Bog Miroslav Mandić Bog

35635 - 35667

blaženstva

Na stotoj video kaseti sam počeo snimanje stotog sata Plavog filma.

Sve što činim je Bog.

Sve što činim Bog čini sa mnom.

Bog je film o Sebi. Film je lice Boga – licem u lice – reci Nekom to.

Iz knjige D. T. Suzukija (Daisetz Teitaro Suzuki) Misticizam: hrišćanski i budistički

sam izvadio reči voljenog Majstor Ekharta u slavu Boga i Majstor Ekharta.

propovedajući Bog je govorio kroz Majstor Ekharta

neka i sve moje reči slike i muzika budu Božiji

ljubim Te Majstor Ekharte

Bog je stvorio svet tako da bi mogao da nastavi sa stvaranjem.

Bilo bi besmisleno govoriti o svetu kao da ga je stvorio Bog

sutrašnjice ili jučerašnjice. Bog stvara svet i sve stvari u ovom sadašnjem trenutku.

Bog otac i sin nemaju ništa sa vremenom.

Stvaranje nije u vremenu, već na kraju i granici vremena.

Bog voli radi sebe, dela radi sebe: zapravo On voli radi ljubavi i dela radi delanja.

I najbeznačajnija stvar se opaža u Bogu: na primer, cvet

koji se opaža u Bogu, tada je stvar savršenija od univerzuma.

Bog voli sebe i svoju prirodu, biće i božanstvo, i u ljubavi

koju ima za sebe On voli sva bića, ne kao stvorenja, već kao Boga.

Božije biće je moj život, ali ako je to tako, onda ono što

je Božije mora biti i moje i ono što je moje mora biti Božije.

Da bih znao Boga bez ičega između nas moram biti On i On mora biti ja. Bog mora

biti sam ja, ja sam Bog, dok konačno ono što je On i ono što sam ja ne postane jedno.

Bog uživa u svim stvarima. Sunce proliva Njegove zrake na sva bića, i sve

na šta On upravlja svoje zrake, upija ih, a On opet ne gubi ništa od svog sjaja.

Kada je Bog stvorio nebesa, zemlju, bića, On nije radio;

On nije imao ništa da radi, nije načinio nikakav napor.

Dajući nam svoju ljubav Bog nam je dao svoj Duh sveti 

tako da bismo mogli da Ga volimo ljubavlju kojom On voli sebe.

Boga volimo Njegovom ljubavlju a svesnost ovoga nas obogotvoruje.

Bog je svetlost koja isijava Sebe u tihoj mirnoći.

Oko u kome vidim Boga je isto oko u kome On vidi mene: moje

 i Njegovo oko su jedno oko, jedna vizija, jedno znanje, jedna ljubav.

Reč ja, ne odgovara nikome drugome do li samom Bogu u njegovoj istovetnosti.

Da nema mene ne bi bilo ni Boga. Ipak, nema potrebe da se ovo razume.

Plemenita osoba je ona koja izvodi svoje biće, svoj život i

svoju sreću iz samog Boga, sa Bogom i u Bogu, a nikako iz

svog znanja, savršenstva, ili ljubavi prema Bogu, ili bilo koje takve stvari. 

Ni Jedno, ni biće, ni Bog, ni počinak, ni blaženstvo, ni zadovoljenje ne

mogu se pronaći tamo gde su razlikovanja. Stoga budite to Jedno da biste mogli

pronaći Boga. I naravno, ako ste potpuno to Jedno, ostaćete tako, čak i među razlikama.

Osnova duhovne sreće je ovo: da duša gleda u Boga bez ičega između.

Čovekov poslednji najviši oproštaj se dešava kada, zarad Boga,

napušta Boga… Onda on Bogu niti išta daje niti išta prima od

Njega, jer on i Bog jesu jedno, zapravo čisto jedinstvo.

Bog svim stvarima daje podjednako i pošto one dolaze od Boga one su iste, jednake.

Muva, ako je u Bogu, iznad je najvišeg anđela u

svom pravu stoga su u Bogu sve stvari jednake i sam Bog.

U ovoj istosti ili poistovećenosti Bog toliko uživa da on

lije svoju celu prirodu i biće u nju. Njegovo zadovoljstvo je

veliko, nalik onom u konja, puštenom da trči zelenom pustarom

gde je zemlja ravna i glatka da galopira po svojoj volji, što brže može zelenim

travnjacima – jer ovo je uživanje konja i izraz njegove prirode. Isto je i sa Bogom.

Nazad u svom prvom uzroku iz koga sam došao, nisam imao Boga i

jednostavno bejah svoj. Ništa nisam želeo ili hteo, jer bejah čisto biće, spoznavalac

sebe božanskom istinom. Ja je želelo sebe i ništa drugo. I ono što je ja želelo – ja bejah,

 i ono što bejah – ja je želelo, i tako bejah nesputan Bogom ili bilo čime drugim.

