Bog Miroslav Mandić Bog

36295 - 36327

blaženstva

 

 

Ja sam Tii si Bog

 

Pre polaska na most oprao sam tepih.

 

Magnolije ponovo cvetaju.

 

Hodanjem sam iskusio da je ceo svet na mom dlanu.

 

posle mosta sam kupio

0,75 l belog vina = 240 dinara

polovnu knjigu Ričarda Rortija (Richard Rorty) Konsekvence pragmatizma = 150 dinara

kilogram i po prezrelih bresaka = 40 dinara

šeststo grama paradajza = 30 dinara

devetsto grama krompira = 40 dinara

wc dezodorans = 100 dinara

cveće = 100 dinara

 

na zidu zgrade broj 18 u ulici Milana Rakića piše

pre incesta treba ruke prati nemoj da te na to opominje mati

žene se dele na udovice i one koje rade na tome

kako se ono zove ženski polni organ?... hm, na vrhu mi je jezika

 

vinom sam nazdravio Bogu i sada sam sa Tobom

 

gledam levi lakat. telo koje stari je sve seksualnije i lepše

 

velika je sreća što mi je dato da pišem blaženstva

 

car je go a ja sam još više

 

dan je vreo. znoj mi curi sa čela. stalno menjam majice. sušim ih na osunčanoj terasi

 

sramim se jer sam se često pravio i pravim se važan

 

ja sam ipak samo jedna ptica negde u oblacima

 

sklanjam se pred svakim muškarcem koji se usmerio

 

ja sam muškarac koji ljubi i ne usmerava se

 

moj kurac je najbolji kurac

 

moja duša je najlepša pička

 

moj um miriše na kamilicu

 

moja volja ljubi Tvoj kurac i Tvoju pičku

 

moja vera veruje i u sebe

 

moja ljubav ljubi usnama devojčice koja me je prva poljubila

kako je ona znala da ljubi?

 

stvaranje je sve ovo što činim telom pre nego što napišem reč

 

sve je manje dana u mom životu i sve je više dana u mom stvaranju

 

danas sam odlučio da se ozbiljnije bavim novim novcem

 

seksom

 

B

o

g

o

m

 

ozbiljnije = 1 dinar

najozbiljnije = dinar Božiji

 

krompir se kuva. pućim usne. ideali cvetaju

 

ideali su neizneverene nade beznadežnih

 

da li si Tii to u meni ili sam to ja u Tebi?

 

volim kada napišem nešto što bi napisalo i Tii

 

čini mi milo

 

ja sam pre pet dana carskim rezom za sve na svetu rođena devojčica Anđela

 

 

 

 

36328 – 36360

blaženstva

 

 

sve je sada

 

svako sam ja

 

vrh jablana

 

nebo u grudima

 

oblaci u stopalima

 

trideset sedam godina rada Jedan čovek

 

Na današnji dan u isto ovako vrelom danu pre trideset

sedam godina sam u Veneciji napravio prvu fotografiju mog lica.

 

Prošlo je trideset sedam godina. Toliko je živeo i Milomir.

 

Život je čudo. Umetnost čudesnija.

 

Bila mi je dvadeset druga. Danas pedeset deveta. Da li je to isti čovek? Isto delo?

 

Isto leto? Ista vrelina?

 

Kažu da će popodne biti pljuskova.

 

Četiristo četrdeset četvrtu fotografiju Jednog čoveka napraviću negde na ulici.

 

Za pola sata ću se prvi put videti sa Viktorijom Radič.

 

Čitajući o Van Gogu u knjizi Žudnja za životom setio sam se svih

omalovažavanja osporavanja odbijanja osuđivanja koja sam doživljavao i doživljavam. 

 

Skromnost je najuzbudljivija. Skrušenost najseksualnija.

 

Hvala Bogu na Jednom čoveku.

 

Jedan čovek jedan Bog.

 

Sedeo sam sa Viktorijom u restoranu železničke stanice i pričao

joj o mom životnom duhovnom i stvaralačkom putu. Vreme je proletelo.

Kada sam pogledao na sat pokazao je 17:02h. Dva minuta sam kasnio na susret sa

Davidom. Zaustavio sam taksi i stigao u Zemun u 17:16h a dobri David me je čekao.

 

David i ja smo prošli kroz nekoliko ulica u Zemunu. I ovoga puta sam uživao u Davidu.

 

19:33h

Pljuska još nema. Hodam novobeogradskim kejom ka mostu. Vetar mi hladi telo.

 

Ja sam uvek bila ista i ostala ista – kaže jedna žena drugoj.

 

Nemam reči da izrazim koliko mi se ništa ne izražava – samo mi se biva.

 

Skinuo sam košulju. Samo sam kožom i besmrtnošću.

 

Sumrak pada na most. Neko sam nekad negde.

 

Uvek Bog u Bogu.

 

Viktorija je došla na most. Oslonjeni na ogradu mosta

Viktorija i Miroslav na jakom vetru gledaju reku i nebo.

 

Viktorija snažno sluša.

 

Rekao sam Viktoriji da je volim i pre nego što se rodila.

 

Uživao sam u Viktoriji i sa Viktorijom.

 

Prošla je ponoć. Gladan sam. Umoran. Potrošen. Nogu pred nogu hodam ka krevetu.

 

Znoj me je izjeo između nogu. Pljuska nije bilo i neće ga ni biti.

 

Na trista-četirista metara od Stančića prve kapi kiše.

 

 

 

 

36361 - 36393

blaženstva

 

 

Volim tautologije. Najlepše tautologije sam sreo čitajući o Bogu.

 

Šćućurena u vratima sva u crnom prodavačica odela puši.

 

Stvarno je tako – kaže devojka momku.

 

Pada sitna kiša. Podigao sam kragnu sakoa. Smiren sam. Srećan.

 

srećan sam da bi sve bilo srećno

 

Ja sam izgubljeno dete koje se nije uplašilo

nego uživa jer ga nema i jer je u nepoznatom.

 

Ja tebe više od sramote ne mogu da gledam veruj mi – kaže mi moja prosjakinja.

