AUTOBOGOGRAFIJA

26. mart 2025.

27506. dan mog života

 

 

68/3585

 

364  da nisam slab kako bih mogao izdržati

 

365  12:53 ostavljam tragove za cvet

 

366  da bi ruža lako rasla u mojim preponama je svakodnevni umor za nju

 

367  raditi zatvor oče moj

 

368  draga vesna jučerašnji dan nije bio težak hteo sam da povraćam od

muke. danas hodam polako i smirujem se. hodam srcem a ne amsterdamom

 

priča o slovenima

59. hodanje

utihnuo sam. rekao bih ušao sam u

svoje srce i hodao. video sam dve čaplje

i dugo gledao gde lete dve patke. bolela me

je kičma i svaki čas sam je nameštao. bio sam

miran i rasejan i uvek se dođe do vode. na trsku 

se spušta vodeni puž ali nigde drugde jer danas ja

nisam video ni jednu trsku. ali velike kamione sam

video bilo ih je mnogo. sa darkom fricem smo

pričali priču o slovenima. i nikako

drugačije. rekao bih

amsterdam 15.1.1992

 

 

 

69/3584

 

369  ne vidim ništa drugo osim onog što sam već video

 

370  na ruži nema predaha i to teško podnosim

 

371  hoteli hoteli hoteli novac novac novac nemam ni za kiseli kupus a hoteli mi deru kožu

 

372  kako da preživim kako da mi sujeta utihne i da se mali provučem kroz prepreke

 

373  zamenjujem rembrantovu izložbu (skupa je za mene) za

smrzavanje amsterdamskim ulicama. to je rembrantovska svetlost

 

374  slepi prosjak zvecka sa novčićima u konzervi i pogledom

luta okolo svog vrata tražeći i moleći. kako me beda boli

 

375  pitala si me draga vesna da ti pišem nešto o ruži lutanja jedinici tvojoj. pre svega

ona skoro da i ne postoji tako je to još maleno što je proklijalo. samo 69 dana. drugo praveći

je ja ne vidim da je pravim (kao što se veruje u boga a ne vidimo ga). vidim kako hodam i

kako sam zaokupljen jednostavnim lepotama banalnim problemima brigama običnostima

ništa spektakularno (ovo ti pišem hodajući amsterdamom a više je za mene ovo pismo

od celog amsterdama) beskonačno istom zamornom i uzbudljivom ponavljanju...

a ipak u jednom trenutku vidim osetim znam ovo je ruža lutanja

 

pavarotti za nas

60. hodanje

vrteo sam se amsterdamom

njegovim kanalima i ulicama. nekoliko

puta sam sreo iste ljude bili su to siromasi

i bednici. za trenutak sam i ja bio isti za trenutak 

je u meni oživeo zbir svih beda. žene su sedele u

izlozima i zvale nas sve nas koji smo prolazili

gradovi dolivaju ulje na vatru. uveče je pevao

pavarotti i pevači iz kafane u odesi. kod

hanjke i roberta novih prijatelja ruže

rekao bih. i kažem

amsterdam 16.1.1992

 

 

 

70/3583

 

376  odelo neka ti je siromašno i skromno. zavoli život u oskudici i bezbrižnosti

ponašanje neka ti bude jednostavno reč bezazlena hod bez sujete glas bez pretvaranja

 

zašto da ne

61. hodanje

hodao sam pored reke amstel

slušali smo visockog. dobro je hodati pored

reke. još je bolje slušati visockog. u knjižari sam gledao

moneove lokvanje na pošti sam telefonirao i pisao pismo

dve devojke su se nežno držale za ruke. dugački rečni

brodovi su prolazili kanalom. jedna devojka je prosila

stojeći na ulici kao lutka bilo je uzbudljivo njeno

nepomeranje. kažem neka ostanu moji tragovi

u zemlji i neka ih voda odnese u nebo. i

kažem neka im vetar bude put

amsterdam 17.1.1992

 

 

 

71/3582

 

377  isti gestovi različitih ljudi

 

378  pričam pričam ne gledam

 

misleći bez razloga

62. hodanje

rekom amstel je plovilo tako mnogo

veslačkih čamaca. jedna žena nam je

ljubazno objasnila gde je centar amsterdama

u groblje u ouderkerku nismo mogli ući a hodali smo

tamo da bi ga videli. bio je sunčan dan i hodanje pored

amstela je godilo razgovoru. kasnije sam se zabavljao

gledajući u razne vrste lanaca kojima su zaključani

mnogi biciklovi. bilo je lepo kako je bilo. pogotovo

onaj mladić sa velikim ruksakom od preksinoć

neka mu vetar bude put. ne pitajući se o sebi

amsterdam posle ponoći, 18.1.1992

 

 

 

73/3580

 

379  samo svet i ja i ništa više - kažem robertu puceku

i pokazujem mu široko rukom po ovoj holandskoj širini

 

380  pogledaj ovo

 

da budem hrabar

63. hodanje

bilo je hladno baš je bilo. slinio sam

i slinio. sa nama je hodao i robert pucek i

njegov osmogodišnji pas alf. pojeo sam i jednu

krofnu. bili smo u jednom ribarskom selu a vetar je

duvao i nebo je bilo plavo. hodanje u četvoro prolazi

brzo. mislio sam o budućnosti ruže lutanja. i to nisu

bila laka razmišljanja najjednostavnije rečeno to

su bila bolna razmišljanja. ne pitajući se o sebi

neka mi hladni vetar bude na pomoći

amsterdam 20.1.1992

 

 

 

74/3579

 

381  smrzavanje

 

382  16:15 iz holandije u nemačku između kojih nema granica. velika rajna dani su duži

 

rekom teče reka rajna

64. hodanje

danas je bilo još hladnije a sada u toploj

sobi vidim kroz prozor u noći rajnu. dugo sam

šutirao jedan kamenčić. šutirao sam ga i ovako i

onako. na benzinskoj pumpi smo se ugrejali i potrošili 

sve metalne guldene. jedna devojka nas je svojim kolima

odvezla u nemačku. u nemačku smo stigli a da nismo ni

primetili jer granice nije bilo. obradovao me je dan koji

je sve duži jer mi je dao nadu kao i večernji razgovor

sa n. o našem razlazu ruži na pomoć. neka mi

hladni vetar bude u pomoći. i dalje ići i dalje ići

germany emerich 21.1.1992

 

 

 

75/3578

 

383  11:48 na ružičastom mostu velikog raspona na rajni kod emeriha sa vetrom u

ušima. od rajne nataša pomisli da je rajna. kako je velika finoća ugrađena u ovaj most

 

384  šareno polje ptica na sunčanom hladnom nebu. već sam rekao ptice su nebesko cveće

 

385  dobrota moja domovina

 

386  nemački jezik. po leđima mi mili uzbuđenje

 

387  taj veliki život običnih ljudi

 

388  dugim rečenicama pišu ptice svoje svakodnevne priče po nebu

 

389  priznajem da ću priznavati

 

hodam u slavu nemačkog jezika kojim kaspar

nije govorio i kojim je helderlin pisao i mnogo ćutao

65. hodanje

više je u tom mostu preko rajne kod emmericha nežnosti nego u mnogim

brakovima. pre svega je bila važna priča o priznavanju greške. greške na takvom

mostu i velikim lukovima ne sme biti. to dobro znaju ptice. to dobro znaju i kolena

ponavljam jer se ponavlja. hodanje je kao muzika. tako je bilo i danas i kroz

selo wissel u čijoj sam kafani gledajući staru fotografiju zapisao taj veliki

život običnih ljudi. i dalje ići i ići. hodajući i za greške svih drugih

kalkar 22.1.1992

 

 

 

76/3577

 

390  sunčana izmaglica i led po vodi crkva koju smo obišli drveće bez lišća zima je

 

391  već je prošao dan

 

392  kada bi köln mogao bez mene onda ja ne bih bio ovde

 

nije mi bilo prvi put da se nađem na kraju pesme

66. hodanje

hodanje stopiranje iz kola pa niz put sa puta u kola pa opet niz put

das buch. pevao sam kada je već jako zahladilo na izlasku iz neussa. pevao

sam kad bi ove ruže male za bol srca moga znale. katedrala u kölnu je grunula 

i sav onaj osvetljeni kamen kao da je leteo gore u tamnu noć. duga hodanja se

pretvore u duge razgovore sa starim prijateljem. žarko je pričao tri sata neprestano

te knjige te drage i važne knjige po sobi to prisustvo svih tih reči iz knjiga. a bilo

mi je drago kada je radaković pitao ko je taj valjarević a ja posle pročitao

srđan kaže volim kad žensko nosi mušku košulju volim patagoniju

volim punjene paprike mislim da sam dripac. hodajući i za

greške svih drugih. niz put pa preko puta niz put

köln 23.1.1992

 

 

 

77/3576

 

393  iz praznine i uvek iz praznine nastaje moj rad

 

394  biti znači biti kao put. biti znači i više biti kao reka. znači i više biti

kao vetar. znači i više biti kao svetlost. znači i više biti kao strpljenje i napor

 

395  prvi put video silesijuvog heruvimskog lutalicu

 

sat jedan sam čitao sva hodanja n. i žarku

67. hodanje

život žena i metalnih mostova oko i preko rajne. u velikim gradovima

se izgubim kao trunje u vrtlozima i navučem se mirisa svih onih koji kao

i ja mile ovom zemljom tako da hteo ili ne hteo jesam čovek. to znači da

ću kao i svi ostali za neki broj godina nestati sa ove zemlje. miran sam

sada sam tu. toplota mi je u preponama. u trunju grejem svoju

dušu. pretrčavam ispred tramvaja. niz put pa preko

puta niz put. tako je lepo biti

köln 24.1.1992

 

 

 

78/3575

 

396  šume reke automobila

 

397  narodi šumska mahovina

 

398  kroz park saosećanje sa neprestanim mostovima

 

lakše mi je živeti jer živim skromno

68. hodanje

hodali smo uz rajnu n. žarko i ja. subotom je mnogo galebova

trepere po vazduhu kao i talasi po rajni. rajna liči na dunav kod novog

sada. govorio sam kao vojvođanski seljak i pričali smo o ratu i etničkoj

muzici. walk and talk. gechen und spreche. ni manje ni više. reklo bi se

taman. taman se smrklo i zahladilo sasvim dovoljno da mi se reči

odvoje od zemlje i da krenu kao svetlost ispred mene. tako je

lepo biti. dok te vlovijo noge ki hodiju

köln 25.1.1992

 

 

 

80/3573

 

399  kaja je bolesna uznemiren sam ali nastavljam

pokušavam da se radujem njoj i sebi po smislu

 

ljubav za kaju

69. hodanje

uz reku travom. mnogo crkava

zatvorena knjižara. napao me jedan pas

promenio sam baterije u pedometru. danas sam

ishodao 1.536.215 koraka na ruži lutanja. bio sam

tužan kasnije se tuga pretvorila u setu. seta se rasplinula

u predvečerje. u predvečerje sam malo zalutao. mislio sam

kako je ruža lutanja tek na početku i to me je umirilo. kaja

se večeras nije javila i to me brine. sada je noć

dok te vlovijo noge ki hodijo. kaja je ljubav

köln 27.1.1992

 

 

 

81/3572

 

400. uznemiren

 

knjiga kao kamenja

70. hodanje

niz reku travom i razgovorom o

nevinom telu. bacao sam kamenje u vis. posle

smo trčali. polako filozofski. filozofski trčati znači trčati

vrlo polako jer sve ima svoj ritam. e taj ritam se ne može

zaobići nego se mora proći. polako ići rekom. polako rasti

sa travom. polako biti sa kamenjem na obali. 28 hodanja

sam hodao sa n. sada ona ostaje ja odlazim. sve ima

svoj ritam. kaja je ljubav. kaja dobro ime

köln 28.1.1992

 

 

 

82/3571

 

401  ruža je kaja. kaja je molitva

 

n. hvala ti za ono što si dala ruži

71. hodanje

hodao sam vrlo malo ali sam mnogo hodao po

knjigama to je posebno lepo hodanje. mnogo je planina

u tim knjigama. mnogo je dara i lepote u njima. i uvek sam

uzbuđen da ih gledam. tako mi mnogo suza odnesu te male

knjige. dok sam uzimao frotaž sa tla prišla mi je jedna žena

ingrid engelhardt i sada i ona zna za ružu. ostavio sam

mnogo sebe danas u knjigama. a kupio sam i četku

za brijanje. heruvimskog lutalicu angelus silesiusa

sam poklonio žarku radakoviću. kaja dobro ime

kupio sam i drvenu olovku crne boje

köln 29.1.1992

 

 

 

83/3570

 

402  opet sam sam. vidim se kako prelazim preko rajne idem

prema istoku. n. ostaje na šljunkovitoj obali. ja joj se sa mosta duboko

poklonim i mahnem rukom. ona visoko podigne obe ruke magla je i

više se ne okrećem. ljubav je uvećana. ljubavi je više na svetu

 

403  dok stojim na semaforu zapisujem ove reči ali on se otvorio...

 

404  dobio sam crnu pelikan penkalu od žarka

i dvoje njegovih čarapa i njegove crne farmerice. ja

sam njemu ostavio čarape sa agnješkinim znakom ruže

lutanja i heruvimskog lutalicu angelusa silesijusa

 

405  taj neponovljivi ponavljajući osećaj da sam na otvorenom

putu putu na kome nema nikoga da sam baš tu kod kuće

 

406  prvi planinski vazduh na ruži lutanja

 

ni hodanje ne ide lako a kamoli pisanje

72. hodanje

baš je težak baš je težak taj ranac. i baš je magla i dan

prođe i boli me jetra i tako sam odsutan da ne osećam da

sam otišao. planinski vazduh je mirisao na ne znam gde sam 

jer sam sada ovde. dok sam hodao setio sam se nekih slika

sa hodanja ružom. više ne znam iz koje su zemlje te slike

polako se sve povezuje. kupio sam olovku crne boje. ni

pisanje ne ide lako a kamoli hodanje

lüdenscheid 30.1.1992

 

 

i

 

 

da nisam slab kako bih mogao izdržati

 

 

dobrota moja domovina

 

 

n. ostaje na šljunkovitoj

obali. ja joj se sa mosta duboko

poklonim i mahnem rukom. ona

visoko podigne obe ruke. magla je

i više se ne okrećem. ljubav je

uvećana. ljubavi je više

na svetu

 

 

i

 

 

ruža

lutanja je

neprestano

uvećavanje

ljubavi na

ovom

svetu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

25. mart 2025.

