tet

     

    istetoviraću na levom tabanu reč taban

    a na desnom reč hodanje

     

    istetoviraću na levom stopalu reč stopalo

    a na desnom reč bajka

     

    istetoviraću na levoj peti reč peta

    a na desnoj reč mit

     

     

     

    ja

    sam

    pesma

    za

    podsmeh

    ismevanje

    odbacivanje

    prećutkivanje

    đubrište svih imena

    u

    imenu

    Miroslav Mandić 

     

     

     

    ja sam srce tabana

     

    ja sam peta uma

     

    ja sam šaka pesme

     

    ja sam luda jezika

     

     

    pesma

    lude

     

     

     

    ja sam pesma

    Marije Dolores Pradere (María Dolores Fernández Pradera)

    Ceo jedan život, ja sam sa Tobom,

    nije važno u kom obliku, ni odakle, ni kako

    ali samo za Tebe

    Ceo jedan život, Ti si moj, Tebe

    negujem, kao što negujem svoj život,

    koji negujem za Tebe

     

     

     

    pesma

    je

    hrabrost

    kojom

    pevam

    pesmu

     

     

     

    pevanje

    je

    najveća

    hrabrost

     

     

     

    pevanje

    je

    najuzbudljivije

    jebanje

     

     

     

    pevanje

    je

    najveća

    nemoć

     

     

     

    nemoć

    ljubavi

     

     

    nemoć ljubavi je stvaranje

     

     

    stvaranje

    rođenja

     

     

     

    rođenje

    vaskrsenja

     

     

     

    ovaj

    tren

    zauvek

     

     

    Miroslav Mandić je put kako. Ka ko.

    Miroslav Mandić je ko. Ko ruža.

    Miroslav Mandić je Miroslav Mandić.

     

     

    ka

    ko

    kako                put

    ko

    ruža

     

     

     

    Miroslav Mandić

    ljubi

    pesmu

    pesma

    veruje

    Miroslavu Mandiću

     

     

     

    Tii

    na sve

    jezike

    prevedi me

    Tii

    svim

    pesmama

    ljubi

    me

     

     

     

     

     

    PONEDELJAK

    1088. dan
    24. decembar 2007.

    30586 - 30618

    blaženstva

     

     

    IDEJA JE LJUBAV

     

    IDEJA JE SLAVA

     

    IDEJA JE BOGATSTVO

     

    IDE JA

     

    IDEJA JE JA KOJE IDE

     

    IDE BOGOM

     

    KO ME VOLI POSTAJE JA

     

    IDEJA – 33 RUŽE NA STOLU

     

    IDEJA KUPOVINE JATELEFONA

     

    VERUJEM U RIZIK KOJIM SE IZGOVARAJU REČI

    HRABROST U REČIMA

    LJUBAV U REČIMA

    REČI

    SU

    SVETO

    JEBANJE

    I

    ZATO SU

    TVOJE UŠI

    SRCE I UM MOJIH REČI

     

    SINOVČE ŽELEO BIH DA TII BUDEM NEŠTO VIŠE OD STRICA

     

    BRATE ŽELEO BIH DA TII BUDEM NEŠTO VIŠE OD BRATA

     

    MAJKO I OČE ŽELEO BIH DA VAM BUDEM NEŠTO VIŠE OD SINA

     

    ŽENO ŽELEO BIH DA TII BUDEM NEŠTO VIŠE OD MUŽA

     

    BOŽE ŽELEO BIH DA TII BUDEM NEŠTO VIŠE OD ČOVEKA

     

     

    AKO

    HOĆEŠ

    DA

    SE

    OBOGATIŠ

    SAMO

    ZAPEVAJ

    OVU

    PESMU

     

     

    IDE JA. HLADNO JE. INJE PO DRVEĆU

     

    IDE JA

    PEVA SE

     

    HLADAN VAZDUH

     

    MEKA NOĆ

     

    TOPLI OBRAZI

     

    IDE JA KA PONOĆI

     

    MISTERIJA PISANJA SE PRIBLIŽAVA MISTERIJI RAĐANJA

     

    JA IDEM I SA MNOM IDE JA

     

    OVO JE DRAKČETOVA KUĆA. VREME JE KAD DRVO SPAVA

     

    OVO JE STO. PASULJ TETOVAC. LUK. LOVOR.