 

Prepoznajem da su mi gestovi i govor tela kao u deteta.

 

dete pesnik

 

Ulični pas trči kroz park. Naša istovetnost mi pokrene smeh u grudima.

 

Govorim kao da su mi usne blizu nečijih usana.

 

Pišem pred nečijim očima.

 

Pevam nečijem uhu.

 

Dok stojim na pešačkom prelazu smešim se misleći kako

bih voleo da osim rečima sve više govorim očima i osmehom.

 

dodir dobrote

 

Juče sam uživao u rečima koje sam izgovorio Viktoriji.

 

Danas uživam jer ćutim. Sav sam u smiraju.

 

Devojka je ušla u zgradu i pregleda poštu

koju je izvadila iz svog poštanskog sandučića.

 

Galebovi sporo preleću preko parka na Obilićevom vencu.

 

Kako meni ovih dana prija paradajz!

 

Pao je mrak. Još više sam dete.

 

U Mirjaninom zagrljaju – leta 1970. – sam naslutio lepotu kada samo jesam.

 

Od tada se krećem tom stazom na kojoj se ne stvaraju utisci.

 

Moja umetnost ne stvara utiske – jeste.

 

Velika umetnost ne stvara utiske – jeste.

 

Bog ne stvara utisak – jeste.

 

Čist seks je prljavi seks.

 

Noć je vlažna i prohladna. Sve se odmara od vreline prethodnih dana.

 

Jedan cvrčak mi cvrči – ja njemu pišem.

 

Oduvek me piše – pišem za zauvek.

 

Nasmešio sam se smokvi iza ograde.

 

Blago se zanosim po ulici uživajući u zanošenju.

 

Neprestani osmeh na licu potvrđuje ove reči o osmehu na mom licu.

 

 

 

 

 

36394 - 36426

blaženstva

 

 

Beli cvetovi na proplanku.

 

Iskrivljena drvena taraba.

 

Savijena čelična kuka.

 

Žena kupi papiriće u travi. 

 

Čišćenje čađi iz cevi za furunu.

 

Zelena metalna vrata.

 

Lišće lupka o prozorsko staklo.

 

Penjanje po crepovima na krovu.

 

Žena sa keceljom na ulici.

 

Kuvanje paradajza u dvorištu.

 

Kamena klupa.

 

Trula trska.

 

Fijuk vetra.

 

Srce u kome su emocije iz svih gledanih filmova.

 

Devojčica vrti globus.

 

Izuvanje pred vratima.

 

Razne vrste prljavih krpa.

 

Stvari koje nemaju namenu.

 

Jedan peškir za sva tri lica. Drugi peškir za svih šest nogu.

 

Rasklimatani rajber.

 

Nešto obično i jako važno što nema ime.

 

Nešto što se traži i ne može da se pronađe.

 

Nešto od čega se zagrcneš.

 

Srozane dokolenice.

 

Bol u potkolenicama.

 

Miris pečene paprike.

 

Mnogo stvari u vezi prašine.

 

Čovek koji zaspi dok piše pa mu samo ostaje da piše o tome.

 

Izrezbareni prut.

 

Sve što se odmah zaboravi jer se moralo zapamtiti.

 

Jedna žena voli nos muškarca.

 

Lupkanje po stolu.

 

Zagledam se da bi se odmorilo gledanje slika u glavi.

 

 

 

 

 

36427 - 36459

blaženstva

 

 

... sinoć mi je… ipak neću o tome…

 

… neću ni o čemu…

 

… nego ću…

 

širim nozdrve

 

njišem se kukovima

 

stomakom

 

podrhtavam ramenima

 

cupkam guzovima

 

ja sam golub pored potoka

 

poistovećujem se sa visokim stablima

 

stabla putuju ka nebu i sve dublje u zemlju

 

srce

 

važno je da napišem da je ovo lepo jer je nevažno

 

Dva koraka napred. Jedan korak nazad. Tri koraka u visinu.

 

Četiri gutljaja vode sa česme.

 

Kada sam bio mali podnosio sam povređivanja jer sam morao da budem odrastao. Sada

povređivanja podnosim jer sam dete koje voli da blagosilja onog ko mu nanese povredu.

 

Obiđimo jedno drugo.

 

Gledam knjige u izlogu… pišem knjigu u hodanju.

 

Agresivnima su pažljivi najagresivniji.

 

Usporio sam. Uživam u svakom koraku.

 

Uživam u starim ženama koje sede na klupama u Pionirskom parku. 

 

Uživam u slepom mišu koji leti kroz Lazarevićevu ulicu.

 

Evo i drugi… i treći i četvrti i peti slepi miš.

 

U srcu mi je lepo od ovih slepih miševa.

 

Zadrhtim od bezazlenosti.

 

Dodirnem nos da produžim milinu.

 

Milinom se iskupljujem.

 

Milina je lek za sve.

 

Milina je ljubavnica svakom pokušaju.

 

Ko pokuša njega milina ljubi.

 

voda ljubi vodu

 

reč ljubi reč

 

 

r

e

č

r  e č    č  e  r

č

e

r

 

 

 

 

 

36460 - 36492

blaženstva

 

 

na zidu u ulici Ivana Milutinovića piše

ko nema IPOD neka mu umre keva

 

Karirane mu zelene bermude.

 

Iznosi tri kartonske kutije.

 

Trojici prijatelja rukom pokazuje nešto.

 

Slušalice mu u ušima. Sok u ruci.

 

Otvara narandžasti kišobran.

 

Izviruje kroz vrata da vidi da li pada kiša.

 

Nosi saksiju sa cvećem i počeše se po nosu.

 

Liže sladoled pod kišobranom.

 

Tri žene i dva kišobrana.

 

Stali su pod drvo zbog kiše.

 

srce i srce

 

Izmotava se i duri pred ocem.

 

Penje se stepenicama i pije vodu.

 

Trči i nosi dve koka-kole u ruci.

 

Kapi kiše na crnim mermernim stepenicama.

 

Zbog kiše pakuje slike koje prodaje na ulici.

 

Njih dve jedu kuvani kukuruz.

 

Češe se po ramenu i namešta bretelu.

 

Devojčica trči i namešta gaćice.

 

Nosi savijene novine pod miškom.

 

Ukucava poruku u mobilni i smeši se.

 

Devojčica nosi paunovo pero u ruci.

 

Otac mama i veliki sin.

 

Posle sto metara i druga žena sa rukom u gipsu.

 

Podigao majicu i miluje se po stomaku.

 

Sedi na klupi i karminom maže usne.

 

Njih dvoje prolaze pored radnje a njih dvoje izlaze iz radnje.

 

Ranac na leđima a ruke u džepovima.

 

Lepršaju joj i tunika i crvena kosa.

 

Uživaju u druženju. Jedan počinje da skakuće i boksuje oko onog drugog.

 

Ide i diktira joj – njoj je trideset peti rođendan.

 

Myspace laže

piše na kući broj 19a u Njegoševoj ulici

 

 

 

 

 

36493 - 36525

blaženstva

 

 

U pobedi nema lepote.

Ko bi je lepom nazivao,

Uživao bi u ubijanju ljudi.

A onaj ko uživa u ubijanju,

neće uspeti da zavlada svetom.

Lao Ce u trideset prvom načelu.

 

Nebo i Zemlja se sjedinjuju,

Da bi blaga rosa padala.

Lao Ce u trideset drugom načelu.

 

Reči moja Tii si rosa koja me piše.

 

danas sam hodao sa jedanaestogodišnjim

Davidom Macurom od Brankovog mosta do Novih Banovaca

jedan deo puta smo prešli autobusom

ljubim Tog dečaka Davida

 

Ljubim svakog dečaka. Ljubim svaku devojčicu.

 

Svako ko ljubi je dečak. Svako ko ljubi je devojčica.

 

kurac ljubi pičku

 

srce ljubi srce

 

um ljubi um

 

volja Boga ljubi

 

ponekad ljubi zauvek

 

srce i srce su srce srce srce su srce

 

 

niko ne zna gde sam

 

niko ne zna ko sam

 

niko ne zna kako se danas David Macura mučio a ja sam svedok da je uspeo

 

Mnogi su očevi ubili svoje sinove. Mnoge su majke ubile svoje ćerke.

 

ubijeni sinovi i ubijene ćerke rađaju očeve i majke koji rađaju ljubav

 

miriše predvečernja trava

 

sam sam

na svetu

kao svaka devojčica

kao svaki dečak

kao svako delo prve ljubavi

srećan sam – podeli sa mnom sreću

 

 

g

o

g o B o g

o

g

 

 

reč je zavet reči

 

dečak je zavet dečaku

 

devojčica

 

miris bele ruže

 

sunce ljubi svoju decu

 

umetnost odrastanja je umetnost ljubavi

 

ljubi

poslao sam joj sms poruku

 

ljubim

odgovorila je

 

tek rođeni kurčić jebe tek rođenu pičkicu

 

 

bože

jebi

me

 

 

 

bože

plešem

te

 

 

tek rođena pičkica ljubi tek rođeni kurčić

 

 

i

s

t

i

s

m

i  s t  i  s  m  o  m  s  i t  s  i

m

s

i

t

s

i

 

 

 

 

 

36526 - 36558

blaženstva

 

 

to više i nije izne-na-đenje da Izne jebe Đenje

 

iznenađenje je bilo iznenađenje sve dok Izne nije pojebalo Đenje

 

sada više nema iznenađenja

 

Izne je be Đenje

 

Je jebe Be

 

Mene jebe internet jer se veza stalno prekida.

 

Jebe mi se za svakog ko se ne jebe.

 

Jebe mi se sa svakim ko se jebe.

 

Ko se jebe jeban je i jebe.

 

Ko je humor nije mu do humora.

 

Humoru je do ljubavi.

 

Humor je ljubavnica ljubavi.

 

Humor je ljubavnik humorici. 

 

Humor odmara umorne.

 

Humor spašava na umoru.

 

Kad god se Izne najebe Đenja Izne voli da i Đenje pojebe njega.

 

I Izne i Đenje vole da se ponekad pojebu sa Ub i Eđenjem

 

iznenađenje je ubeđenju isto što i ubeđenje iznenađenju

 

ubeđen sam da iznenađenje voli ubeđenje

 

Ubeđenje je starija sestra Uzbuđenja

 

Uzbuđena voli Ubeđenog

 

Ubeđeni ne ubeđuje Uzbuđenu nego je jebe i odan joj je kao i Ubeđenoj

 

Ubeđenog svi jebu i zato i on jebe sve jer zna kako je lepo biti Jeban

 

Jeban je Obradovan – Jeban je Humoran

 

Humoran obožava Obradovanog. Obradovana obožava Humornu

 

Humorna se natakari na Obradovanog

 

Obradovani se guzi Humornoj

 

 

pevaj

me

pevam

te

 

 

 

Izne

peva

Đenju

 

 

 

pesma koja se zove

Nije Važna Pesma

uživa jer je pevana

 

 

 

tren

uteruje

trenu

 

 

 

to

sam

hteo

to

me

hoće

 

 

 

dubok

naklon

tvom

humoru

 

 

 

 

 

36559 - 36591                                      

blaženstva

 

 

pada koša

 

kiša pada zbog trave – koša pada zbog humora

 

volim blagi humor

 

sve što je blago je i humorno

 

smešnom je sve smešno

 

na fudbalskom terenu je tako mnogo trave

 

bela rada je ispustila kapljicu meda na sto

 

padanjem kiše pala je i temperatura

 

oblačno je – smešim mu se

 

oblačnom se smeši jer se meni još više smeši

 

mislim na humor mog prijatelja

 

mislim i na humor drugog prijatelja

 

to su dva humora. jedan je humor prvog prijatelja. drugi humor je humor drugog prijatelja

 

humor na vrhu planine je drugačiji od humora ravnice

 

humor logike nije manji od humora nelogike. logično ili nelogično važno je da je humorno

 

smešno je večno

 

smešak udahnjuje život

 

sm eh – eh smeh

 

nije smešno kako se eh podruguje nego je samo eh smešno

 

bar meni

 

bar meni mi je i smešno i nežno

 

nežno i mešno

 

ponekad ni sam ne znam šta to pišem

 

ja sam labud u jezeru po kome pada topla kiša

 

volim da uradim nešto ovako i da se onda tome smejem o v a k o

 

ovo je jedna kuća a ovo je humor kuće

 

ovo je strelica koja odlazi

 

ovo je ta strelica kada se vraća

 

ovo su strelice koje se mimoilaze

 

ovo razgovaraju strelica i crta

 

ovo i ovo

 

tanka strelica

debela strelica

 

dve strelice idu u istom smeru i pevuše

 

pljucnem u šake i protrljam ih

 

 

 

 

36592 - 36624

blaženstva

 

 

Je l’ Tebi ovo smešno?

 

Bilo bi mi lepo da je i Tebi smešno.

 

Meni se čini da Tebi nije smešno.

 

A meni je još smešnije.

 

Ako Tebi ono nije bilo smešno tek Tii ovo nije smešno.

 

Možda se Tii smeješ u srcu pa Tii se ne vidi na licu.

 

Možda i meni ne bi bilo smešno ono što je Tebi smešno.

 

To što nam iste stvari nisu smešne je tužno. Ali i tužno je smešno.

 

Kada bih Te zagolicao Tii bi se zasmejala. Ali ja ne želim da Te golicam.

 

Želim da napišem da je i golicanje smešno.

 

I ove dve plave rese na ćebetu su smešne.

 

Atlantski okean je smešan i Tihi okean je smešan.

 

I treći prijatelj je smešan i ima dobar humor.

 

Fleka od kafe na Bibliji je smešna.

 

I smelo je smešno.

 

Tvoje strogo lice je smešno.

 

Svako bi voleo da se drugi smeje kada se njemu smeje.

 

Ugledao sam vrhove grana kako se sporo njišu.

 

I to je ešno.

 

I moje krive naočare na nosu su ešne.

 

I pegice na šakama su ešne.

 

Ešno je sve.

 

Sve je i nežno jer je ešno.

 

Prepuštam se ešnom i ežnom.

 

Ni ne piše mi se više.

 

Lepo mi je i bez pisanja.

 

Sve mi je ežnije i ešnije.

 

Prija mi vazduh ežni.

 

I lice ešno.

 

Toplo i puno ljubavi ešno lice.

 

Volim Te jer imaš pegice na leđima.

 

Volim Te jer sam Tii smešan.

 

Meni je i ovo smešno.

 

 

 

 

 

36625 - 36657

blaženstva

 

 

Sada mi je previše humora.

 

Pisaću bez humora i to će biti humor.

 

Kupio sam breskve. Prezrele. Natrule. Slatke. Jeftine. Najbolje.

 

Kupio sam i rolnu wc papira. I ništa više nisam kupio.

 

Ne volim da kupujem.

 

Divno je kako je pisanje stalo.

 

Ni humora ni pisanja.

 

Tragovi sami po sebi.

 

Sam život u rečima i život samih reči.

 

Dečak voli da šutira fudbal.

 

Reč voli da je napisana.

 

svaka reč voli da bude napisana

 

nevažno je važno kada ga napišem

 

to što jeste potvrđujem

 

oblačno je i sparno

 

smejem se jer to što pišem nije smešno

 

patike mažem kremom za ruke

 

I drugi dečak preskače ogradu.

 

Sve vode sveta koje su u ovom trenutku u blizini ušća ulivaju se u ušće.

 

jedna lasta neprestano leti nad zelenim travnjakom

 

ove reči su samo ovo i jako je važno da su one to i ništa drugo

 

Hodam. Hladno mi je po golim rukama. Tužan sam i to je smešno.

 

Ne volim humor viceva i gafova.

 

U Platonovo vreme su se razdvojile poezija i filozofija. To je humor u vremenu.

 

Mlada žena sa malim dečakom me je podsetila na majku i mene.

 

Stara žena prodaje palacke. 

 

Obuzima me ritam hodanja.

 

Od ničega najveličanstvenije.

 

Pišem – pevanje se događa samo.

 

Sve tri devojčice su u isto vreme bacile lizalice u kantu za đubre.

 

Volim to fino i nežno ništa u kome je sve.

 

Četvorica trinaestogodišnjaka hodaju ulicom po svim pravilima delikventnog odrastanja.

 

humore          humore

ja                    ti

sam                si

bog             bog

i                   i

bog             bog

voli               voli

da                 da

sam              sam

i

ja

bog               

 

 

 

 

 

36658 - 36690

blaženstva

 

 

humoroterapija je terapija svim terapijama

 

humor je poljubac kojim vrh planine ljubi dno ljubičastog jezera

 

humor je prapoverenje

 

majko moja platane mi moje ljubi

 

ljubim šestogodišnju Anu Sofiju koja je pre

neki dan rekla svom ocu ceo si mi život upropastio

 

ljubim četrdesetdvogodišnjeg Vladimira koji mi je sa ljubavlju ispričao šta mu

je rekla njegova Ana Sofija i na taj način je sačuvao ceo njen život i to zauvek

 

svako zna šta mu je činiti

 

pogotovu svako zna šta mu je dobro činiti

 

sva bića znaju šta je i kako je Bogu milo

 

pozivam Te na čašicu humora

 

pozivam Te da jedno drugo štitimo od sebe

 

pozivam Te da Nekog pozoveš na kafu sa humorom

 

više Te ne pozivam jer treba da pišem

 

pišem i pozivam Te da dođeš da vidiš kako pišem

 

pogledaj samo kako je lepa ova staza kroz travu

 

pogledaj ovaj konjski vrat

 

pogledaj stomak

 

uhvati vazduh za ruku

 

Ne molim Boga da se brine o meni nego Ga molim da se ja brinem o Njemu.

 

travo travi me. cveće cvetaj me

 

Kada govorim Tebi govorim svima i svemu. Kada govorim svemu i svima govorim Tebi.