27505. dan mog života

 

 

54/3599

 

313  odjednom pomislim na vladimira visockog. biti zajedno i biti

sam to je mogućnost koja je moguća. dugo nisam video jablane

 

314  stojimo na mostu. pala je noć. umetnost bezbrižnosti. malo je hladno malo mi curi

iz nosa tim pre je lepo pisati. pisanje je kišni pokrov na konjima koji mirno stoje i kisnu

 

315  podignem glavu i vidim to sam ja. gledam

preko kanala čovek izbacuje daske iz kombija

 

huk vetra pomogne mom obliku

47. hodanje

kako da kažem ono lepo što je bilo

kako. onu vodu i vetar. noć i svetlost. i mnogo

kuća na vodi. ponekad je mir tako prisutan. i oni parovi

starih ljudi koji hodaju sa svom svojom zajedničkom

istorijom. i onaj šljunak i onaj most. i lice koje mi se menja

od mnogo vetra. prvi je dan nove godine. neka tako

budu i svi ostali dani. kao i ovaj dan na kraju

godine. tako je bilo i neka tako bude

rotterdam 1.1.1992

 

 

 

55/3598

 

316  jutra sviću oko osam ujutru - to je pesma. danas 

se novogodišnja ruža (stavili smo je u prozor) otvorila

 

317  kretati se u prostoru. ne plašiti ga se. primiti ga celog u sebe

 

318  ništa ne obeležavati nego beležiti

 

319  vidim jednu stariju ženu (već smo se mimoišli) i njen ceo život. to je ruža lutanja

 

320  posle 55 dana prva kafa za vreme hodanja u roterdamu. ljubazan stari kelner rošavog

lica baca lopticu psu. ulaze vlasnici restorana. strašno debeo čovek i dve snažne žene. svi

imaju napukle glasove i neku spoljašnju grubost. lepo je privremeno sedeti negde

 

321  jedino kada volim na pravom sam putu. volim ove ljude u restoranu

 

322  učim natašu da pljuje. teški su uslovi za početnike jer duva jak vetar

 

323  nataša kaže da slinimo (proticanje vode) da nam se nosevi ne bi smrzli

 

324  sivilo i vetar u predvečerju. prelazimo most u

dorecraftu. brodovi crkva talasi galebovi. ceo dan u meni

 

325 veliko jato ptica u daljini oko silosa nošeno vetrom pravi na hiljade arabeski

krenu pa ih vetar ponese na dve strane pa ih opet skupi i izduži zgusne i razredi

 

326  hladno mi je od hladnog vetra a toplo mi je od te hladnoće sa kojom zajedno hodam

 

327  svaki dan crtam u hodu trave. jer trave su vetar rast i spas

 

telo moje hvala ti

48. hodanje

postupnost koja jača uz vetar i pređene kilometre

sivilo i ptice. velike morske luke. obale i trske. našao sam jednu

šargarepu. nikada veću nisam video. pojeo sam je obojila mi je ruke

pio sam prvu kafu uz put. na polasku stari konobar mi je pokazao onaj

znak očima usnom i palcem sve je ok sa nama na ovom svetu i poželeo

nam dobar trip. kasnije sam učio n. da pljuje. pljunula je samo tri puta

ali je obećala da će učiti. bilo je to odlično hodanje sve u svemu

tako je bilo i neka tako bude. pa šta bude da bude

dorcht 2.1.1992

 

 

 

56/3597

 

328  kako lepe ptice kao...

 

329  duva pa duva. bože samo zdravlja i malo novaca

 

330  duboko poštujem sve ono što vidim. to su holandska sela sa

mnogo vode sa mnogo života. duboko poštovanje za postojanje 

 

preko reke pa u polje

49. hodanje

tako je mnogo vode i vetra u holandiji. danas i hladnog i

čistih voda na suncu. tako je mnogo brodova ali tako je mnogo i

luka i onda talasi. talasi i trske. i opet vetar i težak ranac priznajem

nije mi više težak. i prvi trajekt preko reke. i onda nastavljamo dalje a

vetar duva. n. i ja ismejavamo jedno drugo i zabava ispunjava put. u

drugom trenutku vrlo ozbiljan razgovor. prelazimo preko mostića u

stilu ide dvoje ljudi šta će na ovom vetru a i stvarno je duvao

pa šta bude da bude. a i sad evo duva čujem ga

gouda 3.1.1992

 

 

 

57/3596

 

331  dve dobre ideje

 

332  savest rođeni

 

333  osetim kako desnim ramenom povučem put

 

334  ja sam hodajući cvet

 

335  holandski jezik kotrlja se ka unutra pa se izbacuje napolje

 

336  ne znam ni jedan drugi jezik ali imam ljubavi za svaki

 

337  kad bih bio patka i ja bih sada bio u vodi ali

sam samo čovek. čak čovek kome je pomalo zima

 

tu smo i zato se pozdravljamo

50. hodanje

holandija liči na bajku prepuna je vode. kanali su

joj i s ove i s one strane i nebo je gore i dole po vodi

sve je bilo čisto od noćašnje kiše. ja sam mislio o svojoj

novoj knjizi i novoj seriji crteža. u jednom trenutku sam

zastao i hodao vrlo sporo kroz razrešenje noćašnjeg sna

kada sam stigao na trg n. mi je dala jabuku. prijala mi je

bila je puna vode kao i holandija. a evo i sad

duva čujem ga. kao i holandija

gouda 4.1.1992

 

 

 

59/3594

 

338. izlazimo iz goude. lepa ova kuća kažem nataši

 

339. da suncu

 

hodao sam raskopčan

51. hodanje

sunce je i sve je čisto od noćašnje kiše

trava je zelenija zemlja je zemljanija a čisto nebo

po čistim kanalima. n. i ja smo mnogo razgovarali. to je

sad tako. biće dana kada ćemo hodati po putu i ćutati. sada

mi samo pričamo. n. je našla veliku načetu jabuku u travi

posle smo pili vina i jeli hleb. u selu u koje smo došli bili

smo stranci. čudni stranci. deca su nas gledala. nebo je

bilo ljubičasto i predvečerje je bilo blago. posle smo

se n. i ja u krevetu hrvali. sada je već ponoć i ja

sam blago umoran. kao i holandija. a mi

nemamo pojma gde idemo

oudewater 6.1.1992

 

 

 

60/3593

 

340  toliko je ovaj put prav da njime živi u meni krug. toliko je

ovaj put prav da mi ne preostaje ništa drugo nego da samo idem

 

341  prav krug. sve je u meni. pitaj sebe i videćeš

 

342  hodanje u vetar. vetru da me oprlji. vetru da

me nauči da mu se dam mojim telom da uživa

 

343  narandžasta boja posečenog drveća. titrava

živost narandžaste me strašno dira kaže nataša

 

344  posle crtanja trave smrznutim rukama pišem ove reči

 

 345  dva velika labuda gaze po travi i onda polete meni na

radost. lete kao da nebo leti i onda jedan u letu ispusti govno

 

hodanje vetru na radost

52. hodanje

ne znam zašto ali je hladnoća prijala. a tek

labudovi na vetru. a tek vetar kao labudovi. reka lek

obrasla trskom i prepuna talasa. deo puta je bio tako prav

da me je bolelo od lepote. tako pravi putevi zlata vrede. baš

na tom delu puta sam govorio o molitvi i zahvalnosti. o običnoj

jednostavnoj dobroti. jednostavnoj kao linija puta i belina

labudova. talasi slede jedan za drugim. a mi nemamo

pojma gde idemo. možda vetru na radost

oudewater 7.1.1992

 

 

 

61/3592

 

346  jedan čovek u polju kopa

 

347  divim se vodenom zemljanom i vazdušnom telu guščijem

 

348  vinograd srca - vino hodanja

 

349  bacao sam brojanicu u vazduh i trčao za njom da je uhvatim. brojanica

u nebu je bila čista duhovnost osunčana popodnevnim holandskim suncem

 

350  ulazim u utreht. kako lepo boli telo

 

mahnuo nam je dobri čovek

53. hodanje

kako je to bio lep dan. bacao sam brojanicu u nebo

i trčao za njom jer bi je vetar iznenada poneo. čitavim

telom sam se protezao da bih je uhvatio. letela je u nebo

kao ikona. kao živi duh u prirodi. ljudi su prekopavali svoje

bašte. đubre je bilo tako gusto i masno. a kasnije je bilo mnogo

vode u kanalu amsterdam-rijnkanala. bolele su me prepone od

dugog hodanja. teško smo našli prenoćište i ne ide baš lako sa

odmaranjem umornog tela ali je sve dobro posle dobrog

dana. savest mi je mirna. možda vetru na radost

mirna kao mirom stečeni umor

utrecht 8.1.1992

 

 

 

62/3591

 

351  ne mogu da pišem od kiše zapisujem po kiši

 

po kiši

54. hodanje

ceo dan je padala kiša

dečaci su se vraćali iz škole. kiša se

po kabanici više čuje. u sobi sam čarapama

obrisao cipele i dugo se tuširao toplom vodom

prijatelji u beogradu su mislili na mene ja sam mislio

na prijatelje. kad sam ulazio u selo na prenoćište bio

sam sretan i počeo sam da dirigujem čoveče biću

u sobi i neću više kisnuti. kako su danas one dve

devojke bile mlade. vitki i snažni mangupi. mirna

kao mirom stečeni umor. umor i kišnjenje

kartenhoef 9.1.1992

 

 

 

63/3590

 

352  danas je sve tako čisto. čisti veš koji se suši na suncu i vetru

 

353  posle 63 dana počinjem vući tragove ruže i umom ne više samo stopalima

 

354  preći ću na drugu stranu tamo je sunce

 

u trenutku sam video kako diše hrist na groblju u kartenhoefu

55. hodanje

dečak sa ljubičastim rukavicama je vozio bicikl bez ruku. jedno drvo je imalo veliku

grbu. kanal u blizini kartenhoefa je čistila mašina uvlačeći mulj i izbacujući ga cevima

daleko na jednu livadu. bilo je mnogo dece i ja sam ih sve gledao. uzbudljiv je njihov rast

jedna devojčica je stajala naslonjena o drvo sa rukama na leđima. bila je zamišljena i

gledala je u zemlju. druga devojčica već hoda naviknuta na svoju iznenadnu

visinu. umor u kišnjenju. namazao sam cipele margarinom

kartenhoef 10.1.1992

 

 

 

64/3589

 

355  magla je treba krenuti. svaki dan krenuti u tome je cela priča 

 

356  miris toplog jela se lako širi mrazom i mojom beskućničkom

i hodačkom sobom u kojoj se subotnja magla odmara za vikend

 

357  gledam ptice kako lete konje kako pasu i krave koje odlaze

 

358  pišem o sebi da bi ti osetio sebe. pišem tako da mi osetiš dah

 

tiho i hladno

56. hodanje

mraz magla led po kanalima

zebu mi ramena. hladnoća mi izvlači

snagu. ništa se ne događa. ništa ne primećujem

malo sam čitao tekstove svetih otaca ali onda zebu

prsti. tako je mnogo biciklova samo dolaze. mnogo dece

starijih parova. tiho dođu tiho prođu. kao i ja kao i moje

hodanje. dok sam čistio cipele zabrinuo sam se jer su već

mnogo izlizane. čarape i majica mi se suše. subota je

uveče mnogo je umora u meni. namazao sam cipele

margarinom. moram pronaći još starije razloge

kartenhoef 11.1.1992

 

 

 

66/3587

 

359  kako je velika divljina u meni. divljina ljubavne pustinje. i jesam

na putu da divljinu svoju pripitomim. i lutam da ljubav u meni raste

 

360  nema meni ništa drugo osim ovog puta (peva se)

 

361  velika navala gađenja

 

362  preživeti preživeti

 

hodanje kroz sebe

57. hodanje

baš je bilo teško to što je bilo u meni

neka stara detinja bol. intenzivna nesigurnost 

oko budućnosti. jedna ukupna veća količina gađenja

sve vreme sam hodao a bilo je kao da bauljam. na kraju

se skupilo 32238 koraka i bogme su pucala leđa i zatezala

ramena. i stigli smo u amsterdam. video sam teren fudbalskog

kluba ajaks. za trenutak sam bio u svom mladićstvu ali sam se

vratio hodanju i današnjem osećanju bede. moram pronaći

još starije razloge. jer sve je tamo i sve je ovde

amsterdam 13.1.1992

 

 

 

67/3586

 

363  ta leđa u kojima mi se skuplja sve ono što ne mogu da

podnesem s lica. ta leđa su velike pustare po kojima duvaju svi vetrovi

 

bar za trenutak je bilo i neba

58. hodanje

ništa samo amsterdam. ništa samo novac

sobe i osećaj bede. nepodnošljiv osećaj bede. ništa

samo noge koje mi drhte od nepodnošljivog. ništa samo

novac koji odlazi a nepodnošljivi osećaj dolazi. ništa samo

ja i nepodnošljivi osećaj bede. eto tako se gradi cvet. ništa

drugo samo izdržati. ništa znači amsterdam. džek kerauak

na putu. jer sve je i tamo i ovde. i nikako drugačije

amsterdam 14.1.1992

 

 

i

 

 

jedino kada volim

na pravom sam putu

 

 

svaki dan crtam u hodu trave

(trave 1991-2001 moja druga desetogodišnja slika)

 

 

toliko je ovaj put prav da njime živi u meni krug

 

 

bacao sam brojanicu u nebo i trčao za njom jer bi je

vetar iznenada poneo. čitavim telom sam se protezao da

bih je uhvatio. letela je u nebo kao ikona. kao živi duh u prirodi

 

 

posle 63 dana počinjem vući tragove ruže i umom ne više samo stopalima

 

 

kako je velika divljina u meni. divljina ljubavne pustinje. i jesam na putu

da divljinu svoju pripitomim. i lutam da ljubav u meni raste

 

 

i

 

 

67

dana

ruže lutanja

je iza mene a

3586 dana

preda

mnom

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

24. mart 2025.

