AUTOBOGOGRAFIJA

4. decembar 2025.

27759. dan mog života

 

 

2632/1021

 

7393  umetnost hodanja. idem idem idem i idem

 

7394  umetnost osećanja. sve što postoji sam ja

 

7395  umetnost mišljenja. ljubim mišljenjem

 

7396  umetnost volje. pesma sam i slava božija

 

7397  i odjednom osetih nemoć boga

 

7398  božija nemoć je umetnost spasenja. božijom nemoći se u meni rađa ljubav

 

7399  bog mi govori budi umesto mene

 

7400  uvek kada osetim boga nestaje grč ljudsko u meni

 

7401  raznežilo me berđajevljevo savest je uspomena na boga

 

7402  uzvraćam saglasjem savest je ptičica

 

posle boga smatraj svakog čoveka za boga

2165. hodanje

ponovo nasilje i nove pretnje bombardovanjem. ništa ne reći nego

biti ushićen lepotom svih bića i na činiti sledeći 58.757.822 korak ruže

lutanja. ako u meni ima još bilo kakvog oružja molim te bože i od

njega me razoružaj. 58.757.823 - 58.757.824 - 58.757.825

58.757.826 - 58.757.827 - 58.757.828 - 58.757.829...

novi sad 22.1.1999

 

 

 

2633/1020

 

7403  stvoren bogom i ja sam bog

 

7404  volim vodu. hodam zemljom

 

7405  sve što vidim lepo je

 

7406  i sve što ne vidim vidim da je lepo

 

7407  ja. volim

 

7408  sačinjen sam od sunca i svih zvezda. svega

što postoji i praznine božije. to je tako jednostavno

 

7409  posle hristovih reči ja sam put istina i život i ja sam put istina i život

 

7410  posle božijih reči ja sam onaj koji jesam i ja sam onaj koji jesam

 

7411  sumrak je malo pre sam prvi put hrista nazvao bratom. kakvo blaženstvo

 

7412  blagodat srca je izvan dobra i zla u toplom zagrljaju bezazlenih

 

ulazim u

2166. hodanje

još jedan od sutona. sa

sutonom i umorom se smiruju

moje misli. polako nestaju hraneći slutnje

izdaleka. postajem svet i sveto neznanje koje

me ispunjava. radostan od tog utrnuća još par

puta lako zamahnem krilima i ugnezdim se

u tvom srcu. 58.757.823 - 58.757.824

58.757.825 - 58.757.826 - 58.757.827

58.757.828 - 58.757.829... tih

kao otpali list

novi sad 23.1.1999

 

 

 

2635/1018

 

7413  najviše me uzbuđuju rečenice koje ništa ne govore nego su samo tu. seme

 

7414  jedan petao kukuriče na đubrištu posle njega počnu i svi ostali

 

7415  lucidno mišljenje mi je dosadno jer je nekreativno

 

7416  već par dana je sivo bez sunca. temperatura

oko nule bez vetra. jednolično. monotono. pravo

 

7417  kao beba čovek je najjači

 

7418  kao dete sve oseća

 

7419  kao devojčica ili dečak sve zna

 

7420  kao devojka ili mladić sve može

 

ono čobansko u meni

2167. hodanje

ponedeljak je. obavio sam posao

dobra stvar dobro obaviti posao. poezija

je neprestano ići s noge na nogu. nikad ne

žuriti. biti spor kao što su spori seljaci ili čobani

ne posedovati ništa da bi voleo sve. pogledom

se pridružiti galebovima i sa njima leteti. tih kao

otpali list. ponedeljkom je najlepše biti marija

novi sad 25.1.1999

 

 

 

2636/1017

 

7421  nekada su rečenice koje pišem samo izjave

 

7422  puteljci

 

7423  ja sam reč. u ustima plod

 

7424  ja sam slika. snaga neba

 

7425  ja sam ples. pesma tela

 

7426  ja sam pesma. ples duše

 

7427  ja sam dobrota. dobra dobrota

 

7428  ja sam lepota. oči svetlosti

 

7429  ja sam sloboda. plodna zemlja

 

7430  ja sam istina. ruka koja rukopisom klizi po beloj hartiji

 

7431  ja sam sve. bilo šta. nežni um

 

7432  ja sam jedno. kap. rosa. pupoljak

 

7433  ja sam bog

 

izjave

2168. hodanje

su seme i sejanje. bacanje

žudnje u majku čuda: neka bude

semenje me vodi ja sam samo nežnost

ponedeljkom je najlepše biti marija

ja sam pletilja. ti hodaš s

mojim rečima

novi sad 26.1.1999

 

 

 

2637/1016

 

7434  izgubio sam snagu. sivo je i drugi crni pas protrčava pored mene

 

7435  hodam bez ikakvog uzbuđenja. polako

 

7436  ipak blaga napetost. podrhtavam strunom postojanja

 

7437  tamne površine su vlagom postale još tamnije

 

7438  slaba kiša pada u istom ritmu kao moja osećanja

 

7439  kroz otvore budućih prozora na spratu koji se nadograđuje vire velike fosne

 

7440  pitam se da li da pređem na drugu stranu ulice ne bi li mi bilo malo zanimljivije

 

7441  posle stotinak metara donosim odluku: ipak ću ostati na ovoj strani

 

hajmo hajmo nehajmo

2169. hodanje

malo pre mi je srce dva puta preskočilo

u grudima. oduzelo dah. kao i uvek malo

uplašilo. usporio sam. umorilo se srce. ja sam

pletilja. ti hodaš s mojim rečima. stojim na uglu

i čekam zeleno sve je tako kišno sivo

novi sad 27.1.1999

 

 

 

2638/1015

 

7442  sinoć mi je boris kovač doneo dvadeset četiri pitanja koja

su nastala u tročasovnom razgovoru sa z. p. i b. s. o mom životu i

mojoj umetnosti. ovo ti je dolivanje ulja na vatru rekao mi je

 

7443  od ponedeljka ću dvadeset četiri hodanja posvetiti ovim pitanjima

 

7444  svaka kritika-krletka boli ali i vodi pokajanju i osnaživanju. vedrini

 

7445  brrrr. brrrr. kako je život opasan ali je još više divan i čudesan. božanstven

 

stopalo ti ljubim

2170. hodanje

kako je to divno prihvatiti osudu

osetiti krivicu. podneti kaznu. okupati se

pokajanjem. prepustiti se nevinosti. iz nevinosti

osetiti nežnost prema onima koji su te osudili

stojim na uglu i čekam zeleno sve je tako

kišno sivo. na kraju dana se razvedrilo

vedrina mi daje snagu

novi sad 28.1.1999

 

 

 

2639/1014

 

7446  lepo smo se javili jedan drugom kestendžija i ja. osetio sam

kako su me u novembru i decembru kestendžija i njegova žena voleli

 

7447  hladnoća je zaledila tragove stopa i automobilskih

guma u ledenom snegu pa se sada džombam po njima

 

7448  dva psa me iz daljine opominju da im se ne približavam

 

7449  polja su pod snegom prazna

 

7450  u daljini manja od nokta jedna osoba mili na horizontu

 

7451  nije priroda ta koja vidi prirodu nego ličnost vidi ličnost

 

7452  zastao sam i gledam svoje tragove na snegu

 

kako kaže put

2171. hodanje

na hladnom vazduhu zamišljam

razgovor sa onima koji me osuđuju

osećam da ne vredi da im bilo šta objašnjavam

počinjem da plačem suze mi liju niz lice. njima je

neprijatno. kažem im sve je u redu sve je u redu

to samo suze govore. na kraju dana se razvedrilo

vedrina mi daje snagu. zemljo postani nanovo

čista jer noge koje te gaze jesu svete

novi sad 29.1.1999

 

 

 

2640/1013

 

7453  noć sam proveo uz vino sa draganom i borisom. bila je to sedma ekspedicija

ljubavi. ujutru je došla zorica kovačič pa smo hodali šest kilometara po keju. hladnoća

mi je napadala grlo. dan sam proveo u sobi pokušavajući da se odmorim. sada sam

na još hladnijem vetru od onog jutrošnjeg. po ulicama grada leti snežna prašina

 

7454  ovo je osmi deo knjige ruža lutanja. biće ih još dva

poređane jedna do druge svih deset knjiga ruže imaće tridesetak

santimetara u dužini ili samo pola dužine jednog jedinog mog koraka

 

7455  snežna prašina po asfaltu leluja kao seta po ledinama

 

knjiga od koraka

2172. hodanje

ponoć je vetar je stao. hladnoća

je toplija. osećam se lepo kao da u

naručju nosim svet. zemljo postani

nanovo čista jer noge koje te gaze

jesu svete. kao da smo se

spojili ljubim te

novi sad 30.1.1999

 

 

i

 

 

bog mi govori

budi umesto mene

 

 

stvoren bogom i ja sam bog

 

 

posle božijih reči ja sam onaj koji jesam i ja sam onaj koji jesam

 

 

malo pre sam prvi put hrista nazvao bratom. kakvo blaženstvo

 

 

puteljci

 

 

ja sam bog

 

 

ovo je osmi deo knjige ruža lutanja. biće ih još dva

poređane jedna do druge svih deset knjiga ruže imaće tridesetak

santimetara u dužini ili samo pola dužine jednog jedinog mog koraka

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si bila baš

ono ko sam ja

želeo da jesam

i zato smo bili

jedno u slavu

jednog

i

jednog

jedinog

boga

tebi

i

meni

u

ruži

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

3. decembar 2025.

27758. dan mog života

 

 

2622/1031

 

7340  već treći sat pada kiša

 

7341  hodam sa sašom stojanovićem. posle odluke da se ne vidimo

sedam godina lepše je i lakše među nama. svako je u svom iskušenju

 

7342  jedan od načina da sačuvam drugog je da sačuvam sebe svoj put

 

7343  dokazi omalovažavaju

 

7344  bog može sve sem da primora čoveka da ga voli

 

7345  volim stvaraoce koji govore o svojim (mojim) slabostima i

manama. o ljudskoj oholosti i gluposti. o mizeriji svesti i banalnosti zdravlja

 

7346  najviše me uzbuđuju i zanose stvaraoci koji

svojim životom utiru put božanskom u sebi (meni)

 

7347  nedokučivom savršenstvu kojim bog zrači u meni kliknem: pevajmo pevajmo

 

7348  puno je vlage. samo je divljenje u stanju nešto da shvati

 

bez drugog dana vetra

2156. hodanje

od blagog umora blago se zanosim. poigravam

se hodanjem. odmara me lelujanje i prepuštanje

duboko udišem vazduh. još duže ga izdišem. vetar mi je

odneo snagu odluka me je smirila. uskoro će sumrak

ali se dan rasvetljava ta svetlost kao da me miluje

novi sad 12.1.1999

 

 

 

2623/1030

 

7349  jedna od najtežih stvari u mom životu je što nisam imao od koga da

tražim blagoslov za svoje odluke i postupke. u sedamnaestoj sam skrenuo sa

utabanog puta žudeći za nepoznatim sluteći divotu i čudo života. tada nisam znao

koliko je opasno da se na put kreće sam. platio sam to kaznom samoćama

ali ja sam slutio da su novi putevi neophodni i ja sam se samo uputio

 

7350  umesto blagoslova krenuo sam pravim putem. bogu

 

7351  vodila me je stvaralačka svetost smelosti

 

7352  u boga i sjajne ljude nikada nisam posumnjao

 

7353  umesto blagoslova donosio sam odluke i ispunjavao ih

 

ptice pevačice su blagoslov

2157. hodanje

hodam za štiglića. žutaricu (štoncajzla). zelentarku

(krengla). običnu zebu (fink). zimovku (gimpla)

kosnopljarku (hanefla). cajzića. vrste kojima preti

istrebljenje. nebo se naoblačilo i sve je zaplavilo. nežne

ptice me uvek razneže i daju snagu. uskoro će sumrak

ali se dan rasvetljava. ta svetlost kao da me miluje

mislim o tom malom kao ruža lepom

cvrkutavom srcu u ptičijim grudima

novi sad 13.1.1999

 

 

 

2624/1029

 

7354  živim da bi drugi živeli

 

7355  hodam da bi drugi živeli istinu slobodu dobrotu lepotu i ljubav

 

7356  umetnost nije subverzivna prema postojećem. umetnost je pevanje bogu

 

7357  idem da upijam sunce

 

7358  viši ili niži. siv ili plav. zatalasan ili miran tek dunav teče i teče

isto i neprekidno. samo dolazi dolazi dolazi i odlazi. sličan danima

 

7359  ma ne bi ja tebe ostavila za cijelu jugoslaviju

kaže baka svojoj unuki koja se pentra po klupi

 

7360  da sam neprestano hodao iz mesta u mesto iz jezika u jezik iz kraja

u kraj mozak bi mi plivao u nedefinisanom i nepoznatom prostoru. hodajući

ovako kako nisam planirao uglavnom u poznatom svaki dan se suočavam sa

bezrazložnošću. i kada joj se prepustim svet se pojavi u svojoj punoj lepoti

 

lepi svet

2158. hodanje

jasna rečenica kao jasan

dan. mislim o tom malom

kao ruža lepom cvrkutavom

srcu u ptičijim grudima. lep

je današnji dan ali ipak

ti mi nedostaješ

novi sad 14.1.1999

 

 

 

2625/1028

 

7361  mama ode u školu i ja je čekam. stalno gledam koliko ima sati. ali ako slučajno

ona malo zakasni ja počinjem da budem gladan i nervozan. razmišljam šta je moglo da joj se

desi. onda počnu da mi padaju skroz neke nebulozne misli. joj nešto se njoj desilo. neko je

kidnapovao. udarila su je kola. to obično pomišljam. onda se uplašim da me neko gleda i

da to ne bi bilo ja kobajagi pregrizem jezik. i tako strepim i strepim i kad ona dođe kao

da je vidim prvi put. neko olakšanje mi se desi. i onda s njom počnem da pričam i

odma jedem i sve zaboravim kao da nije ni bilo priča jovan živanović

 

7362  malo osećam samo noge kaže dvanaestogodišnji

jovan posle devetnaest kilometara hodanja

 

jovanov savet

2159. hodanje

kod svih ljudi na svetu bilo crni japanci ili ne znam ni ja koji

važno je da budu ono što jesu. svi treba da veruju u sebe i u

druge ljude koji veruju u ono što rade. ne valja kad ljudi ne veruju

u to što neko radi. ne veruju u čoveka. misle da je lud čovek koji hoda

20 km svaki dan. ko što hoda miroslav. svi koji nešto žele da postignu u

životu moraju da prate sve ono što ih sleduje. da oni žive zbog nečega

zbog nekoga zbog sebe zbog ljubavi. lep je današnji dan ali ipak

ti mi nedostaješ. dalje dalje jovanovim savetom

novi sad 15.1.1999

 

 

 

2626/1027

 

7363  hodam sa sunom mandićem. priča mi o svojoj prvoj izložbi crteža koju će imati u

martu volim crtež jer on kao da sam izlazi iz mene. tuš mi savršeno odgovara. kroz crtež

najlakše izbacujem energiju. svoja osećanja povređenost bol koju osećam. mene povređuju

neiskrenost laž zlo uopšte. dušu mi povređuje nagriza. onda ja tu bol izbacim. islikam. ja

crtam svoja osećanja ne ni ružno ni lepo nego ono što izvire. ja izlažem te crteže jer su oni

za svakoga. to je zato što ja ne delim ljude. jer delenje dovodi do rasizma. moja poruka

tim crtežima bila bi neka harmonija destrukcije. jer sve što vidim ja mogu da uništim

ili da sklopim. ne znam da li je to prerano što imam izložbu u devetnaestoj. ja sam

te crteže odneo. crtao sam da bi ih i drugi ljudi videli. voleo bih da se time

bavim u životu jer najlepše je raditi ono što voliš i plus si za to i plaćen

 

umij me i biću belji od snega

2160. hodanje

volim mlade ljude. uzbudljivo je biti u blizini

nečijih početaka. prisustvovati porođajnim mukama

i neodgonetljivoj potrebi da nešto učine. dalje dalje

jovanovim savetom. najlepši i najzahtevniji

posao je uvek voleti

novi sad 16.1.1999

 

 

 

2628/1025

 

7364  ponedeljak je. opet nasilje i masakri na kosovu. verujem

u svačije ljudsko srce ali prezirem nasilje i gadim se oružja

 

7365  samo podsećam: metar je rastojanje koje u praznom

prostoru prevali svetlost za 299.792.458 delova sekunde

 

7366  nežnost je najfinija mera svih stvari

 

7367  ako vidiš tvog brata kako greši prebaci preko njegovih pleća ogrtač tvoje ljubavi

 

7368  kao sunčeva svetlost preliva se preko mene blagost sveta

 

7369  blagošću grlim bol. grlim sukob i mržnju jednih i drugih

 

svetlucaju koraci po zemlji

2161. hodanje

kad kažem da je ruža jedinstvo telesnog

osećajnog i mentalnog hoću da kažem da je

ona treptaj volje božije. nicanje. novo ja. jedinstvo

religije umetnosti i nauke. ali ne jedinstvo postojeće

religije postojeće nauke i postojeće umetnosti. bajkoliko

jedinstvo. saosećanje drvoredima. poklonjenje mladoj

prosjakinji. najlepši i najzahtevniji posao je - uvek

voleti. milo moje - bajka smo

novi sad 18.1.1999

 

 

 

2629/1024

 

7370  šta je tajna različitog

 

7371  ko je tajna istog

 

7372  kada se tajna otvori uvek zasija jednostavnost

 

7373  uvek sam prezirao ljudske tajne jer one kriju želju za

moći. uvek me je uzbuđivala božija tajna. tajna dobrote. tajna

lepote. tajna istine. tajna slobode. tajna ljubavi. tajne bez tajni

 

7374  izlazim iz grada tu više nema ljudi istorije kulture

društva moći. krhkošću kojom hodam sve je jasno... lepo... dobro

 

7375  tajna istog je božiji put

 

7376  tajna različitog je put ka istom

 

7377  pada hladnoća i magla nad gradom. oboje mi prijaju

 

sanjarenje sa tajnama

2162. hodanje

slobodan tišma mi je doneo vitgenštajnove

beleške o religiji. vitgenštajnovo zračenje me uvek

uzbudi ako je nešto dobro to je onda i božansko. lepi su

mi suze i mišljenje. osmeh i odricanje. hladnoća kao da

govori. milo moje - bajka smo. trebalo bi da filozofi

jedan drugog pozdravljaju ovako: samo polako

novi sad 19.1.1999

 

 

 

2630/1023

 

7378  hvala ti lepo da si mi živ i zdrav uvek mi kaže

mlada i lepa prosjakinja. kako mi njen osmeh i reči znače

 

7379  što sam stariji sve manje znam i sve dublje uviđam

 

7380  čovek je: sa-liturg sa-tvorac sa-pesnik sa bogom

 

7381  na jednoj od stranica tekstova o vitgenštajnu

izbledelom braon olovkom slobodan tišma je nežno zapisao

 

mogu samo da govorim

o sebi ali postajem

dosadan gnjavim ljude

zato je najbolje da ćutim

 

7382  zdravi ljudi za razonodu ne gnjave ljude pričom o sebi

nego pričama o svojoj deci. svojoj rodbini. svom poslu. svom

klubu. svojoj partiji. svom narodu. svojoj religiji. svojoj državi

 

7383  jato vrana leti kroz maglu iznad mene

 

i inače ćutati

2163. hodanje

ptice koje su me pre jedan sat preletele

sada posmatram na poljani pred ulazak u grad

rasporedile su se po travi zabeleloj od inja. u belom

još je crnja njihova leteća gar. inje me je raznežilo

kao i slobodanov zapis. trebalo bi da filozofi jedan

drugog pozdravljaju ovako: samo polako. verujem

u čuda koja se rađaju iz reči da

novi sad 20.1.1999

 

 

 

2631/1022

 

7384  hodam melodijski

 

7385  osetim pesma sam

 

7386  ne bi u sedamnaestoj preživeo da nisam naslutio da je život pevanje

 

7387  prepliću se noge idu same sa zemljom zajednički pevaju pesmu

 

7388  dobar dan za čitanje siorana

 

7389  ne slažem se sa sioranom ali me on raznežuje i ja ga volim

 

7390  sve se beli od inja

 

7391  ptice i tišina

 

7392  i odjednom vidim sva svoja hodanja: sva su ona razgovor sa tobom

 

prizor mora više obogaćuje od budinog učenja

2164. hodanje

čitam u sioranovom pismu dok utanjam u prizor sumraka. otkuda u svakom

prizoru tolika snaga i lepota. otkuda u hrabrosti toliko života i budućnosti

verujem u čuda koja se rađaju iz reči da. ako u meni ima još bilo

kakvog oružja molim te bože i od njega me razoružaj

novi sad 21.1.1999

 

 

i

 

 

u boga i sjajne ljude

nikada nisam posumnjao

 

 

umesto blagoslova donosio sam odluke i ispunjavao ih

 

 

živim da bi drugi živeli

 

 

umetnost nije subverzivna prema postojećem. umetnost je pevanje bogu

 

 

nežnost je najfinija mera svih stvari

 

 

tajna istog je božiji put. tajna različitog je put ka istom

 

 

otkuda u hrabrosti toliko života i budućnosti

 

 

i

 

 

ružo lutanja

jer tek kad smo

najebali pred svakim

danom deset godina

baš tih deset godina

su nam se otvorile

i podale svakog

dana

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

2. decembar 2025.

27757. dan mog života

 

 

2611/1042

 

7280  hiljadu devetsto devedeset deveta godina

 

7281  posle novogodišnje noći ulice su uvek prazne i tihe

 

7282  samo poneko prođe

 

7283  prija mi da prođem i kroz ovaj dan

 

7284  neću danas mnogo hodati. šetaću maziću se u zatvorenom gradskom prostoru

 

7285  prelazim jednu raskrsnicu iako je na semaforu crveno

sam sam može mi se. baš kao i onim psima lutalicama

 

7286  kaplje led sa krova autobuskog stajališta

 

7287  danas je toplije duvao je jugo. ipak ću staviti kapu na glavu

 

7288  samo poneko prođe

 

čekam te i ljubim moje malo-veliko čudo

2147. hodanje

nema više magli ali i dalje pun mesec sija nad gradom. kada

dune topao vetar nasluti se i more i leto. vlažan vazduh

zatitra u nozdrvama. sutra je petak. dođe mi da 

kao konj zaržem visoko ka nebu

novi sad 1.1.1999

 

 

 

2612/1041

 

7289  danas je još toplije. led se topi. opušteniji sam telo se ne čuva od hladnoće

 

7290  raskopčao sam se sasvim usporio

 

7291  više od ove sporosti nije potrebno

 

7292  odmaraju se svi napori u meni

 

7293  na bulevaru zastanem podignem glavu ka

suncu i zatvorim oči. stojeći leškarim i sunčam se

 

7294  fotografski aparat se pokvario i dok ne kupim drugi biće pauze u radu sa fotografijama

 

7295  na suncu se i ja topim

 

7296  nek u ovom užitku sporosti isteknu sve moje

brige i nevolje. i nek uteku velike količine zdravlja

 

zlatnih šest kilometara

2148. hodanje

umetnost je uživanje u svom telu. umetnost

je odmaranje. osećanje slobode tu u mišićima

kostima mesu nervima. umetnost je vaskrsnuće - telo

hrani telo večnosti. bog samo bog. dođe mi da kao

konj zaržem visoko ka nebu. i radosniji i

spokojniji kad izgovorim reč bog

novi sad 2.1.1999

 

 

 

2614/1039

 

7297  već nekoliko dana pred polazak na hodanje kroz prozor gledam patke gnjurce

kako se spuštaju dunavom ali samo do mosta. onda uzleću i odlete dvesta-trista

metara uzvodno i ponovo se spuštaju. mamu mu jebem život je neobjašnjivo lep

 

7298  živeću večno jer sam od večnosti

 

7299  kad osetim snažno strujanje života poželim da nešto

važno i zanosno kažem ali baš tada osetim: pa sve se govori samo

 

7300  ono po čemu sam se prošlih dana klizao sada se pretvorilo u mokri sneg i bljuzgavicu

 

7301  da li to umire pas pored puta. posle dvadesetak metara

zastao sam da ga pogledam. osetio je to i sa naporom se okrenuo 

ka meni. pogledi su nam se spojili tuga je bila u njegovim očima

 

7302  kao bare sa puta nestaće i svako od nas

ali dok živimo svi smo tu da bismo život slavili

 

psu

2149. hodanje

kasnije sam hodao za psa

knjiga koju sam čitao je govorila o tajnama

tela i ezoterijskim učenjima dalekog istoka. na

njenim belim stranicama su ostali tragovi kapljica

koje su letele posle velikih kamiona. i radosniji i

spokojniji kad izgovorim reč bog. ja sam trag

kojim će deca svoje roditelje vaskrsavati

novi sad 4.1.1999

 

 

 

2615/1038

 

7303  polazim sa torovom uvidom koji se i meni

dogodio jednom učinjeno dobro je učinjeno zauvek

 

7304  pre mesec dana sam se sa jednom mladom ženom dogovorio da se

vidimo sutra i odlučimo da li ćemo živeti zajedno. njoj je dvadeseta meni

pedeseta to je već velika priča. sve je moguće kad se bića sretnu

 

7305  ponesen slikama velikih energija pomišljam da na dan proleća ponovo pokušam da

hodam trideset šest dana po trideset kilometara. tada mi se slika otvori i pomislim kako bi

bilo lepo da od tada hodam sledećih devet meseci po trideset tri kilometra dnevno. oh

kakav bi to bio napor u slavu začeća. u slavu devet meseci potrebnih da se život stvori

 

7306  ponesen slikama o velikom naporu ipak

hodam lagano prepuštajući se vlažnom i toplom danu

 

hodao sam

2150. hodanje

za želimira žilnika. spokojan

sam jer znam da su i ljubav i lepota živi

snaga mi ulazi kroz nozdrve jer ovo je prvi

prolećni dan. ja sam trag kojim će deca

svoje roditelje vaskrsavati. s tobom

osetim: pa lep sam i ja

novi sad 5.1.1999

 

 

 

2616/1037

 

7307  jučerašnji torov citat mi se čini još važnijim evo ga u celini dobro znam ako bi

hiljada ako bi stotinu ako bi deset ljudi koje bih mogao imenovati - ako bi samo deset

poštenih ljudi - avaj ako bi se i jedan pošten čovek u državi masačusets prestavši da

drži robove stvarno povukao iz tog ortakluka i zbog toga bio stavljen u opštinski

zatvor to bi bilo ukidanje ropstva u americi. nije važno koliko se početak

može činiti skromnim - dobro učinjeno jednom učinjeno je zauvek

 