 

Idem. Kisnem. Srećan sam.

 

Ne ja i Bog. Nego ja Bog.

 

Jedan put zapadnom Srbijom 1956. ili 1957.

Ko bi to znao. Na onom svetu ću od oca saznati.

 

ovo je ta ženska snaga koja mi nedostaje

 

ovo je muški

 

izne

 

nadno

 

do najnežnijih jaja

 

 

moje

usne

su

reči

boga

 

 

osmeh blag

 

breskva

 

sperma

 

 

 

 

 

36691 - 36723

blaženstva

 

 

Reči se smeše ovom nebu. Nebo se osmehuje ovim rečima.

 

16:16h

tren trenu

 

ideja ideji

 

uživanje uživanju

 

ja sam jedna bezrazložna rečenica koja ljubi sve

 

oh kako volim Jednu Bezrazložnu Rečenicu Koja Ljubi Sve

 

Ovo su raširena krila tek iz vode ka meni poletelog labuda.

 

lepota rečenice je u njenom trajanju koje može

da se produži sve dok mi labud ne svrši u usta

 

Ja sam apstraktni seks.

 

Ja sam virtuelni seks.

 

Ja sam pička mom kurcu.

 

Ja sam seks Boga mog i Tvog.

 

predah je uzbuđenje pre nego što Tii uteram

 

uteram Tii sebe

 

ja sam dužnik jebežljivom trenutku

 

trenutak je muzika koja me uzbuđuje

 

Ja sam kompozitor prepoznavanja i stvaranja.

 

Ja sam večnost katedre koja ne postoji.

 

Jedna osoba koja se zaljubila u drugu osobu me je

zamolila da je čuvam od budalastosti Te druge osobe.

 

Jedna osoba me je zamolila da utičem na drugu osobu da prekine sa urino terapijama.

 

Jedna osoba me je zamolila da dođem da joj najlonima

čuvam knjige u stanu koji je počeo da prokišnjava.

 

Jedna osoba me je zamolila da ne utičem na 

nju sada kada hoće da trguje nekretninama.

 

Jedino se u zanosu prepoznaju prioriteti.

 

Ljulja se Okean U Mom Srcu Tako Te Zovem

 

pčela je belo. ptica je put

 

 

pesma

je

pesma

 

 

 

bela

se

pesma

beli

 

 

 

pesma

u

svim

bojama

peva

svim

bojama

 

 

lepa reč je lepa

 

Jedino ekstatična igra nikog ne povređuje.

 

Jedino pevanje svakog uzbuđuje.

 

hrabrost je milina – osunčani travnjak

 

 

h

u

h u m o r

 

o

 

 

r

 

 

 

36724 - 36756

blaženstva

 

 

 

meni

se

tebe

 

 

 

meni se tebe

 

neka znaju vinogradi

 

ljube koji bi reči da ljube

 

ja sam reč

 

sama reč

 

reč

 

reč

telo

 

telo

Boga

 

reč

Bog

 

Bog

 

Danas je pala odluka da ću napisati knjigu o tebi, MM, tvojoj

umetnosti. Prvi koraci učinjeni. To mi menja i usmerava život. Viktorija Radič

juče u 17:40:26h mi je stigla ova sms poruka

 

Miroslav Mandić svedoči o trenutku rađanja jedne knjige.

 

Neka bude.

 

jako me uzbuđuje skromnost

 

tihi koraci kojima nastavljam dalje

 

ja sam dobra priča

 

 

ja

sam

pesma

 

 

volim što ponavljam

 

ponavljam da bih još više voleo

 

uživam u mirisu dečijeg sapuna koji sam danas kupio i kojim sam malopre oprao ruke

 

Tvoj pazuh na mom pazuhu

 

hej ja sam vrapčić

 

volim što ponavljam

 

ponavljam da bih još više voleo

 

uživam u mirisu dečijeg sapuna koji sam danas kupio i kojim sam malopre oprao 

 

Tvoj pazuh na mom pazuhu – isto

 

hej ja sam vrapčić

 

reč reči

 

 

u

tebi

 

 

Tiiumeni

 

 

tebe

mi

se

 

 

 

 

 

36757 - 36789

blaženstva

 

 

dečijim sapunom marke Becutan perem ovo nebo i ovu vodu

 

juče sam počeo da osećam probleme sa vidom i juče je nestala struja

jer su radnici koji su radili na uličnom toplovodu presekli strujni kabl

 

kupio sam kineske naočare na ulici sa dioptrijom 3.25

kod uličnog prodavca sam kupio kineske naočare – dioptrija + 3.25

 

boli me glava zbog očiju 

 

malo sam izgubljen zbog nestanka struje

 

trebalo bi da se obrijem

 

operem peškir

 

opet su vrućine

 

nežne su oči

 

i kamenje je nežno

 

i moje stare naočare su nežne

 

pogledom prelazim po stvarima na mom prozorskom oltaru

 

svaka stvar je živa

 

mirne su i ćute stvari

 

volim da ćutim kao što ćute stvari

 

stvari su odane

 

stvar sa stvarima je u njihovoj dobroti i lepoti

 

sve vreme dok pišem o stvarima one se ne menjanju

 

što ih više gledam sve su lepše i savršenije

 

svakim pogledom na njih sve više uživam

 

flašica ružinog ulja

 

žuta teniska loptica

 

bela kocka

 

uskršnje jaje

 

tučano zvono za krave

 

plehano zvonce za Vrbicu

 

lična karta koju sam sam napravio i na kojoj je značka crvendaća

 

ostale stvari na prozorskom oltaru mi nisu bile u fokusu

 

pomogoše mi stvari

 

tako su postojane u sebi

 

kao reči

 

još više ih volim

 

i reči i stvari

 

 

 

 

 

36790 - 36822

blaženstva

 

 

 

pesma 

najlepše

peva

u

samoj

sebi

 

 

 

sve

peva

pesmom

 

 

Idem na most. Ali prvo da se okupam u Dunavu.

 

Voleo bih da se više kupam. Ali se s godinama sve manje kupam.

 

Poneo sam naočare za kupanje i tampone za uši.

 

Go. Samo u gaćicama. Na suncu. Osećam detinjstvo.

 

Zagazio sam u Dunav. Voda je hladna.

 

Ulazak nije lak. Po površini plove zeleni cvetići. Reka cveta.

 

Okupan sam. Hodam go do pojasa. U kratkim pantalonama.

 

Čist.

 

Kupanje je zdravlje.

 

Postanem voda.

 

Prvo sam kvasio noge. Butine. Ruke. Ramena. Guzove. Jaja. Stomak. Grudi. Leđa.

 

Onda sam se pustio u vodu i krenula je… milina.

 

Kada sam pokvasio i kosu nestao sam... u

pičku materinu… ne znam šta drugo da kažem.

 

Potapao sam se. Polako plivao kraul.

 

Prelomio bih se i polako zagnjurio u dubinu.

 

Okretao sam se kao velika riba.

 

Kupam se kao da se sama voda kupa.

 

Uživajući proslavljam vodu.

 

Uživajući u vodi proslavljam Boga.

 

Dunav je visok i zato je još hladan.

 

Kupao bih se svaki dan. Ali treba da se kupam tako

da se svakim kupanjem nakupam za hiljadu godina.

 

Posle kupanja osećam ovo je moj svet.

 

Kod kuće sam.

 

Trebalo bi da napišem nekoliko kupačkih pesama.

 

Trebalo bi da pozovem neke ljude da uživaju gledajući kako se kupam.

 

Trebalo bi da nagovorim jednu ženu koja se nikada ne kupa da dođe na kupanje.

nisam uspeo

 

Sada se golom kožom kupam u vazduhu.

 

Više nisam isti. Vodeni sam.

 

Trava vodena.

 

Mirisom vode sam.

 

Nadam se da ću i ove godine preplivati Dunav.

 

 

 

 

 

36823 - 36855

blaženstva

 

 

Dragi Miroslave!

Evo ovo mi je Peti dan Svesne Ljubavi, kad pokušavam da se izvučem iz svakojakog

Lošeg, s tvojom pomoći. Juče sam, Četvrtog dana, donela odluku, odnosno odluka je

donela sebe, da se podrobno bavim tvojim delom/životom, da napišem knjigu o

Miroslavu Mandiću. Na to me je potakao u prvom redu kvalitet knjige Miroslav Mandić, koja me

nadahnjuje, i jako je uzbudljiva, više od bilo kakvog romana. Tvoje pisanje savršeno igra

na strunama mog senzibiliteta, i podstiče me na razmišljanja i prekoračivanje nekih

granica, na iskorake, prema obnavljanju. Mislim da moje poistovećivanje i distanca

zajedno omogućavaju da napišem monografiju MM, što bi bio portret (u pokretu),

predavanje (u oba smisla reči), objašnjenje i obasjaj, književno-umetničko

i duhovno izučavanje i učenje, reflektovanje, lustracija, ogled(anje) i pokušaj prenosa

(medijacija i meditacija). Napravila sam početne korake, prve dvojezične beleške, koje

su mi otvorile neke mogućnosti u tom smeru. Naći jezik neće biti teško. Željela bih da na

svoj 50. rođendan, dakle do 13. januara 2010.  završim Prvi Rukopis. Naravno, samo

ako si saglasan sa tim radom na tebi – pošto tvoje pisanje radi već na meni. Samo ako ti

nije neprijatno da imaš jednog monografa, koja pokušava da sagleda i da

interpretira ono što radiš i koja pazi (na) ono što radiš. Ovom poslu se neću moći sasvim

predati, pošto moram da zarađujem svoj hleb i hleb svoje kćerke (makar da je hleb; ali

su to oni računi), i to sa književnim poslovima i prevođenjem. Ali bi mogao biti

svakidašnji (tu tehniku sam naučila od tebe). Mene MM interesuje kao umjetnost-književnost

(mada ovu poslednju reč sve manje volim), kao dešavanje i kao "ružin put",

kao prekoračivanja datosti i gadosti, kao stvaranje ljubavi, kao ono Pavlovo vaskrsenje u

mesu i telu, kao preporođena umetnost, odnosno umetnost preporoda, vrtlog kritične

tačke i uporni izlazak iz krize. Mogla bih nastaviti, ali će mi se isprazniti akumulator, pa

se žurim. Retko mi se to događalo, kao ovog leta, da ne radim. Više od mesec dana ne

radim skoro ništa u Somboru – to mi je trebalo zbog nečeg – možda zbog toga da

dođem do ove odluke, projekta. Sad dan na dan skupljam kapi ljubavi, kao rosu, kišne

kapi ili kao zrake. Tvoje izbegavanje naracije i tvoja tehnika pisanja – življenja – je jedino

što mi u tome pomaže, i koja mi daje snagu za neizbežne redefinicije, za taj proces

promene, koji se, nadam se, započeo u meni, i koji je potreban i drugima. Tvoje pisanje

preobražava moj "stalni bol", radi na njemu, mesi ga, i moj rad sa tvojim radovima

bi mogao da dovede do nekog osvešćenja. Ja sam od svoje 13. godine venčana

sa književnošću, i željela bih da dođe i u tome do neke svesne i slobodne ljubavi.

Sigurno osećaš iz mojih redova da sam još puna strahova i strepnji, ali me to nagoni da

premišljam i da doživim svu neizdržljivost postojećih datosti, i da još više žudim za

pročišćenjem i oslobađanjem. Ja sam žena, ne mogu sama, a Miroslav Mandić

– neću da stavim znakove navoda – mi je tu. Viktorija

 

Dragi Miroslave!

Javljam ti se iz Sedmog dana Svesne Ljubavi – tvoja terapija mi puno pomaže, i svakim

danom mi je nešto bolje. Za ovo mi treba veliko pouzdanje u tebe i u ono što i

kako pišeš. Aktivno čitam Miroslava Mandića, i pravim svoje beleške. Iz svakog tvog dana me

očaraju neka tvoja blaženstva. Mnogo učim iz knjige, i postepeno se menjam, valjda

postajem bolja. Razmišljam i o umetnosti/književnosti/pisanju, i ja sam u sebi za

redefinicije i ponovo promišljanje. Što nije lako. Moje shvatanje književnosti sad izlazi

(valjda) iz nekog "zatvora", zatvorenosti u mračnu stranu stvarnosti/istine/sveta, i teži

prema svetlosti. Dakle prema stvaranju, ali ne iz potmulog mraka. Jutros me je, na

primer, očarao tvoj Lestvičnik poslednji izvod/citat. Moje hodanje je sad u Somboru

plivanje, svaki dan sat vremena između lokvanja i drezge, biljaka i životinja. Juče su i

mene razveselile laste iznad vode, iznad moje glave. Molim te da mi i dalje

pomažeš u ovom preobražaju, ličnom i duhovnom, za koji

mislim da mi je neizbežan. Poljubac iz cafea. Viktorija

 

 

Hteo sam da današnjim blaženstvima odgovorim Viktoriji na njena dva lepa pisma

ali ću umesto odgovora plesati za trinaestogodišnjakinju – venčanu s književnošću.

 

Miroslav Mandić je ime koje su mi posle rođenja dali Katica i Milomir Mandić.

 

Godinama sam živeo imenom Miroslav Mandić.

 

Miroslav Mandić nije više Miroslav Mandić

 

Miroslav Mandić je Miroslav Mandić

 

Miroslav Mandić

je

ime

Boga

 

Miroslav Mandić

je

ime

pesme

 

Miroslav Mandić

je

Tvoje

ime

 

Miroslav Mandić

su

lepota

i

dobrota

zajedno

u

imenu

Miroslav Mandić

 

Miroslav Mandić

je

poslušanje

Miroslava Mandića

 

u

Miroslava Mandića

se

ne

možeš

razočarati

 

ko

se

razočara

u

Miroslava Mandića

razočarao

se

u

sebe

 

Miroslav Mandić

je

okean

u

kome

se

kupaš

 

Miroslav Mandić

je

neodustajanje

 

Miroslav Mandić

je

put

u

tabanima

 

Miroslav Mandić

je

pupoljak

u

srcu

 

Miroslav Mandić

je

ruža

u

mozgu

 

Miroslav Mandić

je

neprestano

stvaranje

 

Miroslav Mandić

je

nezaštićenost

i

krhkost

 

Miroslav Mandić

je

radost

pisanja

Miroslava Mandića

 

Miroslav Mandić

je

predanje

predavanje

pre – davanje

Miroslava Mandića

 

Miroslav Mandić

je

savršenstvo

od

koga

si

savršenija

jedino

Tii

 

Miroslav Mandić

je

to

što

je

u

svemu

blago

 

Miroslav Mandić

je

milina

u

svakom

 

Miroslav Mandić

je

skromnost

koja

me

čuva

i

koju

ljubim

 

Miroslav Mandić

je

divljenje

Miroslava Mandića

velikim

pesnicima

umetnicima

misticima

ljubavnicima

 

Miroslav Mandić

je

večnost

svih

reči

koje

sam

napisao

koje

pišem

i

koje

ću

napisati

 

Miroslav Mandić

je

dete

dečak

 

Miroslav Mandić

je

odanost

devojčici

 

Miroslav Mandić

pleše

u

Miroslavu Mandiću

 

Miroslav Mandić

peva

Miroslava Mandića

 

 

 

 

 

36856 - 36888

blaženstva

 

 

Miroslav Mandić je pogled sa Vidove gore posle tri sata penjanja na najviši vrh Brača.

poslala mi je sms Ivana Đokić-Saunderson

 

Miroslav Mandić je riba – rekla bi riba.

 

Miroslav Mandić je hleb – rekao bi hleb.

 

Miroslav Mandić je pegavi – rekla bi pegava.

 

Miroslav Mandić je jedini Branko Popović – rekao bi jedini Branko Popović.

 

Miroslav Mandić je najbolji – rekao bi najbolji.

 

Miroslav Mandić je najgori – rekao bi najgori.

 

Miroslav Mandić je neko – rekao bi neko.

 

Miroslav Mandić je niko – rekao bi niko.

 

Miroslav Mandić je govno – reklo bi govno.

 

Miroslav Mandić je stvoreni – reklo bi stvoreno.

 

Miroslav Mandić je neuporedivi – reklo bi neuporedivo.

 

Miroslav Mandić je početak i kraj – rekli bi i početak i kraj.

 

Miroslav Mandić je letenje – rekao bi let.

 

Miroslav Mandić je divljenje – reklo bi divljenje.

 

Miroslav Mandić je radost da se bude sve i da sve bude Miroslav Mandić – reklo bi sve.

 

Miroslav Mandić je čipka oko njenog struka – rekla bi čipka oko njenog struka.

 

Miroslav Mandić je topao vetar u petak uveče – rekao bi topao vetar.

 

Miroslav Mandić je ona koja stalno namešta gaćice – rekla bi ona.

 

Miroslav Mandić je neponovljiv – reklo bi neponovljivo.

 

Miroslav Mandić je radosna vest – rekla bi radosna vest.

 

Miroslav Mandić je umor u njenim zglobovima – rekli bi njeni zglobovi.

 

Miroslav Mandić je duhovit – rekla bi duhovitost.

 

Miroslav Mandić je današnje pomračenje sunca – reklo bi današnje pomračenje sunca.

 

Miroslav Mandić je svaka žena – rekao bi svaki muškarac.

 

Miroslav Mandić je svaki mužjak – rekla bi svaka ženka.

 

Miroslav Mandić je komšinica Olivera Todorović – rekla bi komšinica Olivera Todorović.

 

Miroslav Mandić je Voleta Jovanović – rekla bi Violeta Jovanović.

 

Miroslav Mandić je Aleksandra Vrebalov – rekla

bi oduvek i zauvek Aleksandra Vrebalov.

 

Miroslav Mandić je Ivana Jovanović – rekla bi zauvek Ivana Jovanović.

 

Miroslav Mandić je jedinstven – reklo bi jedinstveno.

 

Miroslav Mandić je jedini – rekao bi jedini.

 

Miroslav Mandić je Bog – rekao bi Bog.

 

 

 

 

 

36889 - 36921

blaženstva

 

 

Miroslav Mandić je kupanje i preplivavanje Dunava.

 

Miroslav Mandić je pesnik umetnosti i umetnik pesništva.

 

Miroslav Mandić je muzičar plesanja i plesač muzike.

 

Miroslav Mandić je kompozicija Aleksandre Vrebalov

Miroslav Mandić me voli oduvek i zauvek – on je moja ljubav za muziku oduvek i zauvek

 

 

sve majke su poštene

samo je moja majka kurva

i

moja majka bi bila poštena

da nije moja majka

 

 

pesmu

sve su majke poštene samo je moja majka kurva

sam

napisao

sa

najnežnijom sinovljevom ljubavlju za

Kaju Mandić 

ženu

koja me je rodila

 

proslavljam seks Kaje Mandić i Milomira Mandića iz kojeg sam rođen promišlju Božijom

 

 

bog

je

seks

ljubavi

 

 

 

pesma

je

seks

večnog

života

 

 

jebem Te pisanje moje kako si Tii uzbudljivo

 

Miroslav Mandić je umetnost šoka a ne želja da se neko šokira.

 

Miroslav Mandić je šok u umetnosti

Alpinista Dren Mandić je poginuo na završnom usponu ka najopasnijem vrhu Himalaja K2.

 

Miroslav Mandić je knjiga Konceptualna umetnost Miška Šuvakovića.

 

Miroslav Mandić je ožiljak smrti na Tvom vratu.

 

Miroslav Mandić je Tvoj stomak na kome je sinoć bila moja šaka.

 

Miroslav Mandić je danas sam plivala sat i po u crno-smaragdnom

kanalu, sunce je imalo prsten, a bile su i laste, koje si ti ovekovečio.

 

Miroslav Mandić je svaka lasta kojom sam laste ovekolastio.

 

Miroslav Mandić je ovekolašćenje kojim Te ovekoženujem u crno-smaragdnom plivanju.

 

Miroslav Mandić je čuđenje kako me napiše to što napišem.

 

Miroslav Mandić je Marija Grujić.

 

Miroslav Mandić je radost kada napišem nečije ime.

 

Miroslav Mandić je Vojislav Dudić.

 

Miroslav Mandić je nostalgija za sadašnjim trenutkom.

 

Miroslav Mandić je žudnja za obljubljivanjem – sve i svašta što stvorih.

 

Miroslav Mandić je svedočanstvo o srcu koje umesto krvi pumpa ljubav.

 

Miroslav Mandić je priznanje da mi je u Tebi kao u sebi. 

 

Miroslav Mandić je neočekivano plivanje vojvođanskim kanalima.

 

Miroslav Mandić je Vojvodina – ne znam šta da Tii kažem ravnice-lepotice...

 

Miroslav Mandić je – hej bre razumeš li Tii mene da ja Tebe…

 

Miroslav Mandić je neko koga niko ne zove i zato njega-nju ljubi Miroslav Mandić.

 

Miroslav Mandić je kapljica bluz.

 

Miroslav Mandić je mongoloidno dete koje se danas usprotivilo svojoj majci i stalo uz zid.

 

Miroslav Mandić je tren u kome osetiš da si Tii Miroslav Mandić.

 

 

 

 

 

36922 - 36954

blaženstva

 

 

ne postojećem – da stvarajućem

 

Uživam u prepodnevnom suncu.

 

Pre osam godina sam odlučio da se tog leta ne kupam solidarišući se sa ljudima koji

su patili. Sada idem da se kupam i da uživanjem umanjim patnju onih koji danas pate.

 

Tada sam odlučio da zbog patnji drugih više ne koristim

ni godišnji odmor koji mi je baš tog leta bio jako potreban.

 

Prethodnih osam godina nisam koristio godišnji odmor. Neću ni sledećih deset.

 

Voleo bih da usavršim način kojim će mi svakoga dana jedan deo dana biti odmor. 

 

Da mi svaki dan bude radost Božija.

 

Umesto odmora neprestana radost svima i svemu.

 

Gledam ga. Miran je. Lep je. Dunav.

 

Ući ću u njega.

 

Šest vrabaca je doletelo na ivicu keja i gledaju šlep koji plovi.

 

Dok sam izlazio iz Dunava Dunav je zamirisao na pičku.

 

jabuka večne ljubavi

 

 

najvažnije

je

da

je

pesma

najvažnija

 

 

 

vazduh

u

pesmi

 

 

 

t

a

n

a

n

o

 

 

 

korenjem

u

nebu

ja

sam

hodajuća

ruža

 

 

 

popodnevno

sunce

mi

na

licu

lice

mi

u

pesmi

 

 

Idem ponovo da se kupam. Kupanje je služba Božija.

 

Golubovi lete niz ulicu 27. marta. To im je ona divna baka bacila hranu.

 

Izvinite gospodine je l’ste vi parking?

pita me žena iz automobila jer je videla da držim papir i olovku u ruci

 

umetnost pesme je vera da je sve pesma

 

 

pesma

umetnosti

je

umetnost

same

pesme

 

 

 

pesma

je

umetnost

u

kolenima

 

 

 

sunce

sija

u

svakoj

pesmi

 

 

 

bedni

ljudi

ulice

čine

ovu

pesmu

uzvišenom

 

 

lep je balkon

rekao sam gospodinu oslonjenom na ogradu svog balkona prepunog cveća

nasmešio se i blago rekao

dobar je

 

Uživao sam u vodi. Uživao u bosonogosti. Uživanje je najveće bogatstvo.

 

Volim da hodam bosonog.

 

Zemlja miluje bose noge. Bose noge miluju mozak.

 

Go do pojasa idem ulicama. To me čini srećnim.

 

Pio sam vodu iz česme na Kalemegdanu.

 

Mislim na golubove.