27504. dan mog života

 

 

38/3615

 

255  hodam po travi trava mi smiruje snagu

 

256  kako ljudima preneti informaciju o ne-ljudima. o lepoti i važnosti ne-ljudskog

 

257  ugledao sam lišće ispod drveta kako formira

tamno-braon boju na zelenoj travi i moje brige su nestale

 

258  pričao sam u bracinom zavodu sa arhitektama. nije bilo

prijatno ali je bilo važno jer je nelagodnost dobra za moral i nežnost

 

259  sada mi kao i uvek pomaže trava

 

ali ideja o skromnosti i poniznosti me ne napušta

33. hodanje

and miles i go before i sleep miles i go before sleep napisala mi je jasna

u pismu citirajući kraj jedne frostove pesme. ja sam danas hodao po travi. bila

je tako meka. prostirala se pod koracima. koraci su je želeli. nije bilo mnogo toga

da se vidi ali trava je bila tu. i kanal sa vodom. pogotovu trava i koraci. kao što

kaže moj prijatelj slobodan ali ideja o skromnosti i poniznosti me ne napušta tako

nekako i sa travama. u svako doba dana i noći jednostavno. i nek ide i nek ide

warrington 16.12.1991

 

 

 

39/3614

 

260  ruža je za sve i svakog a nije ničija

 

261  šakom sam obuhvatio mladu brezu. pomera se ljulja je vetar

 

262  budućnost je u mekim travnatim putevima koji gode kičmi i prolaze kroz grlo

 

263  okolo se zove zeleno

 

video sam u daljini mladića kako hramlje poljem

34. hodanje

kanal talasi i predvečerje. mali treperavi talasi nošeni vetrom. kad

voda zatreperi sve se svuda pokrene. predvečerje se spusti i u svoje

naručje podigne celu okolinu tada hodam kao da me neko nosi. kao da

lebdim iznad zemlje i ja počinjem da pevam. pevam dugo i pevanjem 

se molim. usporim se i molim. dugo sam hodao kratak put po travi

i nek ide i nek ide. i nek voda sve svuda zatalasa

warrington 17.12.1991

 

 

 

40/3613

 

264  krpa i zakrpljeni asfalt

 

265  korenje vetar kanal bakminster fuler. iv klajn je samo

za zlato prodavao pogled na senu. naježe mi se trave po koži 

 

266  da li pada noć ili voda

 

najstarija devojčica je gazila po travi

35. hodanje

kiša je padala i vetar mi je odneo crtež na krov. ponovo sam video

hromog mladića u polju i jednu majku sa četvoro dece kako su žurili po

kišu i vetru. stajao sam i gledao jednu ptičicu. kisnula je na grani i pevala

bio sam miran i uzbuđen. pomislio sam da li su joj mokra krila. crkva u

winvicku je okružena bogato ispisanim nadgrobnim pločama položenim

po zemlji. kisnuo sam i uživao u lepoti slova u kamenu. danas sam

oprao pantalone i prsluk i crtao puteve i zlatne crteže. i

nek voda svuda zatalasa. jednostavno i lepo

warrington 18.12.1991

 

 

 

41/3612

 

267  da li je to zebnja u putovanju ili putovanje samo

 

268  stojim i čekam pretvorim se samo u oči

 

269  kako da pišem da kisnem kad kisnem

 

taman sam hteo....

36. hodanje

kisnuo sam dva sata stopirajući za london. na kiši sve

pokisne i snaga i odeća. nema se nigde skloniti a uz vetar je i 

hladno. posle dva i po sata stao je jedan stari šofer sa naočarima

u njegovom velikom kamionu sam osušio stvari vrlo brzo a on

me je učio koje su velike kompanije za transport u evropi. veliki

putevi su kao i velike reke. šire se dugi su i snažni su. kad

krenu preko brda prebacuju se kao veliki talasi. gledam

za njima opijen njihovom snagom i belinom

jednostavno i lepo. kao svetlost po zemlji

london 19.12.1991

 

 

 

42/3611

 

270  krenuo sam na lutanje da ne bih lutao

 

271  po suvom lišću koje nosi vetar kroz šumu pa na molitvu dobroti

 

272  najteži deo posla mi je u knjižarama. propustiti kroz sebe umetnost

drugih umetnika. nestati pred njihovim darom i vaskrsnuti u sopstvenom delu 

 

uz zid sam hodao kao da hodam po poljima

37. hodanje

danas sam hodao londonom po mestima kojima sam hodao

pre ruže. nema više lišća po drveću. to su sada samo ulice i

visoki zidovi u luku i crnci i male japanke. u velikim gradovima

živi ceo svet i to je savest gradova. veliki gradovi su kao dobre

knjižare. ja sam hodao sa celom engleskom u sebi. neko ko nosi

i odnosi. obradovao sam se kada sam video u parku golders

hill jelene kako leže na travi po hladnoći. kao svetlost po

zemlji. suvim lišćem kroz šumu

london 20.12.1991

 

 

 

43/3610

 

273  danas je početak zime. od danas hodam za decu jugoslavije. od danas su dani duži

 

274  hodanje je zidanje. razlozi zidanja. svrha zidanja. projektovanje

dizanje krova. uređenje kuće. življenje u kući. nisu hodanje

 

275  vetar je kao more sve je u talasima

 

276  kako je drvo lepo probilo ogradu

 

kroz sneg preko planina

38. hodanje

padala je kiša i duvao vetar. hodao sam od gollders greena do

hamersmitha. tamo sam u stephenovom stanu govorio o četrdeset

dana ruže lutanja. danas je prvi dan zime. ovu zimu prvu od četrdeset

godišnjih doba ruže posvećujem deci u jugoslaviji. hodaću za njih. hodaću

kroz sneg preko planina ka proleću. kada sam se vraćao bolelo me je

koleno. bolovi su opomena nadam se da će me sve manje biti potrebno

opominjati. danas sam hodao 23952 koraka. od danas dani

postaju duži. suvim lišćem kroz šumu. ka pupoljcima

london 21.12.1991

 

 

 

45/3608

 

277  najbolji način je želeti drugima dobro

 

278  hodam na pašu uma da mi se srce napije vode

 

279  da budem osetljiv i pažljiv kao moja stopala

 

čitam prijateljima

39. hodanje

malo sam hodao ali sam čitao ove tekstove koje pišem

reči se pretvaraju u glas. glas se pretvara u mir. mir u muziku

čitam tako da me čuješ. pišem tako da me vidiš. da mi se lice

pretvori u tvoje lice. da me osetiš u sebi. zato pišem zato hodam

ta nežnost stopala ta kiša u vetru. boli me koleno nek bol

nahrani zemlju. ka pupoljcima. u vedru noć

london 23.12.1991

 

 

 

46/3607

 

280  polako. lako. šta možemo reći o bogu. ništa

šta možemo reći bogu. sve govori mi marina cvetajeva

 

nikad se i ni u čemu ne uzdaj u sebe

40. hodanje

hodao sam polako a tada i ljudi hodaju mirnije strpljiviji su 

dok kupuju peciva nežno se pozdravljaju dok izlaze iz kuće. mnogo 

je jevreja u ovom kraju londona. bacaju se bombe u podzemnoj železnici

mala ptičica mi je prilazila jako blizu. sve više osećam ptice. razumljivo je

ali zašto bi bilo razumljivo da su ptice simboli slobode i mira. bila je

tako mala i živa. stao sam i okretao sam se za njom a ona je

letela oko mene. u vedru noć. ka volji božijoj

london 24.12.1991

 

 

 

47/3606

 

281  stalno sa dobrotom u sebi

 

282  lepo čudo teškog

 

čini dobro ne kaj se

41. hodanje

lako se uznemirim jer sve je tako tanano i fino beskrajno. i

uvek da se podsećam dobrote u sebi i da budem i činim dobro

tako i hodanjem i gledanjem i razumevanjem. da budem čvrst i

saosećajan. da idem dalje. kao danas praznim ulicama londona na

prvi dan božića. i lepa pegava crnkinja. sumnja me umori ljubav

i sloboda oslobode. ka volji božijoj. ravnici holandije

london 25.12.1991

 

 

 

48/3605

 

283  tunel. ući u tunel slobodno jer tunel i sam izlazi

samo da mu poverujem jer se jedino njime i prolazi

 

kako je to duboka patnja

42. hodanje

hodao sam i trčao pijan ulicama i hodnicima londonskog

podzemlja. pijan da bih se oslobodio umornog života u sebi

trčeći da bih stigao. na kraju blizu ponoći kada se sve smirilo

ipak sam polako hodao. zaista ovaj svet zavisi od mene. n. mi

se sutra pridružuje. ja je primam celu u sebe i ružu. pa mi smo

zajedničko detinjstvo. devojčice ja i jesam dečak zbog

tebe. ravnico. ravnici holandije. po nebu stopalima

london 26.12.1991

 

 

 

49/3604

 

284  nisam više sam. u kući nas je sada dvoje. to

vidi i sunce i mi vidimo naše senke kako hodaju po putu

 

285  hodamo u vreme

 

286  vunice. ramovi. prodavnica stanova. beba na grudima muškarca. skršena

olovčica. žena pripaljuje cigaretu. dvadeset minuta je do jedan. božićne sveće

 

287  da je sreća svaki korak

 

288  namesto prelepe i bolne samoće i pažljivosti u njoj i sa

njom sada i to plus pažljivost i za drugoga i pažljivost drugoga

 

289  natašu je ujeo konj

 

290  naslonim glavu na staklo dejvidovog starog kombija desna noga mi je oslonjena o

natašinu i ja gledam ka plaveti i razmišljam kako da raspodelim sve ono što se događa

 

291  izlazimo iz engleske. važno je da budem skroman i nevin. da se

šalim i prihvatam. da se odmaram kad god mogu. budem bezbrižan

 

292  ljubičasto nebo u vodi. ne to je tamno-plavo 

nebo u ljubičastoj vodi. ne to ja samo gledam

 

293  preko la manša. snaga postojanja u svemu

 

modro vodom i dušom

43. hodanje

bio je lep dan. topao zimski dan. brod kreće iz engleske

ka holandiji. sve kruži. dubina i suze dubina i mekoća. hodao

sam sa n. sada je hodanje luk. prenošenja su uvećana. kao kad

dubine nestaju u još većim dubinama. sve je povezano. pišem sa

broda svima i svemu. da budem radostan i skrušen. dostojan

n. gleda u more kroz noć. more je mirno ali nepoznato

govori. po nebu stopalima. prilažem sebe

la manche 27.12.1991

 

 

 

50/3603

 

294  gde

 

295  pevanjem rađati svet kako su to oduvek činili pevači. pevajući ga pevajući mu

 

296  prvi korak po tlu kontinenta. ruža ružo vodi me. ptice jutarnje

 

297  biti čaroban na ovom svetu

 

298  prvi sat u holandiji. nataša bere prokliće. jutro je

sunčano kao u proleće. kanali utvrđuju um na pravom mestu

 

299  vermerov delft. traženje prvog prenoćišta

 

hajde sad

44. hodanje

kanali i ciglice i polako se šire prve latice ruže na tlu holandije

izgovorio sam mnogo reči. reči su kao gola koža. holandija je drugačija

kao gola koža. dohodali smo u vermerov delft. opet velika briga oko novca 

i umor na kraju dana. hodali smo 25320 koraka. hodati i spavati. ništa više

samo to. hodati i spavati. ništa više. samo to. hodati i spavati

i pisati o tome.  prilažem sebe. snu i snu

holandija delft 28.12.1991

 

 

 

52/3601

 

300  sam ti u meni moli se... vlažni holandski ponedeljak

idemo dalje. ta žena takođe ide. mi ne postojimo ali postoji postojanje

 

301  u prozoru stari čovek zakopčava manžetnu

 

302  voda je ulje nebu

 

303  jako puta to

 

304  stvar ide

 

kanali ogledala

45. hodanje

posle hodanja istuširan odmah zaspim. to je san pravednika

lice mi se zarumeni od napora i koža mi se zategne od vazduha

ovde je sve ravnica. ovde je mnogo životinja. i ovde pre svega mnogo

biciklova. hodamo sporo ali hodamo. razgovor je između. reči ostale

u vazduhu ušle u nečiju krv. reči koje stvaraju smeh. smeh kojim

se lakše hoda ka umoru. snu i snu. vodom - između

rotterdam 30.12.1991

 

 

 

53/3600

 

305  hodam oko roterdama. za 11 sati će nova godina

oblačno je. pogledam i vidim cipele su mi uprljane i uhvati me tuga

 

306  kako je drugima bilo kojim drugima

 

307  biti ponižen

 

308 

ti si da. vidim to. da li to znaš

 

309  postati nežniji pažljiviji. sa nenasiljem u svakom deliću sebe

 

310  stojim i gledam televizore u izlogu. posle gledam

u kolače. nije baš lako ali - čuvati tu čežnju dečiju

 

311  potrošiću vreme ali će mi vreme dati sve

 

312  ljudi odlaze po znanja na sveta mesta kod svetih

ljudi u razne škole. ja odlazim po znanje u svakodnevicu u

kojoj ništa nije sveto nego samo običan život. običan život božiji

 

ovih dana teško pišem

46. hodanje

u kućama žive ljudi video sam ih danas. jednu mladu ženu

za lavaboom. svi su prozori otvoreni i ceo dan je tmuran. ja sam

hodao razgovarajući u sebi jer mislim da nije u redu... kasnije je bilo

sve hladnije i hladnije. nekoliko je pataka skočilo u vodu kada sam

naišao. ceo dan ljudi bacaju rakete žabice. evo i sada prolamaju se

već više od jednog sata kroz celu noć. noć u rotterdamu. na

hodanju sam bio tužan. u jednoj ulici mladići su zapalili

vatru pili pivo i agresivno pevali. vodom - između

kao i ovaj dan na kraju godine

rotterdam 31.12.1991

 

 

i

 

 

propustiti kroz sebe umetnost drugih umetnika

nestati pred njihovim darom i vaskrsnuti u sopstvenom delu 

 

 

najbolji način je želeti drugima dobro

 

 

stalno sa dobrotom u sebi

 

 

lepo čudo teškog

 

 

zaista ovaj svet zavisi od mene

 

 

pevanjem rađati svet kako su to oduvek činili pevači

 

 

postati nežniji pažljiviji. sa nenasiljem u svakom deliću sebe

 

 

ljudi odlaze po znanja na sveta mesta kod svetih

ljudi u razne škole. ja odlazim po znanje u svakodnevicu u

kojoj ništa nije sveto nego samo običan život. običan život božiji

 

 

i

 

 

bilo je

baš jako teško

ali i još čudesnije

i čarobnije nego

što sam mogao

i zamisliti

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

22. mart 2025.

