Bog Miroslav Mandić Bog

39595 - 39627

blaženstva

Uzvišenost – svesno bespomoćno izlaganje podsmehu ljudi.

Vera Varadi mi je u 7:30h poslala sms-om ove reči Časlava Miloša 

Pre pola sata smo Vladimir Macura i ja potpisali prvi U-govor nove večne umetnosti.

Elvis Hasim je ime mog veselog dvadesetogodišnjeg prosjaka u kolicima.

sledećih trideset blaženstva su pesme Aleksandra Ristovića

Pčelica je uletela u sobu.

Pokušavamo da je isteramo kroz prozor

mašući đačkim sveskama.

Zamrzlo se mastilo

u mastionici. Zamrzao se i nos

pisca ovih redova.

Ti, ružičasti odjeku,

i vi ružičasti odjeci

ružičastih odjeka!

Tamo zaseda Savet ratnika,

a vi još uvek

o ljubičicama.

Rudari noćne smene

mimoilaze se

s rudarima jutarnje smene.

Njene bele dojke

zvone na uzbunu

kucajući jedna o drugu.

Ispod tanke, pretanke svile.

Starac dosetkama

zabavlja nekog u kuhinji.

A sneg veje li, veje.

Sedi pred kućom

slepi dedica

i jede trešnje.

Okrenuli ste se.

Okrenuli ste se još jednom.

A onda još jednom i još jednom.

Gle ti kiše!

Udara kao s pravom

u okno vrata.

Zalepršao je vrabac.

Ali, ti daješ prednost

drugim pojedinostima.

Nikako vrapcu.

Gospode, nemoj me oslepiti!

Još bih da gledam

vodu, ženska lica i lišće.

Imam pedeset šest godina.

Sve češće idem u polje

da bih gledao vrane i gavranove.

Gospode!

Gle, duga!

reče ona

prilazeći prozoru.

Gospod nam čini različite usluge,

jedna od njih je i ovo

kretanje naniže i naviše.

Sveta zemlja,

svete ljubičice,

sveto rasulo pšenice i drugih žitarica.

Ponedeljak: jata vrana.

Utorak: gavranovi.

Sreda: sova ušara i druge ptice.

Gleda kroz okno

u sneg. Kaže:

Ovaj sneg je topao. Jednostavno – vri.

Prepolovi hleb.

Sutra ćeš onu drugu polovinu

opet seći nadvoje.

Proleće je.

Neka žena razgovara s nekim

o nekome.

Gleda kroz okno

Neko

u

Nešto.

A nužnik sa stazom kroz drveće?

A šetnje duž obale u vojničkom šinjelu

s malom pisaljkom i beležnicom u levom džepu?

Zajecali ste.

Pa to je i prirodno

nakon toliko godina.

Školski poslužitelj

gleda u sneg

koji promiče ispod ulične svetiljke.

Detinjasta li si

ti, peruniko. Takmičiš se

s nebeskim plavetnilom.

Hrist je u bašti,

hoda među drvećem

lep kao svetlost.

Otvara vrata.

Zatvara vrata.

Pa vetar.

Idemo kroz groblje,

pada tih

prvi sneg.

Napolju

promiče sneg

kao u detinjstvu.

Ko je to?

Mala ruža.

Pa uđi onda, ti mala ružo!

39628 - 39660

blaženstva

Barak Obama je potvrda američkog sna da svako može postati predsednik države.

Miroslav Mandić je potvrda Božije jave da je svako biće Bog.

Crvena ružo zastah da Te gledam. Toliko mi snage i lepote daješ Tii ružo crvena.

Na suncu i jakom vetru sa cvećem grožđem i wc papirom u ruci.

Izvadio sam iz džepa mali digitalni diktafon koji mi je poklonio Srđan Marković.

Glas zamenjuje šaku i olovku a diktafon papir.

reči su reči. ja sam ja. isto je isto

Navikao sam da pišem pred ljudima na ulici. Sada treba

da se naviknem da pred prolaznicima govorim u diktafon.

Devojka slatkih guzova udara po guzovima svog mladića dok zagrljeni hodaju.

Vetar je sve jači i sve dalje nosi moj glas kojim izgovaram reči.

Spuštam se ulicom Kralja Petra – kako sam ja Bog?

Pogledam u zgradu ispred mene i osetim – jesam.

Ptice kruže nad mostom nošene vetrom.

Na jakom vetru osećam snagu prizora.

Svaki prizor je praprizor.

Vetar – kao da sam u vetru stvoren.

Ja sam tek rođena beba koja se bori za život.

Ja sam život za tek rođenu bebu koja se bori za život.

Vetar mi duva u grudi – plačem od radosti

Sve što mi govori vetar govorim i ja vetru.

Gledam u mesec i ježim se od lepote.

Hladno plava boja neba.

Idem uz ulicu – kako je to večno.

Ja koji ću umreti i nestati – večnost sam.

Usred ove realnosti ja sam čuvar večnosti.

Radost u očima starije žene koja me je pogledala.

Još jedna suza mi se sliva niz lice.

Smrti čuvaj me životu.

i 

u

ovoj

tužnoj

pesmi

pevam

radošću

Zašto je u pesmama tako mnogo tuge?

Tugo moja ljubim Te.

U jednoj ruci mi je diktafon u drugoj hleb.

Ako na ovom vetru nisam dovoljno pisao o vetru to je zbog vetra.

od srca do srca vetar

39661 - 39693

blaženstva

Ljubav – viknuo je iza mene jedan od radnika kod Vuka. I onda se čuo smeh ostalih.

