Bog Miroslav Mandić Bog

33655 - 33687

blaženstva

raduje iz sebe raduje

jezik radosti raduje

raduje pisanje

pisanje je slikanje pisanja

pisanje je muzika pisanja

pisanje je hodanje i hodanje je pisanje

i

sve

je

muzika

i

sve

ljubav

jedna

jedina

svi

jezici

su

muževi

ove

pesme

ja sam jedan jedini jezik u svim pesmama

radost nastajanja pesme

ne znam ni kako je nastala a već jeste

jeste i peva

mala

pesma

mala pesma raduje svojim telom

radost raduje

telo radosti raduje svako telo

papir koji nosi vetar po travi raduje travu – trava raduje papir

voda koja se hladi raduje se hladnom – voda koja se greje raduje se toplom

čim sam ugledao kako leže jedna pored druge

olovka u boji i patent olovka

počeo sam da se smešim od radosti

ne prestajem da se smešim jer one i dalje leže jedna pored druge

sve bi da dodirne sve

Bi Da Dodirne se sklanja da bi sve dodirnulo sve

svesve

vetar mi je ušao kroz prozor i podigao papir sa stola

jorgovan se raduje što ga gledam

volim kada je više vetra u pisanju

raduj!

sve se jedno drugome raduje

teško se raduje lakom

nebo se raduje vodi

obalaizvora se raduje obaliušća

nevidljivo uživa u vidljivoj lepoti

plavo se raduje svakoj boji – svaka se boja raduje šarenilu šarenog

raduje

33688 - 33720

blaženstva

oseća se osećanje

sunce sebe oseća

usna usnu

odgovor oseća pitanje

butina oseća šaku – šaka butinu

predeo oseća čoveka u predelu – čovek u predelu oseća predele

bubica na zidu oseća zid koji je oseća

šesnaest hiljada dečaka oseća šesnaest hiljada devojčica

oseća saoseća

saosećanje jedino i oseća

bubne opne saosećaju sa plućima

mozak saoseća sa srcem

srce sa polnim organima

polni organi sa šakama i stopalima

šake i stopala sa zemljom i nebom

jako voli da se šćućuri u slabom

slabo voli da se preda slabijem

slabije voli da pripadne najslabijem

najslabije samo saoseća i ništa ne govori

more nemoći ljubi okean svemoći

okean svemoći je moj hodački štap koji sam izgubio

moj hodački štap je sunce u suncu

saosećam sa suncem

kad sunce mozga uđe u mesec srca – ljubavi je lepo

kad mesec srca uđe u sunce mozga – ljubavi je dobro

kad se jezik preobrazi u šapat u njemu šapuću svi jezici

samoća se ljubi sa samima i sami više nisu sami 

samoća oseća i one koji nisu sami a biće sami i biće ljubav

Hrabrost Je Predeo Kojim Duvaju Sunčani Vetrovi

volim da blaženstva koja napišem odmah pošaljem

Nekom Jer Se Nadam Da Neko Oseti Da Je Svako

Neko Je Svako Ljubavi

Neko Je Svako Ljubavi je meni jako lepo ime

osećaj!

Tii Si Majka Božija Na Mojim Grudima

dojka sam Tii

obe

dojke

pesme

ljubavi

jedine

33721 - 33753

blaženstva

misli ko misli

misli jedan u veku

misli peta

misli

i

sli

i

mili

i

sni

misli ko voli misli

m

i

s

l

i

m  i s  l  i    i l  s  i  m

i

l

s

i

m

misli ilsim misli

misli vatra vina i vino vatre misli

brod misli reku kojom plovi

dečak misli koleno koje je ogulio

Dekart (René Descartes) misli mišlju kojom je Dekart

subota uveče misli da je najbolji provod subotom uveče

pijaca misli pijacu. ulica misli ulicu

misli su strahovito jednostavne i jednostavno strahovito same

misli plaše – misli hrabre

misli

misli

misli misli misli

misli misli misli

misli

misli

misli

misli

misli lepotu – obrotu misli

obrota je nežna misao koja misli dobrotu

misli kamen jer kamen misli

misli drvo jer drvo misli

misli leptira jer leptir misli

misli vile jer vile misle

misli čoveka jer čovek misli vinograde

misli višu inteligenciju jer viša inteligencija misli misao

misli Boga jer Bog ljubi

hej

misao

 aj misao misli misao ja

misao

oj

a

tek

kako

misli misao

koja

pleše

volim veliku misao koja nikoga ne povređuje

misao koja nikoga ne povređuje voli da volim

misli mladež jer mladež je trag mišljenja

misli nežne šake koje ljube grube šake

mislim one koji me prevode jer to je način da mislim

mislim herojstvo mišljenja koje je tako samo ove subotnje večeri

mislim se

ljubeći Te

33754 - 33786

blaženstva

voljuje i sobom se u sebi potvrđuje

voljuje prepuštajući se neprirodnom

voljuje nenasiljem

voljuje jednostavnošću

voljuje prvim prizorima

voljuje menjajući svoju prirodu

voljuje muzikom kotrljajućih kamenja

voljuje istrajavanjem

voljuje podnošenjem

voljuje dobrovoljnom žrtvom

voljuje korakom više

voljuje lišavanjem

voljuje spajajući protivrečnosti

voljuje celinom

voljuje zavetima

voljuje odanošću

voljuje mističkim osmehom

voljuje strpljenjem

voljuje vrhom

voljuje anonimnim snagama ljubavi

voljuje hlebom solju i vinom

voljuje svetlošću sveće i električnom svetlošću

voljuje dubokim oranjima i sađenjem šuma

voljuje putevima i mostovima

voljuje dugim hodanjima

voljuje borbom sa samim sobom

voljuje budnošću

voljuje simbolima

voljuje stvaranjem volje

voljuje sporim pokretima

voljujem voljuje me

voljuje preobražavajući i svoju volju

voljuje pupoljkom

33787 - 33819

blaženstva

veruje veri

vera niče u prapoverenju

vera raste u verovanju

vera uživa u verovanju

veruje i bezazlena je

vera voli da se moli

verom se sve što postoji skupi u molitvicu

molitvica se moli a vera u nepostojeće i nepoznato se širi

od ničega do nečega

žaba veruje da je sve žaba jer sve i jeste žaba

konj veruje da je sve lepo kao konj jer sve i jeste lepo kao konj

vera veruje da su ovih sedam reči

sedamnaestogodišnjakinje i sedamnaestogodišnjaci koji ljubavlju čuvaju svet

vera veruje da su prethodnih sedam reči

sedam reči koje preobražavaju svet na bolje

veruje da se sa ovih sedam reči

događa čudo kojim sve što postoji postaje čudo

vera nastaje zelenilom trave koje se stalno potvrđuje lepotom zelenila

vera se otkriva drvećem koje svakom raste u kičmi

vera je velika kao zrno pšenice u kome je hleb nasušni

vera leti brzinom dečaka koji se trkaju pobeđujući i samu pobedu

verom da ću sledećih trinaest blaženstava napisati na brzinu 

a potrebno mi je da ih napišem na brzinu jer pre nego

što krenem u štampariju treba da nacrtam i Plavu ružu

pada kiša – slušam bluz

noćas sam nazebao

verom se lako piše jer se ništa ne pitam

verom pišem kolenima

prozračno

verujem da će svaka moja reč sve više biti molitva

verujem da će moje pevanje sve više biti uspavanka tek rođenom svetu

sve je krhko jer se ljubi

verom stvari nastaju – bez iskustva – samim činom vere

verom duva vetar 

verom se i smrtni čas preobražava u besmrtnost

pogledaj je – samo pogledaj tu veru – ona neprestano

veruje

33820 - 33852

blaženstva

ljubi i kada ne ljubi

uvek ljubi

ljubi zauvek

iz svemirske nedođije ljubi

ljubi u starom psu

ljubi bakom koja u apoteci kupuje lekove za one koji ne mogu da dođu do apoteke

muzikom iz daljine ljubi

ljubi voćkama koje cvetaju

jabukom na drvetu ljubi

jabukom u ruci ljubi

jabukom u ustima ljubi

ko namiguje ljubi

ljubi skela na sredini reke

nosevi ljube mirise

ljubi nebo koje se razvedrava

hladne noći ljube

ljubim očajem kojim se još jedino nadam

ljubiš ni ne znajući da ljubiš

ljubi jer govori jezikom ljubavi

ljubi novcem koji poklanja

Љ

у

б

Љ  у б  o  б у  Љ

б

у

Љ

Ljubim Te Ljubi Me Moja Ljubo

ljubi jezikom ljubavi

ljubi životom ljubavi jer ljubav ne postoji u životu

ljubi me nemoć pokazujući mi kako samo ljubav ostaje

ljubi me neko jer neko uvek ljubi i kad ne ljubi niko

ćale e ajde stavi makarone hoću da večeram – kaže mladić ocu telefonom sa ulice

ljubi samoća – ljubi ko izdrži

ljubi inteligencija cveća

pročitao sam Meterlinkov (Maurice Maeterlinck) Život pčelaa voleo bih da pročitam i njegovu Inteligenciju cveća

ljube reči koje pišem jer sam sam

ljube Radost Osećanja Misli Volja Vera kojima sam pisao prethodnih dana

ljubi stvaranje o kome ću sutra pevati

ljube leđa koja Bogom pevaju Boga

ljubi vrat istetoviranom rečju Bog

ljubi slepoočnicom

33853 - 33885

blaženstva

peva stvaranje o kome danas pevam

nikada niko nije napisao ovu rečenicu i zato ona peva

peva nazeb koji me sprečava da pevam

nazebu se peva

pevaj nazebe

pevaju kapljice morskih talasa

pevaju ulošci u cipelama

peva nadodavanje i nadovezivanje peva

pevaju crvene rukavice

peva šareno prsluče

peva sve što od mene zavisi a sve od mene i zavisi

peva veš koji sam oprao i tepih koji sam mokrom četkom izribao

pevaju mi kapljice znoja na čelu

peva vlažna majica koja me sada već suviše hladi

peva nesposobnost

peva šest dana na putu

peva uzaludnost

pevaju puževi trkači

peva mistika običnog

peva moj bolni nos

peva čovek koji se igra sa psom na fudbalskom terenu

peva poslušanje

peva trljanje očiju

kurčeva pesma za Tobom me prožima

peva maslačak izrastao iz zida

pevaju jorgovani

peva svako ko je preobrazio svoju nasilnost

peva ovaj pesak i vrabac koji mi prolete ispred lica

peva sve što je džaba – baš kao što je džaba i reč džaba koju ugledah na školskom zidu

peva

ova

pesma

koja

samu

sebe

peva

peva

pesma

koja

čeka

da

je

zapevam

sve i svako koga voliš peva

je

zik

peva

orgazmirajući

u

peva

nju

33886 - 33918

blaženstva

Ja sam lepota u svemu i svakome.

Samoćom negujem još nestvorenu dobrotu.

Idem polako uzbrdo i primetim da postojim kao

trave pored žičane ograde – kao drveće sa obe strane ulice.

Idem polako uzbrdo i primetim da postojim kao trave i kao drveće i to je sve.

Uhvatio me bronhitis. Uveče me guši. Al’šta ćeš. Živeću još malo.

kaže stara žena drugoj ženi

Desetak minuta sam sedeo i čekao da mi se nešto pojavi ali se ništa nije

pojavilo sve do malopre kada sam osetio tu je – blizu je i onda sam počeo da pišem.

Pisanje je tako uzbudljivo!

Počnem jezerom a završim olujom.

Krenem tek započetom rečenicom a završim na njenom kraju.

Ja sam mističko središte osvetljeno munjama.

Sa prstima na čelu sam malo dremao nad ovim blaženstvom.

Suze mi oči – slini mi nos.

Tii znaš, ja znam – peva Džon Li Huker (John Lee Hooker). 

Ja sam Džon Li Huker.

Radujem se što pišem ovo blaženstvo zbog sledećeg.

Robert Džonson (Robert Johnson) peva Drunken Hearted Man.

Pre neki dan sam pročitao reč koja mi se svidela.

Ne mogu da je se setim. Možda je ta reč baš o tome. Pokušaću da je nađem. Nisam je našao.

Branka Zgonjanin je od Ivane donela usisivač i usisala prašinu u Stančiću.

Trave bujaju. Voda nadolazi.

Nazeblom na vetru i suncu oči mi suze.

Hodam ivicom savskog doka. Voda poda mnom teče ka moru.

Raznežio sam se i dodirnuo lišće na granama.

Penjem se uz stepenice. Sresti se sa sobom u sebi – eto to je to.

Upalila su se ulična svetla. Petak veče.

Krhkost me vraća u Stančić.

U Stančiću stanujem kao da stanujem u vrapčiću.

Što nežnije to večnije.

Trinaestogodišnjakinja i trinaestogodišnjak se ljube na sred ulice do poslednjeg daha.

Dodirnuo sam drvo večne umetnosti radi.

Iznuren – smirujem se pred poslednji kilometar hodanja.

Mislim na kamile.

Gledam svoju senku koja izlazi ispred mene sa jedne ili druge

strane u zavisnosti da li me osvetljavaju izlozi ili električni stubovi.

33919 - 33951

blaženstva

Kako si lepa u svemu što jeste!

Gledam krošnju trešnje. Gledam i ne mogu da je se nagledam.

Kada sam ugledao ovog četrdesetogodišnjaka osetio sam kako uživam u čednim bićima.

seks je čednost nevoljenih bića

Volim seks svih ovih ljudi koji se iznuruju trčeći maraton ulicama Beograda.

Venčanje je Bog

posvećeno Branki Zgonjanin

Sklonio sam se pod nadstrešnicu ovog prolaznog pljuska.

Kupio cveće. Prvi put ove godine mlade krompiriće. Raženi hleb.

Dve flaše vina za danas i sutra. Ulje i sok. Osveživač za wc šolju.

Seks je tren kome se podajem.

Seks je pesma Božija

seks je

Odvajanje

Dodavanje

Kruženje

Vezivanje

Odvezivanje

seks je razilaženje 

Razilaženje je ljubav koja se spaja sa ljubavlju.

Ja sam jebežljiva odanost – čednost najjebežljivija.

Jebežljivost svih bića Svemira.

bole me jaja od

mladićke hrabrosti

i

bezrezervne ljubavi

hrabrošću mladića iskupljivao sam kukavičluk dečaka

kada sam se kao hrabar mladić uplašio na smrt spasao me je dečak kukavica

skrivena bića su svetlost na putu

mislim na svoja noćna hodanja

Ja sam ljubav za Đuru Jakšića.

ja sam najjebežljivija stvorena umetnost

Ja sam ljubav za Tvoje ja.

Ja sam susret sa svačijim ja.

ja sam venčavanjem ja

ja sam venčano ja

Ja sam Tanja Arsenov.

Diši-Brini Ljubavlju O Miroslavu Mandiću

poslao sam sms S.

pesma

je

pesma

je

pesma

poslao sam sms-pesmu R.

samoćo moja ljubim Te samu

Hoću. Hvala!

odgovorila je S.

moram da nabijem na svoj kurac prioritet – hiljadama puta fotografiši moju pičku 

odgovorila mi je R.

Ljubim Te Jebi Me Bože

poslao sam se Bogu

33952 - 33984

blaženstva

U majici kratkih rukava sporim hodanjem

ulicama Liona izlažem se milini toplog vazduha.

Sve je više cveća i cvetnih mirisa na ulicama i to me čini srećnim.

Gde god da si meni je lepo Tvoje ime Dasi – Tvoj Našeg

poslao sam sms

Eh, da sam… i meni se sviđa bez obzira što budi čežnju

za svim što nisam… ali nema veze… život nas samo vozi… i uvek

čekamo na nekim ili zbog nekih glupih granica. Dasi voli Našega mnogo.

dobio sam odgovor

Našeg se raznežio zbog Dasi.

Trljam minđušu u levom uvu – ona je svedočanstvo ljubavi Božije.

Tebe mi se. Prži me. Žari me. Žeži me.

Bivam Te zauvek Božija moja.

Ja sam Miroslav Blu – bajka odanosti.

obojica sam – i blesan i šašavi – jedan jedini

Ljubi moj bol.

Dodirni mi leđa.

Topao vetar ljulja krošnje. Stari čovek se polako penje uz stepenice.

Našeg misli na Dasi i smeši se.

Likovi koje sam stvorio u Miroslav Mandiću su likovi stvoreni imenima.

Pas koji mi trči u susret ličina mene – pomisli tek stvoreni Novoimeni.

Novoimeni prolazi kroz Tršćansku ulicu i uživa u mirisu stare drvene tarabe.

meni je lepo jer postojim. ja sam i stvoren da bi svemu bilo lepo

misli Novoimeni u ulici Vojvode Savatija

ovo

je

pesma

napisana

u

ulici

Vojvode Savatija

Ovo su četiri devojčice i jedan dečak koji se ulicom Vojvode Brane vraćaju iz škole.

Dok se vetar pojačavao a Novoimeni navlačio

crveni duks dečak koji se sam vraća iz škole je zevnuo.

ne majstorski – nego čedno

Ja sam jedna drška i Tvoja podrška Maj

poslao sam sms

Ljubim Dršku poDršku

odgovorila mi je

Čovek ispred mene hoda u nanulama ali to nije onajkoji hoda u nanulama.

Smešim se – sve se smeši.

Kada bih znao da ih neću uplašiti pozdravljao bih sve

devojčice i dečake i njihovo dramatično gospodstvo odrastanja.

Sada sam se setio kako sam posle podne u sobi osetio da sam cvet.

jednoj osobi sam hteo da pošaljem sms

osmeh ili smešak svejedno je važno je da je smešak

ali sam odustao da je ne bih povredio

Osmeh ili smešak svejedno je – pomisliše i Šašavi i Blesavi.

Evo je – prva mlada ruža ove godine u dvorištu Skender Begove broj 29.

Sagnuo sam se i dodirnuo asfalt zahvaljujući se blaženstvima koja me nalaze.

Na biciklu iza leđa – Nenad Racković.

19:18h

Kada sam sišao sa mosta ugledao sam ih – prve laste ove godine.

33985 - 34017

blaženstva

Svako svoje probleme ima – kaže sa osmehom mlađa žena starijoj.

Za mesec dana će ove male zelene postati krupne crvene trešnje.

Magnolije trešnje jorgovani orasi i ova kiša koja će uskoro pasti.

Ove kapi i jesu kiša.

on kosi travu a ja podsećam

Jedno je u svemu sve je u Jednom

doletele laste će joj reći ono što bih ja želeo da joj kažem

posvećeno onoj koja me je izneveravala i bolela i koju ću zauvek voleti jer letim sa lastama

svima će reći

svakog će leteti

ko me je lagao ubijao me je. ko me je ubijao ubio se. volim ga da bih ga oživeo

svakog će laste ljubiti – svako će laste ljubiti

vidi je kako leti

u srcu Tii leti

umom

kičmom

jedna lasta sve laste

jedno smo

dve laste koje sinoć ugledah

Jasamtisija – Ajemjuaraj

lepo na srpskom – lepo na engleskom

Pre deset godina na današnji dan – dan planete Zemlje – sam sa 52.732.360

koraka posle šest godina pet meseci i dvanaest dana hodajući svaki dan dvadeset

kilometara osim nedelje obišao Planetu. Svojim koracima je pretvorio u ružin pupoljak.

Volim jednostavne priče, one su najbogatije, najmaštovitije. Evo jedne:

Krenuo čovek da obiđe Zemlju. Išao, išao i jednog dana je obišao.

Pa ovo nije Zemlja, ovo je moja Ruža – rekao je na kraju priče.

Ruža lutanja 7                                

Nebo je puno lasta – to po nebu veselo trče mala deca.

Svaki korak mi je reč.

Veče je prohladno. Kiša i oluja su rashladile vazduh.

Kada sam skrenuo u ulicu Koče Kapetana osetio sam da sam ušao u ulicu.

Miris pokislog lišća.

Pišem u mraku dok prolazim kroz ovo dvorište.

Žena sa cigaretom u ustima baca štapić svom belom psu.

Dobrota piše.

Hvala tramvajdžiji koji mi je na vreme zvonio.

Gledam drveće na Bulevaru.

Poskočim i pomislim jelen sam.

Laka Tii noć hladni vazduše.

34018 - 34050

blaženstva

somun. pavlaka. krem maslac. zelena salata. jedna ljuta paprika

kada napišem blaženstva ili bar jedan deo

somun. pavlaka. krem maslac. zelena 

salata. ljuta paprika će mi biti ručak

sada se hranim mirisima i rokabilijem

pišem bivanjem

bivam pišući

da ovo pode limo zajedno

primetim o zajedno

z  a j  e  d n  z  n  d  e j  a  z

z  a j  e  d n  a  n  d  e j  a  z

z  a j  e  d n  j n  d e  j  a  z

z  a j  e  d n  e  n  d  e j  a  z

z  a j  e  d n  d  n  d  e j  a  z

z  a j  e  d n  n  n  d  e j  a  z

z  a  j  e d  n  o  n  d e  j  a  z

z  a j  e  d n  n  n  d  e j  a  z

z  a j  e  d n  d  n  d  e j  a  z

z  a j  e  d n  e  n  d  e j  a  z

z  a j  e  d n  j  n  d  e j  a  z

z  a j  e  d n  a  n  d  e j  a  z

z  a j  e  d n  z  n  d  e j  a  z

dolazim šizalirp

oduvek sada sada zauvek

askeze su vrata raja

siromaštvo je ukus slobode

poslušanje je delo ljubavi

jebeno moje nauči me jebenom

samo se ovim putem uputi

13:30h

vreme je

za somun. pavlaku. krem maslac. zelenu salatu. ljutu papriku

Vetar pojačava. Sve se više naoblačuje. Uzbudljivo je biti na ulici.

Starica pored kontejnera hrani dva velika ulična psa.

Jorgovani venu i odlaze.

Zvone zvona. Volim kada zvone zvona.

Osetio sam kako se ova dva drveta ljube.

osećam nešto tako uzbudljivo – mojim postojanjem je sve voljeno

Vraćam se sa posla na mostu.

U nekim trenucima sva dobrota sveta je u meni.

Podignem pogled a ono jedna lasta kruži oko zgrade.

Stariji čovek je nešto rekao a mlađi je slegnuo ramenima.

Oblačno je. Svetla se nisu još upalila i sumrak je

mekši. Usporio sam da bih još više uživao u njemu.

Rasplače me ova lepota. Moje se lice voli sa ovom kišicom.

Opustim telo i prepustim ga ulici. Večnost u meni uživa i obnavlja se.

Kosa mi je pala preko čela i ja se radujem da to napišem.

Niz kičmu mi otiče bol i sa njim otiče svačiji bol.

Mistika samoće prepuna ljubavi.

Mislim na Pavezeove (Cesare Pavese) pesme i njegovo samoubistvo.

34051 - 34083

blaženstva

harmonikaš u podzemnom prolazu svira i peva

samo jednom se ljubi

Spuštam se Brankovom ulicom ka Brankovom

mostu i hodam pravo u sunce koje mi sija u lice.

21:08h

Prošao dan. Za stolom sam. Bacam se blaženstvima koja slede.

Ljuljam ramena. Uživam u svakoj reči koju otkucam.

Pućim usne. Savijam vrat.

Uvijam kičmu. Pozdravljam Ditu (Ditte Marcher)

terapeutkinju o kojoj mi je pričala Maja Klisinski.

Mislim na herojsku ljubav koja opčinjava.

Raznežen sam nad Ahilovom tetivom koja me boli.

Svakom rečju koju napišem Tii govorim da sam tu zbog Tebe.

Prisutan sam kao cveće. Herojska ljubav živi u krhkim bićima.

Odan sam biljkama.

Svakom semenu sam seme.

Reč je moja semena.

Podeli sa mnom moje radosti.

Stomak mi na stomak prisloni.

Butine na butine.

Leđa na leđa.

ovde

sad

stvaram mistiku pevajući ljubav 

mistikom pevam ljubeći stvaranje

pevam ljubeći stvaranje mistike

ljubim stvaranje mističkog pevanja

telo sam leptira

srce puta

um ruže

osećam veliku zahvalnost prema svemu što me piše

miriše zemlja

postojim Te

Tii me – ja Te

pišem Tvojim prisustvom

ključa radost u mom srcu

činiš me

34084 - 34116

blaženstva

Savio sam tri grane i prvi put u životu poljubio tri ružina pupoljka.

Tu gde si – uteram Tii ljubav sad.

pogledaj kako ruka uživa u šetnji

čuo sam glas žene iza mojih leđa

kao pesnik hodanja okrenuo sam se i pitao je zadivljeno

šta ste to rekli?

ona i njen muž su se nasmešili i objasnili da su opomenuli mlađu ćerku

pogledaj kako Luka uživa u šetnji

zamahnuo sam rukama i rekao

izvinjavam se – mislio sam da ste rekli pogledaj kako ruka uživa u šetnji 

Tri laste lete zajedno iznad mosta.

Mirišem reku – ja sam gospodstvo na mostu.

Ko mahne drugom anđeo je.

posvećeno devojčici koja sa mosta maše ljudima na lađi

Kupio sam hanzaplast i obavio ga oko palca jer me već

nekoliko meseci žuljaju najskuplje patike u mom životu.

Do petog kilometra me patike ne žuljaju ali posle kao da

su mi tesne. A i ovo sa hanzaplastom izgleda ne pomaže.

Blago spojim palac i srednji prst leve ruke.

Ispružim srednji prst desne ruke između povijenog kažiprsta i domalog prsta.

Veliki petak uveče – prazne su ulice.

Gledam ih uspravne – lale ljubičaste.

ja to zovem blaga neugodnost na koju sam se doduše s godinama navikla

kaže tiho žena svojim prijateljicama 

Mili i dragi Miroslave, danas,na ovaj suptilni dan,

poželeh da ti dojavim da smo Rore i ja trudni 13. nedelja

i da nismo ranije hteli da te obaveštavamo, kako zbog tvoje trudnoće

sa knjigom i radom, tako i zbog naše nesigurnosti kako će se dalje odvijati

stvari ovim, za nas, apsolutno novim povodom. Sada, kada smo i mi i to Novo

Biće doneli odluku da ostajemo jedni s drugima, postalo je zrelo da i ti to znaš.

Znam da si najviše od svih ti bio i jesi trudan i da neprestano rađaš

te ti u tom smislu od sveg srca želim sve veću plodnost i Stvaranje.

Čisto da se ne zabrineš ni za tren, svi naši odnosi oko para i podrške

tvojoj deci ostaju, a neka Bog da da se i uvećavaju. Nisam skoro videla

Ratku, ali čim je vidim uzeću od nje stanarinu za tebe

i za ovaj i za naredni mesec. Grlim te zauvek. Kaja

sačekao me je mejl u Crvendaću

Milaka

prosleđujem Tii ove magnolije koje mi je poslala Maja Klisinski

za novo srce koje se stvara u Tebi a sa njima i svoju radost

a kada dovršim današnja blaženstva proslediću Tii i njih

Zauvekmilaka

odmah sam odgovorio Miloj Kaji Zauvek

Mnogo je trudnih oko mene.

Radujem se svim tim Božijim bićima koja se u

stomacima žena spremaju da dođu na ovaj svet.

Kada budem dovršavao Miroslava Mandića biće to desetogodišnje devojčice i dečaci.

Mislim na sva bića koja još nepoznata žive na dnu okeana.

Mislim kako se rađaju bića viših inteligencija.

Mislim kako svako biće koje se rađa donosi Božiju poruku o večnom životu.

Bića koja se rađaju nisu smrtna bića. Neumrla su.

Bića koja se rađaju su Božija i nisu naša.

Bića koja se rađaju su bića ljubavi.

Bića koja se rađaju donose život za bića kojima je život uskraćen.

Bića žude za bićima.

Bića žude za Bogom.

M

danas sam radio u galeriji moderne umetnosti – ovde u Berlinu

gde sam devet sati proveo čitajući blaženstva Miroslava Mandića

od 01.01.2006. pa negde do aprila

i ceo dan mi zvone reči Miroslava Mandića

šaljem ti nazad sve što si ti meni danas dao

n

upravo mi je stigao mejl od milog mi N. dok me bluz Memfis Minija (Memphis Minnie) Dirty Mother for You rastura

Pozdravljam Majnharda (Meinhard Benn) jer poseduje dar radosti.

Prosvetljuje me Pinetop Perkins i njegov Pinetop’s Boogie Woogie.

Na ovaj veliki dan proslavljam sve dane.

U ovom trenutku ja sam blaženstvo svih trenutaka.

U ovim rečima je večernja voda za Tvoje jutarnje lice.

34117 - 34149

blaženstva

Jasamtisija. Ljubljenje pupoljka – pupoljak ljubavi.

Ajemjuaraj. Prezreni čuvaju ovaj svet.

Manhastamtohastiman. Bog je Bog. Bog je Jedan-Bog je Ljubav-Ljubav Bogu. Bog.

Antana. Tebi sam.

Envađoktevađen. Sve perunike su jedno ljubičasto srce u predvečerju.

Ihbindubistih. Nebo je dole zemlja je gore krhkost je ista.

Sve teče ka svom izvoru.

Nigde nikog – to je ime vere u ljubav.

Šaljem Tii traumu ljubavi – ljubi me. Tra uma srce ljubi.

poslao sam smsi Tebi i sebi

Ljubim i tra i um.

stigao je odgovor

Pomorandže i masline ljube seks.

Dobrodošlo u dobrodošlu.

Kako me samo Tvoj glas uzbuđuje.

Nema nade kaže Beznadežni iako se on još jedini nada.

Gubitnik je jedini dobitnik za drugog.

Ponos se podaje onima koji nemaju nikakav ponos.

Ko je u danu pokisao do noći će se osušiti.

Čmar su usta sveta koja ljube usne lekovitih.

Ja sam kopile ja sam bastard to najlepše i najsvetije ime.

Bili Je Holidej U Svačijem Srcu.

Čin kojim pevaju odana bića.

Pešačili smo čitavu večnost za večnost.

Ljubav za čoveka koji kaže meni je slatko jedino da pijem ovde na uglu.

Beba me jedina sledi i ljubi na ovom neopisivom putu. 

Most je ptičica u devojčici Ljubici Marić.

Ja sam trave Mošorina u srcu Isidore Sekulić.

Ja sam otkrovenje jezika koje se u mom ja otkriva.

Vatrakojomgorim. Vazduhkojimletim. Vodakojaseumenikupa. Zemljakojaljubi.

Donesi mi pičku na dlanu.

poslao sam sms

sloboda oslobađa slobodu – ljubav ljubi ljubav

Ne odustaj devojčice u meni.

Pevaj me kamenjem biljaka.

Put je odan bespuću bespuće se podaje putu.

Uskrs je govorila je moja uskrsla majka.

34150 - 34182

blaženstva

Dragi Miroslave, peva, udara, jauče, vrišti i jeca proleće u Noikelnu.

Dođi u moju baštu kod drveta pet prstiju koje ću ti uskoro pokazati, Brigita.

poslala mi je juče mejl Brigita

Za Brigitu i Baštu poezije u Noikelnu za ovoliko više uživam u jeziku.

Jezik je smoždeno stakloušaci.

Jezik su svi dečaci jezika.

Sve devojčice ljubavi.

Jezik je poštenje pevanja.

Ljubim Tii sebe.

Veliki puž na zidu transformatora kod Šeste beogradske.

Dečak sam koji zatvorenih očiju skače u naručje drugog dečaka.

Muškarac koji se okrenut leđima baca u naručje devojčice.

Muž koji čelom leti u naručje svim bićima u srcu jedne žene.

Ja sam majka ideja.

Ja rađam sve ideje – svako mladunče – svaki pupoljak.

Odmaram se u kakohoćupisanju.

Tvojim suzama plačem.

Sunce mi greje hladna kolena.

Sve ih više volim – perunike koje tri dana stoje na mom stolu.

pomišljamdaćuprestićidotebeakospojimreči

spojitinespojivo

sastavitirastavljeno

ujedinitiposvađano

ucelitipokidano

prilepitiodlepljeno

prišitiodšiveno

cibziraticibzarjezika

nekada nisam ništa drugo nego samotna nežnost

Sedam kestena na uglu ulice Milana Rakića i Bulevara.

Dok hodam povremeno zažmurim da bude još nežnije.

Iz orezanih i ogolelih grana na Bulevaru izbijaju mlade stabljike.

Setim se nekih stvari u životu i tiho se stidim.

Dok čekaju autobus starija žena je nežno naslonila glavu na rame svog čoveka.

Opet sam se setio nekih stvari i opet se stidim.

Kako se zove ovo cveće?

Gale

odgovorila mi je prodavačica

Ljubim i ljubi me cveće.

Sve što je bilo udahnem i izdahom ispletem sve što će biti.

Ciliču laste – lipe će zamirisati za koji dan.

Reči u Miroslavu Mandiću opisuju neopisivo – stvaraju još nestvoreno.

Opet se setim. Na mostu. Nekih stvari. I ponovo se stidim.

Devojka koja u predvečerje pretrčava most.

34183  34215

blaženstva

Stoga sveti čovek

izbegava uživanja

izbegava raskoš

izbegava gordost.

Lao Ce u dvadeset devetom načelu.

Kad ljudi upotrebe silu, stare,

Jer je to suprotno Taou.

Lao Ce u tridesetom načelu.

Da li bi kod Tebe sutra mogao oprati ćebad?

Zaboravio sam da ponesem patent olovku. Pisaću šarenicom.

Šarena olovčica. Već pri kraju. Sutra ću je pokloniti Vladimiru Macuri.

Poezija je sve. Umetnost nastaje sama.

U jednoj ruci tri krstića u drugoj papir i olovka.

Ulica je puna ljudi ali kada dođem na njen

kraj u blizini reke neće biti nikoga. Samo Tii i ja.

Kada sam u mladosti prestao da se bavim umetnošću – sluteći i

žudeći za čudom umetnosti – nisam mogao da zamislim da je ovako

veličanstvena kao u ovim najobičnijim i najbožanskijim trenucima na ulici.

Čudo te umetnosti sam ja sam.

U meni živi prošla sadašnja i buduća umetnost.

U meni živi umetnost svih bića.

Zvižduće čovek iza mojih leđa.

Uživam u toploti vazduha.

Uživam u boji svake reči.

Mislim na samotne noćne povratke kući Erika Satija (Eric Satie).

Mislim na šaku kojom je pisao Gistav Flober.

Mislim na veliku umetnost Ljubomira Micića koju je stvarao

i zračio u izolaciji u poznim godinama a o kojoj još niko ne zna.

Mislim na knjigu Film o pevanju umetnosti Miroslava Mandića.

Mislim na jezik Laze Kostića koga sam do malopre čitao.

Naoblačuje se. Rekli su biće uveče kiše.

ŽITARSKI DOM

Uživam u ovom natpisu na zgradi iz 1927.

Prolazim pored hostela YelowBed.

Samo nastavi ovim putem i spojićeš se sa Bogom.

Olovka je sve tuplja ali ću uspeti da napišem sva blaženstva.

Sad sam video da mi je sa košulje otpalo dugme.

Kad vidim lastu osećam se lastom.

Devojka koja pretrčava most mi je dotrčala iza leđa i nešto viknula.

Usne mi se suše.

Evo i prvih komaraca.

Vodoskok na trgu Nikole Pašića je posle zime ponovo pušten u rad.

Vazduh miriše na koprivu.

Svetlucaju prve kapi kiše na asfaltu.

34216 - 34248

blaženstva

Rečenica-devojčica se podaje dečaku koji je piše.

probaš probaš

pita me

vežbam ravnotežu

odgovorio sam čoveku koji je prolazio dok sam hodao po zidiću

Sreo sam Arija Aslanija. Pričamo ispred Skupštine. Ari mi kaže.

Svidelo mi se to što preplivavaš Dunav sa stvarima koje staviš

u najlon kesu i one ti ostanu suve. To je rešenje a ja volim rešenja.

Devojčici-rečenici je lepo da je i dalje pišem.

Sve što postoji je devojčica i to zna samo dečak.

Kada se dečaku ne piše devojčica se piše sama.

Često je dečak samo ono što je devojčica-rečenica.

Dečak hoda a devojčica-rečenica upija njegove korake.

Nasilje je ograničeno – kaže dečak.

Nežnost je bezgranična – dodaje rečenica.

Piši me – volim to – volim te.

Pišem Te – volim Te – i volim to.

Pišem se – stvaram Te.

Strašno je kako je mladić projurio motorom kroz ulicu ali

je još strašnije kako je jedna žena rekla e da bog da poginuo.

18:06h

Dragi moj Vladimire hodam ka mostu i pišem Tii.

Pre sat vremena si mi preko telefona rekao da bi za otvaranje Tvog

muzeja želeo da imaš još nešto od mene jer Tii je ono što imaš premalo.

A ja Tii kažem da Tvom muzeju nisu potrebni radovi Miroslava Mandića.

Ono što možda pripada Tvom muzeju od mene je moje odsustvo.

Umetnosti i Tebi – od mene – treba Muzej Miroslava Mandića.

Muzej Jednog Jedinog Umetnika. Muzej Večne umetnosti.

O tome sam Tii pričao. To je Miroslav Mandić.

Radovao sam se našim susretima. Značila mi je Tvoja pažljivost.

Nadao sam se da si čuo moje reči i moju priču.

I da na osnovu toga može da se dogodi čudo.

Ja sam krhak i slab i zato Sloboda – Ljubav – Stvaranje.

I zato ako u muzeju izložiš bilo šta od Miroslava Mandića više

se nećemo viđati i tako će smisao i vrednost tih radova biti još veći.

upravo sam prvi put video Dragoslava Šekularca na ulici

Ako ne bude Miroslava Mandića u Muzeju Macura nastavićemo

da se viđamo i imaćemo priliku da stvorimo nešto još nestvoreno.

18:33h

Dragi Vladimire bilo kako bilo želim Ani Davidu i

Žaklini sve najbolje. I Tebi. I veliki uspeh Muzeju Macura.

Sve je isto od kada jesam.

Devojčica-rečenica je svedok koliko me je

potrošilo i preporodilo pismo koje sam napisao.

Umetnost je živa – živi u devojčici.

Umetnost rečenice ptičice.

Ptičice pevačice.

Radujem se devojci koja trči da stigne tramvaj.

Usput sam videla majušne tvrde zelene trešnje. One su nastale

iz belih cvetova. Žena u godinama, ranac, budalara po planini.

sačekao me je mejl sa ovim rečima Vere Varadi (Vera Varady)

I have always thought I was the best ever player – that's the way you

have to look at it. I have never looked at another player and felt inferior.

sačekao me je mejl sa ovim rečima Džordža Besta (George Best)

34249 - 34281

blaženstva

Dečak koji piše devojčicu-rečenicu uvek piše o sebi.

Rečenici sam potreban i ja joj se pišem.

Ja sam dečak a to znači sam dečak.

dečak nije

u

dečijoj bandi

školskoj sekciji

sportskom društvu

bandama odraslih

društvu povlašćenih

društvu uglednih

tajnim društvima

tajnim učenjima

profesiji

nije sa

narodom

ni sa elitom

dečak je sam

dečak čeka devojčicu

dečak je devojčica

dečak je odan svakom dečaku

dečak jedini zna da je svaki dečak jedini

u dečakovom srcu je sva radost i ovog i onog sveta

dečak nikada ne odraste

dečak je najstarije stvoreno biće

dečak je tek rođena beba Božija

u dečakovom umu je

jedna jedina misao

kojom misao misli sebe

misleći sve misli

d

e

č

a

k

dečak voli dečaka

d

e

v

o

j

č

i

c

u

dečaku je bolno što je sam 

dečak boluje bolu na radost

dečak se osmehuje odanošću

dečak se miluje po temenu ljubeći sve

dodirneš li me dodirnućeš se

stavio sam mreže protiv komaraca na prozore

perunike su i posle šest dana na stolu sveže

gledam ih – izdužuju me te perunike

devojčica se budalari – dečak budalaši

g

o

r

e

i  s  t  o  [  o  t s  i

e

l

o

d

pesma je devojčica – svi jezici su dečaci

dečak je reč – sva tela devojčice

još kada bih znao šta da napišem u ovom i u sledećem blaženstvu

još kada bih znao da li sam i sada nešto napisao

još kada bih verovao da sam ipak nešto napisao jer sam pišući ljubio

i dalje ću ljubiti jer

Ja Sam Neko Ko Piše Stvarajući Ljubav

Ja Sam Dečak Orhideja

d

e

 p o č e l o

a

k

34282 - 34314

blaženstva

Napolju pada kiša. Beli cvetići jasmina su mi na stolu.

Srce umetnosti je u mom srcu.

Sve veliko se skupilo u malom.

Sav novac ovog sveta je u ovom suncu posle kiše.

Umetnost srca i jeste samo srce umetnosti.

Umetnost srca je sva umetnost sakupljena u jednom srcu.

12:12h

Dvanaest i dvanaest potvrđuje blaženstva kojima se pišemo blaženstva i ja.

Lepo je verovati i biti odan rečima koje pišem.

l

e

p

l e  p o  p  e l

p

e

l

l e p a

l     e   p i   i   l  e   p    a

misterija pisanja je pisanje misterije

podrhtavam stomakom

šume šume – čine me drvetom

evo na ovolikom se sve događa

sve

što

jeste

u

pesmu

se

pretvara

samo ću malo odložiti i sve će se složiti

ja sam kurac koji pičku proslavlja

posle mene pička neće biti više ono što je bila

od sada je pička ljubav sama

ko pičku ljubi ljubav ljubi

ko je pička ljubav je

p

i

p  i č  k  a

k

a

pička – ikona ljubavi

kad kažem pička kažem majka svih bića

kad kažem pička pevam oca svih bića

kad kažem bilo šta bilo šta je dete ljubavi

ja sam pička – najsiromašnija i najhranljivija supa na svetu

ja sam kurac – samoća ljubavi koja oplođuje sva bića

zovi me svojim imenom

beba umire u devojčici ili dečaku

dečak se putem zavetuje devojčici

odanost je sloboda kojom se ljube stvoreni