27502. dan mog života

 

 

25/3628

 

181  ne može se zaustaviti reka. vetar pogotovo. tek oblaci. postojanje tek

 

182  avon danas skoro da ga i nema. sam mulj. dve

ptice lete njegovim koritom kao da se vraćaju iz škole

 

183  isambard kingdom brunel 1806-1859. jedan od graditelja mostova

 

184  ruža je tako duga jer je ruža nepristajanje

nepristajanje na prestajanje neprestano neprestajanje

 

185  hodam kroz slavujevu dolinu. sledećih dva sata hodaću samo muziku

 

pa da

22. hodanje

izvinjenje mi je ugrejalo srce i današnje hodanje

bilo je sve mirno. i hod i avon i opalo lišće i jedan dečak

sa naočarima i jedno jezero i čovek sa četiri psa i četkica

za zube koju sam kupio. onako kakav je i sajmon. pa da

bristol 3.12.1991

 

 

 

26/3627

 

186  danas mi je 42 godine. tiho oblačno

dobio sam dva pisma od dve žene. majke - ljubavnice

ćerke - ljubavnice. sasvim tako ljubavnice jer me ljube

jer ljube. a ljubav je i ovo moje hodanje. negde daleko od

poznatih negde bez razloga negde gde žive drugi ljudi koji

ljube. već je rečeno ljubiti i hodati. hodanjem ljubiti 

 

187  kako je lep hod. mek ne čuje se. pripojen. sljubljen sa putem putem koji mi nosi korake

 

188  šibamo dalje kaže. kreni pa ćemo već videti kaže

 

189  svi smo mi jedno telo konji moji

 

190  hodam kroz reku suvog opalog lišća. svakih osam stotinki sekunde čujem šušteći korak

 

191  kako velika toplota živi u kravama

 

 

 

 

svi smo mi jedno telo konji moji

23. hodanje

idem i nigde ne stignem. tamo gde sam došao nisam

morao doći. devojka sa psom se okrenula prema meni

dan je bio oblačan meko tmuran. ja sam hodao polako kao

da ne odmičem kao da sam na istom mestu a na kraju sam

dosta odmakao. preko livade do mora. vetar je samo

ponekad bio hladan. pa da. noć brzo pada

bristol 4.12.1991

 

 

 

27/3626

 

192  oblačno i hladno. dete sam da bih uopšte bio

 

193  kako divno smrdi farma svinja u ashton-u pored paba anđeo

 

194  uzimam predvečerje na grudi i nosim ga uz ovu uzbrdicu

 

195  kako je novi zid i još u izgradnji pažljivo prekriven krpama

 

196  kaže mi malopre niče da je dublje iz vremena dolazilo ono što ga je poticalo

na mišljenje. kažem ja sam oduvek samo pevao. moja filozofija to je samo pevanje

 

kao okolina

24. hodanje

preko potoka i livada uz jezero i kameni zid gore u brdo

na brdu crkva. neko ostavio dve jabuke uzimam jednu. već je

noć. silazim u grad. bez razloga žurim. po ceo dan već neki

dan mi se smrzavaju ruke. zavlačim ih u džepove i u rukave

odmah osetim toplinu. kad završim hodanje bogme sam

umoran. noć brzo pada. još se dani skraćuju

bristol 5.12.1991

 

 

 

28/3625

 

197  nadam se da ću se brzo ugrejati

 

198  posao koji donosi najviše para (i najviše nesreće) je izmišljanje i pravljenje neprijatelja

 

199  posle nedelju dana sunce. sa suncem je svetlije

i hladnije. trava je zelenija nek ga moje telo upije svog

 

200  jedan: idem. dva: takođe. tri: nastavljam

 

201  talasi mora i more talasa. stojim i gledam more samo

 

202  zemljana stazica kroz travu pored mora. muškarci pecaju

u daljini vidim mesto ka kojem idem. kako da sačuvam ovu snagu za

neke teške trenutke. nadam se da će mi živci postati debeli kao more

 

najlepša staza do sada u mom životu

25. hodanje

išla je uz more gore-dole krivudala je i krivudala je. do

pola puta ljudi su šetali pse. do pola puta ljudi su pecali. posle

više nije bilo nikog. kao i sve i more je bilo mirno. staza je imala

neku podrazumevajuću mudrost. lako me je vodila lako sam je sledio

danas je sijalo sunce. još se dani skraćuju. uskoro će početi zima

bristol 6.12.1991

 

 

 

29/3624

 

203  sve je tako jednostavno a unutra to su brda mora što čuvaju vekove

 

204  idemo sajmon i ja putem ka glastonbury brdu. na sred puta moj zaštitnik robin

who killed cock robin

i said the sparrow

with my bow and arrow

i killed cock robin

 

205  ovce čuvaju sveta mesta 

 

206  kad se ne podnese bezrazložna teškoća počinju teškoće sa razlogom

 

207  svetlost vetar i ovce. trava i kamenje. okolina mi se

daje. ja okolini. sa svetog brda brdo je jedno. ostvareno. večno

 

a humor između

26. hodanje

hodali smo sajmon i ja oko glastonbury tor-a. dvanaest puta

glastonbury je svečanost brda. samog. okruženog ravnicom. sve se

zeleni i plavi. to je jedno od onih mesta gde si spontano naučen postojanju

mi smo kružili. kada bi došli sa severne strane jak vetar bi nas zaustavljao

licem u lice. jedna amerikanka hodočasnik nas je pozdravila dok se penjala

a mi silazili. uskoro će početi zima. ako bude humora biće i toplo

bristol 7.12.1991

 

 

 

31/3622

 

208  bledo sunce ponovo uranja u oblake opet je sve sivo

 

209  jednom nogom sam u wells-u drugom u engleskoj

ruka je otprilike na sredini i zapisuje mislim na transilvaniju

 

210  ne žurim. pripremam se čekam doći će same prepoznaću

ih. znam biće male i jednostavne te ljubavne pesme 

 

211  sam sa prirodom

 

212  kaspar david fridrich

 

213  zašto sam ja tako nemoćan. zbog teškog ranca. ovog uspona

samoće. prvih mesec dana hodanja ili zbog 119 meseci koliko je još ostalo

 

214  kako je lepo na putu

 

215  slučajno sam ga ugledao. mlad mesec kao i 9. novembra prvog dana ruže lutanja

 

216  pada sumrak. neprimetno dolazi već je tu. ptice su na drveću

 

napred za koracima

27. hodanje

u jednom trenutku krdo krava je trčalo ka reci. a ja

sam na kraju i malo zalutao. u st. briavelsu sam teško 

našao prenoćište. malo mesto neosvetljeno. malo mi je hladno 

u sobi. hladno mi je u nosu i desnom ramenu koje je bilo otkriveno

dok sam čitao on the road. danas je mesec dana hodanja. dan u

kome sam još mnogo zabrinut oko budućnosti ruže. teško podnosim

samoću. očekujem da mi se pridruži n. ipak samo da hodam

napred. ako bude humora biće i toplo. napred za koracima

st. briavels 9.12.1991

 

 

 

32/3621

 

217  sa prvim danom zime počeću da hodam svoje prvo celo godišnje doba za svu decu

u jugoslaviji. hodaću misleći na detinjstvo. detinjstvo dece i svih živih bića detinjstvo svih

početaka i ideja. detinjstvo pisanja. detinjstvo kopanja dugih kanala za navodnjavanje

 

218  te pojedinačne ruže na hladnoći što se druže sa mrazevima

 

219  i onda se izabere jedno mesto obično na nekoj

padini i kaže se ovde ćemo umirati ovde će biti naši grobovi

 

220  toplota mi je krenula kroz šake mnogo mi je tada lepše u mojoj hodačkoj kući

 

221  sasvim je izvesno da nisam dete dečak ovo ne bih mogao činiti

ovako se izgubiti u lepoti postojanja u lepoti hodanja i ne znajući gde

 

222  mraz je. inje je popalo put je prazan magla je po putu. uzbrao sam jedan

crveni šipak. investicije u razumevanje. velika količina pare izlazi iz mene 

 

223  dve krave u magli i ja na putu

 

224  krave muču. vidim maglu nosi vetar ka zapadu prolazi ispred mog lica 

 

225  moje lice je raskršće

 

226  lep crvenosivi ulični pas. okrećem se za njim on se okreće za mnom

 

227  primetim kako lepo gledam jedno drvo

 

228  mladi zeleni konj je došao da vidi mene a ja sam skrenuo sa puta da vidim njega

pun je snage i lepote. gledamo se. kažem mu i neka ti život bude lep kao tvoje oči

 

229  nadam se da mi nikada neće nedostajati reči

 

nadam se da mi nikada neće nedostajati reči

28. hodanje

jedna žena  je bacila pismo. jedan čovek je u naručju nosio drva iz šume

jedan čovek mi se izvinio zbog magle i rekao je mi velšani govorimo engleski ali pesme

pevamo na velškom. kasnije je magla bila sve veća. i bilo je hladno. foggy and frosty. video

sam jednog lepog konja i lepo se družio s njim. prvi dan sam ceo dan nosio rukavice. put je

bio prazan sa mnogo farmi okolo. ovce me iz daleka primete i prestanu da pasu. ja se zaista

krećem vidim i sam idem putem i to je sve u redu. tako i treba. samo da te sobe nisu

tako skupe i da dođe n. napred za koracima. koracima puta ruže i lutanja

hereford 10.12.1991

 

 

 

33/3620

 

230  nije sneg ali pada

 

231  ne mogu da otkrijem zašto hodam sada kad je tako

hladno i sivo. nemogućnost da to razumem je razlog

 

232  retki idu sami. tim pre moram biti pažljiv i skroman

 

233  hodam da bih prisustvovao. učestvovao u životu univerzuma

koji vidim po ovim poljima. da bih prisustvovao lepoti (rasplakao sam se)...

 

234  sve se zabelelo čovek hoda poljima

 

235  kako je sve mirno pod ovom belinom i hladnoćom mraza

 

236  greju me ptice

 

237  o moj bože tako mnogo ovaca se zazlatilo na livadi pokrivenoj maglom i mrazom

 

238  hodanje kroz ovu belinu koja briše granice između predmeta bilja i pejzaža

je kao hodanje kroz nevinost. to mi daje snagu da poverujem da ću biti voljen

 

239  ja sam besplatna umetnost šoferima na pospanom popodnevnom putu

 

240  da ja sam samo uplašen dečak koji luta tražeći zemlju gde se neće plašiti

 

ljubiti i ljubiti i ljubiti

29. hodanje

nisam znao zašto hodam tako je bilo hladno. ali onda sam zaplakao jer

tako je bilo lepo. to tiho postojanje. te nestale granice pod mrazom i maglom

osećao sam snagu u svojim hodačkim preponama. mnogo fazana po belim nestajućim

poljima. mnogo beline koja nestaje u dalekom sivilu koje je tako blizu. video sam sve i

ništa. jer hodač je pevač. kasnije sam ustopirao starog profesora iz njukastla i slušali

smo vivaldija muziku za flautu. i sve se odigralo brzo. besplatan krevet kod stephen

and heather. divne devojke emili i miranda i njihov otac pesnik childe roland

koracima puta ruže i lutanja. danima što slede jedan drugi

llangollen 11.12.1991

 

 

 

34/3619

 

241  žuti osušeni list hrasta leži na ledu. zeleni list lišaja plovi. ispod leda

koji se uhvatio po kanalu. plovidba toplom vodom je lepa za gledanje

 

242  umetnost je honesty and generosity. kad budem hodao kao da plovim reći ću

 

243  danas hodam dolinom među planinama

 

244  kad ovako hodam mestima u kojima nikad nisam bio za koje

nikad nisam čuo kojima retko hodaju i oni koji žive u njima ja dolikujem

čoveku koji voleći pripada jer stranac postaje domaćin. prilazim crkvi

 

245  popeo sam se gore u brda neprimetno samo sam osetio više

vazduha. brda preko puta doline mi sada dođu pod ruku. ona s jedne strane

moja brda sa druge. polako sve počinje da se plavi. priprema se predvečerje

 

246  i reči se raduju jednostavnosti pisanja

 

247  a ono tamo lepo što primetih u šumi to je put

 