Tada sam shvatio da se to odnosi na mene i na reč ljubav na mojoj slepoočnici.

Stani malo – dodao je neko. Osetio sam zahvalnost za ova dobacivanja.

Uzvišenost – svesno bespomoćno izlaganje podsmehu ljudi.

Bog sam Bože

Topla košava. Svetlost vodom okupana. Voda svetlošću osunčana.

Beba života se ljubavlju bori za život svake bebe.

Jedini zadatak nauke je ljubav.

Jedino pevanje je Bog.

ja sam jedan jedini umetnik

ja sam pesnik večne umetnosti

ja sam najskuplji umetnik od kada je sveta i veka i zato sam besplatan

besplatan – jer sav novac ovog sveta je moj i nije dovoljan da bi se njime kupilo moje delo

u slavu svih velikih umetnika koje vreme u kome su stvarali nije ni videlo ni prepoznalo

pičku mu moju daj

kurcem mojim odlutaj

sve što ću napisati ove subotnje večeri neka vaskrsne ljubavlju

evo ga mladić u noći

ovo je žena koja će pred jutro poći

evo ga poletelo dete

niotkud niotkud

hvala svima koji me ne vole

hvala svima koji su me zaboravili

hvala svima koji su o meni laži širili

hvala svima koji mi nisu odgovorili

hvala svima koji mi nisu pomogli

hvala Tebi jer si Tii ja

hvala putu jer se u ružu preobrazio

hvala ruži jer je Bog postala

hvala trenutku jer čuva večnost

hvala dobronamernima

hvala svakome ko peva svoju pesmu

hvala svakom ko ljubi hvala

hvala hvala

molim molim

molim Te ovim rečima pokloni se

molim Te ovim rečima u svom srcu oslobodi se

molim Te ovim rečima zapevaj

lepoto lepoto

usne usnama – usnama usne

sva ljudska bića koja u ovom trenutku cvetaju su preko šest milijardi ruža

molim Te dečače koji prosiš i plačeš svakoga od ogorčenosti oslobodi

ovim se iskupih

ovako vaskrsnuh

39694 - 39726

blaženstva

Ovaj trenutak bezrazložne radosti bih da podelim sa Tobom.

Neka od sada svaki moj izdah ljubi sve oko sebe.

Moj jezik se zove Miroslav Mandić.

Ime moje umetnosti je Miroslav Mandić.

Novac kojim se služim i u koji verujem se zove Miroslav Mandić.

Ime sveta u kome živim i kome pripadam je Miroslav Mandić.

Bogu je ime Miroslav Mandić.

napisano neopisivom nežnošću

Miroslav Mandić je jedan jedini način bez načina.

Crkvena zvona zvone melodijom Miroslav Mandić.

Miroslav Mandić je podrška dečaku Miroslavu Mandiću

koji u odrastanju nije pristao na vojničko i državno nasilje.

Miroslav Mandić je nenasilje kojim se postojeće nasilje preobražava u saosećanje.

Sve što je nastalo nasiljem za Miroslava Mandića nije Miroslav Mandić.

Bez Miroslava Mandića ne bih mogao živeti ni stvarati – nijednu reč zapevati.

Miroslav Mandić je sve ono što bi svako želeo da bude a već jeste.

Miroslav Mandić su crvene grudi crvendaćeve.

Miroslav Mandić su tragovi stopala devojaka i

mladića na šumskoj stazi posutoj jesenjim lišćem.

Miroslav Mandić je čudo kojim svako za sebe može da kaže ja sam Miroslav Mandić.

Tek u pedeset devetoj shvatam da je svemu što postoji ime Miroslav Mandić.

Svemu je ime Miroslav Mandić i to je Miroslav Mandić bluz.

Sve što još ne postoji zvaće se Miroslav Mandić.

Sve neka je tako kako je a ovo neka je Miroslav Mandić.

Neka svako radi svoj posao a ovo neka je Miroslav Mandić.

Neka svako proslavi svoje ime a ovo neka je Miroslav Mandić.

Miroslav Mandić je moja pesma.

Miroslav Mandić je usud koji mi daje snagu i prefinjenost da se usudim.

Miroslav Mandić hodočasti Tebe Miroslava Mandića.

Miroslav Mandić krene a sačekaš ga Tii Miroslav Mandić.

Miroslav Mandić su bubice koje sa cveća padaju po stolu.

19:19h

Miroslav Mandić stvara Miroslava Mandića.

Miroslav Mandić je sva bol ovog i onog sveta preobražena u radost svakom biću.

Miroslav Mandić je svako ko veruje da je Miroslav Mandić

ono što Miroslav Mandić kaže i peva da je Miroslav Mandić.

Miroslav Mandić je ono što sada činiš za svoje dobro.

Miroslav Miroslav Miroslav Miroslav Miroslav ljubav Mandić Mandić Mandić Mandić Mandić

39727 - 39759

blaženstva

Kupio sam tri pavlake – 87 dinara. Jedan somun – 30 dinara.

Osamsto grama grožđa – 64 dinara. Dva buketa cveća – 90 dinara.

Kada kupim hranu osećam se krivim jer mnogi nemaju ni za hranu.

Živ znači biti i kriv.

Pogledao sam u cveće koje nosim u ruci i osetio sam se manje krivim.

Ja sam Miroslav Mandić i zato da se niko ne bi osećao krivim.

Miroslav Mandić je Bog da ne bih bio moćan.

Krivudam zemljanom stazicom i smešim se.

U Skadarliji mi je prišlo nekoliko studenata. Zamolili su me da im dozvolim da fotografišu

reč ljubav koju su ugledali na mojoj slepoočnici jer rade seminarski rad na temu ljubav.

zašlo je sunce – zahladilo je

samoća je velika – ljubav još veća

Hodao sam Zvezdarskom šumom. Sreo Srđana Valjarevića.

Lutao po groblju. Prišli mi studenti. Vraćam se sa mosta. Sve vreme sam 

bio tužan. Već dva i po sata na nogama. Da li sam tugu potrošio u hodanju?

Pisati na način Miroslav Mandić je jako opasno ali i jedino.

Biti Bog je još opasnije ali i još spasonosnije.

Vrane grakću gnezdeći se po platanima na Bulevaru. Hladna će biti ova noć.

U toploj sam sobi. Ponekad postojanje nije ništa drugo nego zahvalnost na postojanju.

Ponekad stvaralaštvo nije ništa drugo nego zahvalnost jer mogu da se zahvalim.

Ja sam film. Blaženstva su bioskop. Tii si gledalac.

Radio-drame filmovi i muzika su me otvorili i naučili kako da se predam.

Stvaranje hodanje i pevanje su me naučili kako da dam.

ti

ti ja ti

ti

ja sam ja – sve ostalo si Tii

volim kada protivurečim sebi

ljubav je sve ili ništa – sve ostalo nije ljubav

sve više verujem u retke umetnike

sve više verujem u retku umetnost i nimalo u istoriju umetnosti

sve više verujem stvaraocu a nimalo stručnjaku

ljubav je sve – sve ostalo nije ljubav

ljubav je ljubav – sve ostalo nije ljubav

ruža je ruža je ruža

ljubav je ljubav je ljubav

put put put put put put put

put put put put put put

put put put put put

put put put put

put put put

put put

put

ruža

ruža ruža

ruža ruža ruža

ruža ruža ruža ruža

ruža ruža ruža ruža ruža

ruža ruža ruža ruža ruža ruža

ruža ruža ruža ruža ruža ruža ruža

ruža

ruža ruža

ruža ruža ruža

ruža ruža ruža ruža

ruža ruža ruža ruža ruža

ruža ruža ruža ruža ruža ruža

ruža ruža ruža ruža ruža ruža ruža

put put put put put put put put

put put put put put put put

put put put put put put

put put put put put

put put put

put put

put

ja

ja

ja

ja

ja

ja

ja

39760 - 39792

blaženstva

Dok sam otključavao vrata Stančića da bih

izašao napolje osetio sam kako nemam pravo na život.

Odsustvo prava na život u ranom dečaštvu

me je bacilo u naručje umetnosti. Kasnije i Bogu.

Umetnošću sam otkrio jedan drugi život.

Život za umetnost – umetnost za Boga.

Sam život. Život za život.

Život u svemu. Život svetinju.

Neumrlost i večnost života.

ljubav života za život ljubavi

lepotu života u njegovoj dobroti

život me je poistovećivao sa svim životima

postao sam pupoljak

lišće trave i drveće

životi ideja su se uselili u moj život

moj život je postao svačiji život i svačiji život je postao moj

životi reči – životi slike – životi muzike su mi proširili život

svako ko daje svoj život drugome od života stvara ljubav

Još nisam na mostu. Sa terase smo Srđan Valjarević i ja gledali utakmicu

Hajduka i Vojvodine. Hajduk je pobedio na penale. Ulična svetla se pale.

Slepi mladić sa belim štapom mi dolazi u susret.

Greje me crveni šal.

Mislim o divljenju i strpljenju koji su mi mnogo 

pomogli u životu a sada ih prvi put mislim kao par.

Divljenje me je vodilo – strpljenje čuvalo.

Kao i – molim i hvala – ruža i put – smiraj i zanos

plesanje i pevanje – i divljenje i strpljenje su skladan par.

Mnoge trenutke sam proživeo diveći se. Mnogo dana sam živeo strpljivošću.

Strpljenje proizvodi milinu u kojoj nestajem. Divljenje proizvodi ushićenje kojim nestajem.

Da nije bilo strpljenja odavno bih izgoreo. Da nije bilo divljenja odavno bih se ohladio.

Kada sam malopre iz tople sobe onih koje volim izašao u hladnu noć

osećao sam se teško. Sam na ulici. Sam ka Stančiću u kome ću biti sam.

Posle kilometar hodanja više ne osećam da sam sam. Potvrđuje to

i dečak koji me ljubopitljivo gleda iz parkiranog automobila.

Pomaže mi strpljenje i dobre misli koje me povezuju sa svime.

Pomaže mi sporo hodanje – muzika blagih koraka.

U Stančiću me čekaju nove knjige – Vitgenštajn – Bukovski – Flober.

flober stila

bukovski života

vitgenštajn vitgeštajna

39793 - 39825

blaženstva

Osmogodišnji dečak ide ulicom i zvižduće.

Drugi dečak hoda po uskim ciglama uz zid.

Uživam gledajući nekoliko žena i muškaraca na tartan stazi sportskog

centra Zvezdara. Neki trče drugi samo hodaju. Svima im želim dobro.

to što sada ne treba nikom jednom će biti potrebno svakom

Pored dugačkog zida fudbalskog terena mislim na oba

dečaka. I onog koji zvižduće ulicom i onog koji hoda uz zid.

svaki dečak je sve svemu

udahnem zadovoljstvo – izdahnem ljubav

miris pomorandže na ulici

digitalni diktafon mi odmah pokaže za koje vreme sam izgovorio ove reči

0:00:09h

svaki trenutak u kome živim nikada pre nisam živeo

Mama kako se to ovo kaže – pita dečak svoju majku držeći je za ruku.

uzbudljivo je to što već dva sata nemam ništa da kažem

gleda me – kažem njene oči

da nije išao ovako sporo tramvaj bi me udario

U Stančiću me čekaju dve pavlake i grožđe. Kupio sam hleb i mali pelinkovac da bih pisao.

Pre ulaska u Stančić gledam i uživam u punom mesecu.

Prepisao sam blaženstva sa diktafona. Seksualno je čuti glas koji piše.

dobro je jebeno dobro

samo se o dobroti i radi

jebena je dobrota – dobro je jebanje

jebeno je pisanje – lepo je pisanje

dobrota voli lepotu – lepota voli dobrotu

životinje vole biljke – biljke vole životinje

drvo voli šumu – šuma voli drvo

volim Bili Holidej – Bili Holidej voli mene

ljubav piše ljubav

smešim se blaženstvu koje pišem

ovaj osmeh se krugovima širi u beskraj

svako blaženstvo je kruženje ljubavi

nedostaje mi topao pesak

moje grlo je Tvoj jastuk

sve vreme ovog i onog sveta struji kroz ovo blaženstvo

bacam se               u naručje                                                                                           

39826 - 39858

blaženstva

Vadim diktafon. Ne čekam da mi reči dođu – idem ka njima.

Pre mosta ću se videti sa Biljanom Rončević. Nismo se videli pet godina.

Starom prosjaku dugujem ovo blaženstvo.

Prosjak mi je otvorio dušu – duša oči – sve što gledam je lepo.

U sebi ne osećam smisao ali ga osećam u mladiću sa kojim se mimoilazim.

Ja nikad torbe ne nosim – kaže čovek ispred mene.

Neka Tii dobrim biva.

Kad vidim krhkost u nečijim očima osetim – vredi živeti.

pevušim

Ludo u meni čuvaj me. Ludo moja ljubim Te.

reč sam

Za desetak minuta ću ugledati Biljanu. Nadam

se da u susretu ništa od stida neću sakriti.

Stid je čednost koja me čuva.

Eno je Biljana u crvenim pantalonama.

Biljana je otišla. Družili smo se pet sati. Ispričala mi je svoju bolnu priču.

ovo je melem za svačiji bol

leti ptico

letim

ljubav čeka na svakom ćošku

svako ko pati spašava svet

svako ko se raduje ljubi svet

paćenica spašava ljubavnika. ljubavnik ljubi paćenicu

paćenik spašava ljubavnicu. ljubavnica ljubi paćenika

drvo sam

krenimo

ćuteći

srce

srce

srce

srce

srce

srce

srce

 39859 - 39891

blaženstva

’Ajmo Džo – rekao sam sebi pre nego što sam izašao iz Stančića.

Uh kako je lepo na hladnom vazduhu.

Poljubili su se na raskrsnici četrdesetogodišnjakinja

i pedesetogodišnjak – osetio sam njihovu sreću.

U pesmi je sva energija sveta.

Pesma je poljubac Božiji.

Dva vrapčića se kupaju u barici ispred crkve Svetog Marka.

Stari lepi gospodin sedi na klupi i uživa u

suncu. Na klupi do njega žena jede makovnjaču.

Nestajem u ovoj mekoći.

Na subotnjem čitanju su bile Franciska i Izabela. Iznenadile me. Poklanjam im moj život.

život mi je poklonjen – živim kad život poklanjam

život je poklonjenje životu

jesenje boje nestaju u zimi

nežno Te jebem oduvek i zauvek bez prestajanja ženo moja

poslao sam joj sms

joj što je to lepo muško jebanje – nežno ti se predajem ženski

odmah mi je odgovorila

reči moja kako si lepa

ja sam ja – drugi je svet

svet je drugi

svet nije ništa drugo nego Tii

ja

ti       ti

ja

ja sam Tebi ti – Tii si meni Ja

Tobom sam ja Ja – pisano malim slovima

malim slovima se piše sve veliko

ker ker

ja sam ker

prljavim jezikom ljubim svetinju jezika

planirano je da svaka žena bude silovana a svaki muškarac ubijen 

ja sam žena – ja sam muškarac

ja sam priča o ženi i muškarcu koji su odlučili da se neprestano jebu 

sve dok ne izdahnu u jednom jebanju – jednoj ljubavi – jednom Bogu

ja sam bilo koja priča

priča je u vezi sa administracijom – pesma sa plesanjem i pevanjem

ljubim zemlju na kojoj stoje stopala odbačenih

ruže su jebežljivije od bilo čije jebežljivosti

nežno se jebemo bez prestajanja ženo moja sve dok ne

izdahnemo u jednoj pesmi – jednoj ljubavi – jednom Bogu

39892 - 39924

blaženstva

Voleo bih da vidim sve trave ovog sveta ali je to nemoguće i zato gledam travu.

Voleo bih da budem na svim mestima i zato ljubim.

Voleo bih da pišem kao oni čije pisanje volim i zato pišem baš ovako.

Voleo bih da sledeća blaženstva ne počinjem rečima voleo bih.

piše mi se lako

da samo iz sebe curi

šta god bilo samo da se ponavlja

da uplićem kako oduvek uplićem

apstraktno sa konkretnim – konkretno sa apstraktnim

hodanje sa hodanjem

osmeh sa molitvom – molitvu sa hrabrošću

planinu ravnicom

ritam ritmom

bitangu bitangom

zvučno bezvučnim

um omom

sve što napišem neka je lepo dobroti

sve što pročitaš neka je dobro lepoti

Hodam i govorim engleski da bih osvežio jezik.

Stranim jezikom sam više dete jer strani jezik ne znam dovoljno dobro.

Kada govorim engleski to je vrsta igre a igra mi je uvek potrebna za jezik.

Dan je siv i hladan. Dobar dan za hodanje.

Dobro hodanje je dobro za dobro pisanje.

Gledam u nebo i lišće na drveću. Uživam jer sam ovde.

Dva mlada radnika su se zagrlila i gledaju poruku u mobilnom telefonu.

Kada se vratim u Stančić prevešću ova blaženstva sa engleskog na srpski.

Na engleskom mogu da se izrazim sa mnogo manje

reči i zato moje mišljenje i osećanja moraju biti jasnija.

Jasnoća uzbuđuje i smiruje.

Hodam mirno i meko. Uživam u vazduhu i vazduh uživa u meni.

Uživam u nekim engleskim rečima kao što je skromnost.

Kada sam prvi put čuo reč modesti bilo mi je čudno jer mi nije ličila na skromnost.

Počeo sam da mislim o ruži a nastavio belim ljiljanom.

Sa mirisom ljubičice na kraju.

39925 - 39957

blaženstva

Svi ljudi upotrebljavaju ove iste reči a samo

sam ih ja sklopio u jednu jedinstvenu rečenicu.

Neponovljivost pisanja me otvara ponavljanju nepredvidljivog.

vodeni talas

ptičica na mojoj šaci

stvaranje ni iz čega

raskoš jednostavnog

nekoliko dana mislim na sintagmu raskoš jednostavnog

koju sam pre tridesetak godina pročitao kod Hajdegera (Martin

Heidegger) i koja je potvrdila iskustvo koje sam do tada stekao živeći

volim iskaze i iskazi vole mene

ja sam iskaz 

nežna svedenost

usne na vratu

kičma uz proplanak

dribling zamenjen hodanjem

pet konja u pet reči

magarac

podne današnjeg dana

trenuci posle podneva

bilo šta pevano bilo kako pevano bilo kome pevano

mogu pevati i ništa i to će biti nešto

lepo biti će to i redom obrnutim pevati mogu

bilo ko je niko i svako i to je baš onako kako i jeste

bilo šta pevano bilo kako pevano bilo kome pevano – je moj hleb današnji

bilo šta pevano bilo kako pevano bilo kome pevano – je cvet koji sam godinama tražio

bilo šta pevano bilo kako pevano bilo kome pevano – je slava velikim pesnicima

Bilo Šta Pevano Bilo Kako Pevano Bilo Kome Pevano – je ime koje će me proslaviti

bilo šta pevano bilo kako pevano bilo kome

pevano – je sve što želim da kažem o ovom svetu

 stvaranje živi u ljubavi – ljubav vaskrsava u stvaranju

ovim koracima

Čarls Bukovskom i Lindi Bukovski

stopalima po uskim ciglama vežbajući ravnotežu

u sumraku svakome ko je u svom srcu udomio sva bića

anonimnim snagama ljubavi koje su mi se otkrile na prvim hodanjima

prosjacima mojim jedinim domaćinima u Beogradu

39958 - 39990

blaženstva

Čovek ne može promeniti svet zato što želi da bude građanin sveta;

a odgovornosti prema svetu skloni su uglavnom ljudi koji, iz razumljivih

razloga, zaziru od odgovornosti za ono što se događa u njihovim sredinama.

Hana Arent (Hannah Arendt)

Oblizala je usne dok smo se mimoilazili.

Dvorišni zid se iskrivio – komšijska smokva se nadvila nad njim.

Žena šapuće nešto velikom psu iza ograde.

Istesterisali su i poslagali drva na terasu.

Beli pas leži uz ogradu. Crni stoji u dubini dvorišta. Oba tužnih očiju.

Žena u crvenoj jakni odlazi desno u ulicu a čovek u crnoj jakni levo.

Dođite kod mene. Ovde radi čuveni čovek – viče dečak koji prodaje kruške.

Nabio sam crveni kačket na oči i krenuo na most.

S vremena na vreme sve jače priljubim crveni šal uz vrat.

Čovek koji se bori za svoja prava od kojih je najviše

pravo na život neprestano ukida životu pravo na život.

Jedan od razloga zašto ne osećam da imam pravo

na život je taj što i sam život nema pravo na život.

Živote pevajmo kada već nemamo pravo da živimo.

Živeti samo živeti to je životu milo.

Prijalo bi mi kada bih za nekoliko sati ležeći u krevetu prelistao stotinak aktuelnih knjiga.

Mreška se površina reke.

Još je više lepote u mojoj duši nakon što sam gledao

četiri mačke kako na hladnoći mirno sede kod mosta.

Skrenuo sam u praznu ulicu da nikoga ne bih uplašio iznanadnim trčanjem.

Bezrazložno potrčim da bih pisao o bezrazložnosti.

Sada sam potrčao samo da bih uživao.

Retko trčim – hodam – divno je trčati.

Volim kada Majstor Ekhart govori o trčanju.

volim da započnem blaženstvo rečju volim jer voleti je najkreativnije

volim nevažnost

volim usne

volim autobiografije

volim Te na mom licu

volim trajanje

volim volim

volimteja volišmeti

volim Te kažem svakom i svemu

volim Te pičeća moja

volim ptičeća

39991 - 40023

blaženstva

trčim 33 zamišljena koraka

trčim 33 koraka

Da li ima nekog iza ugla? – izgovorio sam naglas kada sam se približio uglu.

Sagnuo sam se i pomilovao trave izrasle u pukotini između asfalta i zida.

Podigao sam list platana i njim nekoliko puta pomilovao obraz.

Levom nogom pružam duži korak.

Levom nogom se oslanjam samo na prste a desnom samo na petu.

Volim Te drvo – kažem drvetu gledajući ga u oči.

Uradim nekoliko bilo kako i bilo šta stvari da bih mogao da pišem i bilo kako i bilo šta.

Vučem desno stopalo po tramvajskim šinama u ovom 40000. blaženstvu.

Uraditi bilo šta je teže nego uraditi nešto – kao

što je i pisati bilo šta teže nego napisati nešto.

Sa bankine skočim na kolovoz za bilo šta. Sa

kolovoza poskočim na bankinu za bilo kako.

Sve su ovo male gluposti za radost svima i svemu.

Zamislim da sam jabuka i kao jabuka hodam ulicom.

Ispružim ruku dvesta metara kroz vazduh i dodirnem krst crkve Svetog Marka.

Prolazim pored ambasade Češke Republike i

klecajućim hodanjem budem Republika Češka.

Stavim diktafon među obe šake koje sklopim u molitveni

položaj i molim se da me blaga skromnost prožme zauvek.

Dodirnuo sam prelepu koru starog drveta u 

Pionirskom parku i osetio neopisivu lepotu tog bića.

na kaldrmi ponavljam

dobrota lepota dobrota lepota dobrota lepota dobrota lepota

Po prašnjavom crvenom mermeru vlažeći prste pljuvačkom ispišem reč prašnjavo.

Raširim nozdrve i udahnem crveno nebo u noći na obodu grada.

Okrenem se oko sebe tek onako.

Zastanem i stojim bez ikakvog razloga.

Stojim pored jednog drveta i nakrivim se kao i ono.

... ekipa mutnija od Dunava... – piše na zidu u Njegoševoj ulici.

Gledam u plavo noćno nebo i kažem mu nebo na mom si ramenu.

Raširim obe ruke i okrenem se tri puta uz reči živim za život – život živi za mene.

Naskočim na metalni poklopac samo da bi bupnulo.

Čim sam ga ugledao sagnuo sam se i pomilovao ga – busen trave.

Pružim ruke kao da Tii nosim hleb so i vino da ih podelimo zajedno.

Potrčim hrleći nekome u zagrljaj.

Poskočim i eto besmrtnosti.

trčim 33 puta po 33 koraka

i

stvorim 33³³ Miroslav Mandić trčećih koraka

kojima svim bićima donosim večnu radost u duši

pokušao sam da izračunam koliko je 33 na 33 ali nisam uspeo

40024 - 40056

blaženstva

Hrlim u slavu današnjeg dana.

hodam ka mostu. dan je topao i oblačan. u Stančiću sam na sredini sobe ostavio

hleb

vino

sveću

tamjan

koljivo

osam žutih hrizantema

da me sačekaju i da zajedno proslavimo slavu današnjeg dana

Prošla je ponoć slavnog dana. Bile su Sanja Branka i Izabela. Uživao sam u njima.

pijan sam

sam sam

osam žutih hrizantema

jedna bela košulja

um

noć

svetlost sveće

ukus vina

Tvoje toplo telo

evo me

tople grudi i topao stomak

zemlja se širi na ovu stranu – nebo se prostire na ovu stranu

pišem u slavu Tvog tela

pišem da se ne bih obrukao

dosuću vino iako mi nije do vina

nije mi ni do brukanja

do lepote mi je

do Tvoje topline mi je

jako sam pijan

osećam srce 

mučim se

osam žutih hrizantema

tople grudi i topao stomak

isto je

miriše zima

svečanost posvećuje

usne na grudima

stomak stomaku

progutaj me sebi na uživanje

poslednji gutljaj vina držim u ustima sve dok ne...

hteo sam da napišem sve dok ne napišem ove reči... ali sam pre toga progutao vino ljubavi

40057 - 40089

blaženstva

Noćas je pao prvi sneg.

Noćas sam sanjao da je preda mnom i pred mojim stvaranjem bespuće.

povratka nema

S jedne strane to je užasno – jer uvek idemo putevima – s druge strane je predivno.

nisam se uplašio

Do sada sam se bavio putem koji je fantastična stvar.

Sada sam došao do bespuća što je veliko mističko iskustvo.

bespuće je vrhunac – kruna stvaralaštva

veliko stvaranje nastaje u bespuću – tamo gde još ništa ne postoji

ljudi ne prihvataju novo jer ne mogu da ga podnesu

Daj Bože da uspem da pravim korake u bespuću!

jako je biti na jakom vetru u subotu na mostu

u reku sam bacio papiriće sa rečima 

Radost – Zdravlje – Ljubav – Sloboda – Preobražaj – Odanost – Uspeh

ali ih je vetar odmah poneo u visinu i razneo po mostu

najhladniji dan. nosim vodu i slatke hladne jabuke. promiče sneg

vetar nosi pahuljice koje se rasprhnu i nestanu čim dodirnu asfalt

sve je isto

pesme i dete

deca i pesma

pička i kurac

dupe i usta

ljubav i ljubav

bog

ja sam Tvoj muž pesmo

posvećeno Branki Zgonjanin

ja sam umetnost bespuća

ja sam umetnost bespomoćnosti

ja sam umetnost odanosti

ja sam umetnost lutanja

ja sam sve ono što jeste kada zapevam ja sam

ja

sam

je

najlepša

pesma

ja ovako izgledam

Tii me ovako jebeš – ja Te ovako ljubim

ja sam radost kojom pišem ove reči

ja sam osam žutih hrizantema

ja sam muž svom tek rođenom detetu – ja sam žena svom već umrlom detetu

posvećeno večnoj ljubavi u svim dušama

hej mama-jebeš me – hej tata-pevaš me

ja sam pesma – Tii si poezija

pesmica je uspavanka čoveku – pesma je jebanje deteta s Bogom

evo Te

ja sam sapun dobrote i voda lepote kojima oprah ruke

posvećeno svima koji prihvataju nadražaj Božiji koji zovemo sex

Tvoj Kurac 

Velika Muda

Toliko snažna i teška

Da ne mogu da ih obuhvatim jednom rukom

(sada vidim odakle dolazi tvoja snaga)

Retke sede dlake ga krase

Prav, crven, gladak, topao

Kao da ga oduvek znam

A tek juče sam ga videla

On je pre svega Spokojan

Kurac Maestra

poslala mi je pesmu o njemu

40090 - 40122

blaženstva

jutros sam video prvi led

držim ga

ljubim ga 

čuvam ga

dajem mu se dajem

milujem žute hrizanteme

trenuci umiru večnosti radi

umreti ljubavi radi – umreti radi ljubavi

dražim Te – tražim Te

ja sam pevačica vlažnih gaćica

u Tvom nadraženom pičiću su sve reči rečce i uzvici

vatra kurca je jaka – voda pičke je blaga

svoje Tii zadovoljstvo poklanjam – svojim Te zadovoljstvom čuvam i spašavam

svojim zadovoljstvom me ljubi

ja sam najuzbudljiviji najlepši i najseksualniji seks – seks najružnijih

kako je nadrkanost divna – nadrkanošću se rađa samosvest

ne optimizam – samo ljubav

Vama nikada ne bih ni za jedan jebeni dinar popušila. Pušim samo Tebi i to

oduvek i zauvek jer ljubav prema Tebi vrednija je od sveg novca ovog sveta.

posvećeno svetskoj finansiskoj krizi i ljudima koji zbog nje pate a svima nam je izlaz u ljubavi

Nisam im odoleo – vrapčićima koji su prhnuli pred mojim nogama.

hodam

pesmu

koja

me

hoda

Znanje se objašnjava. Saznanje živi. A za spoznanje se živi. 

Znanje se prenosi velikim brojem reči. Saznanje mnogo

manjim. Spoznanje samo jednom.

Na hladnom vetru na mostu – gospodstvo Božije.

Miroslave i na ovom hladnom vetru slavi i piši Ga.

On za Tebe – Tii za Njega.

Daj Mu se i daj joj Ga.

Daj Mu Ga.

ja joj daj

Daj Je i daj Ga – primaj Je i primaj Ga.

Njega njoj – Nju njemu.

Čekaj Ga i pevaj Ga – daj Mu se i slavi Ga.

Čini Te – bivaj s Njim. Čini me – ljubim Je.

Ljubi Te – ljubi Ga.

Ja Tii i On – On Ona Tii i Ja.

40123 - 40155

blaženstva

podnevom počinjem današnje pevanje

pevanjem toplu sobu zarađujem

pevanjem stvaram nestvoreno

čistotom kurca čistotom srca čistotom uma

baciću kocku da mi kaže da li da nastavim da pišem ili da odmah krenem na most

nastavljam da pišem u sobi iako je grejanje od juče slabo i to me brine

čim sam zabrinut – nikakav sam – sramim se sebe

ljubim

te

pesmo

ljubim Te svaka reči

pčelice pokislih krila

devojčice sa mladežom iznad usne

meko čelo

odsekao sam dokolenice i od njih napravio grejače za kolena – prve u mom životu

trgovina ljudima 

ljudi čine užase ljudima i drugim bićima

smračilo se. pada vlaga

velika umetnost je na kolenima pred patnjom bilo kog bića 

velika umetnost je na kolenima pred svima koji

su na kolenima da bi smanjili patnje na ovom svetu 

mnogo

veće

čudo

je

to

što

čovek

čini

dobro

i

lepo

drugom

čoveku

nego

to

što

mu

čini

ružno

i

zlo

odgovorio sam Branki na njen mejl koji je u meni zapevao

idem na most da u reku bacim reč Radost za svakoga ko pati

idem na most da u reku bacim reč Zdravlje za svakoga ko pati 

idem na most da u reku bacim reč Ljubav za svakoga ko pati

idem na most da u reku bacim reč Sloboda za svakoga ko pati

idem na most da u reku bacim reč Preobražaj za svakoga ko pati

idem na most da u reku bacim reč Odanost za svakoga ko pati

idem na most da u reku bacim reč Uspeh za svakoga ko pati

velika umetnost je pevanje tek stvorenog

Život je moje dete. Umetnost je moja beba.

Miroslavom Mandićem i mojom umetnošću se ne možeš obogatiti nego obogotvoriti.

Zamirisao je spanać na kiši.

S vremena na vreme cedim rukave jakne koja se natapa kišom.

Potpuno mokar i smrznut gledam treperenje vode koja se sliva Bulevarom.

Jako sam pokisao. Kao sedamnaestogodišnjak sam žudeo

za ovakvom nezaštićenom umetnošću koja se stvara na kiši.

40156 - 40188

blaženstva

Zabeleo se zeleni fudbalski teren. Fudbaleri treniraju po snegu.

Hodam polako – most me strpljivo čeka.

Mazim se dok hodam po ovoj hladnoći da bi svemu bilo milo i da bih svemu bio mio.

Mali zeleni šal greje ovog velikog muškarca.

Ko ne veruje u Boga ne veruje u mene.

Ja sam i ova žena koja maže usne dok čeka autobus.

Bog prelazim ulicu.

Bog pišem.

Bog sneg.

Bog sam go.

Bog sam kurac.

Bog sam Bogu mio.

Idem Bogoulicom ili Bogom ulicom. Idem ka Bogomostu ili Bogu mostu.

Božim – pišem. 

Hej kako si Bog lepa!

Obišla me je. Lepo joj je Bogodupe.

Nežan prema nežnosti.

Sa Bogom se jezik menja.

Bog sam jezik koji se daje.

ja sam-Bog sam – Bog sam-ja sam

U Bogu ili u podzemnom prolazu sam.

Kada razgovaramo to je crkva. Kada se jebemo to je Bog.

Pesma je Bog – sve ostalo je književnost.

Umetnost je Bog – sve ostalo je istorija umetnosti.

Jeste Bog – sve ostalo su religije i ateizmi.

U naručju ljuljam postojanje.

Reč je Bog.

Ko kaže da Bog ne postoji kaže to Bogom.

Bogu je lepo kada neko kaže da On ne postoji jer

umesto Njega postoji Taj koji kaže da Bog ne postoji.

Bog nije čovek – čovek je Bog.

Napravio sam grudvu snega i nosim je u ovom blaženstvu.

Na putu Bogu čovek ljubi svog neprijatelja. Bogom u Bogu neprijatelj ne postoji.

Još jednu grudvu sam napravio – drvo pogodio – tek onako od radosti – Bog.

40189 - 40221

blaženstva

Svaki trenutak je tek rođena mlad.

Verujem mladi – istoriji ne verujem.

Lepet krila poletelih golubova.

Tup zvuk – otključala je vrata automobila.

Gledam u cigle stare ograde da i ciglama bude lepo.

Stari gospodin se okreće da pogleda mladu devojku.

Često vidim kako se muškarci okreću za ženama.

Ponekad poželim da ih sustignem i kažem im koliko su željene.

Ledenica sa krova je pukla o asfalt.

Trenuci cu cvetovi u bašti vremena.

Petom sam slučajno šutnuo jedan kamenčić. Poskočio je nekoliko puta kao košuta.

Još mislim na kamenčić.

Uvek kada ugledam vrapca osetim sreću. 

Melodija ova melodija.

Nikada ne stavljam naglaske da bi reči više melodijale.

Dva žuta maslačka u travi pre mosta.

Otrča mačka niz ulicu i izbaci iz mene ružne misli.

Bolje mi je da melodijam nego da mislim.

Iz radnika sa kojim sam se mimoišao zamirisao je alkohol.

Bilo šta da napišem ili kažem uvek činim da reči ljube.

Ne mudre reči nego ljubeće reči.

Milim sintagmama.

Sintagmama dragim – sintagmama usporenim.

Sintagme su umetnost trenutka.

Prijatelj srca – piše na tramvaju.

Pravni fakultet – piše na Pravnom fakultetu.

Osmehni me.

Krugom pisano – loptom življeno.

Sijaju fudbalske lopte u izlogu.

Fudbal – nožna lopta – lopta nad loptama – lopta života.

Da se nisam igrao nožnom loptom ne bih nikada rukom pisao.

Da nije bilo fudbala u mojoj mladosti ne bi bilo ni Miroslava Mandića.

Lopta je lepa igra.

Igrom je lepo stvaranje.

40222 - 40254

blaženstva

Hleb stvaranja – lopta pevanja.

Osetim sebe kao Tebe.

Crvendać sleteo samo na tren.

Senka leptira.

Grudi puta.

Tri rečite reči.

Reč – dve reči – trispojenereči.

Vetar – hladan vetar – hladnim vetrom pišem. 

Ovako – ja ovako – i ja ovako.

Trud – trudim se – trudim se trudom.

Sve – sve je – sve je moguće.

Čudesna – čudesno obična – čudesno obična reč.

Liti – liti ljubav – liti ljubav neprestanu.

Peva trud – peva uzalud.

Dobar čovek – luda ljubav.

Dobra žena – luda sreća.

Običan dan – dobar dan.

Sve je dobro svemu.

Korak koraku – ukorak.

Od ovog više ne.

Ovo je sve.

Trud pesmu rudi.

Trudovi stvaraju pesmu – pesma peva trudove.

Trudovi putevi.

Trudim se – putim se. Drumovati – trudovati.

Ja sam hodajuća reč – reč plesom pevana.

Ja sam ruža reči – bilo šta bilo kako bilo kome pevana.

sama reč

samo reč

Reč dovoljna.

Udima se usuditi.

Usud uda. Trudom udom. Udu ud i gud.

Uditi – ne suditi. Sudi ko ne udi. Uditi i ljubiti.

Veče je čoveče – piše me – hladno toplo je. Šahovske figure na 

uličnoj tabli su ostale same jer je šahiste sa ulice oterao hladan vetar.