    ALEVA PAPRIKA. BIBER. SO. ZEJTIN. PERŠUN

     

    OVO JE KUPUS RIBANAC. PIRINAČ. SOČIVO. ALEVA PAPRIKA. LUK. LOVOR

     

    OVO JE HLEB

     

    OVO JE VINO

     

    OVO JE RAZGOVOR KOJIM PLETEMO

     

    PROŠLA JE PONOĆ. NA ULICI SAM. JAKO PIJAN

     

    JA IDEM I SA MNOM IDE JA

     

    BOG SE RODIO I RAĐA U ČOVEKU

     

     

     

     

     

    33. PUT PO 33 DANA

    1089. dan
    25. decembar 2007.

    30619 - 30651

    blaženstva

     

     

    noćas sam se jako napio

     

    i sada

     

    sa malo snage

     

    treba da prođem

     

    kroz dan

     

    kroz 33 blaženstva

     

    bez napora

     

    tiho i mirno

     

    kao da me nema

     

    kroz šumu

     

    meko

     

    1089. dana

     

    33. put po 33 dana

     

    svuda su brojevi

     

    brojevi pevaju

     

    Ispružim prst i dodirnem sivilo dana.

     

    Jedna žena se zagledala pitajući se šta to radi ovaj ispruženi prst u vazduhu.

     

    Vazduh iznad vode je hladan.

     

    Pišem diktirajući Jeleninoj ruci.

     

    Smrzavamo se zajedno.

     

    Uživam u hladnoći – kažem Jeleni.

     

    Ja uživam u tebi – kaže Jelena.

     

    Njišti konj na kamionu.

     

    Volim da se držim za tebe na mostu jer mi je manje hladno – kaže Jelena.

     

    Jelena mi priča o ljubljanskim prosjacima koji na

    ulicama prodaju svoje novine koje se zovu Kraljevi ulice.

     

    U Stančiću sam. Istuširao sam se. Ugrejao. Stavio blaženstvo na internet.

     

    Preostalom snagom ću ispisati blaženstva.

     

    Čuva me potrošenost.

     

    Bezazlenost.

     

    Od umora mi je na licu smešak.

     

    Radujem se jutarnjem susretu sa večernjim rečima.

     

    Uživam u rečima.

     

    Reč uživa u meni.

     

     

     

     

     

    DOK VEJE SNEG

    1090. dan
    26. decembar 2007.

    30652 - 30684

    blaženstva

     

     

    već je četvrti dan od kako su dani sve duži

     

    sumrak pada u 15:45h

     

    od sada ću svakoga dana minut-dva kasnije

    polaziti na Most da bih 21. juna na mostu bio u 21:00h

     

    crna kafa beli sneg

    upravo je dobio sms

    taj čovek

    ta žena

     

    uvek pišem o ovom i nikada o ovom

     

    uvek pišem ovako i nikada ovako

     

    uvek Tii govorim to a ne to

     

    tako hoću tako neću

     

    Tebi verujem Tebi ne verujem

     

    volim to što Tii pišeš i ne volim to što Tii pišeš

     

    ovde piše ono što Tii misliš i ovde ne piše ono što Tii misliš

     

    ovako pišem da bi ovako još više bilo ovako

     

    volim to volim

     

    volim ovako volim

     

    ovako

     

    dok pada sneg

     

    po hartiji na kojoj pišem

     

    hodanjem proslavljam padanje snega

     

    zatvorim oči i uživam u sitnom snegu koji mi pada po licu

     

    sagnuo sam se i vukao prst po mekom snegu

     

    samo ova reč je dovoljna

     

    samo ovaj sneg

     

    u tri reči

     

    uvek isto

     

    čarobno

     

    napadao sneg

     

    polako niz klizave stepenice

     

    sneg je pokrio beleg na ogradi mosta na kojem pravim fotografije

     

    hodam snežnom stazom na mostu kao da sam u sred leta

     

     

    Bog

    je

    u

    Sebi

    večan

    u

    meni

    sada

     

     

     

    ova

    se

    pesma

    piše

    sama

     

     

    najveće niče iz najmanjeg – bajka je to

     

    kroz noć promiče sitan sneg

     

     

     

     

     

    2007. GODINA

    1091. dan
    27. decembar 2007.

    30685 - 30717

    blaženstva

     

     

    Još četiri dana do kraja treće knjige Miroslav Mandić.

     

    Ističe godina u kojoj sam bio jako sam.

     

    13. februar

    Odlučio sam da Miroslava Mandića posvetim planeti Zemlji.

     

    23. februar

    Da u Miroslavu Mandiću više ne bude brojeva blaženstava kao u prvoj knjizi.

     

    29. mart

    Prvi video čet sa Zoltanom Varadijem.

     

    1. jun

    Na internet postavljen veb Evo me.

     

    18. jun

    Osmeh mi se odomaćio na licu.

     

    4. jul

    Odštampana druga knjiga Miroslav Mandić.