248  na mostu sam reke di. sumrak je pao

 

i want to make love

30. hodanje

prvo hodanje po planinama. planine su daleko i jako blizu. planine oko

llangollena vrlo brzo se smenjuju. i reka di. i dva psa koja su lajala na mene. reka di

je kružila oko planina u sumraku sam stajao ne njenom mostu i gledao. kada gledam

nestanem. uveče uz kamin lepota na licima mirande i amande. i tako neka bude

u danima što slede jedan drugi. sa poštenjem i dubokim poštovanjem

llangollen 12.12.1991

 

 

 

35/3618

 

249 ugledam u daljini na padini crnog konja

 

250  moj novi prijatelj pesnik mi kaže svi ljudi u engleskoj

(velikoj britaniji) se dele na one koji idu u crkvu i one koji idu u kapelu

 

hitro

31. hodanje

žurio sam da stignem kod prijatelja i usput sam upoznao nove prijatelje

i stigao sam kod prijatelja. ulazio sam iz kola u kola i hodao sam između. velikim

putevima jure mnoga kola. raskršća su velika. roj stari ragbista mi je rekao da u ragbiju

najviše stradaju kolena. kuću u llangollenu sam zaključao i bacio ključ u poštansko sanduče

stephen i heather su mi svojim poverenjem dali vedrinu koju sam lako preneo drugima

sa poštenjem i dubokim poštovanjem. poskakujući smislom ka smislu

warrington 13.12.1991

 

 

 

36/3617

 

251  zid. da li je zid nesloboda ili graditeljstvo

 

252  spustim glavu i vučem se klizavim kamenom uz gradske zidove chestera

 

253  dete se izgubilo. dečak je pobegao. mladić se potuca. čovek luta

 

254  ja sam srednjovekovni mladić koji se muvao po

gradskim zidinama u zimskim danima tražeći plave ruže

 

gradom

32. hodanje

jedan grad i njegove zidine okolo. jedan stari grad i potpuni ugođaj da

sam srednjovekovni mladić pun religijskog bola ispunjen širokim svetlosnim

poljima izvan zidina grada. jedan mladić štaviše jedan stari grad. tako je to bilo

štaviše bilo je hladno. sasvim dovoljno da razumem mudrost je preživljavanje teških

trenutaka. poskakujući smislom ka smislu. u svako doba dana i noći jednostavno

warrington 14.12.1991

 

 

i

 

 

sasvim je izvesno da nisam dete dečak

ovo ne bih mogao činiti ovako se izgubiti u lepoti

postojanja u lepoti hodanja i ne znajući gde

 

 

  primetim kako lepo gledam jedno drvo

 

 

nadam se da mi nikada neće nedostajati reči

 

 

hodam da bih prisustvovao. učestvovao

u životu univerzuma koji vidim po ovim poljima

da bih prisustvovao lepoti (rasplakao sam se)...

 

 

video sam sve i ništa jer hodač je pevač

 

 

dete se izgubilo

dečak je pobegao

mladić se potuca

čovek luta

 

 

 mudrost je preživljavanje teških trenutaka

 

 

kako ljudima preneti informaciju o

ne-ljudima. o lepoti i važnosti ne-ljudskog

 

 

tada hodam kao da me neko

nosi kao da lebdim iznad zemlje

i ja počinjem da pevam. pevam 

dugo i pevanjem se molim

 

 

i

 

 

ružo lutanja

uspeo sam da te

deset godina strujim 

bivam pevam stvaram

hodam ljubim vaskrsavam

ali to znam tek od kada sam

uspeo da te stvorim i porodim i

ta briga da uspem da te stvorim

i porodim je do kraja svakog

dana deset godina bila

najteža stvar. hvala ti

ružo lutanja

hvala

ti

 

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

21. mart 2025.

27501. dan mog života

 

 

12/3641

 

97  sunčano hladno jutro reči mi ćute

 

98  čoveče to je ono. sunce. otvori se ceo predeo. izlazim iz krivine sve

je unaokolo krug bacam pogled po njemu i hodam na putu sam. zastanem

izvadim svesku otvorim polako penkalu i sve to zapisujem. no comment

 

99  tabla za west challow pala u travu

 

100  ostaje mi samo da vičem hvala hvala hvala

 

101  pita me seljak iz sparsholta da li sam francuz i ja se zamislim ko sam

pre svega izvesno je da sam sada englez. takođe je izvesno da potičem iz

najranijeg paleolita 700 000 - 3 000 000 godina unazad. takođe je tačno da sam

onaj koga privlače drugi. ja sam vojvođanin a to znači srbin mađar rumun rusin

slovak hrvat ciganin nemac jugosloven jevrejin albanac crnogorac rus grk poljak...

 

102  uspinjem se polako i gledan ptčicu kako leti ka brdu. ptice

 

103  sada su me pitali da li sam nemac. stojim ispred paba rose & crown

 

104  selo achbhry. tipično za život u malim mestima osim

što su mala je i to što u njima živi tipičnost malih mesta

 

105  stojim iznad autoputa m4 (london-bristol). uvek sam voleo da stojim iznad puta

jer to znači da je daljina i tamo i tamo. sad idem u bristol po prvo post restant pismo

 

106  just go on son 

 

107  stao je jonathan. dobro prijateljstvo. ron. jonathan. let's go boys

 

108  stvarno - stiglo pismo. da ima u tom pismu nežnosti. nikako da izađem iz grada

 

109  na kraju dana pun mesec

 

još jedan prijatelj sa puta

11. hodanje

još jedan prijatelj na putu jonathan i prvo pismo koje sam dobio u bristolu

ima neke sreće u tom putu u tom bivanju na putu. idem. idem. idem. zaista je

to sreća. hodam hodam ćutim i gledam i malo spavam zadremam od uživanja

predvečerje je crveno od velikog sunca na zapadu i plavo od punog meseca

na drugoj strani. onako kako je i travama. neka bude i mojim koracima

salisbury 20.11.1991

 

 

 

13/3640

 

110  noćas sam kriknuo u snu. kad sam se probudio ležao sam na leđima

stegnutih šaka na grudima. strah od rane smrti dok sam još bio beba u povoju

 

111  ptičice se greju na dimnjacima. zove me ova drvena ograda da se naslonim

malo na nju ogrejem leđa i gledam u pravcu (još 10-tak kilometara) stonehenge-a

 

112  da napišem rečenicu u svoj njenoj jednostavnosti trinaestog

dana hodanja. da li ću se ikada načuditi koliko je nebo veliko

 

113  oni koji me vide (kako hodam) mi veruju

 

114  bez obzira na realnost nemojte se igrati 

realnosti. ne verujem da je čovek biće koje ubija

 

115  utučen sam zbog nasilja u jugoslaviji. potrebno je (ako mogu) da se podignem

 

116  dva minuta do podne. ugledao sam ga. to sunce na zemlji

hodočašćima sijaju sveta mesta. sveta mesta su i načinjena da bi im 

se hodilo i dolazilo. i tako je svaki korak grančica u toj svetlosnoj vatri

 

117  13:51 evo to je taj hod kad samo hodam. to je bilo to pravo. sada ga treba opet dobiti

 

118  dve veličanstvene ruže tri pupoljka i jedna procvala u middle

woodford. prilaze dve učiteljice pitaju me šta radim pišem o ovim ružama

 

119  stojim i družim se sa crvendaćem. skakuće sa grane na granu za mene i peva

 

120  ova dolina je mnogo više dok je preleće ovaj fazan

 

121  kad padne veče putevi postaju vlažni

 

122  ulazim u salisbury iznad planina predvečerje treperi u crvenilu

 

taj čovek na putu sam ja 

12. hodanje

tihi seoski putevi kroz šumu. majke razvoze decu iz škole. uloženi

trud u sreću porodice. napor mi se pruža duž nogu. osećam ga u preponama

žulj je ceo dan radio. prisutan sam i odsutan sam. molim se. gledam i ne gledam

predvečerje pada brzo. kasnije grejem puter u džepu farmerica. sve više primećujem

ptice. neka tako i bude. neka bude i mojim koracima. u svim danima koji dolaze

salisbury 21.11.1991.

 

 

 

14/3639

 

123  danas je oblačno i toplije. ne zebu mi ruke. gde 

god mogu hodam po travi jer od samog početka žulj radi

 

124  laraine stewart kod koje sam bio dve noći na b&b kaže da nikada nije čula

za jugoslaviju i njene delove o kojima se sada tako mnogo i stalno govori na svetskim

vestima. da li to znači da se samo hiljadama mrtvih plaća cena svetskoj javnosti

 

125  hodam onoliko da bih jednog dana mogao

živo reći svaki je korak važan. sada samo to slutim

 

126  nisam odoleo ovom putu skrenuo sam s njim

 

127  ipak na kraju krajeva zašto i to ne reći. uostalom da budem sasvim

iskren jer i to se ponekad mora biti što bi se reklo ništa ne košta ili barem to ne boli

podrazumeva se da se niko ne mora sa mnom složiti barem se to podrazumeva...

 

128  to znači da ste prepešačili 10 km i 32 m i da je 13:25 u selu coombe bissett da

je petak da još niste kupili the european i da možete nastaviti dalje gospodine mandiću

 

129  spavao sam u kolima. bilo je toplo prvo sam gledao a posle kao 

dete sada sam opet na putu. desno stopalo mi je rastureno od žulja

 

130  ono da budem sasvim iskren je bilo mislim da sam zaslužio da budem voljen

 

nisam odoleo ovom putu skrenuo sam s njim

13. hodanje

bilo je oblačno. ja takođe. ono ništa. jako obično. jedino me je žulj boleo

toliko obično da se ne pamti. sada sam u dorchesteru u pabu kraljevski hrast

petak je. šta ja radim ovde. kao mačka tu sam da bih tu bio. tu sam da bi to

nekad neko video. u ovoj velikoj sobi uz televizor i strašne prizore iz jugoslavije

u svim danima koji dolaze. voleo bih dane u kojima nema ubijanja to

dorchester 22.11.1991

 

 

 

15/3638

 

131  lepo je kad prelazim veliku raskrsnicu. kad opasnost vreba sa svih

strana a ja sam pažljiv i opasnosti nema nego je baš u njoj sigurnost

 

132  idem da nađem alisonin prsten ona ga je izgubila na chisel beach kada je bila devojčica

 

133  stao mi je brian moser slušali smo štrausa. pevala je jessye norman

brian je rekao pogledaj to je najlepši pogled na svetu. atlantik. bio je obasjan

suncem onako kako ga je video i rembo. briane jeste to je najlepši pogled na svetu

 

134  pene se okeanski talasi. moja penkala. oslonjen o ogradu gledam i pišem. vetar treperi

po listovima sveske. isprazniti svoju glavu. biti okeanom. veličinom. u njoj. ona u meni

 

135  alison našao sam jedan zamršeni najlon na plaži sad ću ga

razmrsivati. odmrsiti čvor. ne seći. držati ga u ruci. predati mu se. strpljivost...

 

136  trava formira putić

 

137  putić vijuga do st. chatherine's chapel vija se po brdovitom zelenilu

 

138  vijati se. kad odrasteš ta reč nestane

 

139  idem po sredini puta. kapnem tri kapi mastila na asfalt sebi za radost

 

140  plešem putem. vidim svod nebeski. tako gradim hram nad evropom. ružin hram

 

141. idem do briana mog trećeg prijatelja sa ruže lutanja

 

142  u jednom trenutku dok mi je pisao svoju londonsku adresu

agamemnon road 20 brian i ja se prepoznajemo jer ja sam živeo u 18

 

hodam da nađem alisonin prsten

14. hodanje

ta velika voda atlantika. beskrajno veliko i veličanstveno beskrajno

sreo trećeg prijatelja briana. prvi put sam hodao sa punom posvećenošću

na kraju hodanja sam plesao po putu to je ono što zovem umetnost. voleo 

bih dane u kojima nema ubijanja to. to što se zove osmeh na usnama

dorchester 23.11.1991

 

 

 

17/3636

 

143  ne mogu da uđem u trag misli koja me je uznemirila

 

144  tek u velikom rasponu svaka tačka postaje presudna

tek u rasponu velikog dela svaki detalj je lep po sebi

 

145  dan je tek počeo a sve već nestaje u neprimetnom sivilu. ulaženje u to sivilo pejsaž

i kraj koji nikada nisam video sve to tako blago plaši i tiho privlači. to neprestano odlaženje

dalje i dalje pravo u krug u spiralu u korake u maramu ove žene koja me je mimoišla

automobilom. odlaženje pod toplu maramu u miris kose te nepropadljive trave. i dalje

 

146  kako je lepo crno perje ova tri gavrana

 

147  kaže se bloody monday

 

148  stavim papirnu salvetu pod kapu na uvo jer ga baš duva

 

149  vetar udružen sa kamionskim vetrom i oboriše me na zemlju

 

150  crvena duša crvendaća preleće put

 

misty

15. hodanje

misty. kako je počeo tako je i završio ovaj misty dan. samo ćutim. podnosim. tužan

sam zbog svojih slabosti. kupio sam zarezač. ništa nije bilo i ništa nemam da napišem

mada se u ovakvim danima kriju dublji razlozi. idem ka land's endu. u maglovitom danu

nestaju emocije. to što se zove osmeh na usnama. to što se zove spas svih

exeter 25.11.1991

 

 

 

18/3635

 

151  nedostaje mi muzika. pogotovu ona velika. takođe mi nedostaje više

dnevnog svetla za crtanje. voleo bih da crtam ujutru ali ujutru treba poći

 

152  velika izloženost. malopre lepota puta

 

153  osim što je važno da budem pažljiv važno je da pažljivo

raspoređujem svoju snagu. dugih je 10 godina preda mnom

 

154  zamor u nogama telu i mislima. i snaga koja bi još

 

155  uveče i noću potrebna mi je kuća. negde gde mogu da budem

sam gde mogu da se smirim ugrejem uvučem u sebe preživim

 

kako da preživim

16. hodanje

eto to je to. hodam da bih preživeo. hodam a ne znam da li ću. ali hodaću. tako

sam i danas. predeo je bio lep pružao se smiren dalek i širok. kao da nagoveštava

okean. to što se zove spas svih. raznežile su me cipele kad sam ih pogledao

redruth 26.11.1991

 

 

 

19/3634

 

156  kako izdržati spasiti se preostati

 

157  mišija rupa se zove zbirka pesama milovana

danojlića. šta ja radim ovde se zove knjiga brus četvrtina

 

158  ići do kraja. to sada i radim idem do land's end iako vidim da ništa

neću videti. na kraju zemlji se ne vidi ništa od magle a verovatno ni inače

 

159  suština je u podnošenju suštine. more galebovi talasi šum

talasa kaplje magla. stojim na pontonskom mostu iznad mora

 

160  da li je to snaga talasa ili njihova lepota

 

161  kako god da uzmem ja osećam krivicu. zato

tu i jesam da bih je podneo i možda prepoznao

 

162  magla se digla vetar je stao sve ima svoju meru. već

nekoliko dana moja odlična penkala zakazuje. nešto neće 

 

163  možda i jesam rođen da bih teško živeo i o tome pisao. možda i

za sve one kojima je život neće me život pa to ti je. a hteli bi a on ih neće

 

164  ima ima radosti u telu koje hoda. kad se sve zamori u glavi u budućnosti a ono ide ide

 

165  u putovanju živi vetar koji duva kroz putnika i

raznosi ga. treba da se naučim da podnosim razvejavanje

 

166  ja putujem a bojim se

 

prasne talas o stenu

17. hodanje

gledao sam talase i galebove na vetru i moćno stenje kako se nosi sa snagom

okeana. trava je bila meka zemljane staze čiste. kasnije se i magla digla. bio sam

miran i strpljiv i osećao sam tu krivicu. kako da podnesem sve to što me okružuje

kako da sebe podnesem. galebovi su tako mirno ležali na stenju a perje je treperelo

po njima. raznežile su me cipele kad sam ih ugledao. uz njihovu pomoć da preživim

redruth 27.11.1991

 

 

 

20/3633 

 

167  kada sam izašao iz prenoćišta bio sam radostan

dan me podigne svojom svežinom a hod me učini slobodnim

 

168  hodam na različite načine nekada me hod vodi a nekada

vodim ja njega. ovaj malopre je bio smiren i toplo religiozan

 

169  kako mu griva leti na vetru kako se sporo...

 

170  vraćam se da bih nastavio dalje. zemlja liči na nebo. zemlja 

se pruža i nebo se pruža. svuda na zemlji je nešto i svuda na nebu je

nešto. oni se ugledaju jedno na drugo kao ljubavnici zagrljeni odmaraju

se jedno u drugome. razmenjuju snage. zemlja nebu nebo zemlji

 

gde god stavim nogu zemlja je

18. hodanje

put se kreće gore dole na ovu i onu stranu i stalno ide napred

tako se osećam i ja. jednostavno u jednom trenutku imam snage

i vere u drugom ih nemam. menjam mesto svaki dan. to mi sigurno

uzima snagu a da ni ne znam. uz njihovu pomoć da preživim

ove kasne jesenje i zimske dane

bristol 28.11.1991

 

 

 

21/3632

 

171  pokušavam da vidim sebe. i ne vidim dalje od nosa. krećem

se to znam. ali to ne vidim. osećam pre svega samoću i nemoć

 

172  sve je u redu za sada. zašto onda nisam srećan i zadovoljan

 

173  kad mladi planinski vetar krene da prvi put vidi more

kada ljudi ne razumeju jedni druge ali stalno govore. kada

jedan žuti opali list uz pomoć vetra prođe pored mojih koraka

 

174  vraćam se istom stazicom. malopre sam je crtao sada samo

hodam. uskoro ću ugledati onaj lepi most visoko između stena

 

175  kada bih mogao da izdržim sve i podnesem

sve na ovom mom božijem lutanju. kako da izdržim

 

176  mučim se bez žene

 

177  ceo dan gledam obalski mulj reke avon. mulj je travestit. da li je zemlja ili voda

 

178  nejak sam

 

korak po korak

19. hodanje

korak po korak i hodanje ide i ne ide. muči me samoća. muči me seksualnost

muče me porazi. muči me neizvesno oko uslova za ružu. muči me ljubav neuspesi

sa vesnom milović. mučim se jer ne znam kako da uradim ružu lutanja. šetnja je inače

bila lepa uz reku avon. ove kasne jesenje i zimske dane. hteo bih je hteo bih je

bristol 29.11.1991

 

 

 

22/3631

 

179  hodam sa sajmonom sa druge strane reke avon. posle hodamo

slavujevom dolinom i prelazimo preko clifton bridge. druženje - hodanje

 

michael and patricia

20. hodanje

michael and patricia jean paul belmondo - jean seberg. ferdinand

pierrot - marianne jean paul belmondo - anna karina. bonnie and

clyde faye dunaway - warren beatty. to su oni. jedna i druga noga

muškarac i žena. zajedno u akciji akciji života. noć za dan. putem

putevima. hteo bih je hteo bih je. nežno i jednostavno

bristol 30.11.1991

 

 

 

24/3629

 

180  taj užas od paranoje. taj strah od drugih.

taj uvid da je najviše razloga da se plašiš najbližih

a odkuda su najbliži u našoj blizini nego našim izborom

znači razlog za strah je u nama samima itd. ali pomogli

su mi lu rid tom vejts bob dilan i sajmon & robin sa

kojima sam hodao oko ponoći

 

da li sam mogao znati

21. hodanje

ipak mislim da nisam mogao znati da će mi toliko snage odnositi

 sukobi sa najbližima. da će me današnji telefonski razgovor toliko

rasturiti kako je to stari umor. nisam mogao da hodam. samo malo

oko ponoći. nežno i jednostavno. onako kakav je i sajmon

bristol 2.12.1991

 

 

i

 

 

plešem putem

vidim svod nebeski

tako gradim hram

nad evropom

ružin hram

 

 

i

 

 

na kraju

hodanja sam

plesao po putu

to je ono što

zovem

umetnost

 

 

i

 

 

suština je

u podnošenju

suštine 

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

20. mart 2025.

27500. dan mog života

 

 

miroslav mandić

 

ruža lutanja 1

 

10 godina hodanja evropom 1991-2001

 

lutaću jer je ruža lutanja

molitva. molitva ružinoj lepoti

mudrosti puta i erotici lutanja

 

primetim kako lepo gledam jedno drvo

 

ovu knjigu posvećujem

kaji vesni nadi nataši alison miri ksenji sanji

nini radi dolores ivani narcisi slobodanki agnješki đu

jeleni agati ireni miri aleksandri jessiki mariji lubi lidiji

veri ani vesni vladici branislavi mirandi mirreili jeleni

 

 

slovo postade telo da bi se proslavilo telo…

grigorije palama

 

 

 

1/3652

 

zlatno cveta drvo spasa

1. hodanje

mirno je. kuće nebo i drveće. pili smo vino i pojeli 

hleb kao što sijaju reči sijaju odblesci prozora u vodi

nisam potrošio ni peni. dok ovo pišem sa mnom su nataša

i edin nebo je plavo mesec mlad. biti dobar na ovom svetu

london 9.11.1991

 

 

 

2/3651

 

vilijem blejk ludvig vitgenštjn i vetar

2. hodanje

sedam belih ruža na vitgenštajnovom grobu

predvečerje je hladno. neko stalno donosi ruže

predvečerje se spušta. dugo sam stajao nad ludvigovim

grobom. počela je ruža zakrivljuje se prva latica. držim ovaj

blok i nagnut pišem. hladno mi je na rukama. stojim. biti

dobar na ovom svetu. otvoriti se zemlji da me hrani

kembridž 10.11.1991

 

 

 

3/3650

 

baš tada ako mi se da

3. hodanje

veliki umor i očaj to je moje današnje hodanje

ostavljen lutanju. da se pomirim. nek bude šta bude

ne znam kako da rešim mnogo stvari. ali baš sada

samo bih spavao. nastaviću ka ljubičastom nebu

otvoriću se zemlji da me hrani. hrana je tajna

golders green 11.11.1991

 

 

 

4/3649

 

1  samo velikom pažljivošću

 

2  snom. valovito-proći kroz 10 godina

 

3  tunelom hodam ka otvorenim poljima londona

 

4  vetar mi rashlađuje potiljak

 

5  ja sam gospodin pod oblacima

 

6  9 veličanstvenih konja

 

7  jutro ruže. kako doći do cilja koji se danas četvrtog dana zove još 3649 dana

 

8  spava mi se

 

9  pada lišće. kako da ne budem sretan

 

pre bih spavao nego što bih hodao

4. hodanje

duva jak vetar. polja brda. hodao 14,8 kilometara. fotografisanje

2.00 funte hleb puter sir sok 2.95 funte. soba 28,5. na ružu sam

poneo 8500 nemačkim maraka i 190 funti. vetar me je produvao

ice i glavu. ja sam u stvari u šoku. iscrpljen. planirao sam ružu

lutanja na sasvim drugi način. oči su mi teške i već spavaju

teške i pune bola. hrana je tajna. oblaci su talasi velika voda

datchet 12.11.1991

 

 

 

5/3648

 

10  osećanje velike izloženosti sa malom temperaturom

 

11  smisao je da samo postojim a to je tako teško

 

12  u jednom trenutku bio je smiraj. na ulici smo bili samo dečak i ja

on je sedeo na naslonu autobuske klupe a ja sam uzimao reč over sa zemlje

 

13  nebo u predvečerje sa istočne strane se tako smračilo da mu se divim i da ga se plašim

 

14  ako bih uspeo da mislim samo na današnji dan

 

15  mir oko mene ublažava mi osećanje krivice. kriv sam ali ne znam zašto

 

16  neba je uvek više od svega ostalog

 

17  ovoliko labudova nisam video nikad. bele se na modroj vodi

 

18  hodam po mraku putem kojim nisam hodao 

nikad ono što sam video danas neću više videti nikad

 

19  noć je. gledam u reku. crna je kao ulje. nebo je svetlije. smisao

živi u besmislu. kupio sam dobru kapu sad mi samo još nos curi

 

kad kažem da mi nije lako zaista to kažem

5. hodanje

spavam. sam. zabrinut. doručkovao sam i vratio se u sobu

da malo pišem ali sam odmah zaspao. jedino mi je u spavanju

dobro. hodao 14609 koraka. nebo dominira. tako se smračilo tako

je veliko. plavo i plavo je. zaustavljen sam. patim se. osećam se

nesposobnim da na ovaj način izvedem ružu lutanja. pokušavam da

pronađem oblik. oblaci su talasi velika voda. velika voda je smisao

datchet 13.11.1991

 

 

 

6/3647

 

20  najsuroviji ljudi na svetu su konformisti

 

21  gde da krenem. svejedno je. bilo gde da budem ostaće svugde

sve isto ostaće isto pitanje. i zbog tog istog polako se krećem

 

22  jutro me kupa mogućnostima i svežinom

 

23  okrunjene cigle u zidu. cigle boje cigle

 

24  od radosti se ljuljam u hodanju. idem negde. bilo gde

 

25  ni po čemu sunce ne blješti kao po putu (i krovovima)

put se preda mnom pretvara u slivenu svetlost kojom hodam

 

26  zastao sam da pogledam ruže. majku mu zaista su lepe lepe bez razloga

 

27  lišće se još zeleni i već pomalo zlati u drvoredu pored temze. temza teče sporo. ravnica

je spora stvar. sada me je primetio onaj pas kako stojim nasred mosta i počeo je da laje

 

28  danas hodam za danila kiša. kad to kažem onda to i činim. nogu pred nogu

preko temze ka starom vindzoru sa puno vode u oblacima i kišom koja još ne pada

hodajući za danila hodam za po-etiku lepog. lepo koje je ništa i nije ničije. lepo koje jeste

ali je samo pesma. u srcu ili na usnama. sve i ništa kako je već kome drago. hodam ne

znajući gde ću danas stići ali gledam ovo cveće u nečijem vrtu i odlazim. cvrkuću ptice

iznad mene iz mene izlazi sreća za nekoga negde. danilova lepota. danilovo detinjstvo

kišovi jadi po nežnosti. hodam za danila i mislim na rastka i crnjanskog. i svi su

nekako teško živeli. šimić i kosovel i kamov i koder i kostić

 

29  perem pljuvačkom prste uprljane zemljom kojom sam crtao današnje trave

 

30  tišina u parku opominje da je mir mera stvari

 

31  kroz drveće ugledam kupolu nekog hrama

a za par koraka vidim to je svetlost ka horizontu

 

32  napao me pas. veliki žuti bokser. drhte mi noge i ruka koja sve to

zapisuje. to je mesto prijateljske polemike sa anrijem bernardom levim koji

kaže da plakati dok se piše jeste najgori način da se postigne plakanje

 

33  ipak otresam noge da strah izađe iz njih

 

34  izašao je mesec još je dan. bela četvrtina meseca

 

35  sigurno je da tražim ljubav i sigurno je da sam sada sam

 

danas hodam za danila kiša

6. hodanje

bilo je lepo današnje hodanje. ali onda ta skupa prenoćišta

to me udara po ušima da ne znam ko sam. kad dođem u sobu

počinjem da pišem. crtam. hodao 28343 koraka. nisam zadovoljan

svojim radom. možda. tišina u sobi. remeti je avion i moje pero

velika voda je smisao. hvata me san ispuštam tekst

suninghill 14.11.1991

 

 

 

7/3646

 

36  od brige mi gusto u glavi. mislim lutam šta je smisao moga hodanja

 