7308  do malopre sam hodao sa milanom aleksićem. sve

vreme nam je sunce sijalo u oči. sada je oslabilo i sija mi u leđa

 

7309  preda mnom je dugačka senka i krajolik koji se posle zime i sivila budi na žutom svetu

 

7310  posle hodanja u šest uveče ćemo se sresti

 

jedan jedini

2151. hodanje

današnje hodanje sam

posvetio jednom jedinom dovoljnom

čoveku s kojim sve počinje. hrabrom i

dobrom čoveku. s tobom osetim: pa

lep sam i ja. bila mi je petnaesta

kada smo krenuo ka tebi

novi sad 6.1.1999

 

 

 

2617/1036

 

7311  polazim na hodanje ostaje mi da ponizno prihvatim poraz

 

7312  po travi još neotopljen noćašnji led. prolećni dan

 

7313  kada je sinoć posle reči nisam spremna izašla iz

stana zaplakao sam pustio cesariu da peva njen fado napunio

čašu vina podigao je uvis zaplesao i viknuo hvala ti bože hvala ti bože

 

7314  otkud u meni i pored velike samoće i mnogih napuštanja

toliko puno ljubavi i svečanosti. to je od tvoje lepote koja živi u meni

 

7315  na ovom suncu ja sam samo jedan blag osmeh

 

7316  umetnost mora da bira između življenja da bi se umrlo i umiranja da bi se živelo

 

7317  promrzli prošlogodišnji šipak na divljim ružama

 

7318  pod ružama zelena mahovina

 

7319  po travi smrznuti sneg

 

ako udahneš moju ćeš ljubav udahnuti

2152. hodanje

u svež vazduh izdišem ljubav. hiljadama godina su za mene

izdisali svoju ljubav velike žene i veliki muževi. ljubav je živa

nikada ne umire. udišući vazduh njihovom ljubavlju sam

se preobrazio. ne postojim ti postojiš u meni. bila mi je

petnaesta kada sam krenuo ka tebi. hodam

tuga se moja u pevanje pretvara

novi sad 7.1.1999

 

 

 

2618/1035

 

7320  osmi januar dve hiljade sto pedeset treće hodanje. sada posle toliko hodanja

znam da je pod svakim tekstom moglo pisati taj i taj broj zagrljaja taj i taj broj ljubljenja

 

7321  tek ovde van grada na hladnom opustošenom poljima se oseća miris proleća

 

7322  tek pod nebom osetim sjaj susreta

 

7323  vidim nas oboje jedno drugo u očima

 

7324  kako su mi pored ovih suvih trski na praznom

putu jasne ove reči ne pripadamo sebi već tvojoj ljubavi

 

7325  vetrić ptić

 

7326  evo tih reči naša žudnja je dublja od našeg srca. mesto odakle je potekla dalje

je od našeg srca. naša potreba da volimo takođe je tajna jer nas čini nalik bogu

 

volim te

2153. zagrljaj

dok me gledaš kako ovim

rečima hodam ka tebi. ja koji sam

sve: vlažni crni asfalt prekriven ugljenom

prašinom. u poniznosti tobom obgrljen i obasjan

mašem rukama ka nebu i brdima sreće. hodam

tuga se moja u pevanje pretvara. sve vreme dok

sam razgovarao sa tobom toliko sam te

osećao da su mi suze navirale na oči

novi sad 8.1.1999

 

 

 

2619/1034

 

7327  kada kao malopre na ulici ugledam dobrodušno lice osetim: vredi živeti

 

7328  subota je pust trg pada kiša sa gradske kuće poleću golubovi

 

7329  ja sam sada jednostavna kao trava napisala je

sedamdesetčetvorogodišnja žužana horn u pismu čili utaši sa

kojom sam se malopre upoznao i sa njom u njenom sestrom aniko hodao

 

7330  sa kišom promiče i sneg. sestre čila i aniko su tako krhke

prevodile su ružu na mađarski. cela ruža je jedna molitva rekla je čila

 

7331  sam izlazim iz grada. kisnem

 

7332  svetlucaju kapi kiše na tamnim granama divljih ruža

 

7333  muškarac sam bez potrebe za moći ti si žena bez potrebe za sigurnošću

 

lica koja mi daju snagu

2154. poljubac

kiša je stala. spolja sam mokar od kiše iznutra

od znoja. raskopčao sam se kapu nabio preko čela

šal mi se leluja cipelama prskam. na zidu lep grafit blago

vetru stalno duva. da bih se razveselio gazim i prskam po

barama kao dete. niz glatku koru stabala sliva se voda

sve vreme dok sam razgovarao sa tobom toliko sam te

osećao da su mi suze navirale na oči. za kraj ovaj

narandžasti fićo i bočni zid u žuto ofarban

novi sad 9.1.1999

 

 

 

2621/1032

 

7334  slušajući bliske ljude vidim kod njih ono što mi se ne sviđa ni kod mene

 

7335  jak vetar koji je jutros počeo da duva će mi pomoći da izađem iz sebe

 

7336  lete vrane

 

7337  vraćam se bolje je ali se nisam sasvim izduvao. ostaje mi da se podsmehnem

sebi. i utešim mišlju ako smo u nepovoljnom položaju to bog želi da nam bude tako

 

7338  saši stojanoviću koji je bio povod mojoj današnjoj borbi sa samim sobom želeći da

uspe da bude bolji umetnik i čovek predložiću da se ne vidimo sledećih sedam godina

 

7339  15:14 živele odluke

 

prvi dan vetra

2155. hodanje

kažu da vetar kad počne da duva

duva nekoliko dana. i to neparnih. hajde

da budemo s njim. vetar me danas podstiče na

odluke. odluke me vode ka slaganju ili trpljenju

sa onima sa kojima se ne slažem. za kraj ovaj

narandžasti fićo i bočni zid u žuto ofarban

vetar mi je odneo snagu odluka

me je smirila

novi sad 11.1.1999

 

 

i

 

 

živeću večno jer

sam od večnosti

 

 

ja sam trag kojim će deca svoje roditelje vaskrsavati

 

 

polazim na hodanje ostaje mi da ponizno prihvatim poraz

 

 

u poniznosti tobom obgrljen i obasjan mašem rukama ka nebu i brdima sreće

 

 

muškarac sam bez potrebe za moći ti si žena bez potrebe za sigurnošću

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bili smo

ništa

iz

koga

je

kročio

i

korača

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

1. decembar 2025.

27756. dan mog života

 

 

2600/1053

 

7233  osećam: starim

 

7234  starenje me rastužuje i raduje. rastužuje me jer mi život kao voda

ističe iz ruku. raduje me jer me kao vetar nosi u nepoznato nedoživljeno

 

7235  starenje mi pomaže da u licu vremena otkrijem sve plemenite i mudre stare ljude

 

7236  starenje mi pruža šansu da budem dostojan svačije mladosti

 

7237  nisam poneo šal hladno mi je na grudima sa obe šake ih pokrivam i grejem

 

7238  žudeći za životom izgubio sam osećanje da imam pravo

na život. čeznući za ženom ženu sam tražio. nikada nijednoj ženi

nisam rekao ti si moja. ali znam ti ćeš mi reći ja sam tvoja

 

nema kraja našem putu

2137. hodanje

moj život nije moj ja sam mu samo put

ka ja. lepo je: ja umire da bi ja živelo. pada

sumrak gledam u gomilice narandžastih šargarepa

koje prodaju ulični prodavci. iz sporedne ulice izlazi

pas glavnom nastavljam ja. kada rodi grožđe rodi

i kesten kaže mi kestendžija muž

moje kestendžijke

novi sad 21.12.1998

 

 

 

2601/1052

 

7239  inspekcija nas sad razbila čujem u prolazu jednog uličnog prodavca

 

7240  iako se topi noćašnji sneg teško je hodati jer je i poledica i bljuzgavica

 

7241  u trideset devetoj sam odlučio da ću od svoje četrdesete druge do svoje pedeset

druge deset godina hodati. odakle od koga je meni došla hrabrost za takvu odluku

 

7242  starenjem i bolovima ruža je zdravija i mlađa njom postajem zdraviji i mlađi i ja

 

po snežnim granama odmaram oči

2138. hodanje

u hladu već počinje da ledi a sunce još snažno sija

kada rodi grožđe rodi i kesten kaže mi kestendžija muž

moje kestendžijke. često ne mogu da završim tekst

novi sad 22.12.1998

 

 

 

2602/1051

 

7243  hodam da bih proslavio zajedništvo tela duše i duha

 

7244  telom se molim i saosećam sa osećanjima svih drugih

 

7245  telom se molim i mislim misao svakog čoveka

 

7246  telom se molim da mi volja bude volja božija

 

7247  pada sumrak. smog se diže nad gradom. svaki trenutak na ovoj zemlji je neponovljiv

 

7248  ivicom puta dok mi farovi automobila sijaju u lice hodam pored jablanova

 

uzbudljiv si kad si umoran

2139. hodanje

kao na traci čuju se šmirglajući koraci na

suvom snegu. ja sam osmogodišnji zvuk. nada

mnom je mlad mesec. površina dunava se naježila

treperi svetluca. često ne mogu da završim

tekst. prelazim most - ja sam reč

novi sad 23.12.1998

 

 

 

2603/1050

 

7249  danas sam dobio dvadeset treće dajanino pismo. upoznao sam je leta 95 u loznici

 

7250  polja i sve što me okružuje ovde izvan grada se

zabelelo. belinu šara drveće koje je takođe pod snegom

 

7251  nevinost prizora me nadahnjuje. lepotom ispunjava. podstiče suze

 

7252  jedina ambicija koju imam je da pojmim primim u sebe tvoju umetnost

reči korake... kada je banuo u troju da je ubije menelaj je kažu čim su se promolile

helenine dojke ispustio mač. takvu lepotu koja vlada snagom treba tražiti. ali kako

znati koja je tvoja helena. ne morati birati - blagodat je koja gotovo nikome nije

data... ne sudim oštro sebi već želim bolje i više za tebe za ružu piše dajana

 

hodanje za dajanu jovanović

2140. hodanje

kao što mi nežni muškarci osnažuju muškost

tako me hrabre žene hrane svojom nepresušnom

lepotom. ženo hrabra i mudra tako si mi lepa. ti nemaš

ništa kao i ja. svojom si slobodom krenula sa mnom

u nepoznato u slavu božiju. prelazim

most - ja sam reč. znam tvoj sam

novi sad 24.12.1998

 

 

 

2604/1049

 

7253  hladnoća steže kao škrgut stisnutih zuba

 

7254  jedanaestog avgusta sam se skinuo go do pojasa da bih golom kožom pozdravio

najhladniji dan zime koja me je čekala. evo tog dana pozdravljenog letošnjom toplotom

 

7255  zastanem raznežili me vrapčići

 

7256  tragovi hladnoće mi se vide na licu baš kao i tragovi sunca ili vetra

 

7257  hladnoća mi uzima snagu i spava mi se

 

7258  setih se nežnih smrti u snegu

 

hodanje za violetu jovanović

2141. hodanje

sve mi je draža življa lepša ova ruža. ruža

svih godišnjih doba. osme zime već ruža u kojoj

su nestale mnoge moje nade. u kojoj sam se naučio

smernosti radosti i u porazima. tišinom prelivena

znam tvoj sam. miroslave najuzbudljivija mi je

tvoja želja da uvek ideš dalje dublje u mene

novi sad 25.12.1998

 

 

 

2605/1048

 

7259  izdišem. opuštam se koža mi se ježi. ispuštam sve svoje strahove i bolesti

 

7260  od jutros sam neraspoložen zabrinut. pomišljam na bolesti. starenje

 

7261  na velikoj hladnoći i sivilu subote moja neraspoloženost se samo uvećavala

i onda u jednom trenutku kada sam prihvatio sebe oraspoložio sam se

 

7262  i sa bolestima i starenjem ja sam slava životu

neponovljivi oblik u bogatstvu njegovih oblika

 

7263  suvo hrastovo lišće popalo po snegu

 

7264  hladnoća mi struji oko lica

 

jednostavno jednostavno

2142. hodanje

i posle trideset godina me uzbuđuje ono

isto što me je oduvek i uzbuđivalo - jednostavnost

pesma ni od čega sačinjena. idem i to je to dovoljno

hladno je i subota je. sve sam rekao. miroslave

najuzbudljivija mi je tvoja želja da uvek ideš

dalje dublje u mene. hodam peva

amalija rodrigeš

novi sad 26.12.1998

 

 

 

2607/1046

 

7265  magla se polako diže. sve se beli. ponovo se otkriva svet

 

7266  u blizini ušća save u dunav zanesen čitam poetičke tekstove

fernanda pesoe. pomeraju me gubim se podrhtavam od radosti

 

7267  podignem glavu a snežna belina po kojoj se rasipa sunce me

porazi onako kako su pesou poražavala maglena jutra u lisabonskoj luci

 

7268  na ulicama beograda ljudi se guraju i provlače

jedni kroz druge. božićni i novogodišnji su praznici

 

7269  u velikim gradovima ljudi su kao trave po poljima

 

7270  na poljima sam jedina travka u gradu jedna od mnogih

 

7271  blizu je ponoć ponovo se magla spustila na zemlju

 