     

    14. jul

    Trideset šest godina Jednog čoveka.

     

    20. jul

    Ja sam pesnik slikar muzičar.

     

    1. avgust

    Tatu na leđima.

    ovo

    je

    tetovirana

    pesma

    Bogu

    kojom

    peva

    Bog

     

    3. avgust

    Tatu na grudima.

    Miroslav Mandić

     

    7. avgust

    Prvi put sam se Bogu obratio kao detetu.

     

    28. avgust

    U podne je počeo moj život i rad u virtuelnom svetu.

     

    20. septembar

    Prekinuo drugu ekspediciju Susret licem k licu.

     

    27. septembar

    Hiljaditi dan knjige Miroslav Mandić.

     

    1. oktobar

    Prvo blaženstvo iz Miroslava Mandića na internetu.

     

    6. oktobar

    Susret sa Vladimirom Macurom.

     

    16. oktobar

    Prvi jutarnji crtež žene i muškarca u rokovniku.

     

    22. oktobar

    Otkrio traumu da teško kažem neću.

     

    16. novembar

    Pao prvi sneg.

     

    25. novembar

    Odluka da tražim ženu-majku moje umetnosti.

     

    29. novembar

    Prvi put sam primetio da sam se smanjio.

     

    11. decembar

    Iznenada napisao pismo Božidaru Mandiću.

     

    13. decembar

    Tatu na slepoočnici.

    љубав

     

    14. decembar

    Božanske noćne molitve Bogu.

     

    18. decembar

    Početak svakodnevnog čitanja po jedne stranice Novog zaveta.

     

    19. decembar

    tri godine Blaženstva Predvečerja

    tri godine Blaženstva Ponoći

    tri godine Blaženstva Praskozorja

    tri godine Blaženstva Podneva

     

    uživam u cveću na stolu

    uživam u muzici

    uživam u ženama na porno sajtovima

    uživam u čitanju

    uživam u bićima

    uživam u pisanju

    Bogu

     

    prhnuo mi je vrabac ispred nogu

     

    gledam ljubeći

     

    Kada čujem da neko kaže nešto lepo o Miroslavu Mandiću moje

    srce se puni velikom radošću. Više nego kada meni neko uputi lepu reč

    Aleksandra Mirimanov.

     

    Dubok naklon blagoslovenoj Aleksandri.

     

     

     

     

     

    PESMA BY PESMA

    1092. dan
    28. decembar 2007.

    30718 - 30750

    blaženstva

     

     

     

     

    pesmo

     

     

     

    pesmo

    pevam

    Te

     

     

     

    pesmo

    pevaš

    me

     

     

     

    jedno

    smo

     

     

     

    titraj

     

     

     

    blagost

     

     

     

    plešemo

     

     

     

    nebom

     

     

     

    na

    zemlji

     

     

     

    jedan čovek

    jedna pesma

    Bog

     

     

     

    pesma

    Jednog

     

     

     

    jedno

    srce

    u

    svim

    srcima

     

     

     

    jedan

    um

    u

    svim

    ljubavima

     

     

     

    jedna

    pesma

    u

    svim

    filmovima

     

     

     

    pesma

    ukorak

     

     

     

    pesma

    udvoje

     

     

     

    pesma

    jednog

    jedinog

    ja

     

     

     

    ja

    pesme

     

     

     

    i

     

     

     

    ja

    pevanja

     

     

     

    Bog

     

     

     

    Bog

    samo

    Bog

     

     

     

    Bog

    pesme

     

     

     

    pesma

    Boga

     

     

     

    hladan

    vazduh

     

     

     

    h

    o

    d

    a

    nj

    e

    h  o  d a  nj  e       e  nj  a d  o  h

    e

    nj

    a

    d

    o

    h

     

     

     

    sve

    moje

    je

    Tvoje

     

     

     

    ja

    sam

    Tobom

     

     

     

    ja

    sam

    Tii

     

     

     

    ja

    sam

    Tii

    si

    Ja

     

     

     

    jednim

    udahom

    napisano

     

     

     

    dahom

    pesme

     

     

     

    udahom

     

     

     

     

     

    ISTO SAM. POISTOVEĆIVANJE SAM

    1093. dan
    29. decembar 2007.

    30751 - 30783

    blaženstva

     

     

    Ti piješ ja sam pijana – rekla mi je pre neko veče Jelena Bešir.

     

    Snagom ljubavi ljubim snagu.

     

    Kada bih sada napisao sve što mi je u srcu ljubav bi procvetala u svim bićima.

     

    Bića i jesu cvetanje ljubavi.

     

    Ljubav je pesma Boga.