Kada sam se rastao sa svojom slobodnom voljom i primio svoje

stvoreno biće onda sam primio Boga. Jer, pre nego što behu

stvorenja, Bog ne beše Bog, već pre beše ono što beše.

Bog i ja: mi smo jedno. Poznajući Boga

dovodim Ga k sebi. Voleći Boga ponirem u Njega.

Bog neprekidno rađa svog Sina i, što je još važnije, On rađa

mene ne samo kao Njegovog Sina, već i kao Sebe i Njega kao mene.

Bog je rodio Sebe u mojoj duši.

35668 - 35700

blaženstva

ovo što pišem je najznačajnije jer se podaje svemu beznačajnom

ovo što radim svi znaju jer je to ono o čemu niko ništa ne zna

pišem da bih proslavio svaki treptaj

odmah je Božije

pišem da bih sebe obradovao

sebe od sveta spasio

sebe u svetu smirio

da bih se sebe oslobodio

da bih Tii se predao

rođen sam predanom pesmom

nisi ti Miroslave iz te priče

ti

si

pesma

za

kojom

žude

sva

bića

pišem jer ljubim

suzama perem krvave žuljeve svih onih koji su danas prokrvarili

lipe još mirišu

konj je odan kobili – rekao mi je konj

kobila je divlja i luda ali odana – rekla mi je kobila

ljubimtejajerjaništadrugoneznanegodaljubi

odan sam Tii moja Bili Holidej

kupio sam prvi put dva žuta i dva narandžasta buketa nevena

biti sa cvećem – biti cveće samo

c

v

c v e ć e

ć

e

Milan Popović mi je instalirao InDesign u kome ću uskoro početi da pišem. Ako bude išlo.

nisam to radio

16:36h Ka Debrecinu, čuo krckanje pod točkovima voza. Granje? Kamenje? Stade voz.

Mali Ciga. Nas par stotina zgazili dete. Boga, anđele ne vidim. Je l‘ ima nade?

18:10h I nova informacija: petnaestogodišnjak(inja?). Verovatno samoubica.

Još dreždimo ovde na otvorenoj pruzi.

poslao mi je ove dve potresne sms poruke Zoltan Brener (Zoltán Brenner)

Zagrejao mi je srce tramvajdžija koji je mahnuo rukom

propuštajući me da pređem preko šina pre njega i tramvaja.

Posle misli koja je dugo lutala da bi me izvela iz

zaborava stigoh do reči pevač koja me je zapevala.

u ovom trenutku za najvažniji događaj u 20. veku proglašavam

trenutak u kome je Vilijam Karlos Vilijams napisao pesmu Samo da kažem

u ovom trenutku proglašavam

U 21. VEKU ĆE SVAKI TRENUTAK BITI NAJVAŽNIJI

pevač

se

pevajući

bori

za

pevanje

pesma je duša telu i telo duhu

p

e

p  e s m  a

m

a

pevaj me nepoznata pesmo

ovo je pesma

o petnaestogodišnjaku/inji

koji/a se bacio/la pod voz

da bi svoju i duše mnogih spasio/la

35701 - 35733

blaženstva

sve

u

tebi

ljubi

ova

moja

mala

pesma

I ovaj tramvajdžija mi je ugrejao srce jer me je propustio da prođem pre tramvaja.

Bože – nestaješ preda mnom – da bi mene bilo.

jesam

moje ime je Jesam i ja volim Boga

Svako moje ime proslavlja i Boga i Tebe.

Ja sam opaki majstor imena i blagi pevač jednog jedinog imena.

biti najbolji je stvaranje čednosti. najbolji se susreće sa najgorim u sebi

najgori zna da je najgori i zato gori za najboljeg

najgori je najbolji jer gori za najboljeg

najbolji je najbolji jer je odan i ljubi najgoreg koji večno gori za njega

 najgora ptico u meni za mene poletela

najgora pičko moja neljubljena jedino od Tvoje ljubavi sam još živ

pičko

ti

si

moj

izvor

i

moje

ušće

i

moje

obe

obale

sve

ptice

pevaju

pesmu

o

jednoj jedinoj

pesmi

svih bića

ovo

je

jedna

pesma

o

jednom

Horstu

ovo su dva dečaka

David Macura

i

Raša Circo Popović

ovo je

Tatjana Todorović umesto Bob Dilana (Bob Dylan) ili

učiteljica je duša dobrog života

Branko molim Te odnesi knjigu Miroslav Mandić učiteljici Tatjani Todorović

ovo je ideja za knjigu

Majk Tajson i 64 pesme

Majk Tajson (Michael Gerrard Tyson)

poslednje Sokratove (Σωκράτης) reči bi mogle značiti

telesna smrt je postala ozdravljenje duše

Kako da na internetu napravim Dert koji nisam uspeo da napravim u realnosti?