37  hodam a ne vidim izlaz teško podnosim ovo bogatstvo

 

38  vrtim se u krug. sada sam gde sam i sinoć bio. veliko poništavanje

 

39

 

40  stalno razmišljam o porazu. možda je zadatak ruže lutanja da bude poražena da

priznam poražen sam moja ideja nije bila dobra ili ja nisam bio dovoljno dobar za ideju

 

41  izašao je mali tekst o meni u the europeanu ali tu je tako mnogo netačnosti to boli

 

42  toliko mi je godina

 

43  ugledao sam crvendaća

 

44  ja sam pre svega podbarski. pa slavijaški. pa mojih prijatelja. pa panonski. pa

novosadski i beogradski. padunavski. pa srpski i hrvatski. pa jadranski i užički. pa evropski

pa životinjski i biljni. pa dečački. pa zemlje vetrova i voda. pa nijansama univerzuma i božji

 

45  posle tri sata hodanja šake mi padnu na kolena kao da mole

 

46  da li sam ja iznutra spreman. tri godine sam pokušavao da stvorim uslove i

uverim druge u smisao ruže lutanja. jedino za šta nisam imao vremena bio sam ja sam

 

47  počinju i žuljevi. ranac mi je jako težak. besmisleno

 

48  kako se grčevito borim i ništa. rešenja nema

 

hej koja je to samoća

7. hodanje

ranac je težak. teško je hodanje. dobio sam žuljeve i teško

mi je pisanje. sve je besmisleno. borim se sa vetrovima. sve je teško

težak sam sam. da li se mogu izvući. u čemu je stvar. previše hteo. da 

li sam lud. u sobi sami soba i ja. hvata me san ispuštam tekst. i ovo veče 

reading 15.11.1991

 

 

 

8/3645

 

49  ja sam pesnik vilijem blejk

 

50  hodam sporo ranac mi je u hotelu. usporavam žulj. vratni mišić

ipak boli. to je samo opis. dokumentarizam o onome koji je krenuo

 

51  moje jučerašnje beznađe beznađe je bilo ogromno nepremostivo. to 

je velika samoća po leđima. to je priznanje svoje sopstvene gordosti od koje

nemam ništa nego samo patnju. to su sumnje u ispravnost samog semena

ruže lutanja. ali zašto onda sve ovo činim. kad bih to znao kad bih to znao

 

52. jutros za doručkom mi je pomogao ron. pre nedelju dana mu

je sud oduzeo kuću i dodelio ženi. sada je u ovom jeftinom hotelu. sa

uživanjem je gledao i pričao o ruži. nemoj stati rekao mi je. hvala ti ron

 

53  hodam. malo žurim da bih se ugrejao. četiri cigle su se srušile sa zida

ova pogurena baka ima lepe oči. spušta se veče. ovo je predvečerje. nema vetra

preostalo lišće po drveću stoji kao da će ostati zauvek. baš mi je mnogo pomogao ron

 

54  preneću u ove brojeve kontinuitete i oni će mu ga čuvati i praviti ako

zastanem oni će nastaviti. oni su ta priča. nepoznata. priča koja se priča

 

55  ekonomija je manipulisanje sa resursima. ali 

ekonomija nije resurs. novac na novac je resurs recesije 

 

56  zemlja je podeljena a i nebo dele. reke i mora su

podelili ali. ali se ali ne može podeliti. ali je jedno. ali je ali

 

57  presijava se mastilo pod uličnom svetiljkom

 

58  spuštam se ka temzi. koliko ću mostova preći za 10 godina

 

59  otac i sin se vraćaju kući. drže se za ruke

hodaju isto. pažljivo oko ipak vidi dečak hoda kao srna

 

60  podignem jednu grančicu i već je sat jedan blago trljam. osetim žulj kuca

 

61  ogroman lav u redinškom parku. gleda me. moj zaštitnik za prvu godinu ruže je vrabac

 

62  stojim pod lavom to je ogromna snaga ali pod njim su spiskovi

mrtvih. uvek ti spiskovi koji su dali svoje živote za svoju zemlju. koliko

više spiskova toliko je lav moćniji. a živi lavovi žude za mirom i snom

 

63  stojim pred izlogom i gledan spot tine tarner. subota je. imam gde

da spavam i zato sam bezbrižan. uživam u ulici. ulice su kuće putevima

 

ron čovek koji me ohrabrio

8. hodanje

jutros za doručkom ohrabrio me je ron pedesetogodišnjak

j. ron corrigan. ispavao sam se a ranac ostavio u hotelu. na trenutak

sam se lepo osećao. prenoćište je najvažnije. malo sam se podigao

poželeo sam da se javim prijateljima blag. i ovo veče. i sve

dane i sve noći da budem blag

reading 16.11.1991

 

 

 

10/3643

 

64  počinjem da hodam readgway putem. sporim putem. dovde me je dovezao ron

kada smo se rastajali dao mi je fotografiju svog malog sina andrew. sad je andrew moj sin

 

65  ptice vetar put se tegli ka brdu i vuče svojom dužinom

 

66  proslaviti lepotu

 

67  ovo je zemljani meki put. ćutim i idem to je ta proslava. voleo bih da dugo živim

 

68  objasni mi šta je to postojanje. kako hoda ovaj mali stvor ovim tvojim putem ka tebi

 

69  čujem svoje korake znači nisam sam

 

70  ovaj čuveni put je blatnjav. pravi seoski kao što ih je

po celom svetu. to je onaj isti miris mokre zemlje i trave 

 

71  blatnjavi put me uči pravom hodačkom ritmu

 

72  uzbrdica = slope uzbrdo = uphil

slope of water on the slope

downhill = nizbrdica

 

73  stari putevi su prazni. napušteni. svi idu novim putevima. stari

putevi čuvaju stare nekadašnje mlade priče. vidim tragove konja. ipak je neko

skoro prošao. sada smo ovde samo ja i jedan gavran koji se polako probija kroz vetar

 

74  put se pruži ovako

 

75  kako vetar duva. pita me hoćeš li da pozdraviš nekog

 

76  sada je put zatravljen i utaban tako da je veliki ugođaj

hodati. hodam neprestano 3.5 sata. sada već osećam

 

77  opisujući sebe opisujem njega

 

78  kiša

 

79  podignem moju desnu šaku da sa moje leve zapadne strane

klizne zapadajuće sunce niz moje prtse tamo ka istoku. u malim

količinama i neprimetnim gestovima je velika budućnost svakodnevice

 

80  pročitao tekst žak le gofa bez granice iz književne reči i bacio ga po engleskom

starom putu. tekst na srpskohrvatskom pisan na italijanskom objavljen na francuskom

iz teksta mi je ostala slika srednjovekovnih šuma koje su bile isto što i ranije pustinje

 

možda u jednom trenutku

9. hodanje

možda u jednom trenutku hodam onako kako je trebalo da hodam

to je onaj trenutak u kome postajem čovek koji hoda. jedan čovek pod

svodom nebeskim pevušeći putevima zemaljskim. a u jednom trenutku tako

hodam. pevam i pevam. doista. dosta. sve je rečeno. i sve dane i sve

noći da budem blag. blag svetu i da svet bude blag meni

wantage 18.11.1991

 

 

 

11/3642

 

81  danas ću prvi dan hodati po kiši. zavući ću se u svoje odelo i ćutaću

 

82  razlog ovako usamljeničkog hodanja u utorak pre podne je u neodgonetljivosti razloga 

 

83  sledim svoj potok koji se sliva niz asfalt. on pravi tako lepe talase

 

84  huk vetra zaista kao da se valja ogromno more iznad mene

 

85  sve je samo život i smrt (dok gledam bogatstvo grana koje

rastu) pišem nagnut nad sveskom nasred puta. pristaje auto sa

starijom ženom kroz prozor mi pokazuje rukom hoću li tamo

 

86  kako se ono kaže svi ljudi neka budu u toplim domovima

 

87  hodam sporo uzbrdicom i gledam u drveće i žbunje gledam u to

sivilo kišnog dana gledam u te čudesne doline i možda na trenutak naslutim

šta je to sve. sve je na ovom svetu. ali to je samo trenutak i posle je opet isto kao pre

 

88  mislim da je bogu milo što sad hodam. i njegovoj

prirodi je milo jer je sada po ovom nevremenu sama

 

89  malopre sam rekao sebi ti si srećan čovek kad su ovoliko lud

 

90  hajde sad grej me moje telo

 

91  hodam po blatnjavoj beloj kredi od koje su oni ispisali belog konja. sad u meni pleše bog

 

92  hodam ka njoj ona je u meni

 

93  ovo što radim je velika umetnost. samo vetar

 

94  bože daj mi da budem taj jednostavni radosni pevač

 

95  kada sam ga ugledao zabeleo se u sivilu zatravnjene kosine. wonderfull life

 

96  u oku belog konja je sada voda od kiše

 

velika umetnost samo vetar

10. hodanje

kako je danas duvao vetar. kako je bilo teško

čista umetnost. umetnost u hodaču. postojanje

postojanjem pisanju u slavu. pisanje postojanju

vetar duva. duva. blag svetu i da svet bude

blag meni. onako kako je i travama

wantage 19.11.1991

 

 

i

 

 

ron

čovek koji

me ohrabrio

8. hodanje. jutros za

doručkom ohrabrio me je

ron pedesetogodišnjak

j. ron corrigan

 

 

i

 

 

ovo

što radim je

velika umetnost

samo vetar

 

 

i

 

 

bože daj

mi da budem

taj jednostavni

radosni pevač

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

19. mart 2025.

27499. dan mog života

 

 

pesma

 

umetnost

 

hodanje

 

nove ideje za pupoljak pahulju

 

pupoljak pahulja njom samom

 

susresti se sa samim sobom i mojim delom

 

zahvalnost bogu na stvaranju

 

uživaću u susretu sa samim sobom i mojim delom

 

podavaću se da bi od mog rada stvorio još celovitije i jedinstvenije delo

 

stvaraću načine za rad uprkos svega

 

 

 

crvena sveska

 

crvena sveska slavljenja i večnost radosti 

 

večna mladost crvene sveske

 

pisanje šakom pevanja

 

čednost crvene sveske

 

odanost crvene sveske

 

pesma i umetnost crvene sveske

 

crvena sveska je bog

 

crvena sveska sam ja

 

crvena sveska je pesma umetnosti pesme

 

crvena sveska je umetnost pesme umetnosti

 

crvena sveska je muzika mog života

 

crvena sveska je ekstaza šake

 

 

 

čvor

 

čvor ko kost

 

čvor ko odluka

 

čvor ko prapoverenje

 

čvor ko izazov

 

čvor ko podvig

 

 

 

ja sam asfalt i trava

 

ja sam je sve ono ko je ja

 

vučem nežne poteze čitajući i pevajući ja sam asfalt i trava

 

jezik boga u rađanju

 

podignuta ruka

 

ja sam asfalt i trava je rođena

 

 

 

ja sam ti je on

 

ja sam ti je on hvala i za ja i za ti i za on

 

ja sam ti je on je hvala aleksandru tišmi

 

ja sam ti je on ili hvala na kaji

 

ja sam ti je on ili hvala na milomiru ili ja imenu

 

ja sam ti je on ili hvala za ja sam ti si ja sam bog

 

ja sam ti je on i krug jedne godine

 

ja sam ti je on i četiri godišnja doba

 

ja sam ti je on i 12 meseci

 

ja sam ti je on i 365 dana

 

ja sam ti je on i svaki dan 

 

ja sam ti je on i tren večnosti

 

 

 

kaja

 

kaja me je rodila za kaju je vredelo živeti

 

kaja majka božija

 

kaja je knjiga vrapčić

 

kaja je kuća svetu a ne obrnuto

 

kaja knjiga crvendać

 

kaja je druga od 4 jednogodišnje knjige

 

kaja večno žensko

 

kaja je mistika drugog

 

kaja je milomir

 

kaja je brak života i pesme

 

kaja je vrsta leptira

 

 

 

milomir

 

milomire zar nije svaka pesma samobistvo pa i pesma milomir

 

milomire zar svaka reč nije ime boga 

 

milomire zar svaka reč nije čin boga 

 

milomire zar svaka reč nije delo boga

 

milomire zar svaka reč nije pesma boga

 

milomire zar glagol nije glagoljanje

 

milomire zar glagol nije oslobađanje od lenjosti

 

milomire zar glagol nije poklonjenje trudu 

 

milomire zar glagol nije iskupljenje 

 

milomire zar glagol nije ispovedanje

 

milomire zar glagol ne vodi ekstazi

 

 

 

ja sam ti si ja sam bog

 

ja sam ili kako su me 30 godina dovele do ja sam ti si ja sam bog  

 

ja sam ti si ja sam bog ili kako napor lako peva 

 

ja sam ti si ja sam bog ili kako trud lako stvara 

 

ja sam ti si ja sam bog ili kako lako hoda podvig

 

ja sam ti si ja sam bog ili kako 31 godina

pevanja stvaranja hodanja lako obožuje svako biće

 

ja sam ti si ja sam bog jer ja je čedo boga

 

ja sam ti si ja sam bog jer ja je evolucija ja ka ti

 

ja sam ti si ja sam bog jer ja je revolucija ja ka ja revolicije

 

ja sam ti si ja sam bog jer ja je revolucija ja k bogu

 

ja sam ti si ja sam bog jer ja je jabog čedoja

 

ja sam ti si ja sam bog pesma u čedima svih bića svemira 

 

 