     

     

    ovo

    je

    pesma

    Bogu

     

     

    hodanje Bogom krugom pesme 

     

    Ljubim istovetne. Ljubim čaroliju poistovećenih.

     

    pogledaj ih

     

    pogledaj ih samo

     

    33

     

    33 ruže

     

    33 ruže na stolu

     

    glas Bruk Bentona (Brook Benton)

     

    Miroslav Mandić

    Ljubav – predstava za Božidara Mandića

    posvećena filmu

     

    šljunak na putu

     

    lagani jahač

     

    Prosek svakodnevnog hodanja za ovu godinu mi je 14.004 km.

     

    Jutros mi je Mina Novčić poslala mejl Veče sa Brigitom

    Konačno sam kod kuće i u krevetu.

    Zna Brigita za pesmu Dolores Toda una Vida, koju sada slušam.

    Bila sam kod nje u stanu. Brigita je jako simpatična.

    Rekla mi je da joj ne govorim vi, kada radi sa nekim dobro je da budu na istoj očnoj liniji

    (prevodim bukvalno, sa nemačkog)... tako smo nas dve žene radile, ja joj prevodila,

    pričala o tebi, ona je tražila što bolje reči za mogući prevod knjige

    OTKUD OVA KNJIGA U MOJIM RUKAMA na nemački.

    Zidovi su joj puni interesantnih slika, radova, kolaža, knjiga, fotografija. Pitala sam je za

    jednu sliku koja mi se posebno svidela, i ona kaže da joj je to važna slika, jedna od

    Kaspar David Fridriha (Caspar David Friedrich), muškarac i žena na jedrilici.

    Dok sam joj prevodila deo pesme Slobodana Tišme, rekla je da je čitala nešto od njega.

    Živi u zgradi u koju se skrene čim se izađe iz Dunavske ulice.

    Trebalo je da ide na neki termin, ali je sve odložila i ostala sa tvojom knjigom i sa mnom

    do kraja. Rekla je da hoće da je prevodi. Da će ti pisati mail.

    Poljubile smo se kada sam odlazila, jer je ona zapamtila tvoj poziv meni da je poljubim.

    Kaže da joj je sve jako simpatično i da sve razume, i tu ludost tvoju, kaže, mora čovek

    sve da razume. Kaže da se u Neuköln-u ne prevodi mnogo na sve te razne jezike kojima

    se tu govori, jer ljudi misle da je to nemoguće, a ona misli da je to loša navika, i da

    je prava prilika da se tvoja knjiga prevede.

    Rekla je da će u maju, kada bude Bašta Poezije zasaditi drvo za knjigu

    OTKUD OVA KNJIGA U MOJIM RUKAMA.

    Prevela sam joj knjigu i pisma, meni i njoj.

    Lako je sve razumevala i smejala se. Brže nego ja koja sam već

    dva puta čitala taj tekst ranije i to na svom jeziku.

    Pomenula je kako bi volela da organizuje da ti dođeš u maju.

    I ako sam nešto još zaboravila, pisaću ti sutra.

    laku noć

     

    OTKUD OVA KNJIGA U MOJIM RUKAMA

    je rukopis 

    predložio sam Brigiti da ga prevede i odštampa a čine ga tri dana Miroslava Mandića

    33 LICA PESME

    REČ PESME – LJUBAV

    MIROSLAV MANDIĆ JE PESMA. PESMA JE IZNAD ZAKONA

     

    OTKUD OVA KNJIGA U MOJIM RUKAMA

    je ova godina koja polako ističe

     

    OTKUD OVA KNJIGA U MOJIM RUKAMA

    su sve godine koje će polako isteći

     

    OTKUD OVA KNJIGA U MOJIM RUKAMA

    je radost Bića

     

    OTKUD OVA KNJIGA U MOJIM RUKAMA

    je radost i zdravlje Bića

     

    OTKUD OVA KNJIGA U MOJIM RUKAMA

    je radost zdravlje i ljubav Bića

     

    OTKUD OVA KNJIGA U MOJIM RUKAMA

    je radost zdravlje ljubav i sloboda Bića

     

    OTKUD OVA KNJIGA U MOJIM RUKAMA

    je radost zdravlje ljubav sloboda i promena Bića

     

    OTKUD OVA KNJIGA U MOJIM RUKAMA

    je radost zdravlje ljubav sloboda promena i odanost Bića

     

    OTKUD OVA KNJIGA U MOJIM RUKAMA

    je radost zdravlje ljubav sloboda promena odanost i uspeh Bića

     

    OTKUD OVA KNJIGA U MOJIM RUKAMA

    je ime gospodina Zlatana Ristića

     

    OTKUD OVA KNJIGA U MOJIM RUKAMA

    je svežina

     

    OTKUD OVA KNJIGA U MOJIM RUKAMA

    je priznanje da ne znam

     

    OTKUD OVA KNJIGA U MOJIM RUKAMA

    je

    pevanje ljubavlju

    ljubljenje pesmom

     

     

     

     

     

     

    NEŠTO NEŽNO. NEŠTO VAŽNO

    1095. dan
    31. decembar 2007.

    30784 - 30816

    blaženstva

     

    dragi miroslave

    u firenci mislim na tebe. prehlađen i veseo. sanjao sam te prošle noći. hodamo po

    vodi sa jednog od kanarskih ostrva na drugo. pričao sam ti u snu o guanchijima,

    kanarskim domorocima istrebljenim u xv veku i o tome kako su guanchiji našli raj. ti

    si meni govorio blaženstva koja još nisi napisao. govorio si mi tiho i glas ti se gubio u

    talasima. mislim na tebe. želim ti lepotu i hrabrost u novoj godini. lepotu da te

    nosi kroz blaženstva i hrabrost da istraješ u tome. tvoj nikola

    ps. ako ti treba kinta, molim te reci mi kako da ti pošaljem.

     

    Dragi Miroslave,

    evo pesme Filipa Levina (Philip Levine) koji je rođen 1928. godine i meni je

    nepoznat a u ovoj antologiji je zastupljen samo jednom pesmom.

    Pozdrav Petar

    Filip Levin

    JEDNOSTAVNA ISTINA

    Kupio sam nešto rumenih krompirića za dolar i po,

    odneo ih kući, skuvao ih onako u ljusci,

    i pojeo ih, za večeru, sa malo butera i soli.

    Onda sam preko osušenih njiva otišao

    do ivice gradića. Bila je sredina juna, svetlost se

    još pridržavala za tamne brazde kraj mojih nogu,

    a sa planinskih hrastova pod mojom glavom ptice su se

    skupljale za tu noć, sojke i rugalice

    kreštale su ovde-onde, zebe su još

    uletale u polumrak. Žena koja mi je

    prodala te krompire bila je iz Poljske; bila je kao poneka

    iz mog detinjstva, onako u ružičastom džemperu posutom

    šljokicama, i sa naočarima za sunce;

    veličala je savršenstvo svog voća i povrća

    na tezgi pokraj puta, i terala me da probam

    čak i bledunjavi, sirovi, slatki kukuruz, dovezen,

    kako se klela, iz Nju Džersija. ”Jedite, jedite”, ponavljala je,

    ”čak i ako nećete, reći ću da ste jeli”.

    Neke stvari

    znate čitavog života. Toliko su jednostavne i istinite

    da se moraju iskazivati bez elegancije, ritma i rime,

    moraju se stavljati na sto pored soli i miksera,

    i čaše vode, dok se oskudna svetlost

    skriva u seni ramova slike. Moraju da budu

    gole i same, moraju same da zastupaju sebe.

    Moj drugar Hari i ja došli smo do toga zajedno 1965.

    pre nego što sam otišao, i pre no što je počeo da se ubija,

    pre nego što smo obojica izneverili svoju ljubav.

    Osećate li

    ukus ovoga o čemu govorim? To su vam luk i krompir, so

    tek koliko se uhvati između dva prsta,

    raskoš butera što se topi, to vam je nešto očigledno,

    što vam zastaje u grlu kao neka istina

    koju nikada niste izgovorili jer je vreme uvek bilo pogrešno,

    to ostaje tu gde je do kraja vašeg života, neizgovoreno,

    sačinjeno od te prašine koju nazivamo zemljom, od metala

    koji nazivamo solju,

    u obliku za koji nemamo reči, a živi se od toga.

     

    Nikada ovako lepo, ovako veliko, kao sada,

    danas, ovde, neće više ništa biti – Bela Hamvaš.

     

    pozivam Te

    na moju

    PRVU VIRTUELNU NOVU GODINU

    ako dođeš na moj sajt

    u pet minuta do ponoći

    videćeš novi link

    još ne znam kako će se zvati

    ali prepoznaćeš ga

    na njemu ćeš me

    ako sve bude u redu

    videti i čuti uživo

    od pet do dvanaest do dvanaest i pet

    evo sada sam odlučio

    da se tako zove taj rad

    OD PET DO DVANAEST DO DVANAEST I PET

     

    22:01h

    Uzbuđen sam. Imam tremu. Da li će tehnika poslužiti?

    Da li će neko u ponoć doći na sajt?

     

    01:44h

    Uspelo je. Već sam u novoj godini.

     

    Na sajtu je bilo četvoro posetilaca. Uživo je bila Jelena Bešir.

     

    Jelena je otišla.

    Slušam bluz.

    Pijem.

    Gori mirisni štapić.

     

    Na ovoj  2382. stranici ističe treća knjiga Miroslav Mandić.

     

    Nestalo je struje.

     

    Pišem u mraku.

     

    Kada se na kraju njegovog dugogodišnjeg rada

    Veliko staklo razbilo Dišan (Marcel Duchamp) je rekao – sada je tek završeno.

     

    Struja se vratila.

     

    Njišem se ramenima.

     

    Svemir je tu. Svemir sam.

     

    ovo

     

    Zora Ivanov profesorica nacrtne geometrije je tu.

     

    samo svedočim

     

    radošću svedočim radost

     

    ženo moja

     

    našom decom

     

    ovim rečima

     

    kojima si Tii majka

     

    proslavljam

     

    Tvoje postojanje

     

    čudo

    i

    čaroliju

    jezika

     

    rečima rađajuća

    ritmom milujuća

    melodijom blagoslovena

    umetnošću blažena

     

    smirena u zanosu

    zanesena u smiraju

    ženo moja – majko moje umetnosti

    nema Te

    stvaram Te

     

    02:49h

    budni

     

    neobuzdani

     

    ružom putoliki

     

    krećemo

     

    je’n dva tri čet’ri. ba ku pa či pi dup la ka singala kupa la kaah

     

     

     

     

     

     

    TII – SAM

    1096. dan
    1. januar 2008.

    30817 - 30849

    blaženstva

     

     

    ovo je ljubav

     

    galeb sleće na vodu

     

    jak vetar i sitan sneg lupkaju po mojoj jakni

     

     

    ovo

    je

    vetar

    u

    toploj

    pesmi

     

     

    ovo je devojka koja pretrčava most u predvečerje

     

    čistači ulica u narandžastim odelima lopatama čiste sneg

     

    čudom i ludilom samoće ljubim sva bića

     

    stazom ekstaze

     

    ekstaza (gr. pomeranje), zanos, ushićenje, oduševljenje, osećanje

    beskrajne radosti; najviši stepen ushićenosti, blizak ludilu, u kojem se

    postojanje čoveka stapa u jedno jedino osećanje kada se duša sjedinjuje

    sa Bogom; u tom stanju, po Plotinu, čovek postaje čisto duhovno biće

    koje je došlo u neposredan dodir sa božanstvom, sa apsolutnim.

     

    ove godine ću čitati Plotina (Πλωτίνος)

     

    neko sam i ja

     

    ova knjiga je čudo

     

    čudo knjige

     

    ova knjiga je muzika

     

    hrabrost pevanja

     

    sneg je pao po pavlakama i ajvaru koje držim u prozoru

     

    nežnost je napadala u moje telo

     

    ja sam fabrika mišića na licu

     

    duša mirisa

     

    lelujanje trava

     

    ruža u pupoljku

     

    riba u ptici

     

    sve vreme u ovih šest reči

     

    ja sam ljubavnik skrušenosti

     

    sporošću najbrži na svetu

     

    strpljivi dečak u svetu

     

    mirišu dodiri

     

    trava cveta

     

    samo to želim da Tii kažem

     

     

    samo

    je

    ovo

    pevanje

     

     

     

    odanost

    peva

    odano

     

     

     

    odanost

    umire

    u

    Tvojoj

    i

    mojoj

    vaskrsavajućoj

    ljubavi

     

     

    odan

    sam

    sebi

    odan

    sam

    Tebi

    odan

    sam

    mirisom

    plamička

    ---

    odan

    sam

    svima

    koji

    su

    sami

    zbog

    ljubavi

     

     

     

     

     

    KNJIGA MIRO

    1097. dan
    2. januar 2008.

    30850 - 30882

    blaženstva

     

     

     

    pesma

    je

    bilo

    šta

    što

    peva

     

     

    Ime Ruža Mosta menjam u Na mostu u predvečerje.

     

    Ponovo sam našao rokabili radio na internetu – srećan sam.

     

    ko god kaže da je nekada bilo bolje je fašista

    ko god kaže da je sada najbolje je liberal

    ko god kaže da će sutra biti bolje je komunista

     

    Otvorio sam sve rubrike u novom rokovniku.

     

    Pomozi mi da Te još više volim.

     

    Voli me još više da bih još više voleo svako biće.

     

    Ekspediciju ljubavi u umetnost samu koju sam počeo

    1. januara 2007. kao desetogodišnju ekspediciju koja se događa

    sama od sebe u ovim trenucima otvaram da traje ka beskonačnosti...

     

    Dlanovima brišem prašinu sa stola.

     

    Prva knjiga Miroslav Mandić je M.

     

    Druga knjiga Miroslav Mandić je Mi.

     

    Treća knjiga Miroslav Mandić je Mir.

     

    Četvrta knjiga Miroslav Mandić je Miro.

     

    Vladari prošlosti su fašisti i religije.

     

    Vladari sadašnjosti su pobednici i univerziteti.

     

    Vladari budućnosti su komunisti i tajna društva.

     

    Vraćam se sa mosta sa Jelenom Bešir. Pišem ono što vidi Jelena.

     

    Svetlucaju pahulje pod uličnim svetiljkama.

     

    Krupan muškarac hoda između dve žene koje pričaju mobilnim telefonima.

     

    Prodavnica slatkiša i tenis servis pored butika za trudnice i punije dame.

     

    Ljudi gledaju kako pišeš misleći da o njima pišeš.

     

    Devojka sa cigaretom u ustima uvlači belu majicu u pantalone.

     

    Nema žurbe na ulicama. Ljudi hodaju polako.

     

    Krovovi automobila su pokriveni snegom.

     

    U prodavnici cipela šampanjac u izlogu.

     

    Vidim tvoja leđa i tragove tvojih stopala u bljuzgavom snegu.

     

    Ovu ulicu ne volim zbog uskih trotoara.

     

    Led u oluku. Ne znam kada sam poslednji put videla led.

     

    Devojka vuče kofer.

     

    Jelena je otišla kod Ivane a ovo su suvi listovi platana na snegu.

     

    Volim nevažno kao važno i važno kao nevažno.

     

    Uživam u hladnom vazduhu.

     

    Uživam u uzbudljivom smiraju.

     

     

     

     

     

    LJUBEĆI TIHU TUGU OVOGA DANA

    1098. dan
    3. januar 2008.

    30883 - 30915

    blaženstva

     

     

    Šutnuo sam ledenicu otpalu sa krova.

     

    Trčkaram bez razloga.

     

    Odmahujem suncu.

     

    Smešim Tii se tugo moja.

     

    Zagrlim žudnju za Tobom.

     

    Lupkam kolena o kolena saosećajući sa ružnoćom u meni.

     

    Ja sam ružnoća.

     

    Ružnoća je lepa.

     

    Blagi pogled ovog muškarca me je načinio lepim.

     

    Gledam u sneg.

     

    Sneg je beo.

     

    Ovih dana čitam autobiografiju Čarls Mingusa (Charles Mingus).

     

    Sunčeva svetlost pada na crkvu. 

     

    Na ovoj raskrsnici volim da se okrenem i pogledam sat na Glavnoj pošti.

     

    Vozač automobila trubi. Sredovečna žena se osmehuje.

     

    Dirljiva je moja vera u moju umetnost.

     

    Ovim pokretom ruke dodirujem sve visine.

     

    Ulazim u Fruškogorsku ulicu i smešim se njenoj lepoti.

     

    Trčeći po snegu spuštam se na most.

     

    Prvo sunce ove godine na mostu.

     

    Na mostu je potpuna bljuzgavica jer tri dana niko nije čistio ovu stazu.

     

    ja sam onaj koji jesam

     

     

     

     

    Bog

     

     

     

     

    hodam

     

    Danas sam počeo da radim petu verziju treće knjige Mir.

     

    U sumrak je pala temperatura i otopljeni sneg na trotoaru se ledi.

     

    Hodam i osećam – život je neopisivo čudo.

     

    Čudo pisanja i jeste u neopisivosti čuda.

     

    Evo ga neopisivo! Zove se Tišina Ulice.

     

    Pogledaj me – poleteću.

     

    Dodirni me – nebo ću postati.

     

    Gde je sada čovek blagog pogleda?

     

    Ko je devojka koja u predvečerje pretrčava most?

     

     

     

     

     

    SVENULIM RUŽAMA NA STOLU

    1099. dan
    4. januar 2008.

    30916 - 30948

    blaženstva

     

     

    zamisliću

     

    tanku

     

    nit

     

    od

     

    svetlosti

     

    i

     

    po

     

    njoj

     

    ću

     

    preneti

     

    telo

     

    sve

     

    do

     

    poslednjeg

     

    blaženstva

     

    sve

     

    vreme

     

    bivajući

     

    samo

     

    taj

     

    tračak

     

    koji

     

    se

     

    više

     

    i

     

    ne

     

    vidi

     

    nego

     

    se

     

    samo

     

    čuje

     

    tiho

     

    pevušenje

     

     

     

     

     

    NAPISANO NA VETRU

    1100. dan
    5. januar 2008.

    30949 - 30981

    blaženstva

     

     

    Ne da bije... Ne da je hladno... – kaže jedna žena u prolazu.

     

    Blaga svetlost mi je u očima.

     

    Blage oči miluju.

     

    Blaga svetlost čuva.

     

    Na ovom hladnom vetru svakoga koga ugledam držim u toplom zagrljaju.

     

     

    nisam ja iz te priče

    nisam ja ni iz jedne priče

    ja

    sam

    ova

    pesma

     

     

    pesnik peva pesmu

     

    pevač peva pesme

     

    ja sam pesnik koji voli pevače koji pevaju svoje pesme

     

    ne mislim da sam izmislio toplu vodu – ja sam topla voda

     

    Topla voda na hladnom vetru.

     

    Ovaj sneg koji je vetar poneo sa krova sam ja.

     

    Siva mačka se podvlači pod auto.

     

    Devojčica sa velikim ožiljkom na obrazu nosi crnu mačku u naručju.

     

     

    napisao

    me

    ovaj

    tren

     

     

    Gnjurci u vodi.

     

    Vetar me baca po mostu i ledi mi lice.

     

    Osećam najdublju zahvalnost što sam na mostu.

     

    Jedan od junaka ove knjige ispija poslednji gutljaj

    piva dok stoji na uglu preko puta kafane Proleće

     

    Izgoreše mi noge – kaže ulični prodavac.

     

    Trebaju li radnici – pita me čovek sa tužnim izrazom lica.

     

    Ja sam Bog.

    Ko to kaže.

    Ja Tebi.

     

    Počinje da pada ledena kiša.

     

    Ovo i prethodna blaženstva napisao sam na jakom i hladnom vetru.

     

    Ovo i sledeća blaženstva pišem u toplom Stančiću

     diveći se svima koji izgoreše na velikim hladnoćama.

     

    drago moje

    pozivam Te sutra u podne na prvi

    SVEČANI NEDELJNI RUČAK

    koji će se održati

    na sajtu

    miroslavmandic.name

    pod linkom

    SVEČANI NEDELJNI RUČAK

    sa sobom možeš povesti koga god hoćeš

    ali obavezno ponesi svoju glad

    voleo bih da

    SVEČANE NEDELJNE RUČKOVE

    pravim svake nedelje

    do kraja života

    drago moje

    Tvoj

    m

     

    pozivnicu za Svečane nedeljne ručkove poslao sam na dvadeset pet adresa

     

    kroz prozor vidim kako se na fudbalskom terenu presijava zaleđeni sneg

     

    ovi trenuci u kojima pišem su sama večnost

     

    večnost se priljubila uz ove trenutke

     

     

    tren

    je

    večan

     

     

     

    večnost

    je

    Perkan

    misterija

    starijeg dečaka

    u

    detinjstvu

     

     

    Ja sam Bog

    ko to

    kaže

    ja

    Tebi

     

     

     

     

    MOJE 33 KURVE – PESME

    1102. dan
    7. januar 2008.

    30982 - 31014

    blaženstva

     

     

    noćas sam

    u snu šutnuo

    malog psa

     

    pesmo

    iskupi

    me

     

    ja sam noćašnji psić

     

     

    hrlim

    ka

    slabijem

     

     

    milujem zeleno žito

     

    dodirujem okean

     

    grlim daljinu

    ljubim blizinu

     

    jezik ljubi jezik

     

    malecno

     

    zvonko

     

    kanap

     

    odlaganje

     

    plamen

     

    jedini način da pređem ovaj najopasniji put je da ispišem reči koje me njime vode

     

    jedini način da pređem najopasniji put je da ispišem i ove reči koje me njime vode

     

    radost je neiscrpna

     

    opija me čulnost apstrakcije

     

    konkretno je žena apstraktnom

     

    guma u Tvojim gaćicama

     

    dobrota kojom se guziš

     

    odan sam Tvom telu

     

    ljubavlju zasićeni vazduh

     

    ljubim telo koje ljubav Božiju podnosi

     

     

    ko

    usreći

    drugog

    Bog

    je

    Bogu

     

     

    Bog se raduje kada mu je bilo ko Bog

     

    kurva sam samom sebi

     

    podajem se

     

    podavajući Tii se – odan sam Tii

     

    podavajući se ovom trenutku Tii si večnost

     

    blage reči melem su svakoj duši

     

    jedini način da pređem najopasniji put je da ispišem reči koji me vode ružolikom

     

    kreni me

    kurvoliko

    Hristoliko

    Bogoliko

     

    33 kurve – 33 pesme

     

     

     

     

     

    Stranice