Moja umetnost je pupoljak – ja na putu ruže Miroslava Mandića.

Bože isprazni se u meni

rekla mi je moja žena

tako volim ovo tako

žuti i narandžasti neveni na mom stolu ljubite me nevinog

kada mislim na nikog pomislim na Tebe. kada pomislim na Tebe ljubim Nikog

ovo je trenutak u kome su venčani Nikog i Jesam

svi i sve su venčani u svima i svemu

ti

u

meni

ja

u

tebi

nikoga nikada ne povrediti. ali ako nekada nekoga povredim a neprestano

nekoga povređujem – pogotovu ljubeći – e onda samo nastaviti i ljubiti još ljubljenije

ljubav jedina pobeđuje jer je ljubav neprestani gubitnik

čednosti Tii si još pevljivija i još jebežljivija i još čednija

posvećujem samom sebi i svima koji su gubeći svoju čednost čedne povređivali i novoj čednosti se podali zauvek

danas je počelo leto

posvećeno 

35734 - 35766

blaženstva

ovo su reči intenziteta

ja

sam

večna pesma

u

kojoj

pevaju

sve

pesme

mirišem na devojku koja prodaje mirisne štapiće

ja sam javno srce ljubavi

javno srce ja-javnosti ljubi srca slobodnih jelena

ljubavna bol odanošću procveta u veliku ljubav

ja konj volim je u srcu ptičice

neka bude Bogu milo to što bude bilo

ljubavi su promenljive – ljubav je nepromenljiva

Tvoja pička je biblioteka muzej i kuća moje beskućničke umetnosti.

opijaj me večnosti

ne postoji ludilo nego samo neprihvaćena ljubav

ne postoji zločin nego samo bol odbačenosti

obećanje je tako nežna stvar

ja sam knjiga običnih ponekad nežnih a ponekad i savršenih rečenica

ja sam knjiga ljubavlju darovana neprijateljima mojim

ja sam knjiga žudnje za velikim pesnicima i umetnicima i radost jer su svi oni u meni

Voljenka moja Oljenka

mozak je kurac ljiljana. srce je pička muzike

iza Tvojih sam leđa u Tvojim guzovima Guzo neizrečenog

snifujem zabranjeno i opskurno da se oslobodim tiranije učenih i uglađenih

pio bih još ali prestajem da bih Te oplodio neprestajanjem

ja sam dete rođeno mirisima nevidljivog

joj

joj je reč koju volim da ponovim jer joj

obožava one koji vole promenljivo u istom

kada se neke stvari rade ispravno i lepo to je Bog

u kafani koja se zove ? sam preuzeo ringlove Vladimira Macure

dok na železničkoj stanici čekam Zoltana Varadija (Zoltan Varady) jedan

mladić prilazi dvojici i pozdravom punim ljubavi kaže – gde ste to Bog vas jeb’o

umesto pisma Stiv Džobsu (Steve Jobs)

pismo tek rođenoj deci o rađajućim jajima novog ja

hvala Tii Bože što si me opijanio i sebi dozvao

zahvaljujem se i sebi jer se otrežnjujem pijanstvom sveljubavi

ljubim

se

ljubeći

te

jasamljubijaja

35767 - 35799

blaženstva

ja je jaje svakog i svačijeg ja

jajim te ja jajo moja

joj kako si me oJAjio

poslala mi je odgovor na moj sms

ojajio

ja oblikovao ja

jalikovao oblik likovaoja

sam Svemir je ojajeno ja

oblik je ja jaja

lik je jaje ja

jaje ljubavi – ljubav u jajima

jaje asocijaja

jaja Teodora De Šardena (Pierre Teilhard de Chardin) – jaja Bili Holidej

ko je u mladosti bio hrabar neka u starosti bude još hrabriji

ne daj se zavesti odmah se pojebi Bogom

ne pišem ništa sve se piše samo

ova knjiga je dobar domaćin

(ovde je bilo napisano nešto toliko nejasno da sam odmah izbrisao)

odmah je moj jedini dizajn

krenem – to je savršenstvo

jezik je pakostan ako ga ne ljubim

jezik je žalostan ako me ne ljubi

dan je dobar ako je Bog

ko sebe ne podnosi traži sažaljenje

ko nije bio potpuno živ, neće biti ni nakon smrti – Henri Miler

stvaranje je teško jer je praznina

izlog pisanja

više ne pripadam narodu gladnih ljubavi

kada ne ljubi pol želi da preuzme celinu

celina uživa u ljubavi njenih polovina

nežna hrabrost je završavati nežnošću

misterija postojanja je u napaljenom nezaustavljanju

ne mogu ništa da bih stvorio sve

ja nisam tim ja sam Miroslav Mandić

35800 - 35832

blaženstva

Bog sa mnom začinje nekoliko stvari.

Pišem da bi sve što napišem bilo.

Kada mi je pre tri godine poklonio hodački štap

Vlada Petrović je rekao neka te čuva sledećih trideset godina.

Ko izbegava prioritete izbegava orgazam i Boga.

Umetnost je biti nekorumpiran.

Kada poslušam slobodan sam.

Čim mi je dobro postanem grozan.

Ako pratim celinu mogu da pričam u delovima.

Celina govori celinu.

Vaskrsenje je važnije od rođenja.

Sistem često uništi delo.

Ne štedeći se čuvam i obnavljam. Štedeći se potrošim sve .

Nikada ne pogrešim kada kažem i da i ne.

Ne da pripitomim svoju divlju energiju nego da je žrtvujem plemenitoj.

Majka koja hoće da se jebe je moderna majka.

Želim da svako bude najbolji u onome što radi.

Ja sam došljak. Čovek u obraćanju.

Početak kreće iz radosti a ne iz uslova.

Ja sam ono što nije po prirodi.

Populizam se ukorenio i buja na univerzitetima.

Volim Te – umri u meni – iz mene vaskrsni.

Otac preobražen u majku stvara misteriju stvaranja.

Sa noćima ću tek raditi.

Ko se ne spominje pred njim je odmah večnost.

Sve više volim da čitam jednu knjigu i sve više pišem jednu jedinu knjigu.

Korak je početak svega.

Proslaviti nekog se može samo bez interesa.

napisati bilo šta je avantura

stići od ove reči do ove reči je ekspedicija

jezik brzine brzini jezika

sada je i pre milion godina bilo sada

Sve treba da ide ka gore da bi se sačuvalo ono dole.

Umetnost treba da ide Bogu da bi se sačuvalo stvaranje.

Um se žrtvuje lepoti i dobroti bez-umne umetnosti.

35833 - 35865

blaženstva

Danas sam postavio još tri linka na sajt miroslavmandic.name.

dizajn je savršena odvratnost

bez-umna umetnost je umetnost praznine. umetnost tišine. nedodirnutog.

neizgovorenog. umetnost bezazlenosti. viša i niža bića sarađuju u bez-umnoj umetnosti

kada mozak ne radi kreativno onda radi na odbranama

svaki dan završim doktoratom tog dana

da bih se bavio umetnošću treba da pronađem one koji su najbolji u bilo čemu

najbolji sam jer sam ruža putu

svaka izjava baš kao i ova je događaj u Kosmosu

moj učitelj je početak

punoća doživljaja preobražava

odmah uraditi i odmah uživati

ko se svađa taj laže

orgazmi sujete sprečavaju orgazme ljubavi

nepoznata snaga trećeg obnavlja prvog i drugog

ljubav a ne popuštanje

zanatlije i majstori u umetnosti su idioti

ovo što pričam je umetničko delo

umetnošću jednog jedinog umetnika ljubim svakog umetnika

u duhovnom ne postoji dijalektika

ne može se misliti bez tela

ako ne stvaram večnu umetnost stvaram kao rob

voleo bih da sve saopštavam tihim glasom

treniram se jedino Bogom

u društvu jedino dno priznajem kao vrh

sve mi je u stvaranju najvažnije

drugi je moj jedini sistem

svojih sam se mana dočepao u zatvoru i onda se predao askezi i iskupljenju

mane se same pojavljuju tek u podvizima

moji interesi su tamo gde nema interesa i u onom što nikog ne interesuje

kada prihvatim ideal prepustim mu se da me melje

seks je ljubav. ljubav je ispovest. ispovest je ljubav za Božiji seks

sve je život. pesnik sam sam na svetu. pogodi me u centar

ja nisam dobar čovek – ja sam večnost

35866 - 35898

blaženstva

pozdravljam sva bića. poznata i nepoznata. u meni živi ljubav za svako biće. a evo i ovo:

http://blog.b92.net/text/3295/Bravo%20za%20Španiju%21/

Glavna tema većine pesama kantri-bluza, ali

i onog urbanog, jeste odnos muškarca i žene.

Ljubav, neverstvo, ljubomora, teška vremena, dobra vremena, dobar seks, loš seks.

Sve što tera ljude da se usred noći bude drhteći i prevrćući se.

Komična ozbiljnost ovih pesama shvata koegzistenciju nesreće i smeha.

Besi Smit, Iv Tejlor, Berta Čipi Hil, Alberta Hanter, Sipi Volans,

Ejda Braun, Ajda Koks, Viktorija Spajvi – zavisnici bluza sve ih znaju.

Puštao sam Etel Voters i njenu One Man Nun

sve dok ploča nije počela da pišti i užasno preskače.

Tuga i sreća počele bi da rastu u meni već posle prvih nota.

Bluz pokazuje glupost svake teorije kulturnog separatizma koja poriče

mogućnost estetskog iskustva izvan nečije rase, etničke pripadnosti, čak i pola.