 

bog bogom bogu bog

 

bog bogom bogu bog ili kako je pesma u meni postajala bog

 

bog bogom bogu bog jer pesma pesmom pesmi pesma je

 

bog bogom bogu bog ne odustaj srećo

 

bog bogom bogu bog i kad skoro niko ne zna za 

pesmu bog bogom bogu bog pesmi je dobro i bogu je lepo

 

bog bogom bogu bog kad je svako u bilo kom bilo koji bog

 

bog bogom bogu bog ko oko kamena

 

bog bogom bogu bog bilo gde uho trava je

 

bog bogom bogu bog bilo kad nos je uvek samo tvoj nos voljena moja

 

bog bogom bogu bog bilo ko koža sunca je

 

bog bogom bogu bog dok jezik jezikom pesme ljubi i ljubljen je

 

bog bogom bogu bog u bogu je i prvi i jedan jedini i najbolji bo mi bomimabo ma bo

 

 

 

varšava

 

varšava je sve i ništa

 

varšava je ime jedne pičke i varšava u svakoj pički 

 

varšava je vatra i voda

 

varšava je sve ono što je želelo da se iskupi u meni i u varšavi

 

varšava je svako ko želi da varšavu iskupi u sebi

 

prve rečenice velikih književnih dela u varšavi

 

varšava je odanost ubitačnoj krizi iz koje je rođena buduća varšava

 

varšava je nadahnuće svakom ko se poda varšavi

 

varšava su sva imena u imenu boginje

 

varšava su svi oni koje sam voleo a sad volim još mnogo više

 

odkuda po ciglama zelena mahovina

 

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje je pobuna

mladosti rečenice ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje je prkos

ideala rečenice ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje je zavet

odgovornosti rečenice ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje je podvig

savesti rečenice ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje je testament

svesti rečenice ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje budi sa mnom do kraja i novog početka 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje budi nebo svakom ko je krenuo u nebo

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje je moja ljubav za nju oduvek i zauvek

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

budi buda hristu i hrist muhamedu i muhamed ruži

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje su svi moji porazi koji slave

orgazme i poraženih jer je u njima ljubav sloboda istina uprkos poraza

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje budi

svako ko me peva stvara hoda u hrabrosti svojoj

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje samo mi je do boginje

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje samo mi je do tvoje ljubavi i ljubavi svih bića

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje samo mi je do tvoje slobode i slobode svih bića

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje samo mi je do tvoje istine i istine svih bića

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje samo mi je do tvoje i dobrote i lepote svih bića

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje da. ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

 

 

 

hodanje za poeziju

 

hodanje za pesmu i to oduvek i zauvek

 

i, izazivati pažnju

 

ja sam neiscrpna pesma koja se nogama piše

 

ideja je uvek stara korak je uvek nov

 

hodam da bih video sebe kako hodam

 

put je svest. misterijska svest. majstorstvo neznanja

 

dok si na nogama koračaćeš

 

u daljini se sve pretvara u jedno

 

ne slušam sebe nego šta mi put kaže

 

još dva sata hodanja

 

i sve je u rečima

 

 

 

dete dečak

 

hodam ovom stazom ostavljajući svoju snagu nekom da je sretne

 

toliko sam sam da su to već dva dečaka u meni

 

pre šesnaest dana se odlučih deset godina ću lutati evropom

 

18 reči za 18 dana trećeg hodanja za poeziju

 

dete je bogić. dečak je bog. dete dečak je pesma boga 

 

 

 

nevini put

 

tvrdoglavost magarca. dobroćudnost slona i

lepotu konja poseduje onaj koji ide svojim putem

 

hodači su izgnanici

 

to je toliko lepo i besmisleno da samo zajedno čini poeziju

 

ne izmišljaj. učini

 

... da bi lakim korakom hodao jezik boga

 

pevač na putu. taj sam

 

nogu pred nogu svedočiti ono što jeste

 

da bih prošao prolazim kroz ono kroz čega drugi neće

 

šta mi je hteo reći vrabac koji je skakutao ispred mene

 

žudnja za spasom drugih. svoj život za njihov život

 

nevini put me je doveo do odanosti bespuću boga

 

 

i

 

 

jako

sm uživao

u čitanju

 

crvene sveske

 

čvora

 

ja sam asfalt i trava

 

ja sam ti je on

 

kaje

 

milomira

 

ja sam ti si ja sam bog

 

bog bogom bogu bog

 

varšave

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

 

hodanje za poeziju

 

dete dečak

 

nevinog puta

 

 

i

 

 

sve

sam ih

posle čitanja

proglasio živim

bićima i to je sad

otkrivam i bio  razlog 

njihovog čitanja i

objavljivanja u

autobogografiji

i

sajtu

miroslavmandic.name

 

 

i

 

 

od sutra

svakog dana

oko godinu dana

čitanja ruže

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

18. mart 2025.

27498. dan mog života

 

 

do sada sam

u autobogografiji

prošao kroz

poglavlja

 

život

446 naslova

 

divljenja

294 naslova

 

nekonomija svesti i savesti

132 naslova

 

večna umetnost

282 naslova

 

danas sam

iz ta 4 poglavlja

odabrao sledeće

naslove

 

 

život

 

guguti

 

kaja

 

milomir

 

sobe i stvari u sobi

 

patrijarha čarnojevića 19

 

ulica patrijarha čarnojevića

 

igralište slavije

 

fudbal

 

bioskop

 

pesme podbarske

 

prvi dan u školi

 

deset sati 15. avgusta 1958

 

sahrana

 

kaja udovica

 

dobrota posle smrti

 

matematika smrti

 

ćira aćanski

 

oljenka

 

prvi poljubac

 

prva godina u vojvodini i treća godina srednje škole

 

branislav štrboja

 

prva velika odluka

 

umetnost i prvo jebanje

 

slobodan tišma

 

grupa kod

 

svaku noć vraćanje kući sam

 

divljenja

 

zašto sam se odrekao 1970. godine i rada u grupi kod u slavu grupe kod

 

miroslav mandić jebe svima mater

 

prekid

 

proleće 1971 i presudni dan

 

14. jul 1971

 

pesma o filmu

 

crvena sveska

 

suđenje

 

pupoljci

 

9094

 

zatvor

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje - doživljaj

 

i slavko bogdanović u zatvoru

 

podignuta ruka u zatvoru

 

nebo

 

odluke sa kojima sam izašao iz zatvora

 

duška

 

prvi korak

 

lišće-drvo života prva desetogodišnja slika

 

pustinjske godine

 

čvor

 

ksenija buštrević

 

nacrtah tri crte nikada nacrtane

 

ponovo umetnost i to neka druga umetnost

 

rad za želimira žilnika i strah od smrti

 

ja sam ti je on

 

vesna milović

 

put u ameriku ili novi život indijanaca

 

odluka - hodaću

 

varšava

 

prvo hodanje za poeziju

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje - knjiga

 

drugo hodanje za poeziju i knjiga hodanje za poeziju

 

ne rađati biološki

 

čovek koji piše

 

molitva

 

odluka o desetogodišnjem hodanju

 

treće hodanje za poeziju

 

knjiga dete dečak

 

prvi rokovnik 11. februar - 18. april 1989

 

da mi nenasilje mesto krvi teče u žilama večno

 

u teškim vremenima duše nam čuvaju male pesme

 

svet nije u opasnosti prožet je saradnjom i dobrota je jedina u stalnoj promeni

 

ono od čega je i drveće od toga sam i ja

 

četvrto hodanje za poeziju

 

knjiga nevini put i nevini put kroz evropu

 

sve više se razlikujem od ljudi

 

nikakav komformizam u pisanju

 

ptice će spasiti svet

 

ruža lutanja je toliko pionirska da se osećam kao dete

 

prvi korak i prva latica ruže lutanja

 

divljenja potvrđuju boga

 

dvoje na putu bog

 

knjiga kaja i kajin odlazak

 

maraton u atini alithia tanatos den iparhi

 

prvi spomenik anonimnim snagama ljubavi poslednjeg dana prve godine ruže lutanja

 

hodanje plivanje preplivavanje

 

tvoj život mi je važniji od mog

 

aleksandar tišma mi predložio da na 50 rođendan odlučim da ću živeti 100 godina

 

zemlja se pretvorila u plavu ružu

 

ko uživa živi me. ko još više uživa slavi me

 

kraj ruže lutanja ili moguće je ljubiti sve

 

otišao sam u petu umetnost

 

minđuša na levom uvu

 

na trenutak dok sam hodao pored vode bio sam srećan

 

manastir vremena i druge stvari u 2003 godini

 

tek odbačeni nešto vredimo

 

večna umetnost

 

ne želim ja da uspem u svetu nego da svet uspe u meni

 

voleti boga je najhrabriji život

 

plave ruže. plavi film. bela knjiga miroslav mandić

 

razlaz. čitanje u zatvoru. preseljenje

 

boga proslavljam tako što nikog ne zovem

 

ruža mosta ili na mostu u predvečerje

 

virtuelno poklonjenje

 

reč ljubav mi je na slepoočnici

 

svečani nedeljni ručkovi na internetu

 

početak desetogodišnjeg pupoljka hodanja

 

86400 trenutaka umetnosti u 86400 sekundi svakog dana 

 

početak pisanja knjige ja sam ti si ja sam bog

 

milina predživota

 

mala

pesma

veliko

delo

 

pesme dame

 

12 najlepših pesama mog života

 

fotografije konja - mog lica ili zbogom čovečanstvo

 

deset godina slike plave ruže i deset godina filma plavi film

 

trinaesta godina knjige bog miroslav mandić bog

 

prvi pesnik - jedan jedini umetnik - najbolji hodač

 

kraj pupoljka hodanja drugog obilaska

planete zemlje i drugog desetogodišnjeg hodanja

 

bo

mi

bomimabo

ma

bo

 

autobogografija se rodila 24. avgusta 2020

 

četiri hodanja svakog dana

 

ja jesam pevam stvaram hodam ljubim boga

i ja jesam pevam stvaram hodam ljubi bog

 

čuđenje. divljenje. poistovećenje

poklonjenje. poslušanje. podavanje. oboženje

 

 

divljenja

 

svi divljeni divim vam se zauvek

 

 

nekonomija svesti i savesti

 

novac i najranije detinjstvo

 

novac i hleb

 

novac i dobrota novca

 

novac i bioskop

 

prosjak i novac

 

učiti da bi se divilo a ne bilo pametan

 

ne-raditi slušati muziku i pobuniti se protiv muške kulture

 

ne-raditi nego čitati i prekinuti rat

 

ne-raditi igrati fudbal

 

ne-raditi gledati filmove i biti na strani slabijih

 

ne-raditi nego se osamljivati i tražiti smisao života 

 

ne-raditi biti pesnik i umetnik i prekinuti i sa poezijom i umetnošću i otići u zatvor

 

posvećenjem raditi odlukama se posvećivati

 

čudo podviga i podvig čudom

 

istrajavanje u idealima mladosti i odlukama koje sam doneo u zatvoru

 

biti za siromaštvo

 

prosjačka povelja

 

64 prosjaka prose za ružu lutanja

 

prvi korak ruže lutanja je i prvi korak ruže savesti koju zovem ekonomija savesti

 

proizvode na ruži lutanja nisam prodao jer se nisam prodao nego

sam se bogu podao i oni pripadaju bogu tebi svim bićima i svemiru

 

ja sam besplatni ili najskuplji

 

vrećica hotela života

 

64 pupoljka pevaju pupoljku svih bića

 

mirjana lukić

 

313 kafa hrabrosti

 

hleb vino postelja put ruža preduzeće hram

 

davanje - primanje je podavanje od boga do boga

 

beskućništvo ekonomije savesti. bezvlasništvo ja javnosti. besplatnost

ja tržišta. beskorisnost večne umetnosti. bezazlenost pupoljka pahulje

 

novčanica kosmos

 

 

večna umetnost

 

detinjstvo i lepo

 

pevanje sa kajom

 

unutrašnji život mi je važniji od spoljašnjeg života

 

baviću se umetnošću hodaću gde me noge nose

 

pevaću što mi srce želi

 

stvaraću ono što moj um jeste

 

napor u ukusu 

 

umetnik je pesnik

 

umetnost me je uzbuđivala ali me je umetnik stvarao

 

nova umetnost je uvek tu u vazduhu

 

umetnost ja

 

ja umetnosti

 

ja sam umetnost

 

prekid sa umetnošću kao zanatom

 

odlazak u nebo pustinje

 

lišavanje kao srce umetnosti

 

naziranje boga kao um umetnosti

 

ruža lutanja i četvrta umetnost

 

više se nisam pitao o mom životu i mojoj umetnosti samo

sam se prepustio lutanju evropom jer samo bog je uspeh

 

promena imena lutanje evropom u ruža lutanja

 

lepota prvog koraka ili svi koraci su u prvom koraku

 

deset godina preda mnom su bili kao veliki talas koji se nadvio nada mnom

 

nisam ni u snu mogao da zamislim da će biti tako teško a tek da će biti tako božanski

 

snaga ruže lutanja me je izbacila iz orbite postojećeg

 

sve više sam se oslanjao samo na sebe jer bio sam sam u svemiru

 

videti još nepostojeće

 

stvarati još nestvoreno

 

četvrta umetnost je umetnost jednog bića za sva bića

 

preobražavanje ruže na tlu evrope u ružu svemira

 

preobražavanje planete zemlje u ružu ili stvaranje

novog živog bića a ne više stvaranje umetničkog dela

 

preobražavanje čoveka u boga

 

živo biće ruže lutanja

 

večna filozofija i svi oni koji su stvarali jedno

 

večna umetnost ili sedam umetnosti jedne umetnosti

 

bog je postao čovek da bi čovek postao bog

 

narodna umetnost i čuđenje

 

akademska umetnost i divljenje

 

talentovana umetnost i poistovećivanje

 

genijalna umetnost ili poklonjenje

 

anonimna umetnost ili poslušanje i prihvatanje nepoznatog koje mi se samo otvorilo

 

umetnost svih bića ili podavanje drugom obilasku planete zemlje

 

večna umetnost i oboženje

 

večna umetnost kao lopta bivanja a ne više krug postojanja

 

večna umetnost su 36 umetnosti i 1296 pesama koje čuvaju večnu umetnost

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima