Bog Miroslav Mandić Bog

31015 - 31047

blaženstva

Slušam svoje korake kako pričaju.

Hodam. Gledam. Poistovećujem se.

Zažmurim.

Mislim na nos jedne žene koju sam danas video na internetu.

I ovaj divan nos žene koja je prošla pored mene.

Raznežilo me škripanje cipela po snegu.

Osećam zahvalnost prema svemu što postoji.

Jezik dodiruje jezik.

Gledam u narandžasto sunce.

Mlada majka drži za ruke svoja dva sina.

Sunce i magla nad rekom.

Dok sam stigao do mosta magla je pala na reku.

Sve je nestalo u magli.

Ništa se ne vidi osim magle.

Magla je pala naglo.

Magla se širi i po ulicama oko reke.

tiho hodam

oblikujem bezobličnost

Da li mi čuješ korake?

tuga sam

samoća sam

smešim se

blag sam

ledi

srećan sam

Osećaš li moj mir?

svest sam

svest sam o samom sebi

svest sam o samoj sebi

Sve se više ledi i sve se više kliza.

Misao sam koja samu sebe misli.

Pisati u hodu.

Velika je to sreća. Velika umetnost.

31048 - 31080

blaženstva

Dečak drži za ruku oca i pita pokazujući slovo na automobilskoj tablici – Da li je ovo G?

Na ulici sam. Dobra je ulica.

Dobre su reči i jedne i druge prosjakinje.

Dobra su tri momka dok nazdravljaju pivom. 

Dobar je led koji se razleteo kada sam ga slučajno šutnuo.

Dobra su lica svih ljudi koje gledam.

Dobar je svačiji mir.

Dobro je kada mi noge prokliznu a ja ne padnem.

Dobri su tramvaji u depou.

Dobra je tautologija.

Ne znam imena oblaka ali su svi oblaci dobri.

Sve se ne može znati ali se sve može biti. Dobro je biti.

Sagnuo sam se i iz blata podigao prljavi dinar. Dobar je prljavi dinar.

Dobro je drveće na drugoj strani Dunava.

Dobro je biti pored reke.

Dobro je voleti reku.

Dobro je sve voleti.

Dobre su ove tri lađe u reci.

Dobri su ljudi u lađama.

Dobri su zvuci mojih koraka po zaleđenom snegu pored Dunava.

Dobre su prazne klupe na šetalištu.

Dobre su dve žene koje stoje na obali i gledaju u reku.

Dobri su svi rudari.

Dobri su svi krivci jer je dobrota i u njima.

Dobre su guze ove dve žene ispred mene.

Dobar je miris lekovitog bilja u ulici Tadeuša Košćuškog.

Dobro je što je dobro dobro.

Dobro je što pišem dobro.

Dobra je potreba za dobrim.

Dobro utiče dobro.

Dobro je što je ime dobrom dobro.

Dobro je što su značenja dobra i kada znače i kada ne znače.

Dobro je baciti reč dobro u reku.

31081 - 31113

blaženstva

Kada već ne mogu da namestim gaćice da mi ne

smetaju u hodanju barem ću od toga napraviti blaženstvo.

Već četvrti dan osećam proleće u vazduhu.

Devojka se smeši dok gleda u mobilni telefon. 

Budi mi osmeh na licu.

Blago sam se povio i zašao za ugao.

Reka otiče u sivilo.

Sve polako odlazi u noć.

Radujem se da izvadim papir i olovku iz džepa i to napišem.

Sve neotkriveno već postoji.

U ovom trenutku sam otkrio sva buduća otkrića.

Kerovi laju i jure za automobilima.

Rečima čuvam reči zauvek.

moje reči su moja dela

mislim reč

izgovorim je

napišem je

Hvala Tii što mogu da Tii dam reč.

Ljubim Te jer Tii se dajem.

slon sam

pišem surlom

šakom i nosom

velikim ušima

sve reči svedene u jednu

telo

Narcisa. Vladan.

milujem Te surlom

dolaze mirisi proleća

23:13h

vreme govori

ja sam film iz nekog drugog filma

fijalm

pogledaj mi palac

ptičice su mi u ušima

ovo je ovo

ovo

je

ovo

ovo

je

31113. 

blaženstvo

31114 - 31146

blaženstva

ovo je to

ovo želim da čitam

hoću reku

danas je Radivoju i Valeriji Lacko izgorela kuća

na proleće će Radivoj i Valerija uz pomoć prijatelja izgraditi novu kuću 

voleo bih da krajem leta napišem blaženstvo u kojem ću

potvrditi da su Radivoj i Valerija izgradili novu i još bolju kuću

19:19h

gladan sam

umoran

miran

polako ću

vatra

dete

veliki šlepovi

istovetnosti se privlače

suprotnosti kažnjavaju i iskupljuju

sve

sve sve

sve sve sve

sve sve sam sve sve

sve sve sve

sve sve

sve

nazvao Valeriju i predložio joj da sutra fotografiše zgarište svoje kuće sa idejom

verujem u umetnost. umetnost će mi izgraditi novu i još bolju kuću. iz pepela

neprimetno

ptice lete

noćni vozovi

svest opija

uskoro kreću pupoljci

Kako se venčava kamenje?

ovo

je

pesma

napisana

na

jeziku

kamenja

ovo

je

pesma

napisana

na

jeziku

biljaka

ovo

je

pesma

napisana

na

jeziku

životinja

ovo

je

pesma

napisana

na

jeziku

vaskrsenja

ovo

je

pesma

napisana

na

jeziku

pesme

volim pesme koje me pišu

volim da pevam ove pesme

pesma

vatre

vatra

pesme

suza

spasenja

31147 - 31179

blaženstva

Potrebno je nepotrebno. Jedino što je potrebno je nepotrebno.

Jedino važno je nevažno.

Ljubeći Tebe ljubim sve.

U meni si. Činiš me. Tobom sam.

12:08h

na mostu večnosti. sam. u večnosti mosta

Trenutak je telo večnosti.

16:37h

vreme mi je odano

Odan sam vremenu.

16:59h

pokrećem ramena

smešim se i saosećam sa tvojim očekivanjima Miroslave

nigde

nikog

17:29h

muzika me ljubi

muzika je živa. muzikom sam živ. živa je devojka

mislim na On Kavaru

otvaram se blaženstvima preda mnom

utroba je šarenilo

17:40h

šake su nežne

postoje samo tri pitanja

ko sam?

gde si?

i

samo

je

jedan

odgovor

svetlost sunčeva

Vlado Martek

Željko Jerman

muzika biča u predelu. broj telefona 454141.

jedini telefonski broj koji pamtim već trideset osam godina

ja sam Mikica

Mikica

to

sam

ja

Mama i tata su me zvali Mikica. Miki. Kimi.

Celog života sam se sramio Mikice jer se nisam osećao kao Mikica.

Sada prihvatam i Mikicu.

mikice

ti

si

sloboda

istina

i

ljubav

moja

Stanislav Drča

Branka Parlić

Čeda moj Drča

18:18h

mikice

opasnost

te

čuva

mikice

ti

si

ljubav

mikice

ti

si

pesma

Boga

to

ti

kažem

ja

31180 - 31212

blaženstva

Devojka se propela na prste i maše.

Starija žena povlači prvi dim cigarete.

Trudni smo – rekao mi je malopre Sun.

Život je koan.

Život voli da živi živote svih bića.

Volim politku koju čine kamenčići pored puta.

sve za sve

suzama

Ljubav za svu mlad.

Nebo u srcu.

Jedan čovek je sve.

Prelazim preko gvozdenog mosta koji je u rekonstrukciji.

Hladna je noć.

Život je lep jer je neprestano živ.

žurim – žuborim

Miran u samoći.

Ljubav samoće.

Uskoro će sve početi da pupi.

Sada sve pupi u meni.

uzbrdo

Bog

gladan

Smešak mi se širi do postanja.

Postanje mi se osmehuje.

Rođen sam u srpskom jeziku da srpskim jezikom obnovim jezik.

Bićem jezika prožimam sva bića.

Jedno u drugom i oboje u prvom.

Blaženstvo jezika.

Poljubim vazduh.

Jako Te osećam.

Tvoj život – svačiji život.

Živeo. Živim. Živeću.

živ živ živ

31213 - 31245

blaženstva

Ruka na ramenu.

Obe noge u vazduhu.

Podiže novac iz automata.

Šanta i pući usne.

Gleda i na jednu i na drugu stranu.

Prekrštenih ruku na leđima.

gde prolaziš sa detetom na crveno

grdi starija žena majku koja sa detetom pretrčava raskrsnicu

Blago grize donju usnu.

Prekrštene ruke na grudima.

Prate me zvuci njenih štikli.

Rukom štiti i greje vrat.

Ova rukom štiti i greje uvo.

Njih četiri u belim bluzama sede iza šaltera.

Vrlina.

Vrlina postojanja je u postojanju vrline.

Bira broj na telefonu.

Oboje gledaju negde gore.

Traži nešto u dubokom džepu.

mimoze mimoze mimoze

Raznežio se u pogledu.

I u dubokoj starosti liči na sportistu.

Miris i ukus kestena.

Puši oslonjen na otvorena vrata svoje radnje.

Ulazi u žuti poštanski auto.

Vraćaju se ponovo u prodavnicu.

Otključava vrata i otkopčava kaput.

Puši i priča sama sa sobom.

Izlazi napolje i gleda za njom.

Izbacuje iz podruma plastične gajbe.

Zaobišla me tiho.

Povuče poslednji dim i energično odbaci pikavac sa usana.

Pokleknem u hodu da bih napisao ovo blaženstvo.

Uživam zamišljajući predstavu Ljubav ili predstava za Božidara Mandića.

31246 - 31278

blaženstva

Sneg pored kuća.

Suze od vetra.

Jedna metla.

Zgužvana papirna maramica leti u korpu za otpatke.

Okrnjen asfalt.

Električni stubovi izlepljeni plakatima.

Prašina ponesena vetrom.

Žuti kombi pun crvenih gajbi.

Ogolele grane magnolije. Od danas ću pratiti njihovo listanje.

Drvena klocna podmetnuta pod otvorena metalna vrata.

Pogledom tražim nešto meko i onda ugledam usne ove devojke.

Crveni a odmah za njim i zeleni tramvaj.

Sive zgrade. Prazni balkoni. 

Ne mogu da vidim svrhu tvog razgovora sa mnom – žena govori nekom preko telefona.

Nad ušćem ruža od ptica u vazduhu.

Hladan vetar duva nad rekom.

Žuta svilena marama.

Knjiga Enciklopedija krvnih grupa u izlogu.

Iscepani listovi knjige na asfaltu.

Drveće mi vraća snagu.

Sa drvećem sam.

Gubim i dobijam snagu.

dolazim prolazim odlazim

Sat u frizerskoj radnji pokazuje 17:21h.

Skuvaću paradajz supu.

sam do preporađanja

Prislanjam obraz na vazduh.

Mislim na aksiologiju.

Idem da stavim rezance u ugrejan sok od paradajza.

Noge su umorne.

Svaki dan je herojski.

Svaka reč je spasonosna.

Paradajz supa je gotova.

31279 - 31311

blaženstva

Miroslave Mandiću nikada ne koristi svoje prednosti!

Štitim Te zaboravom.

Ljubim Te sećanjem.

Odan sam Tii stvaranjem.

Toplim vetrom miriše proleće.

hodam polako. za dva sata počinje

LJUBAV

ili

film-predstava

za

BOŽIDARA MANDIĆA

I danas uživam u čoveku koji i u starosti liči na sportistu.

dva sata posle

LJUBAV

ili

film-predstava

za

BOŽIDARA MANDIĆA

pijem pivo za Božidara Mandića

Dobio sam upalu mišića plešući za Jelenu Stanivuković i Marijanu Buljugić.

lepo

je

ovo

i

ovo

evo i ovo

ovako

i ovako

ustima

jezikom

do di ru jem slo go vi ma

sam

samoj

kuvam krompir

nežnost je muškost

reč

ostavlja

čoveka

bez

reči

moja

reč

Tvoje

srce

mišićni trzaj

stranac

T

i

i

put

muzika

Bog

pesma

milo biće

kroz noć

žuta fluorescentna olovka

31312 - 31344

blaženstva

Žena se sagnula i podigla dinar.

Beli bade mantil se suši na terasi.

Gledam Te magnolijo.

Njene zelene čarape i njegov plavi kačket.

Šestogodišnji sin gleda na jednu a majka koja ga drži za ruku na drugu stranu.

Žena u ljubičastom kaputu peva dok hoda.

Dečak koji prosi svirajući ostavio je harmoniku i igra se balončićima.

Prošla je crvenokosa-zelenooka.

dok pišem

običnost i uzvišenost svakog trenutka

jedna siva mačka gleda šta radim

rukom na grudima – blagim osmehom – povijenom glavom

iskazujem zahvalnost Ksenofanu (Ξενοφάνης ὁ Κολοφώνιος) za

Jedno je sve

Da li to počinje renoviranje hotela Metropol?

Skromna žena trpeljivo nosi gips na ruci.

Jesam da bih bio još više.

Jesam da bi Tii bilo još više.

Jesam da bi Tii bilo još više Jedno.

Na ulici se prodaju prve visibabe.

milo

Jedno

Pada topla kišica. Raskopčao sam jaknu i šetam po mostu sa Violetom Jovanović.

Violeta mi je kupila plavu svilenu maramu za Svečane nedeljne ručkove.

I večeras sam skuvao krompir. Hladi se na plotni.

Iduće nedelje ću ga pržiti na ulju. Nisam to jeo godinu dana.

Slušam kamionske pesme.

U meni si.

Pustinjski cvet.

Hodačica.

Da li sam prvi put napisao reč hodačica?

Ambicija roditelja čini od njihove dece veće kurve od bilo koje kurve.

zrnce sam peska

stena ljubavi

kamen nasušni

hleb mudrosti

paprika i etimologija

odlaženje

31345 - 31377

blaženstva

svi koji su bili u mojoj blizini me se stide

apstrakcija

mirovanje

misliti Jedno

voleti Jedno

biti Jedno

Jedno sam

pijano pače

volim sve koji su mislili pisali voleli bivali Jedno

Plotin

Jedno u Jednom – lovor

Jedno u dva – govor

Jedno u tri – da

Jedno u četiri – likonosno

Jedno u pet – odluka

Jedno u šest – spokoj

Jedno u sedam – žar

Jedno u osam – dar

Jedno u devet – jedan puta jedan puta jedan je tri puta tri

Jedno u deset  – Tii

miris belih rada. živo i mrtvo oživljuje

Vladimir Marko

Vera Varadi

Stanislav Drča

Branka i Čeda

Ženja i Saša

autobus

Kišica i topla noć u Beogradu.

Nosim Plotina u torbi.

svi kojii su bili u mojoj blizini me se stide

stide me se jer sam stid

stidom sloboda

stidom

Bog

31378 - 31410

blaženstva

Tiiroslav Tiindić je odneo jaknu na hemijsko čišćenje.

tren stvara tren

Reč rečenicu.

Rečenica nestvoreno.

Nestvoreno je svetionik vođen zvezdama.

Stidom se oslobađam stida.

Ljubim stidljive.

Stidljivi mi pomažu da me stid ne ubije. 

Razveselio me nos ove žene.

neko me ovim piše

Bog

Tii            ja

Ove osunčane reči su čekale da ih napišem. 

Ispod Brankovog mosta prolazim pored pecaroša koji uživaju pecajući na Savi.

Talasi Svemira zapljuskuju moju obalu.

Ja sam talasi.

sam Svemir sam

verujem

verovanje je nežno

Slonovi rađaju tigrove. Tigrovi drveće. Drveće ruže. Ruže mene.

Svakom rečju stvorim novu ružu.

ljubim te u crvenoj dukserici koju vezuješ na mostu. videla sam te iz autobusa

poslala mi je poruku Jelena Bešir

Mnoga blaženstva su blaženstva neizgovorenih i nenapisanih reči.

otćutanih

nezabeleženih

osmehnutih

podrhtavajućih

reči govore sve baš zato jer ne kažu sve

Pun mesec.

Kupio sam narandžastu svilenu maramu za Svečani nedeljni ručak.

Čovek prodaje krompir.

Gleda me u oči – gledam je u oči.

Gledam tramvajske šine – tramvajske šine gledaju mene.

sam ja sam

31411 - 31443

blaženstva

Filozofija je Jedno.

Filozofija je

Parmenid (Παρμενίδης ὁ Ἐλεάτης)

Platon (Plato)

Plotin (Πλωτίνος)

Niče (Friedrich Nietzche)

Vitgenštajn (Ludwig Wittgenstein)

Filozofija je ova filozofska šetnja.

Filozofija je jebežljivo mišljenje.

Filozofija je Bog.

Filozofija je seks.

Filozofija je novac.

Filozofija je moja vera u Tebe Jelena.

Filozofija je biće filozofije.

Filozofija je dobro.

Filozofija je lepo.

Filozofija je misterijska jednostavnost.

Filozofija je vatra zemlje.

Filozofija je vatra vode.

Filozofija je vatra vazduha.

Filozofija je ovaj skok.

filozofija

je

ništa

--------

praznina

----------------

tišina

filozofije

Filozofija je Jelena pogledaj me.

Filozofija je Jelena dodirni me.

Filozofija je Jelena promeni me.

Filozofija je telo filozofije.

Filozofija je duša filozofije.

Filozofija je um filozofije.

Filozofija je volja filozofije.

Filozofija je vera filozofije.

Filozofija je ljubav filozofije.

Filozofija je stvaranje filozofije.

Filozofija je jezik filozofije.

Filozofija je žena filozofu a muž filozofkinji.

Filozofija je odanost filozofije. Filozofija odanosti.

knjiga filozofije. filozofija knjige

pesma filozofije. filozofija pesme

filozofija slike je slika filozofije

Filozofija je i sve posle rastanka sa Jelenom.

Filozofija je jak bol u listu leve noge.

Bol u nozi me usporava i smiruje.

Kišica me raznežuje.

Sada je sve onako kao kada pada kiša.

Zajedno su tuga i radost. Eto radosti.

Sedmogodišnji dečak nosi veliki džak. 

Prodavačice puše u vratima svojih radnji.

filozofija

je

biti

ljubiti

pevati

toga više nema a bilo je tako lepo. toga će biti ponovo i biće još lepše

31444 - 31476

blaženstva

Violeta neka u Tebe uđu sve moje reči i iz Tebe izađu kao još više moje.

Violeta neka Tvoja duša i um oplemene moj jezik tako da ga svako biće prima kao svoj.

Da ga svako biće još više oplemeni.

Lektoriši tako da svi zanosi u knjizi budu još zanosniji.

Smiraji još smireniji.

jednostavnost jednostavnija

jedna

jedina

jednostavna

jednostavnost

Lektoriši tako da ritam bude ritmičniji.

melodija melodičnija

boja boja. ukus ukus

Da pesma koju svakoga dana živim i pevam bude neprestajuća pesma.

Lektoriši tako da se oseti da je svaka moja reč kurac ljubavi.

Lektoriši tako da svako oseti Boga.

Jednog Boga.

Ja Boga.

Ja

sam

Bog

Ja reč. Ja sam reč.

Ja put. Ja sam put.

Ja ruža. Ja sam ruža.

Ja muzika. Ja sam muzika.

Cela knjiga da bude jedan slogan.

načelo

koan

om

Ovaj hladan vazduh.

Sneg koji promiče.

Da se oseti da je sve pisano iz šake.

Pete.

Muzikom.

U slavu ruku i očiju koje drže i čitaju knjigu Miroslav Mandić.

Violeta srce na teren.

Voleti. Tako lektoriši.

Violeta Tii više nisi Violeta Jovanović.

Violeta od sada si Tii Voleti Jovanović.

31477 - 31509

blaženstva

ljubiti

ljubav postati

ljubav sam

srce je ovde. um sada

udahnuo sam sunčevu svetlost

Bog je Bog

svet si Tii

umetnost

je

pesma

ja muzika. muzika ja

lepota uma

dobrota srca

telo reči. reč tela

reč hoda Terazijama

svaka žena i svaki muškarac koje pogledam na ulici su moje umetničko telo

devojka pretrčava most

radost

zdravlje

ljubav

sloboda

promena

odanost

uspeh

plove niz reku

olovka i papir u ruci

rad se radi

učenje se uči

vera se veruje

ljubav se ljubi

pesma peva

dok kupujem kesten sa Šar-planine kestendžija mi kaže Evo lepi

Voleti Jovanović je počela da lektoriše treću knjigu Miroslav Mandić.

Kad primetim da postojim ne mogu da se načudim lepoti postojanja.

Dodirnuo sam platan.

Nema povratka. Svi će mi se vratiti.

Nežno milujem olovku.

Verujemo jedno drugome.

Verujemo jedno u drugo.

Stvaramo se.

Stvaramo jedno u drugome.

Stvaramo jedno drugo.

Olovka me piše.

Prosjakinja ljubi.

31510 - 31542

blaženstva

ugao

oluk

kamena bankina

mermerni stub

bara na asfaltu

koraci po šljunku

torte u izlogu

guste obrve

hleb za ručak

pretrčavam ulicu

grlim

ljubim

biće

umetnosti

grljenjem

ljubljenjem

pevam

pesmu

reči me stvaraju

reči

pevam

ideja velikog dela je već veliko delo

umetnost u naručju krhkog

prvi put sam zaboravio da bacim papiriće u reku

uznemirio sam se i omeo

samo da smireno mnim

ni da mnim nego da jesam

hodajući mir

raduje me bugivugi

nakrenuo sam glavu. prihvatim se u naručje

svaka žena i svaki muškarac koje pogledam na ulici su moj roman

devojka koja je iskoračila ispred mene ima savršeno dupe

izgubljen sam. nežno je to

dete

dojke

odvezane pertle

duh

smešak

zanosni mir

tople usne

31543 - 31575

blaženstva

svaka reč voli sledeću reč

rečima je dovoljno pet reči

sledećim blaženstvima ću to otkriti

pas trese rep van vode

kuvam krompir da ga ispečem

odlazi kestenje dolazi zelena salata

kičma bi da se ljubi

zvona zvone danima i noćima

veliki je svaki proživljeni dan

veliko je more ljubim ga

volim zapad na istoku rođen

volim početak kraja koji volim

grudi posute pegicama zavetovane odanosti

ja sam ljubav starih jezika

volim misteriju jezika kojim pišem

miris jasmina u svakoj reči

ukus pičke svakim odanim udahom

dodir kurca malim mozgom izdahnut

odmori me u sebi jedina

veče ponoć jutro podne sam

izvijam se da bih bio

uvijam se da bih ljubio

ljubim i Tobom se preporađam

reč je istina i lepota

reč čuva ljubav u sebi

ko god ljubi Bogu je Bog

Bog ljubi Boga koji ljubi

šuma ljubi drvo drvo šumu

usne ljube i govno ljubavi

pralepota u lepoti zauvek snatri

ljubimo se ljubimo se ljubimo

ime savršenosti je radost odbačenih

na putu sam ruža jedina

31576 - 31608

blaženstva

Na hladnom vetru.

Telo se zagreva.

Gledam oblake.

Suze mi oči.

Nameštam šal.

Jesam – uzbudljivo je.

Svakim korakom herojstvo raste.

Uskoro ću ugledati Dunav.

Vetar u očima. Pogled u vetru.

Na ovom mestu volim da prelazim prugu.

Eno ga Dunav.

Dunav i ja smo prijatelji.

Prijateljstvo po vodi.

Lep si – kažem Dunavu.

Smrzavam se lepote radi.

Uživanje je savest – savršena vest o savršenom.

Puno ptica plovi Dunavom.

Čudo Božije je Bog u meni.

čovek

sam

a

srce

mi

je

Bog

Vetar je stao.

Evo je i Sava. Dve reke u meni.

Svi ljudi koji su ikada živeli su u meni.

U budućnosti ću se roditi u svakom čoveku.

Života je najviše u živoj reči.

Jedna reč za sve reči.

Devojka koja trči u predvečerje pretrčava most.

Kupio sam ljubičasti šal za Svečane nedeljne ručkove.

lj u  b   i    m

lj

u

b

i

m

lj  u b  i  m m  m  i  b  u  lj

m

i

b

u

lj

Ples u pesmi.

Zeleni kontejner i crveni tramvaj.

Ovaj beli tramvaj sam ugledao u poslednjem trenutku.

Zagrli mi butine.

31609 - 31641

blaženstva

Radujem Tii se ruko koja pišeš.

meko srce – blaga reč

lepo napisana lepota

Sunce mi pada na reči.

Sunce obasjava lice prolaznika.

Ljudi su talasi koji se prelivaju ulicama.

Voleo bih da kupim još dva prstena.

Setio sam se snage i brzine kojima sam trčao u mladosti.

Mačka sam.

Stepenice.

Opušak.

Zavijutak.

Sunce selica.

Čovek na mostu u predvečerje.

Devojka koja u predvečerje pretrčava most.

Čika Jure je ime – čuo sam juče u prolazu – čoveka koji stoji

na uglu Gračaničke i Vuka Karadžića. Junak knjige Miroslav Mandić.

Umorio sam se. Napućio sam usne.

Raznežim se nad pustim putevima.

Nestalim jezicima i alatima.

Nad svime što još nije ni nastalo a nestaće.

Sve je ovde.

Predvečerje je raskrsnica.

Skrenuo sam u Smiljanićevu ulicu da vidim ova dva drveta u dvorištu kuće broj 24.

Čuje se samo zvuk mojih koraka u celoj ulici.

Blaženstva su neprestani trans.

Mrvice.

Elastična kolena mlade devojke.

Skladni hod onih koji se vole.

stvaram rudnike lepote i dobrote

Ja sam hodač – ljubavnik hodanja.

Ljubavnik pisanja u hodu.

Zagrli mi butine butinama.

konj

sloboda

Bog

31642 - 31674

blaženstva

I danas devojka koja pretrčava most u predvečerje.

Kupio sam zelenu i crnu maramu za Svečane nedeljne ručkove.

Herojski ukus.

v

l

a

ž

i

v   l   a  ž   i   m   i   ž  a   l   v

i

ž

a

l

v

sve je spojeno

T

i

T i ja T i

i

T

okružen Tobom

u Tebi

Tobom

sam

u

Bogu

Bog

misterij isticanja

trčanje – hodanje

moje je Tvoje

Tii

si

ja

boliš me

stidiš me

bivaš me

pčele i leptiri

mišićavo

prekidanje

prigrlim

od drugog sveta

slobodno piši

ne okreći se – ne obaziri se

kupiću udžbenik botanike

polizao sam dlan

dodirnuo rame

presavijam kičmu

more se ljulja u meni

voleo bih da doživiš orgazam sa drugim

doživeću

neko je neko

zagrli mi butine toplim butinama

svršavam

arheorgazamsam