Kao i svaka istinska umetnost, bluz pripada specifičnom

vremenu, mestu i ljudima, koje onda, paradoksalno, prevazilazi.

Tajna te transcendencije leži u njegovom molskom tonalitetu, njegovoj poeziji samoće.

Nijedna lirska pesma ne ostvaruje bliži kontakt nego što to čini bluz.

Razlog za stvaranje lirske pesme i bluz songova

jeste to što je naš život kratak, sladak i prolazan.

Bluz je svedočanstvo o osobenosti sudbine svakog pojedinca.

Počinje bez reči, kao jecaj, bat koraka, uzdah, brundanje.

 Potom traži reči za ovo ili za ono, za šta nema imena ni u

jednom jeziku, a čemu celokupna poezija i muzika teže da se približe.

Drugovanje sa samoćom, duboka noć i bluz.

Radio bi mi s vremena na vreme priređivao iznenađenje i užitke.

Okrećući skalu, nabasao bih na nepoznat glas, zvuk korneta 

i klavira koji bi me naterao da pojačam ton od ushićenja.

Ležao sam zatvorenih očiju, zapanjen što takva divna

pesma uopšte postoji, unapred žaleći što će se završiti.

U istoriji snimljenog bluza, mala remek-dela 

skoro nepoznatih izvođača gotovo su pravilo.

Bluz poeta je otišao tamo gde se svi mi bojimo i da kročimo.

Kao da postoji neko fizičko, zabranjeno mesto koje odgovara nekom mestu u

nama, mestu u kojem nalazimo tragični smisao života i njegovih zapanjujućih čuda.

U toj jazbini, u tom noćnom bluz i soul klubu, osećamo svu težinu sudbine.

Ukus ništavila u srcu našeg bića.

Istovremeno smo jadni i srećni.

Pljucka nam se na sve.

Hoćemo da lijemo suze i uskrsnemo pakao.

Na kraju krajeva, bluz se i bavi tugom, starijom od sveta, tugom kojoj nema leka.

U knjizi Čarlsa Simića pročitao sam i dva uzbudljiva citata. Emersona i Samperija.

Emerson je tvrdio da

Genije znači verovati vlastitim mislima, verovati da

ono što je tvom srcu istinito važi kao istina za sve ljude.

Svaka pesma, svesno ili nesvesno, obraća se Bogu.

rekao mi je davno pesnik Frenk Samperi.

pesmom

sam

sebi

žena

pesmom

sam

sebi

drug

pesmom

sam

sebi

bog

pesmom

je

žena

meni

ljubica

a

bogu

drug

35899 - 35931

blaženstva

ogoljenjem Te ljubim – golotinjom primam

ja sam konj. kišica. bujanje devojačkog seksa. pobuna. dobrota kobile

ja sam dečakovo srljanje i prvo dečakovo grljenje

sve šume u sebi čuvam

svakog dečaka u sebi poštujem

svaku devojčicu u srcu ljubim

ovo sam ja

ovo si Tii

ovositiovosamja

jebeš mi sve – jebe mi se s Tobom

jebanje je cvetanje

cvetanje je plesanje

u mojim ustima plešu svi plesovi

svako mladunče u mom srcu ima dom

grudima Tii ljubim grudi

lepršanje me omamljuje i osvešćuje

ja

sam

krv

božija

svi trenuci kojima prolazim pored zidova kuća nadajući Tii se

ja

te

očekujem

glumim da ne bih glumio i ako glumim da ne glumim ja ipak samo ljubim

jedva čekam jutro da bih igrao fudbal

jedva čekam jutro da bih Te negde ugledao

jedva čekam jutro da bih mislio

jedva čekam jutro da bi se nešto dogodilo

jedva čekam jutro da bih se još jednim danom približio izlasku iz zatvora

jedva čekam jutro da bih za Tobom lutao

jedva čekam jutro da bih u Tebi ponovo pevao

pesma

je

još

nerođena

beba

u

mom

stomaku

i

onda

Čurug

Taroš

Lučani

u meni živi seks svih žena i muškaraca

seks je dobrota života

seks je lepota večnosti

ja sam sve ono što neko jeste

ja sam pas

ja sam konj

ja sam magarac

ja sam tigar

ja sam slon

ja sam ptica

ja sam životinja života

dodirnuo sam uvo koje mi miluješ

ja sam seks Tvog seksa

ja sam žigolo pevanja

žigolo na putu

Bog

krug

Bog

35932 - 35964

blaženstva

ovo je pesma koju ću pisati do kraja mog života

to je početak pesme koju sam juče počeo da pišem

kada sam po prvi put spoznao šta je unutra, svetlost spoljašnjeg sveta ličila mi je

na tamu. život van mene podsećao me na smrt, jer ono najuzvišenije rodilo se u meni

ovo su Aurobindove reči u Ošovom (Osho Rajneesh) tekstu koji mi je poslao Nebojša

ja

sam

pesma

usana

Ubrao sam tri višnje i odmah poljubio tri crvene ruže.

Saobraćajni policajac meri širinu ulice.

Mlada majka je upravo spustila tešku torbu i pazi da dečak ne krene preko ulice.

Na stolu dva do pola ispijena kapućina.

Devojka namešta sunčane naočare.

Jede bananu i gleda nakit u izlogu.

Idem kao neko drvo.

Hodanje je čudo kojim odmiče svemirski brod.

Večnost me okružuje pisanjem.

Volim more i voleo bih da mnoge dane provedem živeći

na moru. Ali biće lepo i ako više nikada ne vidim more.

Posle dužeg vremena video sam Dunju Baturan. Dvanaestogodišnjakinja.

Lepa je. Smirena. Pitam je šta je još – Zbunjena. Srećna. Opuštena.

Srećna sam jer sam slobodna od obaveza i jer imam dobru drugaricu Sanju.

Ovaj topao noćni vazduh mi je dom.

Konobarica unosi stolice. Poslednji gost joj kaže samo polako – stići ćeš.

Sada sam se setio pesme koju sam juče počeo

da pišem sa namerom da je pišem do kraja života.

Treba da nađem tehniku koja će me podsećati na Doživotnu pesmu.

Niko na svetu ne zna gde sam sada ja.

Devojka i mladić se spuštaju niz Mekenzijevu ulicu.

Osušile su mi se usne.

Stariji čovek veselo peva dok ulazi u svoju zgradu.

Ništa dosadnije i odvratnije od kafana i restorana. Kafane i restorani su

logori duha koji se guši u frazetinama – dosadnoj vrcavosti i tužnoj otmenosti.

Ja sam ove reči pod zvezdama na Vračaru pored kafane Orač.

snebivljiv sam do agonije i ekstaze

hodamo zajedno a sami smo

licem sam Tii otvoren

prihvatam da Te povređujem iako sam sama nevinost

nastaviću sam – šta Tii činiš ne znam

svoju snagu Bogu ustupam

prošle su lipe

prošao jun

35965 - 35997

blaženstva

Promenio sam vodu u vazi na stolu.

Volim Te vodo.

Volim Te ljubavi jer voliš da voliš.

Podne je i ja u podnevu.

Ako popodne ne bude kiše prvi put ću se kupati u Dunavu.

18:26h

Spavao sam skoro pet sati. Izgubio sam snagu

i strepim da ću se razboleti jer me grebucka grlo.

znoj mi se osušio na koži

spavao sam i nisam mogao da otvorim oči

veliko telo je bilo nemoćno

nešto se u meni odmaralo

preporađalo

mali. blag. ništavan

današnja blaženstva će biti od nekih parčića

grlo ne daj se

uskoro ću poći na most

samo ću prolaziti

prepustiću se 

pokušaću da se odmaram

isključujem iTunes i Crvendaća. krećem

Obuzela me neka bezrazložna čilost u hodanju.

Otvaram usta da mi sunčevi zraci očiste grlo.

Ivani sam izdiktirao prethodno blaženstvo da ga prevede na engleski da

bih ga večeras stavio na internet. Posle razgovora sa nekim osećam se bolje.

Ženo moja u meni ljubim Te.

Nesvesno moje ljubim Te.

Srcem mi lete laste dok ih gledam kako lete po nebu iznad Zelenog venca.

Devojka koja u predvečerje pretrčava most

uvek obučena u crno i večeras pretrčava most.

Svako svojim životom umanjuje ili uvećava život.

 Oni koji umanjuju život nikada ne mogu toliko da ga umanje

koliko ga uveća samo jedan koji život uvećava. To je život.

život voli da živi

Ja sam jedan i jedan je meni.

Niko ne zna gde sam. Niko ne zna ko sam. Samo Bog.

Dobri dane napuštam Te.

Dobra noći prepuštam Tii se.

35998 - 36030

blaženstva

Ipak mi ne ostaje ništa drugo nego da pišem i o današnjoj strepnji.

Nije mi lošije nego juče. Ali i dalje osećam grlo.

Herojstvo je pisati kada ne mogu da pišem i nemam šta da pišem.

brada mi raste – snaga opada

ružne pomisli me lako obuzmu

ipak ima još radosti u meni

mislim na topao pesak

reči koje pišem su talasi

talasi me nose ka obali

obala je još daleko

to što pišem mi nije lepo

ali to što pišem je istina

istina je lepa

spava mi se

spavaću

plače mi se

plakaću

to su talasi

obala je bliže ali je još daleko

raznežio sam se nad sobom

niko ne zna gde sam – niko ne zna ko sam

mislim na trenutke u kojima su sva bića koja su ikada živela ispustila svoju dušu

saosećanje je uzvišeni seks

dobrota je neprestajući orgazam

kupio sam novo cveće – živim sa njim

ljubim ruke na koje sleću ptice

jedna patka. ljubičaste latice. tri konja

papuče crocs

widgets

na talasu 

već polako spavam

na peskovitoj sam obali

talasi odlaze ka pučini

36031 - 36063

blaženstva

Grlu nije bolje.

Pijem drugi čaj.

Znoj me obliva.

Krhkiji sam od krhkosti.

Lomljiviji od slomljenosti.

Pomaže mi bluz i mirisni štapići.

Kada iscuri još koja kap znoja promeniću majicu.

Stidim se.

Presvukao sam majicu. Vlažnu sam obesio na štrik da se na suncu osuši.

Stavio sam vodu za treći čaj.

Srce čuvaj nas.

Čaj je od nane.

Čaj hladim vrteći po šolji kesicu sa čajem.

Srčem male gutljaje.

Bluzeri su predivni. Sestre i braća su mi.

Blaženstvo bluza. Bluz blaženstva.

Reč je bluz.

Put je bluz.

Baš je dobro što je put bluz.

Baš je lepo što je reč bluz.

Ponovo znoj.

Ispijam poslednje gutljaje trećeg čaja.

Iznoji me i ozdravi me.

Popio sam i poslednji gutljaj.

Volim što sam istetoviran po celom telu.

Volim što sam bluz.

jabluz

ja svih ja je najkrhkije ja

znoju samo me oblivaj

usne se ljube. koraci se prepliću

presvući ću majicu

u suvom sam

ovo je 36063. blaženstvo. tri šest nula šest tri. peva lepota brojeva

36064 - 36096

blaženstva

Znoj curi.

Presvući ću majicu.

Ali neka još malo curi.

Crvenom majicom sam obrisao čelo i lice.

Rozeta Tarp (Sister Rosetta Tharpe) peva This Train.

Kupio sam paradajz limun i breskve.

Staviću još jedan čaj.

U toplu vodu ću istopiti so i grgljaću.

Sunce brzo osuši oznojane majice.

Grgljao sam slanu vodu. Presvukao majice. Skuvao čaj.

Volim da pišem o malim stvarima – kosmos je u njima.

Čelo se rosi.

Volim Nikolaja Berđajeva.

Grlo moje – ozdravi.

Kada o nekim ljudima govorim negativno nikada ne želim da povredim njihovo biće

nego želim da kažem da ne idem njihovim pobedničkim i podrazumevajućim putevima.

video sam kapljicu kako se sa obrve slila na obraz

grudi su mi mokre. mokra su mi leđa. stomak mi je mokar. butine su mokre

po obrvama je sve više znoja

sliva mi se niz nos

voleo bih da sutra pijem vino

Vraćam se sa mosta. Oznojan sam. Počinje da pada kiša.

Ostani sa mnom.

Zajedno smo Jedno.

Trebaš mi – ostani sa mnom.

Neka pada kiša – neka sam umoran.

neko je jedino neko jer jedino neko je niko

Čuvaj me moja pegava apotekarko.

U mom grlu procvetaj krhkim zdravljem.

radujem se pisanju i još se više radujem učenju p/d-isanja

disanje je pisanje. isanje je isanje

dok Te ližem ne mogu da prestanem da pišem

kada Te pišem rađam Te slobodi

ovo sam ja – koji sam u Tebi – Tebi koje nema – u kojoj zaista uživam

36097 - 36129

blaženstva

Hteo bih da osetiš da si u meni.

Da smo venčani.

Oduvek i zauvek – rođeni smo venčani.

moja snaga bolno je mučena od ljubavi

 napisao sam 1973. u zatvoru u svojoj dvadeset trećoj

svoju snagu i ljubav prepuštam Bogu

upravo napisah u pedeset devetoj godini

devojčica i dečak

Sofija i Momčilo

Bog leti u galebovima – galebovi lete Bogu.

Čudesne reči me čine nerazumnim cvetom.

Oče moj vraćam Tii se od trenutka kada si me rodio.

evo pogledaj samo ovih šest reči

idem

nepostojećem svetu i postojećoj umetnosti

da umetnosti

da pevanju

želim da se sa ovog mesta premestim

na ovo mesto

želim da se iz ovog vremena pomerim

u ovo vreme

želim da ovde i sada pevam i za moje neprijatelje

pesma preobražava neprijatelja

pesma preobražava neprijatelja u pevanje

ne bojim se jer Te volim

idem da me seješ

sve što pišem piše se samo – omas es ešip mešip otš evs

Divim se dečaku prosjaku kome danas nisam dao dovoljno jer

sam hteo da mu objasnim – ne shvatajući ono što ni on ne shvata.

more je svima i svakome more

samo me pogledaj

Samo me pogledaj onako kako – po rečima Laze Crkvenjakova – gleda Nana Gebel.

Nevernoj Njen Odani Miroslav – Bog je živ i moja ljubav za Tebe je večna

poslao sam joj sms

obožavam Te Bože jer me Tii jedini možeš obožiti

sebe od sebe osloboditi

sebe Tebi predati

Sebi me Sobom proslavi

36130 - 36162

blaženstva

pre nedelju dana sam počeo da pišem doživotu pesmu. dođi. živi je

ovo je jedna priča o Lazi

o jednom Lazi iz Zrenjanina

o ludilu u tom Zrenjaninu kroz koji

teče reka

jedna prava reka

reka Begej

e

u

tom

Begeju

umiru ribe

jer reka ne teče

neko je zaustavio reku i to boli i reku i ribe koje umiru

i mene zove Laza 

pita me da li imam broj telefona Slavka koji je pravnik za reke

da bi Laza zamolio Slavka da se nešto učini za Begej

nisam imao Slavkov broj ali sam Lazi dao Slobodanov jer Slobodan ima Slavkov broj

sve ovo pišem zbog Laze

iako i sam volim reke

i ribe

dirnulo me je kako Lazu boli zaustavljeni Begej

i kako Laza brine o reci i ribama kao o svojoj deci

nikada niko ne može učiniti toliko lošeg koliko samo jedan Laza može učiniti dobrog

dok sa mene lije znoj radostan sam zbog Laze

Laza je svako ko je Laza

i

dok je

Laza

na ovom svetu

i

ovaj sve će biti

živ 

36163 - 36195

blaženstva

posvećena argentinskim pampama i panonskim pustama

Mariji Kodami i Fani Kovač (Kovacs Fanny) kojoj ovo pišem

pišem Mađarskoj – nevesti pesnikovoj

pesniku koji je pisao

u zatvoru

u zatvoru

učio napamet sve svoje pesme

i

svakog dana ih

sve

ponavljao

da bi ih upamtio

i 

sačuvao

i

nosio ih

kroz čitav svoj život

(danas smo David Albahari i ja prvi put šetali Zemunom po mestima njegove biografije)

sve 

dok

u

devedeset drugoj

nije napisao

svoju najlepšu pesmu

tako što se go fotografisao

sa svojom šezdeset šest godina

mlađom

ženom

Fani – kojoj pišem

jer želim da zna

da je

za mene

Mađarska

lepota gole pesme

Faludi Đerđa (Faludy György)

36196 - 36228

blaženstva

Srbijo

šesti akord

Kejdžovog dela

Što je sporije moguće

biće odsviran

na crkvenim orguljama

u

Halberštatu

performans je započeo 2000. godine

i

planirano je

da izvođenje traje

639 godina

koncert će se izvoditi toliko dugo

zato što je ideja

da se uspostavi muzički način

suprotstavljanja užurbanosti

modernog života

Kejdž je ovaj rad

napisao 1985.

međutim

nigde nije konkretno naznačio

koliko sporo

ovaj komad treba izvoditi



premijerno izvođenje trajalo je

nimalo neobičnih

29 minuta

sledeći put

pak

izvođenje je trajalo 71 minut

 poslednja nota Kejdžovog komada

u Halberštatu

biće izvedena 2639. godine

36229 - 36261

blaženstva

običan dankaja i ovaj četvrtkaja

21403. dan mog života

nadam se da sam ozdravio

tih sam – bez snage

samo svest o svesti

i

ovo

što

sklizne

niz

grlo

sve

do 

žulja

koji

mi

se

napravio

na

levom

tabanu

pod

prstima

i

ovaj

četvrtak

u

kome

po svemu sudeći

neću

izgovoriti

ni

reč

36262 - 36294

blaženstva

Bog sam Tii si ja

Sve ostalo je Mocartov (Wolfgang Amadeus Mozart)

Klavirski koncert Nr. 21 C-dur koji slušam i plačem.

Sve ostalo je sve u meni.

Pesma vrabaca.

Knjiga koju sam napisao za jednu noć.

Jendeci koje sam u detinjstvu preskakao a sada ih nadlećem.

Tvoje srce u mom srcu.

Sve reči u svemu rečenom.

radost jer pišem

čistim ekran Crvendaća žutom krpom i pljuvačkom

moj život je Tvoja bajka

Tvoj život je moja pesma

miris borovih šuma na morskoj obali

zlatna polja pšenice

pirinčana polja koja nikada nisam video

čamcem preko reke

prosjakinje sa bebama u naručju

stas kojim hoda

ne o bično napisan o

obično lepo

tri sata ujutru

mnoge žene dok se jebu izgovaraju Bože – muškarci dok se jebu Boga ne pominju

sve što sam voleo i danas volim

presudna prisutnost

Kao i Van Gog i Milomir Mandić se ubio u trideset sedmoj godini.

sve je lepo

beskraj mladosti u meni

plivanje u sunce

telom ljubim sva tela

go na pljusku

ja to sam ja

bridim

ja sam autobiografija rečenice