7272  kao senke ulicama promiču ljudi

 

umetnost je izbegavanje delanja... pesoa

2143. hodanje

već nekoliko dana je hladno. temperatura ispod nule

sve se mrzne. hladan vazduh napada šake lice grlo stopala

trgovi glavnih ulica su ukrašeni šarenim sijalicama. kako se

približavam dunavu magla je sve gušća. svuda je klizavo 

tri puta sam već mogao pasti. hodam peva amalija

rodrigeš. da li će i sutra biti magle

novi sad 28.12.1998

 

 

 

2608/1045

 

7273  upravo je prošao beli kombi na kojem velikim

slovima piše prevoz domaćih životinja lutalica

 

iskazati jednu stvar znači sačuvati

njenu vrlinu i oduzeti joj užas pesoa

2144. hodanje

mom grlu je hladno. već pola sata unazad mislim

o hladnoći poledici umoru takođe. sve je više plakata

koji najavljuju novogodišnje provode. mislio sam da stranicu

ostavim praznu. ipak sam odlučio da pišem iako nemam o čemu

to je napor volje. način da zabeležim prirodu volje... sreo sam

aleksandra tišmu prekinuo tekst. pričali smo o plemenskom

mentalitetu. njegovoj surovosti. plemenskl ljudi su čvornovati

i tvrdi kao stari panjevi. od surovosti prirodne selekcije

surovosti starog korenja bliža mi je volja kojom se

predajem volji božijoj. prozračnoj azurnoj. da

li će i sutra biti magle. verujem u pevače

novi sad 29.12.1998

 

 

 

2609/1044

 

7274  mnogo se bolje osećam kada nešto odlučim nego kada sam neodlučna

uvek me nešto tera da se odlučim ali mi je to strašno teško. ja treba da se odlučim

ali ne znam kojim putem da krenem. ali nije to pitanje da odaberem dobar ili loš put

nego da prebrodim tu situaciju neodlučnosti. bojim se da se odlučim. strah me je od

onog što sledi posle odluke. ali grozno mi je i da mi ceo život prođe u strahu od straha

osećam se ugrožena i nikakva jer vidim da pored mene neki ljudi ipak donose odluke

bez veze me je što oni mogu a ja ne mogu. i onda u jednom trenutku popizdim i

shvatim da i ja mogu. samo se malo dvoumim ali ipak krećem. suočavam se

sa posledicama odluke ali se osećam i moćna jer sam se odlučila

priča marta

 

posle hodanja piću vino sa martom milojević

2145. hodanje

da proslavimo godišnjicu našeg druženja. marta voleo bih da mi

ti nešto kažeš o... još nisam ni izgovorio pitanje a marti su

iskliznule noge na poledici i evo je na zemlji iznenađena

smeje se. verujem u pevače. najzad sam pala ove

zime i nije bilo strašno nego lepo

novi sad 30.12.1998

 

 

 

2610/1043

 

7275  boli me želudac i pluća. magla je gusta teška i hladna

 

7276  čuvajući se od padanja skačem po poledici uz kuću ka delovima koji su

manje uglačani po kojima je posut pesak. ili se prepuštam poledici i klizam se po njoj

 

7277  sedam hiljada dvesto sedamdeset i sedmi zapis

 

7278  mislim na monahinje i monahe koji svoje

dane provode u molitvi. usporim molim se za njih

 

7279  pun mesec nad gradom ističe godina

 

nova godina 1999

2146. hodanje

kroz maglu se nazire grupa ljudi koja mi

dolazi u susret. farovi automobila seku. iznad

beline koja se diže sa zemlje stoji pun mesec. svi

očekuju novogodišnju noć. ja se radujem sutrašnjem

hodanju. nastavljanju. neprekidanju. stalno pucaju

petarde. magla je sve gušća ni mesec se više ne

vidi. najzad sam pala ove zime i nije bilo

strašno nego lepo. sutra je petak

novi sad 31.12.1998

 

 

i

 

 

kao što mi nežni muškarci osnažuju muškost tako me hrabre žene hrane

svojom nepresušnom lepotom. ženo hrabra i mudra tako si mi lepa. ti nemaš

ništa kao i ja. svojom si slobodom krenula sa mnom u nepoznato u slavu božiju

 

 

prelazim most - ja sam reč

 

 

i posle trideset godina me uzbuđuje ono isto što me je oduvek i

uzbuđivalo - jednostavnost. pesma ni od čega sačinjena. idem i to je to dovoljno

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si

me 

obožila

i

to

se

oseti

i

u

ovoj

pesmi

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

29. novembar 2025.

27754. dan mog života

 

 

2590/1063

 

7197  pored napuštene pruge uz suvu trsku stari čobanin čuva svoje četiri

koze. u gumenim je čizmama oslanja se na štap sa šubarom na glavi i

velikim pletenim rukavicama. raskopčan je i na njemu je puno slojeva i

odeće i života. obrazi mu se crvene on zvižduće neku veselu pesmu

 

7198  od hladnoće i napora sve mi se telo steže kruti

 

7199  mraz me ispošćava kao i sve ostalo

 

jednostavan čovek

2129. hodanje

mislim na topao čaj sa medom i

tri kriške crnog hleba sa margarinom

jednostavan topao ručak. volim kada

sam gladan i zasitim se jednostavnošću

ja sam slika sveta reč koja hoda

jednostavan čovek najlepše

hrani

novi sad 11.12.1998

 

 

 

2591/1062

 

7200  šesnaestogodišnja devojka polusmrznuta udarajući petom o asfalt

vrludajući tamo-amo hoda ka meni. skoro se očešemo. nismo se ni pogledali

mimoišli smo se nastavili svoj put slični a da se nikada više u životu ne vidimo

 

7201  kada sam 1973 izašao iz zatvora da ne bih nikoga uznemiravao

jer ljudi su svoju slobodu plaćali strahom hodao sam ulicama sa osećanjem

da me niko ne vidi. i evo to traje već dvadeset pet godina tako se osećam

slobodniji prirodniji bez maske. go idem a niko me ne vidi

 

7202  niko me ne vidi samo ponekad neko kaže ...vidi plavu ružu kako

hoda ...kako veselo hoda sloboda ili ...kako je humor uvek opušten u hodu

 

nevidljiv nevidljivu ružu...

2130. hodanje

nakrivim glavu u stranu pa je blago

podignem ka nebu. jednostavan čovek

najlepše hrani. kad spustim pogled ispred

sebe primetim razvaljena lastina gnezda

novi sad 12.12.1998

 

 

 

2593/1060

 

7203  juče sam bio ushićen oduševljenjem antonija bluma kojim je on spoznao lepotu

svakog dana. dana koji nikada pre nije postojao i nikada više neće postojati. uzbudio sam se

jer sam u njegovom oduševljenju prepoznao svoje doživljaje u druženju sa svakim danom

 

7204  ovde je otoplilo. ali negde pada sneg. a tamo je leto. sve je

ovde. negde. tamo. u neprestanom promeni: neuhvatljivo neopisivo

 

7205  reč tren izgovorim za 70 stotinki sekunde a

sam tren traje beskrajno kraće od izgovaranja te reči

 

7206  sićušnost ćelija vremena od kojih sam sačinjen me

čini već nepostojećim ali ova rečenica svedoči da jesam

 

dožudnica

2131. hodanje

gledam u svetlozeleni lišaj na

asfaltu i mislim na tebe. ti si moja

dožudnica. kad mislim na tebe lepo mi

je. ti me činiš više nego što ja sam sebe

činim. osećam te u treptaju. za tobom žudim

godinama. kada te osetim ti si već dožuđena. ti

si u meni ja postajem ti dožudnice moja. kad

spustim pogled ispred sebe primetim

razvaljena lastina gnezda. ti

si moja voda

novi sad 14.12.1998

 

 

 

2594/1059

 

7207  uvek me najviše iznenadi ta jednostavna

stvar da sam i danas ponovo na nogama u hodu

 

7208  sivo je prelazim preko mosta

 

7209  gledam u dunav i sećam se letošnjih dugih plivanja u ekspedicijama ljubavi

 

7210  fotografisaću kuću ove bake

 

7211  potrebna je velika hrabrost i znanje da se

uđe u ovakav dan u ovakvo sivilo i beznačajnost

 

7212  raznežiti se besmislenošću. ohrabriti se

beznačajnošću. smiriti se nevažnošću. eto ekspedicije ljubavi

 

šesta ekspedicija ljubavi

2132. hodanje

baš ništa - ali lepo. spokojan kao zapušten

park. samo sam hodao. nisam se pitao. nisam

mislio. nisam brinuo. sam samo sam postojao u

hodu. prodavačica kestenja me već poznaje ljubazno

se smeši. to mi prija. automobili su upalili svetla manje

je sivo. ti si moja voda. ispunjen sam prazninom

novi sad 15.12.1998

 

 

 

2595/1058

 

7213  hodajući korak po korak izdižem se i posmatram sebe. vidim uplićem vreme i prostor

 

7214  hodajući izlazim iz prostora i vremena. svlačim se i go nastavljam u plavetnilu

 

7215  svaki dan svojim koracima milujem zemlju i svaki dan bog pomiluje mene

 

7216  kada sam u ranu jesen 1973 u dvadesetčetvrtoj pored planinskog

potoka pročitao u novom zavetu ištite i daće vam se. tražite i naći ćete

kucajte i otvoriće vam se pretrnuo sam od istine koju sam osetio celim

telom i dušom. i evo već 25 godina od tada ištem kucam tražim

 

hodanje za dvadesetčetvorogodišnjeg miroslava mandića

2133. hodanje

tad u toj jeseni pored potoka sa malom biblijom u ruci posle jednoipogodišnjeg vrtloga

i vihora u umetnosti i devetomesečnog umiranja u zatvorskim krizama još mladog tela

i bolne duše tek oplođen duhom želeo sam da mi se otvori i da dobijem. danas u

sumraku u kasnoj jeseni već ostarelog tela radosnije duše i duhom vođen meni je

stalo da slobodan svakom trenutku zakucam i ljubavlju svaki trenutak ispunim

ispunjen sam prazninom. bilo je uvek lepo zamišljati a teže i lepše to živeti

novi sad 16.12.1998

 

 

 

2596/1057

 

7217  još tri kilometra do kraja današnjeg hodanja. sve je hladnije

i sve sam umorniji ali noge ne prestaju pletu iskonski vez vezu

 

7218  kao da mi koraci neprestano govore ime mi je put. ime mi je put. ime mi je put

 

7219  ja hodam ne da bih negde stigao nego da bih stalno bio

 

7220  puls smo

 

7221  želeo sam da napišem ja sam puls ali sam spontano

izgovorio puls smo i shvatio da nisam sam

 

baš je dobra stvar to hodanje

2134. hodanje

približavam se centru grada. sve je više ljudi skreću

pažnju odvlače od umora zabavljaju me. još ako bude

vrućeg kestenja. mnogo sam puta spominjao umorne butine

ali to je prijatnost koju ti želim. umor me menja oslobađa me

od starog u meni. dva kilometra unazad na mostu sam hteo

da pišem o utovarivaču koji je ogroman dolazio ka meni ali

nisam pa neću ni o lepim nogama devojke koje su već

nestale iza mojih leđa. bilo je uvek lepo zamišljati

a teže i lepše to živeti. ovo je rečenica sa

vrućim kestenjem u ustima

novi sad 17.12.1998

 

 

 

2597/1056

 

7222  sija prolećno sunce čitam tarkovskog. volim ga

 

7223  volim sve ljude u kojima živi mnoštvo jednog. oni su

mi znakovi na putu a ponekad i sam put po kome hodam

 

7224  i danas ista vrsta okrepljujuće hladnoće

 

7225  još nisam stigao a već u mislima pijem topao čaj

 

miris i zvuk za tarkovskog

2135. hodanje

bilo mi je lepo sa tarkovskim. uvek mi je lepo

kada se približavam živim energijama. uzbudljiva je

njegova patnja. sva ta ometanja kojima je bio izložen i

koja je prevladao. živi andrej. kada sam polazio iz stana

na ugrejali pločnik sam stavio karanfiliće njihov miris će

me dočekati. biće to uteha i za tarkovskog i za mene

ovo je rečenica sa vrućim kestenjem u ustima. na

kraju hodanja izvadiću zvona iz džepa i zvoniću

novi sad 18.12.1998

 

 

 

2598/1055

 

7226  polazim. dvadeset kilometara. crtanje trava evrope. pisanje ruže 8. redigovanje ruže 7

čitanje tarkovskog. fotografisanje. sve je isto kao i svaki dan jedino što je sve različito

 

7227  od jutros bol u dnu leve pete. nikada ga pre nisam osetio. bol je svetinja

 

7228  drveće i trave su pod injem ipak ih dnevna temperatura polako topi

 

7229  kroz maglu je probilo sunce. zasijao se led na baricama

 

7230  ja sam plava ruža i zato volim belo

 

7231  inje pada sa drveća po suvoj visokoj travi

 

7232  vraćam knjigu u džep. uživaću u belini izmaglice

mislim na sve dečake ovoga sveta. njihove oči lice kosu

 

čine me put i zagrljaj

2136. hodanje

četrnaest pedeset dva a ostalo je još dva

kilometra preda mnom. uživam da u knjizi vidim

vreme u kome je nastala rečenica. svečanost je

to. na kraju hodanja izvadiću zvona iz džepa i

zvoniću. iz sporedne ulice izlazi pas

glavnom nastavljam ja

novi sad 19.12.1998

 

 

i

 

 

kada sam 1973. izašao iz zatvora da ne bih nikoga uznemiravao

jer ljudi su svoju slobodu plaćali strahom hodao sam ulicama sa

osećanjem da me niko ne vidi. i evo to traje već dvadeset pet godina

tako se osećam slobodniji prirodniji bez maske. go idem a niko me ne vidi

 

 

raznežiti se besmislenošću. ohrabriti se beznačajnošću

smiriti se nevažnošću. eto ekspedicije ljubavi

 

 

baš ništa - ali lepo.  samo sam hodao. nisam se pitao

nisam mislio. nisam brinuo. sam samo sam postojao u hodu

 

 

svaki dan svojim koracima milujem zemlju i svaki dan bog pomiluje mene

 

 

bilo je uvek lepo zamišljati a teže i lepše to živeti

 

 

polazim. dvadeset kilometara. crtanje trava evrope. pisanje ruže 8. redigovanje ruže 7

čitanje tarkovskog. fotografisanje. sve je isto kao i svaki dan jedino što je sve različito

 

 

i

 

 

ružo lutanja

jednostavnost i

odsustvo svega

što nije jedno i

jednostavno

to smo 

ti

i

ja

 

 

i

 

 

ružo lutanja

moja nevidljivost od

izlaska iz zatvora u 24

godini ne samo da je bila

duša nevidljive umetnosti

nego je bila i um genijalne

umetnosti kojom sam go

kročio ka večnoj

umetnosti

 

 

i

 

 

ružo

lutanja svaki

tren nam je bila

ruža a večnost

nam je bilo

hodanje

i

lutanje

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si sad svačija

dožudnica kojom

i dalje žudim za

mojom

dožudnicom

 

 

i

 

 

ružo lutanja

 

raznežiti se

besmislenošću

 

ohrabriti se

beznačajnošću

 

smiriti se

nevažnošću

 

bilo nam je

svakog

dana

a

tek

nam je

to

sad

i

to

zauvek 

 

i

 

 

ružo lutanja

zamišljati da ću

hodati deset godina

je bilo tako uzbudljivo pa

sam tim uzbuđenjem to

i učinio i sad svako ko

se uzbudi svojim 

zamišljanjem

neka

samo

to

i

ostvari

i

lepo

će

biti

još

lepše

a

dobro

još

bolje

 

 

i

 

 

ružo lutanja

hvala ti što znam

da ti osećaš da te

svakog dana volim

još više i to

baš

ja

tvoja

voljena

lutalica

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

28. novembar 2025.

27753. dan mog života

 

 

2580/1073

 

7146  vetar se pojačava i nosi suvo lišće bulevarom

promiče i po koja pahuljica suvog snega

 

7147  kupio sam plave rukavice

 

7148  hladno mi je na grudima

 

7149  kupio sam knjigu živa molitva hrabrost za molitvu mitropolita

antonija bluma koga sam slušao u londonu u ruskoj crkvi pred polazak

na ružu. prvi put sam tada kleknuo i poljubio zemlju i osetio da je bog živ

 

7150  tada sam osetio ono što na ruži osećam svaki dan

da je srce u mojim grudima isto srce koje kuca u srcu svih bića

 

7151  preobraženog uma umom božijim ja sam pupoljak koji se u tvoju ružu preobražava

 

volim kad zajedno ćutimo

2120. hodanje

hladnije je ali i nežnije jer sve jače promiče

sneg. raznežim se i setim se lasta. promičem

pored kuća. sagnuo sam glavu da bih zaštitio grudi

dok pada sitni sneg. od lepote mi se spava. kao da

je moj glas slutio sneg koji već negde u daljini

pada. smešim se pa ja sam molitva

novi sad 1.12.1998

 

 

 

2581/1072

 

 

ni rečenicu nisam dovršio

2121. hodanje

smešim se pa ja sam molitva. bolele

su me grudi izgubio sam snagu nisam

ishodao dan nisam uspeo ono što mi...

novi sad 2.12.1998

 

 

 

2582/1071

 

7152  kada sam izgovorio blagoslovena si ti među ženama sve me je proželo

spojio sa tobom. grudi su počele da mi drhte a plač da mi čisti telo i misli

 

7153  u kaću uživam u starim kućama iskrivljenim

bedemima mahovini po crepovima i ciglama

 

7154  sve je manje okrečenih kuća. one me podsećaju na detinjstvo

 

7155  mnogo je starih kuća. nedovršenih. kuća siromašnih ljudi

 

7156  najtužnije kuće u kaću su nekad velike i bogate gospodske a sada napuštene kuće

 

7157  pored kuće je zavetrina. manje je hladno

 

radost obnavljanja

2122. hodanje

izlazim iz kaća pada sumrak. srećan sam

i spokojan kad ishodam dan. osećam se ispunjen

lepši sigurniji. ali sada kada je preda mnom ostalo još

samo tri godine biće mi sve teže i teže. biće mi potrebna

snaga za svaki dan. ne znam da li će je biti. ali će mi trebati

taj sok duha. mentalna pažnja kojom ću pomoći telu. blaženost

kojom će nestajati trenje i svi otpori. preko kukuruznih polja

čoban u selo vraća ovce. od dobrog hodanja povratila mi se

radost. ja sam oči u predelu. bolele su me grudi izgubio

sam snagu nisam ishodao dan nisam uspeo ono što

mi... pružajući utočište grad nam uzima čudo

novi sad 3.12.1998

 

 

 

2583/1070

 

7158  pola jedan. četrdeset deveti mi je rođendan. pada kiša

 

7159  u travi dok prolazim pored njih dva goluba se ljube

 

7160  evo mi sunca

 

7161  kilometar-dva sam pevao pesmu luj prime o žigolu. da nisam svoj život posvetio

ovom putu bio bih žigolo. sveta prostitutka. davaо bih se svakoj ženi. svakom telu

 

7162  staviš li šaku na ovu stranicu ljubav će se preliti u tebe

 

četrdeset deveta mi je

2123. hodanje

u ruci nosim belu ružu koju mi je poklonila

mija janković. pre sedamnaest osamnaest godina

sam od višnje petrović za rođendan dobio prvi put cvet

na poklon. to me je jako uzbudilo i raznežilo. isto je i danas

ne posedujem ništa ali pred licem nosim jednu ružu. stao je

vetar. stala je kiša pada noć. osećam nove muškarce nove

muževe - neveste božije. one koji neće ništa posedovati a sebe

će svima davati. one koji će plesati i pevati da bi radovali bližnje

i sva stvorenja. one koji će se odreći moći ovozemaljske. koji

će ljubiti i samo ljubiti. pružajući utočište grad nam

uzima čudo. koji će božijom voljom leteti

novi sad 4.12.1998

 

 

 

2584/1069

 

7163  malenkost sam i propadljivost. ništa. ali milo jagnje postajem

 

7164  trske su žute topi se noćas napadao sneg

 

7165  sve što vidim kao da je moja rana

 

7166  i smirenje i zanos. i poslušanje i ljubljenje. i trenutak i večnost. oboje

 

7167  suprotnosti su u meni dok mi veliki kamioni nanose vodenu prašinu u lice

 

7168  nosi me pesoino pevanje

 

7169  posle pesoe ponese me mistična molitva simeona

novog bogoslova dođi svetlosti istinita. dođi živote večni

 

mini

2124. hodanje

upravo je projurio mali zeleni

kamionet napunjen ugljem. nekome ga

raznosi. tu sam na starom napuštenom kaćkom

putu. ovo je njegov prav deo sa kojeg se u daljini

vidi grad i almaška crkva. često ovuda hodam. volim

napuštene puteve. oni su spomenici. mirno je na njima

mogu sredinom. pre njega sam hodao onim što ovde zovu

autoput. prskali su me kamioni i ogromne brzine su se

šepurile svojom tehnologijom. ovde je put izlokan a

stare drvene bandere spavaju. koji će božijom

voljom leteti. hodao sam za minu novčić dok

se to trepetno tajanstvo u meni zbiva

novi sad 5.12.1998

 

 

 

2586/1067

 

7170  zaledilo a sunce sija

 

7171  sunce je zašlo za frušku goru za njim pada

i temperatura. sve je hladnije ali i sve plavlje

 

7172  hladnoća me čini zdravijim

 

7173

 

7174  raširio je svoje oči sedmogodišnji dečak

gledajući me dok hodam i govorim ovu rečenicu

 

7175  svratićemo violeta i ja na espreso u kafe klub d&p na kraju futoga

 

ruža je tristam šendi

2125. hodanje

dok pijemo kafu violeta me pita zašto

u prvoj knjizi ruže lutanja nisam napisao tekst

pod brojem 39. odgovorio sam zato da bi se neko a

i ti pitala o tome. a onda sam pomislio da bi i u ruži

lutanja 8 mogao da preskočim jedan broj. uzbudilo me

je ovo stvaralaštvo u vremenu. posvećujem ga lorensu

sternu. (kasnije sam otkrila da i u ruži 4 takođe postoji

jedan preskočen broj - 3895. violeta) današnje hodanje

posvećujem praznini pod brojevima 39 i 3895 i brojem

7173. mističkoj praznini iz koje sve nastaje. hodao

sam za minu novčić dok se to trepetno tajanstvo

u meni zbiva. vreme me hrani kao vrući kesten

novi sad 7.12.1998

 

 

 

2587/1066

 

7176  mladi fudbaleri po smrznutom snegu lako trčkarajući zagrevaju se za današnji trening

 

7177  jako hladan dan hladniji nego juče

 

7178  ovi teretni vozovi sa zarđalim...

 

7179  na zabačenim delovima periferije traje skriveni život

 

7180  polomljena metalna bandera leži u travi: tu će ostati godinama

 

7181  dvanaesti kilometar 16:16 palo je veče. prekidam

hodanje. da li ću kasnije uspeti da ga dovršim

 

svuda uvek ti

2126. hodanje

hodao sam još samo četiri kilometra 

setim se simon vejl i njenog rada u fabrici

normi sa kojima se borila svaki dan želeći da

ih poveća. zaboli me kada vidim da sam u životu bio

gord. osuđivao. zavideo. povređivao. bio ljubomoran. još

me više zaboli kada sve to i danas prepoznajem u sebi

stidim se ali i razumem sve to staro i mrtvo u meni. vidim

kako se očajnički bori da ne umre. ali kada bol umine

obradujem se putu preda mnom i ovom asfaltnom i

onom koji vodi u srce. u nepoznato. u tajnu ljubavi

koja je ostavljena u meni da je otkrijem tobom

vreme me hrani kao vrući kesten. prošla

je ponoć promiče retki sneg

novi sad 8.12.1998

 

 

 

2588/1065

 

7182  hodanjem iz stopala najniže tačke tela niče plava ruža

šakama iz sredine tela nastaje mnoštvo nacrtanih trava. sa vrha tela

izgovorenim rečima pišem bajku o čoveku iz čijeg se crvenog srca rađa plavi cvet

 

7183  zemlju na kojoj živi pevač i hodač pretvara u plavu ružu

 

7184  ponekad sam tako iscrpljen. samo tvoja ljubav bi me povratila

 

7185  voleo bih da me neko voli

 

7186  kada me hladnoća ovako troši osetim da se događa velika umetnost

 

7187  kao i moj stvoritelj i ja sam onaj koji jesam

 

voleo bih da me voliš

2127. hodanje

klizim bulevarom. niz svetla i drveće. u

džepu mi je vruće kestenje. kad napišem

ovaj tekst počeću da ga jedem. uživaću već me

greje i miriše. prošle godine smo ga prodavali do

sedmog januara rekla je žena koja ga prodaje nikada

nisam ni sanjala da ću u životu prodavati kestenje dodala

je. stavio sam ruku u džep kestenje greje. nisam krenuo

malim ulicama lepše će biti da kestenje pojedem hodajući

bulevarom. prošla je ponoć promiče retki sneg. sa

vrućim kestenjem u ustima misliću na

šume kestenove

novi sad 9.12.1998

 

 

 

2589/1064

 

7188  raskopčavam se kretanje i sunce mi je zagrejalo

 

7189  isti sam kao zemlja koja se zimi isparava na suncu

 

7190  pisaću ti dvadeset sedam dana

 

7191  plavičasta bela para koja izlazi iz mojih usta sam ja. posmatram je kreće

iz mene kao snažan izvor i na kraju treće sekunde se rasplinjuje i odlazi gore

 

7192  uživam njišem se s noge na nogu. mek kao i predeo

 

7193  osetim svet me nosi. moje noge su noge sveta

 

7194  zatravljenim putem kroz polja trski i suvih čičkova

mislim na uništenu zemlju minskim poljima

 

7195  mislim na kukavičluk svih onih koji bi želeli drugog da povrede

 

7196  vazduh je ugrejao više ne primećujem svoj dah

 

pluća sam sveta

2128. hodanje

kao život iz usta mi izlazi para

na polasku sam svojim dahom ličio

na konja koji rže. sada sam tih. vraćam

se. od sumraka dunav se zaplavio. sa

vrućim kestenjem u ustima misliću

na šume kestenove. ja sam slika

sveta reč koja hoda

novi sad 10.12.1998

 

 

i

 

 

tada sam osetio ono što na ruži osećam svaki dan

da je srce u mojim grudima isto srce koje kuca u srcu svih bića

 

 

da nisam svoj život posvetio ovom putu bio bih žigolo

sveta prostitutka. davaо bih se svakoj ženi. svakom telu

 

 

i smirenje i zanos. i poslušanje i ljubljenje. i trenutak i večnost. oboje

 

 

kada me hladnoća ovako troši osetim da se događa velika umetnost

 

 

kao i moj stvoritelj i ja sam onaj koji jesam

 

 

i

 

 

ružo

lutanja tvoje

podavanje je

bio odgovor

svačijoj

žudnji

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

27. novembar 2025.

27752. dan mog života

 

 

2568/1085

 

7101  ko me ne zna skupo bi me platio šali se

na svoj račun klaudija sa kojom ulazim u futog

 

7102  crvenilo sunčevo je nestalo. sve se sivi i plavi. na

futoškom keju desetak dečaka se vozi biciklima. svuda je puno kupusa

 

7103  pale se svetla u beočinu. vidim ih preko dunava. fruška gora se još plavi

 

žena-zemlja traži smrt semena

2110. hodanje

ispratio sam klaudiju za beograd a ja sam pijan

posle hodanja malo smrznuti pili smo rakije. umorne

prehlađene rakija nas je lako dobila. ali prijalo je i prija

biti pijan. bez razloga desnom patikom češati ivičnjak. bilo

ko da sam želim svemu dobro. dušu svih bića ugrejmo

pticama jug ježevima toplu zemlju

novi sad 19.11.1998

 

 

 

2569/1084

 

7104  u ovom životu neću mnogo znati o pticama a to bih voleo

 

7105  malo pre sam se rastao sa vladom mavrenovićem. šetali smo gradom

i parkovima. pričao mi je o pticama jer je naučio da ih posmatra i prepoznaje

 

7106  pre jednog sata je temperatura počela da pada. hladnoća me

okružuje. kao ni kiši i vrućini tako ni hladnoći nisam mogao umaći

 

7107  hladnoća me udara po donjem delu stomaka

 

7108  sve više steže

 

ono što je hodanju put letenju je misao

2111. hodanje

jutros me je probudio san u kome sam čuo dve poruke

prvu ko veruje u bajke duša mu je spasena. i drugu priču

obnavlja istina. tako sam kasnije i slušao priče o pticama

pticama jug ježevima toplu zemlju. tako sam se u

toploj prostoriji u koju sam ušao stresao i

osetio - toplota je spas

novi sad 20.11.1998

 

 

 

2570/1083

 

7109  hodam sa draganom i petrom miloradovićem

draga bića. meka kao meki sneg po kojem hodamo

 

7110  sneg je nevinost koja pada sa nebesa

 

7111  tiho je po snegu

 

7112  samo se vrane čuju dok se gnezde

 

7113  kako pada. snežno i tiho

 

7114  sada je sve sporo

 

o padanju prvog snega

2112. hodanje

noćas je počeo da pada sneg. volim kad pada

prvi sneg. kao i prvi pupoljci prva lasta prva bulka i prvi

miris lipa tako i prvi sneg. počne da pada kao uvek kad počne

da pada prvi sneg. ponavlja se. pada iznutra. padaće vejaće

zabeleće. naneće. i noću će padati i tišinu će uvećavati. biće bela

tišina. sneg će prekriti sve. prekriti i spojiti. obnoviti. belina će prekriti

zelenilo proleća. doći će jarko leto pa rumenilo jeseni i onda će opet

pasti prvi sneg. tako sam se u toploj prostoriji u koju sam ušao

stresao i osetio - toplota je spas. da budem uvek ovako

blag kao sad dok pada ovaj prvi sneg

novi sad 21.11.1998

 

 

 

2572/1081

 

7115  jelena jovanović klaudija milutinov aleksa rogan

milanče jovanović snimaju film o 2113 hodanju

 

7116  krenuo sam da hodam u jedanaest sati ulazeći starim bečkim putem u

zemun. hodanje ću završiti izlazeći bulevarom iz beograda starim putem za carigrad

 

7117  ovo je rečenica izgovorena na jakom vetru

 

7118  imaš jednu cigaru miko pita me stari čistač 

u njegoševoj ulici kojom silazim ka keju u zemunu

 

7119  petnaest je časova prošao sam sedamnaest kilometara izlazim iz beograda

 

7120  sve je hladnije i vetar je sve jači

 

7121  put po kojem hodam je uzan i opasno je hodati po njemu

 

7122  nebo se smrkava

 

7123  o kako je to biti sam na ovome svetu

 

snimanje hodanja

2113. hodanje

pada veče još je hladnije. ne znam

ko sam na ovome svetu ali sada sam samo

plemenitost na vetru. sve vreme su snimali današnje

hodanje. jednu od latica ruže laticu na jakom vetru

posivela je avala. oblaci se jure i natkriljuju nad njom 

da budem uvek ovako blag kao sad dok pada ovaj

prvi sneg. prisustvo presudno je prisustvo

beograd 23.11.1998

 

 

 

2573/1080

 

7124  10:15. polazim

 

7125  preda mnom su trideset tri kilometra hodanja beogradom za

žan vigoa. žan lik godara. andreja tarkovskog. dušana stojanovića

branka vučićevića. lazara stojanovića. tomislava gotovca

 

7126  kada kažem imena ljudi koje volim sve sam rekao. drugima sam sebe definisao

 

7127  jelena klaudija aleksa i milanče i danas snimaju. napravićemo

dvanaestominutni film sa 365 kadrova hodanja beogradom. slobodan

tišma će pevati svoje pesme u filmu iz lune i la strade

 

7128  na petnaestom sam kilometru umoran sam. sećam se sličnih istrajavanja i

iscrpljivanja. ona su tako bolna i dramatična sa finom unutrašnjom nežnošću

 

7129  na ušću sam reke save u dunav. ima neke sreće u samoći

smrzavanju gladi. ima sreće u toj vodi koju gledam. dolaze zimski dani

 

snimili smo 365 kadrova za beograd

2114. hodanje

kraj. 18:30. kraj filma. uzbuđen sam ugrađivanjem sebe. davanjem

ovom gradu. njegovim ulicama njegovom sećanju. srećan sam kada

se dajem. prisustvo presudno je prisustvo. koliko sam se danas

dao oseća sada tvoje telo miriše mi na žute dunje

beograd 24.11.1998

 

 

 

2574/1079

 

7130  biti na ovom svetu kad padaju sumraci

 

7131  ne može više biti ako se ne voli

 

ruža disanja

2115. hodanje

jučerašnje hodanje i snimanje

me je potrošilo. koliko sam se danas

dao oseća sada tvoje telo miriše mi 

na žute dunje. danas ću samo

hodati i disati

novi sad 25.11.1998

 

 

 

2575/1078

 

gledao sam u lice i telo agneš i osetio: žene poznaju tajnu stvaranja

2116. hodanje

agneš rajačić je došla iz pečuja tek u 15:00. pošli smo da hodamo u 15:30 nogu pred nogu

nismo se videli od februara. kad krenem kasnije na hodanje izbacim se iz ritma dnevne

svetlosti. ali utehu mi čine dva devetogodišnja dečaka koji se lenjo vraćaju iz škole

danas ću samo hodati i disati. lepo je svakog dana reći sve je dobro

novi sad 26.11.1998

 

 

 

2576/1077

 

7132  čim sam krenuo još u dvorištu pored nogu mi je jauknula jedna maca. gladna je

 

7133  sve više ljubav osećam kao živo prisustvo svega što me okružuje

 

najuzbudljivija priča

2117. hodanje

pola hodanja sam se družio sa slobodanom tišmom

drugu polovinu sa agneš. pričali smo u sumornom danu

sa slobodanom staronove iste priče s agneš isto. kao dete

najviše volim da slušam istu bezbroj puta ispričanu uvek

uzbudljivu priču. među nama pticama nema tajni. uvek su

me uzbuđivala stepeništa čiji se kamen izlizao od mnoge

upotrebe. kao dvadesetogodišnjak pomišljao sam da uradim

skulpturu koju bih načinio pedesetogodišnjim trljanjem šake

po kamenu. bila bi to ravna bela mermerna ploča po kojoj

bih molitveno svaki dan satima prstima prelazio u ritmu

otkucaja srca. uvek me je uzbuđivala neprimetna

lepota. izdašnost. lepo je svakog dana reći

sve je dobro. kao snaga koja

živi u svakom danu

novi sad 27.11.1998

 

 

 

2577/1076

 

7134  jutro je zorica kovačić i ja prelazimo most dok stari veliki šlep plovi ispod nas

 

7135  ima jedna tanka nit koja nas spaja i jedna još tanja koja

nas razdvaja. i jedna jedina neodgonetljiva koja nas čini jednim

 

7136  sve je vlažno i sivo. kišom natopljena zemlja

 

7137  vazduh je prepun vlage. veliki dunav i vlažni miris se šire

 

7138  vrane počinju da se gnezde na vrhovima visokih krošnji. sumrak mi smanjuje vid

 

7139  tečem sa agneš nizvodno pored reke

 

7140  doleću nova jata vrana

 

sa pesmama bili holidej

2118. hodanje

volim gospodstvo čoveka u predelu. i kestenje 

na ulici. jučerašnjim hodanjem nisam uspeo da ispunim

nedeljnu normu. sada je nedeljno jutro, ispratio sam agneš i

nastavljam da hodam. tek je svanulo. i nebo i reka su puni

galebova. spuštaju se dunavom do mosta i onda uzlete uzvodno

da bi posle stotinak metara sleteli na vodu i ponovo se spuštali

do mosta i tako neprestano. iznad njih su vrane koje kao da

pletu vazdušnu ružu. kao snaga koja živi u svakom danu

pomogavši se nedeljom ishodao sam nedeljnu normu

koja me daruje prepuštanjem i spokojem

novi sad 28.11.1998

 

 

 

2579/1074

 

7141  ponedeljak je. da li ću ove nedelje uspeti da obavim svoj posao

 

7142  ja sam reka koja stvara svoje korito

 

7143  preda mnom je sve nepoznato lelujam povijam se

 

7144  kada se osvrnem unazad vidim svoj tok svih sedam knjiga iza mene

sve je u njima jasno predvidivo ali ja ne znam ništa o sutrašnjem danu a

biće ga. to nepoznato zovem pričanjem pričanjem priče koja se priča sama 

 

7145  ja sam telom tristogodišnje staro biće. sto pedeset pre mene i

sto pedeset posle mene. u tom vremenu su se čulno i telesno prenosili i

kost i krv i sperma i krv telesnih bića koja su me stvorila i koja stvaram

 

ruža bezvremenosti

2119. hodanje

kad sam izgovorio naslov teksta na

kraju dana čuo sam svoj glas. mek i dubok

kao sumrak koji se spušta. spojio sam se sa

sobom koji živi sa zvezdama. kao da je iz mene

govorilo postojanje. pomogavši se nedeljom

ishodao sam nedeljnu normu koja me daruje

prepuštanjem i spokojem. kao da je moj

glas slutio sneg koji već negde

u daljini pada

novi sad 30.11.1998

 

 

i

 

 

jutros me je probudio san u kome sam čuo dve poruke prvu

ko veruje u bajke duša mu je spasena. i drugu priču obnavlja istina

 

 

preda mnom su trideset tri kilometra hodanja beogradom

za žan vigoa. žan lik godara. andreja tarkovskog. dušana stojanovića

branka vučićevića. lazara stojanovića. tomislava gotovca. kada kažem

imena ljudi koje volim sve sam rekao. drugima sam sebe definisao

 

 

gledao sam u lice i telo agneš i osetio: žene poznaju tajnu stvaranja

 

 

sve više ljubav osećam kao živo prisustvo svega što me okružuje

 

 

uvek me je uzbuđivala neprimetna lepota

 

 

i

 

 

ružo lutanja

i kad se činilo svima

pa i samom meni da je

nemoguće izhodati ružu

lutanja deset godina i to

ko most svih bića ti bi

me podvigom jednog

jedinog bića vinula

dalje baš u to

nemoguće

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

26. novembar 2025.

27751. dan mog života

 

ruža lutanja

10 godina hodanja

 

1991-2001 hrišćanskih

5750-5760 jevrejskih

4689-4699 kineskih

1412-1422 islamskih

 

 

miroslav mandić

 

ruža lutanja 8

 

svakom rečenicom ja te ljubim

 

ovu knjigu posvećujem:

 

zlu u svakome od nas sa željom da se u svakome njegovo sopstveno zlo pretvori u dobro

 

 

 

2558/1095

 

7059  sam na putu sam sa poljima

 

7060  hodamo odanost i ja

 

7061  svaki je korak važan

 

7062  sporo se prosvetljava dan

 

7063  molim se da mi svaki korak bude prožet lepotom i dobrotom

 

7064  pomislim na hladnoće i smrzavanja koja me čekaju na putu i obradujem im se

 

7065  prvi put ove godine ugledah mladu tek niklu pšenicu

 

7066  gledam nebo ka zapadu hodam ka jugu

 

služim

2101. hodanje

ulazim u ečku. dva sata je

prošlo za pet minuta. na šesnaestom

sam kilometru hodanja. za dva sata će se

smrknuti. idem ka pančevu. tamo ću večeras

nazdraviti osmoj godini hodanja koja je preda mnom

ovce pasu u polju čobanin švićka bičem kroz vazduh

drveće opasuje selo automobili jure asfaltom. sve je

ovako bilo i pre hiljadu godina sve će ovako biti i kroz

deset milenijuma. posle dvadeset kilometara hodanja

biće i rečenice. kupio sam perecu i sir uživam 

u ovom dobrom ručku na putu

pančevo 9.11.1998

 

 

 

2559/1094

 

7067  ulicama beograda sa žuljem na peti leve noge

 

7068  sivi se opada lišće

 

7069  grakću galebovi. odavde i voda save postaje dunav

 

7070  umornog tela i sipljivih očiju odmaram se gledajući

obalu ratnog ostrva na kojoj se leluja granje starih vrba

 

7071  ulazim u knez mihailovu ne bih li slučajno sreo minu

 

7072  pružam korake. da mi nije samoće beskućništva

i jasnoće puta nikada ne bih video banalnost učenih

 

7073  podigoh glavu i... ugledah minu

 

tek divljenje prema ženi i muškarcu čini me čovekom

2102. hodanje

rečeno je sinoć u filmu nebo nad berlinom vima vendersa. kao i nema veće

istorije od istorije žene i muškarca. kao što nema lepše priče od one koja se

ne priča nego upravo događa: počinje kiša u novom sadu. hramljem sačinjen

od svih sećanja. kupio sam perecu i sir uživam u ovom dobrom ručku na

putu. kako sam umoran kako je bilo lepo sretanje mine

novi sad 10.11.1998

 

 

 

2560/1093

 

 

7074. citati

citati su meke utabane staze

po kojima volim da hodam. citati su

tvoje oči u mojim očima. druženje. obeleženi u

tekstu oni su najupadljiviji. svetle. živi su. lako mi

privuku pažnju. ponekad knjigu čitam prebirajući samo po

njima. pevušim. nema napora. oni su darovi sa puta. tragovi

koji me traže. kada ih otkrijem ponesem ih sa sobom dalje. njihovo

se traganje za bliskom osobom nastavlja u mojoj knjizi. neko će ih

sada u njoj naći. dok hodam knjigama da li ja susrećem njih ili oni

mene. oni su kao poljsko cveće. svojim mirisom govore o svemu

citatima svi pevušimo istu knjigu. knjigu kojom se začinje. zatrudni

citat je radost u kojoj se susrećemo. dodir onih koji se prepoznaju

dvoje. onaj koji je citat napisao i ona koja je citat izabrala. kada

izaberem nečiju rečenicu ja sam žensko. izabirajući seme ja

sam oplođena i noseća. porodiću se u nekome ko će moj

izbor voleti. ljubav traje. neprekidna je. mene uzbuđuju

i biraju dve vrste citata. citati mojih autora i čudesni

paradoksalni molitveni citati. najčudnije citate

nalazim kod mojih autora. i tako je sve

spojeno. biranje je stvaranje

(iz rečnika hodanja)

 

sve moje rečenice

2103. hodanje

volim knjige sa puno citata. kako

sam umoran kako je bilo lepo sretanje

mine. sve rečenice ovog i onog sveta

govore o istom iste su istom

rukom pisane

novi sad 11.11.1998

 

 

 

2561/1092

 

7075  pre minut dva sam se rastao sa jelenom jovanović i klaudijom milutinov

jelena je student režije klaudija student kamere. dogovarali smo se za snimanje

jednog hodanja za jelenin studentski film. sa jelenom sam više puta hodao u

temišvaru beogradu novom sadu klaudiju sam video prvi put. rođena je i do pre

godinu dana živela u nemačkoj. od jedanaeste godine je sama sa svojom sestrom

 

7076  rasla sam na putovanjima kaže klaudija

 

svako je priča

2104. hodanje

posle deset kilometara hodanja

video sam se sa zoricom kovačić. želeo

sam sa njom da ishodam sledećih deset

nisam uspeo. sve rečenice ovog i onog sveta

govore o istom iste su istom rukom pisane

nema me nestajem u drugima

drugi su vrtlog

novi sad 12.11.1998

 

 

 

2562/1091

 

7077  hodamo blatnjavom dolmom brankica brankov

i ja. dunav je narastao uspinje se ka nasipima

 

7078  dunav se raširio kao sporost. uvećanom vodom dunav će još lakše stići u svoje more

 

7079  ...tako si lepo pokazao kako dunav dotiče kao da ti je srce poraslo kaže brankica

 

7080  pada zima i veče na ovaj futog pada i poješće ga

 

u toplim lejama

2105. hodanje

prija mi što se brzo smrkava. već u rano

popodne. još nije bilo velikih hladnoća a mrak

je. sve do svanjivanja će se protezati duga noć

i pored gradskog osvetljenja sve zamire sa ranim

mrakom. kao da smo svi zajedno u jednoj sobi

omamljuje nas smiraj. duboke cipele osamnaeste

na koje se teško privikavam ipak greju. štite od

vlage. nema me nestajem u drugima drugi

su vrtlog. i danas sam kupio vruće

kestenje na ulici

novi sad 13.11.1998

 

 

 

2563/1090

 

hajde hajde bracika

2106. hodanje

od jutra bol u glavi mučnina u

stomaku. kako najednom pukne sistem

nisam mogao da izađem ni iz stana a ne da

hodam. pred veče me je vera varadi pozvala da je

otpratim na periferiju grada do njene prijateljice. sada se

vraćam. hodanje me je povratilo. deset kilometara mi je u

telu. nisu to kilometri nego život. sutra ću dohodati ostatak kad

god ne ishodam dnevnih dvadeset kilometara nadoknađujem ih

nedeljom. tako ću i sutra. voleo bih da se nedeljom odmaram

obnavljam, ali i sutra ću morati hodati jer bi me neispunjenje

nedeljnog plana još više zamorilo. i danas sam kupio

vruće kestenje na ulici. i dunav će sutra teći

novi sad 14.11.1998

 

 

 

2565/1088

 

7081  nadoknađivanje subotnjih zaostalih deset kilometara sam

platio jučerašnjim hodanjem sa violetom i zoricom na jakoj jakoj kiši

po hladnom zemunskom keju i novobeogradskim ulicama. neprestano

je padala i bivalo je sve hladnije. mokri bili smo nežni jedni prema drugima

 

7082  danas blešti sunce i rastu reke u evropi. poplave su. voda preliva nasipe

 

umori postanuća

2107. hodanje

ponoć je. na svežem sam vazduhu

prija mi. vratio sam se iz beograda basnoslovno

sam umoran. koji su to umori. boli me i telo i duša

u izlogu prodavnice cveća vidim mnogo zelenila

osvetljene zgrade farovi automobila. kontejneri za

đubre. celofan od cigara koji niz asfalt ponese

blagi vetar. i dunav će sutra teći. izmorenost i

današnji put su mi ostali iza leđa

novi sad 16.11.1998

 

 

 

2566/1087

 

7083  na osunčanom i vetrovitom keju prolazim pored

studenta koji crvenog nosa sedi na klupi i smeši se

 

7084  potopljene su stare vrbe. presijava se njihovo zaljuljano lišće

 

7085  plavi se nebo crvene se krovovi. senke popodnevnog sunca su duže. prelazim ulicu

 

7086  butine su mi umorne neispavane

 

7087  zastao sam na semaforu je crveno

 

7088  u pekari evropa kupiću đevrek

 

7089  od umora mi se gase senzacije

 

7090  kad pisanje krene onda teče kao i hodanje

 

7091  pogled crnokose žene u jarko zelenoj jakni

 

7092  velika kamionska prikolica otkačena od

kamiona čiji su zadnji točkovi poduprti kamenom

 

7093. i razmontirana ulična česma zarđala i iskrivljena

 

butine u samoći

2108. hodanje

...zamislio sam se. hladan vetar

mi šara po licu. nastavljam ali osećam

kako gubim snagu... izmorenost i današnji

put su mi ostali iza leđa. u očima starog

tesara pored kojeg prolazim

vidim i svoj život

novi sad 17.11.1998

 

 

 

2567/1086

 

7094  do viđenja počinju hladni dani

 

7095  ponovo rukavice kapa i šal

 

7096  vetar je hladan to ravnica govori

 

7097  zagrejalo mi se telo. ugrejan grejem sivilo i hladnoću

koja je popadala i opustošila predele. lepo je tu sada biti

 

7098  sve vreme osećam i mislim na devojku koja

mi je sinoć telefonirala i rekla neprestano mislim na tebe

 

7099  lepo je ići tik pored puta i ljubiti

 

7100  asfaltni put blago zavija udesno. osećam kako mu

svojim levim ramenom pomažem da tu krivinu savlada

 

svoje ja uvećavam tvojim ja

2109. hodanje

mnogih slika maštanja učenja i znanja uvek

se lako odreknem na putu. put ih sve već nosi u sebi

hodajući već sam dobrota i lepota. sve što jeste hodanjem

je još više. ta nijansa je tvoj i moj razgovor. novi svet. to što

struji među nama je mlada ljubav. ljubav za sve što postoji

zapevajmo očima. dušom obgrlimo. obnovimo. u očima

starog tesara pored kojeg prolazim vidim i

svoj život. dušu svih bića ugrejmo

novi sad 18.11.1998

 

 

i

 

 

hodamo

odanost i ja

 

 

svaki je korak važan

 

 

kad pisanje krene onda teče kao i hodanje

 

 

lepo je ići tik pored puta i ljubiti

 

 

asfaltni put blago zavija udesno. osećam kako mu

svojim levim ramenom pomažem da tu krivinu savlada

 

 

svoje ja uvećavam tvojim ja

 

 

sve što jeste hodanjem je još više

 

 

i

 

 

ružo lutanja

preterivali smo

jer smo bili bedni

i svi bednici i ovog

i onog sveta. živi

bog koji jedini

ljubi svakog

i svačiju

bedu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

25. novembar 2025.

27750. dan mog života

 

 

prošla je

sedma godina

ruže lutanja i 

završena je

sedma knjiga

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

sada

ću proleteti

kroz sedmu godinu

krenimo zajedno

utroje ružo

lutanja

 

 

polazim na put od hiljadu kilometara. zovem ga put nežnosti. hodaću

trideset kilometara dnevno sledeća trideset tri hodanja do nove godine

 

 

voleo bih da nekome ispričam sve o onome što zovem sve

 

 

stvaralaštvo je krhkost koja hoda

 

 

ne čuvati se je put kojim se čuva život

 

 

sve što pogledam volim

 

 

pastir sam svojim koracima

 

 

bespuće. ali tek će svetleti u meni bog

 

 

poniznost koja tako prija

 

 

lepo je kad ostaje jedino što preostaje: ići dalje

 

 

najvažnije je da samo jesam

 

 

mene je opčinila ta knjiga. tih deset knjiga o deset godina hodanja

 

 

hodanjem sam neprestano u kući plesa

 

 

prazan stomak čista savest

 

 

blažen tumaranjem

 

 

biti dobar je za mene najveća avantura najveće uzbuđenje i zanos

 

 

obim zemlje - obim srca

 

 

za dva sata ću posle šest godina pet meseci i dvanaest dana načiniti 40076.569-ti

kilometar ruže lutanja. u tom trenutku će ružini koraci obuhvatiti zemlju po svom obimu

 

 

usuditi se znači ogoliti se

 

 

kada se usudiš odmah te osuđuju

 

 

14:52  obišao sam zemlju

 

 

zemlja se pretvorila u plavu ružu

 

 

13:18  oko deset hiljada časova mi je bilo potrebno da bih obišao zemlju

 

 

preobražavati se vaskrsavati to je seme novog stvaralaštva

 

 

ponekad pomislim kako je uzalud to što pišem jer ko će pročitati tri hiljade stranica o

istom. samo o hodanju. ali onda se raznežim i osetim da je to baš knjiga koja nedostaje

 

 

verujem: rođen sam od boga ne od čoveka

 

 

kako bismo uopšte nas dvoje bili da nismo jedno

 

 

ti nisi tu ali ja sam sve vreme sa tobom

 

 

reči su umiranje za lepotom

 

 

čovek koji hoda i piše o lastama

 

 

volim da pišem na način kojim ptice pevaju

 

 

dati se to je cela priča

 

 

uzbuđuje me da budem bolji čovek

 

 

plivanje se nadovezuje na hodanje. klizili smo velikom vodom. skoro pet

sati bili u njoj plivamo po sred dunava koji je tako pitom i tako opasan

 

 

ta velika voda velika kao nebo što samo teče teče i teče. uživam

u snazi dunava koji me uči skromnosti. uživanje je predavanje

 

 

ljubav. sloboda. istina. lepota. dobrota. ne čuvam se ove me reči čuvaju

 

 

to je samo pitanje trenutka kada ćemo se nas dvoje sresti

 

 

kad igraš ne možeš da umreš i osećaš se kao da si bog

 

 

biti na strani otpisanih znači biti na strani ljubavi

 

 

služim samo bogu svih živih i neživih bića

 

 

kisnem osećam: slobodan sam onoliko koliko se radujem

 

 

svaka kiša vredi više od bilo koje države

 

 

ništa sam blažen sam

 

 

ako se zadržavam u opasnosti sam

 

 

moja umetnost nije katarzična nego neprestano milovanje

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ja učenik

puta postah

učitelj puta. ja

ljubavnik ruže

postah

bog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja da

nije sve bilo

onako nemoguće

ne bi ni sad bilo

sve moguće 

pa

i

ova

pesma 

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

spajajući

drugi i treći

milenijum

koračali

smo

10

godina

svaki

dan

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

prožimajući 

svako biće

sa planetom

zemljom

koračali

smo

10

godina

20

kilometara

svaki

dan

 

 

i

 

 

ružo

lutanja tih

dana sam hodao

sa zvončićima oko

vrata oko šaka i

oko stopala

zvonili

smo

na

radost

svim

bićima

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

samo

jezikom

svih

bića

oduvek

i

zauvek

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

kada smo

obišli zemlju

kročio sam

u svemir i

od onda

sam

u

svemiru

 

 

i

 

 

ružo

lutanja tobom

je planeta zemlja

postala ruža a ja sam

koracima počeo da

te stvaram ko

plavu

ružu

svemira

 

 

i

 

 

ružo

lutanja bilo

je nemoguće

i zato jeste

i sada

 

 

i

 

 

ružo

lutanja sve

što jeste je

nemoguće

i zato 

je

bog

 

 

i

 

 

ružo lutanja

bili smo napaljeni

na svaki dan i to u svih

deset godina i baš zbog

te napaljenosti na svaki

dan i to u svih deset

godina bili smo a i

sada smo

odbačeni

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

plivali smo

ekspedicije

ljubavi za sve

koji ljube iako

njih niko

i

ne

ljubi 

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si boginja

koja me je 

rodila

i

načinila

bogom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bili smo

pobuna

koja se

ne

buni

nego

dura

dobrotu

i

lepotu

zauvek

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti i ja smo

sestra i brat

koji slave

sestrinstvo

svakog

bića

i

bratstvo

svih

bića

svemira

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bili smo deca i

jedino krivi kada

nismo bili

bog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja evo

i u ovom trenu

sam u tebi i

pevam

te

 

 

i

 

 

ružo

lutanja evo i

u ovoj večnosti

si u meni i ja

ljubim

te

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si dete dečak

mog trećeg hodanja

za poeziju na kome

sam odlučio da ću

hodati 10 godina

da bih dosegao

matematiku

boga

u

bogu

pesme

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

24. novembar 2025.

27749. dan mog života

 

 

2548/1105

 

7019  pesma kazuje ništa. ništa iz visina. bože moj daj mi da postanem ništa. u

onoj meri u kojoj postajem ništa bog ljubi sebe posredstvom mene simon vejl

 

7020  mesec je iznad visokog jablana ka kome hodam

 

7021  prolazim pored dece koja se vraćaju iz škole. jedni vijaju druge

puni su snage radosti svetskog cirkusa. oblikovani slikama i muzikom sa

televizije baš kao što su se nekada ljudi oblikovali oko plemenske vatre

 

7022  malo prošetate pre vas prođe vreme kaže

stari čuvar mladoj ženi koja u naručju nosi dete

 

korpa sam u naručju sveta

2093. hodanje

ponoć je grad je živ. gde god pogledam kreću se ljudi

nekoliko godina unazad noćni provodi počinju pred ponoć

tada svi izlaze i petnaestogodišnjaci. noć se pretvara u dan

prija mi svež vazduh. uživam u slobodi. osećam svoje telo. isto

se osećam kao i u dvadesetoj. butine stomak leđa ramena grudi

sve je isto. i misli i osećanja kojima hodam su ista. jedina razlika

je što sam sada isprepleten sa svime što postoji. reči drugog

čoveka muslimanskog mistika pišem u svojoj rečenici

zovem te ne ti mene zoveš k sebi. prepustim se

nestanem u svemu

novi sad 30.10.1998

 

 

 

2549/1104

 

7023  onaj koji stvarno voli nekoga uvek radi za njegovo dobro a osnovno

u tome je oslobađanje ljubljenog od strane onoga koji ga voli antoni de melo

 

7024  na ulicama ljudi još skupljaju sunce. toplotu

unose u sebe slute trebaće im jesen je dolazi zima

 

7025  u šetnji sam sa aleksandrom tišmom. malopre mi je kupio zimske farmerice

tamnoplavi teksas. pili smo kafu. šetali pijacom do parka. centrom. pričali. sa nekim

ljudima je razgovor kao muzika. želeo sam reći uživanje. kada se misli utapanjem

 

prosejati se

2094. hodanje

postati tanan. saosećati. sledeće subote

isteći će i ovaj sedmi deo knjige ruža lutanja. sedam

godina hodanja. života u lutanju. života na otvorenom

četrdeset devet mi je godina sedmina života poklonjena

jednoj ruži ponavljanja. nikada do sada nisam toliko mislio

o umiranju. smrt prekida naše veze i oslobađa nas da bi

nas smestila u krilo boga. vekovima milionima delićima

sekunde beskrajno malim prostorima. vrtloženje

prepustim se nestanem u svemu. dani noći

odlazimo i ponovo ćemo doći

novi sad 31.10.1998

 

 

 

2551/1102

 

7026  najvrednije je najslabije a najmanje vredno najsilnije. sila najmaterijalnijeg i

najnižeg na ovom svetu povezana je sa time što ona može izvršiti nasilje dok

najvrednije ne može biti nasilno. nasilja ne mogu počiniti ni duh ni bog berđajev

 

7027  hodati deset godina svaki dan

ne znam kako je hodati deset godina svaki dan

ja sam do sada hodao sedam. to je slično ali

nije isto. sve je opasnije ali i bezbrižnije

(iz rečnika hodanja)

 

sve mi je na licu

2095. hodanje

prepuštam se smrkavanju. dani noći

odlazimo i ponovo ćemo doći. kako volim muziku

ovih berđajevljevih reči spasiti se možemo samo s

bližnjim s drugim ljudima sa svetom svaki je čovek

dužan da na sebe primi bol i muku sveta i

drugih ljudi da podeli njihovu sudbinu

novi sad 2.11.1998

 

 

 

2552/1101

 

7028  osoba je bol i mnogi pristaju na gubitak

osobe u sebi budući da ne podnose bol berđajev

 

7029  jutarnja sunčeva svetlost treperi po srebrnoj pozadini preostalog lišća

 

7030  u ovo rano jutro sa tek izašlim suncem osećam sva četiri empedoklova

elementa. i vodu pored koje hodam. svež vazduh koji udišem. zemlju po kojoj hodam

i tu vatru sa istoka. kao i sile koje ih pokreću: borbu i ljubav. nenasilnu borbu i ljubav za tebe

 

7031  kada mu ne uspe da spozna jedno čovek se baci na

umnožavanja razaranja. stvaranje viškova i tako mu život prođe

kasnije to nazove civilizacijom. to raščišćavanje ruševina koje je sam stvorio

 

lep čovek taj čovek

2096. hodanje

krenuo sam u rano jutro vraćam se duboko

u noć iz beograda. toplo je. ljudi sede u baštama

gde se i kako formirao ovaj topli talas vazduha. kako

volim muziku ovih berđajevljevih reči spasiti se možemo

samo s bližnjim s drugim ljudima sa svetom svaki je

čovek dužan da na sebe primi bol i muku sveta

i drugih ljudi da podeli njihovu sudbinu

bez snage sam

novi sad 3.11.1998

 

 

 

2553/1100

 

7032  ne da se misliti o budućnosti i prošlosti bez melanholije i čak užasa. ta melanholija

ne gasne u refleksiji o budućnosti nego u stvaralačkoj aktivnosti i sadašnjosti berđajev

 

7033  lepo je uhvatiti se za vetar

 

7034  kupiću sir i grožđe

 

7035  crveno je stojim čekam. zeleno je prešao sam

 

7036  sve je više ljudi sa mobilnim telefonom na ulici

 

7037  volim trenutke. plavo kroz granje

 

7038  ja hoću da kažem da si ti moj spokoj

 

7039  tvoja leđa su moja

 

7040  samo primetim spava mi se

 

klatarati kojekuda

2097. hodanje

podignem glavu da me topli vetar

kupa. spuštam nogu pred nogu sporo da

me u telu ljulja. niz kičmu mi se spušta jesenje

rumenilo. posle senke od velikog drveća sunčeva

svetlost zatreperi na srebrnastom preostalom lišću

plavi autobus prelazi most. bez snage sam

sunce mi sija u lice smotam iza ugla

novi sad 4.11.1998

 

 

 

2554/1099

 

7041  savršenstvo se ne postiže poniranjem u sebe i zaokupljenošću vlastitim

spasenjem već zaboravljanjem sebe. odvajanjem od sebe. usmeravanjem

na druge i služenjem kraljevstvu božijem i svetu berđajev

 

7042  žute hrizanteme vire iza ograde a kiša neprestano pada

 

7043  orahovo lišće je oker po kome su prošarane prljavobraon šare

 

7044  sve svenjava. ramena su mi sasvim mokra od

natopljene odeće. niz kosu mi se sliva kiša po vratu

 

7045  svejedno da li je toplo ili hladno temperatura

moga tela je ista. njom milim po tvojoj koži

 

7046  moja umetnost nije katarzična nego neprestano milovanje

 

7047  kiša se sliva baš kao što se rečenice nižu jedna za drugom dole ka dnu stranice

 

ptić

2098. hodanje

kako je lepo kad osećam

da moj život potpuno zavisi od

tvog. kakav je to spokoj kako blaga

bezbrižnost tvoj život koji me čini. sunce

mi sija u lice smotam iza ugla. samo

uživam uživam u svakoj kući pored

koje prolazim

novi sad 5.11.1998

 

 

 

2555/1098

 

7048  ... jer onaj koji hoće da ispuni volju božiju još ima volju... majstor ekhart

 

7049  u susret mi dolazi slobodan tišma. ističe sedma

godina ruže poželeo sam da je proslavim sa slobodanom

 

7050  slobodan mi priča o snežani žabić i nataliji marković i

o stanislavu bratu snežaninom. o njihovom putovanju po rumuniji

 

7051. filip sedmogodišnji sin pitao je slobodana tata je l imaš ti sve

knjige ruže lutanja. kada mu je slobodan pokazao evo vidiš ih svih šest

filip je rekao tata bilo gde da ideš ti moraš sve da ih nosiš sa sobom

 

7052  ovih dana sam mislio na ed rajnharda i njegovu umetnost

 

sa slobodanom

2099. hodanje

ružom putujem ka nepojmljivo malom

neko malo ništa iz koga nastaje sve. ružom

putujem i ka velikom koga se može domisliti jedino

ako se sa domišljanjem prestane. na tim putovanjima

mi nestaje sujeta i raste zanos. ako se zadržavam u

opasnosti sam. sad samo uživam uživam u svakoj

kući pored koje prolazim. sad samo tečem

kao ptice selice iznad mene

novi sad 6.11.1998

 

 

 

2556/1097

 

7053  ono je ovde plotin

 

7054  na ovom mestu na dunavskom keju kao dete sam se izgubio u

gužvi koja je posmatrala vatromet. kada se izgubiš srce prolupa. panika raste

ali i uzbuđenje. u nepoznatom sam. slobodan. odvezan. samo dete

 

7055  i danas sam dete. možda dečak. izgubljen sam pod velikim nebom sam

 

7056  subota je ulice su puste

 

7057  devojčica koja mi dolazi u susret gleda sa radoznalošću kako pišem

 

7058  u dvorištu patrijaršije bokore se bordo ruže. potamnele su

na ivicama latica. dok se ne rascvetaju kao ove u pupoljku crvenilo 

im je svetlo i jarko. jake su u naponu lepote. slatke smokvice

 

dečak i bokori ruža

2100. hodanje

današnje hodanje sam počeo

sa aleksandrom tišmom. sada sam

u centru grada vrtim se u njemu. hodam

kao da sam u pupoljku. ispred nogu mi

poskakuje golub slomljenog krila. miriše

pečeni kesten. dolazi violeta pita me da li

je završena knjiga. nije fali mi poslednja

rečenica odgovorim. sad samo tečem

kao ptice selice iznad mene. posle

dvadeset kilometara hodanja

biće i rečenice

novi sad 7.11.1998

 

 

kraj

sedme knjige

ruže lutanja

 

 

objavljivanje ove knjige i realizaciju ruže lutanja u sedmoj godini su omogućili

 

vesna milović. dragan sakan. vera varadi. familija varadi. aleksandar tišma. tanja nikolić

zora ivanov. dragana erdevički. davor palčić. slavica lukić. saša stojanović. snežana

jotanović. minja janković. saša eremić. jagoda i nikola heleta. zorica kovačić

doroteja stanković. valerija munćan. dada felja. violeta jovanović

 

 

i

 

 

lepo je

uhvatiti se za vetar

 

 

moja umetnost nije katarzična nego neprestano milovanje

 

 

dolazi violeta pita me da li je završena knjiga. nije fali mi poslednja

rečenica odgovorim... posle dvadeset kilometara hodanja biće i rečenice

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si plavet

svakog mog

koraka u 

plavom

nebu

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si moja

žudnja da i

sad svakog

dana budem

ruža lutanja

ruže božije

i jedine

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ko i onda

i sad je

istinito

i

divno

samo

ono

što

je

divno

i

istinito

 

 

i

 

 

ružo lutanja

nije bilo odustajanja i

iako je svaki korak žudeo

da odustane pa je u svojoj

žudnji samo produžio dalje

svakom sledećem koraku

koji je i sam žudeo...

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

nema tog

bića koji se

više od mene

raduje da ti

budeš

radost

svakom

biću

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si dete dečak

mog trećeg hodanja

za poeziju na kome

sam odlučio da ću

hodati 10 godina

da bih dosegao

matematiku

boga

u

bogu

pesme

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti i sad jedina znaš

koliko mi je bolno jer

još niko nije potvrdio da

si ti ruža i lutanja i boga

i sam bog u ruži

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima