AUTOBOGOGRAFIJA

2021-2031 ili do moje smrti
24/7/365

autobogografija su oboženja autobiografijom

autobogografija je autobogografija boga i bog autobogografije

autobogografija je oboženje pevanjem stvaranjem hodanjem 

autobogografija je oboženje ljubavlju slobodom istinom

autobogografija je nadahnuće svakom biću da napiše svoju autobiografiju

 

    Ti
    si

    436571

    pupoljak

    više volim boga nego priče o bogu

    23. decembar 2025.

    27778. dan mog života

     

     

    2778/875

     

    svi smo mi živi bog

    2282. hodanje

    bog govori kroz nas. bog govori nama. baš tako

    i ja miroslave volim da govorim tobom. odabrala sam da

    kroz tebe volim. kroz tvoju dobrotu doprem do svojih dobrota

    jednom si mi rekao želim ti da duboko iznutra (ž. polni organ je

    unutra) veruješ u sebe da veruješ i u svet. jer na ovom svetu je sve

    stvoreno samo zbog tebe i prah i pepeo si samo. i tada sam u tvojim

    rečima osetila ljubav. otkrio si mi da je iscrpljenost kilometrima u tvom

    telu moja lepota. i da je moje slaganje s tobom tvoja umetnost. volim te

    a tek slutim bogatstva u tebi. ne razumem uvek šta govoriš a uzbuđuje

    me i pomalo plaši sve to što nosiš u sebi. kako se u tebe slilo čitavo nebo

    ceo kosmos. otkrivam u tebi dečaka nezaštićenog i nemoćnog željnog

    ljubavi. i vidim - ti si muškarac kog ja volim kog hoću da volim. muškarac

    hoću da tvojom ljubavlju naučim da volim samo ono što neću videti

    dva puta. da budem blaga i strpljiva i da ne čuvam ljubav. da je

    dajem. uđi u mene molim te. da te primim. skroz. da te

    primam. neprestano danima i noćima. ti si jedini

    moj put. i večerima i jutrima novim jutrima

    novi sad 17.6.1999

     

     

     

    2779/874

     

    8303  sija sunce pada kiša duva vetar. sve u isto vreme

     

    8304  mirišu prašina i lipa

     

    8305  grmljavine i pljuskovi. ništavilo poseduje neograničeni kreativni potencijal

     

    8306  priroda se uznemirila razgoropadila. dva i po meseca ljudi su se igrali gospodara

    sa njom uništavali je činili šta su želeli. uvredili je. sada nam ona pokazuje svoju snagu

     

    8307  mistički je jezik ljubavi a ne jezik pojmova

     

    8308  u mom ja žive sva ja. ja sam rudnik savesti iz koje

    će svako moći da vadi rudu sopstvene savesti za sebe

     

    sada govori priroda

    2283. hodanje

    čitam divne knjige. doživljavam veličanstvene

    trenutke. zadrhtim od istine. ljubav je sam život

    seti se samo puževa. svetlosti koja treperi kroz

    granje. osmeha u prolazu. svest i savest eto

    puta. i večerima i jutrima novim jutrima

    radujem se i samo se malo

    plašim da te vidim

    novi sad 18.6.1999

     

     

     

    2780/873

     

    8309  prazno subotnje popodne

     

    8310  hodam sa miljom mićanović. milja moj rod

     

    8311  prohladno je od tolikih kiša

     

    8312  banda dece od pet-šest godina sprovodi jednog

    dečaka negde za kaznu. čujem ga kako se dere u dvorištu

     

    8313  hodam sa sunom mandićem. sun moj mladi prijatelj

     

    8314  biolog mora da potvrdi apsolutnu jedinstvenost svake ljudske

    individue. isto tvrđenje prevedeno na metafizički i politički jezik je

    fundamentalno i za etiku i za demokratiju dobžanski

     

    8315  bilo bi podjednako umesno reći da svekoliki ljudski rod poseduje

    samo jedan jezik i da svako ljudsko biće ima svoj poseban jezik humbolt

     

    sve što piše u sveskama života

    2284. hodanje

    okean pacifik piše na majici mladića sa kojim hodaju

    dve bliznakinje u svom prvom zaljubljivanju. na slabom

    vetru mladi otac nije uspeo da podigne zmaj svojoj devojčici

    radujem se i samo se malo plašim da te vidim. sve kao

    da se događa u toplini pod tvojim pazuhom

    novi sad 19.6.1999

     

     

     

    2782/871

     

    8316  sun rukom pokazuje ka visokim vlatima trave po kojima su se ispuzali beli pužići

     

    8317  prolazimo pored rafinerije. bila je mnogo puta bombardovana. bazeni i sva

    postrojenja su nastradala. na nekim mestima sve se ugljenisalo: drveće automobili i

    zgrade. zemlja i asfalt su pocrneli još se osećaju mirisi nafte sumpora paljevine

     

    8318  užas spaljivanја je za nama ponovo smo

    okruženi zelenilom mladom trskom i bagremima

     

    8319  pune su nade stare raskošne topole

     

    8320  neobuzdan korov u njemu je spas

     

    8321  stanite vi ste malopre fotografisali. pođite sa mnom - kaže

    mi čuvar rafinerije pored koje smo ponovo prošli u povratku

    zapisali su me i upozorili da je ratno stanje i da nije vreme za igru

     

    gade mi se

    2285. hodanje

    društva u kojima vladaju muškarci

    koji su iz strahova od žena napravili civilizaciju

    u kojoj sve kontrolišu nadziru pljačkaju kažnjavaju

    muškarci su kukavice. svoj kukavičluk prikrivaju

    agresivnošću nad slabijima. sve kao da se

    događa u toplini pod tvojim pazuhom

    nasilje je tako staro i dosadno

    novi sad 21.6.1999

     

     

     

    2783/870

     

    8322  temperatura je pala

     

    8323  ceo dan sipi kiša

     

    8324  baš je hladno. grejem se sećanjem na detinjstvo

     

    8325  vreme sve više luta

     

    8326  u parku sam zastao i gledam šest labudića kako se čiste

     

    8327  isparava se voda jezera u kome su labudovi

     

    8328  drveće u parku je tamno od vlage

     

    8329  vetar koji duva kroz granje hrani mi leđa

     

    8330  šušti raznoliko lišće manje sam sam

     

     kad u letu zahladi

    2286. hodanje

    leti kišna prašina. pored dunava je

    sve posivelo. i voda i nebo i vazduh. valjaju 

    se tamni oblaci. na keju nema nikoga samo voda

    i odjednom se setim kaje svoje majke nežnost me

    prožme. osetim živa je. nije nestala jer niko i ništa ne

    nestaje. ni prostor ni vreme. osetim sve je sažeto u

    jednoj reči bog. osetim živ je bog. kaja je sada u

    bogu. s ljubavlju niko ne umire. nasilje je tako

    staro i dosadno. liči da će pasti sneg

    novi sad 22.6.1999

     

     

     

    2784/869

     

    8331  ističe juni uskoro će juli. i tako to ide

     

    8332  danima godinama

     

    8333  i milenijumima. i ništa nije nestalo što je postalo

     

    8334  gde je kraj krajeva kome moram da težim. tamo gde me

    nema. gde da idem. moram da se popnem iznad boga u pustinju

     

    8335  mislim na tri jutrošnja puža koji su se kao i uvek posle kiše

    iz mokre trave nogu pred nogu asfaltom uputili u drugi deo travnjaka

     

    ruža je roman o lastama

    2287. hodanje

    posmatram kako lete laste. nepredvidiv je

    njihov let. voleo bih da čitam roman o lastama. i dok

    ga čitam da ih stalno vidim. uzbuđuju me božanske tajne

    sve ono što... molim vas kakvi su rezultati pita me stariji

    gospodin misleći od kasetofona da je tranzistor. izvinjavаm

    se ne znam odgovorim. tako su i rezultati fudbalskih utakmica

    postali deo božanske tajne. ali ja ne slušam fudbalske prenose

    niti pišem o ljudskim tajnama kojima se plaše i ucenjuju drugi

    ljudi. ja volim da pišem o bulkama ružama i lastama. o

    gladiolama puževima putevima i travama. o vetru

    o krotkima. liči da će pasti sneg. o gnezdima

    u kojima laste svijaju svoje mlade

    novi sad 23.6.1999

     

     

     

    2785/868

     

    8336  zastao gledam mladiće kako igraju fudbal. uživam u njihovom

    znanju i snazi. to sam isto činio i ja. nisam nostalgičan uživam u njima

     

    8337  nisam nostalgičan jer uživanja koja sam 

    imao u mladosti danas osećam u ruži i pisanju

     

    8338  ponoć je. mirno je. i ponoć spava

     

    8339  mislim o odanosti. to je zemlja koja hrani

     

    8340  ti me svojom odanošću upućuješ

     

    ne traži

    2288. hodanje

    lutaj. u mom glasu smiri

    se. u mom telu utopi se. u

    tvojim sam ustima. o gnezdima

    u kojima laste svijaju svoje mlade

    i sutra me svojim jezikom povedi

    novi sad 24.6.1999

     

     

     

    2786/867

     

    8341  više volim umetnost nego priče o umetnosti

     

    8342  više volim boga nego priče o bogu

     

    8343  više volim paradoks nego priče o paradoksu

     

    8344  više volim mudrost nego priče o mudrosti

     

    8345  više volim tihovanje nego priče o tihovanju

     

     ispovešću svojom vodi me

    2289. hodanje

    jednom kad samo očima budemo govorili

    jednom kad budemo zagrljajima hodali. jednom

    kad budemo rečima leteli po svodu nebeskom

    jednom me odmah prigrli. i sutra me svojim

    jezikom povedi. tvoje ime je nežna

    ženo moja

    novi sad 25.6.1999

     

     

     

    2787/866

     

    stiglo je lepo biće

    2290. hodanje

    kada mi neko dođe kao danas uvek

    osetim stiglo je lepo biće. prolećno biće. ono 

    me mirisima opčinjava. snagu mi u nežnost pretvara

    svojim zagrljаjem mi govori da smo lepši i bolji ako smo

    zajedno. pažljivošću mi se predaje i život postaje ljubav

    lepo biće mi pogledom govori da budem bezbrižan radostan

    hrabar. ulazeći u mene i prožimajući se sa mnom lepo biće

    me najlepše voli. pružajući mi ruku kao saveznik zavodi

    me i vodi u veće dubine. svojom smelošću štiti me

    lek je za moje bolove i muke. tvoje ime je nežna

    ženo moja. svojim dahom lepo biće me

    čuva i zanosi

    novi sad 26.6.1999

     

     

    i

     

     

    svi smo

    mi živi bog

     

     

    u mom ja žive sva ja. ja sam rudnik savesti iz koje

    će svako moći da vadi rudu sopstvene savesti za sebe

     

     

    i odjednom se setim kaje svoje majke nežnost me prožme. osetim živa je

    nije nestala jer niko i ništa ne nestaje. ni prostor ni vreme. osetim sve je sažeto

    u jednoj reči bog. osetim živ je bog. kaja je sada ubogu. s ljubavlju niko ne umire

     

     

    ništa nije nestalo što je postalo

     

     

    više volim umetnost nego priče o umetnosti

     

     

    kada mi neko dođe kao danas uvek osetim stiglo je

    lepo biće... svojim dahom lepo biće me čuva i zanosi

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja ja

    sam bio od

    tela ti od duše

    i mi smo postali

    jedno i jedan

    duh

    bo

    mi

    bomimabo

    ma

    boa

    ruže

    lutanja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    sejem reči večnosti da večnošću živimo ti i ja

    22. decembar 2025.

    27777. dan mog života

     

     

    2769/884

     

    8268  noćas su razvalili. gorelo je nebo. kada bi nebo od eksplozije

    zasijalo samo bih se stegao i gledao u prozor da li se ruši zgrada

     

    8269  dim od ponoći ne prestaje. pored rafinerije bombe 

    su zakačile kuće siromašnih ljudi u šangaju. ima mrtvih

     

    8270  oružja su izmišljali najpametniji da bi uništili svoje neprijatelje. ni njih ni njihovih

    neprijatelja više nema ali je oružje ostalo da uništava sve ostale ljude i posle njih

     

    8271  svi genijalni ljudi koji su učestvovali u stvaranju oružja su bili nerazumne

    nepromišljene neodgovorne budale. svi ti davinči nobeli ajnštajni...

     

    pada čađ

    2274. hodanje

    prošla je ponoć. vraćam se

    radničkom ulicom potpuni je mrak. hodam

    sredinom puta po staroj kaldrmi i setim se da u

    vojnim arsenalima velikih država postoje bombe i

    projektili sa mnogo većom razornom snagom od ovih

    koje sam prošlih meseci iskusio. to me jako uplaši jer

    one bi mogle biti upotrebljene bilo gde u svetu

    potrebno je smisliti novi humor koji će obesmisliti i

    razoružati tu razornu moć. pozdravljam te izvini

    za danas nemam više snage. osvestiti

    istinu da je život večan

    novi sad 8.6.1999

     

     

     

    2770/883

     

    8272  prvu polovinu hodanja sam proveo sa

    slobodanom dragašem drugu ću sa miljom mićanović

     

    8273  milja dolazi. maše rukama i prepliće nogama

     

    8274  da se nisam upustio u delanje ovi svetovi bi iščezli

     

    8275  još je toplo sunce

     

    8276  mir

     

    8277  hodam ulicama sa miljom. grad je prepun ljudi

     

    8278  očaj slavi

     

    8279  milja i ja odlazimo ka periferiji i tiho razgovaramo

     

    sedamdeset osmi dan bombardovanja

    2275. hodanje

    mir je objavljen oko deset uveče. ljudi su eksplodirali i radost

    ispoljavaju pucnjavom. i vojska je sa svojom protivvazdušnom

    artiljerijom dala sebi višečasovnog oduška. pucalo se na sve strane

    slavila se pobeda i očaj. ljudska agresivnost je tako tužna stvar. ljudska

    zajednica u kojoj se nalazi dva posto ekstremno agresivnih ljudi je u

    opasnosti da bude uvučena u njihovu destruktivnost. društva kao

    ovo u kojem se nalazi preko dva posto takvih ljudi su bolesna. ne

    učestvujem u veselju jer sada tek dolazi spoznaja o tragičnim

    pogibijama zločinima proterivanju. jedino saosećanjem sa

    tragedijom svakog čoveka se može otpočeti život. osvestiti

    istinu da je život večan. radovati se da bi se tragedija

    preobrazila da je više ne bi ni bilo

    novi sad 9.6.1999

     

     

     

    2771/882

     

    8280  evo ih u miru prvi kupači na dunavu

     

    8281  u rovu iz kojeg se pucalo na avione kupači su parkirali svoje bicikle

     

    8282  siromašni ljudi skupljaju na keju jučerašnju pokošenu travu

     

    8283  mladić podiže kosu devojke da bi joj se rashladio vrat

     

    8284  malopre sam kratkom pričom otvorio institut

    za srećnog čoveka koji je pokrenuo boris kovač

     

    prvi dan mira

    2276. hodanje

    da li je na ovim prostorima otpočeo

    višegodišnji mir ili će oni koji su poslednjih

    deset godina neprestano palili nove vatre potpaljujući

    ih užasima mržnjom lažima agresijom ponovo pokušati da

    negde novu vatru zapale. iznad glave mi lete slepi miševi. i

    zelenilo se umorilo od višednevnih vrućina. ponovo gori svetlo

    na ulicama. noći će opet biti žive i slobodne. ruža je preživela

    cveta dalje. radovati se da bi se tragedija preobrazila da

    je više ne bi ni bilo. više volim ruže ljubavi moja

    od otadžbine pesoa

    novi sad 10.6.1999

     

     

     

    2772/881

     

    8285  titraju odlaze i dolaze kao talasi dani kojima hodam

     

    8286  u limenoj kući na točkovima pod nazivom mrav

    čovek je otvorio servis za popravku mopeda i bicikla

     

    8287  hodam pored visoko izraslog korova i kraljevskog čička

     

    8288  kosmička mreža je živa

     

    8289  kada se zagledam u ono što gledam uvek vidim to još nikad ranije video nisam

     

    8290  evo žutih malih cvetića

     

    8291  volim heroje koji nikoga nisu povredili

     

    8292  šljunak je skliznuo niz jamu. budisti objekat

    shvataju kao događaj a ne kao stvar ili supstancu...

     

    8293  sejem reči večnosti da večnošću živimo ti i ja

     

    8294  isušio sam se na vrelom danu ali uskoro ću napojiti svoje telo utoliti tvoju žeđ

     

    telom sam tvoje telo

    2277. hodanje

    u ekstazi sam na vrelom danu. u

    radosti preživelo telo slavi sva tela. pijana

    je moja duša opila se saznanjem da je i tvoje telo

    živo. duhom sam tvoja zvezda među nogama. tvojom

    sam zvezdom svetlost svemirska. više volim ruže

    ljubavi moja od otadžbine pesoa. svetlost sam

    dobrote tvoje u bračnom srcu mom

    novi sad 11.6.1999

     

     

     

    2773/880

     

    8295  procvetala lipa miriše kao najslađe cveće

     

    8296  posle pljuska pred sumrak sam sa svežim vazduhom u grudima

     

    8297  slobodan tišma čita strindberga

     

    8298  prolazim pored crvene ruže

     

    8299  slobodan mi priča o strindbergovoj slici devetnaestog veka

    švedskom i norveškom društvu. bedi poltronstvu građana korumpiranosti

    školama u kojima se pripremaju ljudi da se nad njima vlada celog života

     

    8300  jebem ti lebaru al seva kaže dečak na biciklu

     

    evo ti moje telo

    2278. hodanje

    dan mi je počeo rano u svitanju

    telefonskim pozivom prijateljice. već danima

    je muči seksualna žudnja koja joj se prvi put u životu

    dogodila u toj meri. stalno mislim na to. na muškarca

    nasladu divlju ljubav perverziju. ne mogu da izdržim boli

    me telo. to mi je od ovog nasilja rata smrti koja me okružuje

    ja se bojim strepim telo mi je samo htela bih da me neko

    zaštiti. bojim se da ću postati nimfomanka. ceo dan sam

    mislio o njoj. sada je sumrak mirišu lipe. svetlost

    sam dobrote tvoje u bračnom srcu mom

    opija me miris kišne noći

    novi sad 12.6.1999

     

     

     

    2775/878

     

    8301  sa kosmološkom svešću stvarati

     

    8302  sa planetarnom savešću živeti

     

    umetnost svakodnevice

    2279. hodanje

    ruža lutanja je umetnost svih ruža. miris koji

    se širi ružičnјacima svakodnevice. svakodnevica je

    crkva života. ovi oguljeni zidovi! zarđala gvozdena ograda

    natpis ovde ja čuvam ulazite na sopstvenu odgovornost koji

    visi na vratima kao upozorenje na opasnog psa u dvorištu. biciklista

    je podigao noge sa pedala dok mu točkovi bicikla prolaze kroz baru

    na trotoaru. na futoškoj ulici gledam ljude dok čekaju gradski autobus

    svi su tu u zajedničkom jadu koji se zove pomirenost životom na balkanu

    svako od nas je kap krvi u zajedničkom krvotoku planete. u svim ljudima

    teče ista svemirska krv. teče okeanima svakodnevice. tomo majstore piše

    na zidu. naređane gajbe piva pred radnjom. reči prijatelja opet je jedan

    narod ćutao dok je drugi narod proterivan. umetnost svakodnevice je

    u bivanju. uživanje u bivanju. bivanje u radosti tela. dobro jutro vodo

    dobar dan nebo. dobro veče spokoju. planetarna savest i

    kosmološka svest opija me miris kišne noći. želim

    biti slavuj u ružičnjaku moje drage u njemu

    ruže brati i onda nestati

    novi sad 14.6.1999

     

     

     

    2776/877

     

    15. jun 1999

    2280. hodanje

    bi mogao biti od kosmičkog značaja

    ali sada se vraćam ruži iz koje se ova vaseljenska

    ideja u razgovoru sa zoricom kovačić na današnji dan

    i rodila. zapara je. bila je kiša ali je sada upeklo i teško je

    disati kao i prethodnih dana. osećam pritisak u grudima. teško

    je srcu. i drugi se žale. tako je to kada smo nervi planete zemlje

    mislim na svoj izgled koji mi je pomogao i čuvao me u životu. nikada

    nisam ljudima ličio na ono što sam činio i što jesam. kada me je pre

    tri godine prvi put ugledala na mom pre-davanju dada je pomislila kako

    je on ružan pa kako će on održati predavanje kad ne zna ni da govori ali

    pola sata kasnije ja sam bila osvojena priznala je kasnije. milja mićanović

    sa kojom se poznajem mesec dana pomislila je kada me je ugledala pre

    četiri godine čitala sam nešto što je napisao miroslav mandić i kad sam

    te videla na ulici to se nije poklapalo sa licem mog miroslava mandića

    nisam mogla da se sastavim od iznenađenja da je sve ono što sam

    čitala napisao ovaj miroslav mandić jer na njegovom gorštačkom

    licu nisam videla nikakvog umetničkog traga. mislila sam da

    sam i ja ružna jer sam imala frizuru sličnu njegovoj. želim

    biti slavuj u ruženjaku moje drage u njemu ruže

    brati i onda nestati. naše dete u

    tvom stomaku raste

    novi sad 15.6.1999

     

     

     

    2777/876

     

    ja više slobode nemam - ja sam slobodan

    2281. hodanje

    ti si moja sloboda. tvoje grudi su moji koraci. tvoje oslobođenje je moja

    radost. tvoja ili moja ruka svejedno je. tvoja ili moja reč isto je. razlike su samo

    mladeži na našim telima. svaki trenutak u ovoj knjizi je moj život. i moja ruka što ovo

    piše govori tvoju misao. usnama skupljam umor koji izbija iz tvog znoja. u tvojim mislima

    je moje oslobođenje. kada ti kažeš ja sam planeta naježi se svaka dlačica na mojoj koži. ti

    si planeta ja sam tvoja dlačica. ti si muškarac ja sam žena. mi smo razgovor. ti si predlog

    ja sam odgovor. ja te negujem među svojim grudima. sa tobom se u meni spaja nebo i

    zemlja. volim da te gledam i slušam dok sedimo sa prijateljima i pijemo vino. ti govoriš o

    lepoti hrabrosti blagosti. u tvojoj opuštenosti je moja sreća. ispunjena sam slaganjem

    ispunjava me tvoja nadahnutost i pomislim ništa više od ovoga u životu mi ne treba

    i kad me onako s lakoćom u hodu zagrliš ja sam ponosna žena. jer sam pored

    tebe. i opet ništa više od ovoga u životu mi ne treba. i tek iz tog ništa vidim

    da je moguće pričati priču o uspehu novcu poslu. da je bogatstvo u

    mom osećanju i verovanju u tebe. naše dete u tvom

    stomaku raste. ti si jedini moj put

    novi sad 16.6.1999

     

     

    i

     

     

    kada se zagledam u ono što gledam

    uvek vidim to još nikad ranije video nisam

     

     

    duhom sam tvoja zvezda među nogama. tvojom sam zvezdom

    svetlost svemirska. svetlost sam dobrote tvoje u bračnom srcu mom

     

     

    sa kosmološkom svešću stvarati. sa planetarnom savešću živeti

     

     

    umetnost svakodnevice. svakodnevica je crkva života

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja bili

    smo izloženi

    do poništenja

    i baš to nas je

    sačuvalo

    zauvek

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

    treba činiti isto što i biljke

    20. decembar 2025.

    27775. dan mog života

     

     

    2759/894

     

    8233  subota je popodne. dan je počeo polusatnim bombardovanjem posle ponoći. iz

    mirnog neba se sejala smrt. život me je uzbuđivao jer se svakog trenutka mogao ugasiti

     

    8234  tamo gde je smrt tamo je i eros. krhkost života je njegova snaga

     

    8235  kada bih noćas sa prozora ugledao svetlost eksplozija na drugoj strani dunava

    uletao bih u sobu i u dovratku sačekivao vazdušni udar kojim se cela zgrada tresla

     

    8236  telo drhti brani se u svojoj nemoći. dušom sam miran jer

    se posle eksplodiranja ćelija rađaju nove ćelije bezazlenosti

     

    8237  čitam i drugujem sa junusom imreom niko moju ružu povrediti

    neće... na ovom putu bogatstvo istinskog muškarca je ništavilo... onaj što

    u istinskim težnjama istraje niti će se zasititi niti umoriti... ako si bio voljen

    iz tvog srca će tuga nestati... dušu sam predao i dragog naći ću

    moja bol je lek za mene. moj prah to je moj ružičnjak

     

    nove ćelije

    2266. hodanje

    lepo mi je kad osetim da

    su neki ljudi postali prelepa bića

    sve je već rečeno i reč je postala

    telo telo koje će i reč iskupiti

    novi sad 29.5.1999

     

     

     

    2761/892

     

    8238  u dubokom hladu starog dvorišta planduju bordo ruže

     

    8239  na gradskoj autobuskoj stanici samo jedna vitka devojka u zelenoj bluzi

     

    8240  krupne crvene gusto zasađene pored kojih

    sam zastao sa jednom pčelom koja leti pored njih - ruže

     

    8241  bombardovanja su sve češća. sve manje selektivna sa sve

    više žrtava. svaki trenutak i svaki prostor je nabijen smrtnom opasnošću

     

    8242  kada su 1905 za vreme rusko-japanskog rata novinari

    pitali lava tolstoja na čijoj je strani odgovorio je da je i protiv vlade

    rusije i protiv vlade japana a na strani ljudi koji žive u njima

     

    8243  mislim na fridriha helderlina

     

    ruže. tolstoj. bombe. helderlin

    2267. hodanje

    mrak je prošlo je devet. sparina je. naoblačilo se

    grad je pust. čudno i zloslutno. jedan čovek na mobilnom

    govori noćas će gađati poštu i komandu grada. u brisanom

    prostoru se brzo šire laži i uvećava strah a strahom se

    lako usmerava ponašanje ljudi. sve je već rečeno i

    reč je postala telo telo koje će i reč iskupiti

    oh kako su strah i nasilje dosadni

    novi sad 31.5.1999

     

     

     

    2762/891

     

    8244  prvi juni

     

    8245  noćas ovde nije bilo bombardovanja. a gde ga je bilo ne znam jer nema struje

     

    8246  sagnem se da bih pomirisao lila ružu... joj njen miris mi prodire u krv

     

    8247  kad mi snaga istine da je sve jedno protrese telo

    osetim da mojim treperenjem tada i svemir novu snagu udahne

     

    jedno disanje

    2268. hodanje

    hodam pored kuća. mrak je

    hodam svim čulima. hodam kroz

    drvored lipa. da li će u mojoj četvrti

    biti struje. oh kako su strah i

    nasilje dosadni. ima

    struje čitaću

    novi sad 1.6.1999

     

     

     

    2763/890

     

    8248  od jutros sam tužan. iscrpljuje ovo bombardovanje

     

    8249  evo već dva meseca svaku noć ponekad i po danu drhtim strahujući od ovih bombi

    koje padaju. ali ni bombardovanje televizije koja mi je blizu nije mi bilo tako strašno kao kad

    je noćas jedan policajac na mrtvo prebio mladića koji je pevao u našem skloništu. nisam

    mogla da verujem da neko u sebi nosi toliko mržnje i da je taj čovek još čuvar reda i

    zakona ni pilule za smirenje nisu mogle da me smire posle ludila koje sam

    videla u policajčevim očima priča sedamdesetogodišnja žena

     

    8250  približavam se kasarni na futoškoj ulici koja je jedna od meta u gradu. kao uvek u

    blizini takvih objekata raste biološki strah u telu... kasarna mi je ostala iza leđa opušteniji

    sam ne gledam više ka njoj nego ispred i polako se prepuštam ritmu hodanja

     

    da li će biti potpisan mir

    2269. hodanje

    na praznom i neosvetljenom bulevaru

    iza spuštenih roletni neko vežba klarinet

    ima struje čitaću. tužan sam

    isuviše sam noć je i rat je

    novi sad 2.6.1999

     

     

     

    2764/889

     

    8251  polazim tužan sam ali vetar... mirisi... dva

    goluba na terasi... muškatle... sve me to me odmah razvedri

     

    8252  oprostite molim vas da li je prošla vazdušna

    opasnost pita me devojka u prolazu. ne znam odgovorim joj

     

    8253  u parku se izleglo šest labudova

     

    8254  nema struje govorka se da je mir potpisan. sve se uvek događa u mutnom

     

    8255  manje je straha u vazduhu

     

    i dalje

    2270. hodanje

    ističe dvanaesta nedelja

    bombardovanja. danas je sedamdeset

    drugi dan. koliko je iseljenih mrtvih ranjenih

    nikada se tačno neće saznati kao što se nikada

    nije saznala nijedna od svetovnih istina. ja ću i dalje

    biti put putnik i putokaz. biću srce svih srca. srce mir

    i dalje ću pisati samo one reči koje me vode. reči

    sa kojima me ti čuvaš. tužan sam isuviše sam

    noć je i rat je. ne želeći nikoga da porazim

    radovaću se da me tvoja lepota porazi

    novi sad 3.6.1999

     

     

     

    2765/888

     

    8256  mir će. ali će tu biti još mnogo toga. svačega. kafana je polupana. trežnjenje će

    boleti više od pijanstva. biće teškog mamurluka. svima će biti jasno: pa šta nam je to

    trebalo. al jebi ga. to nam je. takvi smo. ostaju kao što su uvek jedino i bile frazetine

     

    8257  zatravnjuje pruga. hodam po njoj. ovde vozova neće biti sledećih

    dve-tri godine. pruzi je srušen most sada će samo stajati zatravnjivati se

     

    8258  među šinama otkad ne ide voz nikli su klasevi žita

     

    8259  prugom stignem do srušenog mosta. od betonskih blokova dunav pravi velike virove

     

    8260  uz nasip je izrasla hajdučka trava. malo dalje dvoje mladih se u travi ljube

     

    8261  da se hranim hlebom za koji sam radio danas

    ne juče. da se nahranim za danas ne za sutra

     

    nikad više

    2271. hodanje

    deset je uveče. hodao sam

    sa borisom kovačem. dat je znak za

    prestanak vazdušne opasnosti. da li je ovim

    znakom zauvek prestao taj zloslutni zvuk. ne

    želeći nikoga da porazim radovaću se da me

    tvoja lepota porazi. hodao sam danas po

    pruzi koja vodi samo do ambisa

    novi sad 4.6.1999

     

     

     

    2766/887

     

    8262  otac sa dvogodišnjim detetom na ramenima i petogodišnjom

    ćerkom sa velikim muškim cipelama u ruci vraća se iz pazara. napunili

    su kese iz kanti za đubre - samoposluge koja im je jedino dostupna

     

    nazire se

    2272. hodanje

    kraj. više nema straha od

    bombardovanja. toplo je. nisam

    srećan jer znam da je mnogo mrtvih

    proteranih još više. mnogo je srušenog

    nema struje. nema vode. treba biti dostojan svih

    koji će zauvek ostati u patnji. ipak treba činiti isto što

    i biljke. cvetati. biti i dalje prašina na putu. tih teći kao

    reka. srce svoje davati. umom biti neprestano budan

    školovanje nastaviti kod puževa i ptica. verovati

    analogijama. svet čuvati pažljivošću i voditi ga

    bezazlenošću. višim bićima biti prijatelj. hodao

    sam danas po pruzi koja vodi samo do

    ambisa. na plavim oblacima graditi

    novi sad 5.6.1999

     

     

     

    2768/885

     

    8263  da li će se rat i bombardovanje nastaviti

     

    8264  vazdušna opasnost

     

    8265  blizina smrti sve blokira

     

    8266  baš kao što je mnogim ljudima nerazumljiva i dosadna

    matematika filozofija mistika poezija tako su meni nerazumljivi i dosadni

    moć vojska policija. i kao što oni imaju pravo da svoj život provedu bez

    matematike i poezije ja imam pravo da živim bez moći vojske policije

     

    8267  srušeni su mostovi pa ne odlazim na petrovaradinsku stranu gde

    sam se prošle godine u ovom periodu hranio trešnjama i višnjama

     

    čitajući pesnike

    2273. hodanje

    na plavim oblacima

    graditi. pozdravljam te

    izvini za danas nemam

    više snage

    novi sad 7.6.1999

     

     

    i

     

     

    život me je uzbuđivao jer se

    svakog trenutka mogao ugasiti

     

     

    tamo gde je smrt tamo je i eros. krhkost života je njegova snaga

     

     

    ja ću i dalje biti put putnik i putokaz. biću srce svih srca. srce mir

    ne želeći nikoga da porazim radovaću se da me tvoja lepota porazi

     

     

    da se hranim hlebom za koji sam radio danas

    ne juče. da se nahranim za danas ne za sutra

     

     

    treba biti dostojan svih koji će zauvek ostati u patnji. ipak treba činiti isto što i

    biljke. cvetati. biti i dalje prašina na putu. tih teći kao reka. srce svoje davati

    umom biti neprestano budan. školovanje nastaviti kod puževa i ptica. verovati

    analogijama. svet čuvati pažljivošću i voditi ga bezazlenošću. višim

    bićima biti prijatelj. na plavim oblacima graditi

     

     

    baš kao što je mnogim ljudima nerazumljiva i dosadna matematika

    filozofija mistika poezija tako su meni nerazumljivi i dosadni moć

    vojska policija. i kao što oni imaju pravo da svoj život provedu bez

    matematike i poezije ja imam pravo da živim bez moći vojske policije

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    da ga jebeš ti

    si meni i ne samo

    meni i ne samo

    svima i svakome

    nego i bogu

    dečavojčice

    svakog

    dečaka

    u

    devojčici

    i

    svake

    devojčice

    u

    bogu

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    raskoš gledanja

    19. decembar 2025.

    27774. dan mog života

     

     

    2750/903

     

    8191  ipak se kosi visoka trava na nepokošenom fudbalskom terenu

     

    8192  pedeset osmi dan bombardovanja

     

    8193  kao što vidimo kad god izbije rat strah od rata je prebrođen u trenutku kad se zaista u

    njemu nađemo. da je rat stvarno tako strašan kao što ljudi zamišljaju da jeste bio bi davno

    zatrt. za ljudska bića je rat tako jednako prirodan kao i vođenje ljubavi. ljubav kao i strah od

    rata može od ljudi napraviti kukavice. kada se čovek zaljubi počiniće bilo kakav zločin i

    neće samo smatrati to opravdanim već će se zbog toga dobro osećati henri miler

     

     draženje užasom

    2258. hodanje

    prošla je ponoć vraćam se posle druženja

    sa borisom violetom zoricom i miljom. grad je u

    mraku toplo je. vetar nosi prolećne mirise. osećam dafinu

    i jasmin o kojima smo danas pričali. pitomo je i lepo ali može

    svakog trenutka da grune projektil ili bomba. razdražuje me ta

    opasnost. hodam kao zver u mračnoj noći. u daljini treperi

    narandžasti semafor pulsira njegova svetlost po asfaltu kojim

    idem. sa ponekog prozora svetli. nikog nema osloni se na

    mene. blizu stana počinje da miriše dunav. uživao sam u

    verinom razgovoru sa lastama. na moje grudi

    nasloni svoje lice

    novi sad 20.5.1999

     

     

     

    2751/902

     

    8194  grmi. lete mace sa starih topola. prve kapi kiše

     

    8195  po delu nasipa na kojem je pokošena trava golubovi traže hranu

     

    8196  počinje pljusak miris dunava se pojačava. kisnu ruže

     

    8197  sa tek pokislog vrelog asfalta diže se para koju odmah ponese vetar

     

    8198  ponovo je granulo sunce svetluca mokro lišće

     

    8199  kako je lepo kada nešto bilo šta ugledam

     

    8200  šaram pogledom po parkiranim kolima... boji zidova pored kojih prolazim

    nijansama okrunjenog asfalta... ulubljenim olucima... brojevima na kućama

     

    8201  lutanje je šaranje lepotom

     

    8202  vraćajući se ponovo mi je pažnju privuklo otkinuto krilo ptice na asfaltu

     

    8203  svaki pogled je jedan cvet

     

    raskoš gledanja

    2259. hodanje

    lepota sama. nisam mogao da

    se nagledam. lepota svega što bih

    pogledao a to se nizalo iz delića u delić

    sekunde prožimala mi je telo. na momenat je

    bilo gotovo nepodnošljivo. otvorila se sama

    energija. na moje grudi nasloni svoje lice

    procvetavati videti uvek samo prvi put

    novi sad 21.5.1999

     

     

     

    2752/901

     

    8204  subota je. pusto. oglašena je vazdušna opasnost

     

    8205  pred polazak na hodanje pročitao sam plotinov tekst o lepoti i

    uzbudio se baš kao i malopre kada sam video desetogodišnjeg

    dečaka koji je sedeći na asfaltu sa sestrom u naručju prosio

     

    8206  hodam za plotina i malog prosjaka

     

    dvojica pevača. beskućnika

    2260. hodanje

    nas dvojica boris kovač i ja sklanjajući se od kiše sretnemo

    njih dvojicu jovana i aleksandra beskućnike. pevaju i pričaju ja sam

    sanjao kako lupam u doboš. otac mi je bio muzičar i ja sam naučio da sviram

    bubnjeve od malena. volim da sviram da idem na svadbe bankete. ja sam iz

    uroševca. počele su tamo demonstracije bilo je gadno i mi smo došli ranije ovamo

    kad sviram lepo mi je u srcu. tu u srcu mi je muzika kad pevam. muzika dolazi odatle

    iz duše peva jovan četrnaestogodišnjak. ja verujem u boga. od malena ja verujem u

    njega to mi pomaže. od rođenja nisam kršten i do tridesete se neću krstiti ko i hrist

    verujem u ljubav. ljubav nemoj nikad da izdaš. ja sam jednom bio oženjen i žena je

    sama otišla od mene. nije bila prava ali dok je mene biće prave. daće bog priča

    jovanov drug sedamnaestogodišnjak. procvetavati videti uvek samo prvi

    put. šta mi vredi amerika kada oca nemam ja... za ljubav ja

    ću ljubav da dam... peva jovan

    novi sad 22.5.1999

     

     

     

    2754/899

     

    8207  noćas su bombe presekle i struju i vodu

     

    8208  bombardovanja se pojačavaju sukobi šire diplomatija grca. gine

    sve više ljudi. za jedne njihova smrt je kolateralna greška drugi njihovu smrt

    prećutkuju. i jedni i drugi koriste ljudska stradanja za svoje interese u politici smrti

     

    8209  padam i dižem se ali sam radostan što sam ovde na prostorima stradanja

     

    8210  15:44 iznenada detonacija. u radičevićevoj sam

    ulici. druga. evo ih još dve. sada se tek čuju avioni. odlaze

     

    8211  15:47 evo još jedna

     

    8212  15:50 nadleće avion nekoliko detonacija prozori

    se tresu. sklonio sam se uza zid. preko kuća vidim dim

     

    8213  15:55 vedro je nebo. dan lep. dim kulja

     

    kap

    2261. hodanje

    deset do pet sirena oglašava

    prestanak vazdušne opasnosti. nad

    osunčanim gradom se nadvio crni dim koji

    neprestano kulja iz rafinerije. ipak svuda cvetaju

    ruže. uzbudih se misleći na pesnike koji su pevali

    o bogu i ružama. šta mi vredi amerika kada oca

    nemam ja... za ljubav ja ću ljubav da dam...

    peva jovan. topli miris se širi iz kapi

    u koju se uliva okean

    novi sad 24.5.1999

     

     

     

    2755/898

     

    8214  igrali smo fudbal posle mnogo godina. slobodan tišma čeda drča

    boris kovač i ja protiv branislava babića bojana erdeljanovića bebeca i

    anđelka maletića. kod rezultata 3:3 smo prekinuli jer je borisu pukao mišić

     

    8215  evo ga prvi put ove godine mirišu lipe

     

    srušeni grad

    2262. hodanje

    deset do osam uveče. tišina u gradu

    samo se jedna gugutka čuje. grad je sve prazniji

    razboleo se. mnogi ljudi su se razbežali napustili ga

    srušena je sigurnost života u gradu. sada je u njemu opasno

    živeti. kada nestanu struja i voda tada nema ni hleba ni mleka ni

    informacija ni saobraćaja - stvari od kojih grad živi. grad se pretvara

    u bauk. bombe koje padaju i danju i noću su ga ispraznile. eksplozijama

    je srušeno mnogo više od onog što se vidi. spustio sam se na dunavski kej

    ovde još ima ljudi. istoriju pišu samo pobednici i zato je istorija velika laž. o

    prošlosti sudim jedino po sadašnjosti a tek po današnjim lažima koje se

    proglašavaju za istinu vidim jasno kako je većina istina iz prošlosti

    (kojima robujemo danas) bila obična laž u svom vremenu

    istorija je ljudska sadašnjost je božija. topli miris se

    širi iz kapi u koju se uliva okean. punim

    plućima udišem zagađeni vazduh

    saginjem glavu i mirišem

    jasmin

    novi sad 25.5.1999

     

     

     

    2756/897

     

    8216  noćas je opet bilo teškog bombardovanja

     

    8217  do malopre sam hodao sa slobodanom tišmom. prijateljstvo je

    ispovest miluje me po kičmi. u prijateljstvu se stvara nežno i nepoznato mišljenje

     

    8218  žena bere kamilicu pored puta i stavlja je u korpu na biciklu

     

    8219  mislim na sve poginule

     

    8220  i stvaranje i smirenje. treperenje

     

    8221  do sada u životu nisam primećivao jasmin. sada

    uživam u njemu. puno ga je pod zidinama srušenog mosta

     

    8222.  raznežim se lako mi je da pokažem svoje slabosti

     

    svi i sve u meni

    2263. hodanje

    predvečerje. sam sam. uz obalu

    pristaje mali brodić obeležen crvenim krstom

    prenosi bolesne. dunav je velik poplave su po evropi

    sretan sam jer sve više gledam umom. umom gledam

    srcem mislim. vidim kako su videli svi oni koji su božjim

    očima gledali i hodali stotinama hiljada godina pre mene

    misliti srcem znači pretvoriti se u nežnost. ponavljam se

    punim plućima udišem zagađeni vazduh saginjem

    glavu i mirišem jasmin. ne ne ponavljam

    se nego se prosejavam

    novi sad 26.5.1999

     

     

     

    2757/896

     

    8223  bombarderi nadleću grad. kroz okno male obućarske radnje stari obućar gleda u nebo

     

    8224  blizu je devet kuće i ulice su bez osvetljenja a

    na nebu veliki trag dima od detonacija od pre dva-tri sata

     

    8225  pored parka mirisi u količinama koje me zanesu i rašire se kroz moje telo

     

    8226  mislim na rabiju iz basre

     

    8227  sretan sam ispunjen radošću odricanja

     

    iznad starih platana sija pun mesec

    2264. hodanje

    mrak je. opčinjen mesečevom svetlošću zastanem pred

    sinagogom i gledam svetlost koja se preliva preko hrama samo

    jesam. nastavljam. prelazim ulicu. iznad uspenske crkve iako je noć

    vidi se gusti crni dim koji neprestano kulja iz bombardovane rafinerije

    hodam nad katedralom u toplom nebu sija jedna zvezda. sretan sam

    jer osećam dobre ljude koji svojom dobrotom i zlo iskupljuju. sat

    na crkvi pokazuje pola deset. na trgu nema nikoga. ne ne

    ponavljam se nego se prosejavam. poželeo sam

    da si i ti sa mnom na pustom trgu

    novi sad 27.5.1999

     

     

     

    2758/895

     

    8228  kako me kupa miris lipa

     

    8229  ljudi su se raširili po tišini u parku. mirni izdvojeni sede na klupama u hladu

     

    8230  neki su izveli pse. drugi decu. treći umor. neki svoju zaljubljenost. neki svoj očaj

     

    8231  stariji gospodin je izveo samog sebe i svoj džemper koji ako mu zatreba drži u ruci

     

    8232  dvoje gluvonemih na klupi žučno razgovaraju ne čuju kreket žaba iz trske pored njih

     

    neki jedno neki drugo

    2265. hodanje

    prošlo je devet na keju sam još se osvrćem

    unazad jer je iza mene vodovod koji je jedan od

    ciljeva bombardovanja. odmakao sam opasnost je

    prošla opuštam telo. volim ljude koji saosećaju sa ljudima

    koji negde drugde stradaju. okrenuo sam se ali sada ne od

    straha da će mi bomba pasti iza leđa nego da gledam pun

    mesec koji sija po vedrom nebu i na mirnoj površini dunava

    prošle godine smo plivali dunavom u ekspedicijama ljubavi

    a ove. kroz prozor stanova sija svetlost sveća. poželeo

    sam da si i ti sa mnom na pustom trgu. lepo mi je

    kad osetim da su neki ljudi postali prelepa bića

    novi sad 28.5.1999

     

     

    i

     

     

    kako je lepo kada

    nešto bilo šta ugledam

     

     

    lutanje je šaranje lepotom

     

     

    svaki pogled je jedan cvet

     

     

    istorija je ljudska. sadašnjost je božija

     

     

    sretan sam jer sve više gledam umom. umom gledam srcem mislim

     

     

    sretan sam ispunjen radošću odricanja

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    svako je bog baš

    tako da ne može biti

    bilo ko drugi nego

    samo bog. jedan

    jedini bog

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    jedino što imam je sloboda da volim

    18. decembar 2025.

    27773. dan mog života

     

     

    2740/913

     

    8162  po normanu kazinsu koraci ka svetovnom i višem zakonu su:

     

    ako se desi sukob između sigurnosti suverenosti države i sigurnosti

    suverenosti ljudske zajednice ljudska zajednica je na prvom mestu

     

    ako se desi sukob blagostanja nacije i blagostanja

    čovečanstva blagostanje čovečanstva je na prvom mestu

     

    ako se desi sukob između potreba ove generacije i potreba

    sledeće generacije potrebe sledeće generacije su na prvom mestu

     

    ako se desi sukob između prava države i prava čoveka prava čoveka su na prvom

    mestu.  država opravdava svoje postojanje samo ako služi pravima čoveka i ako ih štiti

     

    ako se desi sukob između javnog proglasa i lične savesti lična savest je na prvom mestu

     

    ako se desi sukob između lakog sticanja bogatstva i

    iskušavanja mira iskušavanje mira je na prvom mestu

     

    tako jednostavno

    2249. hodanje

    kroz gusti mrak i tišinu dolazi

    usamljeni biciklista. ako izneseš ono

    što je u tebi ono što si izneo spasiće

    te ako ne izneseš ono što je u tebi

    ono što nisi izneo uništiće te

    novi sad 10.5.1999

     

     

     

    2741/912

     

    8163  vidim jednu od običnih pekarskih radnji izlupanu jer su njihovi vlasnici

    bili nepoželjne nacionalnosti. ne spominjem imena da se zlo ne bi širilo

     

    8164  prvi put u životu živim u državi koja je proglasila ratno stanje. kad

    počne rat prvo gine istina. za vreme ratnog stanja vladaju ratni zakoni 

    da bi sa njima ljudi bili naterani da služe laži kojom je ubijena istina

     

    8165  kako je zamirisao procvali bagrem

     

    pored vode

    2250. hodanje

    drugu polovinu hodanja sam proveo sa

    borisom kovačem. pričali smo o odgovornosti i

    stvaralaštvu. veliki se sukobljavaju preko malih. jedni

    veliki neprijateljski govore malim sve ćemo vas uništiti. mali

    ponosno odgovaraju nećete nas uništiti možemo mi još da izdržimo

    drugi veliki prijateljski govore malim na vašoj smo strani divimo se

    vašoj hrabrosti. mali ponosno odgovaraju nastavljamo i dalje. tako

    mali dobijaju duplo po glavi. a njihove vođe ih po treći put lupaju po

    glavi pričom mi spašavamo svet budite ponosni zbog batina koje

    primate. ako izneseš ono što je u tebi ono što si izneo spasiće

    te ako ne izneseš ono što je u tebi ono što nisi izneo

    uništiće te. uživati u bezbrižnosti i nezaštićenosti

    i u njima osećati sigurnost i spokoj

    novi sad 11.5.1999

     

     

     

    2742/911

     

    8166  ugledah prve bulke ove godine (14:34)

     

    8167  trava je nabujala posuta retkom kamilicom. celim putem miriše zova

     

    8168  evo ih cvetovi divljih ruža. saginjem se mirišem ih bele

     

    8169  dobro je ljubiti do ludila

     

    8170  na groblju sam

     

    8171  anđele moj u meni pre mene umreti nećeš. bol mi kaže ja jesam dok jesi i

    ti piše na spomeniku majka ivanka svom premimulom desetogodišnjem sinu nikoli

     

    8172  u nozdrvama mi je još miris bagrema

     

     plavookoj

    2251. hodanje

    prodavačici hleba koja mi je poželela

    svako dobro poklanjam današnje hodanje

    izvan grada. prvi put ove godine sam video bulke

    cvetove divljih ruža. čitao tekst mudrost srca henri

    milera o knjigama I and me. time and childe. war dance

    e. grahama howea. u piljarnicama prvi put videh trešnje i

    jagode. pa ogroman bokor crvenih ruža koji se uspuzao uz

    krov kuće broj 42 u ulici kralja petra I. u toj ulici sam osetio

    da sve što je nekad postojalo i sve što je sada i sve što će

    biti živi u mom srcu. uživati u bezbrižnosti i nezaštićenosti

    i u njima osećati sigurnost i spokoj. dva vrapčića

    kidaju koricu hleba na isti način otkidam reč

    pupoljak za tebe

    novi sad 12.5.1999

     

     

     

    2743/910

     

    8173  pred svitanje su me probudili zvuci aviona. pridigao sam se da me

    detonacija ne bi zatekla dok ležim i posle dve-tri sekunde kroz spuštene roletne

    ugledao sam svetlost. kroz sekundu-dve prodrmala me je jaka eksplozija. posle

    minut-dva čula se druga. ustao sam izašao prvo na jedan posle na drugi balkon ali

    nisam video gde su bombe pale iako mi se činilo da su vrlo blizu. i dalje su se čuli

    avioni kako kruže nad gradom. zatim se zvuk pojačao i ponovo sam prvo ugledao

    svetlost sa terase i onda dve jake eksplozije. ali sada sam video da je pogođena

    (kao i pre nekoliko dana) televizija. to je tri kilometra vazdušnom linijom preko reke

     

    hodanje za tišmu. drču. kovača. babića

    2252. hodanje

    dan je počeo rano sa bombardovanjem. sada počinje sumrak

    upravo sam se oprostio sa borisom kovačem. hodali smo ribarskim

    ostrvom. pre toga sam bio na ručku kod čede stanislava i branke pre

    njih sam hodao sa slobodanom tišmom. pred polazak na hodanje sam

    se čuo sa kebrom. to su ljudi sa kojima delim užas bombardovanja

    stvaralaštvo je izbor ličnosti. dva vrapčića kidaju koricu hleba na

    isti način otkidam reč pupoljak za tebe. volim svoje drugare

    novi sad 13.5.1999

     

     

     

    2744/909

     

    sveće

    2253. hodanje

    sedam je uveče. naoblačilo

    se današnji dan je bio najtopliji. hodao

    sam sa kebrom po grobljima uspenskom i almaškom

    sprema se kiša. zagrmelo je ali sada svaki zvuk liči na avione

    i bombardovanje. ulice su prazne. radnje su već sat-dva zatvorene

    prozori su izlepljeni lepljivim trakama. prolazim kroz dvorište sinagoge

    kako su hramovi lepi ali nažalost još ne smiruju ljude. bombe su razorne

    ali bombe su samo otelotvorenje i zbir svih ličnih nezadovoljstava i mržnje

    sumrak je ali još mogu da pročitam po kojoj milerovu rečenicu. prilazi mi

    jedna žena i pita me gospodine kada će sve ovo stati. priča mi kako se

    moli i da ne bi želela da bude ni bogata ni siromašna želi samo da joj

    bog da da jednostavno živi. kaže da svi oni koji su proricali da će

    ovo stati nisu pogodili. pao je mrak nema uličnog svetla. od

    današnjeg bombardovanja nema struje čitaću pod svećom

    volim svoje drugare. seva vetar nosi granje sa retkih

    prozora treperi svetlost sveća

    novi sad 14.5.1999

     

     

     

    2745/908

     

    8174  noćas sam gledao najlepše nevreme u mom životu. sevalo je i grmelo je

    nebo se prolamalo. kiša je pljuštala. trajalo je dugo. nebeska praznina se ispunila

    velikom pričom. zamišljao sam ljude u prošlosti kako su se nosili sa nevremenom

     

    8175  zemlja i nebo u njima je sve

     

    8176  jedna sama bordo ruža skrivena iza srušenog zida

     

    8177  kada sam malopre ugledao bordo ružu iza zida setio sam se pesama 

    o ružama koje sam pisao desetak godina. bilo bi mi lepo da ih ponovo pišem

     

    pesmama o ružama

    2254. hodanje

    noćas dok sam gledao kako se razigralo nevreme

    u jednom trenutku mi je kroz telo prostrujao ceo život. bio

    sam lep kao i perunike po kojima sada bacam svoj pogled. bio

    sam istinit kao tačno vreme na katoličkoj crkvi u centru grada čiji

    je sat ponovo proradio jer je došla struja. hodao sam sa violetom

    iz beograda nismo se videli sve vreme bombardovanja. lepo je

    videti ponovo onoga koga voliš ali je sada lepo videti bilo

    koga. seva vetar nosi granje sa retkih prozora treperi

    svetlost sveća. jedino što imam je

    sloboda da volim

    novi sad 15.5.1999

     

     

     

    2747/906

     

    8178  da prostiš ovu godinu sam skurco rekao je ovih

    dana deda steva tinkač mom prijatelju đorđu zličiću

     

    8179  ja sam gospodin kosmos

     

    priča o poslušanju

    2255. hodanje

    hodao sam sa verom midić. uvek

    mi je lepo sa njom. i u njoj i u meni živi

    slična žudnja za beskućništvom. kasnije hodao

    sa violetom i zoricom. na kraju sa miljom mićanović

    jedino što imam je sloboda da volim. rat jenjava

    ali najveća stradanja su baš u jenjavanju

    novi sad 17.5.1999

     

     

     

    2748/905

     

    novi sad

    2256. hodanje

    mali grad novi sad. ravnica dunav fruška gora

    u njemu sam rođen. rastao trčao plivao igrao fudbal

    prejeo se trešanja. prvi put se ljubio. učio se prijateljstvu. sa

    njegovih ulica noću maštao o celom svetu. odlazio u bioskope

    da bih u filmovima upoznao sebe. patio zbog ostavljenosti. izoštravao

    socijalno čulo. prelazio granice bezbrojnih predrasuda. trpeo i uzdizao se

    pred političkim i državnim nasiljem. tu pored velike reke video ljudsku sebičnost

    u njemu sam se učio gradskim pričama. i ponekad otkrivao divna bića. na ulici zavoleo

    muziku mađarskog jezika. i rumunskog i rusinskog i slovačkog i ciganskog i albanskog

    učio se da živim na mostovima plažama trgovima. upoznao prijateljstvo. čitao vitgenštajna

    i gertrudu stejn. u bojama neba prepoznavao velike slikare. u malim ulicama osećao sve

    tuge ovog sveta. otišao iz njega da koračajući pletem košulju beskućničku da pevam

    pesmu lutalačku. i evo me ponovo u njemu. gradu ruže. da bih zajedno sa

    njim bio i bombardovan. rat jenjava ali najveća stradanja su baš

    u jenjavanju. novi sad je slobodan tišma

    novi sad 18.5.1999

     

     

     

    2749/904

     

    8180  hodam sa verom midić

     

    8181  zastali smo gledamo desetak lasta kako piju vodu

     

    8182  posle kiša zemlja se ugrejala

     

    8183  iz trave toplo miriše kamilica

     

    8184  uh kako mu je mlada zelena trava kaže mi

    vera dok gledamo kako konj uživa paseći pored kanala

     

    8185  preletala senka goluba preko vere i mene

     

    8186  vetar

     

    8187  talasanje vode

     

    8188  neprestano laste

     

    8189  zelenilo trava

     

    8190  neprestane bulke

     

    zatrudnela lavica

    2257. hodanje

    sve vreme hodanja sam uživao

    bio sam lav vera lavica. mirisi su nas hranili

    otvarali nam um. uživao sam u srebrnjanju lišća

    na vetru. u suncu na goloj koži. u verinim pričama iz

    detinjstva. kasnije u temerinskoj ulici od reči koje sam

    govorio vera je zatrudnela. sve što je postojalo je

    uticalo na mene na sve što postoji sam uticao 

    ja. novi sad je slobodan tišma. uživao sam

    u verinom razgovoru sa lastama

    novi sad 19.5.1999

     

     

    i

     

     

    zemlja i nebo

    u njima je sve

     

     

    jedna sama bordo ruža skrivena iza srušenog zida

     

     

    kada sam malopre ugledao bordo ružu iza zida setio sam se pesama o

    ružama koje sam pisao desetak godina. bilo bi mi lepo da ih ponovo pišem

     

     

    ja sam gospodin kosmos

     

     

    kasnije u temerinskoj ulici od reči koje sam govorio vera

    je zatrudnela... uživao sam u verinom razgovoru sa lastama

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja ti

    nisi niko drugi

    nego krhkost

    boga

    koji

    u

    svakom

    biću

    peva

    samog

    sebe

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    najviše se dajem kad hodam sporo

    17. decembar 2025.

    27772. dan mog života

     

     

    2729/924

     

    trideset sedmi dan bombardovanja

    2240. hodanje

    pola osam je. još ima ljudi na keju. za pola sata više neće

    biti nikoga. pun je mesec i puno komaraca. sva ova desetogodišnja

    stogodišnja lomljava na balkanu će jednom prestati. ovaj prostor je

    jedna od ahilovih tetiva sveta. da iz mene samo ljubav ističe. posle

    24 dana hodanja oko zemlje cveća bilo mi je lepo napolju

    novi sad 29.4.1999

     

     

     

    2730/923

     

    8119  nad nebom se već 13 sati nadvija ogroman 

    gust dim. gori rafinerija koja je noćas bombardovana

     

    8120  e potrovaše nas kaže stariji muškarac ženi pored koje hoda

     

    8121  oni koji se u stradanju ne otruju mržnjom gradiće svoj i živote

    svih drugih a oni koji se mržnjom otruju i dalje će rušiti i uništavati

     

    8122  ljudski rat je pre svega pljačka sujeta tvrdoglavost

     

    8123  za vreme bombardovanja čitavo biće se brani. celo telo

    mi drhti opominjući me na blizinu smrti. hodajući sporo sada mu

    pomažem da prikupi u sebe sve ovo zelenilo koje me okružuje

     

    8124  upijam topli vetar. upijam sunce. belu kamilicu posutu po travi

     

    deset je do sedam

    2241. hodanje

    počinju sirene za vazdušnu opasnost

    bombardovanja se intenziviraju. ljudi su se

    navikli. stvaralaštvo i otkrovenja nisu u postojećim

    identitetima ni u moći nisu u novcu ni u narodima

    stvaralaštvo i otkrovenja su u koracima neizvesnosti i

    nezaštićenosti. sedam i dvadeset: sve je manje ljudi

    za pola sata sve će ulice biti prazne. posle 24 dana

    hodanja oko zemlje cveća bilo mi je lepo napolju

    sve je stalo odloženo trava na fudbalskom

    terenu se ne šiša visoka je tridesetak

    santimetara

    novi sad 30.4.1999

     

     

     

    2731/922

     

    8125  prepoznati svoju patnju svoja stradanja svoju bol

    nije velika stvar. potrebno je razumeti zašto se oni događaju

     

    8126  bol i stradanje drugih ljudi osećati kao svoje

     

    8127  najvažnije je ljubiti one koji čine zlo da bi i iz njihovog srca zlo nestalo

     

    8128  plemeniti ljudi su nam otkrili da opasnost ne

    dolazi od zlih nego od uspavanosti i neodgovornosti dobrih

     

    8129  konformizam umrtvljuje savest i u njemu zlo nalazi utočište i opravdanje 

     

    8130  najhranljiviji plodovi se seju u srce drugog čoveka

     

    8131  za koji dan će i lipe

     

    saosećanje sejem po svemirskom beskraju

    2242. hodanje

    za vreme bombardovanja biologija mi je uplašena na smrt. osećanja

    su mi tužna i čeznutljiva. mišljenje mi je radosno i otkrivаlačko. volja mi je

    ushićena i u zanosu. kada sam pre deset godina zamišljao ružu ni u snu

    nisam mogao zamisliti da će ona u svojoj osmoj godini biti bombardovana

    sve je stalo odloženo trava na fudbalskom terenu se ne šiša visoka

    je tridesetak santimetara. sa lipama će doći i mir

    novi sad 1.5.1999

     

     

     

    2733/920

     

    8132  fotoaparat kojim sam fotografisao dvadesetčetvorodnevno

    bdenje nije radio tako je i to svedočanstvo nestalo ali je cveće upamtilo

     

    8133  od noćas nema struje. bombardovane su kažu elektrane u obrenovacu

    kostolcu bajinoj bašti. kad nema struje nema ni vode. ni informacija

     

    8134  vrućina je i jako sunce. sat na crkvi je stao pokazuje osam sati

     

    8135  između nasilnog slepila pobednika i sumanute gluposti poraženih niču novi svetovi

     

    vode na dlanu

    2243. hodanje

    oznojio sam se. u stanu ću se

    oprati sa tri litre vode koje sam ostavio u

    flašama da se na suncu ugreju. dok je sunce još

    snažno osušiću oznojanu košulju. i u teškim uslovima

    je lepo živeti. u danu posle noćnih bombardovanja život

    je dar. i posle četrdeset sati još se dimi iz rafinerije

    ali život je gust dubok i lep kao ruža. sa lipama

    će doći i mir. lutam uokolo ružinim putem

    najkraćim putem ljubavi

    novi sad 3.5.1999

     

     

     

    2734/919

     

    8136  redovi za cigare. redovi za benzin. redovi za hleb

     

    8137  noćas je sa dva projektila pogođena tv novi sad

     

    8138  sve je gore ali to je prilika da mislim i saosećam sa onima kojima je još gore

     

    8139  plemenitost zaštićuje i oslobađa

     

    814  dim iz rafinerije ne prestaje vetar ga nosi ka gradu. ide

    ka futogu tamo pada po kupusu rekao je pre tri sata s. tišma

     

    8141  evo i redovi na uličnim česmama za vodu

     

    8142  mravi su se okupili oko uginule ptičice ispale iz gnezda

     

    8143  dok vozi bicikl golih butina mlada devojka

    se osmehuje nekome sa kim razgovara telefonom

     

    redovi

    2244. hodanje

    vetar je. zašlo je sunce. na 

    izlasku iz parka dve mlade devojke

    puše cigarete. umoran sam. rat iscrpljuje

    teško mu se odupreti. rat bi sve da poništi i

    cinizmom uništi. lutam uokolo ružinim putem

    najkraćim putem ljubavi. rat je takva bolest i

    zlo da jedino što ostaje je da baš u njemu

    čovek bude dobar i ozdravi

    novi sad 4.5.1999

     

     

     

    2735/918

     

    8144  hodali smo brankica brankov i ja po mokroj travi pored

    kanala u jednom trenutku je primetila kako joj je svetla trenerka mokra

    i crna od gareži koja već danima pada iz rafinerije koja još gori

     

    8145  volim crkvena dvorišta. miris šimšira

    ljubičastih tulipana. velike stare lipe ispred ulaznih vrata

     

    8146  sivo promiče kiša. ulice su puste. stanovništvo se prepolovilo

     

    8147  ljudi su otišli u sela. tamo im je sigurnije. izvesnije će doći do hrane

     

    8148  u teškim vremenima jedna od najzaštićenijih vrsta ljudi su ljudi sa velikim

    porocima. oni ih štite od spoljašnjih nevolja koje ni ne primećuju u grču sa kojim tragaju

    za cigarama alkoholom drogom. nikakve bombe ni užas ih u tome neće sprečiti

     

    baš sada

    2245. hodanje

    ovih dana hodam ležerno

    bez obaveze da ishodam 20 km

    danas ih je bilo 18. najviše se dajem kad

    hodam sporo. grad je bez uličnog osvetljenja

    dunav šumi od virova koje prave konstrukcije

    srušenog gvozdenog mosta. tako je tiho prazno 

    i lepo. farovi retkih automobila osvetljavaju mokri

    asfalt. osećam blaženstvo i smiraj pred mogućom

    opasnošću. život struji kroz mene. rat je takva

    bolest i zlo da jedino što ostaje je da baš u

    njemu čovek bude dobar i ozdravi. nežno

    mislim na tebe i tvoj zagrljaj

    novi sad 5.5.1999

     

     

     

    2736/917

     

    8149  pre deset minuta su sirene oglasile vazdušnu opasnost. bili su nas ostavili dva dana

    na miru a sad će nas pičiti i danju i noću čujem u prolazu kako jedna žena govori drugoj

     

    8150  rastuži me udaljenost sa onima koji su mi najbliži

     

    8151  dok me samoća i tuga pustоše ne mogu

    da preduzmem ništa. samo hodam nošen vetrom

     

    8152  14:34 već pet minuta protivavionska odbrana

    puca nad gradom. golubovi lete. čula se jedna detonacija

     

    8153  sklonio sam se pored jedne zgrade. gori su ti

    geleri nego njihove rakete kaže jedan mladić drugome

     

    8154  ma nek šibaju boli me kurac hladnokrvno

    kaže devojka mladiću dok prolaze pored mene

     

    8155  kažu ima boga. kurac ima boga govori

    žena potrešena bombama koje su pale na detelinaru

     

    krater na detelinari

    2246. hodanje

    užasno razorno. otkud čoveku

    potreba da se služi tako razornim

    silama. budućnost pripada svima onima

    koji će se takvih razornih moći odreći

    nežno mislim na tebe i tvoj zagrljaj. do 

    tada trpljenjem se zanositi i ljubiti

    novi sad 6.5.1999

     

     

     

    2737/916

     

    8156  ljudi različito reaguju na bombardovanje. neki su na smrt uplašeni. neki

    ne izlaze iz skloništa. neki su nervno popucali. neki se ne boje. neki su ljuti. neki su

    optimisti. neki su pomireni. neki su i inače naviknuti na trpljenje. neki su izbezumljeni jer im

    je uskraćen konfor. retki saosećaju sa stradanjem drugih. najređi su oni koji saosećaju sa

    patnjom i svojih neprijatelja čije je stradanje isto kao i njihovo. neki sve vreme pljačkaju

    neki skrivaju svoju prošlost. retki traže razloge za zlo i u sebi. neki bi želeli da se njihove

    nevolje prošire na sve ljude i da ih sveopšta apokalipsa spase očaja u samima sebi

     

    8157  kad ovo stane... kaže mlada devojka svojoj

    prijateljici nazivajući bombardovanje što čine i svi ostali ovim

     

    dim iz rafinerije ne prestaje

    2247. hodanje

    na ovim prostorima već 54 godine vladaju isti ljudi. kada budu otišli sa vlasti

    ne bih želeo da iko od njih bude povređen. želeo bih da imaju snagu poraženih. da

    imaju razumevanja za one koji bi želeli da im se osvete zbog 54 godine potlačenosti

    kriza na kosovu kako se obično naziva sve ovo je počela da se privodi kraju a kraj

    je nepredvidljiv i opasan kao ranjena zver. do tada trpljenjem se zanositi i ljubiti

    sakrivenа iza žbunja jedna devojčica piški - kako je lepo videti slike mira

    novi sad 7.5.1999

     

     

     

    2738/915

     

    8158  dan je rajski a noć je bila paklena. ne ovde ali u beogradu

    juče u nišu i neprestano na kosovu. nasilje se širi spoljašnje i unutrašnje

     

    8159  malo pre me je telefonom zvao srećko stanković iz prokuplja. dobar

    čovek. uvek me razneži. budući heroji će biti oni koji će raznežiti druge

     

    8160  malo hodao sa minjom. donela mi je crni raženi hleb

     

    8161  slučajno se sreo sa brankicom brankov. šetali

    nekoliko sati. tako je toplo i sunčano. ni traga od noćnih užasa

     

    četrdeset šesti

    2248. hodanje

    dan bombardovanja. devet je sati

    uveče. stojim na terasi. kej i obale dunava

    su u mraku. zvezdana je noć. pre pola sata je data

    uzbuna za vazdušnu opasnost. napunio sam flaše i lonce

    vodom. spustio roletne. isključio bojlere. odškrinuo preostale

    prozore. umoran sam ali nema prepuštanja i lakog sna. mirno

    je sve dok ne odjekne detonacija ili protivvazdušna odbrana a

    onda se užas koncentriše nad gradom. sakrivena iza žbunja

    jedna devojčica piški - kako je lepo videti slike mira. kroz

    gusti mrak i tišinu dolazi usamljeni biciklista

    novi sad 8.5.1999

     

     

    i

     

     

    bol i stradanje drugih

    ljudi osećati kao svoje

     

     

    plemeniti ljudi su nam otkrili da opasnost ne dolazi

    od zlih nego od uspavanosti i neodgovornosti dobrih

     

     

    najhranljiviji plodovi se seju u srce drugog čoveka

     

     

    sve je gore ali to je prilika da mislim i saosećam sa onima kojima je još gore

     

     

    plemenitost zaštićuje i oslobađa

     

     

    budući heroji će biti oni koji će raznežiti druge

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    svakog dana u svih

    deset  godina i pored

    samoće napora problema

    bombardovanja bilo je reč

    samo o jednom i to smo

    znali samo ti i ja i zato

    si ti ja i zato

    sam ja

    ruža lutanja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    15h jedan spasava

    16. decembar 2025.

    27771. dan mog života

     

     

    2724/929

     

    20. bdenje za život. tvoj život

    2235. hodanje

    7999  1h zemlja cveća je hram svih i osmeh svakom

     

    8000  2h kako je lepo verovati. predati se. biti lako nošen

     

    8001  3h pucanje. nekoliko detonacija. plamen na obodu grada

     

    8002  4h hodam za današnje plavo

     

    8003  5h još gori. gusti crni dim putuje na istok

     

    8004  6h crna reka dima na nebu i plava reka na zemlji

     

    8005  7h dim još kulja ali ljudi su ustali i kreću se. život počinje

     

    8006  8h jučerašnje stogodišnje drvo o kome sam mislio i dalje zrači i zračiće

     

    8007  9h oni koje mrziš će te spasiti

     

    8008  10h ideja: šest dana hodanja za sve ljude iz bivše i

    sadašnje jugoslavije koji su izbegli na svih šest kontinenata

     

    8009  11h da me budnost i ljubav prema svemu i svakome neprestano obnavlja

     

    8010  12h uživaj u bogu

     

    8011  13h šire se mirisi prolećnog cvetanja

     

    8012  14h krošnje drveća su otežale od zelenila

     

    8013  15h siromah koji hodi u bezazlenosti svojoj... - prič. 19.1

     

    8014  16h kako zaustaviti rat

     

    8015  17h svi oni koje ne volim su moja sloboda. sloboda da ih zavolim

     

    8016  18h pada kiša. puna skela ljudi pod kišobranima prelazi dunav. ljubiti život ljubiti život

     

    8017  19h sada se razvedrilo. tek kaplje

     

    8018  20h žudnja za mirom će zaustaviti rat

     

    8019  21h od snažnih detonacija mi se povremeno ljulja

     

    8020  22h isuviše sam neispavan. boli me telo

     

    8021  23h nežnosti

     

    8022  24h sve mi spava. da iz mene samo ljubav ističe

    novi sad 24.4.1999

     

     

     

    2725/928

     

    21. bdenje za život. tvoj život

    2236. hodanje

    8023  1h

     

    8024  2h živi život

     

    8025  3h ovo je 483 molitveno kruženje oko zemlje cveća

    vrtlarsko kruženje kojim gajim i tvoj plod i tvoje seme. tvoj život

     

    8026  4h ... sada

     

    8027  5h ruža lutanja je zemlja cveća

     

    8028  6h sat je zvonio ali sam prespavao deset minuta

    kako je teško izaći iz bajke sna u bajku jave

     

    8029  7h vesela jutarnja pesma vrabaca

     

    8030  8h zalio sam cveće

     

    8031  9h da ustajem živo. da osećam saosećanjima

    da mislim nežnošću. da verujem pažljivošću

     

    8032  10h doletele laste

     

    803  11h radujte se svi koji stradate

     

    8034  12h ko govori reči istinite u usta ljubi - prič. 24.26

     

    8035  13h

     

    8036  14h kiša. nedelja

     

    8037  15h jedan spasava. kratko je pucalo

     

    8038  16h razvedrava se. sinulo sunce. miriše trava. čuju se ptice. žagor ljudi iz kafića

     

    8039  17h

     

    8040 18h trepet ujedinjenja

     

    8041  19h pustinja... šume. močvare. okeani. džungle. stepe

    pampe. tajge. doline. pustare. ostrva. vrhovi. obale. proplanci

     

    8042  20h vrt... pašnjaci. vinogradi. voćnjaci. bašte. parkovi. plaže. dolme. trgovi. pijace

     

    8043  21h hram... domovi. gnezda. manastiri. džamije. kapele. ašrami. pećine. biblioteke

     

    8044  22h jenjava moje bdenje. neka tako utihne i rat

     

    8045  23h sve mi spava

     

    8046  24h osećam se zaštićeniji kad znam da 

    su doletele laste. da iz mene samo ljubav ističe

    novi sad 25.4.1999

     

     

     

    2726/927

     

    22. bdenje za život. tvoj život

    2237. hodanje

    8047  1h ohrabriti celinu. ohrabriti detalj. uskom stazom graditi svet

     

    8048  2h pre pet minuta je srušen i treći jedini još preostao žeželjev

    most. srušen je sa šest-sedam projektila užasne razorne snage

     

    8049  3h umilostiviti anđele i sva bića iz svemira

     

    8050  4h sanjam o nepostojećim mostovima koji

    će se graditi saosećanjem savešću i vizijama

     

    8051  5h betonskih lukova više nema ostao je samo stub

    na sredini dunava i nivo reke koji se podigao za metar-dva

     

    8052  6h vidik je potpuno promenjen. grad je još ravniji: samo reka samo obale

     

    8053  7h hodam za prvi nepostojeći most koji zovem prvi most - most između srca svih ljudi

     

    8054  8h hodam za drugi nepostojeći most koji

    zovem drugi most - most između prirode i čoveka

     

    8055  9h hodam za treći nepostojeći most koji 

    zovem treći most - most između čoveka i bića u svemiru

     

    8056  10h ko hoće da vidi videće. ko hoće da čuje čuće. ko hoće

    da zna znaće. ko hoće da veruje verovaće. ko hoće da voli voleće

     

    8057  11h hodam za crnu i belu

     

    8058  12h padati padati ali se ponovo dizati rasti

    ponovo i zauvek i nikog nikada ne uplašiti ni povrediti

     

    8059  13h pucnjava po nebu. mislim na van goga na njegovu žeđ i izvor koji je stvorio

     

    8060  14h nižu se sati - biseri dana. nižu se dani - priče života. nižu se životi - pesma božija

     

    8061  15h dve su ti dojke kao dva laneta blizanca koji pasu među ljiljanima - pjes. 4.5

     

    8062  16h sve je gore nema vode. ne vidi se kraj a život je sve blistaviji

     

    8063  17h

     

    8064  18h idem da vidim noćas srušen most

     

    8065  19h puno ljudi je na keju da bi poslednji put pozdravili lukove mosta u vodi

     

    8066  20h potrebno je kopati dublje. pod ruševinama nasilja. pod ludilom etničkog čišćenja

    iza arogancije moćnih. iza surovosti konformizma kopati radosnije do novih izvora ljudskosti

     

    8067  21h život je lep. pokajanjem i oproštenjem život će biti još lepši

     

    8068  22h

     

    8069  23h osećam se zaštićeniji kad znam da su doletele laste

     

    8070  24h kao vetar pesak bdenja mi odnose snagu. da iz mene samo ljubav ističe

    novi sad 26.4.1999

     

     

     

    2727/926

     

    23. bdenje za život. tvoj život

    2238. hodanje

    8071  1h svaki sat me ispira, sve više sam bez snage

     

    8072  2h potrebno je novo nepoznato spasonosno stvaralaštvo

     

    8073  3h zorica zove nastavljamo razgovor. u dvorištu mjauče mače

     

    8074  4h kako je krevet topao i nežan mislim na laste

     

    8075  5h ustanem. hodam. molim se. napišem rečenicu. ovo poslednje je najteže

     

    8076  6h kruženjem oko zemlje cveća utabah stazu sve-mira. sestru stazi slonova

     

    8077  7h nema mostova ali je dan topao i sunčan. život niče ponovo

     

    8078  8h pospano zapisujem ove reči i njima se još spava

     

    8079  9h lep dan za guštere. isparavanje zemlje. sušenje veša. pranje prozora ko ih ima

     

    8080  10h osećam je ali odakle izvire ta radost življenja

     

    8081  11h slušam portugalski fado pridružujući ga bdenju

     

    8082  12h pre nego što napišem rečenicu samo šaram

     

    8083  13h ja sam čovečanstvo. mir i zanos svakom

     

    8084  14h pružam ruke

     

    8085  15h kolaju scenariji užasa. pokušavam svojim mirom da doprinesem da se ne dogode

     

    8086  16h da svoju čašu iskapim. čašu iskupljenja za svako stvorenje 

     

    8087  17h u najvećim dubinama tu ispred očiju otkriti promenu

     

    8088  18h

     

    8089  19h prespavao sam nisam mogao da ustanem. svaka ćelija mi je spavala

     

    8090  20h ... nego se i hvalimo u nevoljama znajući da nevolja gradi trpljenje - rim. 5.3

     

    8091  21h a trpljenje iskustvo a iskustvo nadu - rim. 5.4

     

    8092  22h a nada ne postiđuje jer se ljubav božija

    izlila u srca naša duhom svetim koji je dat nama - rim. 5.5

     

    8093  23h kao vetar pesak bdenja mi odnose snagu

     

    8094  24h ističe pretposlednji dan bdenje je proteklo kao

    reka ulilo se u okean duša. da iz mene samo ljubav ističe

    novi sad 27.4.1999

     

     

     

    2728/925

     

    24. bdenje za život. tvoj život

    2239. hodanje

    8095  1h tako su sablasne ove noćne tišine u iščekivanju bombardovanja

     

    8096  2h oglasile su se sirene za uzbunu. dečački svakom želim dobro

     

    8097  3h puno je mrtvih i ranjenih. srušeno je oko

    20 mostova. više od pola miliona ljudi je izbeglo

     

    8098  4h zove zorica. postavlja mi poslednje pitanje

    rominja kiša. noć je topla i jako lepa. spavanje diše

     

    8099  5h sve vreme bdenja sam hodao sa knjigom na grudima

     

    8100  6h jutro i gugutke

     

    8101  7h sve je mnogo strašnije nego što se može i zamisliti i sve je

    manje strašno od onoga kako zamišljaju oni koji sve ovo nisu doživeli

     

    8102  8h tišina je govor cveća

     

    8103  9h kako su krasne noge onih koji blagoveste mir koji blagoveste dobro - rim. 10.15

     

    8104  10h lete laste. bude radost

     

    8105  11h prostranstvo nebesko je tu između nas u očima koje ljube

     

    8106  12h prekida ratove do kraja zemlje. luk prebi. koplje slomi... - psalam 46.9

     

    8107  13h hodati saosećati. plivati saosećati. leteti saosećati

     

    8108  14h zakoračiti i hodati u novu tvar. prazninu... (dve detonacije)

     

    8109  15h čista srca i uma hodati po stazama svetlosti

     

    8110  16h da gnezdo i dom svoj gradim u srcu drugog čoveka

     

    8111  17h da moje srce tebi služi i bude tvoj hram

     

    8112  18h raduj se. raduj se. raduj se. nezaštićeni

     

    8113  19h hvala ratu nasilju i stradanju kad već nije moglo bez rata nasilja i stradanja

     

    8114  20h hodam da bude mir da ne bude mržnje

    da svačija rana bude preobraženje i za drugog čoveka

     

    8115  21h hvala biljkama na zemlji cveća oko kojih sam 24

    dana hodao. hvala nikolaju fjodorovu kome sam posvetio ovo bdenje

     

    8116  22h živote. za sve mrtve žive i još nerođene ti živote bdi

     

    8117  23h ističe pretposlednji dan. bdenje je proteklo kao reka. ulilo se u okean duša

     

    8118  24h ističe 576 molitveno kruženje oko zemlje

    cveća. ja sam mir svetu. da iz mene samo ljubav ističe

    novi sad 28.4.1999

     

     

    i

     

     

    17h svi oni koje ne volim su

    moja sloboda. sloboda da ih zavolim

     

     

    5h ruža lutanja je zemlja cveća

     

     

    14h nižu se sati - biseri dana. nižu se dani - priče života. nižu se životi - pesma božija

     

     

    21h život je lep. pokajanjem i oproštenjem život će biti još lepši

     

     

    23h osećam se zaštićeniji kad znam da su doletele laste

     

     

    2h potrebno je novo nepoznato spasonosno stvaralaštvo

     

     

    16h da gnezdo i dom svoj gradim u srcu drugog čoveka

     

     

    17h da moje srce tebi služi i bude tvoj hram

     

     

    22h živote. za sve mrtve žive i još nerođene ti živote bdi

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    lutao sam u tebi

    a ti u meni sad budi

    ruža svim ružama i

    lutanje svih lutanja

    svakog bića koje

    je ruža i luta

    u bogu

    ruže

    lutanja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    9h srca krotkih mi daju snagu

    15. decembar 2025.

    27770. dan mog života

     

     

    2720/933

     

    16. bdenje za život. tvoj život

    2231. hodanje

    7903  1h lepota i spokoj se rađaju na mestima stradanja

     

    7904  2h ne mogu da verujem da je to bog pa to je moj komšija čuo sam ove reči u snu

     

    7905  3h pred smrću kojoj je život izložen sve se vidi u jasnijim slikama slobode i istine

     

    7906  4h ... a pčela na procvalom bagremu

     

    7907  5h putem dobrote idem i ne primećujem ništa osim voljeno

     

    7908  6h priložim razumevanje drugog u zajedničko delo

     

    7909  7h dok voda teče ne brini

     

    7910  8h sačuvati svaki kamen i sva verovanja

     

    7911  9h sačuvati svaku biljku i svaku pesmu

     

    7912  10h hajde da pričamo. polako

     

    7913  11h dok kružim rukom dodirujem cveće milujem zemlju

     

    7914  12h i tvoja krila i tvoja kolena su pognuća u meni

     

    7915  13h daj i daj se

     

    7916  14h

     

    7917  15h jedno je srce jedna je ljubav

     

    7918  16h ne mogu se spasiti jedino mogu drugog spasiti

     

    7919  17h živ čovek je onaj koji živi životima svih koji su živeli koji žive i koji će živeti

     

    7920  18h

     

    7921  19h nove pretnje. alal im

     

    7922  20h napunio sam penkalu mastilom hajmo

    dalje dajana... (posvećeno dajani jovanović)

     

    7923  21h sirene zavijaju mislim na ljude primitivnih

    kultura i njihova bdenja kojima nas čuvaju

     

    7924  22h čitava zemljina kugla ne može biti u većoj nevolji od jedne duše vitgenštajn

     

    7925  23h zaštititi se ljubavlju i ne brinuti

     

    7926  24h odvedi me duboko u moje srce tamo gde živiš ti. da iz mene samo ljubav ističe

    novi sad 20.4.1999

     

     

     

    2721/932

     

    17. bdenje za život. tvoj život

    2232. hodanje

    7927  1h kako su tihe noći iščekivanja

     

    7928  2h dah si u mojim grudima

     

    7929  3h jedna detonacija. druga... pogođen i treći most

     

    7930  4h hodam za limun žutu

     

    7931  5h boli me stomak. prva nijansa svetlosti u svitanju

     

    7932  6h hodam odsutan. bez misli. bez osećanja

     

    7933  7h sunce greje i daje život sve u meni ga oseća

     

    7934  8h obale još nema

     

    7935  9h naraštaj jedan odlazi i drugi dolazi a zemlja stoji uvek - prop. 1.4

     

    7936  10h boj se samo sebe

     

    7937  11h uskom stazom

     

    7938  12h ruža put lutanje svi su oni moji ljubljeni

     

    7939  13h hram. spremamo stan minja i ja

     

    7940  14h mislim o ribama i pticama

     

    7941  15h znak za uzbunu

     

    7942  16h par patika i vidimo se

     

    7943  17h ličnost je put i putovanje

     

    7944  18h hodam sa šestogodišnjim stanislavom drčom

     

    7945  19h čim počne predvečerje ulice opuste

     

    7946  20h posle bombardovanja mi je lakše jer tada je

    gotovo ali ono iščekivanje me ubi i iskida kaže jedna žena

     

    7947  21h sukobi su tako stari tako nezanimljivi i nekreativni

     

    7948  22h oblačno je to je blaga zaštita od bombardovanja

     

    7949  23h odvedi me duboko u moje srce tamo gde živiš ti

     

    7950  24h ne napuštaj svoje srce miroslave. da iz mene samo ljubav ističe

    novi sad 21.4.1999

     

     

     

    2722/931

     

    18. bdenje za život. tvoj život

    2233. hodanje

    7951  1h uzbuna. presijava se lakirani parket. iz

    tepiha svetlucaju dva-tri staklića od polupanih prozora

     

    7952  2h povio sam glavu priljubio obraz uz bibliju i milujući kružim

     

    7953  3h mislim na hiljadugodišnja bdenja u hramovima

    po celom svetu. bdenja koja nikada ne prestaju

     

    7954  4h zadremao sam i posrnuo

     

    7955  5h radost u stvaranju i muka u svemu ostalom

     

    7956  6h golubovi traže hranu na obali dunava

     

    7957  7h danas je dan planete zemlje pre godinu dana

    na današnji dan sam je svojim koracima obišao

     

    7958  8h lepo bi bilo da izdržim ovo dvadesetčetvorodnevno dvadesetčetvorosatno bdenje

     

    7959  9h srca krotkih mi daju snagu

     

    7960  10h kišni dan. noćašnje oblačno vreme je sprečilo bombardovanje

     

    7961  11h neka ti je kao košuta mila i kao srna ljupka. dojke njezine

    neka te opijaju u svako doba. u ljubavi njenoj posreći jednako - prič. 5.19

     

    7962  12h miroslave zanesi se... pogreši... padni... 

    podigni se... zaustavi... pokaj se... nastavi... zapevaj

     

    7963  13h održavaj red hrama - ćuti slušaj tišinu

     

    7964  14h da božijom pomoći otkrijem novi put

    da novom pesmom zanesem opčinim preobrazim...

     

    7965  15h

     

    7966  16h

     

    7967  17h pre dva sata četiri užasne detonacije

    sve četiri ponovo u treći jedini preostali most

     

    7968  18h čuvam se čuvajući tvoj život. svačiji život. život sam

     

    7969  19h osetim i nežnošću svedočim: svaki oblik

    života od kamena do deteta (anđela...) je lep i dobar

     

    7970  20h eksplozijama se razaraju bezbrojne čestice ali

    još mnogo veći broj se tada i rađa. to je istina života i ljubavi

     

    7971  21h u mističkoj solidarnosti živi jedinstvo stradanja i spasenja

     

    7972  22h mislim na priču o tri mosta

     

    7973  23h ne napuštaj svoje srce miroslave

     

    7974  24h lepa je noć. da iz mene samo ljubav ističe

    novi sad 22.4.1999

     

     

     

    2723/930

     

    19. bdenje za život. tvoj život

    2234. hodanje

    7975  1h hodam sve-mirom svih duša

     

    7976  2h san je mit

     

    7977  3h livadama

     

    7978  4h treptaj

     

    7979  5h pranje

     

    7980  6h hladno je jutro. i noćas je celu noć bilo mraza

     

    7981  7h kao desetogodišnjak sam budan u krevetu celu noć

    iščekivao jutro da bih sa drugarima igrao fudbal protiv susedne ulice

     

    7982  8h nema slike ni na jednom domaćem tv programu. rušenje se širi

     

    7983  9h građenje je mnogo sporije od rušenja, i zato je rušenje inferiorno

     

    7984  10h hodam za kao trava zelenu

     

    7985  11h srušena je zgrada tv beograd. mnogo je poginulih ljudi

     

    7986  12h posrnuti pasti u ljubav

     

    7987  13h nervna iscrpljenost

     

    7988  14h istoriju su pisali pobednici i oni koji su davali život

    za nju. a život su pisali oni koji su ga živeli radali gradili ljubili

     

    7989  15h ljulja se veliko more ljudskih sukoba. ja sam brod sa mirom u srcu

     

    7990  16h dođi hodaj po mojim snovima

     

    7991  17h srce veselo pomaže kao lek a duša žalosna suši kosti - prič. 17.22

     

    7992  18h loše vesti me razbiju pa se opet iznova prikupljam

     

    7993  19h plačem u nadi da će preživeti i živeti i slabi i nezaštićeni i gladni i siromašni

     

    7994  20h nečinjenjem se uspokojiti... smirivati... smiriti se

     

    7995  21h teško je živeti dok ljudi ginu beže iseljavaju se

     

    7996  22h stogodišnje drvo možemo srušiti za par minuta ali sto godina

    njegovih plodova hlada vazduha lepote ne možemo srušiti nikada

     

    7997  23h lepa je noć

     

    7998  24h nežnosti. da iz mene samo ljubav ističe

    novi sad 23.4.1999

     

     

    i

     

     

    1h lepota i spokoj se

    rađaju na mestima stradanja

     

     

    16h ne mogu se spasiti jedino mogu drugog spasiti

     

     

    24h odvedi me duboko u moje srce tamo gde živiš ti

     

     

    20h eksplozijama se razaraju bezbrojne čestice ali još

    mnogo veći broj se tada i rađa. to je istina života i ljubavi

     

     

    21h u mističkoj solidarnosti živi jedinstvo stradanja i spasenja

     

     

    14h istoriju su pisali pobednici i oni koji su davali život za

    nju. a život su pisali oni koji su ga živeli radali gradili ljubili

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    čuvala si me

    ne šdedeći

    me

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    18h sve moje je tvoje

    13. decembar 2025.

    27768. dan mog života

     

     

    2716/937

     

    12. bdenje za život. tvoj život

    2227. hodanje

    7807  1h polazim da spavam za jedan sat se budim

     

    7808  2h hodam za roza

     

    7809  3h budim se sam pre nego što sat zvoni

     

    7810  4h pomislim na ukus kajsija i miris morskih obala

     

    7811  5h dok se molim vidim sliku dečaka u raskoraku

     

    7812  6h kroz najlonu na prozorima naziru se sunce i obrisi petrovaradinske tvrđave

     

    7813  7h da sve laste dolete u svoja sačuvana gnezda

     

    7814  8h da prestanu sukobi i nestane mržnja

     

    7815  9h da oni koji stradaju nikad ne zaborave na stradanje drugih

     

    7816  10h stišaj se srce u pognuću i miru i raduj se neprestano

     

    7817  11h spokojan sam jer sam tvoje srce i um

     

    7818  12h slobodni drumujte svi koji zemlju i nebo ljubite

     

    7819  13h da ugrejem svakog ko pati i svakog kome se srce ohladilo

     

    7820  14h limanskim parkom obasutim žutim maslačcima hodali smo slobodan tišma i ja

     

    7821  15h nikakva vlast nego samo zanosna pesma ukupnog postojanja

     

    7822  16h božiji put vodi i kroz ono čega se bojim

    i gadim ali iza straha i gađenja se krije moje srce

     

    7823  17h svaki dan za jedan sat kasnije mi zorica kovačić postavi jedno pitanje o bdenju

     

    7824  18h rat je posledica iluzija

     

    7825  19h koliko mnogo snage otiče u rat. u dim

     

    7826  20h ugledao sam na zemlji cveća tek izrasle listiće hibiskusa

     

    7827  21h bdenjem se vreme zgušnjava. sva prošlost i sva budućnost živi u trenutku

     

    7828  22h kišica i oblačno setno je ali dok je oblačno nema bombardovanja

     

    7829  23h vazduh je pun baruta aviona detonacija protivavionske vatre

     

    7830  24h razvedrilo se dat je znak za uzbunu. vetar leluja brezu

    ispred zgrade izraslu do četvrtog sprata. da iz mene samo ljubav ističe

    novi sad 16.4.1999

     

     

     

    2717/936

     

    13. bdenje za život. tvoj život

    2228. hodanje

    7831  1h na polovini sam bdenja. lepo je bdeti ali je teško ustajati

     

    7832  2h u snu panika od nasilja

     

    7833  3h zanosim se

     

    7834  4h vetar zateže najlon kao jedra plove prozori kroz noć

     

    7835  5h hodam za bordo

     

    7836  6h kada me neka zamišljena slika razneži na licu mi se pojavi osmeh

     

    7837  7h u topli krevet sirene oglašavaju prestanak opasnosti

     

    7838  8h rat se komplikuje sve je opasniji ali postaje i navika što je najopasnije

     

    7839  9h u prozoru se ljube golub i golubica

     

    7840  10h nije bilo bombardovanja ali negde ga je bilo. gde je š. m.

     

    7841  11h uvek - svima. svakom - posebno

     

    7842  12h različiti su darovi ali je duh isti - 1 kor 12,4

     

    7843  13h okrećem lice ka svačijem licu. oči u oči

    sestro brate majko oče ženo mužu ćerko sine

     

    7844  14h da bih bio na tvojoj strani dajem se svima i svi su tada i tvoji

     

    7845  15h i neugledni naši udovi imaju veći ugled dok onim uglednim to

    ne treba. ali bog tako složi telo davši slabom udu veću čast - 1 kor 12, 24

     

    7846  16h svako neka radi svoj posao dobro. na dobro svima

     

    7847  17h sunčano subotnje popodne zelenilo nabujalo

     

    7848  18h sve moje je tvoje

     

    7849  19h bdenje posvećujem nikolaju fjodorovu i njegovoj

    veri u čudesnu moć uzajamne ljubavi među ljudima

     

    7850  20h kružim. šaram. pletem. lečim. milujem. grlim, obnavljam tvoju i moju zemlju

     

    7851  21h uzbuna. odmah počinje tišina. svi se brane osluškivanjem

     

    7852  22h učini da tvoje reči govorim

     

    7853  23h razvedrilo se dat je znak za uzbunu vetar

    leluja brezu ispred zgrade izraslu do četvrtog sprata

     

    7854  24h više od pola sata su trajale borbe. da iz mene samo ljubav ističe

    novi sad 17.4.1999

     

     

     

    2718/935

     

    14. bdenje za život. tvoj život

    2229. hodanje

    7855  1h ponovo se nebo prolama noć puca i gori u visinama

     

    7856  2h jedni stradaju ovde drugi stradaju tamo

     

    7857  3h treći napad. jedino ljubav za sve i celinu spasava

     

    7858  4h š. m. je živ. čuo sam ga noćas na radiju. izbegao je u skoplje

     

    7859  5h hodam za oker

     

    7860  6h osloniti se samo na sebe da bih se na boga oslonio

     

    7861  7h reči mi ne dolaze

     

    7862  8h reči ne dolaze

     

    7863  9h jer verom hodimo a ne gledanjem - 2 kor 5,7

     

    7864  10h život se razara. ali lepota života čini život lepote još važnijim

     

    7865  11h i tvoje i moje telo će umreti hraneći zajedništvo naših ličnosti

     

    7866  12h dok hodam oko zemlje cveća osećam

    blagost. osećam da sam voljen. da me baš ti voliš

     

    7867  13h živimo da bismo život ljubili sa životom se venčali u ljubav se preobrazili

     

    7868  14h moj obraz u tvoj obraz. umetnost ljubavi je služenje obrazu

     

    7869  15h da u svakom otkrijem dobrotu. da svakog razumem. da svakoga zagrlim

     

    7870  16h volim da hodam putem dobrih ljudi

     

    7871  17h svako dobro biće mi je izvor. svako lepo biće mi je uvir

     

    7872  18h slušam luj armstronga sa njim mi je lakše i lepše

     

    7873  19h živi u meni budnom i ne dozvoli da te zaboravljam i ostavljam

     

    7874  20h bajko i barko koja me nosiš nosi me i dalje.... dalje dalje

     

    7875  21h svakog sata ustajem i hodam da bi prohodali

    svi koji su pali ili im je onemogućeno da ustanu i krenu

     

    7876  22h razneže me dobra dela dobrih ljudi. saosećam i sa ljudima koji su učinili zla dela

     

    7877  23h više od pola sata su trajale borbe

     

    7878  24h probudi me cveće da bih ustajao i

    obilazio te svakog sata. da iz mene samo ljubav ističe

    novi sad 18.4.1999

     

     

     

    2719/934

     

    15. bdenje za život. tvoj život

    2230. hodanje

    7879  1h sa svetom knjigom na grudima hoda čovek oko zemlje cveća

     

    7880  2h bombardovanje... reči zastanu... detonacija... reči nestaju 

     

    7881  3h mislim na rane jabuke petrovače. ukus već ugrejalog proleća

     

    7882  4h sada kada ustajem svakog sata znam kako je spavanje slatko

     

    7883  5h mislim na kafkin humor. slojeve iz kojih se život obnavlja

     

    7884  6h vetar duva kroz stan srce mi je veselo za sve tužne

     

    7885  7h zlati se sunce po sredini dunava. dan oporavlja noć. zlati se sunce praštanja

     

    7886  8h hodam za modro

     

    7887  9h sa tobom sam krenuo na daleki put. put kojim

    još niko nije hodao. put sveopšteg oproštenja. nevini put

     

    7888  10h mi ljudi živimo od oproštenja kojim nas hrane

    minerali biljke i životinje kojima neprestano nanosimo bol

     

    7889  11h srce srce tvoje srce kličem ozaren tvojim srcem

     

    7890  12h videti svoju krivicu i greh i zamoliti za oproštaj eto slobode

     

    7891  13h kleknem i ljubim cveće na zemlji cveća. volim evoluciju 

     

    7892  14h hodam 100 koraka pored suda u kome sam kao mladić osuđen zbog

    umetnosti. hodam za sve one koji preuzimaju krivice drugih i tako ih spasavaju

     

    7893  15h volim evoluciju koja se tobom pretvara u revoluciju i nastavlja u involuciju

     

    7894  16h tvojom voljom i ja sam cvet. svemirski plavi cvet

     

    7895  17h tvoje ime je zapleši i zapevaj sa mnom

     

    7896  18h koja je moja krivica. koja je moja uloga. ko me je stvorio. pitanja su putevi

     

    7897  19h ceo dan sam uzbuđen zbog tebe i moje telo peva

     

    7898  20h zacvrkuta ptica. leptir poleti. glista se u zemlju uvuče

    procvetaju bulke. doleti prva lasta. zamiriše lipa i prestane rat

     

    7899  21h vodi me da bih čuvao slabije

     

    7900  22h da budem dostojan svih onih koji su se žrtvovali i koji su žrtvovani

     

    7901  23h probudi me cveće da bih ustajao i obilazio te svakog sata

     

    7902  24h zaštititi se ljubavlju i ne brinuti. da iz mene samo ljubav ističe

    novi sad 19.4.1999

     

     

    i

     

     

    12h slobodni drumujte

    svi koji zemlju i nebo ljubite

     

     

    15h nikakva vlast nego samo zanosna pesma ukupnog postojanja

     

     

    19h bdenje posvećujem nikolaju fjodorovu i njegovoj

    veri u čudesnu moć uzajamne ljubavi među ljudima

     

     

    6h osloniti se samo na sebe da bih se na boga oslonio

     

     

    9h sa tobom sam krenuo na daleki put. put kojim

    još niko nije hodao. put sveopšteg oproštenja. nevini put

     

     

    14h hodam 100 koraka pored suda u kome sam kao mladić osuđen zbog

    umetnosti. hodam za sve one koji preuzimaju krivice drugih i tako ih spasavaju

     

     

    21h vodi me da bih čuvao slabije

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    bdeli smo

    24

    dana

    24

    sata

    da

    bi

    sačuvali

    sve

    vreme

    i

    sav

    prostor

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    bdeli smo

    nemoćni jer

    smo verovali a

    sada verujemo

    još mnogo

    više

    u

    ne

    moć

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    bdeli smo 24 dana 24

    sata hodajući oko zemlje cveća

    u stanu familije varadi u novom sadu

    na obali dunava čuvajući negujući ljubeći

    ne samo novi sad obalu dunava i planetu

    zemlju nego i ceo svemir koji je od tada

    tvojim bdenjem postao zemlja cveća

    za svako i sva bića svemira

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    tvoje

    bdenje

    u

    mojim

    koracima

    je

     

    večna

    pesma

    večne

    umetnosti

     

    večna

    umetnost

    večnog

    hodanja

     

    večno

    hodanje

    večno

    muzikom

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    bdeli

    smo

    da

    bi

    se

    svako

    usudio

    da

    bdi

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    ni

    rat

    ni

    mir

    nego

    samo

    ruža

    lutanja

    večnog

    mira

    sve

    mira

    svemira

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    svako ko 

    se onda ko

    i sad otvorio

    tvojim i mojim

    uživanjima

    začet

    je

    oboženjem

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    19h ti si mi prijatelj bilo ko da si

    12. decembar 2025.

    27767. dan mog života

     

     

    2711/942

     

    7. bdenje za život. tvoj život

    2222. hodanje

    7687  1h da svi u miru u toplom spavaju

     

    7688  2h teci vodo. teci svetlosti

     

    7689  3h sat me budi iz dečijeg sna ustajem da bih bdeo nad snom svakog deteta

     

    7690  4h obnavljanje. danas mi je dve hiljade dvesta dvadeset drugo

    hodanje. svim bojama se obnoviti. i zelenom. trava zelenom

     

    7691  5h iz sna - mirom - u tvoj san

     

    7692  6h lepo je ustajati za život

     

    7693  7h prepoznaj se. lice svoje umivam svetlošću

     

    7694  8h hladno je neka je samo da je života

     

    7695  9h planeta je tako mala i lepa. ona je tvoj vrt i moj lug

     

    7696  10h priljubio sam sveto pismo na grudi hodao oko zemlje cveća i radovao se 

     

    7697  11h srce nam ugrej jedno da kuca

     

    7698  12h tvoja pesma na mojim usnama

     

    7699  13h hodao sa radom čupić. hodao sam za lepoticu celinu

     

    7700  14h srce božije je beskrajan put

     

    7701  15h prav kao strela božiji put

     

    7702  16h put su iskušenja. valovi

     

    7703  17h ja sam stazica na zemlji

     

    7704  18h svi smo samo polje cveća. svemirski buket

     

    7705  19h da svi prepoznaju da su deo tvog tela

     

    7706  20h grunulo je iznenada. jaka detonacija

     

    7707  21h naredbe su tvoje pesma u putničkom stanu mojem psalam - 119.54

     

    7708  22h gospod utvrđuje korake svakog čoveka i mio je put njegov - psalam 37.23

     

    7709  23h nek preživi neka se preporodi neka vaskrsne svaka čestica u svim telima

     

    7710  24h utopljavaj se rekla mi je tanja žena prijateljeva

    novi sad 11.4.1999

     

     

     

    2712/941

     

    8. bdenje za život. tvoj život

    2223. hodanje

    7711  1h poljubim knjigu

     

    7712  2h vetar nanosi kišu čujem je po limu na prozorima

     

    7713  3h toplinu iz kreveta donosim cveću

     

    7714  4h u snu sat jedan prođe za tren

     

    7715  5h dve detonacije me probude i prodrmaju svaku ćeliju u telu 

     

    7716  6h kružim oko zemlje cveća

     

    7717  7h hodam za plavo

     

    7718  8h naši životi i jesu bdenja nad kolevkom života

     

    7719  9h san je i svaki dan

     

    7720  10h predajem ti se. predajem se u naručje i pevanje tvoje

     

    7721  11h granulo je sunce život liči na dobrotu

     

    7722  12h sunce svetli kao i neprestane molitve

     

    7723  13h baš kao što grane sunce šikne život iz pepela

     

    7724  14h mnogo je stradanja - nem sam

     

    7725  15h spremam stan hram cveća. život se bori da živi

     

    7726  16h i nadica je velika nada

     

    7727  17h čuvajmo je čuvajmo zemlju našu sestru svima u svemiru

     

    7728  18h nebo otac naš. zemlja majka naša. oboje nas rađaju

     

    7729  19h sjaji se trag grafita na papiru reč postade telo

     

    7730  20h oni koji su u sukobu će se miriti bdenjem već sada to činim za njih

     

    7731  21h usnama u svačije srce

     

    7732  22h došla iznenada pa zajedno hodali oko zemlje cveća. krilima 

    se zagrlili pa uz pucnjavu otišla lepa kao leptir nad vodom mina novčić

     

    7733  23h  utopljavaj se rekla mi je tanja žena prijateljeva

     

    7734  24h da iz mene samo ljubav ističe

    novi sad 12.4.1999

     

     

     

    2713/940

     

    9. bdenje za život. tvoj život

    2224. hodanje

    7735  1h hodam očekujući neočekivano poboljšanje u ovom ratu

     

    7736  2h hodam za žuto

     

    7737  3h sve sam prisniji sa cvećem

     

    7738  4h samo hodam spavajući

     

    7739  5h kako je spavanje važno

     

    7740  6h svanulo je. zašto ljudima lepota života nije dovoljna

     

    7741  7h gledam sunce

     

    7742  8h da drugima budem jedan od nedostajućih izvora tvoje vode

     

    7743  9h život je uvek u nama ali mi ga često ne osećamo

     

    7744  10h pastirom... 

     

    7745  11h ozelenelo je drveće uprkos bljuvanju ubilačkih vatri u noći

     

    7746  12h osmo proleće ruže. ruža je prvi put u bombardovanju

     

    7747  13h kada bude radosti neka oproštenjem bude soljena

     

    7748  14h vera je seme oslobođenja

     

    7749  15h svakog sata izgovaram molitve kružeći oko zemlje cveća

     

    7750  16h i on ih pase čistim srcem i vodi ih mudrim rekama - psalam 78.72

     

    7751  17h i lastavica nahodi gnezdo za ptiće svoje kod oltara tvojih - psalam 83.3

     

    7752  18h kao vinograd kao orah kao maslina

     

    7753  19h primetim kako mi pogled sam klizi po cveću

     

    7754  20h sa svih strana stradanje

     

    7755  21h nikog nikog nikog ne ponižavati

     

    7756  22h život zavisi od svakog posebno od slabih i nevažnih

     

    7757  23h da iz mene samo ljubav ističe

     

    7758  24h oglašavaju se sirene za vazdušnu opasnost. da iz mene samo ljubav ističe

    novi sad 13.4.1999

     

     

     

    2714/939

     

    10. bdenje za život. tvoj život

    2225. hodanje

    7759  1h stradanja. svako stradanje je sveto

     

    7760  2h detonacije. prolama se nebo. drhtim kao vlat

     

    7761  3h sanjao sam bombardovanje

     

    7762  4h preko na drugoj obali dunava laju dva psa

     

    7763  5h telo hoda duša spava

     

    7764  6h hodam i žvaćem koru crnog raženog hleba umesto molitve

     

    7765  7h na tvom sam putu

     

    7766  8h prespavao

     

    7767  9h hodam za ljubičasto

     

    7768  10h da hleba bude u svačijim ustima

     

    7769  11h da reke mirno teku a putevi svoje putnike vode ka radosti

     

    7770  12h nauči nas tako brojati dane naše da bismo stekli srce mudro - psalam 90.12

     

    7771  13h i u beznađu svetle i čuvaju druge oči onih koji ljube

     

    7772  14h da živim u trenutku treptajem da mi srce kuca na vrata večnosti

     

    7773  15h kao dete koje je samo samo škrabam

     

    7774  16h sve u knjigama piše i svi putevi već u srcu postoje

     

    7775  17h na tihu vodu

     

    7776  18h na keju u šetnjama ljudi skupljaju snagu za noć koja ih očekuje

     

    7777  19h ti si mi prijatelj bilo ko da si

     

    7778  20h kako bi bilo lepo u miru provesti noć

     

    7779  21h osmehom... do tebe

     

    7780  22h ljubav je nemoćna - samo ljubi

     

    7781  23h oglašavaju se sirene za vazdušnu opasnost

     

    7782  24h bdemo cveće i ja. da iz mene samo ljubav ističe

    novi sad 14.4.1999

     

     

     

    2715/938

     

    11. bdenje za život. tvoj život

    2226. hodanje

    7783  1h u mraku i zloslutnoj tišini kružim oko zemlje cveća

     

    7784  2h žito

     

    7785  3h hleb sam u tvojim ustima

     

    7786  4h ustati i hodati

     

    7787  5h noć je bila mirna bez detonacija

     

    7788  6h cveće čuvaj nas. cveće čuvaj sve nas

     

    7789  7h pas dočekuje skelu

     

    7790  8h širi se miris zemlje cveća. miris svih mirisa. kad zamiriše

    badem kad zamiriše kesten. kad zamirišu mirisi svih vetrova

     

    7791  9h kad zamirišu mora. i nebo pred kišu

     

    7792  10h dan boli od lepote. dan je tajna boga u njegovoj punoći

     

    7793  11h sat za satom tkam. dan u noć. noć u dan. preplićem mir i život

     

    7794  12h samo da nikada nikoga i ništa ne zaboravim

     

    7795  13h kada vidim radnice gradskog zelenila kako rade uvek osetim radost 

     

    7796  14h sunce sija za džaba. baš. i reke tako teku i trave tako rastu

     

    7797  15h na tvoju radost da tvoj život živim

     

    7798  16h bog neprestano pita šta ćeš sada. da li bi hteo da se igraš sa mnom

     

    7799  17h radujem se svima nama je život odan

     

    7800  18h deca u igri viču parole koje čuju na televiziji

     

    7801  19h kao slapovi slivaju se rečenice iz sata u sat

     

    7802  20h počinje noć i carstvo zvukova

     

    7803  21h hodam da bi cveće čulo moje molitve i

    prenelo ih svakom biću na zemlji svakom biću u svemiru

     

    7804  22h i kada se molim za najbližeg molim se za sve

     

    7805  23h bdemo cveće i ja

     

    7806  24h vazduh je pun baruta. aviona. detonacija

    protivavionske vatre... da iz mene samo ljubav ističe

    novi sad 15.4.1999

     

     

    i

     

     

    1h

    poljubim knjigu

     

     

    6h kružim oko zemlje cveća

     

     

    8h naši životi i jesu bdenja nad kolevkom života

     

     

    18h nebo otac naš. zemlja majka naša. oboje nas rađaju

     

     

    15h svakog sata izgovaram molitve kružeći oko zemlje cveća

     

     

    22h život zavisi od svakog posebno od slabih i nevažnih

     

     

    13h kada vidim radnice gradskog zelenila kako rade uvek osetim radost 

     

     

    14h sunce sija za džaba. baš. i reke tako teku i trave tako rastu

     

     

    23h bdemo cveće i ja

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    ti si večno

    bdenje za

    svako

    i

    sva

    bića

    svemira

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    7h samo tepati

    11. decembar 2025.

    27766. dan mog života

     

     

    2706/947

     

    2. bdenje za život. tvoj život

    2217. hodanje

    7567  1h oprosti mi

     

    7568  2h ustajem iz toplog sna kružim i molim se

     

    7569  3h život svakog čoveka zavisi od života svih

    ostalih ljudi. životi svih ljudi zavise od života svakog čoveka

     

    7570  4h neka žive svi pupoljci. a ja. da se ulijem u tebe

     

    7571  5h iz dubokog sna ustajem i hodam

     

    7572  6h sve što postoji živo je. zlo je uvek samo u meni nije u drugome

     

    7573  7h svim česticama koje lutaju po svemiru i svim živim bićima želim topline i pažnje

     

    7574  8h sunce je. danju skupljam snagu za noćna bombardovanja

     

    7575  9h ispod ozelenelih vrba dunav se miran na suncu belasa

     

    7576  10h j. mi je donela cveće za zemlju cveća

     

    7577  11h sačuvaj se zelenilo

     

    7578  12h teško je bilo šta činiti. ali tu je posetio me je slobodan tišma

    nada slobodanova mama mi je poslala saksiju sa cvećem za zemlju cveća

     

    7579  13h ne gledam razaranje da bih božije graditeljstvo video 

     

    7580  14h joj kako se strah širi bože pomozi svima

     

    7581  15h lepe su tek propupele ljubičaste lale pred srušenim mostom

     

    7582  16h dok osećam kako se strah širi i raste pretnja čujem ptice kako pevaju

     

    7583  17h minerali bilje životinje spasite nas

     

    7584  18h kako su bile lepe te molitve kaže marta

    milojević posle zajedničkog hodanja oko zemlje cveća

     

    7585  19h želeo bih da sačuvam svoj svačiji i život sam

     

    7586  20h minerali bilje životinje spasite nas jer mi ljudi smo se izgubili

     

    7587  21h svi činimo jedno biće ono što činiš drugome sebi činiš

     

    7588  22h pogledaj lepotu koju nosim u očima za tebe

     

    7589  23h od istih čestica smo stvoreni

     

    7590  24h hajde da ti i ja svojim životom činimo radost mineralima biljkama životinjama

    novi sad 6.4.1999

     

     

     

    2707/946

     

    3. bdenje za život. tvoj život

    2218. hodanje

    7591  1h biti slobodan ljubiti blaženstvo

     

    7592  2h uvek posle sna osetim kako se u spavanju

    obnavljam. kako sam u snu grljen i čuvan

     

    7593  3h bombardovanje. iznad industrijskog dela

    grada. verovatno iz rafinerije diže se veliki plamen

     

    7594  4h nauči me da u svakom čoveku vidim tebe

     

    7595  5h vodi me dalje u zajednički jezik svih bića

     

    7596  6h svako je video osetio i činio lepotu sveta

     

    7597  7h sunce je već visoko umiva nas

     

    7598  8h da svakom bude lepo zbog tebe

     

    7599  9h sve je već rečeno i sve se zna ostaje da se to svakom dogodi

     

    7600  10h čujem kako mi se reči rađaju u srcu. samo da ih još iz srca i izgovorim

     

    7601  11h kako je lepo očima drugog gledati. očima

    drugog progledati. sa neprijateljem se zauvek izmiriti

     

    7602  12h daj mi da sačuvam dušu čoveka u koga je ušlo zlo

     

    7603  13h sačuvajmo knjigu naočare olovku i proslavimo reč

     

    7604  14h kako je lepo svačije srce dok kuca u grudima

     

    7605  15h na deci i mladima se ne vidi ni trag od noćnih užasa i strahova

     

    7606  16h pretvori mi podrhtavanje od detonacija u otkrovenje ljubavi

     

    7607  17h hodao sa šestogodišnjim stanislavom drčom oko zemlje cveća

     

    7608  18h nežna prostranstva doletite laste

     

    7609  19h sunce je zašlo. molim se vitgenštajnovom duhu

    koji se u rovovima prvog svetskog rata molio svetom duhu da ga spase

     

    7610  20h topla je noć sve se smiruje strah počinje da se širi. noć je nevina

     

    7611  21h da svaki otkucaj moga srca bude ljubav za sve što postoji

     

    7612  22h da se susretnem sa sestrama i braćom iz sve-mira

     

    7613  23h hajde da ti i ja svojim životom činimo radost mineralima biljkama životinjama

     

    7614  24h ljudi izlaze noću na kej posmatraju da

    li će im biti srušen i treći jedini još preostao most

    novi sad 7.4.1999

     

     

     

    2708/945

     

    4. bdenje za život. tvoj život

    2219. hodanje

    7615  1h radost je postojati

     

    7616  2h molitva mi je put saputnik putovanje 

     

    7617  3h ti si krhko biće volim te bilo šta činila

     

    7618  4h prekidam molitvu hodajući spavam. ja sam spavač u hodanju

     

    7619  5h ja sam osmi april 1999 godine

     

    7620  6h noćas je pucalo samo sa zemlje ka nebu a nije sa neba ka zemlji

     

    7621  7h samo tepati

     

    7622  8h ti si usnulo jagnje u mojim preponama

     

    7623  9h čedo. sunce. blago. brezo. lasto. hrano

    lane. jagnje... usne moje. šljivo moja... lavice i laviću moj 

     

    7624  10h prve procvetale muškatle. jedna bela druga roza

     

    7625  11h ovde sam jer služim bogu. ovde sam da bih afirmisao svačije ovde

     

    7626  12h voleo bih da mogu da se zahvalim onome ko me uvredi

    ili ponizi da ta osoba ne bi osetila da je samu sebe uvredila i ponizila

     

    7627  13h sada je uvek ovde. ovde je uvek sada. tako cvetaju i biljke

     

    7628  14h april je najsvirepiji mesec što rađa jorgovan iz mrtve zemlje t. s. eliot

     

    7629  15h punim plućima živiš kad svima i svakome veruješ

     

    7630  16h ... ali kad stignu na cilj rasprave u

    pogledima iščezavaju jer srca se sjedinjuju... rumi

     

    7631  17h ljudi čamcima prelaze dunav život uvek ohrabruje

     

    7632  18h predajem svoju volju tebi i svakome. i puževima

     

    7633  19h ističe četvrti dan i noć u kojima hodam da bi noć i dan i dalje postojali

     

    7634  20h zahvaljujem se kaji i milomiru zemljskim roditeljima na ovom i ovakvom životu

     

    7635  21h kako je to ružno što lako vidim mane drugog. oprosti mi v. k

     

    7636  22h počinje da pada kiša miriše noć i proleće

     

    7637  23h ljudi izlaze noću na kej posmatraju da

    li će im biti srušen i treći jedini još preostao most

     

    7638  24h radost u telu mozgu srcu: isto smo

    novi sad 8.4.1999

     

     

     

    2709/944

     

    5. bdenje za život. tvoj život

    2220. hodanje

    7639  1h po najlonima na prozoru dobuju kapi kiše a u daljini detonacija

     

    7640  2h kako je teško ustati iz dubokog sna. iz dubokog plavog

     

    7641  3h lelujam se i molim

     

    7642  4h bdenjem kružim i čuvam tvoj san

     

    7643  5h oči mi se... same sklapaju pre nego što zapi... šem rečenicu

     

    7644  6h zvoni sat. ustaj - na molitvu - čuju se gugutke

     

    7645  7h još mi se spava

     

    7646  8h noćas u gradu nije bilo bombardovanja i zbog toga sam bezbrižno spavao

     

    7647  9h zvao srđan valjarević. raduj se nevesto-nenevesna

     

    7648  10h hodala sa mnom j

     

    7649  11h porazi me osvoji me kao što me je on

    porazio i osvojio ludom ljubavlju božijom prema čoveku

     

    7650  12h pobeđuje samo onaj koji nikoga ne

    povređuje i ne pobeđuje iz koga teku saosećanje i davanje

     

    7651  13h blaženi siromašni duhom blaženi koji

    plaču blaženi krotki blaženi milostivi... blaženi mi telo neguju

     

    7652  14h blaženi gladni i žedni pravde blaženi čisti srcem blaženi

    mirotvorci blaženi prognani pravde radi... blaženi mi i srce i um otvaraju

     

    7653  15h procvetao prvi jorgovan

     

    7654  16h čitam psalme davidove dok hodam oko zemlje cveća

     

    7655  17h hodanjem iz sata u sat sve se pretvara u samo jedan dan u samo jednu noć

     

    7656  18h svi delovi tela čine telo. svaki čovek čini čovečanstvo

    svakim čovekom čovečanstvo se spasava ili propada

     

    7657  19h zemlja sačinjena od cveća je zemlja svih nas

     

    7658  20h tu sam da sačuvam proslavim preobrazim

    materiju. nevinu. preobrazim onu koja me čeka

     

    7659  21h bog: ljubiti i ljubljen biti

     

    7660  22h ti si moje pognuće i zanos

     

    7661  23h radosti u telu mozgu srcu: isto smo

     

    7662  24h bdenje pisanjem

    novi sad 9.4.1999

     

     

     

    2710/943

     

    6. bdenje za život. tvoj život

    2221. hodanje

    7663  1h tv snimatelji na keju svaku noć čekaju da snime rušenje mosta

     

    7664  2h jer ti si me ljubavlju stvorio

     

    7665  3h tri. i u tri sam hodao

     

    7666  4h moneovih lokvanja mi je željna duša

     

    7667  5h ne ustajem. u krevetu zapisujem ovu rečenicu. žurim da zaspim

     

    7668  6h skela prevozi ljude na petrovaradinsku stranu

     

    7669  7h kiša je. prehlađen sam. pišem uz toplo

    mleko jer ovih dana nije bilo stakla na prozorima

     

    7670 8h slabiji je lepši. živeli kedrovi

     

    7671  9h miriše mokra trava. ljubim dan da bih video dobro

     

    7672  10h svako svoj posao nek čini. svako svojim putem nek bezbrižno ide

     

    7673  11h podsećam sebe da se pričuvam paranoje

    zovi humor neka ti pomogne bodrim samog sebe

     

    7674  12h ponavljam a ponavljati još jedino znam: svi ljudi čine jednog čoveka

     

    7675  13h ja grudva zemlje. ja busen. hrana i piće u rečima

     

    7676  14h gospode sačuvaj me u sebi

     

    7677  15h sve što leži gmiže raste pliva leti hoda sačuvaj

     

    7678  16h mira u srcu mira u telu mira u mislima. za mirom vapim usnama hodam

     

    7679  17h da u mom telu udomim sva tela

     

    7680  18h hodam da bih bio tih. da bih nežnošću treperio i bio nada svima

     

    7681  19h otvori tvoj put u mom srcu i hodaj njime

    dok se sasvim ne pretvorim u tebe ljubljena moja

     

    7682  20h da svi u sebi osete tebe voljeni

     

    7683  21h svojom lepotom pokaži ljudima da oni nisu neprijatelji jedni drugima

     

    7684  22h noćas je vaskrsenje svi čekaju da budu bombardovani

     

    7685  23h bdenje pisanjem

     

    7686  24h nek preživi neka se preporodi neka vaskrsne svaka čestica u svim telima

    novi sad 10.4.1999

     

     

    i

     

     

    5h vodi me dalje u

    zajednički jezik svih bića

     

     

    1h radost je postojati

     

     

    15h punim plućima živiš kad svima i svakome veruješ

     

     

    18h svi delovi tela čine telo. svaki čovek čini čovečanstvo

    svakim čovekom čovečanstvo se spasava ili propada

     

     

    21h bog: ljubiti i ljubljen biti

     

     

    2h jer ti si me ljubavlju stvorio

     

     

    12h ponavljam a ponavljati još jedino znam: svi ljudi čine jednog čoveka

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    tepanje

    usred

    bombardovanja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    svi putevi vode ka vaskrsenju

    10. decembar 2025.

    27765. dan mog života

     

     

    2693/960

     

    bolestan

    najopasnija pretnja bombardovanjem

    prvo sam se uplašio i onda sam duboko

    potonuo da bih u srcu pronašao mir. oko

    osam uveče je počelo bombardovanje

    novi sad 24.3.1999

     

     

     

    2694/959

     

    7541  ljubav božiju diši

    volim da se kupam vazduhom. svežim

    jutarnjim. da umijem i milujem pluća. pa hladnim

    po licu vratu šakama. da se okupam vazduhom iznutra. da

    ga udahnem. da prođe dolinama moje krvi. provetri mi nerve i

    okrepi mišićna vlakna. disanje je umetnost. udišući živim jer udišem

    živo - mleko majke i slobodu oca. bilo koje mesto u prirodi je lepo. ko

    čini tu lepotu. koja bića stvaraju vazduh u mojim plućima. koja bića

    stvaraju lepotu u mojim očima. samo od te lepote i živim. nekakva

    blagost vlaži i izlazi iz mene. disanje je večito prolaženje pogled iz

    očiju svih mladunčadi ovog sveta. dišem mirisom siromaškog

    hleba. udahnjujem sve bacile i viruse da bi se u mom telu hranili

    na zdravlje oboma. ljubav božija je jezik svih bića. kad svi

    razgovaramo: kamenje i pauci i tigrovi i breze i morski

    talasi i vetrovi i čobani i matematičari i morske alge

    i slavuji. disanjem svako svoju reč kaže. kad

    svakome oči sijaju u očima drugog

    stvorenja

    (iz rečnika hodanja)

     

     bolestan

    oko osam uveče je

    počelo bombardovanje

    ovde sam da bih duboko u

    srcu bio sa svim srcima

    novi sad 25.3.1999

     

     

     

    2695/958

     

    7542  knjiga o putu

    knjiga o putu bi bila knjiga o lastama

    knjiga o plavom monahu na plavom putu

    neke od ideja za deset poglavja bi bile:

     

    1  put. put je kuća izvesnosti. opasnost koja spasava. put je lek protiv

    sebičnosti i svih bolesnih osećanja. put je vijuganje. najlepše mi je kada sam

    nogama na putu u putu koji mi je u srcu. putem se utvrđuje večna važnost drugog

    čoveka. na putu sam već radostan bez mučenja ciljem ili idealom. svaki dan počinje

    putem do jutarnje vode. put je zanos. zatravljenost. huk. ponesenost. opčinjenost

    oduševljenost ushit uzlet. svi putevi vode ka vaskrsenju

     

    2  žena/muškarac. žena i muškarac su početak i kraj svega ljudskog. žena i

    muškarac kao jedno su neotkriveno blago. volim uzbudljive žene bez potrebe za

    sigurnošću i zavođenjem i volim hrabre muškarce bez moći i potrebe za izvesnošću

    žena i muškarac su prvi odnos. sveti čin. slaganje. savezništvo. zajedničko delo

    brak stvaralaštva. bez laži i svađanja. tihi razgovori noću u krevetu. dom im

    je u zajedničkom srcu. novac u zajedničkom putu na putu

     

    3. ljubav. ljubav je služenje. otimajući se za ljubav ljudi su je izranjavali

    posramili. osamili. zbog ljubavi ljubav umire pred našim očima. ljubav je

    život u drugome. reći drugome: ja te volim znači reči mu: ti nikada nećeš

    umreti. jedni podnose mučeništvo od mača drugi upoznaju mučeništvo

    ljubavi heroizam sakriven ogrtačem svakodnevnog

     

    4  reč. prema velikim misticima čovek je ubog prosjak blagodati koji

    međutim otkriva da postoji neko još ubogiji od njega. još veći prosjak

    bog sam koji prosi ljubav na vratima našeg srca. reči su grudi pluća

    života rečima te grlim kroz sve vreme. reči su seme. vidi reč

    dodirni reč. čuj reč. okusi reč. omiriši reč. reč je izvor

     

    5. kurac. ta lepa reč ta dobra reč. kurac nevinost koja strada. kurac je tvoja

    hrabrost i prihvatanje snaga u tebi. kurac je zaštitnik od licemerja i razvrata

    plotski greh nipošto nije greh ploti nego greh duha protiv ploti. protiv

    svetlosti i svetinje. ovaploćenje. greh je tragična privilegija samo ličnosti

     

    6  mišljenje. volim mišljenje koje me oslobađa. mišljenje koje me

    oslobodi od samog mišljenja. mišljenje je užìvanje. mišljenjem se

    stvaraju svetovi. kada mislite o nečem drugom misao o drugom ste vi

     

    7  hrabrost. hrabrost je milovanje. hrabrošću verujem u ljubav koja ne umire

    hrabrost je biti iskren i sam. spokojan u očima drugog. hrabrost je - kreni

     

    8  žrtva. žrtva je nedostajuća hrana u godinama gladi. žrtva je seme iz koga niče

    reč hvala. žrtva je kap u koju se uliva okean. ko može da podnese sve podiže

     

    9  ljubiti. doline i vrhovi. ušća i izvori. ljubljenjem se ljubi ljubav. što god ti kaže - učini

     

    10  plesati. izobilje radosti ispravlja i istančava čovekovu pažnju. čini

    čoveka otvorenim i spremnim da se nadnese nad svaku usamljenost

    nad svako stradanje i napuštenost od boga. kad telo oseća telo zapleše

    (iz rečnika hodanja)

     

    bolestan

    ovde sam da bih

    duboko u srcu bio

    sa svim srcima

    ovde sam

    novi sad 26.3. 1999

     

     

     

    2696/957

     

    bolestan

    ovde sam. dok slušam

    đuk elingtona kroz prozor

    gledam kako vetar nosi

    bele latice propupelih

    voćaka

    novi sad 27.3. 1999

     

     

     

    2698/955

     

    bolestan

    dok slušam đuk elingtona

    kroz prozor gledam kako vetar

    nosi bele latice propupelih voćaka

    pred jutro u polusnu čuo sam ove

    reči: ako dobro pogledaš sebe

    i pomisliš da možeš da

    letiš letećeš

    novi sad 29.3.1999

     

     

     

    2699/954

     

    bolestan

    pred jutro u polusnu čuo sam

    ove reči ako dobro pogledaš sebe

    i pomisliš da možeš da letiš letećeš

    želeo bih da natkrilim sve ljude

    krilom topline

    novi sad 30.3.1999

     

     

     

    2700/953

     

    bolestan

    želeo bih da natkrilim sve

    ljude krilom topline. muškarci

    sada je trenutak da krenemo

    putem bezazlenih hrabri

    muškarci slede čedne

    muškarce

    novi sad 31.3.1999

     

     

     

    2701/952

     

    bolestan

    oko pet pred jutro na sto

    pedeset metara od mene je

    srušen petrovaradinski most. užas

    neopisiva razorna snaga a od nje je

    još užasnija nečija namera. tehnologija je

    samo usavršena magija. muškarci sada je

    trenutak da krenemo putem bezazlenih hrabri

    muškarci slede čedne muškarce. pred ponoć

    sabirajući se od jutrošnjeg užasa u dnevniku

    sam napisao kao da sam poginuo

    novi sad 1.4.1999

     

     

     

    2702/951

     

    bolestan

    pred ponoć sabirajući se od jutrošnjeg

    užasa u dnevniku sam napisao kao da sam

    poginuo. poremećen mi je centar za ravnotežu

    mnogi zvuci me podsećaju na bombardovanje

    zahvalan sam što sam doživeo i preživeo

    taj užas ljubav za sve

    novi sad 2.4.1999

     

     

     

    2703/950

     

    bolestan

    poremećen mi je centar za ravnotežu

    mnogi zvuci me podsećaju na bombardovanje

    zahvalan sam što sam doživeo i preživeo taj

    užas ljubav za sve. dobrota je tako

    lepa i smirujuća

    novi sad 3.4.1999

     

     

     

    2705/948

     

    1. bdenje za život. tvoj život

    2216. hodanje

    7543  1h u-jedinjenje ljubavi. sledeća dvadeset četiri dana ću hodati oko cveća vode

    biblijeuskršnjih jaja sveće koje sam stavio nasred sobe i sve to nazvao zemljom cveća

    svakog sata hodaću po 100 koraka sa kojima ću množiti svoje dosadašnje korake na ruži

    (100 puta 60.109.660 koraka jednako 6 milijardi koraka) i tako ću 24 sata dnevno

    poklanjati po jedan korak života svakome čoveku

    na planeti sledeća 24 dana

     

    7544  2h oznojan strahom od bombardovanja služim tvom ja

     

    7545  3h ustajem. kako je lepo u miru i mirno spavati

     

    7546  4h od srušenog mosta dunav kao planinska reka žubori

     

    7547  5h hodam oko cveća na sredini sobe. ono je sada hram zemlje cveća. želim mu život

     

    7548  6h tek sviće mislim na okean. duboko plavo u svitanju

     

    7549  7h kroz izlupane prozore pada sunce na ove reči

     

    7550  8h trinaesti dan bombardovanja. kako da prihvatim obujmim razumem silu

     

    7551  9h molim se bože da se ne bojim da neprestano budem u tebi

     

    7552  10h teško mi je da bilo šta zapišem

     

    7553  11h topao sunčan dan plačem. kako da umilostivim nasilje da se zaustavi

     

    7554  12h neprestano sam između lepote i užasa

     

    7555  13h hodajući u svakom satu vreme prolazi brže

     

    7556  14h dok noću bombe razaraju danju proleće sve obnavlja

     

    7557  15h kako da volim i ono što ne razumem

     

    7558  16h da žive i laste i bulke i planine i doline

     

    7559  17h izlepio sam plastične folije na prozore manje je hladno

     

    7560  18h od bombardovanja kao da su mi svi zvuci sveta u leđima

     

    7561  19h nemoć mi otvara utrobu života i obnavlja

     

    7562  20h počinje strah ali dolazi prijatelj (posvećeno borisu kovaču)

     

    7563  21h hodam u molitvi za svaki grumen zemlje i najmanje parče neba u svačijem srcu

     

    7564  22h da bude mira kažemo jedan drugome

    boris i ja i rukujemo se iznad zemlje cveća

     

    7565  23h snažno bombardovanje - drhtim

    molim se drhtim molim se. dobrota je tako lepa i smirujuća

     

    7566  24h od istih čestica smo stvoreni

    novi sad 5.4.1999

     

     

    i

     

     

    ljubav božija

    je jezik svih bića

     

     

    tehnologija je samo usavršena magija

     

     

    pred ponoć sabirajući se od jutrošnjeg užasa u dnevniku sam napisao kao da sam poginuo

     

     

    neprestano sam između lepote i užasa

     

     

    kako da volim i ono što ne razumem

     

     

    snažno bombardovanje - drhtim molim se drhtim molim se. dobrota je tako lepa i smirujuća

     

     

    od istih čestica smo stvoreni

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    bombardovani

    preživeli smo da

    bi još više živeli

    ljubav slobodu

    istinu za 

    svako

    i

    sva

    bića

    svemira

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    hodanje je cvetanje u prostoru

    9. decembar 2025.

    27764. dan mog života

     

     

    2681/972

     

    7501  18. decembra 1998. godine zamonašile su se u manastiru vraćevšnica

    dve iskušenice i u monaštvu dobile imena tekla i iraida. pre nego što su se zamonašile

    one su u manastiru provele nekoliko godina. kada su se tekla i iraida zamonašile prvo su

    bile u belim haljinama a onda su se oblačile u toku obreda zamonašenja u monaško odelo

    i to simbolično: uzimajući svojevoljno-odeću siromaštva. parman na prsa da se zaruče

    velikom obrazu i za znak krsta. oblačile se haljinom radosti duhovne. opasivale silom

    istine da usmrte telo i ponove duh. pokrivale se sa kapom nadanja spasenju i

    pokrivačem poslušnosti. haljinu spasenja. oklop pravde. obuvale obuću da

    su spremne da javljaju jevanđelje o miru. uzimale mač duhovni koji je

    reč božija. nedavno sam ih video kako zvone na manastirskoj

    zvonari. različite visine podsetile su me na veliko i malo

    zvono napisao mi je u pismu petar miloradović

     

    hodanje za teklu i iraidu

    2207. hodanje

    hodao sam sa vladom barbulom. pročitao

    mi je tekst nedima sejdinovića: hipertekst hiperautor

    hipertrofija ili književnost u mreži. volim da slušam

    nežni stid sam u dečakovim očima. kako mi

    trepere leđa jer nema zagrljaja

    novi sad 12.3.1999

     

     

     

    2682/971

     

    7502  tvoj gornji deo tela je najjači. gornji i donji deo tela ti se jako razlikuju

    gornji je stabilniji. ramena kao da ti se ne kreću. noge ti se kreću više nego što je

    potrebno. u njima je neka dečačka snaga. bilo je lepo dok sam te iz daljine gledala

    kako mi prilaziš. ličio si na mladića sa likom devojke. u tvom ritmu se oseća nežnost

    oseća se kako uživaš u prisutnosti kako si otvoren prema svemu što te okružuje

    dok si se približavao videla sam razne promene na tvom licu. u jednom trenutku

    bio si jako star ali dok si posmatrao bio si mlad. najbolje je da samo

    posmatraš i da se ne zaustavljaš

     

    7503  miroslave zagrli me... posle zagrljaja je samo tišina u

    kojoj se spajamo i učimo da hodamo korak po korak zajedno

     

    sa sabićem

    2208. hodanje

    hodao sam sa verom midić

    od ranog jutra obalom dunava

    kameničkim parkom. kako mi

    trepere leđa jer nema zagrljaja

    bog je stvorio jedno biće

    kiril aleksandrijski

    novi sad 13.3.1999

     

     

     

    2684/969

     

    7504  hodam u devetnaestim patikama - reebok. 120 nemačkih maraka

     

    7505  do sada sam prepešačio 45.549 kilometara

    sa dnevnim prosekom od 20.629 kilometara

     

    7506  za dve i po godine priprema za ružu lutanja i sedam godina

    rada na njoj lista dobijenog i potrošenog novca izgleda ovako:

     

    za pripreme dobio 26.305 dm - potrošio 16.270 dm 

     

    prve godine dobio 6.605 dm - potrošio 15.500 dm 

     

    druge godine dobio 8.874 - potrošio 8.500 dm 

     

    treće godine dobio 2.486 dm - potrošio 4.000 dm

     

    četvrte godine dobio 6.350 dm - potrošio 6.350 dm  

     

    pete godine dobio 2.506 dm - potrošio 2.506 dm  

     

    šeste godine dobio 6.560 dm - potrošio 6.010 dm 

     

    sedme godine dobio 3.510 dm - potrošio 3.510 dm  

     

    ne računajući rad ljudi koji su radili sa mnom ni sredstva koja

    su uložena dobio sam 63.196 dm a potrošio 62.646 dm

     

    7507  prijatelji njih 118 dali su mi 45.686 dm

     

    7508  od institucija sam dobio 17.510 dm

     

    7509  najviše su mi dali nenad baturan. kaja mandić. vera varadi

    i familija varadi. vesna milović. nada petronijević i nebojša čović

     

    hvala svima koji su mi dali novac

    2209. hodanje

    borbe sa samim sobom su najlepše jer su najteže

    bog je stvorio jedno biće kiril aleksandrijski

    volim taj život po cveću

    novi sad 15.3.1999

     

     

     

    2685/968

     

    7510  volim hrabrost. ona je divna vodilja. sa njom se bezbednije živi. hrabrost je sam život

     

    7511  najlepša hrabrost je voleti. najveća pripasti bogu

     

    7512  od mladosti kao senku života osećam zahtev postojećeg društva da me

    obaveže na vojnu mušku verziju priče o životu o tome kako je hrabrost boriti se protiv

    drugog. ne želeći nikog da povredim jednostavno tako ne osećam. toj priči ne pripadam

     

    hrabrost

    2210. hodanje

    zahladilo je. odnekud se

    oseća sneg. hodao sam sa violetom

    jovanović malopre smo se rastali. sada

    hodam sam pored dunava. porastao je

    raširio se. volim taj život po cveću

    samo živeti ništa više

    ništa lepše

    novi sad 16.3.1999

     

     

     

    2686/967

     

    7513  blago se nasmešim. počinje da pada sneg

     

    7514  kad kažem ja kažem ljubav

     

    7515   kad kažem ti kažem bog

     

    privlačenje

    2211. hodanje

    bilo šta i bilo kako da kažem

    uvek ću kazati boga. kažem sneg

    i rekao sam ga. kažem pada i on

    pada. samo živeti ništa više ništa

    lepše. oseća se najveća pretnja

    nasiljem ali uskoro će

    doleteti laste

    novi sad 17.3.1999

     

     

     

    2687/966

     

    7516  polazim tačno u podne. kad hodam s tobom samo krenem i ne mislim ovog

    puta sam mislila šta da ponesem gde da idem i da li ću moći sama. krenula sam gladna

     

    7517  malo sam uznemirena da li ću uspeti da

    ishodam 20 km. (dogovorili smo se da je to pet sati)

     

    7518  prošlo je pola sata moram da usporim bole me cevanice

     

    7519  prelazim brankov most malo je ljudi

     

    7520  u gradu sam. svi pričaju o situaciji. jel gledaš cnn šta kažu

    moj pradeda je bio na solunskom frontu deda je prošao oba rata 

     

    7521  15:13 sela sam na klupu negde na banijci. bole me noge iz kukova

     

    7522  16:30 još malo sam se odmarala mislila ne mogu više

     

    7523  izašla sam iz grada. možda ću negde piškiti. (naišla

    žena sa psom on je piškio - ja nisam bilo me sramota)

     

    7524  maše mi taksista iz kola. svi idu ka gradu samo ja van grada

     

    violetino hodanje

    2212. hodanje

    oseća se najveća pretnja

    nasiljem ali uskoro će doleteti

    laste. ovde nikad nisam bila zalazi

    sunce prija mi što ga pratim

    novi sad 18.3.1999

     

     

     

    2688/965

     

    7525  oni koji kontrolišu i vrše nasilje nad slabijim se

    bune kad jači od njih kontrolišu i vrše nasilje nad njima

     

    7526  prvi vrši nasilje nad drugim. drugi nad trećim. treći nad četvrtim. da bi se drugi

    spasao od prvog pokušava da uništi trećeg koji jedini spas od drugog vidi u prvom. četvrti

    koji trpi nasilje od trećeg se ujedinjuje sa drugim da bi se ujedinjeni spasli od trećeg i prvog

     

    7527  da bih iskorenio nasilje od kojeg trpe i prvi i drugi i treći i četvrti pokušavam da ga

    iskorenim iz sebe tako što mirno hodam i za prvog i za drugog i za trećeg i za četvrtog

     

    7528  moramo naučiti da čekamo dok ne shvatimo

     

    7529  da prestanemo da budemo sve što jesmo

    i postanemo sve što smo pozvani da budemo

     

    7530  važno je da se oslonimo na boga. ne smemo se

    osloniti na sopstvenu snagu niti na sopstvenu slabost

     

    zanesen čitam hristove reči

    2213. hodanje

    prvi korak koji bi trebao da učini onaj koji teži

    iscelenju je spoznaja da živi večno. ovde nikad

    nisam bila zalazi sunce prija mi što ga pratim. da

    sam lepo bio zanesen video sam po pogledu

    desetogodišnje devojčice koja me

    je netremice posmatrala

    novi sad 19.3.1999

     

     

     

     2689/964

     

    7531  u slavu najlepše rečenice u početku stvori bog nebo

    i zemlju kojom počinje jedna knjiga današnje i sledećih šest

    hodanja biće posvećeno svakoj reči u ovoj misterijskoj rečenici

     

    7532  pre dve godine sam pročitao kod berđajeva čovek je

    pozvan da nastavi stvaranje. njegovo delo je osmi dan stvaranja

     

    7533  hodanje je cvetanje u prostoru

     

    7534  duh duše gde hoće

     

    u

    2214. hodanje

    tebi. u stvaranju. evo tog

    čudesnog stvaralaštva: bog je postao

    čovek da bi čovek mogao da postane bog

    sv. atanasije veliki. i kada ovih dana nasilje ponovo

    počinje da širi zarazu straha uzbudi me to veliko u kojim

    počinje početak. ulaženje u boga kome se predajem

    stvarajući svoje srce njegovim. rascvetavam se srcem

    kao ružom. cvetanjem odagnati strah. da sam lepo

    bio zanesen video sam po pogledu desetogodišnje

    devojčice koja me je netremice posmatrala

    nepovratno i dostojanstveno u svakom

    detalju budi se proleće

    novi sad 20.3.1999

     

     

     

    2691/962

     

    7535  probudio sam se bez snage sa grebanjem u grlu. u sremskim karlovcima

    sam. videću se sa violetom. na momenat se preznojavam glas mi je pukao

     

    7536  svaki trenutak je početak. početak trenutka

     

    7537  tek odsustvo razloga za ružom stvara na hiljade bajkolikih razloga za njeno cvetanje

     

    7538  uz bankinu pokušava da se popne veliki rovac

     

    7539  ono što činiš čini potpuno

     

    7540  juče je počelo proleće

     

    početku

    2215. hodanje

    kao svaki početak i ja

    sam se danas osećao krhak. bez

    snage nemoćan nisam ni pokušavao da

    se osnažim jer bi me to još više potrošilo. bio

    sam slab osetio miris spanаća. slomljen sam

    nepovratno i dostojanstveno u svakom detalju

    budi se proleće. mladica krhki pupoljci

    novi sad 22.3.1999

     

     

     

    2692/961

     

    bolestan

    mladica krhki pupoljci. najopasnija

    pretnja bombardovanjem prvo sam se

    uplašio i onda sam duboko potonuo

    da bih u srcu pronašao mir

    novi sad 23.3.1999

     

     

    i

     

     

    volim taj

    život po cveću

     

     

    najlepša hrabrost je voleti. najveća pripasti bogu

     

     

    od mladosti kao senku života osećam zahtev postojećeg društva da me

    obaveže na vojnu mušku verziju priče o životu o tome kako je hrabrost boriti se protiv

    drugog. ne želeći nikog da povredim jednostavno tako ne osećam. toj priči ne pripadam

     

     

    samo živeti. ništa više. ništa lepše

     

     

    kad kažem ja kažem ljubav

     

     

    kad kažem ti kažem bog

     

     

    bilo šta i bilo kako da kažem uvek ću kazati boga

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja bog

    je postao ja da

    bih ja postao

    bog

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    život se lutalačkim srcem hrani

    8. decembar 2025.

    27763. dan mog života

     

     

    2670/983

     

    7456  poštenje je potpuno predavanje

     

    7457  potpunim predavanjem se sve otvara. i predanje

     

    7458  kako sam se danas uzbudio pročitavši kod starca epifanija teodoropulosa

    pronalaženje odgovarajuće osobe za brak stvar je kolena (kolenopreklone molitve)

     

    7459  od danas ću se moliti na kolenima negde bilo gde u

    predelu ljubeći zemlju. zemlju-nebo. nebo-tebe. tebe-bože

     

    u tajni ljubljenja i grljenja

    2197. hodanje

    dok sam na suvoj travi ljubio zemlju i molio

    se prišao mi je stariji čovek i glasom nadzornika

    upitao da li ste iz elektrovojvodine. nisam. a ko si ti

    pitao me je grubo. iznerviran pitao sam ga a ko ste vi

    zbunio se i rekao pa ja sam komšija. ostavite me čoveče

    na miru uzvratio sam mu nervozno. javiću ja policiji pa ćeš

    ti videti gunđao je odlazeći. dani koji slede biće molitva

    i zahvalnost. on nikada neće pročitati ove redove ali

    mu se zahvaljujem jer mi je pomogao da

    primetim koliko sam još grub

    novi sad 1.3.1999

     

     

     

    2671/982

     

    7460  u susret mi dolazi žena koja je tek preležala bolest. želim joj da

    potpuno ozdravi. da joj bolesne ćelije izađu svetim putevima izlučivanja

     

    7461  svaki dan mi hodanje govori miroslave diši božiju ljubav

     

    7462  dolazi proleće pupoljci na suvim granama

     

    7463  treptim od svake tvoje reči

     

    7464  umetnost je ljubljenje srcem

     

    prionuću

    2198. hodanje

    živi život je žena. ja sam

    muškarac jer me žena čini. da li bih

    ikada osetio video i spoznao tvoju lepotu

    da nisam tako često bio sam. čežnjom osetim

    tvoje telo i grlim ga. izlivam se u tebe. ulivaš se

    u mene. bezazleni su oni koji ljube jer u njima živi

    bog. život je praznik donosim ga na praznično sto

    on nikada neće pročitati ove redove ali mu se

    zahvaljujem jer mi je pomogao da primetim

    koliko sam još grub. prvi put po pojasa

    gledam u vodu pored koje prolazim

    novi sad 2.3.1999

     

     

     

    2672/981

     

    7465  uznemiren nesiguran i nezaštićen počinjem današnje hodanje

     

    7466  kako je to čudesno da postojim

     

    7467  ja sam rečenica koja... traje...

     

    7468  po tvojoj ću reči poći

     

    7469  hodajući izgovaram reči. iznedrene reči me upletu u postojanje

     

    7470  oh ta šaka stare žene kojom se pridržava za stablo jablana

     

    želim svetu biti sve

    2199. hodanje

    krenem u reč da bi me dobra reč

    vodila. da se ne bojim. da osetim da život

    zavisi od tvoje ljubavi. hodam da bi i ti krenula

    svaki dan hodala. život se lutalačkim srcem hrani

    prvi put go do pojasa gledam u vodu pored

    koje prolazim. dete sam iznedri me

    iz tvojih grudi

    novi sad 3.3.1999

     

     

     

    2673/980

     

    7471  mlečno sunce topli vetar sve je samo u slutnji

     

    7472  ceo život žudim za ženom. životom

     

    mlečnim putem

    2200. hodanje

    mlečan bremenit dan. reč bremenitost

    sam izgovorio dok sam se spiralnim stepenicama

    spuštao sa mosta kružeći oko drveta koje je počelo

    da pupi. žudnja za životom je žudnja za mlekom. ženom

    na spiralnim stepenicama neko je napisao grafit kada si sam

    i kada ti je teško uvek poseti ovo mesto ali nemoj da to bude često

    sredovečna žena testeri dasku mlada se sa biciklom penje na most

    žena sa testerom me pita da li ste vi čuvar rekli su mi da mogu da

    uzmem ove daske. danas sam osetio da je moja žudnja za ženom

    put koji me vodi ka tajni muškarca. na tom putu u kasnom dečaštvu

    sam otkrio žudnju za podvigom. dobrim delom. kasnije sam se

    otvorio nepoznatom i čuđenju. savršenom umetničkom delu

    u tridesetim godinama sam osetio čežnju za bogom. sada

    sam na putu. lutanjem slikam i pevam. muškarac sa

    plavom ružom u grudima. dete sam iznedri me iz

    tvojih grudi. molim se stvaram i stvaram se

    novi sad 4.3.1999

     

     

     

    2674/979

     

    7473  vreme se iz časa u čas menja oblači pa opet zasvetli ono isto mlečno sunce

     

    7474  sitna kišica koju raznosi vetar neprestano rosi i po mom licu

     

    7475  hodam uz vetar. od njegove snage i zvuka ni reči koje izgovaram se ne čuju

     

    7476  reči mi odlaze sa vetrom

     

    7477  vetar je stao mokar sam i produvan

     

    7478  izvlačim energiju iz zemlje i rasprskavam je visoko u nebo

     

    7479  baš sada kada sam sam verovati i biti sretan

     

    7480  hodanjem osnažujem svoje grudi da bih na njih privio sve zlo ovog sveta

     

    daj snage mom srcu i mojim grudima

    2201. hodanje

    granulo je sunce. zanesen pleo sam u glavi dve bajke

    jedna je bila o zajedničkoj košulji u koju se oblače sva

    bića. druga bajka je bila o ljudima koji svoj život žive u

    životinjama. pre jednog sata sam se smrzavao na vetru

    sada sam klonuo na toploti sunca... opet me nije bilo

    dremao sam tugovao preplitao nogu pred nogu

    sanjario... molim se stvaram i stvaram se

    sunce je sve toplije raznežio sam se

    zamišljam da sam se zavukao

    pod tvoje krilo

    novi sad 5.3.1999

     

     

     

    2675/978

     

    7481  nebo je prepuno oblaka. mnoštvo sivih tamnoplavih belih svetloplavih

    velikih malih niskih visokih samih jednih u drugima spojenih grudvastih grudastih

     

    7482  pola sata posle prethodne rečenice sam primetio da sam prestao

    da pišem zamislio se i odlutao. nestao u ženi-neodoljivom stvaranju

     

    7483  postoji u stvari samo jedan bol a to je biti sam pavle evdokimov

     

    zanesen

    2202. hodanje

    već neko vreme osećam tebe

    u grudima i onda razmišljam o ranama

    čovek je samo jedna rana. život je rana u

    nastajanju i zarastanju. rana pupoljak. mislim 

    o umetnosti nematerijalnog stvaranja. građenju

    kuća u delima ljubavi. zamišljam radost u sjedinjenju

    svih ritmova. o zdravlju jednog jedinog sazvučja

    sunce je sve toplije raznežio sam se zamišljam

    da sam se zavukao pod tvoje krilo

    ja sam miris večnog cvetanja

    novi sad 6.3.1999

     

     

     

    2677/976

     

    7484  sam sam. u ovom svetu i ovom životu prva dužnost i prva radost za mene je žena

     

    7485  kako je lepo živeti

     

    sve reči

    2203. hodanje

    koje izgovaram su dozivanje. psu

    koji okreće glavu prema meni. golubovima

    koji poleću sa sredine puta. sve zelenijoj travi

    visokom nivou dunava ovih dana. korenju preko

    kojeg se uspinjem na most. opijeni pobedničkim

    slavljem i lažima ljudi pokušavaju da totalitarizmom

    kontrolišu sve jer im nedostaje stvaralačkog zanosa

    neprijatelje uništiti svoje kontrolisati. ali to nije moguće

    dobrota i lepota su žive a one nisu u nasilju. ja sam

    miris večnog cvetanja. ako mi ne praštamo

    sprečavamo misteriju ljubavi

    novi sad 8.3.1999

     

     

     

    2678/975

     

    7486  toplo je stari šlep tiho brokće po sred kanala. iza njega se šire mali talasi

     

    7487  mlada majka šeta tek na noge stalo dete

     

    7488  sedobradi čovek pere ruke u svom siromaškom dvorištu

    podbočena o bokove sa maramom pored njega stoji žena. i psi su tu i

    ćurke i morke i kokoške i mnogo praznih flaša od čije prodaje verovatno žive

     

    7489  trska i zarđali limovi eto periferije

     

    7490  bivanje je blagovanje

     

    7491  iako suviše sam hodam putem koji nam je on utro hodajući sam

     

    poniznost i uzlet

    2204. hodanje

    uzbuđen smirenjem. toplim smirajem

    koji me je okruživao osetio sam ja jesam

    sve je objavljeno. svi su bivali i sve je bivalo

    da bih i ja bio i rekao ja jesam. ako mi ne

    praštamo sprečavamo misteriju ljubavi

    mi moramo prihvatiti rizik putovanja

    novi sad 9.3.1999

     

     

     

    2679/974

     

    7492  kad me ugleda kako sporo hodam i čitam hristove alegorije prijateljstva

    dekica koji takođe hoda nogu pred nogu kaže mi samo tako polako

     

    7493  i danas istim putem pored kanala osećam sličnu milinu

    verovatno onu istu koju oseća i pas zavučen u travi pored vode

     

    7494  trava po kojoj hodam je meka kao spora šetnja

     

    7495  najdivnije je kada osećaš da je tvoj zagrljaj potreban nekome baš kao

    i milovanje i šetnja pisalo je u pismu koje mi je danas poslala marta milojević

     

    spustio sam se ka vodi

    2205. hodanje

    zemljana staza po kojoj hodam je u visini

    kanalske vode. mi moramo prihvatiti

    rizik putovanja. sva voda sa

    nebom mi pada na grudi

    novi sad 10.3.1999

     

     

     

    2680/973

     

    7496  dok se na kolenima molim i ljubim zemlju sve sam opušteniji i

    uzbuđeniji. šakama milujem travu a mirisi zemlje mi ulaze u grlo i celo telo

     

    7497  izgovarajući reč ja prisustvujem saglasju japostojanja

     

    7498  u mojoj čežnji za ženom ima više znanja i ljubavi

    za ženu nego u svim znanjima i priručnicima o njoj

     

    7499  prožimam se i spajam sa svime što postoji

     

    7500  hleb svakodnevlja sam

     

    pesma i ples su hleb života

    2206. hodanje

    svojim telom kojim sam obišao zemlju proslavljam

    sva tela. kamenje drveće životinje ljude. svu tu

    krhkost koja podrhtava u meni. bog je živ i ja živim

    putim dišem gledam dodirujem. sva voda sa

    nebom mi pada na grudi. nežni stid

    sam u dečakovim očima

    novi sad 11.3.1999

     

     

    i

     

     

    umetnost je

    ljubljenje srcem

     

     

    kako je to čudesno da postojim

     

     

    mislim o umetnosti nematerijalnog stvaranja. građenju kuća u delima ljubavi

    zamišljam radost u sjedinjenju svih ritmova. o zdravlju jednog jedinog sazvučja

     

     

    u ovom svetu i ovom životu prva dužnost i prva radost za mene je žena

     

     

    iako suviše sam hodam putem koji nam je on utro hodajući sam

     

     

    izgovarajući reč ja prisustvujem saglasju japostojanja

     

     

    bog je živ i ja živim

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    bili smo

    bezazleni

    jer ti si

    bila

    ruža

    a

    ja

    lutalica

    koja

    je

    ceo

    život

    žudela

    za

     

    ženom

    životom

     

    ružom

    ljubavi

    slobode

    istine

     

    ružom

    i

    ženom

    boga

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    otkrovenje je osećanje i znanje da smo voljeni

    6. decembar 2025.

    27761. dan mog života

     

     

    2656/997

     

    13. otkud njemu pravo (čime to iskupljuje) na takvu ekskluzivnost

    2185. hodanje

    okružen belinom snega sam na sporednom putu eto ekskluzivnosti. malog

    majka me je učila dobroti. užívao sam da nekome činim dobro. ali za dobrotu nema

    pravila i da... je najviše u lepoti. jednostavnosti. dobrota je sloboda. sve je više i više...

    koji su tražili od mene da ispunjavam dužnost... strahovima koji ako... ne suprotstavimo...

    strahovi narastu... razrešeni samo kroz spoljašnje nametnute užase. moja ekskluzivnost je

    i put na kome između mene... nema posrednika... posebnost čini i želja da budem sa... muž

    prijatelj... onaj i ona koji su se izdvojili tražili i menjali činili su to i za mene. (ovaj tekst je

    sav uništen na vetru. ovo je ono što sam uspela da pohvatam. violeta). na ovom snegu

    postajem sama dirljivost. hodam putem kojim su hodala srca svih drugačijih

    novi sad 15.2.1999

     

     

     

    2657/996

     

    14. ne mogu biti u skladu umetnička ambicija i prosjačko dno

    2186. hodanje

    moja ambicija je najviša i zato je spojena sa dnom. volim savet po kome se bog spoznaje

     tihovanjem i paradoksom. ova knjiga je roman o bezrazložnom traganju za nepostojećom

     plavom ružom. metafore su vozila kojima se prevozim iz svetova u svetove. kao mistički

     tekst ova knjiga je lestvica - put. kao knjigu poezije pišem je sa uzbuđenjem da je svaka

    reč u njoj pesma. kao dnevnik knjiga ruže je ispovest i prihvatanje nemoći u vrtu 

    preobraženja. moje lutanje je pohvala nenasilju. pri kraju sam današnjeg hodanja

    prelazim most mislim o prosjakinji. ko je čuo njezino hvala taj će joj večno

    biti zahvalan. samo sa dnom je vrh u mističkom savezništvu. sin sam

    božiji i svakoj ženi i muškarcu svakom biću sam besplatan ali za

    one koji naplaćuju svoj rad skuplji sam od najskupljih. hodam

    putem kojim su hodala srca svih drugačijih veselim

    se slatkom korenju za ručak beloj i

    crnoj rotkvi cvekli i celeru

    novi sad 16.2.1999

     

     

     

    2658/995

     

    15. on želi da se venča sa ženom i da ona prati

    njegovu ekstremno nesocijalizovanu pojavu

    2187. hodanje

    da. zanosi me venčanje. ljubav nespojivog. dvoje preobraženih u jedno. oduvek sam ženu

    video kao prijatelja i savezníka. zajedno na otvorenom u opasnosti koja porađa smisao i

    vrednosti. budi sa mnom i čini ono što ja radim. bezbroj je teorija a tako malo dubokih uvida

    svoj život osećam kao bajku. volim život u kome se svakodnevno pokrštavam potapajući

    se u ono što me opčinjava. kada sam se u dvadeset trećoj godini susreo sa svojom

    unutrašnjom ružnoćom obuzela me je čežnja za nevinošću i bilo mi je dato da

    ugledam taj put. muškarac sam koji se odriče sebe. preumljuje. hiljade godina

    je potrebno da bih zasvetleo. vidim ženu sličnu meni. njena lepota nije njena

    od slobode je. od ljubavi i poslušnosti. od kada sam te osetio više ne živim

    svojim voljom. samo sledim put koji još ne postoji. veselim se slatkom

    korenju za ručak beloj i crnoj rotkvi cvekli i celeru. slobodni smo

    jer smo sa svim bićima venčani zauvek

    novi sad 17.2.1999

     

     

     

    2659/994

     

    16. njegov projekat nije umetničko delo nego proces

    2188. hodanje

    danas mi je jedna osoba rekla da sam jedini zanesenjak koga ona zna. a druga da sam

    naivan. ja zamišljam kako bih voleo da su se sreli simon vejl i robert valzer. raznežim se

    životom vilhelma rajha. u rajhovom otkriću straha od spontanih kretanja prepoznajem

    sva nasilja ljudskih institucija. ja ne poznajem ni jedno delo koje nije proces niti bilo

    koji proces može da završi bez dela. moja hodanja su tako obična ali je tako mnogo

    vazduha u njima. zemlje neba kiše snega vetrova. plava nevidljiva ruža. kada je

    dovršim biće to najlepše umetničko delo ikad stvoreno posvećeno tebi

    nepropadljiva ruža čija će lepota zračiti svakom ko je bude želeo. ja nisam

    ni praskozorje ni predvečerje oboje sam. dva velika šarplaninca polje

    još pod snegom i sunce čine ovaj dan najbleštavijim ove zime

    slobodni smo jer smo sa svim živim bićima venčani zauvek

    ljubi i doživećeš ljubav budi ljubav i ljubićeš

    novi sad 18.2.1999

     

     

     

    2660/993

     

    17. on ne vidi da je njegovo opredeljenje nespojivo

    sa zajedničkim životom sa jednom ženom

    2189. hodanje

    ljubav je kad dvoje biće jedno. dvoje koji obožavaju. obožavanje je pustolovina duha

    let ka nedostižnom. opet nove pretnje bombardovanjem. duh uvek stremi nedostižnom

    a tehnologija dostižnom. dok se duh raduje onome što ga premašuje i promašuje oni koji

    se služe tehnikom raduju se kad iz najvećih daljina precizno pogode ciljeve. hodam pored

    dunava snaga mu se oseća i mirisom. jedna osoba mi je pre podne rekla da me je noćas

    sanjala kako sam umro. druga se pitala kako da u jednoj rečenici govorim o svojoj

    nepodnošljivoj tuzi a da sam u drugoj već radostan i srećan. pišem samo dok hodam

    i samo o tome. moja hodanja su molitve otuda su neočekivana kao i put. neprestani

    doživljaj dok hodam je da hodamo jedno drugom u susret. otuda obraćanje. ti si

    radost svih mojih preduzeća. stvaranjem verujem u stvaranje. iako sam često

    tužan ne bih bio živ da ne osećam da sam voljen. otkrovenje je osećanje i

    znanje da smo voljeni. sve stvoreno je ljubavlju stvoreno. sve živo je

    ljubav. ljubi i doživećeš ljubav budi ljubav i ljubićeš. planina

    nebo reka prelazim most u tebi sam u

    preponama osećam tvoj puls

    novi sad 19.2.1999

     

     

     

    2661/992

     

    18. u svojoj socijalnoj ekstremnosti on je zavodljiv

    kao primer ali i opasan za osetljive ljude

    2190. hodanje

    žestoka ljubav prema sopstvenoj ličnosti kod kreativnih pojedinaca je ljubav koja ih

    preobražava i njom otkrivaju i ljube boga u sebi. jedna jedina ličnost iskupljuje sve nas

    ko drugi nego ti. ko drugi nego ja. hodao sam sa draganom i petrom miloradovićem. došli

    su iz gornjeg milanovca da se družimo i hodamo. petar mi je rekao stih tomaža šalamuna

    svaka odbrana domovine je izdaja boga. ko hoda zna da kosmos nije veći od dužine jednog

    koraka. nasilje čine oni kojima je ljubav uskraćena nad kojima je nasilje već izvršeno. zato

    molim ljubav za nasilnike. želim svima humora. želim da im smeh ugreje srce i osvetli razum

    to si ti. ja koji baca bombu. ja bomba. ja na koga je bomba pala. ja koji je preživeo. ja koji

    sve to razume i oseća i ja koji se kao dete smeje. planina nebo reka prelazim most

    u tebi sam u preponama osećam tvoj puls. zaceniti se od smeha

    novi sad 20.2.1999

     

     

     

    2663/990

     

    19. njegov put je podvojen između ideala i stvarnosti

    2191. hodanje

    u noćašnjem snu sam prolazio kroz zastrašujuću samoću. ali ja služim lepoti a lepota

    se krije. ja služim istini a ona je nedokučiva. malo pre sam video rajku sredojević dovršila

    je korekturu ruže 7. uvek se pita kako je moguće da sam pred polazak na hodanje često loše

    a posle hodanja dobro. sumnjičava je ne veruje. loše sam kada se bojim. bojim se kada

    brinem. brinem se kada nisam predan radu. predavanje radu gubim kada gubim zanesenost

    postojanjem. zanesenost gubim kada poredim. a poredim kad zaboravim na boga. u hodanju

    mi koraci uvek nestaju i uvek nastaju. u tom fenomenu kretanja je odlaženje i dolaženje

    prepuštanje. prepuštajući se hodanju i odgovori na borisova pitanja su nestali. osetio

    sam da je najbolji odgovor na svako pitanje samo hodanje. petoknjižje

    petočasovnog ritma ružinih koraka. promišljam kako je tek lepo

    hodati po vodi po vazduhu. zaceniti se od smeha. ali i

    hodanje po zemlji zar nije i ono neobjašnjivo čudo

    novi sad 22.2.1999

     

     

     

    2664/989

     

    20. njegov linearni idealizam još više udaljava

    osetljive pojedince od stvarnosti umesto da ih

    edukuje i motiviše ka borbi sa stvarnošću a za ideale

    2192. hodanje

    hodam nebo se otvorilo svetlošću i belim oblacima. blizu je jedan oko tri će se znati da li

    će biti bombardovanja ili ne. iscrpljen tim užasom osetim da će uskoro sve da propupi. da

    će laste doleteti i pojaviti se prve bulke. jedina borba u koju verujem je ona koju vodimo sami

    sa sobom. u nama samima je početak i kraj sveg zla. svih osam godina hodanja svakog

    dana se prepuštam lepoti koja me okružuje srećan jer sam život predao tvojoj volji. mojim

    srcem kucaju sva srca. znam i mogu da zapevam sa srednjovekovnim misticima odreknem

    li se ja boga bog se mene odreći ne može. da ničije bombe nikada nikome ne bi padale

    na glavu usnama ljubim svačiji bes i mržnju. ali i hodanje po zemlji zar nije i

    ono neobjašnjivo čudo. sunce je zašlo vetar je hladniji

    počinje da pada krupni sneg

    novi sad 23.2.1999

     

     

     

    2665/988

     

    21. on deluje na mlade ljude ali im pravi zbrku

    jer nije jasno da li je on učitelj monah umetnik

    2193. hodanje

    za sada nema bombardovanja. priznajem bojim se nasilja. u njemu ne vidim nikakvog

    smisla. hrabrost čuvam za stvaranje. volim hrabrost nenasilja. volim hrabrost svih koji su

    se uputili putem pažljivosti. volim hrabre u nemoći. pridružio mi se jedan mladi veliki žuti

    pas. igrao bi se. upliće mi se među noge skače da bi me ugrizao po rukama. put pas i čovek

    boli me od lepote. na ovom svetu ljudska bića pokušavaju da ostvare totalnu kontrolu jedni

    nad drugima. i otuda neprestana paranoja u ljudima. kada sam se kao mladić našao zatvoru

    mogao sam umreti od tajni zastrašivanja i paranoje ali spasao me je pravi put ka bogu

    ka prapoverenju. to je put bez terminologije bez autoriteta. bez moći i nasilja. bez

    strahopoštovanja. put obožavanja. na tom putu sam sreo ličnosti koje su i

    same tim putem jezdile. svi su oni različiti ali sam svakom verovao

    divim se njihovim vrlinama a mane im prigrljujem. kada hodam

    nema nikakve zbrke samo vidim kako je svet lep. svaki

    korak je hram. i paradoksi su tako nežni. sunce je

    zašlo vetar je hladniji počinje da pada krupni

    sneg. ja sam crkva svim ljudima

    novi sad 24.2.1999

     

     

     

    2666/987

     

    22. visoki principi nastali iz idealizacije koje on

    postavlja pred sebe i druge su u neskladu sa ljubavlju

    koju on postavlja kao najviši kriterijum istinskog življenja

    2194. hodanje

    prelazim most na reci savi. kaja moja majka je pre svoje dvadesete godine ostala bez

    oba roditelja. milomir moj otac je u dvanaestoj otišao od svoje kuće u beograd i nikada se

    više nije vratio svojoj porodici. i njoj i njemu je nedostajalo ljubavi. milomir je kasnije u mojoj

    osmoj godini izvršio samoubistvo. ostavljajući me ostavio mi je i svoju snagu da bih ja

    mogao pružiti korak više. kao mladić osetio sam kako je moja snaga bolno mučena od

    ljubavi. osećam bedu i patnju mnogih bića ali i lepotu i radost života. ujedinjenje

    nespojivog je moguće. živ je bog. živo je preobraženje. živa si ti. voleo bih da

    osetiš ljubav dok držiš ovu knjigu u ruci. da te ova knjiga povede kao što

    te zvezde u noći dok ih gledaš povuku ka sebi. kad te u milujućem

    hodu prelije tišina. ja sam crkva svim ljudima. razlog

    za ljubav je ljubav sama

    novi sad 25.2.1999

     

     

     

    2667/986

     

    23. odbacujući tom idealističkom askezom

    principijelno i apriori sve što ne prolazi kriterijume

    idealnosti on propušta priliku da stvara

    2195. hodanje

    hodam sa nevenom mamulom. prvi put smo zajedno na hodanju. malo se poznajemo

    okruženi prirodom kroz koju se krećemo otvoreni smo i lako se razumemo. jednostavnošću

    se sve u nama otvara. volim pridruživanje anonimnim snagama ljubavi i njihovom zračenju

    stvaralaštvo ne vidim u pričama o ljudima niti u svedočenju o društvu i duhu vremena nego u

    stvaranju i rođenju novog bića. zanimljivije priče i priče o zanimljivostima su mi dosadne kao

    i one o špijunaži nasilju i paklu. raj nije cilj raj je uslov. iako sam se pred polazak na hodanje

    uplašio čuvši sprat iznad mene kucanje na vrata i otvorite ovde policija. verujem u

    sveštenike katakombnih crkava. verujem u one koji veruju u let. razlog za

    ljubav je ljubav sama. volim kada posle dugog šestarenja

    lutanja izujem svoje patike

    novi sad 26.2.1999

     

     

     

    2668/985

     

    24. tako smo se razgovarajući o tebi

    pitali i o samima sebi tvoj boris

    2196. hodanje

    na kraju grada dvojica starijih ljudi razgovaraju i jedan kaže šta ćeš iz

    ove se kože nikuda ne može. svaki put kada sam na putu ja sam u čišćenju. i

    sa senkom jer senke ne mogu da se oslobodim. evo pokušavam... ali kad trčim i ona

    trči za mnom. samo osmeh pomaže. na ovom svetu u ovim vremenima nedostaje ženskih

    snaga. zato se učim od njih i afirmišem svaku ženu. hodam ženskim putem na kojem je

    žena vekovima bila osuđena žigosana obeležena izdvojena anatemisana i kažnjena. hodam

    ženskim putem na kome više nema ni žene. to je put strpljivosti nežnosti i zahvalnosti. da

    bih afirmisao nedostajuću žensku snagu hodam kao lutalica kao novi muškarac. put kojim

    prolazim je u dimu jer je upaljena suva trava. zastao sam i gledam vatru. bacio sam u nju

    papir na kojem su bila pitanja - naslovi prošla dvadeset četiri hodanja. u kanalu kojim

    se vatra kretala uskoro se pojavila voda. vatra će naići na vodu. volim kada

    posle dugog šestarenja lutanja izujem svoje patike. dani koji slede

    biće molitva i zahvalnost

    novi sad 27.2.1999

     

     

    i

     

     

    ovu knjigu poezije pišem sa

    uzbuđenjem da je svaka reč u njoj pesma

     

     

    svakom biću sam besplatan ali za one koji naplaćuju svoj rad skuplji sam od najskupljih

     

     

    slobodni smo jer smo sa svim bićima venčani zauvek

     

     

    otkrovenje je osećanje i znanje da smo voljeni

     

     

    ko hoda zna da kosmos nije veći od dužine jednog koraka

     

     

    zanesenost gubim kada poredim. a poredim kad zaboravim na boga

     

     

    u nama samima je početak i kraj sveg zla

     

     

    mojim srcem kucaju sva srca

     

     

    hrabrost čuvam za stvaranje

     

     

    stvaralaštvo ne vidim u pričama o ljudima niti u svedočenju o

    društvu i duhu vremena nego u stvaranju i rođenju novog bića

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja moje

    davanje i tvoje

    podavanje to je

    ruža lutanja boga

    te večne lutalice

    ljubavi slobode

    istine

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    nadam se

    da osećaš

    kako je

    jebeno

    lepo

    i

    dobro

    pevati

    te

    tek

    sada

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja a i

    ti ružo lutanja

    i ti mene pevaj

    tek sad

    i

    to

    zauvek

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja tvoje i

    moje šestarenje me je

    konačno i zauvek otvorilo

    lepoti kruga i centru i

    dobroti lopte

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja i

    opet bih se izložio

    svim desetogodišnjim

    naporima u tebi samo

    da bi i ovu tvoju

    pesmu bogu

    pevao

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    budi bog

    otac majka

    žena muž

    ćerka sin

    druga

    drug

    i

    ruži

    pupoljku

    bogu

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    molim te za dalje

    samo bez poređenja

    nego samo sa jebežljivim

    ponavljanjima. nemoćnim

    analogijama. podatnim

    tautologijama. žiru

    i gubo amom

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    sam prtim put za život bez neprijatelja

    5. decembar 2025.

    27760. dan mog života

     

     

    2642/1011

     

    1. pitanje je da li je on dosledan ili rigidan

    2173. hodanje

    slažem se: pitanje je: slagati se i ići dalje. kao voda mislim da sam dosledan

    kao zemlja rigidan. pada sneg. želeo bih da budem iskren. hrabar u odgovorima

    želeo bih da osetim pokajanje. želeo bih da mi odgovori budu kreativni i tu i tamo

    da se u njima pojavi humor. ispovest mora da bude deo novog života slažem se s

    vitgenštajnom. iako svaka verbalna forma iskaza koja je već neko vreme nalazí pred

    očima sveta otkriva dvosmislicu slažem se i sa vajthedom. i dah i korak i srce me uče

    razdraganoj doslednosti. rigidnost je kanalizacija grčeva od povreda u detinjstvu. jedan

    jedini grč samopovređivanja. taj bolni stid. bile su to čežnje i gađenja. danas je to grč

    jer te nema. potreba je to za herojskim životom kojim se iskupljuje krivica. kao da

    smo se spojili ljubim te. to je zimska potreba za iskupljujućom snagom proleća

    novi sad 1.2.1999

     

     

     

    2643/1010

     

    2. ta doslednost ga je odvela u slabost

    isključivosti na utabanu stazu. reproduktivnost

    2174. hodanje

    slažem se. ako ne mogu biti bolji znači da me gospod želi u takvom nepovoljnom

    položaju. doslednost ne osećam kao isključivost nego kao imati nekoga u koga verujem

    svom svojom dušom nekoga ko je sva moja nada kome stremim - to je ljubav. doslednost

    sam uvek osećao kao put koji me vodi. na njemu sam slobodan da činim ono što treba da

    činim. na utabanoj zemljanoj stazi je najlakše i najlepše hodati. utabana a meka. kao molitva

    čuva me u zanosu ponavljanja. ponavljanje me je obuzelo u mladosti. korak za korakom ta

    maštovitost praznine. tek deset milijardi ljudi je živelo i živi u dvadesetom veku. svoje priče

    živote su pričali na preko šest hiljada jezika. sve bruji. vrtlog. košnica bezbroj učenja

    košnica tajnih škola. trendova. religija. verskih i nacionalnih ubeđenja a plima i oseka

    se ravnomerno ponavljaju. svakog godišnjeg doba i med zri. eto tu negde jednom

    jesam i ja. da nije tako kako bih prepoznao tvoju jedinstvenost. to je

    zimska potreba za iskupljujućom snagom proleća

    jedinstvena si jer ti si sve plava šljivo

    novi sad 2.2.1999

     

     

     

    2644/1009

     

    3. otkud mu pravo da svoj život programira deset godina unapred

    2175. hodanje

    slažem se. pre polaska na današnje hodanje na vratima se pojavio uplašen čovek sa

    desetogodišnjim dečakom. ostavio je kuću i imanje i pobegao je pred onima u crnim

    uniformama koji ubijaju sve pred sobom (ne govorim imena ni mesta da se zlo ne bi širilo)

    tek čovek je pobegao od onih koji su jači. nasilje se uvek vrši nad slabijima. plakao sam

    sada hodam sa simpatijama za sve one koji stradaju. sve. kada osetim sve u meni se javi

    ljubav i za zločince. osetim kako će jedno ljubav ugrejati njihova studena srca. hodam i

    mislim na vremenske katastrofe. na klimu kojom živimo mi deca sa periferije vremena

    deset godina programiranog života su sok za plavi cvet. samo božija iskra u vremenu

    spokoj u zagrljaju kome je potreban spokoj u večnosti. jedinstvena si jer ti si

    sve plava šljivo. božija čestica postoji u svim srcima

    novi sad 3.2.1999

     

     

     

    2645/1008

     

    4. da li on ima snagu slobode ljubavi da se odrekne - prekine ružu

    lutanja i to odricanje pokloni ženi svoga života. tako bi načinio

    svoje remek delo i što je još važnije umro bi da bi se rodio

    kao čovek. bio bi spasen samoga sebe

    2176. hodanje

    slažem se. i nek zato umesto mene govori žena sa kojom sada hodam. ako postoji žena

    zbog koje treba da se odrekneš ruže onda je to žena koja će biti s tobom na ruži. a ruže

    ne treba da se odrekneš da bi se spasio jer njom se spasavaš i to ne samo sebe nego

    i sve ovo što nas okružuje. hodamo i smrzavamo se na asfaltnom putu kod žablja

    dok nas automobili i kamioni zalivaju kišnom prašinom. priču koju sam želeo da

    ispričam o uspehu skromnosti tehnologiji velikim brzinama maslačku neću

    ispričati. kisnućemo. sada je lepo samo zajedno kisnuti. božija čestica

    postoji u svim srcima. nemoj da prekineš ružu jer sa 

    njom na ovoj kiši sam i ja žena

    novi sad 4.2.1999

     

     

     

    2646/1007

     

    5. to što on radi je konceptualizam. opasan i ograničen

    to je zasnivanje čina na ideji a to dovodi do totalitarne

    isključivosti prema dinamici života

    2177. hodanje

    slažem se. sebe zovem tvojim imenom. kao mladić svetlog uma imao sam sreće

    da osetim kako je ideja živa. kako pokreće nosi i preporađa. ideja je lik. tvoj. ovih godina

    se pred svima nama kao i uvek raspadaju sve velike priče. snaga lika je iscrpla u maskama

    i ogledalima. hraneći se ličnošću rađaju se individualnosti sa svojim egoizmima i oni bez

    zanosa i divljenja žele da oslobode onog od koga su stvoreni. ideja kao i sve umire bez

    ljubavi a ljubav je samo sada. snaga ideje - prvog koraka - se pretvara u bezbroj sledećih

    koraka u ritam ljubavi. video sam kako se bez ljubavi sve pretvara u staro ideologiju zlo

    kažem korak za korakom pa evo ih nižu se ka periferiji grada. kao mladić sam osetio

    ono što zovu iskra. vrh duše. periferija. centar. veliko selo. tlo božije. kasnije u

    zatvoru je sledilo umiranje. tišina. praznina. video sam ptice i cvetanje ruža

    u proleću tada u mojoj dvadeset četvrtoj. a evo i sada u pedesetoj

    stupam u dvadeset šesto proleće posle toga. sve je živo. ranjivo

    padu sklono. obnavljanju. nemoj da prekineš ružu jer

    sa njom na ovoj kiši sam i ja žena. po

    trulom lišću ostavljam trag

    novi sad 5.2.1999.

     

     

     

    2647/1006

     

    6. to je individualni kult i njegova privatna kultura

    2178. hodanje

    slažem se. iz teškog oblaka u sunčanom danu padaju prve pahulje snega. sunce je

    nestalo dan se pretvorio u tamu. sneg je stao. opet pada sada krupniji. dan se smračio

    zasijalo je sunce svetlost se prostrla kroz nebo. moja umetnost je umetnost dana. sunčeve

    svetlosti. promena godišnjih doba. klime. svih prolaznika. fudbalera amaterskog kluba pored

    kojeg prolazim. toliko sam otvoren i vidljiv da me malo ko od ljudi vidi oseća i razume. ja

    sam javna ruža. desnom rukom lagano kroz nebo prelazim iznad bolnice želeći svim

    bolesnicima u njoj izlečenje. skrećem u park uživam u vrapčićima na grani. ponesem

    ih sa sobom da vide reku. toliko sam u ovim trenucima nemoćan da nemam snage

    ni da se pokajem. posle jednog sata prolazim pored reke sve se plavi. sve

    sada. i sve postepeno. po trulom lišću ostavljam trag. i nebeske

    reke dotiču i otiču presušuju i bujaju

    novi sad 6.2.1999

     

     

     

    2649/1004

     

    7. nejasno je da li je to što on radi sebi

    na sebi (sakralna praksa) ili umetnost

    2179. hodanje

    slažem se. vetar nosi vlažan sitni sneg. kao reka. ispred mene je milan aleksić

    do malopre smo pričali. sve oko nas je vlažno. u daljini grakće jedna ptica. široko

    zasneženo polje se ipak zeleni mladim žitom. sve je jasno nema granica među

    stvarima i bićima. staro se grčevito bori da preživi. kida i uništava sve pred sobom

    samo da bi još živelo i vladalo. novo u svojoj moći nikada ne vidi da je već zastarelo

    pa se prazninom šepuri i dosađuje. tek u jasnoći stvari se vidi kako sve što postoji i

    postoji samo kad čini sve drugo. sa puta sam podigao zrno kukuruza tri zrna pšenice

    i mali žuti kamenčić. nosim ih u šaci. pozivam milana da zastane da bih pred njim

    progutao ova bića iz moje šake. i nebeske reke dotiču i otiču presušuju i bujaju

    muljam ih po ustima kukuruz pšenicu kamenčić i progutam njih i put

    novi sad 8.2.1999

     

     

     

    2650/1003

     

    8. njegove knjige crteži fotografije da li su

    oni cilj ili su oni samo dnevnik sakralizacije

    2180. hodanje

    oboje. sunčano jutro se pred podne preobratilo u sivilo i hladnoću. noćas

    sam slabo spavao uplašio sam se jer sam imao osećaj da mi je jučerašnji

    kamenčić zaostao u grudima. u susret mi dolazi grupa mladića liče mi na

    knjige slike na neku muziku na neki film. iako su dela i životi onih koje

    volim različiti sve ih osećam isto. bliske. nikada nisam video razdvojeno

    život i delo. život služi delu delo životu. tvojom voljom se dižem nema

    tla ispod mene. evo ih prvih pahulja snega. hodam po zemlji. znam

    i spokojan sam slavljen u tvojoj slavi. samo mir. i sutra. kako je

    lepo biti. muljam ih po ustima kukuruz pšenicu kamenčić i

    progutam njih i put. hodanje mi je otkrilo spajanje u

    istom trenutku zanos i smirenje

    novi sad 9.2.1999

     

     

     

    2651/1002

     

    9. ne može se istovremeno biti posvećen i odgovoran

    i umetniku i monahu a on kaže da je oboje

    2181. hodanje

    ja sam ruža sa 59.164.358 koraka. ja sam put sa 44.965 prepešačenih kilometara lutanja

    hladno je promiče suvi sneg. svakim svojim korakom sejem bokore ruža... luda sam i ništa

    drugo. pesnik jedino. sve reči se sadrže u svakoj reči. nežnost i nudizam. bilo šta da kažem

    uvek ću reći isto. tanka nit kojom hodam sledeći sve one koji su prošli i prolaze sve je tanja

    svetlosnija. u ritmu sam osećam kako je sve lepo i dobro. saosećam sa svim tiranima

    ratnicima moćnicima koji mučeći druge muče i sami sebe bez mogućnosti da osete

    da je život lep i dobar. osećam se kao majka sa zemljom i nebom na grudima

    kroz tabane snaga zemlje protresa celo moje telo. nežna je vera onih koji

    mi veruju. tvojim zagrljajem sve im govorim. monah je put umetniku

    umetnik je svetlost na monahovom putu. hodanje mi je

    otkrilo spajanje u istom trenutku zanos i smirenje

    život je... nestajanje u tebi

    novi sad 10.2.1999

     

     

     

    2652/1001

     

    10. njegovo hodanje je privatna stvar i on je samo književnik

    2182. hodanje

    malo pre sam se rastao sa klaudijom. hodali smo do bukovca i nazad. bilo je hladno a po

    zemlji sneg. prelazim most skinuo sam kapu još je hladnije gledam u reku. sve je više ljudi

    na zemlji. sve su veće migracije i brzine. ja nemam vremena da ga gubim u brzini. niti imam

    snage da ga trošim u komforu i tehnologiji. zahvaćen milošću božije ljubavi sve manje

    pripadam sebi. osećam radost prepuštam se hladnoći. osećam je po licu i golim šakama

    kao što svaka mišićna rigidnost sadrži istoriju i značenje svog porekla tako je i svaka

    izgovorena reč put. život je... nestajanje u tebi. promiče sneg sve je kao milovanje

    novi sad 11.2.1999

     

     

     

    2653/1000

     

    11. on može biti učitelj (monah) ali njegove knjige

    umetnička produkcija afirmacija to mu je nepotrebno

    2183. hodanje

    moja mlada prosjakinja i na ovoj hladnoći sedi pred crkvom i prosi. ma kakvi

    prosi - spasava me. divim joj se. podigao sam pogled sa pejzaža. pejzaž poseduje

    izražajnost i emocionalni miris kao ljudsko biće ili životinja... hodam ka jednoj od milion

    žena. predao sam srce tvom zagrljaju. hodam za sve one čije je srce slomljeno. sam prtim

    put za život bez neprijatelja. kada sam prvi put čuo da mi je prva knjiga odlična a druga loša

    osećao sam se nesiguran ali kada sam kasnije čuo sasvim obrnuto da je prva knjiga slaba

    ali druga sjajna osetio sam spokoj. od onda mirniji i bezbrižniji nastavljam dalje. prepušten

    svom rastu kao dete. hladnoća sve ledi škripi pod mojim koracima. mislim na sve masovnije

    zabave kojima se otupljuje savest ljudi i na sve strašnije pretnje terorizmom. ulazim u kać

    leva strana lica mi se sledila i pocrvenela. ne ulazim u selo nego se vraćam. okrenuću

    i drugi obraz. moje hodanje nema cilj. promiče sneg sve je kao milovanje

    samo sam suza snežna prašina koju vetar nosi dalje ka poljima

    novi sad 12.2.1999

     

     

     

    2654/999

     

    12. to što je on prosjak po opredeljenju nije nikakvo

    odricanje nego izabrana privilegija ekskluzivnosti

    2184. hodanje

    promiče sitan sneg. ova belina i ovo promicanje su čežnja veća od sopstvenog

    srca i tako posle 2653 dana ruže lutanja desni broj ruže se spustio na tri cifre. još

    999 dana preda mnom. eto privilegije eto ekskluzivnosti. kod čede stanislava i branke

    sam popio tri rakije i sad hodam sporo. slavi mi se. kada sam 9. XI 1991 u londonu

    krenuo bilo je 3652 dana preda mnom. sada je sve manje dana sve više ruže. slavi mi

    se ne hoda mi se. molim te da umesto mene ishodaš današnjih dvadeset kilometara

    samo kreni. kada smo suočeni sa čovekom koji nas impresionira svojom istinskom

    veličinom zar ne bi trebalo da budemo pre dirnuti nego potišteni zbog saznanja

    što je svoju veličinu možda postigao samo kroz svoje slabosti. napori čiste

    krv i misli. samo sam suza snežna prašina koju vetar nosi dalje

    ka poljima. na ovom snegu postajem sama dirljivost

    novi sad 13.2.1999

     

     

    i

     

     

    toliko sam otvoren i vidljiv da me malo ko 

    od ljudi vidi oseća i razume. ja sam javna ruža

     

     

    hodanje mi je otkrilo spajanje u istom trenutku zanos i smirenje

     

     

    bilo šta da kažem uvek ću reći isto

     

     

    nežna je vera onih koji mi veruju

     

     

    moja mlada prosjakinja i na ovoj hladnoći sedi pred

    crkvom i prosi. ma kakvi prosi - spasava me. divim joj se

     

     

    napori čiste krv i misli

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    svi ti dani i noći

    su bili svaki dan

    svaki dan

    i 

    sledeći

    dan

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    ruka koja rukopisom klizi po beloj hartiji

    4. decembar 2025.

    27759. dan mog života

     

     

    2632/1021

     

    7393  umetnost hodanja. idem idem idem i idem

     

    7394  umetnost osećanja. sve što postoji sam ja

     

    7395  umetnost mišljenja. ljubim mišljenjem

     

    7396  umetnost volje. pesma sam i slava božija

     

    7397  i odjednom osetih nemoć boga

     

    7398  božija nemoć je umetnost spasenja. božijom nemoći se u meni rađa ljubav

     

    7399  bog mi govori budi umesto mene

     

    7400  uvek kada osetim boga nestaje grč ljudsko u meni

     

    7401  raznežilo me berđajevljevo savest je uspomena na boga

     

    7402  uzvraćam saglasjem savest je ptičica

     

    posle boga smatraj svakog čoveka za boga

    2165. hodanje

    ponovo nasilje i nove pretnje bombardovanjem. ništa ne reći nego

    biti ushićen lepotom svih bića i na činiti sledeći 58.757.822 korak ruže

    lutanja. ako u meni ima još bilo kakvog oružja molim te bože i od

    njega me razoružaj. 58.757.823 - 58.757.824 - 58.757.825

    58.757.826 - 58.757.827 - 58.757.828 - 58.757.829...

    novi sad 22.1.1999

     

     

     

    2633/1020

     

    7403  stvoren bogom i ja sam bog

     

    7404  volim vodu. hodam zemljom

     

    7405  sve što vidim lepo je

     

    7406  i sve što ne vidim vidim da je lepo

     

    7407  ja. volim

     

    7408  sačinjen sam od sunca i svih zvezda. svega

    što postoji i praznine božije. to je tako jednostavno

     

    7409  posle hristovih reči ja sam put istina i život i ja sam put istina i život

     

    7410  posle božijih reči ja sam onaj koji jesam i ja sam onaj koji jesam

     

    7411  sumrak je malo pre sam prvi put hrista nazvao bratom. kakvo blaženstvo

     

    7412  blagodat srca je izvan dobra i zla u toplom zagrljaju bezazlenih

     

    ulazim u

    2166. hodanje

    još jedan od sutona. sa

    sutonom i umorom se smiruju

    moje misli. polako nestaju hraneći slutnje

    izdaleka. postajem svet i sveto neznanje koje

    me ispunjava. radostan od tog utrnuća još par

    puta lako zamahnem krilima i ugnezdim se

    u tvom srcu. 58.757.823 - 58.757.824

    58.757.825 - 58.757.826 - 58.757.827

    58.757.828 - 58.757.829... tih

    kao otpali list

    novi sad 23.1.1999

     

     

     

    2635/1018

     

    7413  najviše me uzbuđuju rečenice koje ništa ne govore nego su samo tu. seme

     

    7414  jedan petao kukuriče na đubrištu posle njega počnu i svi ostali

     

    7415  lucidno mišljenje mi je dosadno jer je nekreativno

     

    7416  već par dana je sivo bez sunca. temperatura

    oko nule bez vetra. jednolično. monotono. pravo

     

    7417  kao beba čovek je najjači

     

    7418  kao dete sve oseća

     

    7419  kao devojčica ili dečak sve zna

     

    7420  kao devojka ili mladić sve može

     

    ono čobansko u meni

    2167. hodanje

    ponedeljak je. obavio sam posao

    dobra stvar dobro obaviti posao. poezija

    je neprestano ići s noge na nogu. nikad ne

    žuriti. biti spor kao što su spori seljaci ili čobani

    ne posedovati ništa da bi voleo sve. pogledom

    se pridružiti galebovima i sa njima leteti. tih kao

    otpali list. ponedeljkom je najlepše biti marija

    novi sad 25.1.1999

     

     

     

    2636/1017

     

    7421  nekada su rečenice koje pišem samo izjave

     

    7422  puteljci

     

    7423  ja sam reč. u ustima plod

     

    7424  ja sam slika. snaga neba

     

    7425  ja sam ples. pesma tela

     

    7426  ja sam pesma. ples duše

     

    7427  ja sam dobrota. dobra dobrota

     

    7428  ja sam lepota. oči svetlosti

     

    7429  ja sam sloboda. plodna zemlja

     

    7430  ja sam istina. ruka koja rukopisom klizi po beloj hartiji

     

    7431  ja sam sve. bilo šta. nežni um

     

    7432  ja sam jedno. kap. rosa. pupoljak

     

    7433  ja sam bog

     

    izjave

    2168. hodanje

    su seme i sejanje. bacanje

    žudnje u majku čuda: neka bude

    semenje me vodi ja sam samo nežnost

    ponedeljkom je najlepše biti marija

    ja sam pletilja. ti hodaš s

    mojim rečima

    novi sad 26.1.1999

     

     

     

    2637/1016

     

    7434  izgubio sam snagu. sivo je i drugi crni pas protrčava pored mene

     

    7435  hodam bez ikakvog uzbuđenja. polako

     

    7436  ipak blaga napetost. podrhtavam strunom postojanja

     

    7437  tamne površine su vlagom postale još tamnije

     

    7438  slaba kiša pada u istom ritmu kao moja osećanja

     

    7439  kroz otvore budućih prozora na spratu koji se nadograđuje vire velike fosne

     

    7440  pitam se da li da pređem na drugu stranu ulice ne bi li mi bilo malo zanimljivije

     

    7441  posle stotinak metara donosim odluku: ipak ću ostati na ovoj strani

     

    hajmo hajmo nehajmo

    2169. hodanje

    malo pre mi je srce dva puta preskočilo

    u grudima. oduzelo dah. kao i uvek malo

    uplašilo. usporio sam. umorilo se srce. ja sam

    pletilja. ti hodaš s mojim rečima. stojim na uglu

    i čekam zeleno sve je tako kišno sivo

    novi sad 27.1.1999

     

     

     

    2638/1015

     

    7442  sinoć mi je boris kovač doneo dvadeset četiri pitanja koja

    su nastala u tročasovnom razgovoru sa z. p. i b. s. o mom životu i

    mojoj umetnosti. ovo ti je dolivanje ulja na vatru rekao mi je

     

    7443  od ponedeljka ću dvadeset četiri hodanja posvetiti ovim pitanjima

     

    7444  svaka kritika-krletka boli ali i vodi pokajanju i osnaživanju. vedrini

     

    7445  brrrr. brrrr. kako je život opasan ali je još više divan i čudesan. božanstven

     

    stopalo ti ljubim

    2170. hodanje

    kako je to divno prihvatiti osudu

    osetiti krivicu. podneti kaznu. okupati se

    pokajanjem. prepustiti se nevinosti. iz nevinosti

    osetiti nežnost prema onima koji su te osudili

    stojim na uglu i čekam zeleno sve je tako

    kišno sivo. na kraju dana se razvedrilo

    vedrina mi daje snagu

    novi sad 28.1.1999

     

     

     

    2639/1014

     

    7446  lepo smo se javili jedan drugom kestendžija i ja. osetio sam

    kako su me u novembru i decembru kestendžija i njegova žena voleli

     

    7447  hladnoća je zaledila tragove stopa i automobilskih

    guma u ledenom snegu pa se sada džombam po njima

     

    7448  dva psa me iz daljine opominju da im se ne približavam

     

    7449  polja su pod snegom prazna

     

    7450  u daljini manja od nokta jedna osoba mili na horizontu

     

    7451  nije priroda ta koja vidi prirodu nego ličnost vidi ličnost

     

    7452  zastao sam i gledam svoje tragove na snegu

     

    kako kaže put

    2171. hodanje

    na hladnom vazduhu zamišljam

    razgovor sa onima koji me osuđuju

    osećam da ne vredi da im bilo šta objašnjavam

    počinjem da plačem suze mi liju niz lice. njima je

    neprijatno. kažem im sve je u redu sve je u redu

    to samo suze govore. na kraju dana se razvedrilo

    vedrina mi daje snagu. zemljo postani nanovo

    čista jer noge koje te gaze jesu svete

    novi sad 29.1.1999

     

     

     

    2640/1013

     

    7453  noć sam proveo uz vino sa draganom i borisom. bila je to sedma ekspedicija

    ljubavi. ujutru je došla zorica kovačič pa smo hodali šest kilometara po keju. hladnoća

    mi je napadala grlo. dan sam proveo u sobi pokušavajući da se odmorim. sada sam

    na još hladnijem vetru od onog jutrošnjeg. po ulicama grada leti snežna prašina

     

    7454  ovo je osmi deo knjige ruža lutanja. biće ih još dva

    poređane jedna do druge svih deset knjiga ruže imaće tridesetak

    santimetara u dužini ili samo pola dužine jednog jedinog mog koraka

     

    7455  snežna prašina po asfaltu leluja kao seta po ledinama

     

    knjiga od koraka

    2172. hodanje

    ponoć je vetar je stao. hladnoća

    je toplija. osećam se lepo kao da u

    naručju nosim svet. zemljo postani

    nanovo čista jer noge koje te gaze

    jesu svete. kao da smo se

    spojili ljubim te

    novi sad 30.1.1999

     

     

    i

     

     

    bog mi govori

    budi umesto mene

     

     

    stvoren bogom i ja sam bog

     

     

    posle božijih reči ja sam onaj koji jesam i ja sam onaj koji jesam

     

     

    malo pre sam prvi put hrista nazvao bratom. kakvo blaženstvo

     

     

    puteljci

     

     

    ja sam bog

     

     

    ovo je osmi deo knjige ruža lutanja. biće ih još dva

    poređane jedna do druge svih deset knjiga ruže imaće tridesetak

    santimetara u dužini ili samo pola dužine jednog jedinog mog koraka

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    ti si bila baš

    ono ko sam ja

    želeo da jesam

    i zato smo bili

    jedno u slavu

    jednog

    i

    jednog

    jedinog

    boga

    tebi

    i

    meni

    u

    ruži

    lutanja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    osetim pesma sam

    3. decembar 2025.

    27758. dan mog života

     

     

    2622/1031

     

    7340  već treći sat pada kiša

     

    7341  hodam sa sašom stojanovićem. posle odluke da se ne vidimo

    sedam godina lepše je i lakše među nama. svako je u svom iskušenju

     

    7342  jedan od načina da sačuvam drugog je da sačuvam sebe svoj put

     

    7343  dokazi omalovažavaju

     

    7344  bog može sve sem da primora čoveka da ga voli

     

    7345  volim stvaraoce koji govore o svojim (mojim) slabostima i

    manama. o ljudskoj oholosti i gluposti. o mizeriji svesti i banalnosti zdravlja

     

    7346  najviše me uzbuđuju i zanose stvaraoci koji

    svojim životom utiru put božanskom u sebi (meni)

     

    7347  nedokučivom savršenstvu kojim bog zrači u meni kliknem: pevajmo pevajmo

     

    7348  puno je vlage. samo je divljenje u stanju nešto da shvati

     

    bez drugog dana vetra

    2156. hodanje

    od blagog umora blago se zanosim. poigravam

    se hodanjem. odmara me lelujanje i prepuštanje

    duboko udišem vazduh. još duže ga izdišem. vetar mi je

    odneo snagu odluka me je smirila. uskoro će sumrak

    ali se dan rasvetljava ta svetlost kao da me miluje

    novi sad 12.1.1999

     

     

     

    2623/1030

     

    7349  jedna od najtežih stvari u mom životu je što nisam imao od koga da

    tražim blagoslov za svoje odluke i postupke. u sedamnaestoj sam skrenuo sa

    utabanog puta žudeći za nepoznatim sluteći divotu i čudo života. tada nisam znao

    koliko je opasno da se na put kreće sam. platio sam to kaznom samoćama

    ali ja sam slutio da su novi putevi neophodni i ja sam se samo uputio

     

    7350  umesto blagoslova krenuo sam pravim putem. bogu

     

    7351  vodila me je stvaralačka svetost smelosti

     

    7352  u boga i sjajne ljude nikada nisam posumnjao

     

    7353  umesto blagoslova donosio sam odluke i ispunjavao ih

     

    ptice pevačice su blagoslov

    2157. hodanje

    hodam za štiglića. žutaricu (štoncajzla). zelentarku

    (krengla). običnu zebu (fink). zimovku (gimpla)

    kosnopljarku (hanefla). cajzića. vrste kojima preti

    istrebljenje. nebo se naoblačilo i sve je zaplavilo. nežne

    ptice me uvek razneže i daju snagu. uskoro će sumrak

    ali se dan rasvetljava. ta svetlost kao da me miluje

    mislim o tom malom kao ruža lepom

    cvrkutavom srcu u ptičijim grudima

    novi sad 13.1.1999

     

     

     

    2624/1029

     

    7354  živim da bi drugi živeli

     

    7355  hodam da bi drugi živeli istinu slobodu dobrotu lepotu i ljubav

     

    7356  umetnost nije subverzivna prema postojećem. umetnost je pevanje bogu

     

    7357  idem da upijam sunce

     

    7358  viši ili niži. siv ili plav. zatalasan ili miran tek dunav teče i teče

    isto i neprekidno. samo dolazi dolazi dolazi i odlazi. sličan danima

     

    7359  ma ne bi ja tebe ostavila za cijelu jugoslaviju

    kaže baka svojoj unuki koja se pentra po klupi

     

    7360  da sam neprestano hodao iz mesta u mesto iz jezika u jezik iz kraja

    u kraj mozak bi mi plivao u nedefinisanom i nepoznatom prostoru. hodajući

    ovako kako nisam planirao uglavnom u poznatom svaki dan se suočavam sa

    bezrazložnošću. i kada joj se prepustim svet se pojavi u svojoj punoj lepoti

     

    lepi svet

    2158. hodanje

    jasna rečenica kao jasan

    dan. mislim o tom malom

    kao ruža lepom cvrkutavom

    srcu u ptičijim grudima. lep

    je današnji dan ali ipak

    ti mi nedostaješ

    novi sad 14.1.1999

     

     

     

    2625/1028

     

    7361  mama ode u školu i ja je čekam. stalno gledam koliko ima sati. ali ako slučajno

    ona malo zakasni ja počinjem da budem gladan i nervozan. razmišljam šta je moglo da joj se

    desi. onda počnu da mi padaju skroz neke nebulozne misli. joj nešto se njoj desilo. neko je

    kidnapovao. udarila su je kola. to obično pomišljam. onda se uplašim da me neko gleda i

    da to ne bi bilo ja kobajagi pregrizem jezik. i tako strepim i strepim i kad ona dođe kao

    da je vidim prvi put. neko olakšanje mi se desi. i onda s njom počnem da pričam i

    odma jedem i sve zaboravim kao da nije ni bilo priča jovan živanović

     

    7362  malo osećam samo noge kaže dvanaestogodišnji

    jovan posle devetnaest kilometara hodanja

     

    jovanov savet

    2159. hodanje

    kod svih ljudi na svetu bilo crni japanci ili ne znam ni ja koji

    važno je da budu ono što jesu. svi treba da veruju u sebe i u

    druge ljude koji veruju u ono što rade. ne valja kad ljudi ne veruju

    u to što neko radi. ne veruju u čoveka. misle da je lud čovek koji hoda

    20 km svaki dan. ko što hoda miroslav. svi koji nešto žele da postignu u

    životu moraju da prate sve ono što ih sleduje. da oni žive zbog nečega

    zbog nekoga zbog sebe zbog ljubavi. lep je današnji dan ali ipak

    ti mi nedostaješ. dalje dalje jovanovim savetom

    novi sad 15.1.1999

     

     

     

    2626/1027

     

    7363  hodam sa sunom mandićem. priča mi o svojoj prvoj izložbi crteža koju će imati u

    martu volim crtež jer on kao da sam izlazi iz mene. tuš mi savršeno odgovara. kroz crtež

    najlakše izbacujem energiju. svoja osećanja povređenost bol koju osećam. mene povređuju

    neiskrenost laž zlo uopšte. dušu mi povređuje nagriza. onda ja tu bol izbacim. islikam. ja

    crtam svoja osećanja ne ni ružno ni lepo nego ono što izvire. ja izlažem te crteže jer su oni

    za svakoga. to je zato što ja ne delim ljude. jer delenje dovodi do rasizma. moja poruka

    tim crtežima bila bi neka harmonija destrukcije. jer sve što vidim ja mogu da uništim

    ili da sklopim. ne znam da li je to prerano što imam izložbu u devetnaestoj. ja sam

    te crteže odneo. crtao sam da bi ih i drugi ljudi videli. voleo bih da se time

    bavim u životu jer najlepše je raditi ono što voliš i plus si za to i plaćen

     

    umij me i biću belji od snega

    2160. hodanje

    volim mlade ljude. uzbudljivo je biti u blizini

    nečijih početaka. prisustvovati porođajnim mukama

    i neodgonetljivoj potrebi da nešto učine. dalje dalje

    jovanovim savetom. najlepši i najzahtevniji

    posao je uvek voleti

    novi sad 16.1.1999

     

     

     

    2628/1025

     

    7364  ponedeljak je. opet nasilje i masakri na kosovu. verujem

    u svačije ljudsko srce ali prezirem nasilje i gadim se oružja

     

    7365  samo podsećam: metar je rastojanje koje u praznom

    prostoru prevali svetlost za 299.792.458 delova sekunde

     

    7366  nežnost je najfinija mera svih stvari

     

    7367  ako vidiš tvog brata kako greši prebaci preko njegovih pleća ogrtač tvoje ljubavi

     

    7368  kao sunčeva svetlost preliva se preko mene blagost sveta

     

    7369  blagošću grlim bol. grlim sukob i mržnju jednih i drugih

     

    svetlucaju koraci po zemlji

    2161. hodanje

    kad kažem da je ruža jedinstvo telesnog

    osećajnog i mentalnog hoću da kažem da je

    ona treptaj volje božije. nicanje. novo ja. jedinstvo

    religije umetnosti i nauke. ali ne jedinstvo postojeće

    religije postojeće nauke i postojeće umetnosti. bajkoliko

    jedinstvo. saosećanje drvoredima. poklonjenje mladoj

    prosjakinji. najlepši i najzahtevniji posao je - uvek

    voleti. milo moje - bajka smo

    novi sad 18.1.1999

     

     

     

    2629/1024

     

    7370  šta je tajna različitog

     

    7371  ko je tajna istog

     

    7372  kada se tajna otvori uvek zasija jednostavnost

     

    7373  uvek sam prezirao ljudske tajne jer one kriju želju za

    moći. uvek me je uzbuđivala božija tajna. tajna dobrote. tajna

    lepote. tajna istine. tajna slobode. tajna ljubavi. tajne bez tajni

     

    7374  izlazim iz grada tu više nema ljudi istorije kulture

    društva moći. krhkošću kojom hodam sve je jasno... lepo... dobro

     

    7375  tajna istog je božiji put

     

    7376  tajna različitog je put ka istom

     

    7377  pada hladnoća i magla nad gradom. oboje mi prijaju

     

    sanjarenje sa tajnama

    2162. hodanje

    slobodan tišma mi je doneo vitgenštajnove

    beleške o religiji. vitgenštajnovo zračenje me uvek

    uzbudi ako je nešto dobro to je onda i božansko. lepi su

    mi suze i mišljenje. osmeh i odricanje. hladnoća kao da

    govori. milo moje - bajka smo. trebalo bi da filozofi

    jedan drugog pozdravljaju ovako: samo polako

    novi sad 19.1.1999

     

     

     

    2630/1023

     

    7378  hvala ti lepo da si mi živ i zdrav uvek mi kaže

    mlada i lepa prosjakinja. kako mi njen osmeh i reči znače

     

    7379  što sam stariji sve manje znam i sve dublje uviđam

     

    7380  čovek je: sa-liturg sa-tvorac sa-pesnik sa bogom

     

    7381  na jednoj od stranica tekstova o vitgenštajnu

    izbledelom braon olovkom slobodan tišma je nežno zapisao

     

    mogu samo da govorim

    o sebi ali postajem

    dosadan gnjavim ljude

    zato je najbolje da ćutim

     

    7382  zdravi ljudi za razonodu ne gnjave ljude pričom o sebi

    nego pričama o svojoj deci. svojoj rodbini. svom poslu. svom

    klubu. svojoj partiji. svom narodu. svojoj religiji. svojoj državi

     

    7383  jato vrana leti kroz maglu iznad mene

     

    i inače ćutati

    2163. hodanje

    ptice koje su me pre jedan sat preletele

    sada posmatram na poljani pred ulazak u grad

    rasporedile su se po travi zabeleloj od inja. u belom

    još je crnja njihova leteća gar. inje me je raznežilo

    kao i slobodanov zapis. trebalo bi da filozofi jedan

    drugog pozdravljaju ovako: samo polako. verujem

    u čuda koja se rađaju iz reči da

    novi sad 20.1.1999

     

     

     

    2631/1022

     

    7384  hodam melodijski

     

    7385  osetim pesma sam

     

    7386  ne bi u sedamnaestoj preživeo da nisam naslutio da je život pevanje

     

    7387  prepliću se noge idu same sa zemljom zajednički pevaju pesmu

     

    7388  dobar dan za čitanje siorana

     

    7389  ne slažem se sa sioranom ali me on raznežuje i ja ga volim

     

    7390  sve se beli od inja

     

    7391  ptice i tišina

     

    7392  i odjednom vidim sva svoja hodanja: sva su ona razgovor sa tobom

     

    prizor mora više obogaćuje od budinog učenja

    2164. hodanje

    čitam u sioranovom pismu dok utanjam u prizor sumraka. otkuda u svakom

    prizoru tolika snaga i lepota. otkuda u hrabrosti toliko života i budućnosti

    verujem u čuda koja se rađaju iz reči da. ako u meni ima još bilo

    kakvog oružja molim te bože i od njega me razoružaj

    novi sad 21.1.1999

     

     

    i

     

     

    u boga i sjajne ljude

    nikada nisam posumnjao

     

     

    umesto blagoslova donosio sam odluke i ispunjavao ih

     

     

    živim da bi drugi živeli

     

     

    umetnost nije subverzivna prema postojećem. umetnost je pevanje bogu

     

     

    nežnost je najfinija mera svih stvari

     

     

    tajna istog je božiji put. tajna različitog je put ka istom

     

     

    otkuda u hrabrosti toliko života i budućnosti

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    jer tek kad smo

    najebali pred svakim

    danom deset godina

    baš tih deset godina

    su nam se otvorile

    i podale svakog

    dana

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    ako udahneš moju ćeš ljubav udahnuti

    2. decembar 2025.

    27757. dan mog života

     

     

    2611/1042

     

    7280  hiljadu devetsto devedeset deveta godina

     

    7281  posle novogodišnje noći ulice su uvek prazne i tihe

     

    7282  samo poneko prođe

     

    7283  prija mi da prođem i kroz ovaj dan

     

    7284  neću danas mnogo hodati. šetaću maziću se u zatvorenom gradskom prostoru

     

    7285  prelazim jednu raskrsnicu iako je na semaforu crveno

    sam sam može mi se. baš kao i onim psima lutalicama

     

    7286  kaplje led sa krova autobuskog stajališta

     

    7287  danas je toplije duvao je jugo. ipak ću staviti kapu na glavu

     

    7288  samo poneko prođe

     

    čekam te i ljubim moje malo-veliko čudo

    2147. hodanje

    nema više magli ali i dalje pun mesec sija nad gradom. kada

    dune topao vetar nasluti se i more i leto. vlažan vazduh

    zatitra u nozdrvama. sutra je petak. dođe mi da 

    kao konj zaržem visoko ka nebu

    novi sad 1.1.1999

     

     

     

    2612/1041

     

    7289  danas je još toplije. led se topi. opušteniji sam telo se ne čuva od hladnoće

     

    7290  raskopčao sam se sasvim usporio

     

    7291  više od ove sporosti nije potrebno

     

    7292  odmaraju se svi napori u meni

     

    7293  na bulevaru zastanem podignem glavu ka

    suncu i zatvorim oči. stojeći leškarim i sunčam se

     

    7294  fotografski aparat se pokvario i dok ne kupim drugi biće pauze u radu sa fotografijama

     

    7295  na suncu se i ja topim

     

    7296  nek u ovom užitku sporosti isteknu sve moje

    brige i nevolje. i nek uteku velike količine zdravlja

     

    zlatnih šest kilometara

    2148. hodanje

    umetnost je uživanje u svom telu. umetnost

    je odmaranje. osećanje slobode tu u mišićima

    kostima mesu nervima. umetnost je vaskrsnuće - telo

    hrani telo večnosti. bog samo bog. dođe mi da kao

    konj zaržem visoko ka nebu. i radosniji i

    spokojniji kad izgovorim reč bog

    novi sad 2.1.1999

     

     

     

    2614/1039

     

    7297  već nekoliko dana pred polazak na hodanje kroz prozor gledam patke gnjurce

    kako se spuštaju dunavom ali samo do mosta. onda uzleću i odlete dvesta-trista

    metara uzvodno i ponovo se spuštaju. mamu mu jebem život je neobjašnjivo lep

     

    7298  živeću večno jer sam od večnosti

     

    7299  kad osetim snažno strujanje života poželim da nešto

    važno i zanosno kažem ali baš tada osetim: pa sve se govori samo

     

    7300  ono po čemu sam se prošlih dana klizao sada se pretvorilo u mokri sneg i bljuzgavicu

     

    7301  da li to umire pas pored puta. posle dvadesetak metara

    zastao sam da ga pogledam. osetio je to i sa naporom se okrenuo 

    ka meni. pogledi su nam se spojili tuga je bila u njegovim očima

     

    7302  kao bare sa puta nestaće i svako od nas

    ali dok živimo svi smo tu da bismo život slavili

     

    psu

    2149. hodanje

    kasnije sam hodao za psa

    knjiga koju sam čitao je govorila o tajnama

    tela i ezoterijskim učenjima dalekog istoka. na

    njenim belim stranicama su ostali tragovi kapljica

    koje su letele posle velikih kamiona. i radosniji i

    spokojniji kad izgovorim reč bog. ja sam trag

    kojim će deca svoje roditelje vaskrsavati

    novi sad 4.1.1999

     

     

     

    2615/1038

     

    7303  polazim sa torovom uvidom koji se i meni

    dogodio jednom učinjeno dobro je učinjeno zauvek

     

    7304  pre mesec dana sam se sa jednom mladom ženom dogovorio da se

    vidimo sutra i odlučimo da li ćemo živeti zajedno. njoj je dvadeseta meni

    pedeseta to je već velika priča. sve je moguće kad se bića sretnu

     

    7305  ponesen slikama velikih energija pomišljam da na dan proleća ponovo pokušam da

    hodam trideset šest dana po trideset kilometara. tada mi se slika otvori i pomislim kako bi

    bilo lepo da od tada hodam sledećih devet meseci po trideset tri kilometra dnevno. oh

    kakav bi to bio napor u slavu začeća. u slavu devet meseci potrebnih da se život stvori

     

    7306  ponesen slikama o velikom naporu ipak

    hodam lagano prepuštajući se vlažnom i toplom danu

     

    hodao sam

    2150. hodanje

    za želimira žilnika. spokojan

    sam jer znam da su i ljubav i lepota živi

    snaga mi ulazi kroz nozdrve jer ovo je prvi

    prolećni dan. ja sam trag kojim će deca

    svoje roditelje vaskrsavati. s tobom

    osetim: pa lep sam i ja

    novi sad 5.1.1999

     

     

     

    2616/1037

     

    7307  jučerašnji torov citat mi se čini još važnijim evo ga u celini dobro znam ako bi

    hiljada ako bi stotinu ako bi deset ljudi koje bih mogao imenovati - ako bi samo deset

    poštenih ljudi - avaj ako bi se i jedan pošten čovek u državi masačusets prestavši da

    drži robove stvarno povukao iz tog ortakluka i zbog toga bio stavljen u opštinski

    zatvor to bi bilo ukidanje ropstva u americi. nije važno koliko se početak

    može činiti skromnim - dobro učinjeno jednom učinjeno je zauvek

     

    7308  do malopre sam hodao sa milanom aleksićem. sve

    vreme nam je sunce sijalo u oči. sada je oslabilo i sija mi u leđa

     

    7309  preda mnom je dugačka senka i krajolik koji se posle zime i sivila budi na žutom svetu

     

    7310  posle hodanja u šest uveče ćemo se sresti

     

    jedan jedini

    2151. hodanje

    današnje hodanje sam

    posvetio jednom jedinom dovoljnom

    čoveku s kojim sve počinje. hrabrom i

    dobrom čoveku. s tobom osetim: pa

    lep sam i ja. bila mi je petnaesta

    kada smo krenuo ka tebi

    novi sad 6.1.1999

     

     

     

    2617/1036

     

    7311  polazim na hodanje ostaje mi da ponizno prihvatim poraz

     

    7312  po travi još neotopljen noćašnji led. prolećni dan

     

    7313  kada je sinoć posle reči nisam spremna izašla iz

    stana zaplakao sam pustio cesariu da peva njen fado napunio

    čašu vina podigao je uvis zaplesao i viknuo hvala ti bože hvala ti bože

     

    7314  otkud u meni i pored velike samoće i mnogih napuštanja

    toliko puno ljubavi i svečanosti. to je od tvoje lepote koja živi u meni

     

    7315  na ovom suncu ja sam samo jedan blag osmeh

     

    7316  umetnost mora da bira između življenja da bi se umrlo i umiranja da bi se živelo

     

    7317  promrzli prošlogodišnji šipak na divljim ružama

     

    7318  pod ružama zelena mahovina

     

    7319  po travi smrznuti sneg

     

    ako udahneš moju ćeš ljubav udahnuti

    2152. hodanje

    u svež vazduh izdišem ljubav. hiljadama godina su za mene

    izdisali svoju ljubav velike žene i veliki muževi. ljubav je živa

    nikada ne umire. udišući vazduh njihovom ljubavlju sam

    se preobrazio. ne postojim ti postojiš u meni. bila mi je

    petnaesta kada sam krenuo ka tebi. hodam

    tuga se moja u pevanje pretvara

    novi sad 7.1.1999

     

     

     

    2618/1035

     

    7320  osmi januar dve hiljade sto pedeset treće hodanje. sada posle toliko hodanja

    znam da je pod svakim tekstom moglo pisati taj i taj broj zagrljaja taj i taj broj ljubljenja

     

    7321  tek ovde van grada na hladnom opustošenom poljima se oseća miris proleća

     

    7322  tek pod nebom osetim sjaj susreta

     

    7323  vidim nas oboje jedno drugo u očima

     

    7324  kako su mi pored ovih suvih trski na praznom

    putu jasne ove reči ne pripadamo sebi već tvojoj ljubavi

     

    7325  vetrić ptić

     

    7326  evo tih reči naša žudnja je dublja od našeg srca. mesto odakle je potekla dalje

    je od našeg srca. naša potreba da volimo takođe je tajna jer nas čini nalik bogu

     

    volim te

    2153. zagrljaj

    dok me gledaš kako ovim

    rečima hodam ka tebi. ja koji sam

    sve: vlažni crni asfalt prekriven ugljenom

    prašinom. u poniznosti tobom obgrljen i obasjan

    mašem rukama ka nebu i brdima sreće. hodam

    tuga se moja u pevanje pretvara. sve vreme dok

    sam razgovarao sa tobom toliko sam te

    osećao da su mi suze navirale na oči

    novi sad 8.1.1999

     

     

     

    2619/1034

     

    7327  kada kao malopre na ulici ugledam dobrodušno lice osetim: vredi živeti

     

    7328  subota je pust trg pada kiša sa gradske kuće poleću golubovi

     

    7329  ja sam sada jednostavna kao trava napisala je

    sedamdesetčetvorogodišnja žužana horn u pismu čili utaši sa

    kojom sam se malopre upoznao i sa njom u njenom sestrom aniko hodao

     

    7330  sa kišom promiče i sneg. sestre čila i aniko su tako krhke

    prevodile su ružu na mađarski. cela ruža je jedna molitva rekla je čila

     

    7331  sam izlazim iz grada. kisnem

     

    7332  svetlucaju kapi kiše na tamnim granama divljih ruža

     

    7333  muškarac sam bez potrebe za moći ti si žena bez potrebe za sigurnošću

     

    lica koja mi daju snagu

    2154. poljubac

    kiša je stala. spolja sam mokar od kiše iznutra

    od znoja. raskopčao sam se kapu nabio preko čela

    šal mi se leluja cipelama prskam. na zidu lep grafit blago

    vetru stalno duva. da bih se razveselio gazim i prskam po

    barama kao dete. niz glatku koru stabala sliva se voda

    sve vreme dok sam razgovarao sa tobom toliko sam te

    osećao da su mi suze navirale na oči. za kraj ovaj

    narandžasti fićo i bočni zid u žuto ofarban

    novi sad 9.1.1999

     

     

     

    2621/1032

     

    7334  slušajući bliske ljude vidim kod njih ono što mi se ne sviđa ni kod mene

     

    7335  jak vetar koji je jutros počeo da duva će mi pomoći da izađem iz sebe

     

    7336  lete vrane

     

    7337  vraćam se bolje je ali se nisam sasvim izduvao. ostaje mi da se podsmehnem

    sebi. i utešim mišlju ako smo u nepovoljnom položaju to bog želi da nam bude tako

     

    7338  saši stojanoviću koji je bio povod mojoj današnjoj borbi sa samim sobom želeći da

    uspe da bude bolji umetnik i čovek predložiću da se ne vidimo sledećih sedam godina

     

    7339  15:14 živele odluke

     

    prvi dan vetra

    2155. hodanje

    kažu da vetar kad počne da duva

    duva nekoliko dana. i to neparnih. hajde

    da budemo s njim. vetar me danas podstiče na

    odluke. odluke me vode ka slaganju ili trpljenju

    sa onima sa kojima se ne slažem. za kraj ovaj

    narandžasti fićo i bočni zid u žuto ofarban

    vetar mi je odneo snagu odluka

    me je smirila

    novi sad 11.1.1999

     

     

    i

     

     

    živeću večno jer

    sam od večnosti

     

     

    ja sam trag kojim će deca svoje roditelje vaskrsavati

     

     

    polazim na hodanje ostaje mi da ponizno prihvatim poraz

     

     

    u poniznosti tobom obgrljen i obasjan mašem rukama ka nebu i brdima sreće

     

     

    muškarac sam bez potrebe za moći ti si žena bez potrebe za sigurnošću

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    bili smo

    ništa

    iz

    koga

    je

    kročio

    i

    korača

    bog

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    ali znam ti ćeš mi reći ja sam tvoja

    1. decembar 2025.

    27756. dan mog života

     

     

    2600/1053

     

    7233  osećam: starim

     

    7234  starenje me rastužuje i raduje. rastužuje me jer mi život kao voda

    ističe iz ruku. raduje me jer me kao vetar nosi u nepoznato nedoživljeno

     

    7235  starenje mi pomaže da u licu vremena otkrijem sve plemenite i mudre stare ljude

     

    7236  starenje mi pruža šansu da budem dostojan svačije mladosti

     

    7237  nisam poneo šal hladno mi je na grudima sa obe šake ih pokrivam i grejem

     

    7238  žudeći za životom izgubio sam osećanje da imam pravo

    na život. čeznući za ženom ženu sam tražio. nikada nijednoj ženi

    nisam rekao ti si moja. ali znam ti ćeš mi reći ja sam tvoja

     

    nema kraja našem putu

    2137. hodanje

    moj život nije moj ja sam mu samo put

    ka ja. lepo je: ja umire da bi ja živelo. pada

    sumrak gledam u gomilice narandžastih šargarepa

    koje prodaju ulični prodavci. iz sporedne ulice izlazi

    pas glavnom nastavljam ja. kada rodi grožđe rodi

    i kesten kaže mi kestendžija muž

    moje kestendžijke

    novi sad 21.12.1998

     

     

     

    2601/1052

     

    7239  inspekcija nas sad razbila čujem u prolazu jednog uličnog prodavca

     

    7240  iako se topi noćašnji sneg teško je hodati jer je i poledica i bljuzgavica

     

    7241  u trideset devetoj sam odlučio da ću od svoje četrdesete druge do svoje pedeset

    druge deset godina hodati. odakle od koga je meni došla hrabrost za takvu odluku

     

    7242  starenjem i bolovima ruža je zdravija i mlađa njom postajem zdraviji i mlađi i ja

     

    po snežnim granama odmaram oči

    2138. hodanje

    u hladu već počinje da ledi a sunce još snažno sija

    kada rodi grožđe rodi i kesten kaže mi kestendžija muž

    moje kestendžijke. često ne mogu da završim tekst

    novi sad 22.12.1998

     

     

     

    2602/1051

     

    7243  hodam da bih proslavio zajedništvo tela duše i duha

     

    7244  telom se molim i saosećam sa osećanjima svih drugih

     

    7245  telom se molim i mislim misao svakog čoveka

     

    7246  telom se molim da mi volja bude volja božija

     

    7247  pada sumrak. smog se diže nad gradom. svaki trenutak na ovoj zemlji je neponovljiv

     

    7248  ivicom puta dok mi farovi automobila sijaju u lice hodam pored jablanova

     

    uzbudljiv si kad si umoran

    2139. hodanje

    kao na traci čuju se šmirglajući koraci na

    suvom snegu. ja sam osmogodišnji zvuk. nada

    mnom je mlad mesec. površina dunava se naježila

    treperi svetluca. često ne mogu da završim

    tekst. prelazim most - ja sam reč

    novi sad 23.12.1998

     

     

     

    2603/1050

     

    7249  danas sam dobio dvadeset treće dajanino pismo. upoznao sam je leta 95 u loznici

     

    7250  polja i sve što me okružuje ovde izvan grada se

    zabelelo. belinu šara drveće koje je takođe pod snegom

     

    7251  nevinost prizora me nadahnjuje. lepotom ispunjava. podstiče suze

     

    7252  jedina ambicija koju imam je da pojmim primim u sebe tvoju umetnost

    reči korake... kada je banuo u troju da je ubije menelaj je kažu čim su se promolile

    helenine dojke ispustio mač. takvu lepotu koja vlada snagom treba tražiti. ali kako

    znati koja je tvoja helena. ne morati birati - blagodat je koja gotovo nikome nije

    data... ne sudim oštro sebi već želim bolje i više za tebe za ružu piše dajana

     

    hodanje za dajanu jovanović

    2140. hodanje

    kao što mi nežni muškarci osnažuju muškost

    tako me hrabre žene hrane svojom nepresušnom

    lepotom. ženo hrabra i mudra tako si mi lepa. ti nemaš

    ništa kao i ja. svojom si slobodom krenula sa mnom

    u nepoznato u slavu božiju. prelazim

    most - ja sam reč. znam tvoj sam

    novi sad 24.12.1998

     

     

     

    2604/1049

     

    7253  hladnoća steže kao škrgut stisnutih zuba

     

    7254  jedanaestog avgusta sam se skinuo go do pojasa da bih golom kožom pozdravio

    najhladniji dan zime koja me je čekala. evo tog dana pozdravljenog letošnjom toplotom

     

    7255  zastanem raznežili me vrapčići

     

    7256  tragovi hladnoće mi se vide na licu baš kao i tragovi sunca ili vetra

     

    7257  hladnoća mi uzima snagu i spava mi se

     

    7258  setih se nežnih smrti u snegu

     

    hodanje za violetu jovanović

    2141. hodanje

    sve mi je draža življa lepša ova ruža. ruža

    svih godišnjih doba. osme zime već ruža u kojoj

    su nestale mnoge moje nade. u kojoj sam se naučio

    smernosti radosti i u porazima. tišinom prelivena

    znam tvoj sam. miroslave najuzbudljivija mi je

    tvoja želja da uvek ideš dalje dublje u mene

    novi sad 25.12.1998

     

     

     

    2605/1048

     

    7259  izdišem. opuštam se koža mi se ježi. ispuštam sve svoje strahove i bolesti

     

    7260  od jutros sam neraspoložen zabrinut. pomišljam na bolesti. starenje

     

    7261  na velikoj hladnoći i sivilu subote moja neraspoloženost se samo uvećavala

    i onda u jednom trenutku kada sam prihvatio sebe oraspoložio sam se

     

    7262  i sa bolestima i starenjem ja sam slava životu

    neponovljivi oblik u bogatstvu njegovih oblika

     

    7263  suvo hrastovo lišće popalo po snegu

     

    7264  hladnoća mi struji oko lica

     

    jednostavno jednostavno

    2142. hodanje

    i posle trideset godina me uzbuđuje ono

    isto što me je oduvek i uzbuđivalo - jednostavnost

    pesma ni od čega sačinjena. idem i to je to dovoljno

    hladno je i subota je. sve sam rekao. miroslave

    najuzbudljivija mi je tvoja želja da uvek ideš

    dalje dublje u mene. hodam peva

    amalija rodrigeš

    novi sad 26.12.1998

     

     

     

    2607/1046

     

    7265  magla se polako diže. sve se beli. ponovo se otkriva svet

     

    7266  u blizini ušća save u dunav zanesen čitam poetičke tekstove

    fernanda pesoe. pomeraju me gubim se podrhtavam od radosti

     

    7267  podignem glavu a snežna belina po kojoj se rasipa sunce me

    porazi onako kako su pesou poražavala maglena jutra u lisabonskoj luci

     

    7268  na ulicama beograda ljudi se guraju i provlače

    jedni kroz druge. božićni i novogodišnji su praznici

     

    7269  u velikim gradovima ljudi su kao trave po poljima

     

    7270  na poljima sam jedina travka u gradu jedna od mnogih

     

    7271  blizu je ponoć ponovo se magla spustila na zemlju

     

    7272  kao senke ulicama promiču ljudi

     

    umetnost je izbegavanje delanja... pesoa

    2143. hodanje

    već nekoliko dana je hladno. temperatura ispod nule

    sve se mrzne. hladan vazduh napada šake lice grlo stopala

    trgovi glavnih ulica su ukrašeni šarenim sijalicama. kako se

    približavam dunavu magla je sve gušća. svuda je klizavo 

    tri puta sam već mogao pasti. hodam peva amalija

    rodrigeš. da li će i sutra biti magle

    novi sad 28.12.1998

     

     

     

    2608/1045

     

    7273  upravo je prošao beli kombi na kojem velikim

    slovima piše prevoz domaćih životinja lutalica

     

    iskazati jednu stvar znači sačuvati

    njenu vrlinu i oduzeti joj užas pesoa

    2144. hodanje

    mom grlu je hladno. već pola sata unazad mislim

    o hladnoći poledici umoru takođe. sve je više plakata

    koji najavljuju novogodišnje provode. mislio sam da stranicu

    ostavim praznu. ipak sam odlučio da pišem iako nemam o čemu

    to je napor volje. način da zabeležim prirodu volje... sreo sam

    aleksandra tišmu prekinuo tekst. pričali smo o plemenskom

    mentalitetu. njegovoj surovosti. plemenskl ljudi su čvornovati

    i tvrdi kao stari panjevi. od surovosti prirodne selekcije

    surovosti starog korenja bliža mi je volja kojom se

    predajem volji božijoj. prozračnoj azurnoj. da

    li će i sutra biti magle. verujem u pevače

    novi sad 29.12.1998

     

     

     

    2609/1044

     

    7274  mnogo se bolje osećam kada nešto odlučim nego kada sam neodlučna

    uvek me nešto tera da se odlučim ali mi je to strašno teško. ja treba da se odlučim

    ali ne znam kojim putem da krenem. ali nije to pitanje da odaberem dobar ili loš put

    nego da prebrodim tu situaciju neodlučnosti. bojim se da se odlučim. strah me je od

    onog što sledi posle odluke. ali grozno mi je i da mi ceo život prođe u strahu od straha

    osećam se ugrožena i nikakva jer vidim da pored mene neki ljudi ipak donose odluke

    bez veze me je što oni mogu a ja ne mogu. i onda u jednom trenutku popizdim i

    shvatim da i ja mogu. samo se malo dvoumim ali ipak krećem. suočavam se

    sa posledicama odluke ali se osećam i moćna jer sam se odlučila

    priča marta

     

    posle hodanja piću vino sa martom milojević

    2145. hodanje

    da proslavimo godišnjicu našeg druženja. marta voleo bih da mi

    ti nešto kažeš o... još nisam ni izgovorio pitanje a marti su

    iskliznule noge na poledici i evo je na zemlji iznenađena

    smeje se. verujem u pevače. najzad sam pala ove

    zime i nije bilo strašno nego lepo

    novi sad 30.12.1998

     

     

     

    2610/1043

     

    7275  boli me želudac i pluća. magla je gusta teška i hladna

     

    7276  čuvajući se od padanja skačem po poledici uz kuću ka delovima koji su

    manje uglačani po kojima je posut pesak. ili se prepuštam poledici i klizam se po njoj

     

    7277  sedam hiljada dvesto sedamdeset i sedmi zapis

     

    7278  mislim na monahinje i monahe koji svoje

    dane provode u molitvi. usporim molim se za njih

     

    7279  pun mesec nad gradom ističe godina

     

    nova godina 1999

    2146. hodanje

    kroz maglu se nazire grupa ljudi koja mi

    dolazi u susret. farovi automobila seku. iznad

    beline koja se diže sa zemlje stoji pun mesec. svi

    očekuju novogodišnju noć. ja se radujem sutrašnjem

    hodanju. nastavljanju. neprekidanju. stalno pucaju

    petarde. magla je sve gušća ni mesec se više ne

    vidi. najzad sam pala ove zime i nije bilo

    strašno nego lepo. sutra je petak

    novi sad 31.12.1998

     

     

    i

     

     

    kao što mi nežni muškarci osnažuju muškost tako me hrabre žene hrane

    svojom nepresušnom lepotom. ženo hrabra i mudra tako si mi lepa. ti nemaš

    ništa kao i ja. svojom si slobodom krenula sa mnom u nepoznato u slavu božiju

     

     

    prelazim most - ja sam reč

     

     

    i posle trideset godina me uzbuđuje ono isto što me je oduvek i

    uzbuđivalo - jednostavnost. pesma ni od čega sačinjena. idem i to je to dovoljno

     

     

    i

     

     

    ružo

    lutanja

    ti si

    me 

    obožila

    i

    to

    se

    oseti

    i

    u

    ovoj

    pesmi

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

     

    Stranice