AUTOBOGOGRAFIJA

2021-2031 ili do moje smrti
24/7/365

autobogografija su oboženja autobiografijom

autobogografija je autobogografija boga i bog autobogografije

autobogografija je oboženje pevanjem stvaranjem hodanjem 

autobogografija je oboženje ljubavlju slobodom istinom

autobogografija je nadahnuće svakom biću da napiše svoju autobiografiju

 

Ti
si

425419

pupoljak

da je kuća čovekov put

12. maj 2025.

27553. dan mog života

 

 

579/3074

 

1840  zeleno polje mlade raži se uliva u zeleni obod

guste šume. tek tek ponegde crvene bulke ospu zelenilo

 

1841  nikada nisam video lepšu crvenu boju nego što je ovo polje bulki u daljini 

 

1842  hodam bos po nasipu kroz visoku travu. izgubim jednu čarapu

vratim se nađem je nastavim osetim tabani se mreškaju hteli bi ponovo u patike 

 

polje bulki

483. hodanje

uputio sam se na periferiju

kroz polja. ubrzo sam bio u šumi. na

šumskim stazama sa malo sunčeve svetlosti i

puno komaraca. prelazio sam vodu preko prelaza od

dasaka guma i ostalog đubreta. bio je to prelaz kakav se

pravi na svim periferijama u kojima ljudi poznaju svaku stazicu

svaki bregić. deo koji je potopljen vodom ali se ne vidi od trave

putić koji te vodi u šumu ili putić koji te vodi preko vode. bio je to

veličanstveni prelaz na veličanstvenoj periferiji. ljudi su ovde znali

svaku stopu zemlje a ja ni jednu. ali ja sam im se pridružio mudrosti

njihovoj kojom pecaju. strpljivosti njihovoj kojom okopavaju. studioznosti

njihovoj kojom stoje pod drvetom i gledaju kako je drvo rodilo. pridružio

sam im se i okupao se u toj jednostavnosti. i onda polje bulki sa živom

crvenom bojom snage velikih monohromija apstraktnih majstora

dečaci su skakali i prskali se u vodi do kolena u jezeru

powsikowskie. veličanstveni prelaz maestralno

polje bulki na običnoj periferiji na jugu

varšave pored visle

varšava 9. jun 1993

 

 

 

580/3073

 

1843  velimir hlebnjikov i iv klajn jutros sam ih osetio jako

 

1844  vrapčić brže sleti nego golub na mrvice hleba koje im bacam

 

1845  gost u kuću bog u kuću kažu poljaci. veličanstveno

 

1846  da je kuća čovekov put

 

warszawa centralna

484. hodanje

krenuo sam kasno iz kuće bio

sam gladan i žedan. nisam imao promenjenih

para i sve sam to želeo da obavim u hodanju. ali

ulice su bile puste radnje su bile zatvorene. znači opet

je neki praznik. znači opet se nešto događa o čemu stranac

ne zna ništa. stomak mi je krčao ali naravno na ž. stanici je

bilo svega. to je ta snaga ž. s. to su ta mesta koja su živa jer

poštuju prirodu kretanja. na ulici je bilo malo ljudi gotovo

samo golubovi i vrapci i stranci koji razgledaju grad. iduće

godine na današnji dan biće 945 dan ruže lutanja

veličanstveni prelaz maestralno polje bulki na

običnoj periferiji na jugu varšave pored

visle. gost u kuću bog u kuću

varšava 10. jun 1993

 

 

 

581/3072

 

1847  nevolje su đavo. prepreke bog

 

1848  uzbrah i pojedoh prve trešnje

 

1849  stojim između dva drveta. na jednom jedna ptičica

na drugom druga. peva jedna peva druga. izdužene su sa

dužim kljunom i žuto-zelenom bojom na grudima. ja čitam karlosa

fuentesa koji govori o don kihotu. (taj sam hodajući ovde pored visle)

o napetosti između sveta analogije koji pokušava da oživi don kihot

i sveta diferencijacija u kome se kreće i u kome ga čitaju toliki

različiti čitaoci. ptica analogija i ptičica diferencijacija

 

but very few

485. hodanje

po pesku po travi. po asfaltu

po vodi sa znojem go. vazduhom

koji mi je hladio butine. sa slatkim sokom

prvih trešanja. sa dilemom da li da se okupam

u visli ili ne jer kažu da je zagađena. sa bosim

stopalima koja uživaju da hodaju po travi i utabanoj

zemlji nasipa. sa vodom iz arterskih bunara kojom sam

gasio žeđ jer se ona može piti za razliku od vode iz

varšavskog vodovoda koja se ne može piti. učeći

engleski danas sam naučio i all girls are good-looking

some are pretty a few but very few are beautiful. danas

sam završio i čitanje briljantnog tomasa bernharda koji

piše zadihano baš kao što sam kaže hodao sam isuviše

brzo i nisam dok sam hodao imao dovoljno vazduha...

bernhard piše kao da je samo jednom udahnuo i sa

tim jednim udahom kao u ronjenju on ispiše ceo

roman. gost u kuću bog u kuću. po

pesku po travi po prašini

varšava 11. jun 1993

 

 

 

582/3071

 

1850  udahnuti izdahnuti. dobro izdahnuti. živimo 

u starom svetu i zato ipak sve počinje sa izdahom

 

1851  krik se pretvara u muk. glas se iscepao

nestaje. tišina je. spas ipak dolazi milošću. radost je

 

1852  ja sam rekao da sam umetnik pesnik filozof luda monah

prosjak lutalica i niko ne gleda tu celinu ali mnogi koji se osećaju

kompetentnim za neki od tih aspekata mi osporavaju baš taj 

ili ako su dobronamerni onda im se sviđa što sam 

izabrao baš njihov a ostali im nisu važni

 

iskupljujte vreme

486. hodanje

kada reaguju na ružu ljudi prvo

ispolje strah od njenih 10 godina. ljudi se

plaše vremena jer treba da ga iskupe pretvore

u večnost. ali kako (kako je vrisak. kao je spas). vreme

je teško i ljudi beže od njega beže u prolaznost. izbegavaju

ga i zato je i vreme prolazno skoro kao i da ga nema. lako

teško je. bilo je oko ponoći, kisnuo sam i prelazio sam preko

gradske poljane. naspram uličnih svetiljki video sam kako vetar

nosi kišu. sa kose mi se slivala voda u desno uho. držao sam ruke

na stomaku da ga ugrejem. po golim rukama mi nije bilo mnogo

hladno. osećao sam mokru majicu na leđima. sretan sam

jer prolazim preko te poljane pomislih. po pesku po travi

po prašini. kako je muzički bogato ono pomislih

u bernhardovom gubitniku i ja pomislih

varšava 12. jun 1993

 

 

 

584/3069

 

1853  greh uništavati - grešnike spasavati. grešnike spasavati

 

1854  poljska specijalnost su pesme tuge i nade. jer nema smisla

protestovati protiv sudbine sudbinu treba opisati čitam valdemara

holdovskog u njegovoj sobi. uči me dve stvari

 

1. niko u evropi ne jebe ko bugari

 

2. svaka tica lepo poje

   ali kos ali kos

   i domaćin dobro jebe

   ali gost ali gost

 

1855  posao je da mi smrde noge

 

i odjednom posle kišnog dana kasna sunčeva svetlost

487. hodanje

nižu se dani koraci kilometri. probudio sam se u rano jutro ustreptao. zabrinut

pred naporima koji me čekaju pred otvorenošću koja me otvara. anka i marćin

moji domaćini su dobri prema meni i to mi prija. patike mi se raspadaju i to mi 

ne prija jer mi je sada desna napravila žulj na peti. anka i marćin hvala vam. ne

kupujem nove jer se plašim da trošim postojeće pare a novih para nema a kiša

pada. volim da se zahvalim. izbljuvati gordost kaže maksim ispovednik. oko

ponoći se vraćam alejom wilanowskom i ulicom sv. bonifacego. umoran

sam to same noge hodaju jer nemaju drugog izbora. setim se konja kako

su se polako nogu pred nogu u predvečerje vraćali sa oranja. mi smo

sedeli na kolima umorni jer smo zajedno sa konjima ceo dan špartali

po brazdama. i konji i mi smo umorni ali oni su još hodali i do

kuće. kako je muzički bogato ono pomislih u

bernhardovom gubitniku i ja pomislih

poštovanje svim konjima

varšava 14. jun 1993

 

 

 

585/3068

 

1856  prodavac kupina kiša je pokriva kupine

 

1857  sva tela su po prirodi svojoj nepokretna. pokreću se pak dušom

 

samo polako samo polako

488. hodanje

ona stara velika žena koja je našla u korpi

za otpatke koru od lubenice i počela da je jede a

sok joj je curio niz bradu. ja sam tražio pantalone stare

su mi se raspale. dvoje starih gaćica su dobile rupe. kupio

sam i novu odličnu svesku za svakodnevno pisanje. hodao

sam po svakodnevnici jednog muškarca kome su potrebne

pantalone gaće i sveska. život koji održava život. jedna

devojka je nosila belu ružu na dugačkoj stabljici. čuo sam da

je umro dejvid bom. malopre sam probao gaćice čini mi

se da će biti dobre. pranje čarapa gaća majica kose

namazao sam stopala kremom jer su mi pete malo

popucale. poštovanje  svim konjima. kako je

mojim stopalima kako bosni ponosnoj

varšava 15. jun 1993

 

 

 

586/3067

 

1858  šeste patike na ruži lutanja 1.320.000 zlota

 

1859  skupili smo se u pabu hookie pookie. došli su i jašo i ana i

vitek i adam i jacek i dariuš i pesma i igra su se nadvili kroz celu noć

 

plava zemljo moj plavi svete

489. hodanje

razgovarao sam sa majdom stopa i video sam

nekoliko berešovih radova. pripremamo se za akciju

molim pašoš čoveka u kretanju i nervoza polako ulazi

i u uši. ali preplivaće se. remek je strpljivo preveo starog

čoveka preko ulice. dok sam hodao parkom setio sam se da

rad dunav-hodanje-plivanje-preplivavanje posvetim serenu

kjerkegoru i tako taj isti rad ponovim 2001 godine ponavljajući

kjerkegorovu ideju o ponavljanju. šaka i stopalo. zemlja i nebo

borhes i ruža. uveče sam video veliku knjigu pasoš čoveka u

kretanju koju su mi napravili blanka i biba a janek piekarczyk

je doneo svoj prvi broj novina galois. kako je mojim

stopalima kako bosni ponosnoj. u novim

patikama žulj je prestao da radi

varšava 16. jun 1993

 

 

 

587/3066

 

1860  prolazim parkom idem na konferenciju za štampu u centar

umetnosti u zamak ujazdowski (direktor wojciech krukowski). jedna ptica

je doletela blizu do mojih nogu. stao sam i gledao je. podigla je glavu ka meni

kao kad žena podigne pogled istovremeno zabacujući kosu unazad. posle je

vidim kako leti oko glave jednog starog čoveka (najvažniji čovek u varšavi

pomislio sam). oh kako sam mu se lepo nasmejao i on meni

 

1861  pričao sam o ovoj ptičici i ovom čoveku na konferenciji i jedna žena se

mnogo radovala ovoj priči na licu sam joj prepoznao onu istu radost kao kod ptičice

 

1862  ipak sam dobio šamar od adama mihnjika (koji je to po redu šamar na ruži ružo moja)

 

1863  oh kako me je lepo gledala stara baka prodavačica cveća u podzemnom

prolazu (al. jerozolimskie i marszalkowska) dok sam hodao i zviždukao

 

lepo poljaci ljube ženama ruke

490. hodanje

teško kišno nebo nad samom varšavom. na obodima

grada nebo je prozračno. evo je počinje. sklonio sam se

stojim i gledam je kako pada. da li sam već rekao kako uživam u

mojim novim pantalonama mekane su i miluju mi noge kupio sam

ih juče evo kiša prestaje. polazim. malopre sam osetio spuštajući se

ulicom belwederskom ptice su željne druženja. a sada sam pomislio

ova moja knjiga je ispovedaonica. mogu u njoj da priznam baš me

zaboleo današnji šamar ali ništa mislim možda mi donese sreću

govoriti je umetnost. savršena umetnost. reči dolaze iz mojih

stopala i odlaze u prostor kao muzika. u novim patikama

žulj je prestao da radi. rečima rađam plave slike

varšava 17. jun 1993

 

 

 

588/3065

 

1864  tuga je povezana sa zlopamćenjem - uči me maksim ispovednik

ili verom hodimo a ne znanjem. ili mišljenje da se nešto zna ne dopušta

da se napreduje u znanju. ili gordost je sastavljena iz dva neznanja: od

neznanja božanske veličine i neznanja ljudske ništavnosti. i zaista

što više neko širi vidik neznanja sve se više smiruje

 

1865  stara žena sa naočarima prodaje na

jednoj stolici malo hleba malo cveća malo krompira

 

1866  gledam šemu građenja budućeg metroa u varšavi

jedan veseli podnapiti par komentariše sporo građenje metroa

obraćajući mi se. kažem da ne razumem poljski. pitaju me odakle

sam kažem iz jugoslavije. a ne to ne može kažu. da li sam iz srbije

hrvatske bosne pitaju. ja kažem iz evrope sam. oni pitaju gde živim

ja kažem ovde. ovo je poljska kažu. ja kažem ovo je zemlja i tako

redom sve dok me iz milošte nije udario pesnicom u stomak

 

veran prijatelj moćna zaštita

491. hodanje

hodao sam okolo varšave. varšava je uznemirena

jer je u po bela dana neko udario četiri žene metalnom

šipkom (dve su preminule). izvršilac nije uhvaćen. strah

vlada gradom ozlojeđenost u gradu. gledam u pedometar on

polako beleži kilometre ali evo ipak sam već na sedamnaestom

zastanem na teniskom igralištu sednem na istrulele drvene klupe

gledališta i gledam kako se uče prvim teniskim udarcima dečaci

i devojčice. kupio sam knjigu o martinu luteru kingu da bih učio

engleski i tri puta mi se stegnulo srce kad sam čitao o hrabrim

gestovima mrs. rose parks. martinovog oca. belih ljudi koji

su stavljali znak jednakosti na telo podržavajući pokret

martina lutera kinga. telo mi se umorilo. ako ružen

budeš blagosiljao učio me je maksim ispovednik

učim se kako da se pokajem kako da priznam

kako da omekšam tvrde delove u sebi

rečima rađam plave slike. onako

kako deca uče tenis

varšava 18. jun 1993

 

 

 

 

 

 

 

da ja volim one koji ne čuvaju sebe

10. maj 2025.

27551. dan mog života

 

 

572/3081

 

1815  snagu mi daju mrtvi i nevini

 

1816  šibamo brzim iz poznanja do varšave

agnješka remek adam i ja. poljska se zeleni mi spavamo

 

1817  u poznanju sam juče video spomenik na kome su bile samo godine

 

1956

1968

1970

1976

1981

1990

 

1818  u beogradu su juče ponovo bile krvave demonstracije kao 1991

 

1819  kako me odmara ova klupa na kojoj ležim. dve široke

daske. topla. u hladu. zavučena od očiju. dugačka. sa naslonom na koji

oslonim desnu nogu. glavu stavim na knjigu i moje telo se odmara na njoj

 

predivna klupa

477. hodanje

kroz park. okupan sa telom koje

miriše hodajući na kraj samog sebe a na

kraju parka spasonosna klupa. klupa me odmara

spašava. uveče dobijem pismo u kome mi žena koju

sam molio da dođe i da me spase kaže da spasa nema

a klupa. da ja volim one koji ne čuvaju sebe. oni su anđeli

njihova žrtva je pesma anđeoska. oni su kao klupa na kojoj

ležim rukom pokrivenih očiju slušajući ptice i vevericu koja

traži hranu. malo me umorio malo do smrti ceo svet koji

se probudio i živi u meni. ja nisam samo dubok kao

more ili visok kao planina ja sam i ova klupa. osetio

sam noćas krv u pevačkim srcima. na meni leži

jedan čovek hodač-pevač odmara se

varšava 2. jun 1993

 

 

 

573/3080

 

1820  iscepan od tuge i nemoći prelazim tramvajske šine u ulici

walska i osetim šljunak šine pragove električne žice i kažem to je to

 

1821  vidim nevidljive tragove klečanja kod prolaznika

 

janek piekarczyk

478. hodanje

običan dan po običnim ulicama

ne sećam se ničega što sam video. ne

ipak se sećam. i onog čoveka i onog mladića i

one stare žene i onog čoveka sa psom i mlade majke

sa grudima punih mleka. starih železničkih vagona za

stanovanje. konobarice za šankom na kome sam pisao o

predivnoj klupi. lice joj je bilo široko osuto krupnim pegama

čistila je police i flaše sa pićima. saginjala se i na prstima

dohvatala najviše police. i stigao sam kod gospođe grozdane

na gustu supu i knedle sa šljivama. i otišao sam na ulicu i

slučajno sreo janeka piekarczyka o kome će biti još reči u

ovim knjigama. odhodali smo do remeka uzeo sam svoje

stvari i preselio se kod ize u potkowu. na meni leži

jedan čovek hodač-pevač odmara se. u velikoj

staroj vili ću se smrzavati celu noć

potkowa lesna 3. jun 1993

 

 

 

574/3079

 

1822  smrzavao sam se celu noć pod jednim ćebetom u

staroj kući u šumi ali u snu me je jedna nepoznata žena odvela

u krevet skinula svoju odeću i privukla me na svoje toplo golo telo

 

1823  punu čašu crvenog vina (zasijalo se na suncu) usuo mi je iz svoje

torbe ulični prolaznik edek-leh iz wilna. popio sam mu za njegovo zdravlje

 

1824  krava se sama otelila na njivi. dok liže tele koje leži u

brazdi i još ne može da stane na noge posteljica joj visi puna krvi

 

kravlji liz

479. hodanje

krenuo sam pored pruge

i tamo i nazad ishodao današnji

dan. patika mi je pukla i već treći dan

mi pravi žulj na levoj peti. uz prugu je tiho

prelazio sam sa jedne strane na drugu tražeći

lepšu stazu. ništa se posebno nije događalo ipak

popio sam vino sa nepoznatim čovekom. jedna krava

se otelila na njivi dok sam prolazio. živeli oboje. drugi

čovek je hteo da kupi moj mali tranzistor koji sam slušao

i ništa više ali sasvim dovoljno. jer čuo sam i po koju pticu

mrave nisam video a mogao bih se kladiti da ih je bilo

jednog zeca sam video. znoj mi je natopio lice i vrat

i taj znoj je miris ruže miris promene. u velikoj

staroj vili ću se smrzavati celu noć. tele još

nije moglo da stane na noge a krava

ga je lizala neprestano

potkova lesna 4. jun 1993

 

 

 

575/3078

 

1825  čitam prvih sto glava o ljubavi maksima ispovednika na izlasku

iz potkove lesne i čujem peva elvis prisli. oh kako to ide zajedno

 

1826  vrt umesto lavirinta

 

1827  posti i bdi. pevaj i moli se. i o svakom

čoveku uvek dobro misli sveti maksim ispovednik

 

1828  subota popodne letargija na ulicama na dugoj i pravoj

tramvajskoj liniji (koszykowa ulica) šljunak deluje kao pustinja

 

1829  gospodine hanaj gospodine rafael i gospodine strug ruža je divljenje mladim ljudima

 

1830  ponekad umetnost je čovekova borba za put božiji

 

1831  oči su izvori suštine

 

1832  ptice spasa

 

1833  pevanje ptica

ptice lebde i nadleću ponore

ptice sam otkrio tek na četvrtom hodanju

za pticama sam zažudeo pre dvadeset godina u

mitrovačkoj kaznionici čitajući pisma iz zatvora roze

luksemburg u kojima ona piše o njima. pre desetak

godina sam napisao ničeansku rečenicu nadam se muzici i

kao da mi se ona u ovih deset godina ostvarila. sada zapisujem

nadam se pticama. verujem letenju. i pevanju. ptice su me i ranije

zvale ali ih nisam čuo. ja sam sada sasvim siguran da su me one

odabrale i da me već koju godinu uče svom govoru a da to još

ni ne znam. ptičiji putevi. strujanja. kretanje u svim pravcima

plavet. čudno je kako su ptice male. ptice su cveće među

životinjama. ko će ih sve popamtiti. ko će tek naučiti

gramatiku njihovog govora. male ptičice kao da

drhte a ne da lete i izgleda da im

nikada nije zima

(iz rečnika hodanja)

 

da mi jezik bude kao trava

480. hodanje

krenuo sam iz potkowe ka varšavi pored

pruge sa svetim maksimom ispovednikom

zaparan dan (i trava je topla pored pruge). staza

nestaje i nastaje. hodao sam i video stvari vrlo jasno

jer se stvari po prirodi stvari mogu videti samo jasno

ja ne hodam nego se plavim. ja ne postojim nego postoji

plavetnilo. plavo svepostojanje. ja ponavljam da je svet plav

ponavljam da je svet jedan da je hodanje muzika. ponavljam i

ponavljaću jer ja nisam ovog popodneva znao da ću se toliko

napiti noćas. tako sam bio pijan samo nekoliko puta u životu

vatra i vrtlog u telu koje se bori i pada. ruža i jeste plava

plavi vrtlog i plavi plamen. tele još nije moglo da stane

na noge a krava ga je lizala neprestano. plamen u

visinu vrtlog u dubinu ruža na putu

varšava 5. jun 1993

 

 

 

577/3076

 

1834  leluja se na vetru mlada trešnja. svetlo crveni plodovi počinju da joj zru

 

1835  vraćam se na novo prenoćište u ulici zelenoj 34a. vetar u granama

osećam ga po celom svom telu. vetar se ne vidi ali miriše i oseti se po telu i duši

 

1836  dva mala crvena poštanska sandučeta

 

punim penkalu mastilom

481. hodanje

ruža lutanja je lutanje vetru u slavu. osetio

sam ga danas nekoliko puta i odmah sam bio

manje sam. hodao sam širokim alejama varšave i

kao svako u varšavi osetio sam snagu širokih ulica

novac se tanji. vesti su loše a treba hodati hodati. kupio

sam danas prašak za pranje i lepo oprao svoje dve majice

u sobi sam rafala olécha sedim za stolom i pišem. lepo je

sedeti za stolom i pisati ali odoh da spavam. spavanje

mi je tako potrebno. odoh odoh spavanju u zagrljaj

plamen u visinu vrtlog u dubinu ruža na putu

molim se za odmor koji će mi u noći doći

varšava 7. jun 1993

 

 

 

578/3075

 

1837  bagrem zamenjuje lipu

 

1838  stanem i gledam gusti bokor ruža

kultiviran sa vinovom lozom. kako lepo: ruže i grožđe

 

1839  ličnost koja se oseća najbolje

najudobnije u vlastitoj domovini nežni je početnik

osoba koja svugde oseća da je kod kuće tek je nešto

interesantnija i kompleksnija. jedino se osoba koja

oseća da je u izgnanstvu bilo gde i svuda uključujući tu

i vlastitu domovinu može nazvati savršenim čovekom

 

divno. ponoviću još jednom

 

1839  ličnost koja se oseća najbolje

najudobnije u vlastitoj domovini nežni je početnik

osoba koja svugde oseća da je kod kuće tek je nešto

interesantnija i kompleksnija. jedino se osoba koja

oseća da je u izgnanstvu bilo gde i svuda uključujući tu

i vlastitu domovinu može nazvati savršenim čovekom

 

moj drug

482. hodanje

pri povratku sam gledao

crnog psa kako luta ulicama. ličilo

je da ipak zna gde ide mada se na poneki

zvuk trzao i tada se činilo da ga lutanje juri. moj

drug je otišao prema jugu a ja ulicom powsiska na

sever. da li mene lutanje juri ili vučе. da li dolazi od

nazad ili od napred ili ja naprosto hodam. naprosto

hodam i ponekad čitam. crtam trave evrope. skidam 

i oblačim majicu. stanem i gledam veliku površinu

vode prekrivenu gustim lokvanjima. stajao sam

danas nekoliko puta i gledao ptice. male male

na granama. molim se za odmor koji će mi

u noći doći. dečaci su skakali i prskali

se u vodi do kolena u jezeru

powsinkowskie

varšava 8. jun 1993

 

 

i

 

 

snagu mi daju

mrtvi i nevini

 

 

malo me umorio malo do smrti ceo svet koji se probudio i živi u meni

ja nisam samo dubok kao more ili visok kao planina ja sam i ova klupa

 

 

znoj mi je natopio lice i vrat i taj znoj je miris ruže. miris promene

 

 

gospodine hanaj gospodine rafael i gospodine strug ruža je divljenje mladim ljudima

 

 

ponekad umetnost je čovekova borba za put božiji

 

 

oči su izvori suštine

 

 

ptice spasa

 

 

ponavljam da je svet plav ponavljam da je svet jedan da je hodanje muzika

 

 

ruža i jeste plava plavi vrtlog i plavi plamen

plamen u visinu. vrtlog u dubinu. ruža na putu

 

 

ruža lutanja je lutanje vetru u slavu. osetio sam

ga danas nekoliko puta i odmah sam bio manje sam

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si kravlji liz

kojim dižeš na

noge sva bića

svemira

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si pradetinjstvo

mladosti svih

bića

 

 

i

 

 

ružo lutanja

nadam se muzici

 

ružo lutanja

nadam se pticama

 

ružo lutanja

nadam se ruži lutanja

 

 

i

 

 

ružo lutanja

zaista jedino se osoba

 koja oseća da je u izgnanstvu

bilo gde i svuda uključujući tu i

vlastitu domovinu može nazvati

savršenim čovekom. bićem

ruže lutanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja i sad

crtam kosmičke

trave evrope pa

nek se i to

zna

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti

si

još

onda

bila

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

tako hodati po zemlji da sve pleše

9. maj 2025.

27550. dan mog života

 

 

563/3090

 

1775  matilda je devojčica ona je moj saveznik

 

1776  knjige su nezaustavljiva ispovest rekao je edvard stahura

 

1777  gledam šulcove autoportrete. na jednom iz 1938 kiš liči

na šulca. na drugom iz 1930 šulc sa zatvorenim očima i studijom 

leve šake u prvom planu. malo klonule šake kao vrbe na obali visle

 

1778  mušice su mi zasule lice kao u vejavici sneg

 

1779  umetnost i ne može biti ništa drugo osim molitve putu do

boga. tako smo sinoć uz vino čitali da govori i stahura. nežni stahura

 

redovno na kraju dana čeka me umor

469. hodanje

živim u varšavi. na ulicama činim gradove. činim ulice. prelazim

vislu pa se vraćam drugim mostom na kome je zabranjen prelaz

pešacima. tamo sam pa sam na sasvim drugom kraju. uveče mi kaže

radek da me je dva puta video iz kola. gulim tabane mada su mi sada

tabani u redu ali patike su već pri kraju. ošišao sam se. 107.000 zlota

kupio novi kaiš za sat 100.000 zlota. gledao izložbu bruna šulca 10.000

zlota. kako je šulc bio jedan šulc uzbudio sam se. veliki umetnici su

priča u kojoj  živi mnogo ljudi. šulc je tako mnogo ljudi. i istrčao

sam da stignem u džez klub akvarijum. tamo su odvojeno

sedeli jer se još nisu poznavali remek i janek

ovde je kraj grada. tiha iscrpljenost

varšava 24. maj 1993

 

 

 

564/3089

 

1780  prva vrata ljubavi su paradoks. druga vrata

ljubavi su neuhvatljivost. treća vrata ljubavi su ljubav

 

1781  smejem se. vidim sebe kako prolazim kroz pasaže i

dvorišta varšave bez ikakvog razloga osim onog da ruža raste 

 

1782  kada ga je stahura nazivao bela lokomotiva ili čudesna

stranputica bog se radovao i stahuri i stahurinim nazivima

 

1783  znati znači biti stahura

 

1784  moje lutanje to je zbir toma sojera. vladimira i pocoa. šarla. i hiljade drugih dečaka

 

1785  zaustavila je auto posmatra da li će ovde da

prošeta psa. ne neće. odlazi dalje pas u kolima laje

 

otišlo vino u krv

470. hodanje

na visli su pecaroši pecali i družili

se sa sebi sličnima. žene su šetale pse. do

mene je doleteo vrapčić tražeći hranu. šetao sam

polako i vrteo se po centru varšave. video sam nekoliko

tipičnih gradskih scena iz ljubavnog života. nesrećnog

života narkomanske mladeži. penzionerskog šepurenja po

toplom danu. dvojicu mladića kako su sa rančevima trčali da

stignu na voz. vojnici su čuvali ulaze u vojne zgrade a trojica

dečaka su hodali po ogradi u parku. mlada devojka je vikala

na svog ljubavnika pedesetogodišnjaka a kada se on

okrenuo i prestao da razgovara sa njom ona je

trčala oko njega preklinjući ga da se pomire

tiha iscrpljenost. neprimetno

ponavljanje

varšava 25. maj 1993

 

 

 

565/3088

 

1786  otac prosi a dvojicom sinova malih dečaka koji mu se motaju oko glave i vrata

 

1787  mladić zaražen aids-om sa kartonskom

tablom na grudima polako spušta glavu prema zemlji

 

1788  mlada devojka zaražena aids-om prosi

 

1789  čovek sa kolicima prosi za protezu

 

molitva

471. hodanje

na ulicama život ulice

ulice su zamršeni deo puta. ulicama

se odlazi u skrivenu pećinu po hranu i krevet

kada produžiš nekom dugom ulicom do njenog kraja

ona će te odvesti na kraj grada. ali ako skrećeš iz ulice

u ulicu uglavnom ćeš se vrteti u krug. na ulicama je lepo

prelaziti ulice. sa sunca u hlad. sa puste strane na onu

kojom prolazi lepa žena ili dečak sa torbom na leđima

koji cunja po zemlji. kao da u toj gradskoj zamršenosti

narkomanija visi u vazduhu ili iz zemlje raste ono

što se zove teško je živeti. neprimetno

ponavljanje. hodam ulicama

varšava 26. maj 1993

 

 

 

566/3087

 

1790  lep stari pan. u kiosku već trešnje i bog zna kako i odakle grožđe

 

1791  jednog čoveka stiglo pa sere uz drvo drugi stao ispred njega da ga malo zakloni

 

1792  vidim ga a sada ga i osetim polje kamilice u varšavi

 

1793  žena što hoda pored mene u džins jakni i

platnenim pantalonama zastaje i pripaljuje cigaretu

 

ulicom zwirki i wigury

472. hodanje

zahladilo. hodam pod kišnim drvoredima

ka aerodromu. skrećem jer imam sastanak sa

prijateljima a hodao bih dalje dalje u nedogled i zato

sam posle sastanka ponovo krenuo. bilo mi je hladno

mislio sam da se vratim. uvek te prepreke ti razlozi za

odustajanje za vraćanje u toplo okrilje. oh kako mi treba

to okrilje ali ja dobro znam da je ono tu gde sam sada. tu

na ulici na kojoj mi je hladno. toliko je sada krhko i maleno

da u njemu ima mesta samo za toplinu. kada se uguraš

u sada izguraš toplinu. ej i onda se beži nazad u toplo

okrilje kojeg nema. ali put je tu. hodam ulicama

neprestajuća sadašnjosti rekla bi

gertruda stejn

varšava 27. maj 1993

 

 

 

567/3086

 

1794  samoća. kako izgledam. ponekad se pogledam u ogledalo čudna

stvar smešna i žalosna. stidim se da priznam stidim se i ja dragi bruno šulc

 

1795  u jankovu spustim glavu u travu i udišem

miris i toplotu zemlje. setim se setim se detinjstva

 

1796  jedan čovek u gusto zelenoj travi napasa bele guske

 

1797  crvene muškatle u prozoru u selu pupki još 10 km do mostkowa

 

1798  svet će bit spašen jer gledam sedam moćnih žena

kako lete u plesu po prostoru seljačkog pozorišta vegajty

 

vegajty

473. hodanje

pored mene sedi ukrajinska

glumica ołena. duboka je noć u seljačkom

pozorištu vegajty. hodao sam danas kroz šumu

i slušao ptice. video oh kako snažnog konja i dva

psa kako su jurili zeca. nisu ga uhvatili daleko bilo

kažem sada je duboka noć i opet ne verujem da se ne

čuje ono što se ovde događa. pogotovo žene. kažem

pogotovo žene. one su tako bezvremene i zanosne. silne

u predavanju. lake u letenju koracima kroz vazduh. kao i

uvek živi se u sudbonosnom vremenu. tako protiče i ova

noć. napolju kiša pada i sveće polako trnu. sviće dan

muzičari ne prestaju ni žene ne prestaju. u ovoj noći

bilo je mnogo ljudi na jednom mestu a na putu dok

sam hodao bio sam sam. svanulo je magla je nad

šumom. probudila se vlažna noć. neprestajuća

sadašnjost rekla bi gertruda stejn. na

igrajućim prstima kroz noć

lako i polako

wegajty 28. maj 1993

 

 

 

568/3085

 

1799  pored peskovitog puta tri hrasta

 

1800  metalnom kipu hrista na ulasku u vegajty vreme

otkinulo obe ruke u ramenima i sada vise i klate se na vetru same

 

1801  dok sam zapisivao scenu sa hristom priđu mi dva

mlada bika i evo već po drugi put naskaču jedan na drugog sa

izbačenim udovima sa kojih kaplju svetle kapljice mlade muškosti

 

1802  boli me koliko si lepa

 

1803  hodamo na proplanak. hodamo u obliku srca. jašio peva

ovo je moja pesma

koja te obuzme muzikom

kao detešce nežnim

zagrljajem ljubavi

dodirnuće tvoje telo

kao poljubac

kao poljubac

blagoslova...

mutka ga prati na klarinetu. srce raste

 

1804  skupili smo naših 40 srca u jedno jedino. u našim telima teče oko150 l krvi

i sada ovde na ovom zelenom brdu kuca jedno veliko more sa 150 l crvene krvi

 

to im snaga zore daje snagu

474. hodanje

opet u dubokoj noći zapisujem tekst na kraju dana

pevaju pet starih žena iz nowograda. u prostoru za pozorište

leže ljudi po podu. sede na klupama. u ovom trenutku jacek i vitek

počinju oštru svirku na harmonici i violini a u prostor uleće agafia i

małgorzata. osetim kako mi vetar od njihove igre rashlađuje obraze

hodao sam danas kroz polja pod oblacima. sve je bilo zeleno i plavo

hodali smo kasnije jedno srce od 150 litara krvi. veliko srce koje se

penje na zeleno brdo. srce sveta je kao i svako drugo srce radi samo

ali mu je potrebna svežina i pomoć. nova krv nove pumpe. nova krv

se rađa. rađali smo je idejom da se nova krv rađa tu životom. kada

sve što postoji živi u nečijem tu životu u nekome ko oseća postojanje

svega u sebi. ko oseća postojanje svega u sebi i trenutak kada on to

oseća stvaraju novu krv. nove pumpe su oblik i delo i mi smo napravili

oblik srca hodajući u dve grupe penjući se na brdo. duvao je vetar i

bilo je hladno. u jednoj grupi pevao je jašo. u drugoj je mutka pratila

jašovu pesmu svirajući klarinet. sada tamo u wegajtu kuca jedno

novo srce sveta. posle sam produžio za jonkovo i tamo popio jednu

votku u seoskoj kafani. jedna mala ptičica nije odletela sa puta i ja

sam joj prišao vrlo blizu i gledao kako joj se nadimaju grudi. ništa

bez cveća i ptica. opet je dan. svi sviraju i igraju. to im snaga

zore daje snagu. na igrajućim prstima kroz noć lako i

polako. muzika ne prestaje jedan od onih koji

leže na podu i spavaju sam ja

wegajty 29. maj 1993

 

 

 

570/3083

 

1805  pogledam u pedometar on mi pokaže 7.777

kilometara pređenih danas. odmah sam se zahvalio bogu

 

1806  volim zagađenost gradova (osetim je na mostu bolesława

chrobrega) jer u gradovima živim sa njom. i zagađenost je moj bližnji

 

1807  tako hodati po zemlji da sve pleše

 

1808  stari delovi u gradovima su začađavljeni kao musava deca

 

1809  za jedan sat će početi večera za ružu u međunarodnom centru za umetnost u

poznanju a ja sam umoran. stojim oslonjen o metalni stub za vodu i mislim na stahuru

 

1810  dvadesetčetiri kilometra. mokre čarape. zevam. sam sam i spava mi se

 

1811  ljudi su doneli ruže. plačem

 

kolacja dla róży

475. hodanje

gde god pogledam bokori se

nebo nad poznanjem. vetar (i njen hod)

joj neprestano plete suknju oko njenih nogu

malo kisnem ali se na vreme sklonim od velikog pljuska

ne mnogo ali već prepoznajem delove poznanja. popodne

iscrpljen legnem na klupu i spavam pola sata kao spas. nebo

nada mnom svežina po golim stopalima. uveče večera za ružu

to je peti deo spomenika edvard stahura. tak. edvard stahura

sa stahurinom idejom ja sam tvoj bližnji. bilo je puno ljudi i dok

su oni jeli ja sam im govorio o ruži lutanja kao kad u manastiru

jedan monah čita bibliju monasima koji jedu. adam. mesec

ana i vitek. darek i mariuš i jašo pevaju. alicija je napravila

instalaciju a joane i mince performans. muzika ne prestaje

jedan od onih koji leže na podu i spavaju sam ja. neko je

zabo ružu u pesak eno je sama na visokoj peteljci u

velikoj podrumskoj prostoriji kao topla vatra

poznanj 30. maj 1993

 

 

 

571/3082

 

1812  umazani dečko automehaničar nosi u ruci

brisač za kišu ulazi u malu prodavnicu autodelova

 

1813  mlada pijana ili drogirana devojka plače i klekne i osloni

glavu na kolena plavog mladića na starom trgu u poznanju

 

1814  devojka od pre jednog sata leži na klupi bez svesti. glava joj visi u

praznom. počeo je njen pad. da li do dna ili će u jednom trenutku padanje stati

 

nek živi svitanje

476. hodanje

rekla je alicija jaceku. iscrpljenost

u glavi i telu koja ne može da se skupi

nego kao ceo poznanj hoda poznanjem. hodam

pored warte. na warti scene sa reke kao na svim rekama

sveta od kada je sveta i veka. ljudi šetaju. pecaju sa dugim

i kratkim štapovima. dvoje mladih se zaklonilo u travi i tamo

se ljubi do besvesti. jedan beskućnik leži na suncu i spava i

ja bih samo spavao. dugo i tiho spavao negde sklonjen od

sveta ali ja sam bio duboko u svetu. prolazim kroz jedan

parkić dečak udara loptu glavom. mislim potrebno je uvećati

srce sveta. i sa novim srcem bratstva ubogih koje su noćas

oformili moji mladi prijatelji pevači. neko je zabo ružu u

pesak eno je sama na visokoj peteljci u velikoj

podrumskoj prostoriji kao topla vatra

osetio sam noćas krv u

pevačkim srcima

poznanj 1. jun 1993

 

 

i

 

 

umetnost

i ne može biti

ništa drugo osim

molitve putu do

boga

 

 

veliki umetnici su priča u kojoj  živi mnogo ljudi

 

 

u ovoj noći bilo je mnogo ljudi na jednom mestu a na putu dok sam hodao bio sam sam

 

 

veliko srce koje se penje na zeleno brdo

 

 

ko oseća postojanje svega u sebi i trenutak kada on to oseća stvaraju novu krv

 

 

potrebno je uvećati srce sveta

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ponovo

bih

te

ponovio

i

zauvek

ponavljao

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

ipak kristali hodanja

8. maj 2025.

27549. dan mog života

 

 

553/3100

 

1729  puni se puni se ova rumunska sveska. krećemo za lođ

 

1730  gde si sad ti

 

1731  lete mace i laste

 

1732  različito miriše put. različito pruga. različito reka. osećam miris

pruge i osetim stahuru. veselog i tužnog dečaka koji je lutao svetom

 

ipak kristali hodanja

461. hodanje

lep vetar i široka poljska. stari

radnički lođ sa starim začađavljenim

zgradama i moja umetnost koja se ruši i

ruši me i moje noge koje me i dalje nose

ulice lođa su široke i ljudi prodaju jabuke po

putevima. moje pričanje o mojim mukama su priče

o ljubavi koja se teško rađa i priča o sujeti koja se ne

da. u nekim trenucima mislim na vesnu i moja potreba

da je nežno volim i gledam u lice i sa njom pričam o

svojim slabostima naraste u mom telu do prskanja

kako da. kako da. novi ljudi su kao novi talasi

malo je ljudi more. priče o mojoj bedi su priče

o lepoti koja se rađa. u visinama hoda

pevanje. pevanje jednom uhu

lođ 14. maj 1993

 

 

 

554/3099

 

1733  suši mi se grlo. grlo vrelog dana. grlo početka i napora

 

1734  drvored cvetajućeg bagrema

 

1735  ovo bi moglo biti to mesto za zgijež na koje je stahura pozvao na sakupljanje

 

1736  na golo telo po koja kap kiše

 

1737  zapara topla vlaga u vazduhu

 

1738  cvrkuti cvrkuti leptir i maslačak

 

1739  sada su usta suva nema me a sav sam

 

umor kao ozarenje

462. hodanje

sedim na trgu slobode u lođu

upravo sam dopešačio 36 kilometara

u delu spomenika edvard stahura. da. edvard

stahura. bilo je to hodanje za 36 pravednika koji

čuvaju svet. hodali smo do zgiježa tražeći tramvajsku

stanicu na kojoj je stahura sedeo odmarao se i pomislio

da bi to moglo biti mesto gde bi se susretali ljudi sličnog

senzibiliteta. padala je kiša na ulasku u zgijež a na povratku

u lođ smo hodali stazicom pored pruge. ta staza je bila nagrada

za napor. pruga se kao i uvek pružala čudesno pravo i na jednu i

na drugu stranu. sada ležim na drvenoj klupi u centru lođa čekajući

prijatelje. sve u meni je nežno kao san koji me obuzima. žedan umoran

sam. osećam butine tetive stopala leđa vrat slepoočnice ali vredelo je

vredelo je. pogotovo ona stazica pored ž. pruge pogotovo rastinje kroz

koje smo se probijali. ja volim priče ali za priče je potrebna priča i zato

ja živim priče da bi se moglo pričati. pričajući i zapevati kao što sada

peva moja radost jer sam i današnji dan ishodao milo. dva dečaka

i pas su se valjali po polju maslačka. jedna devojčica je vozila

pažljivo bicikl spuštajući se niz prugu a mlada devojka se

držala za ruku sa mladićem hodajući svoje prve ljubavne

dane. primiti dati pevati. mislim na tebe dolores

pevanje jednom uhu. da li je jasno da svako

hodanje ima svoje ime

lođ 15. maj 1993

 

 

 

556/3097

 

1740  varšava je vrlo važna. ja sam u varšavi

 

1741  ja sam pogledao u sunce i zaplakao sam se

 

1742  hodam dolazim do tebe. hodam dođi do mene

 

1743  mirišu mladi bagremi varšavom

 

1744  slušam stahuru sa ploče i muziku gurđijeva

 

1745  u krevetu čitam česlav miloš citira heraklita

čak i kad spavamo radimo na nastajanju sveta

 

1746  the performer is a man of action. he is not

a man who plays another čitam jiržija grotovskog

 

ulična buka kao tišina

463. hodanje

toga dana (bio je to ovaj današnji dan

u krajnjoj liniji jedan jedini dan koji mi je dat

jedan jedini dan u kome sam živeo i u kome sam

mogao nešto da učinim a ne znam ni da li sam živeo ni

da li sam nešto učinio mada mi je mnogo značila heraklitova

rečenica i to je već drugi put u životu kako mi je heraklit pomogao

prvi put bilo je to pre desetak godina kada sam živeo u strahu od

umiranja i kada sam pročitao živeti znači boriti se za život kao što

mi je večeras značilo osećanje da sam kod kuće u drugima da

sam gost i stranac kome je u svakoj misli u svakom drvetu u

svakom krevetu ovaj današnji dan njegov dan) malo sam

hodao ali bilo je to hodanje sa svojim imenom. da li

je jasno da svako hodanje ima svoje ime

velika javnost kao mir

varšava 17. maj 1993

 

 

 

557/3096

 

1747  the temple bell stops but the sound keeps coming

out of the flowers bašo. dan mi počinje sa bašoom i muzikom arvo

parta. sećanjem na andreja tarkovskog (4.4.1932. - 29.12.1986)

 

1748  jedan čovek hoda da bi se molio ne da bi se ponosio

hodanje je neprestana molitva. neprestano umorno i oznojano pevanje

 

1749  pisati pesme idejama. medijima. javnošću. činjenicama. činjenjem. osećajnošću

hodanjem. pristajanjem. prihvatanjem. pisati pesme onako kako se oduvek pisalo

 

1750  pijem vodu i gledam u nebo. mislim čistoća je neizbegavanje

 

1751  potrčim i osetim ponovo bol u mišiću leve noge. opasnost vreba u

svakom trenutku na svakom mestu. o kako su banalne činjenice istinite

 

1752  jednostavno za dobar odnos je potrebno imati ista interesovanja

isti smisao za humor isto osećanje obaveze i odgovornosti

 

o tim krevetima

464. hodanje

je reč. menjam ih skoro svako

veče. čuvaju me otadžbine moje. ovaj

noćašnji je široki madrac koji smo postavili

na sredinu dnevne sobe agate i remeka. spavam

na njemu već drugu noć. udoban je malo mi stopala

vise u noći ali širina mi pruža mogućnosti velikog radijusa

kretanja zvanih noćna prevrtanja. o kako sam se noćas

prevrtao pokušavajući da umirim snažno treperenje po

mojim leđima. ta leđa su bila široko nepregledno polje

usamljenosti. u toj nepreglednosti bio je dovoljan

jedan jedini prst ali prsta nije bilo. velika

javnost kao mir. varšava kao dlan

varšava 18. maj 1993

 

 

 

558/3095

 

1753  hodam ulicom marszałkowska tramvajske šine

i levo i desno a ja kao da se probijam kroz pustinju

 

1754  ja ne bih mogao hodati po zemlji da ne gledam iz visine. ja ne bih

mogao hodati daleko da ne osećam da je sve blizu. ali da li ću sve to podneti

 

1755  da govore samo usne koje ljube

 

1756  umoran sam i umor mi raste jer nemam to nikome da kažem

 

što znači na ivici sam

465. hodanje

otišao sam do trave i legao. bila je to

moja jedina nada. ta trava. pokrio sam rukama

stomak i spasavao se. dobro ja sam ishodao današnju

porciju i pre noći sam hodao u snažno predvečernje sunce

dobro ja sam i danas pomislio sve ono što pomislim svaki dan

i popio sam dva kefira i litru soka. dobro ja sam uveče sa remekom

i agnješkom posetio anju i andžeja i mi smo večerali kao ukrajinci hteo

sam reći večerali smo kao bližnji jer smo svi bili ukrajinci. dobro mi smo

pričali o nebesko plavoj boji. i ja sam danas hodao polako da bih stišao

bol i preteću opasnost u mišiću moje noge. dobro dan je prošao

prolazeći noću pored visokih grobljanskih ograda. varšava

kao dlan. otišao sam do trave i legao na nju

varšava 19. maj 1993

 

 

 

559/3094

 

1757  na istoku evrope se ljudi plaše novca da ih ne

uprlja a ne plaše se svoje lenjosti koja ih je već uprljala

 

1758  grmi do malopre vrućinčina. prelazim raskrsnicu ne obazirući

se na saobraćaj. penzioneri sede po klupama. stari (po godinama

još mladi ljudi) pijanci regrutuju jednog mladića za sebe

 

1759  evo letnji pljusak. osetim miris kamilice

 

1760  pljušti kiša već 20 minuta. sedim na autobuskoj stanici506 159

109 436 510 610 sa ostalim skrivačima od kiše i učim se pomirenju

 

1761  naše sećanje mora da bude duboko duboko da bi se setili sada

 

1762  ej ej kako smrde moje patike

 

pljusak

466. hodanje

težak dan. pun vrele

najvrelije vrućine i dugotrajan

pljusak. u vrelom danu pljusak je kao

veliki tuš pod koji možemo svi da stanemo

vrlo jednostavna slika za ono što se tako snažno

događa kada pljušti kiša. posle pljuska hodajući ka

janeku i seki sve se isparavalo i vazduh je bio prepun

svežine koja je nestajala pred zaparom. znojio sam se

i video tople dane leta koji dolaze. drugo leto i drugo

proleće koje ističe na ruži lutanja. da ja znam nijanse

ali odoh do cveta. prethodna rečenica nije baš

razumljiva jer nema konteksta iz kojeg je nastala

ali neka tako istrgnuta ostane. otišao sam do

trave i legao na nju. neka ostane pljusak

u tvom sećanju

varšava 20. maj 1993

 

 

 

560/3093

 

1763  opet blagi pljusak. letnja kiša nad varšavom

miris zemlje i budućnosti. na kraju počinje da pada i led

 

1764  sve je stalo smirilo se. ljudi i deca izlaze iz skloništa i ponovo pune ulice

 

1765  mlada žena pere noge i sandale sa kapljama vode koje padaju sa krova 

 

1766  ulicama starog grada torunja kopernikovog grada tri desetogodišnjaka repuju

 

1767  ja sam odrastao pored dunava dragi torunj ja znam šta ti znači visla

 

1768  dve devojke se dovikuju sa zatvorenikom

 

1769  prošlo proleće u mađarskoj jorgovani ovo proleće u varšavi bagremi

 

čovek niko hoda torunjom

467. hodanje

prvo sam hodao varšavom naravno sklanjajući

se od kiše i uživajući u hladnom vetru. posle smo se

prebacili vozom u torunj. u torunju sam hodao kao niko da

bi svako bio neko. hodao sam i mislio na mlade poljske umetnike

hodao sam i gledao vislu. stari grad torunj sa starim zidinama u

kojima je kopernik hodao. hodao sam i mazao svoj bolni mišić. stari

tramvaj je vozio raznežene putnike. nad starim gradom su se skupljali

mladi oblaci kao što su pod starim nebom i ulicama torunja hodali mladi

ljudi grleći se strasno i glasno. sve teče i sve se menja i sve se ponavlja

i ponavlja. crkve izidane ciglom boje prljave cigle družile su se sa

plavo zelenim nebom. neka ostane pljusak u tvom sećanju

drage oči što gledate ovu rečenicu grli vas vaš niko

torunj 21. maj 1993

 

 

 

561/3092

 

1770  kad osetljiva lepa žena klekne i poljubi šake

umetnika stranca umetnost je ponovo rođena

 

1771  ko zna sa koliko se suza mora natopiti ruža

 

1772  pada kiša ugledah ženu na groblju

 

1773  mrak je izgleda da sam zgazio puža

 

1774  u prirodi mogućnosti je da se mogućnost ne iskoristi nego se zloupotrebi

 

dzisiaj chodzę dla iwony. danas hodam za ivonu

468. hodanje

strpljivo i tiho govori svet. svet je nežan i blag. ivona mi je ispričala priču

simone vejl sa porukom ne vidim da je neophodno. duša često kaže moram

da dobijem pomoć jer neću moći izdržati i tada treba sebi cinično odgovoriti

ne vidim da je neophodno. hodao sam kroz mrak. nisam znao put ali sam išao

mrak je bio gust a u meni je bila radost jer je jedna žena prepoznala kako se

muškarac porađa. jer su me poljubile usne koje ljube. umetnost je ljubljenje

hodao sam strpljiv po tom mraku koji se zove noć. skrenuo sam na

peskoviti put. drage oči što gledate ovu rečenicu

grli vas vaš niko. ovde je kraj grada

torunj 22. maj 1993

 

 

i

 

 

umor

kao ozarenje

 

 

upravo sam dopešačio 36 kilometara u delu spomenika edvard stahura

da. edvard stahura. bilo je to hodanje za 36 pravednika koji čuvaju svet

 

 

primiti dati pevati

 

 

hodam dolazim do tebe. hodam dođi do mene

 

 

hodanje je neprestana molitva. neprestano umorno i oznojano pevanje

 

 

čistoća je neizbegavanje

 

 

o tim krevetima je reč. menjam ih skoro svako veče. čuvaju me otadžbine moje 

 

 

ja ne bih mogao hodati po zemlji da ne gledam iz visine

ja ne bih mogao hodati daleko da ne osećam da je sve blizu

 

 

naše sećanje mora da bude duboko duboko da bi se setili sada

 

 

u torunju sam hodao kao niko da bi svako bio neko

 

 

drage oči što gledate ovu rečenicu grli vas vaš niko

 

 

kad osetljiva lepa žena klekne i poljubi šake

umetnika stranca umetnost je ponovo rođena

 

 

ko zna sa koliko se suza mora natopiti ruža

 

 

umetnost je ljubljenje

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

usuditi se

i biti ruža

lutanja

to

si

ti

ružo

lutanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

pred kojom

je lepa žena

klekla

i

poljubila

šake

umetnika

stranca

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

vetar hodanja. koraci sejanja. stopala pletenja

 7. maj 2025.

27548. dan mog života

 

 

543/3110

 

1692  ponovo u varšavi. došao sam da podignem

spomenik eduard stahura. da. eduard stahura

 

1693  tamo je stan agate i remeka

 

1694  sisata konobarica u pozorištu mi pozajmljuje žeton za telefon. tu sam

 

dečače

452. hodanje

nežnost me rasipa

da li neko čuje moj zov

 tu taj dečak stoji pred kućom

remeka i agate čeka ih i čita josifa

brodskog koji piše o visokim vodama

tu u varšavi dečak misli na dečaka steda

varšava se zeleni i dečak bi plakao. umoran je

on luta nose ga talasi. tu je sam kad oko ponoći

legne u novi krevet tiho će zaspati i odmah će

se probuditi. setiće se da je zaspao i biće mu

toplo u svom velikom telu u kome je zaštićen

u kome je i jedna žena koje nema. miriše

noć moje korenje putuje visoko sa

oblacima. dečače lepo spavaj

laka ti noć 

varšava 4. maj 1993

 

 

 

544/3109

 

1695  kako je toplo uzela moju istetoviranu podlakticu

u svoje male šake dvadesetjednogodišnja kaja

 

1696  stari poljak raskopčao košulju u sunca svoje radničke grudi

 

1697  jedan lepi oblik vagine je napravio stari hrast

 

1698  vičem ti. vičem te

 

1699  varšavo čuješ li me

 

ja poljak

453. hodanje

hodam varšavom sa

agnješkom i kajom venecijom

parkovi su veliki i bogati. kao da sam juče

bio ovde kao da je godina dana prošla između

dva treptaja oka. to i jeste ruža jedinstvo prostora i

vremena. kao kad bubri hleb tereze murak. kad prostor

raste iz sebe. kad se mirisi rađaju u rašćenju. mirisi

kiše od koje sam se danas tri puta skrivao. dva puta u

restoranima i jednom pod crkvenim svodom. bilo mi je

hladno po golim rukama i toplo iznutra jer je u meni bila

varšavska noć sa punim mesecom. agnješka mi je

donela majicu sa dugim rukavima i hanjinu jaknu. tada

mi je bilo toplo i lako sam hodao sa rukama u tuđim

rukavima ja definitivni poljak. dečače lepo

spavaj laka ti noć. u rukavima

mojoj domovini poljskoj

varšava 5. maj 1993

 

 

 

545/3108

 

1700  umetnost je vernost

 

1701  kada idem ko da pišem

kada pišem ko da idem

a jedno i drugo je pevanje

živi završavaju (kažu)

ali put ne (sigurno)

idući ne nestajem

u put ću se pretvoriti

 

kaže mi prvog decembra

1973 edvard stahura

 

1702  jednim korakom podignem zemlju drugim korakom

je spustim i tako svojim hodanjem raznosim zemlju kao vetar

semenje. vetar hodanja. koraci sejanja. stopala pletenja

 

1703  ako me vidiš kako hodam varšavom vidiš me jer me vodi hodački njuh

 

1704  zaboravljam te jer i tako te volim

 

1705  samo ići dalje i sve si bliži i bliži

 

1706  hodam mostom poniatowskiego i čitam

tekst vlada marteka slika mosta u gnezdu

 

kad samo pomislim

454. hodanje

da bi mi mogla biti žena ja u hodu

nestajem u tvom dahu i osetim tvoje duge

noge kako stoje na zemlji. to ja letim pored tebe. da

letim sa novih 33.369 današnjih koraka u sebi. hodam

sa viškom kilograma lak jer sam brige bacio pod noge

ravnomernost je obavila prisvajanje postepenog umaranja

bilo je lako i razumljivo kad sam u osam uveče osetio na licu

blagi umor. kada je hodač apsolutno umoran onda je nezaštićen

toliko nezaštićen da ne možeš da ga napadneš jer sve može da

ga napadne ali ništa od toga ne uspeva. hodač je sveti priča mi

stahura. kako je bilo lepo kada su agnješka agata i remek

raspravljali da li ozarenost da prevedu sa promienność ili

olśnienie. umor kao ozarenost. dve reči kao put između

dva grada. u rukavima mojoj domovini poljskoj

najsvetije stanje čoveka je umor

varšava 6. maj 1993

 

 

 

546/3107

 

1707  istina je bol

 

1708  leti sneg divljeg kestena po parku ispod zamka ujazdowski

 

1709  tri koraka su rečenica

 

1710  stvaralačka mudrost

 

1711  hodam um mi se razvija prostorom. hodam srce mi se greje vremenom

 

1712  to stranac hoda u prirodi pred svima šapuće martin hajdeger stazi kad me ugleda

 

govori se o hodačkoj mistici... hodati na kraj samog sebe

455. hodanje

pijan na kraju dana sa remekom agatom agnješkom alicijom i jasekom osetim tajnu

dok remek i jasek sviraju drombulje: zauzeti centralnu poziciju. razlog je u smislu koji živi

u prožimajućem centru. razgovarao sam sa piotrom rypsonom i marijušem. gledao filmove o

grotovskom. agnješka mi prevodila plavi put keneta vajta. al al ona duga na nebu koju

smo ugledali i gledali. spuštala se na sever i jug varšave lebdeći preko visle ta

lučna voda u sunčanim bojama. i počela je kiša i kiša se pretvorila u

pljusak i mi smo hodali kisnući sa drvećem i jorgovanima

najsvetije stanje čoveka je umor. tri koraka

su rečenica

varšava 7. maj 1993

 

 

 

547/3106

 

1713  sam hodam pored lišća

 

1714  raste mi brada. znoj natapa čistu majicu. nad vislom

subotnja svetlost. i koprive bih plodio i koprive bih plodio

 

1715  kako su lepo sinoć pili votku iz jedne čaše moji mladi prijatelji. posle na eks ispijene

čaše ostatak kapljice se istrese energično na pod da ne ostane moja prljavština drugome

 

ona je sedela iza njega

456. hodanje

iscrpi me hodanje na kraju nedelje. umiruje

me visla koja otiče i svetlost severa koja se oseća

tu sam tu sam i tu sam. hodamo grobljem. na autobuskoj

stanici večeram sok hleb i sir. odmaram svoje telo oslonjen

o klupu. telo mi se napuni punoćom pa mi je praznina realnost

ulice varšave su široke. ići ići stići i ići ići. praznina samo se

čuje kako pada plava kiša kao i nekada kada je padala. na visli

zavučeni u vrbe pecali su muškarac i žena. ona je sedela iza

njega a on je stajao sa štapom u ruci. oko njih je kružio pas

nizvodno na potopljenom šlepu ptice su sletale. tri

koraka su rečenica. hiljadu vrba su obala

varšava 8. maj 1993

 

 

 

549/3104

 

1716  rađa se nova evropa gledam to svojim očima jer momka nadžnjeva devojka

 

1717  čovek sam: peva

 

1718  sa prijateljima nežno hodao kroz srce

stahurino uz uspavanku koju su pevale agata i kaška

 

od bukve do bukve lišće maleno

reci mi sine da li ćeš biti dobar

ako budeš dobar dođi kod mene

da te poljubim pred spavanje

zalazi sunce za šumu

nemoj dati poljubac dečaku

kako da ne dam kada sam već dala

zapamtićeš ti dečaka jovana

 

kako je dunav pitala me visla

457. hodanje

hodao sam pored visle uzvodno. zavlačio sam

se u vrbake kao što se zavlačila i visla i njeni pecaroši

otići u po bela dana i sakriti se od očiju sveta kako se to

kaže strast je koja se večno održava. a oko podne sam legao

na travu pod jednom topolom i spavao. bio sam dripac i danguba

kasnije sam po dolmi hodao go do pojasa prvi put ove godine. prošao

sam pored vodovoda i ponovo se vratio u grad. i onda je sve teklo svojim

tokom. hodao sam sa prijateljima 7-8 minuta kroz zamišljeno srce stahurino

u srcu stahurinom je bila bol. bol kod životinje koja oseti zemljotres pre nego

ljudi. to je bol jednog koji pati za mnoge i pati pre nego što patnja i dođe. takav

čovek je ponekad nepodnošljivo sam. i zato sam sa prijateljima hodao kroz

srce stahurino. agata i kaška su pevali jednu dečiju uspavanku. bilo je dirljivo

hodao sam sporo i zaplakao se. drhtale su mi grudi. stajali smo mirno pred

dečijom uspavankom kao pred himnom. to i jeste bila himna bola. sve se

završilo hodanjem kroz noć na periferiji varšave sa silvesterom łuczakom

pored nekih ograda pasa koje smo uznemirili ćuteće benzinske pumpe

kojoj nismo ništa značili a ona nama jeste jer je svetlela u

mraku periferije. hiljadu vrba su obala. kako je

snežna bila dečija uspavanka

varšava 10. maj 1993

 

 

 

550/3103

 

1719  još je dan pevaju u crkvi ružini pevači

pevaju za ružu lutanja. rađa se rađa se novi svet

 

1720  teći - ljubiti. od ljubljenja mi smrde patike i noge. alat moj

 

1721  bila je to pijana noć razigrane ruže u kojoj je i pas plesao sa nama

 

jer cveće (zaista zaista) pleše

458. hodanje

hvala bogu osetio sam da cveće pleše i da je

ljubav veliki zanat. zanat zanata. idemo dalje vidim

zeleni se zelenilo. idemo dalje hodao sam parkom i

umoran od druženja noću legao na klupu. opremljen za

život u varšavi hodam njenim ulicama sam. kasnije sa

prijateljima iz krakova lublina vengajta prolazimo parkom

trgom šireći se i usmeravajući se kao ptice u letu. ruža

je put. cvetanje je putovanje. kako je snežna

bila dečija uspavanka. lutanje je plesanje

varšava 11. maj 1993

 

 

 

551/3102

 

1722  tek sam krenuo a već tražim klupu da legnem i da

se sakupim zatvorenih očiju smirujući treperenje u leđima

 

1723  sa naočarima i knjigom na grudima ležim na klupi. čujem decu kako

se igraju. kad ustanem stare bake me gledaju pogledom ko je sad ovaj

 

1724  na mom licu se ogleda lice evrope. trag trenutnog

 

alicja. jacek. adam. sylwek. aśka. minze. jasio. ola

remek. agata. anka. witek. kaśka. beata. kaja. irena. ania

459. hodanje

pokušavam da pronađem struju koja bi me sama ponela da ne moram da

hodam. noćašnje pevanje igranje i napijanje su me ispraznili. ne mislim ništa

zurim i hodam. hodam po pogledu kojim zurim. pevalo se i pilo celu noć jer se

sa pesmom rađa novo vreme. ulazim u čuveni zatvor paviak. težak vazduh 

i svedočanstva svedočanstva. kada govorim da je tragedija dosadna

govorim da je ona početak a ne kraj. kada je tragedija kraj onda je

ona i jedini cilj a cilj može biti jedino radost. da se razumemo

tužan sam žedan sam gladan sam i spava mi se

lutanje je plesanje. kako bih kako

bih kako bih

varšava 12. maj 1993

 

 

 

552/3101

 

1725  i tada se nasmeja gospod bog i tada nastade zemlja

slična zlatnoj jabuci i ogledalu promene krýstof kamil baczyński

 

1726  ovo je ruža sveta u čijem danu počivam čije su latice

prozračne kao stranice vremena... krýstof kamil baczyński

 

1727  kod murijel kordowicz sam upoznao lepu stariju ženu

koja odlazi po kućama i bez novca pomaže starim ljudima. oči 

su joj zaista duboke kao što samo dobrota može da bude duboka

 

1728  tako mnogo lepih nogu hoda varšavom

 

 

 

orfej u koraku

460. hodanje

pričala mi je murijel o

mladoj litvanki ženi čudu koja je

za vreme rata sakrila begunca jedne

noći i kada ga je policija našla rekla je da joj

je on verenik i zbog toga je bila osuđena na smrt

hrabrosti je tako mnogo u nevinim srcima u srcima u

kojima ne postoji ni pojam o hrabrosti ali gde nevinost

teče kao nabujala reka. kasnije sam hodao parkom i video

dečaka kako se grli i ljubi sa svojim psom. park łazeinkowski

je grad za sebe jedan od najlepših gradova u evropi. treperi

u meni sve što postoji. ja sam sve i zato treperim. dečak

i pas su gnezdo kao i ovaj most. gnezdo treperenja

orfejsko u koraku. kako bih kako bih kako bih

u visinama hoda pevanje

varšava 13. maj 1993

 

 

i

 

 

to i jeste ruža

jedinstvo prostora

i vremena

 

 

umetnost je vernost

 

 

tri koraka su rečenica

 

 

stvaralačka mudrost

 

 

hodam um mi se razvija prostorom. hodam srce mi se greje vremenom

 

 

čovek sam: peva

 

 

osetio sam da cveće pleše i da je

ljubav veliki zanat. zanat zanata

 

 

treperi u meni sve što postoji

ja sam sve i zato treperim. orfejsko

u koraku. u visinama hoda pevanje

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svakog dana

deset godina

svakog trena

večnost

to si

ti

ružo

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

hvali se u meni sve

6. maj 2025.

27547. dan mog života

 

 

532/3121

 

1654  da plava ruža je boje vazduha

 

1655  ja spavam a srce je moje budno

 

1656  živela mladost

 

1657  kad kažem živela mladost mislim da zaista živi a ne da umire

 

perači grada & odlazeći robert mičam

443. hodanje

slučajno sam sreo na ulici biserku rajčić i malo kasnije

davida albaharija. volim kad slučaj vodi dobre duše jedne

prema drugima. kasnije sam razgovarao sa đurom razgovor

godinu dana kasnije. đura me je odveo u radio b-92 sa koga mladi

ljudi već više od 3-4 godine peru savest grada. sa radija me je o-la-la

dušana povela da vidim pozorišnu predstavu trinidad. o-la-la branka

katić i njena odlazeća ljubav robert mičam. važno je otići rekao

je maršel dišan. volim da primim u sebe radost i lepotu

čudo branke katić glumice. što znači vatreni

spokoj. hvalim hvalu

beograd 23. april 1993

 

 

 

533/3120

 

1658  dan mi je počeo sa brankom gledić apotekarkom koju sam slučajno upoznao

 

1659  strah počne sa rečima kojima se zastrašuje sve živo i neživo

 

1660  dok su oni proglašavali događaj u srpskoj književnosti nisu

videli kako im je pred nosom pevala svetska književnost u srbiji

 

1661  jer sve peva pevač. hodač-pevač

 

1662  hvali se u meni sve 

 

1663  nad karlovačkim crkvama nadleću tri rode

 

pričanje u budućnost

444. hodanje

hodali smo beogradom putem i novim

sadom. kada smo prelazili most na dunavu

osećao sam da dolazim. duvao je vetar pelerina

je padala po magarcu i vukla se po putu sve do izvora

tako sam otišao daleko da se uvek vraćam odlazeći. u

beogradu sam govorio ljudima koji nisu imali dovoljno

snage da čuju šta sam rekao. oh kako me je to zabolelo

treperio sam ali kao i uvek put me je okupao i smirio

u novom sadu sam video prijatelje i pričao o

miroslavu mandiću. hvalim hvalu

pričam u budućnost 

novi sad 24. april 1993

 

 

 

535/3118

 

1664  zaplamti sa usana ruže momčilo nastasijević

 

1665  velike dve reči tek sada

 

1666  pobegla mi je lepa misao nema samoubistva milomire... (ali bačlija me je prekinuo)

 

1667  učenje je posredovanje

 

1668  hodam sa tanjom. dugačak red ljudi čekaju pare

naoružani vojnik razoružani život. redovi su pad pare su glad

 

tuga - bánat

445. hodanje

otišao sam odlazeći sa istog

mesta na kome su me prijatelji čekali

petstopetog dana ruže lutanja. tada je padao

sneg danas je bio topli letnji dan u proleću. hodao

sam sa tanjom marković koju nisam video dve godine

ali sam video da su još dve godine sada u njoj. otići i

doći. bio sam tužan hej koliko sam bio usamljen. to bi

mogla osetiti samo mala deca. hteo sam da padnem od

tuge. išao sam za novi sad. sve me je bolelo a samo

jedan zagrljaj bi smirio sve. i došao sam u novi sad

i niko nije video moju tugu ali ja sam znao kako

sam poražen kako hodam po sebi jer taj put

sam ja. pričam u budućnost

budućnost je ženska

novi sad 26. april 1993

 

 

 

536/3117

 

1669  hodam

 

1670  kako je velika prethodna rečenica. pet slova jedna

reč beskrajna rečenica. klanjam se toj raskošnoj jednostavnosti

 

1671  ovo je ovo. sada je sada. ovde je ovde. ja sam ja robert zend

 

kod kaje

446. hodanje

od ranog jutra miris

trave pred kućom rade ćupić. na

dunavu vetar prijatelji i podne. hodamo

zajedno. ostanem sa biljom i verom idemo ka

groblju kaji. dan je vreo gori nam koža. na groblju

muzika i hladna voda. nema nikoga da kažem kako

se osećam. boli me peta. dobro je što sam sada ovde

zašto je to dobro ja ne znam. nije moje da znam. moje

je da pružim i sledeći korak. samo sledeći korak. tako

nedostižno malo. stigao sam kod paje vinogradara

na toplu spomenkinu večeru. budućnost je

ženska. samo sa zarezima

novi sad 27. april 1993

 

 

 

537/3116

 

1672  hvala vrapčiću što ne bežiš

 

1673  peva se uvek iznova

 

1674  jadni miroslave ti svaki dan krećeš od nule rekla

mi je rada kada je videla kako vraćam pedometar na nulu

 

kako neko reče voda teče

447. hodanje

počinje vrućina. osećam bol u obe pete

poražen sam. misao mi je zaroblјena emocijama

poniženje mi izlazi na nos. tek posle bačke topole

uspevam da gledam prema horizontu. sve se zeleni

uskoro će početi da gori od zelenila. čitam hajdegera

govori o opuštenosti i prilaženju. okrenem se vidim

odmakao sam od crkve. posle mesec dana opet sam

čuo mađarski jezik. uveče hodam po subotičkim tihim

ulicama punim drvoreda. u ulici pariske komune

mislim na bojana i igora prijatelјe iz ljubljane

nad ovim prostorima se steže omča oko

vrata. ljudi su hipnotisani žive normalno

ne mogu ništa da preduzmu. kupuju

sladoled i trguju. samo sa

zarezima. od sveta

bolna peta

subotica 28. april 1993

 

 

 

538/3115

 

1675  u baš je pijan miroslav vidi to jovan stojanović nepoznati

prolaznik na drugoj strani ulice. priđem mu pitam ga za ime i kažem

mu da sam pijan a on mi odgovori nema veze i ja sam tu

 

1676  dao mi stolicu da uzmem frotaž sa škole mešc geza

ninčević. sam se ponudio nek živi u njemu i geza i ninčević

 

1677  uprljana bledo plava košulja mladog

železničara koji pušta rampu. dolazi senćanski šinobus

 

1678  iz mene izrasta svet

 

1679  sunce kroz kišnu zavesu u subotici

 

1680  biti sluga to je sveta stvar kaže petar vukov

 

a életnek szolgálni az szent dolog

448. hodanje

pijan hodam hvatajući povremeno slike života da

bih prošao normalno a ne pod točkovima. predveče

na zalasku sunca počne kiša da pada nad gradom. kiša

kao svečanost. hodam i kisnem hej ja se radujem. miriše

svežina u vazduhu. ljudi trče pod strehama ja hodam po

sred ulice jer radost traje u meni. provlačim šaku kroz

kosu kao junak budućih detinjstava. od sveta

bolna peta. niz lice mi klize kapi kiše

subotica 29. april 1993

 

 

 

539/3114

 

1681  visoki železničar nosi buket jorgovana učestvujem sa njim u svečanostima života

 

1682  čikoši čuvari konja. nova metla dobro mete kaže olga

 

1683  ne postoji dobro i zlo nego izbor. sloboda

 

u senti

449. hodanje

hodao sam sentom

grad u ravnici pored tise

reka se širi i pruža u luku. tu

su ljudi zastali i napravili naselje

pleli korpe i mreže. lovili ribu i čuvali

konje. bojili platno a užari umirali mladi

od kudeljne prašine. strizli vunu i drljali

zemlju. žene vukle prepuna kolica zemlje

a muškarci ih gurali. tu duvaju vetrovi i zato

se hoda ulicama između kuća. senta je zelena

i tiha. metalne ograde na keju i priča o ruskinji

koja je tu u nadrlјanu došla da vidi svet. noću

se vraćam šinobusom sa olgom. gornji breg

bogaroš. doline. orom. gabrić. bikovo

dobro veče kažu nam pregledači

ž. kola. niz lice mi klize kapi

kiše. izmoren bludim

kao noć

subotica 30. april 1993

 

 

 

540/3113

 

1684  izem ga idemo u budimpeštu

 

1685  kako je teško istrajati

 

1686  ležim sam na maloj ž. stanici. drvena klupa je udobna

 

1687  došao sam kod jelene i izašao u noć. nadam se da neću poludeti

 

bilo pa prošlo

450. hodanje

vrućina. nagnječene pete

tupost. prešao granicu. cvetaju

voćke bele se. peskovita ravnica sivi se

ponovo u nepoznatom jeziku. škola za pse

hodam sa olgom. josip i angela su iza nas. olga

im se vraća ostajem sam. pijem vodu. skretničar

mi objašnjava gde je ž. stanica janoš salaš i kad

dolazi voz za budimpeštu. ležim na klupi i spavam

oprao sam noge i trljao žuljeve umor se u meni

odmara. cvetaju jorgovani. pust sam kao pustara

i ravan kao ravnica. veš se suši po selima. sama

žena kopa rupe u bašti. čitava porodica zaliva

zemlju. mrak se polako i meko spušta. u

kupeu jedna devojka piše kao i ja

izmoren bludim kao noć. nad

ravnicom je plavi mrak

osmehnula mi se

odlazeći

u vozu za budimpeštu 1. maj 1993

 

 

 

542/3011

 

1688  ne hodam nego bridim

 

1689  pala mi kišna kap na donji kapak

 

1690  radujem se noćas ću prevaliti dug put. na

dugom putu postajem drugi i nikad više neću biti kao pre

 

1691  ponovo u letnjim pantalonama. ispratio me bojan

budimac. na praznoj ž. stanici ušao sam u prazan voz za varšavu

 

miris noći

451. hodanje

hodam miran jer sam

sasvim na dnu. na keleti stanici

kupujem kolač sa sirom višnjom i

makom i osetim onu istu hladnoću kao

u januaru kada sam ovde hodao za hamvaša

i anonimne snage ljubavi. sada se sve zeleni i

ženske noge su lepše nego ikada. prosjaka je sve

više. jedna devojčica plače i prosi. u poslastičarnici

gledam stare bake-lepotice i osećam kako večnost ne

umire u vremenu i kako lepota živi iako je narušena

pretrčavam ulicu i sretan sam. sada sam u praznom

kupeu i praznom vozu. putujemo kloparanje noć i

ja. sve je kako treba da bude otvorio sam prozor

zavesa leprša šine susednog koloseka se sijaju

na mesečini. nad ravnicom je plavi mrak

osmehnula mi se odlazeći. miriše noć

moje korenje putuje visoko

sa oblacima

u vozu budimpešta - varšava 3. maj 1993

 

 

i

 

 

sve

peva pevač

hodač-pevač

 

 

hodam

 

 

dobro je što sam sada ovde. zašto je to dobro

ja ne znam. nije moje da znam. moje je da pružim i

sledeći korak. samo sledeći korak. tako nedostižno malo

 

 

hvala vrapčiću što ne bežiš

 

 

peva se uvek iznova

 

 

iz mene izrasta svet

 

 

kako je teško istrajati

 

 

ne hodam nego bridim

 

 

ne postoji dobro i zlo nego izbor. sloboda

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

hvala ti što

si sve izdržala i

pomogla i

meni

da

i

ja

sve

izdržim

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

pišem ovako da ne prestane

5. maj 2025.

27546. dan mog života

 

 

524/3129

 

1628  slatkim mamom hodam zelenom travom

 

1629  sa dušanom gledam zelenu penušavu vodu zete. kaspare davide

 

1630  umetnost. umetnost je samo gledanje lepote

 

1631  blaga snažna mlada vodo. ej hej

 

1632  snaga vode mi prolazi kroz pluća srce i misli čini me ljubavlju

 

1633  venčavam vas koracima svojim prostori moji

 

1634  cveće je spas (gradom dukljom)

 

1635  prva lasta. kiš lasta

 

ostavim oštrinu

436. hodanje

koruta i suša. mleko i svila radovi

ilije šoškića. bašta pepeo. svila škare

knjige danila kiša i irene vrkljan. hodali smo

dušan todorović i ja po starom gradu duklji. prelazili

zetu i moraču i spustili se nazad rekom za koju ne znaš

sada ujedinjenu da li je zeta ili morača. sve što videh beše

lepota i ponovo osetih da je u ovom vremenu žensko spas

ravnoteža je tresnula u dubine muškosti. iz neba neprestano

treperi vetar ženstvenosti. neprekinutost: sposobnost da se

primanje ponavlja i ponavlja. i zato reče ova ruka pišem

ovako da ne prestane. more mi miluje lice

plemenitosti rađaj se iz dela

podgorica 15. april 1993

 

 

 

525/3128

 

1636  podnošenje tuđe slobode je sloboda. tu treba pobediti svoj

ego da se on oplemeni i nadraste i da se odustane od taštine. treba

da se spustimo u skromnost da osetimo ljubav kaže branislav lečić 

 

1637  šta radiš u podgorici. došao sam da pređem

pet reka. zetu. moraču. ribnicu. sitnicu. cijevnu

 

1638  prijatelj slobodan tišma

 

16. ap 93

prepodne kišovito hladno

već razmišljam o tome kada će

doći noć da se uvučem u krevet

i da spavam

sumorni pravoslavni veliki petak

ne znam zašto ovo uopšt, beležim

 

ne postoji svest o vrednosti života

o svetinji života

tu se samo vidi kako su ti ljudi živeli

do sad. u kakvoj pustoši

nereligiozni do srži

(da li je to moguće biti nereligiozan

do srži u samoj suštini

mislim da jeste)

sada se pozivaju na boga

a ne znaju za zapovest kategoričnu

bezuslovnu ne ubij

 

neki pak bogovi traže žrtvu

makar ona bila i tuđa. hm

ali ne želim da budem suviše pametan

u tome je uteha

 

nedelja je

stvarno nemam pojma

ja ne znam ništa. ne umem da pišem

slušam lučiju od lamermura

na radiju

trebalo bi razbiti lažnost sopstvenog

života

ne ja baš želim da se u to uživljavam

zašto da ne. umetnik

pa istine i onako nema. sopstva nema

otkud uopšte privid

šta je privid

važno je samo koliko možeš da razvijaš

jednu sliku

da se uživljavaš

i koje dimenzije to može da poprimi

ako se tebi dopada sasvim je svejedno

da li se sviđa i drugima

čak mislim što se drugima manje dopada

tim bolje

neshvaćenost je uslov zadovoljstva

(ali koliko budeš uživao toliko ćeš i patiti)

važno je noćno vrludanje krivudavim

puteljcima

neuhvatljivost

nikakvi svedoci

 

žuta reka koja

nema izvora ili ih

ima bezbroj

izvire iz večnosti

ili u večnosti

setio sam se

poniranje

trenuci se otvaraju kao cvetovi

u koje padam

prenositi se u biće stvari

mistično sudelovanje na kauču

u nedeljno popodne

radost nam se samo piše

radost večnosti

 

spolja četrdesetogodišnjak

bez posla ili besposlen

bez dinara u džepu

oženjen

otac jednog muškog deteta

operisan od svega

ugašen prilično

 

evropska umetnost. dvadeseti vek

prva polovina

jedino to. muzika i slikarstvo

i arhitektura. kuće. uglovi kuća

po gradovima

 

napolju je sve zeleno

karton je zelen

 

unutra je sve zeleno

ipak glasine ...

 

usne ćute ljube

437. hodanje

tamo malo levo gde se završava

senka tu žive kuči pokazuje mi dušan

kameno plavo biće planine pokriveno

snegom. kiša pada na podgoricu kaže dušan

okrećući se nazad prema gradu. prelazimo reku

cijevnu. dvojica mladića traže šibicu. sutra ćemo

se penjati sve uza stranu. sada hodamo ravnicom

koja je u depresiji ka skadarskom jezeru. dušanov

korak je duži i on odmiče ostavljajući me da tonem

u hodačkim mislima. plemenitosti rađaj se iz

dela. iz slepoočnica oslonjenih na usnama

podgorica 16. april 1993

 

 

 

526/3127

 

1639  tupa kum. kako se kaže bog na nebu kum na

zemlji. danilo je znao i da sluša i da govori kaže tupa za kiša

 

1640  beli se drveće od cvetanja

 

1641  kako mi prepone u bolu ljube napor

 

borislav i danilo

438. hodanje

uza stranu uza stranu i uza stranu

kamenje. crnogorski krš. znoj i vetar. dušan

je krenuo sa mnom zadnjeg dana spomenika

danilo kiš - proleće. posle dvadesetog kilometra

sve je teže i teže iako je cilj sve bliži i bliži. uh al će

biti fino kada stignemo kaže dušan. da stignemo i

počinimo. svakodnevno hodanje i jeste svakodnevno

umiranje. umire se da bi se živelo i da bi živelo. još

uza stranu. lovćen je pod snegom. čekaju nas

milija pavićević mladen lompar krsto mijanović

sa lozovačom hlebom maslinama i sirom. iz

slepoočnica oslonjenih na usnama

subotica kiš cetinje

cetinje 17. april 1993

 

 

 

528/3125

 

1642  u 17:40 posećujemo milija i ja napušteni zatvor u

bogdanovom kraju. sada u njemu živi samo jedna stara žena

 

1643  danilo kiš veliki otac otac velikih emocija

 

e neće vala biti

439. hodanje

hodam sa milijom po cetinju

obilazimo groblje tražimo majku danila

kiša. televizijska ekipa je otišla mi smo hodali

ka zatvoru. zatvorski krov se srušio dvorište je

zaraslo u travu korov i divlje ruže. ulazio sam u

samice. mislio o težini puta. od pedeset devete do

danas u procesu mojega rada sve se odvija bez

razvoja i napredovanja. najjednostavniji i najizraženiji

ritam je monotonija. monotonija je tok i ritam u isto

vreme. iz mojega procesa rada proistekao je jedan

monoton ritam s ciljem da ostvarim monotoniju koja

je najjednostavniji i najizraženiji ritam kaže julije

knifer na cetinju. subotica kiš cetinje

nego što

cetinje 19. april 1993

 

 

 

529/3124

 

1644  ja ne hodam - ja hodam

 

1645  spuštam se sa cetinja. magare sa praznim samarom

pase travu. planine se nadovezuju plavilom lelujaju nebom hodaju

 

1646  kamen i korak

 

1647  korak i oblak

 

tajna je u sreći krhkih bića

440. hodanje

video sam ženu sa snažnim žilama na

vitkim šakama a bilo je toplo. osetio sam

miris svoje prašnjave odeće. odlazim sa cetinja

zavoleh crnogorce bejah crnogorac. zavoleh crnogorski

krš i humor mojih crnogorskih prijatelja. u danilovgradu

sam video iliju šoškića oslanjao se na beli hodački štap

imaju ćerku kaže mi dragica. sva deca nek rastu sa

cvetanjem ruže lutanja. dušan milija i ja čekamo 

voz u danilovgradu. nego što. budi nežan

prema sebi iznutra

danilovgrad 20. april 1993

 

 

 

530/3123

 

1648  plač

ne govorim li o

plaču u hodanju ne mogu

govoriti ni o radosti u njemu. kada

sam na hodanju plakao kao da sam

plačem daljinu prevaljivao. plač su predeli

i geografija duše. hodam obučen u suze. nema

osude. plač je duboko disanje bez vazduha. da bi

se vazduh ostavio drugima. plakanjem napipavam

bolna mesta i prepoznajem bivše živote. to je plač

koji mi otvara usta sklapa oči i steže me u grlu. malo

je suza uglavnom mi samo ovlaže oči. to su suze

otvaranja i kleknuća. plač se dugo priprema a

dolazi nenadano. plač ta pesma živaca

plač je putovanje u nevinost

nevini put

(iz rečnika hodanja)

 

grad. grad. grad

441. hodanje

prolazim beogradom. hodam

osećam ne osećam. izvesno je da

prolazim. izvesno je da je proleće došlo

beograd je jedan grad i kao i svi gradovi liči

na sarajevo a sarajevo je jedan grad koji liči na

sve gradove. oko ponoći. oko ponoći hodamo

ivana nada i ja. nada spava u hodu a pod

bežanijskom kosom jedna ptica duboko i

dugo peva. kažem sarajevo je glas

budi nežan prema sebi iznutra

sve više je svega u meni

beograd 21. april 1993

 

 

 

531/3122

 

1649  sve je istina ruže

 

1650  majke su krenule kaže mi branko jer je i njemu majka otišla

 

1651  umesto prošlosti podvizi

 

1652  toplo mi je jer marija i branko žive zajedno

 

1653  cigani trubači pevači na slaviji prolamaju tugu na ulici

 

čitao sam četiri sata u muzeju kinoteke

442. hodanje

lutam gradom sam. upoznajem nove ljude. vidim starog

psa u palmotićevoj kako na drhtavim nogama gricka travu

izljubim se sa starim prijateljem nebojšom popovim. gledam

strpljivo izložbu o milošu crnjanskom. otići nestati izgubiti se

grad je pun mladih devojaka. restorani puni. laki život pred

vešalima. ali dobro tu i nema šta da se kaže. priča mi

prijateljica kako se zaljubila i sad cvili u sebi kao pas

mnogo je tuge u mojoj knjizi ali to je tako. tuga je

đubrivo za blagi osmeh. prolazim i vidim ljude

prolaze. lišće se zeleni svedočim. gole ruke

devojaka su bele takođe svedočim. sve

je više svega u meni. što znači

vatreni spokoj

beograd 22. april 1993

 

 

i

 

 

venčavam vas

koracima svojim

prostori moji

 

 

neprekinutost: sposobnost da se primanje ponavlja i ponavlja

 

 

kamen i korak

 

 

korak i oblak

 

 

sve je istina ruže

 

 

umesto prošlosti podvizi

 

 

sve je više svega u meni. što znači vatreni spokoj

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

čuvaj

me

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

sva sreća da me je i put vodio pa su noge išle same

3. maj 2025.

27544. dan mog života

 

 

 

515/3138

 

1596  gde si mujiću kako je. da je bolje ne bi valjalo i ovako ne valja ništa

 

1597  kad god sam se prekrstila i slavila moju slavu (svetog arhangela) bila sam srećna

kaže mi stanislava jelić - caka iz brusnice starija žena koju sam upoznao u prolazu

 

1598  kako se lepo suše košulje na suncu

 

1599  beli jarići i crni rundavi pas koji laje na raksa i mene rušeći svoju šerpu za hranu

 

1600  hodamo nasipom kojim je išla ž. pruga za čačak

 

1601  pod suvim hrastovima na suvoj travi i suvom lišću belo žuto prljave ovce na padini

 

1602  oj kako lep riđi konj prođe pored nas. kasom šabane šapne mu kočijaš

 

1603  dolazi mi ko zna zašto da zaplačem ja andreas sam

 

1604  slobodan:

 

6. ap 93

u aprilu hiljadu devetsto četrnaeste

džimi džojs je u triesteu završio pisanje

romana portret umetnika u mladosti

iste te godine na dan 28. juna rodio se

moj otac ivan a u sarajevu je ubijen

prestolonaslednik ferdinand

nepuna četiri meseca kasnije kao

austrougarski

vojnik u galiciji poginuo je moj deda

cvetko

(florijan)

u trojci je patrolirao noću pokraj obale

neke reke reka se zvala zlota lipa

i još uvek se valjda tako zove. kada je

pokušao u mraku da pripali cigaretu

sa druge obale ruski snajperista pogodio

ga je pravo u srce

zatim početkom septembra bitka kod

grodeka

georg trakl koji je bio u sanitetu

posle bitke pokušava da izvrši samoubistvo

izginuo je cvet banata a i srema boga mi

 

moje pisanje je ogledalo moje bede

svaka rečenica je ćorsokak

 

uglavnom ja ne znam šta pišem

nisam svestan posledica

njih u stvari i nema

moje pisanje je bezazleno

otud ideja o površnom pisanju

u njemu nema moći nema značenja

 

priroda češlja svoju kosu

428. hodanje

krenuli smo zoran dragan raks i ja ka čačku

pa trave i ograde. kamenolom i nasip stare pruge

useci i blagi odroni. sa planinama se priroda raspevava

posle se krajolik smirio u voćnjacima i sitnim sporim

kerovima. branko topalović koga sam upoznao na putu

kopao je bunar. na dva dva i po metra bi trebalo da se

pojavi. voda za kuću i zalivanje kupusa. žene su

grabuljale oko kuća i palile vatru u skupljenim

zadimljenim gomilama. da li je to bezbrižnost

ili omamIjenost pred opasnošću. u kući

radislava stolara iz g. milanovca. u

kući branka kukića u čačku

čačak 6. april 1993

 

 

 

516/3137

 

1605  na 11.290.219 koraku sam video crvendaća

 

1606  čujem ga. ponovo i ponovo ga čujem

 

1607  gledam kako kaplje sok iz odsečene grane breze u flašu

 

1608  sklonili smo se od kiše pod tremom. stara 95 godišnja baka

izlazi na vrata i priča nam sutra sahranjuje svoje deveto dete. nema u njoj

više odavno tuge ni radosti u njoj sitnoj živi samo jedan ogroman prostor

 

1609  kisnuo sam pola sata slivalo mi se niz leđa. kod jelen dola kiša je stala

 

video sam ga. život je voda i pevanje

429. hodanje

čoveče opet posle više od godinu dana sam sreo crvendaća

hej bio je visoko na granama. bio je. doleteo je kao voda koja

je letela padajući s brane u dubinu i tamo u jednom lučnom

prihvatišu izletela u visinu peneći se i bokoreći se kao ruža

ima u prolećnim vodama prolećne snage rađanja. vođena i

ograničena obalama voda je nezaustavljiva i slobodna i

lepa bre. (čuj mene vodo rekoh bre) a sinoć sam čitao

o cveću. voda cveće koje teče. život je život kako

rekoše neki ljudi. u kući branka kukića

u čačku. u kući obrada mandića

u lučanima

lučani 7. april 1993

 

 

 

517/3136

 

1610  teški tamni modro sivi

 

1611  iščistilo se sada se nebo plavi kao more. voda vodi plavo plavom. ja bogu

 

1612  kažeš sve na nogama pita me dula

 

po brdima

430. hodanje

zapeče sunce pa pljusne

kiša. u krstacu sahrana skupljaju

se ljudi oko kuće na poslednji ispraćaj. ja

sam ovde kao dete provodio letnje školske

raspuste. tu se po brdima uvuklo moje sećanje 

pa se samo seća. teško mi je da hodam. ipak mnogo

nosim na svojim stopalima u svom srcu i u svojoj glavi

nosim rast i rađanje. nosim slike reči i oblike. put putuje

moje se telo sa njim udružuje. nadam se da će mi sutra

biti lakše. čuo sam pticu i danas. i danas me je

uzbudila voda. u kući obrada mandića

u lučanima. proleće dolazi teško

lučani 8. april 1993

 

 

 

518/3135

 

1613  i da niko ne pomisli da sam bez taštine kad kažem kako mnogo taštine vidim u ljudima

 

1614  poći na novi deo puta je jako opasno ali tek sa novim

delom puta žive i svi ostali. opasnost je spas. predvorje milosti

 

seno na izmaku

431. hodanje

zagnjurio sam se u novine i

ništa nisam video samo novac i

rat. vuklo me je to. sva sreća da me

je i put vodio pa su noge išle same. više

puta sam pomislio da treba da napišem

kako ovo što pišem živi u trajanju nastaje u

trajanju i trajanjem živi u drugima. reka koja

ne prestaje jer nebo ne nestaje. nebom se

vidim kako milim milim nebu i zemlji na

radost. proleće dolazi teško

evo ti zato reč

lučani 9. april 1993

 

 

 

519/3134

 

1615  žimi nisam verovao da beton može ovoliko

da popije vode kaže seljak polivajući betonsku ploču

 

1616  svaki je korak potres mozga - b.v. poljanski

 

1617  svaki je korak na neki način ranica - d.j. danilov

 

izgovaram njeno (tišinino) ime sve dok moj glas ne postane ona

432. hodanja

preko mosta pored vodovoda pa preko drugog metalnog mosta niz polje i put i stigoh u

požegu. tamo me je čekao danilov i obradovao rolana barta rečenicom govoriti znači

ljubiti. ljubiti kontejnere enciklopedije ljubiti šljive i jednostavnost. ljubiti i ne prestajati

topliji dan meki put milina i nežnost u mojim tetivama. topla noć blage senke mir

i oproštenje u mojim očima. hodam da bude ovo što jeste i ovo što jeste

jeste. evo ti zato reč. privrženost privrženosti i dobroti

lučani 10. april 1993

 

 

 

521/3132

 

1618  nema ničega novog postoji samo haos

 

1619  priča mi milenko pajić kako je pre desetak

godina transportovao ideju od lučana do beograda

 

1620  žabe krekeću kroz noć opet me napadaju isti psi

 

1621  juče je slobodan napisao:

 

11. ap 93

nedelja je

(što sam stariji) sve više volim nedelje

pustoš panonskog nedeljnog popodneva

nedeljni dunav siv

nekada devetnaestogodišnja zaljubljenost

aprilskog nedeljnog prepodneva

vrbe su nežno zelene

ali vrbe se nežno zelene

liman pokriven velikim lokvama

noćašnje kiše

i dvoržakov valcer iz serenade za gudače

peku se kolači miris (vanile)

cinober i svetloplavo (azur je taman)

ali nisam tada voleo nedelje

stvarnost je bila pod ozbiljnom sumnjom

strava je provirivala kroz pukotine

naličje ugođaja: sam

pale sam na svijetu

danas me to više ne brine

 

nedelja je pustoš prihvaćena prigrlјena

večna dokonost

 

stalno kiša dragi kiš

433. hodanje

u tišini izlazim u noć. stavljam slušalice

u uho i slušam radio frans (rfi). tiho plačem. na

ulicama nikog. na putu niko. vlažni mrak miluje mi

lice. molim se razgrćem put pred sobom. usamljen

sam ali se mirim i nastavljam. vidim svetlo u daljini i

prepoznajem da je reka morava narasla od pre dva

dana približava se nivou mosta. u meni je i zebnja i

radost. u požegi na ž. stanici sa ostalima čekam

ponoćni voz za dole. škilje svetla želela bi

da ne utrnu. privrženost privrženosti

i dobroti. ulazi voz

požega 12. april 1993

 

 

 

522/3131

 

1622  persuazija sposobnost da se potpuno preživljava trenutak. (pozdrav klaudiju magrisu) 

 

1623  otava sena dušana lješkovića iz nikšića lepo isečena

nožem. ovde kosimo ako je kišovito drugu i treću ruku

 

1624  za tebe sam sam u planini

 

1625  potapšem te i pomilujem kameno plavetnilo

 

ona ode u donji a ja u gornji manastir

434. hodanje

draga evropo došao sam ovde da te vidim i volim dok

rasteš sa ovim kamenom. pošao sam u ravnice i sada se

znojim penjući se ka manastiru ostrog. tvoj hladni vazduh

i tvoje ravne livade omeđene kamenom. planinske vode 

i potoci. tvoji oblaci se nadvijaju nad stenjem i sve je

uzbudljivo u elementarnoj snazi koja se odmara u

sebi. planinsko cveće i litice manastira. ulazi

voz. sa rukom na srcu i bogom na usnama

pozdravila me je preplanula devojka

u sandalama

nikšić 13. april 1993

 

 

 

523/3130

 

1626  prvi trenutak u ovoj godini u kome osećam proleće. nekoliko

kilometara posle danilovgrada priroda je bajka. u daljini plave planine i

beli sneg. zagasito plavilo bližih kamenitih planina i zelenilo brda unaokolo

zelena mlada trava i još sitno lišće. ko bi bio sada ovde znao bi zašto je tu 

 

1627  biti voljeni stranac

 

kada se ništa ne događa al sve jeste

435. hodanje

hodam sa petrom ćukovićem nikšićem. priča mi o iliji

kabakovu. pričamo o kralju nikoli koji je kažnjavao crnogorce

koji su povređivali sunarodnike druge vere. bravo nikola čoveče

pričamo o kišu helderlinu šoškiću abramovićevoj. posle danilovgrada

osetim proleće i more. i juče i danas moje telo se seća kada sam pre 9

godina hodao ovim predelima. danas sam se setio vodenih konjica iz

doline reke zete koje sam onda gledao. dome moj  pozdravlja žena

iz gostilje mladog muškarca. sa rukom na srcu i bogom na

usnama pozdravila me je preplanula devojka u

sandalama. more mi miluje lice

podgorica 14. april 1993

 

 

i

 

 

voda vodi

plavo plavom

ja bogu

 

 

poći na novi deo puta je jako opasno ali tek sa novim delom puta žive i svi ostali

 

 

nebom se vidim kako milim milim nebu i zemlji na radost

 

 

za tebe sam sam u planini

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ko te bude

pročitao novim

jezikom jezikom

svih bića

pevaće

svet

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ko

te bude primio 

u sebe novom tvari

će stvarati sve po

meri

najjkrhkijeg

bića

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ko

ti se bude

neprestano

podavao

leteće

tobom

u

srcu

boga

 

 

i

 

 

ružo lutanja

bila si nadljudski

hrabra od sada budi

još hrabrija hrabra

božanski

 

 

i

 

 

ružo lutanja

kako te je bilo divno

služiti jer ti si zauvek

sluškinja svih onij koji su

služenjem vino hleb i

postelja svakom i

svim bićima

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si prvim korakom

vino. svakim korakom

hleb. poslednjim korakom

postelja. svakom ko je tako

žedan da od gladi ne zna

ni gde će spavati

noćas

 

ekstaza

beskućništva

božijeg

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

i

mog

slobodana

tišme

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

nigde nisam stranac kao ovde

2. maj 2025.

27543. dan mog života

 

 

505/3148

 

1565  jer šta kažu dve zadnje rečenice seoba crnjanskog

 

1566  mada o istom je reč reče sneg

 

1567  malopre sam video teferu druga iz najranijeg detinjstva. kaže da 

mu čika paja otac mnogo pije ali da kaže ne pijem ja ja samo ljubim flašu

 

neizreći

420. hodanje

pao je sneg. po poljima

hodao sam kroz snežnu kišu

 po vejavici. ne da mi je bilo hladno

nego me je baš bila briga. ali sam cvokotao

ali sam polako dolazio zemunskim kejom a u

daljini kroz sneg i izmaglicu video sam prijatelje

koji su me čekali. pričao sam o spomenicima

anonimnim snagama ljubavi i o ljubavi i

drhtao od zime. kiša je stala. drhtim

beograd 27. mart 1993

 

 

 

507/3146

 

1568  bizgovi šetaju gradom

 

1569  sa srđanom valjarevićem o molitvi pored dunava

 

1570  sa biserkom rajčić o poljacima koji odlaze iz

poljske i umiru u tuđini i rusima koji umiru u domovini

 

1571  pričamo o edvardu stahuri koji je obišao

svet i pisao o prevladavanju rodova u književnosti

 

1572  s.t je juče zapisao u svoj dnevnik

 

28. mar 93

nedelja je. voda. svud je voda

nedeljno poslepodne bez muzike

jedina istina je bol

na deponiji definicija

na đubrištu reči

 

kao ovde

421. hodanje

crni se i beli se grad

hodam sa prijateljima. sretnem

patrijarha pavla prelazi ulicu. po

ulicama traju stari redovi i počinju novi

kako da se izborim za ružu. i penkala

ponekad neće da mi piše. razgovaram sa

prijateljima. osetim: reči su mi snažne

osetim: blizu sam a tako daleko. nigde

nisam stranac kao ovde. kiša

je stala. drhtim. bole bole

beograd 29. mart 1993

 

 

 

508/3145

 

1573  prepisujem:

ti međutim rasteš uz zornjaču jasnu

sa avalom plavom u daljini kao breg

ti treperiš i kad ovde zvezde gasnu

i topiš ko sunce i led suza i lanjski sneg

u tebi nema besmisla ni smrti

ti sjajiš kao iskopan stari mač

u tebi sve vaskrsne i zaigra pa se vrti

i ponavlja kao dan i detinji plač

a kad mi se glas i oči i duh upokoje

ti ćeš me znam uzeti na krilo svoje

 

ipak podnošljivo

422. hodanje

sunčan prohladan dan. hodam

sa sašom uzimam otisak zemuna

kupujemo burek pričamo o pozorištu i

iskušenju. trčimo u mestu učimo se disanju

nastavljam da hodam sa oliverom i milošem

po kalemegdanu. sava se i dalje uliva u dunav

pričamo o preklapanjima umetnost se povezuje

kao crepovi na krovu kuće. sve radim na donjoj

ivici podnošljivosti. da li ću i dalje podnositi

viziju ruže. bole bole. boli me ali me prođi

beograd 30. mart 1993

 

 

 

509/3144

 

1574  umetnost: da me tuga ne savlada i briga ne ubije

 

1575  pored kafane četiri vetra

 

1576  kako da izdržim

 

1577  s.t. je danas zapisao u svom dnevniku

 

31. mar 93

moj problem je težak veoma

kako živeti u okruženju koje mi je

strano neprijateljsko

dok je to okruženje mirno moguće je

živeti bez većih problema ali kada se

uskomeša pa još i opasnost da to pređe

u kovitlac

jedini jezik na kom mogu koliko-toliko

da se izražavam ili saopštavam je jezik

ljudskih bića ali ljudsko društvo mi se

prilično

ne dopada. mnogo su mi bliže biljke

drveće česi poljaci

mislim da svako ima pravo da bira svoj

zavičaj: ja sam zelenist. krošnjar

adventista ranotaoističke provenijencije

sve što volim dolazi iz zelenila iz

vegetacije odrastao sam u tom svetu

abendland

atis je moj bog

zaspati probuditi se otvoriti oči

zatvoriti oči

i tako u večnost

ne mrzim životinje ali ih jednostavno

ne poznajem. ne posedujem instinkt

da li

možda se ja samo pretvaram

možda sam ja zver čovek-miš

ili sam ja možda iznurena krdska

životinja prašnjava životinja

no da li je to uopšte važno

milosrđe se... definicija ... jao

možeš biti bilo šta

važno je ono što nisi. prelaz u

ono različito od sebe. razumevanje drugog

da li je to moguće

možda je to najveća radost

ili je to možda strava

 

put tuge

423. hodanje

iz tužnog grada ka

tužnim putevima. strah

i beznadežnost u vazduhu

ovo što radim je sve lošije i

lošije. gubim se. kupa me blato

nemoći. melje me lomi. preostaje

mi da se prepustim i ništa ne

preduzimam. nek se preduzme

samo i nek bude a ja ću se moliti

da prođem. evo i danas sam

prošao a kako mi je bilo ne

pitaj. boli me ali me prođi

ipak sam i danas

izdržao

brezovica 31. mart 1993

 

 

 

510/3143

 

1578  dan je počeo teškom svađom. ponor je mnogo dublji nego što mislim: to

je jednostavno priroda ponora: ali kako prihvatiti dubinu koja je toliko duboka

 

1579  znaci katastrofe su jako vidljivi i nije umetnost u prepoznavanju

sadašnjeg ili budućeg zla nego u promeni koja ne vodi u katastrofu nego

u opraštanje i ljubljenje zla da bi se zlo umirilo. šta ja mogu učiniti

 

1580  plavi se. kopni od nedelje sneg. vode rastu prelivaju se po putu

 

kad bi mir

424. hodanje

sneg po kamenim

obroncima uz potok. hodam

i povremeno vidim nešto. umirili su

ljude. saobraćaj. sve polako staje. pre godinu

dana je ovde bilo bolje. sada je to jedan izolovan

svet. svađa kojom sam počeo dan me je bolela. to

je vrsta ubistva. ako preživeti znači ubiti drugog onda

ne vredi živeti. i opet mi je pomogao hod i put. mir u

trošenju. blješti sunce po snegu. iscrpljen sam bez

perspektive. ipak hodam na kraju hodanja lice

mi je mirno od umora kao da je sneg

ipak sam i danas izdržao. kao

kad padne novi sneg

brezovica 1. april 1993

 

 

 

511/3142

 

1581  jer te vole i jer po njima tabanaš putevi će se tebi najteže otkriti uči me boško drljić

 

1582  radosti moja govorio je svakom svom gostu serafim sarovski

 

1583  budi vedriji savetuje me boško mandić

 

1584  biću al kako

 

budi vedriji

425. hodanje

penjao sam se i znojio

pa sam se spuštao i hladio

do g. milanovca i nazad. zelena

trava se zeleni i bistri potoci ližu tamne

vodene vlati. sreo sam slučajno racu. video

ivanku izraslu u lepom telu. posetio gospodina

boška drljića snevača i ratnika pevača pa polako

nazad čoveče. hodao sam sa dečakom goranom

ljubičićem. spuštali smo se sa vrha rudničkog prevoja

i pričali o hrani. goran voli da jede kupus i krompir

pozdravili smo se i ja sam dovršio hodanje u lepom

umoru. kako je topla kiša. kao da je kraj dana i

kraj je dana. kao kad padne novi sneg

sve je više vode u potoku

brezovica 2. april 1993

 

 

 

512/3141

 

1585  iz kola izađe raks (pošao iz beograda da me vidi) izljubimo se i nastavimo da hodamo

 

1586  u se. na se. poda se

 

1587  samo đubre potoci bujaju i sve se više mute

 

1588  slobodan tišma:

 

3. april 93

nedelja je. mesečina stvara haos

prošetali smo se po lakoj kišici

kejom pored dunava

vrbe su nežno zelene

setio sam se...

ali danas je u stvari subota i ne četvrti

nego treći april

f. ima tačno osamnaest meseci

 

spustio sam se subotom

426. hodanje

spustio sam se subotom u toplom danu

čitao sam novine i serafima sarovskog. prepisivao

sam kiša. danilo se grlio detinjstvom. hodam sa raksom

on je lak i pored njega osećam još više svoju težinu. gde

sam se ja uputio ovakav konj teškaš. ali na kraju hodanja

u umornom telu prepoznajem lake noge. hodanje svaki

dan je dobar dan svakom danu. sve je više vode 

u potoku. podnositi život na nogama

brezovica 3. april 1993

 

 

 

514/3139

 

1589  već danima jedem više nego što mi je potrebno i ustajem sa punim stomakom

počeo sam sa toplim mlekom u budimpešti pio sam ga umesto zagrljaja. grlilo me je iznutra

 

1590  apologija bekstva

 

1591  jer je potrebno da dođu sablasni ali teško onom čoveku kroz koga dođu sablasni 

(mat. 18.8)

 

1592  iz detinjeg straha se beži u svet iz straha odraslih u boga

 

1593  oh kad ne bih kad ne bih osuđivao

 

1594  juče je slobodan napisao:

 

4. ap 93

nedelja je. večna dokonost

seta nedeljnog poslepodneva. površnost

stravična zabačenost. bogovi su odsutni

(moji bogovi). ipak jedan bog...

ali svakako ne raditi ništa rad

mrvi vreme. vreme treba kao i život

čuvati ne traćiti ga

zato se ne treba petljati ni u šta

kada sam bio mlad bio sam nesrećan

što me život nije uzeo. ništa me nije htelo

odsustvo vokacije - što bi rekli

koja nerazumnost

umesto da sam bio zahvalan bogovima što

tako malo mare za mene

ali dokonost je tada bila

jednaka izgubljenosti

promašenosti

tražio sam svoj slučaj da odigram svoju

ulogicu što je rezultiralo katastrofom

i još uvek pokušavam da izigravam nekog

da budem neko stalo mi je u trenutku

do toga

kako sam smešan u svom bunaru

u svojoj pećini

bunar/pećina

to je kao igra kiklopa i odiseja

divlji čovek će izgubiti biće poražen

i patiće

šteta

odisej kao robinzon

 

1595. danas je s.t. napisao

 

5. ap 93

sinoć

dok sam tonuo u san

dolazili su mi neki stihovi

nešto veoma melodično

ali nisam imao snage da ustanem

da ih zapišem

ujutro nisam mogao ničega da se setim

zaboravio sam ih

okean ih je progutao

kao onaj borgesov novčić

zalud sam ronio

nestale su u ponoru zauvek

a imao sam ih jednog trena

teško je to shvatiti

 

zlatne kokoške iz dvorišta i krava narandža iz kišove knjige

427. hodanje

hodao sam sa raksom i đorđem. čitali smo priče iz novog zaveta. hodali smo sporo. već

nekoliko dana primećujem kokoške i seno. planine su se plavile kao i prošle godine kao i

oduvek jer planine su plave zauvek. ono je vujanpokazao mi je rukom raks. sve je kao 

i pre samo su ljudima zatreperili živci i u nemoći su već digli ruke od svega. nek već

jednom počne osećaju svi. i zato hodam sporo strpljenja radi da bi se strpljenjem

spašavalo. podnositi život na nogama. u kući radisava stolara u g. milanovcu

g. milanovac 5. april 1993

 

 

i

 

 

preostaje mi da se

prepustim i ništa ne preduzimam

 

 

opraštanje i ljubljenje zla da bi se zlo umirilo. šta ja mogu učiniti

 

 

i opet mi je pomogao hod i put. mir u trošenju 

 

 

podnositi život na nogama

 

 

iz detinjeg straha se beži u svet iz straha odraslih u boga

 

 

i zato hodam sporo strpljenja radi da bi se strpljenjem spašavalo

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

lutaj

i

ljubi

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

ja sam kosmopolita

1. maj 2025.

27542. dan mog života

 

 

494/3159

 

1524  srebrni šinobus pun đaka putuje ka brdašcima

 

1525  u krivini na putu ka slavnom tavankutu (posvećeno zvonku bogdanu pevaču)

 

1526  ilona jebem ti mater kaže kočijaš malom konjiću u kasu

 

1527  ja u porodici nisam zlo video kaže paja

kovačev dok pijemo kadarku. paja bivše bakino dete rano

 

peskovito zemljište

410. hodanje

pada veče na nebu samo severnjača

tišina na poljima. pravo je za tavankut i

ljutovo desno za čikeriju. prema tavankutu

četiri jablana sa leve strane i tri sa desne. bol

mi silazi u levu petu. fazan visoko s drveta sleće

u polje vraćam se ka subotici. pred gimnazijom ću u

19:20 sačekati profesoricu likovnog olgu kovačev

sa leve strane puta sija 20 izvora svetlosti na

periferiji subotice. sa desne 35. jel' ima

kvasca. preskačem reku

subotica 16. mart 1993

 

 

 

495/3158

 

1528  paralele me uče putu. putu pravednosti. pravom putu. vetar je divota

 

1529  ovde vlada uživanje u tragediji

 

1530  odakle dolazi to uživanje u nesreći. da li u

osećaju da je lična odgovornost sasvim prestala

 

ja sam kosmopolita

411. hodanje

sa bojanom breceljem hodam po

pruzi. ispred katedrale po kaldrmisanim

ulicama naselju drotoš. razgovaram sa igorom

međugorcem o ruži lutanja. o lepoti pravednosti

slobodi. sa palića ka subotici kroz kišno predvečerje

ulice subotice sijaju u kiši. sloboda je duh. granice

su neprobuđenost. preskačem reku. lebdim

nad hodanjem

subotica 17. mart 1993

 

 

 

496/3157

 

1531  evo prvi put u ovom toplom danu (četiristodevedesetšestog dana

posle otiskivanja od obale) osetim nadu da me već sama struja nosi

 

1532  porodični ljudi šetaju malim gradovima

 

1533  znoj i hladnoća ista stvar

 

pupoljak

412. hodanje

čitam novine u hodu

i otrujem se iluzijama borbe

za svakodnevni moć. prvi topli

prolećni dan me izmori. svi u subotici pričaju

o peščari na kojoj živi grad. pri pomisli na proleće i

nabreкle pupoljke mogu nаčas kao šesnaestogodišnja

devojka nagnuta nad lavirint ruže da osetim ushit

samog stvaranja čaroliju beskrajnosti čuo sam

davidove reči dok sam hodao peščarom

lebdim nad hodanjem. lebdim

subotica 18. mart 1993

 

 

 

497/3156

 

1534  jel osetiš pesak pod zubima pita me matković

 

1535  seks na veneri je prava stvar jer kuplerajі i književnost su jedina sveta mesta

 

1536  slavko i ja se rukujemo sa dešijem abelom autorom pod brojem 1535

 

1537  hodam prema paliću zaustavlja me policija. jeste li vi

mandić. jesam. traže vas na televiziji da date intervju. hvala bogu

 

ipak bez žurbe

413. hodanje

privikavam se na toplotu

privikavam se na jezik koji razumem

na propadanje koje ne razumem. svako jutro

me bude gugutke. već treći petak počinje bol u

potkolеničnom mišiću. izmori mi se telo na kraju

nedelje i zakuka moj mišić. ne hodam ja nego hoda

melanholija subotičkom periferijom. hej živote

ipak hvala hvala. lebdim. na nogama sam

subotica 19. mart 1993

 

 

 

498/3155

 

1538  proleće počinje u 15 sati 40 minuta i 42 sekunde. još jedan sat pa ću

krenuti da hodam III spomenik anonimnim snagama ljubavi danilo kiš - proleće

krećem sa verom da sve zavisi od jednog čoveka jer jedan je čovek sve

 

1539  krenuli su sa mnom nada. agnješka. olga i josip

 

1540  hodamo po mraku pored pruge. ne znam gde sam kao da sam svugde

 

danilo kiš - proleće

414. hodanje

danilo kiš - proleće čine danilo kiš i proleće

jedna ličnost i jedno godišnje doba. dečak danilo kiš u

tesnom kaputu i razvejanost njegove kose kao bujanje prvog godišnjeg

doba - proleća biće ugrađeni u ovaj spomenik-esej o svežini detinjstva kojom

se i najveće patnje i traume prevladavaju ozelene i prolistaju u duhovnu baštinu

čovečanstva. spomenik će biti sačinjen svakodnevnim hodanjem od subotice do

cetinja grada kišovog rođenja i grada njegovih gimnazijskih dana. oblik spomenika je

vrlo jednostavan i čine ga dva elementa. ravnica i zelenilo koji se pretapaju u planine

i plavetnilo. ova jednostavnost forme odgovara briljantnoj jednostavnosti kišovog

jezika i jednostavnom bogatstvu samog njegovog imena. kiš kao ravnica i mirisi

danilo kao planina i etika. hodam pust pustom subotom. čitam novine ej koja

pustoš. (na ovom mestu su bile pet rečenica u kojima sam osuđivao i prozivao

krivce za pustoš umesto tih neplodnih rečenica osude lepša je ova hladna

subota 70 dana kasnije po valovitim predelima oko wegajty u severnoj

poljskoj). uznemiren krećem da hodam treći spomenik. smirujem

se puštam korake na put pa u noć. tražim oproštenje za

svoju popodnevnu ljutnju. na nogama sam

na putu bikovačkom

subotica 20. mart 1993

 

 

 

500/3153

 

1541  lepa prodavačica sedi na suncu ispred svog

dućana. na skupljenim nogama raširila novine i čita

 

1542  teško leti leptir. umorna je kornjača

 

1543  petstoti dan. mirišu konji

 

1544  proleće je i polako se sve budi a ovde polako sve zamire

 

1545  zamolio sam slobodana tišmu pesnika mog starog i nežnog prijatelja da odštampamo

delove iz njegovog dnevnika koji će pisati za vreme mog hodanja za danila kiša i proleće 

 

slobodan tišma

 

21. mar 93

nedelja je

proleće buči

boli me lepota dana

obrijati se u kupatilu naravno

britvom dok slušam na radiju

arije iz pučinijevih opera

ali prepodne je već prošlo

biti otac prilično već načet

propo tj neuspeo kao umetnik

sasvim

j. možda nema razumevanja za tu

moju sklonost ali ja je volim

iza svega je radost večnosti

nemajući razumevanja za mene

kao neuspelog neostvarenog umetnika

ona mi samo pomaže podupire

moju potrebu da se uživljavam u tu sliku

 

blaga telečka visoravan

415. hodanje

znoj mi zateže lice prvi put posle zime

putevi su prazni benzin je preskup država je

osuđena. vetar leluja po zalelujаnoj telečki. radost

po poljima bol u potkolеničkom mišiću. retko vozilo

podigne prašinu sa puta. molim se za ove predele

svoj gnev razobličavam a ostavljam pažljivost da

nikne sa pšenicom. na putu bikovačkom. došao

sam do dudića starog školskog druga

pivnice 22. mart 1993

 

 

 

501/3152

 

1546  voleti život

 

1547  grabuljaju travu oko prekopane njive. umivaju zemlju

 

1548  njemu nije ni važno šta govori (može i ovako i onako) važno mu je da tvrdi

 

1549  čitajući jakoba bemea dignem pogled a sa 

obe strane puta leluja suva trska na zapadnom vetru

 

1550  od paraga do pivnice preko polja sa zečevima prašinom i znojem

 

tarabe i bedemi

416. hodanje

drevne sive istrulele nakrivljene

tarabe po selu. nakrivljeni bedemi hej

bedemi. hodam po klasteru stazi od cigala

zemlja crni sekeš po ritovima. pivnički atar je

podeljen na atove. crni at. beli at. opaljak. srpski

vinogradi. slovački vinogradi. pekla. kanal jegrička

hodao sam od paraga do pivnica letnjim putevima

i lenijama. došao sam do dudića starog školskog

druga. krune se slojevi krečenja

pivnice 23. mart 1993

 

 

 

502/3151

 

1551  kišica. približavam se kajinom grobu

 

1552  osušeno blato na korovu pored puta

 

1553  gde je rumenka pita me jedan vozač

 

1554  juče sam osetio da sam se sa kajom pre njenog

odlaska spojio u bogu. čekaju me paja spomenka i marija

 

1555  tu leži kaja....

 

1556  sahranjuju vojnika

 

1557  hodam dunavskim kejom ka prijateljima koji me čekaju

u pola pet. mimoilazim se sa g. boškom petrovićem. hodači

 

sa brankom. vladom i čedom po kišici

417. hodanje

polako po kišici. zelena žitna polja. prazna sela

na kajinom grobu u trenutku kad sam pomislio hvala

ti kajo jer si me rodila dobrog javila se ptičica. sreo sam

prijatelje. kaže mi prijateljica teška ti je knjiga. ja pijem

vino. u sobi je mali filip jasnin i slobodanov sin

krune se slojevi krečenja. tetka nada je

napravila mnogo kifli 

novi sad 24. mart 1993

 

 

 

503/3150

 

1558  jutro. kiša u rodnom gradu. sve što radim svaki

trenutak pevanje je ruži lutanja. pevanje ruže lutanja

 

1559  posećujem maticu srpsku i prijatelje. boško petrović

vujica rešin tucić. milica mićić dimovska. ivan negrišorac. branko

kovačević. judita šalgo. zoja karanović. emergencija. slobodan tišma

 

1560  sa višnjom preko mosta kroz kišu i sumaglicu nad dunavom. valjaju se prolećne vode

 

1561  kod balinta margite i arta

 

 

 

valjaju se prolećne vode dunavom

418. hodanje

prolazim gradom. to je taj grad. nestao je u meni

postao je svi gradovi. uselio sam u njega sve gradove

tu sam prvi put video cveće u prozorima i travu pored

kuća. travu između cigala. travu na kojoj smo igrali

fudbal. tu sam bio glad i stid. prolazim i sve mi je

poznato i sve pomalo boli i sve se pretvorilo

kažem vam pretvorilo se u stopalo. tetka

nada je napravila mnogo kifli 

novi sad grad stopalo

novi sad 25. mart 1993

 

 

 

504/3149

 

1562  nema razrešenja ima trajanja

 

1563  i opet i iznova pupoljak

 

1564  prihvatiti i prihvatati

 

baš ovde sada - promena

419. hodanje

hodali smo ilija tucić i ja po tvrđavi. kako

je kako je dunav lep. i sve što vidim lepo je

talasi oko mosta i vrtlog ruže. da li sam dovoljno

rekao da me je jednom davno spasilo drveće

kako su lepi dobri ljudi. da. kako su samo lepi

dobri ljudi. kao predeli. kao poreklo. novi

sad grad stopalo. kiša je stala

novi sad 26. mart 1993

 

 

i

 

 

paralele me uče putu

putu pravednosti. pravom

putu. vetar je divota

 

 

evo prvi put u ovom toplom danu (četiristodevedesetšestog dana

posle otiskivanja od obale) osetim nadu da me već sama struja nosi

 

 

privikavam se na jezik koji razumem

 

 

još jedan sat pa ću krenuti da hodam

III spomenik anonimnim snagama ljubavi

danilo kiš - proleće krećem sa verom da sve

zavisi od jednog čoveka jer jedan je čovek sve

 

 

nema razrešenja ima trajanja

 

 

i opet i iznova pupoljak

 

 

i

 

 

ružo lutanja

prvi je maj 2025 u

proleću 21 veka baš

ko i u proleću 1993 u 20

veku i sve je isto i sad

ko i onda

 

 brdašca

 

tavankut

 

konjić ilona

 

paralele puta

 

divota vetra

 

ja sam kosmopolita

 

sloboda je duh

 

granice su neprobuđenost

 

ne znajući gde sam svugde sam

 

ravnica i zelenilo koji se 

pretapaju u planine i plavetnilo

 

petstoti dan

 

mirišu konji

 

na putu bikovačkom

 

voleti život

 

umivati zemlju

 

čitajući jakoba bemea

 

tu leži kaja....

 

svaki trenutak pevanje je

ruži lutanja. pevanje ruže lutanja

 

valjaju se prolećne vode

 

to je taj grad. nestao je u

meni. postao je svi gradovi

 

 

i

 

 

ružo lutanja

jebeno božanski

je biti ruža lutanja

svih bića svemira i

ruža lutanja jedne

jedine večnosti

bića jedinog

bića

jednog

nam

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

ni više ni manje od koraka po korak

30. april 2025.

27541. dan mog života

 

 

480/3173

 

1489  uvek iznova

 

1490  ni više ni manje od koraka po korak

 

1491  pada predvečerje

 

1492  pada predvečerje na veče

 

1493  pozdravljam te tamo na putu gde pustiš

mokraću tvog hodačkog umora piše mi nežno prijateljica

 

1494  ljubav je najskuplja stvar na svetu

 

i cross out words so you will see them more

398. hodanje

sa ograde mosta golub poleti u dubinu ka vodi. strpljivi šofer me

propušta da prođem. stari gospodin sa ženom koja ga drži pod

ruku ispljune gusti šlajm. u prolazu pogledam baskijovu izložbu

kraljevstvo herojstvo ulica kaže baski. čarli parker kažem ja i

kaže baski. gledam u oči pijanoj ženi. mali pas uplašen

i radostan. živi se da bi drugi živeli. istrčava na

ulicu i pomahnitalo laje na prazno

budimpešta 2. mart 1993

 

 

 

481/3172

 

1495  indulás a tavasz felé. samjuel beket ne znam zbog čega

sam ispričao ovu priču. mogao sam isto tako lepo i da ispričam neku drugu

možda ću drugi put moći da ispričam drugu. ljudi moji videćete kako je sve to slično

 

1496  snežna zavesa ispred ž. stanice keleti. šta više reći pesniče

 

pišem da bih izdržao izdržavam da bih pisao

399. hodanje

sneg u očima usamljenost u srcu. nije lako biti luda. sa kakvom

ohološću glupaci veruju u svoju pamet. a pameti nema. hodaj

miroslave kažem sebi. neka padne sneg. zanjišti konj na livadi

i bogami iscepa tugu. sneg mi pevuši i to takođe treba reći

peva sve se čuje koliko se ne čuje. istrčava na ulicu i

pomahnitalo laje na prazno. neprestano

pada pada sneg

budimpešta 3. mart 1993

 

 

 

482/3171

 

1497  žuti tramvaj br. 19 polako klizi i time je on sve rekao kao i ja

 

1498  evo to su ti sati kad ludim od nemoći

 

preplivavam more

400. hodanje

četiristo hodanja kao četiristo udaraca

ili do poslednjeg daha ili o nevinosti koja peva

ne hodam ulicama budimpešte nego su se ulice

uselile u mene i ja hodam kroz sebe. ja sam kaldrma

po kojoj hodam. ja sam izlupana stakla koja gledam. ja

sam četiristo dana kao četiristo hodanja kao četiristo

udaraca i hodam i hodam ka obali i čitavo more

mi se preseli u lice. neprestano pada pada

sneg. lice okeanskog postojanja

budimpešta 4. mart 1993

 

 

 

483/3170

 

1499  ove patike mi baš smrde.

 

1500  ženi što na izlazu iz metroa (déli pu) skrušeno stoji sa ženskim gaćicama

u ruci i s treperavom nadom da će ih prodati - posvećujem današnje hodanje

 

gyalogszobor

401. hodanje

hodam kao arheolog običnih

reči. da bi i sada i ubuduće živele

hodam a hladno mi je. kroz patike mi uleće

muzika ispod nule. skupim ramena i zavlačim

šake u rukave. boli me lepota jednostavnosti i

njeno uništavanje. hladno je a vatra mi u glavi

hajde izgradi cvet kad nema ni za hleb. ali u

teškim vremenima žito sazreva u ruži

lice okeanskog postojanja. ruža

je lice savesti

budimpešta 5. mart 1993

 

 

 

484/3169

 

1501  kako lako sa svojim manama dohodam na ivicu opasnosti

 

1502  kao što ivicu ne vidiš dok ne dođeš jednom nogom u provaliju tako je i sa manama

 

ja sam evropa

402. hodanje

mišić iza leve potkolenice se

već nekoliko dana čuje. malopre je

viknuo. stajem na prste da ga ne bih zatezao

rekao sam već preživeće oni koji vole jer mržnja

nema rešenja. i mržnja ima pravo na život ali

se uguši sama u sebi. sasvim je moguće da

hodam sa bolom. istinite reči stvaraju život

ruža je lice savesti. subota je sutra

ću odmoriti bolni mišić

budimpešta 6. mart 1993

 

 

 

486/3167

 

1503  zamolila me sofija - jelena da danas hodam za nju i ja danas hodam za nju

 

1504  u mađarskoj žive cigani. švabe. bavarci. franci. slovaci. hrvati

bunjevci. šokci. bošnjaci. podravinski hrvati. pomurski hrvati .gradišćanski

hrvati. rumuni. vendi. srbi. bugari. grci. jermenci. poljaci. rusi. jevreji. cvetaj ružo

 

1505  čim sam ugledao lice ovog mladića osetio sam toplinu i počeo sam da se molim

 

jer to mi je činiti

403. hodanje

uznemirenost. osetih jednog dana svu

nemoć ljudskog života i zamršenost sudbine

naše. video sam da niko ne ide kuda hoće i primetio

sam veze dosad ne posmatrane... sve je zamršeno

izmenili su nas. setih se kako se pre drugačije živelo i

pognuh glavu. prepisuje mi vera crnjanskog na sedmom

spratu biblioteke u itaki. hodam i pognuh glavu jer to mi je

činiti. pticama i svim ljudima verovati. onako kako raste beli

luk. onako kako se cedi pomorandža. znam da me ništa

neće spasti dokle god živim jer samoj sebi stojim na

putu piše nam vislava šimborska. subota je sutra

ću odmoriti bolni mišić. ponedeljak je

počinje utorak

budimpešta 8. mart 1993

 

 

 

487/3166

 

1506  prihvatam - izdržaću napisao je momak koji trči svetom (simon csörba)

 

1507  samo da verujem u korak

 

1508  korak će mi sve doneti

 

1509  koraku će sve prići

 

ljubav je zaštita

404. hodanje

sunčani topli dan. gledam

po krovovima zgrada. jedan nevidljiv

život iz perspektive ulice. tamo gore žive

na miru ukrasi kipovi terase. jedan goli kameni

mladić leži na boku i gleda. po ulicama modernih

gradova neprestano pište alarmi. buka i brza hrana

boje se ljudi ljûdi. a pun mesec nad budimpeštom

grickam suncokret i utrne mi ruka od noćne hladnoće

ponedeljak je počinje utorak. zaštititi se ljubavlju i

ne braniti se poručuje mi bela hamvaš

budimpešta 9. mart 1993

 

 

 

488/3165

 

1510  katalin keserű pričam o dunavu. korak po

korak koračamo balint i ja. i popijemo po ljutu

 

1511  noć plava kao dunav. svež hladni vazduh kao čista savest

 

1512  da. po ljutu. plavom. ružinom putu

 

bálint szombathy

405. hodanje

na periferiji tela žive moje šake 

i stopala. u pisanju i hodanju sarađuju

ono što oseti stopalo (vodeći me laticama ruže

lutanja) prenosi šaci koja piše. milujemo zemlju i

zemlja miluje nas kažu mi stopala piše mi šaka. kroz

mene prolazi sve ono što je dole i sve ono što je gore

stopala i šake otvori moje duše koja nije moja. zaštititi

se ljubavlju i ne braniti se poručuje mi bela hamvaš

stopalo na početku rečenice i na kraju šaka

budimpešta 10. mart 1993

 

 

 

489/3164

 

1513  da. nekad i otaljavam. pa neka i otaljavanje je prisustvo

 

1514  pijem mleko nedostaje mi nežnosti

 

a živci trepere

406. hodanje

jedan mladić ponovo

uči da hoda. drhti ali prohodaće

vesela sisata prodavačica svim kupcima

diže sve što još ima da im se podigne. sumrak

je došao i ovo veče. na ovom svetu nema iznenađenja

tajna umetnosti je da se otvori ukupnosti. to i ništa više

velike bunde izlaze iz pozorišta ni ne znajući da su

ušle u pozorište. stopalo u početku rečenice i na

kraju šaka. glavne uloge igraju automobili

budimpešta 11. mart 1993

 

 

 

490/3163

 

1515  sk. mišić

 

1516  da ali i ništa treba ishodati

 

na kraju nedelje sustiže me umor

407. hodanje

pri kraju hodanja opet bol u levom potkoleničkom

mišiću. šepam da ga odmorim odmorim. nije čudo

nije čudo. uvek ponavljam heraklita u sebi živeti znači

boriti se za život. stajem na vrh prstiju ali u trenutku

nepažljivosti kroz mišić mi prostreli munjevita bol. munja

je munja. bol je bol. šepanje je šepanje. šepajući vraćam

se na prenoćište kao konj posle oranja. glavne uloge

igraju automobili. prošao je još jedan dan

budimpešta 12. mart 1993

 

 

 

491/3162

 

1517  ni meni se samom ne hoda a tek putu

 

1518  mogu misliti kako je tek putu

 

1519  pute doći ću ja i sutra

 

1520  put

kamenčići

slamčice. trave

lajanje pasa. oči nečijeg

gledanja. pokisli i osušeni

put. barice koje mirišu ....

o putu ću tek pisati

(iz rečnika hodanja)

 

ja verujem dunavu

408. hodanje

nisam ni hodao. samo malo

malo ali i malo je nešto. malo

po malo pa će me proći bol. bol je

dete. dete je život. raste i raste. ne

boj se dečače ruža raste. prošao je

još jedan dan. prelazimo most

budimpešta 13. mart 1993

 

 

 

493/3160

 

1521  mir popodnevnih vojvođanskih polja

 

1522  hodam ka subotici. sinoć smo nenad nebojša i ja ušli po gustoj magli u suboticu

sve mi je ovde poznato. pogotovo polja. širina koja me je uvek vukla kojoj pripadam

 

1523  i zlo je božije stvorenje

 

ponovo u jugi

409. hodanje

posle godinu dana razumem

reči koje čujem u prolazu: da budem

otvoren. nigde bake nisu toliko bake kao

ovde. ja sam joj rekla. preorana polja su se

odmarala u toplom suncu. ima već pet dana

grupa dvanaestogodišnjaka se vraćala iz škole

grupa ih čini srećnim. i ja to mogu. to je zemlja u

kojoj sam rođen i ja je dižem u visinu prašine

koja mi se skuplja na pantalonama

prelazimo most. jel' ima kvasca

subotica 15. mart 1993

 

 

i

 

 

pišem da bih izdržao

izdržavam da bih pisao

 

 

hodam kao arheolog običnih reči. da bi i sada i ubuduće živele

 

 

boli me lepota jednostavnosti i njeno uništavanje

 

 

ali u teškim vremenima žito sazreva u ruži. ruža je lice savesti

 

 

istinite reči stvaraju život

 

 

samo da verujem u korak

 

 

tajna umetnosti je da se otvori ukupnosti. to i ništa više

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si dobrota i

lepota i sveta

sluškinja

dobroti

i

lepoti

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

ne živim u svetu živim u hodanju

29. april 2025.

27540. dan mog života

 

 

467/3186

 

1448  čim skrenem u ulice prema dunavu osetim hladnoću

na licu i nogama. dok ovo zapisujem suze mi suze oči

 

1449  tek tek promiče sitni sneg. zahlađenje u gornjim slojevima. ovde u donjim slojevima

žena (blago hramlje) namešta svoj šal izlazeći iz podzemnog prolaza. ja ulazim u njega

 

1450  mala baka (u obe ruke nosi po dve kese) se okrene 

leđima kad naleti vetar. (pahuljice mi padaju po svesci)

 

1451  pored groblja uz grobljanski zid dok veje sneg mislim na čat gezu 

 

1452  izrasla trava između cigala. po travi sneg. nigde nikoga

 

1453  kad naiđe tramvaj suvo lišće okolo šina zaleprša u vazduhu

 

1454  rečenica je lepa kao što je lepo i jedinstvo sveta

 

sneg

387. hodanje

otišao sam na nekoliko

mesta okolo. prelazio prugu

ostavljao tragove po snegu. iz

siromašnog naselja širio se miris

paprikaša. krompir. so. voda. paprika

i vatra. hodao sam oko nép stadiona

gledao treninge hokejaša i odbojkaša u

parku. ispred nép stadiona gledao sam

kamene mlade sportiste i kamene mlade

umetnike kako se na radost radnog naroda

raduju socijalističkom životu. socijalistički

život je prošao. vode seoba se pretvore

u izmešanu krv naroda. sada treba

smisliti novo ime za život

budimpešta 17. februar 1993

 

 

 

468/3185

 

1455  pegavi orlovski nos riđokosog mladića

 

1456  povrtar zaspao za tezgom. a jela mi se jabuka

 

sunce

388. hodanje

juče je juče. danas je

sunce. juče zima i sneg. danas

stolovi na ulicama i proleće. juče

dugo prepušteno hodanje. danas

isprekidano. malo tu i malo tamo. ipak

i danas kaplje ruža. i danas pišem ovaj

tekst na kraju dana. i u njemu teče

neka kap. lepa kap. sada treba

smisliti novo ime za život

lepa kap kap po kap

budimpešta 18. februar 1993

 

 

 

469/3184

 

1457  ivo šijan tri sata je i petnaest minuta. ovde u budimpešti

počinje da pada sneg. padao je prekjuče a juče je bilo prolećno sunce

danas prepodne je bilo proleće a popodne sneg. neko svira trubu

 

1458  oj kako bednik duboko zavlači levu ruku u duboku korpu za otpatke

 

a raste

389. hodanje

jelena je otišla u beograd

ispratio sam je na keletiju. miran

sam. mnogo je tereta na mojim

ramenima ali to je to i dosta. idemo

dalje. oko ponoći po ulicama promiču

mladi ljudi. mnogo je toga razbijeno

agresija po ulicama. kupujem jabuke

vraćam se kući kaplje slavina. na

ulici sam stajao i gledao televiziju

lepa kap kap po kap. neka

svakog dana raste trava

budimpešta 19. februar 1993

 

 

 

470/3183

 

1459  živim na vetru

 

1460  ovo što radim zove se veliko sažimanje

 

1461  sve što vidim lepo gledam

 

1462  žuto okrečena crkva sa zelenim tornjem u oblačnom plavom nebu

 

1463  samo bih ova okrunjena istrulela vrata

mogao gledati satima (posvećeno leonardu da vinčiju)

 

1464  iz vrata izvadim zarđalu rajsneglu i nosim je ani i igoru na poklon

 

1465  priča koju pričam još se nije dogodila. događa se sadašnjim hodanjem

 

to je sneg. leteo nam je u lice

390. hodanje

krenuli smo u planinu igor i ja i videli kako

se priprema da pada sneg. i počeo je da pada

videli smo ga leteo nam je u lice. priroda je lepa

i opasna. moje misli žive u njoj. igor je skupljao

sve sa puta. u kući smo pili vina a kad sam se

posle ponoći vraćao mislio sam na sneg. neka

svakog dana raste trava. i opet u dubokoj

noći je promicao beli suvi sneg

budimpešta 20. februar 1993

 

 

 

472/3181

 

1466  hodam i pišem. ritam prave koraci

 

1467  nežnost stopala čuva šaku nežnosti

 

more vetra

391. hodanje

hodao sam u vetar da

mi prlji lice. na mostu sam suzio

ali sam bio srećan. u stanu jugoslavenske

akademije kod becike i čile. ane i bada dade

jedemo supu. razgovaramo o trubačima. ovo je

treća seoba srba posle čarnojevića i šakabende

rekao je petar. eh vetar. ishodati ishodati. ljuljati

se u hodu kao mudraci-hodači. čitaoče dišemo

zajedno. i opet u dubokoj noći je promicao

beli suvi sneg. hodao sam u vetar

budimpešta 22. februar 1993

 

 

 

473/3180

 

1468  u hodu teško mogu napisati dužu rečenicu od ove

 

1469  muzika koja hoda

hodanje je tiho. utiša me. i ne

želim više biti drugačiji nego utišan

tada se sve lepo čuje. u jednom momentu

čak čujem da više ni ne čujem. ni kontemplacija

više ne postoji. nestanem. nestanem iz sveta. to je

baš to telo koje peva. telo koje peva ali ne buči kao

muzika. muzika nije ljubav kao ni telo kao ni hodanje

oni su pre ljubavi. oni su stvorili ljubav. hodanje je jedan

dva. jedan-dva. još ne postoji tri. dovoljno je samo sejanje

posle dugog hodanja hodam prepušten. prožet i spojen

sa putem i kada se u nekom momentu vratim u realnost

ja vidim da je to bila muzika koja hoda. kao muzika

lišća u listanju. hoda se da bi se bio tih

i da bi tiho pevalo

(iz rečnika hodanja)

 

most kinvat

392. hodanje

hodam ka mostu kinvat

svaki korak mi je koračanje po

mostu. i danas dok čitah pismo

mog druga žarka radakovića iz kelna

i večeras dok hodah po mekom snegu

koji je pao po ulicama i kolima. uzimao

sam ga u ruku i hodao. bio je paperjast i

topao. jedna baka je hodala držeći se za

kuće da ne bi pala. hodao sam u vetar

čuješ li moje nečujne korake žarko

budimpešta 23. februar 1993

 

 

 

474/3179

 

1470  dobio sam 40.000 forinti od šoros fondacije. živeo džordž

 

1471  drugi umetnici

toliko uživam u drugim umetnicima

da ne znam da li im se više divim ili više uživam u

njima. ili je to isto. kad trakl kaže dostojanstvena priča

o plavom izvoru meni se lakše plače. drugi umetnici su kao

vlati trave uče me da nikom ne smetam. uče me pretvaranju 

u drugo uče me prozirnosti. kad robert valzer kaže na svojoj

šetnji nije ti potrebno ništa naročito da vidiš. ionako vidiš

mnogo kao da je u toj rečenici više šetnje nego u petnaest

hiljada kilometara koje sam ja prošao hodajući. ponekad me

toliko uzbuđuje njihovo delo ili način njihovog postojanja 

da postajem više oni nego što sam ja sam. i onda bivajući

oni primetim i sebe. vidim pa lep sam i sam. ponekad

ne znam da li se više divim čudu u njima

ili njima koji su čudo

(iz rečnika hodanja)

 

od sreće mi drhti rep

393. hodanje

sve se menja. jedan svet nestaje

koračam. drugi svet nastaje. koračam

tako je oduvek bilo. koračam. tako će zauvek

biti. koračam. pada meki sneg. hodam tihim

ulicama. dobio sam pare i srećan sam kao dete

ceo život sam uplašen nad egzistencijom. koračam

sada mogu kupiti sir i puter i sutra otići na picu

jedan svet nestaje drugi se rađa. čuješ li moje

nečujne korake žarko. ne živim u

svetu živim u hodanju

budimpešta 24. februar 1993

 

 

 

475/3178

 

1472  osetio sam kako je ovaj neugledni čovek pored koga sam prošao nežan

 

1473  vrlina da. herojstvo da. znači nežnost i pažljivost

 

1474  kroz probušene pletene rukavice prstom maže

žuti puding sa dna. bednik u crnoj francuskoj kapi

 

1475  ono što poraženi ne shvataju jeste da su nekad bili privilegovani. oni što su ih porazili

ne shvataju da se već dave u privilegovanosti kojom su sebi već presudili. ista priča isti snovi

 

1476  hodam veliki događaj: odsustvo događaja 

 

lepi su ti naslovi

394. hodanje

hodam za praznim stomakom

vodi me na lepinju sa sirom. kako sam ja

nesnalažljiv. uplašen. zadnju nogu povlačim

po zemlji od stida. stidim se i gladan sam i

onda se još stidim što sam gladan. ali stomak

me vodi ipak mirno posmatram ljude i grad

glad se pretvara u hod i mir. u tihi ples

ne živim u svetu živim u hodanju

plešemo zajedno

budimpešta 25. februar 1993

 

 

 

476/3177

 

1477  ljubav je najskuplja stvar na svetu

 

1478  iz mene izađe samo lutam još vitak sa srebrnim lukom...

kad ispred mene projuri energični voz. umalo što me nije opičio

 

mračna noć duše

395. hodanje

mislio sam da me neko hoće

i mislio sam da me neće. a hoće. samo

treba hodati. pratili su me tramvaji i sunce

mislio sam na svoje knjige na šifre koje sam

ostavio u njima. mislio sam na rečenicu pod

brojem 1420. sunce me je grejalo u leđa a

ulica je bila dugačka i svetla. hej to je bilo

dobro. plešemo zajedno. oči za reči

budimpešta 26. februar 1993

 

 

 

477/3176

 

1479  da li ima nešto nesavršeno na ovoj devojci

 

1480  (ovaj svet je vrlo grub) prelazim margit most

srećan sam bez ikakvog razloga i tu sreću ulažem u ovaj dan

 

1481  na koraku 10.615.675 svedočim pažljivost je budućnost

 

1482  gospodin mali pas laje na četiri mlada kineza. gospođa se ponosno smeši na svoje

kuče. mladići se smeju njenom ponosu a stari gospodin sedi na klupi i uživa u događaju 

 

1483  slepac sa psom vodičem i rupa umesto grba na yu ambasadi

 

1484  pola šest je i još je dan. kako to mnogo znači

 

i neka je

396. hodanje

propaganda je ovde od

svih rođenih u srbiji napravila ratne

zločince piše mi prijatelj iz amerike. i ja sam

tamo rođen. ali kao što je svako ja sam ti i ovo

je ono tako je i svako odavde i odande i zato sam

još više sada jer nevinost je proces. i neka je na

meni kazna jer će se istopiti i pretvoriti opraštanje

a dolaze dani kada će biti potrebno mnogo

opraštanja. oči za reči. kondicija

za strpljenje

budimpešta 27. februar 1993

 

 

 

479/3175

 

1485  visoki zabatni zidovi starih zgrada i prazni placevi u korovu i gomili flaša

 

1486  karta broj 12 na zemlji

 

1487  ponos glupost

 

1488  nižem korake i ptice će se uskoro vratiti

 

jebeno je u tri...

397. hodanje

sinoćni alkohol me je

umorio i kilometri mi lako izvuku

snagu. hodam na ivici postojanja. primećujem

sunce. kuće i stare ljude. po periferijskim ulicama

nema atraktivnih devojaka. svi odlaze u centar da se

tamo prikažu i da ih vrtlog erosa povuče ka strasnom

tanatosu. preživele bake hodaju sporo kao što je

spora i dugačka ulica. kondicija za strpljenje

živi se da bi drugi živeli

budimpešta 1. mart 1993

 

 

i

 

 

živim na vetru

 

 

ovo što radim zove se veliko sažimanje

 

 

sve što vidim lepo gledam

 

 

priroda je lepa i opasna. moje misli žive u njoj

 

 

hodam i pišem. ritam prave koraci

 

 

u hodu teško mogu napisati dužu rečenicu od ove

 

 

nevinost je proces

 

 

hodam na ivici postojanja

 

 

živi se da bi drugi živeli

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si pesma koja

slavi umetnost

hodanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

hodanje je milovanje

28. april 2025.

27539. dan mog života

 

 

454/3199

 

1409  pitao me đerđ konrad da li sumnjam u smisao

ruže lutanja - ne sumnjam. svaki dan sumnjam ali dok hodam skupljam

snagu da ishodam i da se ništa (pala mi kap sa krova) ne pitam da bih uopšte ishodao

 

1410  hodam i za ovu staru ženu u ulici 6. oktobar. hoda polako i

ja usporavam. u ljubičastom je mantilu i nosi šubaru. prelazi ulicu prema 

kući br. 18 ulazi u br. 20 tu kroz izlog vidim stare ljude okupljene u druženju

 

1411  sedokosi stari krupni čovek zavlači ruku u narandžastu korpu za otpatke

 

sledeći naslov je pogrešan

376. hodanje

da pisanje je nepredvidljivo pa zato i

hodam. kad zamislim gde sam danas hodao

vidim ulice i zgrade i bele svetlosne reklame

za toples barove. vidim i sebe kako sam miran

malo mi je hladno kažem sam sebi. potrebne

su mi kutije za pakovanje mojih radova pa

gledam po ulicama ima li ih. sa tobom 

sam. dobro kao nepredvidljivo dobro

budimpešta 4. februar 1993

 

 

 

455/3198

 

1412  stavim bernhardovu knjigu vitgenštajnov sinovac u levi džep da bih opisao

popodnevnu izmaglicu nad dunavom. budim se ne vidi samo po koji obris. zarđalo sunce

rđa. opet rekom plove tu i tamo parčići leda. u sivilu ptice su kao zvuk. vraćam se čitanju

 

1413  pogledah niz široki bulevar i setih se majke

 

1414  stara žena radi u wc-u pevuši i naplaćuje

 

prethodni naslov je ispravan

377. hodanje

svakim korakom bilo je hladnije i spustilo se

na minus 10. već nekoliko dana uživam u tomasu

bernhardu. danas sam ga čitao ulicama budimpešte

zadubim se u knjigu a iznad mene zgrade. prepoznajem

imena ulica kao što sam ih prepoznavao u berlinu pragu

segedinu temišvaru atini dunaujvaroši. da se sačuvam

od sebe. nedostaje mi muzika. dobro kao

nepredvidljivo dobro. dobro u redu

budimpešta 5. februar 1993

 

 

 

456/3197

 

1415  dva dečaka od juče na rolšuama. lako

obučeni sa maramama oko glave špartaju ovaj grad

 

1416  drveni basamak oivičen limom (akadémia u. 6)

 

1417  nikada kraja uzbudljivoj dobroti

 

1418  čujem kako pada retki sneg

 

1419  otoplilo je idem kod igora lazina na rezance sa sirom i belo vino

 

1420  hodanje je milovanje

 

prohodati

378. hodanje

kao kad plovi lađa prolazi moje telo

pored oronulih zgrada. prag budimpešta. arte

nuova. stari ljudi i subota. u poslastičarnici lukač

prastare dame čuvene lepotice koje poslužuju mlade

poslastičarke današnje lepotice. hodam od mladosti

do starosti. igor mi je uz vino rekao da mu u ovim

tekstovima nedostaju osećanja čoveka koji sa

zemlje vidi tako mnogo. dobro u redu. iz

zemlje rastu planine i nebo

budimpešta 6. februar 1993

 

 

 

458/3195

 

1421  pruži ružin korak

 

1422  ima ga. ima me

 

1423  prolećni vetar duva sa juga u zimu. prelazim margit hid i

gledam u sve vozače u kolima. ne samo da sam ja pozorište (koje

se kreće) svetu nego je i svet (koji se kreće) pozorište meni (koji se krećem)

 

1424  sava babić maros u. 16a III sprat soba 16 (za savu babića)

 

u XIII kvartu

379. hodanje

na pijaci sam. blizu je ponoć

zaključana vaga. zvuk hladnjaka. sat

nasred pijace. upakovana roba na tezgama

tende. iskidane tende. miris mesa. luka. ribe

truleži. najloni pokriveni ciglama. kante i vage i

kolica. podignuti stolovi na tezgama. nadograđene

nadstrešnice. prljavi astali. ostaci snega pored

plehanih magacina. plavi stari autobus. tezga

za tezgom. česma. čuvar sa psom me

isteruje. iz zemlje rastu planine i

nebo. crkva prekoputa

budimpešta 8. februar 1993

 

 

 

459/3194

 

1425  sakupljači kartona sa ulica vuku svoje kartone na sabirno mesto u ulici dahany

      

1426  pred hodačkom skulpturom putnik sándor

körösi csoma. uzbudi me štap u njegovoj ruci

 

1427  neprimetno pružena ruka slepe žene. kada

sam joj stavio sitniš osetio sam nežnost njene šake

      

1428  sa kakvom dubinom zahvalnosti me je gledala mlada

prosjakinja. najsrećniji sam kada dajem. hvala prosjacima

 

razgovarali smo u dnevnoj sobi

380. hodanje

hodali smo andrea i ja i razgovarali u sobi hodanja

sedeli smo hodajući. idu dvoje ljudi bili smo nas dvoje

a ja sam oko ponoći sa mesecom prelazio margit most

mesec se kupao dunavom. na mirnoj površini sijao je u

punom sjaju a onda bi upadao u virove i prelamao se

treperio i krivio u nepredvidljivim linijama. crkva

prekoputa. gledao sam ga gledao sam ga

budimpešta 9. februar 1993

 

 

 

460/3193

 

1429  bilo šta bilo šta

 

1430  kako je snažno trčao mladić u naočarima da stigne

i stigao je kola koja su zastala na semaforu. ljudi su mu dali neki

urolani projekat vezan kanapima. evo ga rumen prolazi pored mene 

 

1431  povređenost pretvoriti u oproštenje

 

1432  uživam u lepoti crnog kamenog vlažnog puta

utabanost tih prelaza dokazivala je njihovu korisnost

 

život i umetnost

381. hodanje

hodao sam sa andreom do citadele

pričali smo o snazi života koja te vuče u

život i snazi umetnosti koja te gura u umetnost

ona je otišla u peštu a ja sam kružio budimom. svratio

sam do marxima i došao do panonija u. 34 i odmah legao

odmarao telo od hodanja. došao laslo lantoš i otišli do žuže

dardai i janoša. pričao sam o sporosti. jeli smo narandže

gledao sam ga gledao sam ga. kako sam samo

oko ponoći pogledao noć nad budimpeštom

budimpešta 10. februar 1993

 

 

 

461/3192

 

1433  dakle u budimpešti su plastične narandžaste

korpe za otpatke. ima ih na mnogo mesta

 

1434  istorija i kultura đubrišta 

 

svet je jedno

382. hodanje

besan sam jer sam nemoćan. ali

na suncu i hodanju ode bes. jer ovo nije drugo

do ono i zaista ovo si ti. u srpskim narodnim novinama

pričasmo o novim vremenima koja su starija od starih

vremena. uveče ugledah želimira žilnika dao mi je 120

maraka. i u blagoj noći polako se vraćasmo jelena i ja

kako sam samo oko ponoći pogledao noć nad

budimpeštom. prepisujem hamvaševe

tekstove o budnosti

budimpešta 11. februar 1993

 

 

 

462/3191

 

1435  štefica. jelena. goran. igor. petar. ja i tokajac vino sa severnih obronaka mađarske 

 

1436  pročitao sam i iscepao izbor iz savremene engleske proze

i bacio ga u dunav. posmatram bele papiriće kako otiču vodom 

 

1437  dugačka betonska ograda i drvored platana. neonska svetla se pripaljuju

 

ljiljanina pogača

383. hodanje

kako idem polako a odem daleko

plavi mercedes i žuti dugački tramvaji dok prelazim

bulevar robert karoly i nastavljam lehel ulicom. plavi

elektronski sat koji se okreće pokazuje 2 stepena celzijusovih

i 15 časova i 34 minuta. čitam starija žena uči povređenog psa

da hoda. da mi reči budi pre reči. danas je dunav zelenosiv

danas već postaje juče. prepisujem hamvaševe

tekstove o budnosti. živote ženo moja

budimpešta 12. februar 1993

 

 

 

463/3190

 

1438  stara baka sa pletenom ljubičastom kapom zastane da se

odmori i osloni svoju tašnu na klupu zatim gleda u smog i izmaglicu 

 

1439  dobro se napio

 

1440  alkohol mi za sat-dva umanji zamor od viška koncentracije

 

okean ponavljanja

384. hodanje

zebu mi ruke. zavlačim ih u

rukave. subota je malo je ljudi na

ulicama. radnje su zatvorene. tri prostitutke

se nude i presreću svakog muškarca. one

stalno rade. nema muzike i zato sve što čujem

kao muziku zapisao sam pre dvadeset godina

a sad mislim na žito. živote ženo moja

zrnevlje koje niče iz mojih koraka

budimpešta 13. februar 1993

 

 

 

465/3188

 

1441  da nisam došao danas na dunav ne bih znao da je po njemu opet počeo da plovi led

 

1442  nemojte čitati dok hodate - u prolazu mi kaže jedan gospodin - odmarajte oči

 

1443  a da nisam došao i na ovu stranu margit ostrva ne bih znao da sam pod

brojem 1441 slagao. led ne plovi dunavom nego se topi iz zimovnika i otiče

 

1444  kako je uzana ova ulica u sentandreji

 

uz dunav

385. hodanje

bio sam gladan kupio

sam krofne sa pekmezom

posle sam kupio i jednu jabuku

umetničko stvaranje je viši stepen

neposredno pripremanja za smrt ili što je

isto to je sučeljavanje čoveka u višem nivou

bivstva od svetovnog života čitao sam kod hamvaša

uveče smo petar i ja otišli u sent andreju. stari šajkaški

grad. uske ulice protiv vetra. mnogo crkava. kuće senke

kuća i kaldrma. nikog na ulicama. ljudi su u kućama

čekaju dan. prolazimo kroz pomaz i kalas. zrnevlje

koje niče iz mojih koraka. kaluđersko

žito i vode seoba

budimpešta 15. februar 1993

 

 

 

466/3187

 

1445  koliko godina još treba da bi se iznojila moja sujeta. hiljadu. dve. deset

 

1446  vratiću se neću izazivati ovog psa koji me iz

daljine gleda ležeći na sredini puta kojim neću proći

 

1447  znoj

znoj je kada postanem

gola voda. znojem se vraćam

nežnosti. volim da se znojim jer

znojenje je sejanje. a znoj je obrnuti

sok. kada se dobro oznojim postajem

žedan kao vuk. a kada se dohvatim

soka na nekoj travi pijem ga kao

lud. znoj to je kada se okupam

sobom

(iz rečnika hodanja)

 

ja ciganin

386. hodanje

hodao sam sa žužom i

janošem po šumi. videli smo

rad jozefa košuta i otišli u kašakov

muzej. kašak pecaroš i bitanga koji je

hodao od budimpešte do pariza. čitao sam

njegovu hodačku pesmu pre pet godina

hodajući od helderlina do remboa. danas sam

hodao po ciganskom kraju. ja ciganin. cigani

taj veliki kosmički narod. počinje hladnoća. još

je zima tu. hodajmo cigani. kaluđersko žito i

vode seoba. vode seoba se pretvore

u izmešanu krv naroda

budimpešta 16. februar 1993

 

 

i

 

 

nikada kraja

uzbudljivoj dobroti

 

 

sa kakvom dubinom zahvalnosti me je gledala mlada

prosjakinja. najsrećniji sam kada dajem. hvala prosjacima

 

 

bilo šta bilo šta

 

 

kako idem polako a odem daleko

 

 

znoj to je kada se okupam sobom

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si moj prvi tekst

pevan i stvaran

ritmom od deset 

godina

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

posle 12 km počinje ruža da radi

26. april 2025.

27537. dan mog života

 

 

439/3214

 

bolestan

 

pristajem živote

pričanje života život pričanja

kako je patila marina cvetajeva

budimpešta 20. januar 1993

 

 

 

440/3213

 

1372  ruka nad dunavom kad krene vetar

 

1373  ko je ko šta je šta ruža je ruža je ruža (posle razgovora sa ovim ljudima i onim ljudima)

 

1374  javnosti spasi me

                                                                   

1375  pevanje. tajna je da nema tajne nego samo pevanje

 

1376  za ručkom poklonio g. neneziću moju spoznaju

 

ja sam sin i belog luka

364. hodanje

gradom iskidan. kidam se pa se smirim

kidam se jer mi je lice grubo a tabani meki

kidam se jer je teško podneti izgovorenu reč. kidam

se jer mi je jedna noga napred a druga nazad. ne

zadnja je noga napred a prednja nazad. ne zadnja

prednja noga je sada nazad. ne da. kako je patila

marina cvetajeva. kidam se i od smeha

budimpešta 21. januar 1993

 

 

 

441/3212

 

1377  žolt kanjo i ja gledamo 120 godišnji libanski kedar

 

1378  jo daloglašt - kaže mi žolt

 

1379  gde si da vidiš kako se dunav plavi

 

mladi žolt

365. hodanje

iz grada odosmo žolt

i ja u brda na šumske zemljane

staze. spuštasmo se jednom vododerinom

na drveću mahovina ovde je vazduh čist. pričamo 

o toroovom valdenu. o učitelju. sa vidikovca gledamo

i zamišljamo nas dvojicu na margit mostu na kome smo

stajali pre dva sata i gledali u ovom pravcu gde sad

stojimo i odakle sad gledamo. staze kroz šumu

šumom ka stazama. kidam se i od smeha

na marksovom trgu su nas legitimisala

dva milicionera

budimpešta 22. januar 1993

 

 

 

442/3211

 

1380  reka sam: radim

 

1381  oh koliko nežnosti u čvrstoći

 

1382  misli koje lete kroz vazduh i snovi koji se uzajamno sanjaju 

 

petar milošević

366. hodanje

kišoviti dan hodam po sredini

eržebet mosta. volim da hodam po

sredini puta. lepo je osećam tada punoću

puta punoću koja traje i putuje. na sredini puta

osećam sredinu uči me i vodi napred. sredina

je lepa i pojam lepog je lep. i svakodnevno

prelaženje mostova je lepo. na marksovom

trgu su nas legitimisala dva milicionera

hodajmo dalje

budimpešta 23. januar 1993

 

 

 

444/3209

 

1383  pola šest je spustilo se veče. peštanski radnici u kombinezonima utrčavaju

u radnički hotel. vetar duva. nad budimom mlad mesec i mnogo nijansi plave boje

 

1384  hodam ulicom lajoša kašaka koji je hodao kao i ja

 

1385  kao dve laste ljuljaju se na vetru dva trepteća narandžasta semafora

 

samo strpljivo

367. hodanje

po ulicama budimpešte parkirani

automobili pa propuštamo jedni druge u

uzanom prolazu od branika do kuće. uvek

kada ga ugledam obradujem se njegovoj lepoti

dunave lepoto lepoto vodena. na sredini hodanja

posetili smo marijetu i stojana. na podu jedna od

zadnjih adijevih fotografija u kaputu liči na bunjuela

da da nastavljam po vetru. hodajmo dalje. u

ulice pešte uvlači se hladni ponoćni vetar

budimpešta 25. januar 1993

 

 

 

445/3208

 

1386  policajac čuva spomenik sovjetskim oslobodiocima

 

1387  pete patike na ruži lutanja

 

1388  čuvam sve patike. sve olovčice. zarezače. polomljenu kašičicu

 

sa budimpeštanskih ulica preveo miroslav mandić

368. hodanje

po ostrvu margit na vetru i ulicama pred ponoć. ženu je udario auto

fotografije iz filma dušana makavejeva. majls dejvis izlepljen po celom gradu

neprestano me gleda u oči. u gradu sam da bih podmirio grad. bio među ljudima

vezanih marama oko glave mladi rolšuaši opušteni rolšaju među gomilom i

piju pivo. zlo je neaktuelno. noću toples klubovi. u ulice pešte uvlači

se hladni ponoćni vetar. sve se vrti oko prolaza - rupe spasa

budimpešta 26. januar 1993

 

 

 

446/3207

 

1389  vetar kao prošlog januara u holandiji 

 

1390  polako se hvata led po baricama

 

1391  kad kažem da sam ja evropljanin onda kažem

ja sam bogatstvo koje niko neće jer ne vide da je bogatstvo 

 

1392  posle 12 km počinje ruža da radi

 

plač bez suza i suze bez plača

369. hodanje

hodao sam sa slavicom. kružili smo u brzom

hodu. pričala mi je o sarajevu. izbegla je sa ćerkom

strah. užas. groza. neispričljivo. zato i hodam. umetnost

kao iskupljenje. zato hodam i ovde jer uvek i svugde živi

užas. na hladnoći i vetru ulice postaju mračnije kaldrma

zlokobnija kuće zagonetnije. stvari su jednostavne i tamo

žive radio slušaoci koji ne slušaju ovaj radio. sve se vrti

oko prolaza - rupe spasa. da znaš

budimpešta 27. januar 1993

 

 

 

447/3206

 

1393  moje beskućništvo me boli i plavi se u plavom

predvečerju. hodam preko dunava. na budimskim izbrežjima sneg 

 

1394  pišem u zelenim rukavicama kupio sam ih u sibiu u rumuniji

 

jer sve me strašno boli

370. hodanje

toplina mi je uvek nedostajala kaže

edvard stahura. osećam to kao i ovo sunčano

popodne. neželjeni stranac što gleda sve oko

sebe kao svoj dom. pri kraju hodanja mislim na

pesnike i umetnike koji su tako mnogo patili

prelazim most volim to da radim. osećam se

slobodan hodajući nad vodom gledajući

odakle dolazi i gde otiče dunav. tu sam

na svom. da znaš vraćam se

odlazeći napred

budimpešta 28. januar 1993

 

 

 

448/3205

 

1395  pada sneg. sa decom u izbegličkim logorima u selima veše

i nagyatad. kada ćemo kući pitaju me žene u pletenim maramama

 

1396  civilizacija se neprestano ogleda u neprestanim logorima 

 

izbeglički logori veše i nagyatad

371. hodanje

laslo. laci. kamila devai nađ i ja smo posetili

izbeglice u logorima. ratoborni ipak na kraju gube

kada smo ušli u selo detinjstva kamile nađ ona je

trčala po njemu kao u detinjstvu. uzbuđenost i detinji

pokreti. žena se pretvorila u ptičicu. ispratila sam oca

na ž. stanicu i u povratku brojala 2.071 koraka do

moje kuće. a padao je sneg. ja sam im pričao

o lepoti kamiona. vraćam se odlazeći 

napred. izbeglice u mojim koracima 

budimpešta 29. januar 1993

 

 

 

449/3204

 

1397  ipak sam osetio dani su duži. krenimo ka letu

 

1398  hodam po snegu. dunav se zlati

 

1399  u rečima da mi živi i telo i slika. u telu da mi živi i slika i reč. u slici da mi živi i reč i telo

 

zoltán czvitkó

372. hodanje

hodam da bih dao i dobio

jedan korak daje drugi dobija

večeras se otvorio hangar. mnogo

subotičana. lepe žene. moćni stari muškarac

sa lulom. temperatura je nešto ispod nule. okolo

se sve beli. zimsko sunce greje kao i subota u

kojoj se stišava šestodnevni umor. izbeglice

u mojim koracima. dva koraka da 

dam jedan da dobijem

budimpešta 30. januar 1993

 

 

 

451/3202

 

1400  u XIV kvartu ulica tito zamenjena je imenom ruža

 

1401  sve je sažimanje

 

1402  sve je sažimanje kažem jer sam danas 45 dana ruže lutanja i posle 373

hodanja načinio 10 miliona koraka pišem to stavljajući tačku na 10.000.037 koraku

 

hajde mi pročitaj neko hodanje

373. hodanje

ulice raskrsnice kuće prodavnice ljudi znaci

hladno je grebe me po nahlađenom grlu. žurim

danas sam čuo da sam odbijen za pomoć ruži

trebalo je to podneti istisnuti. psi su se igrali na

snegu. na periferiji grad prestaje da bude grad

oseti se priroda tu sam na ivici spušta se veče

dišem u šal. nemam nikakvih utisaka. dva

koraka da dam jedan da dobijem

tek bez utisaka žive reči

budimpešta 1. februar 1993

 

 

 

452/3201

 

1403  uvek ti bivši mladići koji su postali pijanci. jedan veliki

bradati dobar ko velika pogača u ulazu ulice wesselényi u. 63

 

1404  toplina koja se izliva prema drugoj osobi

 

ni na nebu ni na zemlji. i na zemlji i na nebu

374. hodanje

hodao sam oko margit ostrva po suvoj kori belog snega po kome

je bleštalo sunce kao šestog dana pod brojem 25 i 313 dana pod

naslovom bleštavilo. oznojio sam se na hladnoći. sedeli smo jelena

i ja u marximu i posle je bilo hladno pa sam ušivao krpe u jaknu i u

pantalone za levu butinu. uveče smo bili kod đerđ konrada. judita

marijeta. arpad. stojan. jelena. đerđ i ja. pričao sam im o ruži. o

spomenicima. o ovim tekstovima koji teku i teku raspeti

između stopala i šake. tek bez utisaka žive reči

odlazim ne napuštam nikog naprotiv

budimpešta 2. februar 1993

 

 

 

453/3200

 

1405  dokazivanje je pojam slabiji od istine kaže hofšteter

 

1406  hodam pored dečijeg groblja

 

1407  hodam i napišem. sledeća rečenica je pogrešna. prethodna rečenica je istinita 

 

1408  prelazim ulicu alkotmány i osetim volim budimpeštu

 

ja lažem

375. hodanje

hodao sam bécsi ulicom i

čitao o čudnim petljama ja lažem

na groblju su me napala dva psa. kupio

sam dva kolača sa sirom. ćutim a kad

govorim govorim. onda me reči vode sada

me vode koraci. melanholičan sam. hoda mi

se u proleće. hoda mi se u leto. pada veče

odlazim ne napuštam nikog naprotiv

sa tobom sam

budimpešta 3. februar 1993

 

 

i

 

 

pevanje

tajna je da

nema tajne

nego samo

pevanje

 

 

reka sam: radim

 

 

oh koliko nežnosti u čvrstoći

 

 

civilizacija se neprestano ogleda u neprestanim logorima 

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si radost

lutanja za

svetim

lutanjem

i

bogom

jedinim

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

tobom sam i

sam postao

lutalica i

bog

 

 

i

 

 

ružo lutanja

u tebi se rađala

moja ljubav za boga

jer sve što sam pevao

stvarao hodao na ruži

lutanja je i od mene

samog činilo

bogom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bog te je

stvorio

ružom

boga

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

jednostavnost u mojim knjigama je posvećena nevinima

25. april 2025.

27536. dan mog života

 

 

424/3229

 

1337  budim noću. prošlost. franc list. kaldrma. zidovi kamenih kuća

svetlost velegrada. dole u ravnici tamo gde je živeo puk sada žive svi

 

1338  nemam ništa da kažem ni šta da hodam ali hodam i to kažem

 

1339  kao vrtlar kroz ružičnjak

 

trinaesto noćno hodanje - gledajući led na dunavu

352. hodanje

gledali smo ga nebojša i ja. sve ga je više. desna obala na budimskoj strani je

u ledu. pričali smo o budućnosti i duši koja spava. led je bio zloslutan nezaustavljiv

i tvrd. promena vode. pište alarmi automobila po ulicama. sve manje imam šta da

kažem govori se samo. pri kraju hodanja oko ponoći skinem kapu i rukavice

raskopčam se skinem šal greje me hladnoća. skrećemo u

amerikai utca. do katikinog stana

budimpešta 5. januar 1993

 

 

 

425/3228

 

1340  tlo na kojem stojiš si ti

 

1341  uzbuđen rimskim zidinama

 

1342  tri sata noću vučem noge po zaleđenoj kiši. šmrčem. guramo tridesetiprvi kilometar

 

1343 kao vrtlar kroz ružičnjak zimi

 

četrnaesto hodanje - iskupljenje

353. hodanje

jedan čovek se davio i spašavao držeći se za santu leda

vikao je mi smo prolazili nemoćni padala je neka vrsta ledene

kiše. policija i vatrogasci su pokušavali da ga izvade. jelena i ja smo

hodali ka sentandreji 33 kilometra ka iskupljenju. nije lako hodati a kamoli

se iskupiti. tri je noću. još malo. kako je malo daleko. nisam znala da kod

hodanja bole ruke rekla je jelena. hamvaš je podignut u velikoj hladnoći u

odsustvu koncentracije koju su svakodnevica nesporazumi sa bližnjima 

i traganje za prenoćištem stalno narušavali. trideset tri kilometra

četrnaeste noći. u spomenik je ugrađeno 352.914 koraka

(268 km). svetlost i vatra šibica. odlazim dalje spomenik

nek raste. do katikinog stana. u sobi nas je

čekala paradajz čorba sa taranom

budimpešta 6. januar 1993

 

 

 

426/3227

 

1344  izašao sam na ulicu hladno je i pada hladna kišica

pogledam osetim spomenik je noćas podignut. spomenik - bezbrižnost

 

1345  srećan sam zbog malog jezika sa kojim govorim na kome sam rođen

 

1346  (zavija pas)

 

1347  sa kojim pišem. mumlam. vičem. ćutim. oko koga se

spotičem u kome se odmaram kome sve dajem jer mi sve daje

sa kojim kad zimi hodam po hladnoći zavijam kao gladni vuk u planini

 

pružili smo korak

354. hodanje

pružili smo korak srđan i ja i ubrzo

prešli distancu. ceo dan se budimpešta klizala po

zaleđenim ulicama. leva noga mi je isklizila i zato sam već

bio na zemlji čak sam i kolut nazad napravio kad već padam

večeras mi je milorad krstić pričao o knjizi ruža lutanja. uživao

sam slušajući kako ove reči žive u drugima. sa puta u nečiju

dušu. kao lasta kad proleti u proleće. kao sunce što se svako

jutro rađa. u sobi nas je čekala paradajz čorba sa taranom

kao topli gutljaj paradajza u mojim grudima

budimpešta 7. januar 1993

 

 

 

427/3226

 

1348  preselili se u panonija ulicu 34/III stan 1. mala lepa garsonjera 2 kreveta 300 dm 

 

1349  napor u umetnosti. neprestana koncentracija. stalno uverenje

hrabrost u iskrenost. podneti sumnju drugih. podneti sopstvenu sumnju 

 

1350  smeti biti

 

1351  umetnost je celina

 

opuštanje - otopljavanje

355. hodanje

smiren hodam sa srđanom pričamo o pisanju

pisati čoveče i ništa više. znači hodati i pisati. da disati

hodamo i jedemo kolače sa sirom. srđan odlazi metroom kod

katike i ištvana po stvari jer se selimo. ja nastavljam da hodam

niz dunav. otopljene ulice su vlažne i prestaje klizanje. kao

topli gutljaj paradajza u mojim grudima. lutanje i seljenje

budimpešta 8. januar 1993

 

 

 

428/3225

 

1352  da li da uđem u tramvaj 2 ili 2a

 

1353  bez dileme nastavljam dalje

 

1354  ego nestaje u naporima. prijavim poslovima. stvaralaštvu. u radu za druge

 

prelivanje

356. hodanje

preko mostova. budimom

samo ići. da je snage i nikad stati. i

drugi bi da hodaju. slavica. nada. hodamo

kroz maglu. dunav teče. ne vidim ga osećam

vlažnost i njegovu snagu. igra svetlosti i magle

nijanse. prelazi. pretapanje. razlivanje. treperenja

utapanja. slivanje. nestajanje. uranjanje. prelivanje

odlivanje. zračenje i prestajanje zračenja

lutanje i seljenje. i drugi bi da hodaju 

budimpešta 9. januar 1993

 

 

 

430/3223

 

1355  postojanje. postojanje. da. neko postoji u ovoj osvetljenoj brodskoj kabini na kraju

dugačkog šlepa koji veći od velikog klizi po vodi. veliko tamno gvožđe koje ne tone

 

1356  knjige

tek sam na hodanju

osetio kako su knjige

odličan predmet za džep. i kako

lepo pristaju šaci. čitajući ih u malim

dozama sve što sam pročitao bilo je

meni namenjeno. bile su to poruke živa

jevanđelja. volim tri načina čitanja knjiga

 

1 - da ih držim u ruci

 

2 - da ih listam

 

3 - da gledam nekog dok čita knjigu

 

toliko su knjige žive da ih nije potrebno

ni čitati. sve knjige govore o knjigama koje

još ne postoje. svaka knjiga je put do druge

knjige. najlepše su nepročitane knjige. najviše

me privlače još nenapisane knjige. volim samo

jednu knjigu i ona mi jako liči na konja

(iz rečnika hodanja)

 

brodogradilište i štrand

357. hodanje

hodam. ulice. šlep. mostovi. mraz i magla

svetlost na šlepu. talasi i metal. zelena svetlost

na komandnoj kabini. drvoredi. zagasitost. preko

mostova preko mostova. lepo je. i kad već jeste

neka i jeste. kako je bio lep taj šlep. mađari. i

drugi bi da hodaju. a tek šlep kako je bio lep

budimpešta 11. januar 1993

 

 

 

431/3222

 

1357  promene

 

1358  smrt je ljubav

 

1359  sve što jeste živo je

 

toplo je danas

358. hodanje

sa srđanom pored dunava

budim osvetljen. prolećni dan u

januaru. pričamo o jednom. pričamo o

promeni. jedno i promena. sve reči koje

pišem su muzika jer sve što jeste jeste kao

muzika. čitam vesnino pismo o svetom franji

gledamo lepotu budimpeštanskih visećih

mostova. a tek šlep kako je bio lep

osloboditi se sebe

budimpešta 12. januar 1993

 

 

 

432/3221

 

1360  sa drugima hodam kroz sebe

 

1361  kako korak lepo nastane i kako lepo nestane

 

1362  druga stvarnost

tek sa doživljavanjem druge 

stvarnosti osećam šta znači reč

isto. tek odande živim ovde. kao što

tek bogom jesam. ali zašto sam tu a ne

u njoj. biti znači biti i ovde i tamo. da nije

tako ne bi ni bog bio sa nama. a nekad dok

hodam gledajući čini mi se da je on samo ovde

druga stvarnost to znači izdržati. to je krhkost u

kojoj život jedino slobodno živi. postoje tri kapije

za ulazak u drugu stvarnost. kapija kroz koju ja

ulazim zove se običnost. postoje i tri načina da

se pređe u drugu stvarnost. ja se služim trećim

mogao bih ga nazvati konjskim ili magarećim

jednostavno krenem i idem i ni ne znam

kad pređem. blaženstvo ne

prepoznaje granice

(iz rečnika hodanja)

 

raditi gradove

359. hodanje

hodamo nada i ja oko dunava

dunav teče mi kružimo. koja je snaga

u ženi koje su mogućnosti u mogućnostima

da ja radim gradove. radim ih po celoj površini

po svakom detalju. stari trgovi u budimu

osloboditi se sebe. hodam po jednoj

nekadašnjoj rimskoj pokrajini

budimpešta 13. januar 1993

 

 

 

433/3220

 

1363  radim gradove. ulicu po ulicu. trg po trg. park po park

kapiju po kapiju. lice po lice. da se sve pamti i sve zaboravi

 

1364  svakog dana posejem kilogram pšenice po ulicama kilogram mojih koraka

 

kako mi je prijala supa od praziluka

360. hodanje

koraci pšenica. hodanje je hleb duši. koracima hranim

gradove. hranim ih i radim ih onako kako su hodali nomadi

hodam kako su hodali hodočasnici. onako kako su hodali

umetnici. kako mi je prijala supa. hodam po jednoj

nekadašnjoj rimskoj pokrajini. pokrajini od tabana

budimpešta 14. januar 1993

 

 

 

434/3219

 

1365  prihvatam sve

 

1366  svake noći dođi do loše savesti i po danu je u hodu ishodati

 

1367  pešta mi u jednoj budim u drugoj butini

 

januarska svetlost

361. hodanje

posle dvadeset dana u punoj

dnevnoj svetlosti sve se vidi. dunav

se zasvetli zaista zaplavi to mu je dato

od neba. brdoviti obodi sa budimske strane

igraju se pred mojim očima. sunčeva svetlost iz

vode greje me kroz moje zenice. pokrajina

od tabana. tabani rečenice 

budimpešta 15. januar 1993

 

 

 

435/3218

 

1368  pitao me laslo lantoš kako pišem u hodanju. evo ovako

 

1369  radnici čiste tramvajske šine

 

rockov galerija - marxim pab

362. hodanje

danas sam prvi put krenuo sa prijateljima

ispred rockov galerije (subota 11 h) i hodali smo

do marxima. došli su sava i ljilja babić. i laslo lantoš

pričali smo o lazi kostiću i adiju. o promeni senzibiliteta

koji se sada događa svakih 5-6 godina. pričali smo

o noževima. čakijama. bricama kod sremaca

bunjevaca i mađara sikuljaca. pričali smo o

etničkoj muzici. tabani rečenice. koja

dolazi iz dubine zemlje 

budimpešta 16. januar 1993

 

 

 

437/3216

 

1370  jel čuješ most pitam tibiku

 

1371  jel nameravaš ovo da napišeš pita me tibi dok ga prelazimo novopeštanski

železnički most a on mi pokazuje rukom gustu prazninu od magle koju jedino vidimo

 

tibika

363. hodanje

al smo lepo hodali tibika

i ja od sentandreje do nugatija

tibika je četrnaestogodišnjak ja sam

mu drug. pričam mu o putu dok hodamo

po njemu i gledamo ga. uživamo u magli

nad dunavom. da. jednostavno pisati zar 

ne tibi. jednostavnost u mojim knjigama

je posvećena nevinima. koja dolazi

iz dubine zemlje. raskošna

nevinost

budimpešta 18. januar 1993

 

 

 

438/3215

 

bolestan

 

đerđ konrad

raskošna nevinost

pričanje života život pričanja 

budimpešta 19. januar 1993

 

 

i

 

 

 smeti

biti

 

 

umetnost je celina

 

 

ego nestaje u naporima. prijavim poslovima. stvaralaštvu. u radu za druge

 

 

svakog dana posejem kilogram pšenice po ulicama kilogram mojih koraka

 

 

koraci pšenica. hodanje je hleb duši. koracima hranim

gradove. hranim ih i radim ih onako kako su hodali nomadi

hodam kako su hodali hodočasnici. onako kako su hodali umetnici 

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si hleb

nasušni

i

hleb

nadnaravni

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

promena pravca uvećava ples

24. april 2025.

27535. dan mog života

 

 

413/3240

 

1307  prošla je ponoć. hladno je smrznula su mi se jaja. baš treba hodati. mastilo se ledi

 

drugo noćno hodanje

341. hodanje

ledi se. hodali smo jelena i ja. zadnji sat sam

hodao sam. u hladnoj noći tekao je topli dunav. u

maju sam hodao go njegovim obalama. sada sam umotan

u krpe a ipak je hladno. dok ovo pišem gore mi obrazi od zime

pri kraju hodanja sam osetio kako gradim spomenik. noć se uvlači

u dušu hladnoća u kosti. i pored zla ovaj svet živi jer živi od boga

hranjen bezbrojnim gestovima dobrote u svakoj sekundi. hranjen od

bezbroj bića koja čine ljubav. ne dišemo mi vazduh nego ljubav koju

su drugi stvorili za nas. prepone su mi hladne. ko vidi, vidi. tragovi

spomenika odlaze u reči sa rečima u priču. ko čuje čuje. bog je

jedina stvarnost ponavlja stalno bela hamvaš reči koventri

petmora. sa mnogo ljudi smo prisustvovali rođenju

boga. hodajući pod svodom nebeskim

budimpešta 25. decembar 1992

 

 

 

414/3239

 

1308  i večeras mastilo svedoči o hladnoći (penkala više nije htela da piše)

 

treće noćno hodanje

342. hodanje

opet hladnoća pali beznađe nade što jamu

kopa. bili su vera zoltan i tibor. upalio sam šibice i čitao

hamvaša. da. nastavljamo jelena i ja baš onako kako je hamvaš

govorio o don kihotu. besmisleno do nežnog poljupca hladnoće. do

verovanja. da do verovanja. u hodu je spas. i za druge spas. da da zima

je to. nem nepoznat neprimećen svako veče počinjem sa toplim hodanjima

patnja je toliko puta ponavljana da jedino što nam ostaje jeste da budemo

dostojni patnje. uživam u klizalištu prepunom mladih ljudi. ljubav živi u

kamenju i u vetru. ljubav je utočište i stidu i ironiji. video sam

debeli sloj mraza po travi hodao po njemu. hodajući

pod svodom nebeskim. da da strah je to

budimpešta 26. decembar 1992

 

 

 

415/3238

 

1309  četvrto veče. sam sam pred bibliotekom. čekam da li će neko doći. sam ću

zapaliti šibice pročitati nekoliko hamvaševih reči i krenuću spomeniku u naručje

 

1310  podižući spomenik spuštam ga u svoje srce

 

1311  plove sante leda dunavom

 

1312  kleknuti kleknuti kleknuti

 

1313  promena pravca uvećava ples

 

četvrto noćno hodanje

343. hodanje

hodao sam sam. sam zapalio šibice i

čitao hamvaševe reči. prešao sam dunav i hodao

budimpeštom. svratio sam u crkvu. svečanost molitve. ko će

ishodati do kraja. danas sam ishodao sam. milicioneri su mi tražili

pasoš. ja sam tražio tople ulice a noge su mi plele meki džemper da

me štiti od straha koji se širi sa balkana. danas nije bio niko. niko me je

okruživao i bili smo zajedno. verni niko sa njim je uvek tako mirno sa njim

se vidi sve ostalo. lepa devojka izlazi iz taksija. iskrivljeni mladić sa belom

torbom. parkirani kamion-dizalica. izlupani led u vodoskoku ispred biblioteke

sam sam zapalio šibice sam sam čitao hamvaševe reči i krenuo sam. prešao

sam most szabadság i video tek tu i tamo tanke krpe leda kako plove dunavom. o

ljubavi je reč. širi se svakim korakom. svaki korak me vodi novom koraku predaje

me u naručje nepoznatog tla prema miru koji me prima jer ga želim jer me želi da

budemo jedno. tu i sada tkanje stopalima periferijom poniženog tela odbačenog

od spiritualista. za džabaka ubijano od materijalista. u stopalima živi duhovna

baština čovečanstva. golicaju nas tabani jer su nam nepoznati domovina koje

se ne sećamo. hodam i pletem. odisej u pletivu. borba lukavstvo avantura

zamenjeni strpljivim stopalima što pletu laticu po laticu tlo ljubavi. bože

daj mi snage i unutrašnje svetlosti da hodam radostan i bezbedan

u prostorima straha. da da strah je to. molim hodam hvalim

budimpešta 27. decembar 1992

 

 

 

416/3237

 

1314  da svet koji rađam bude nepoznat nov. nepoznat i nov

u nepoznatom i novom i nepoznat i nov u poznatom i starom

 

1315  pogledam stvar od gore a počnem da je radim od dole

 

1316  još zuji od hladnoće

 

peto noćno hodanje

344. hodanje

hodanje po mraku. dunav se sija kao crni

dijamant. lako smo ishodali 23 kilometra. u noći

se vidi mnogo manje. u noći se spava. gledamo nazive

ulica. dunav se valja. hodam. iz kanalizacije se isparava topla

voda. išli smo da ostavimo pismo peteru esterhaziju. u 22:10 sam

belu kovertu bacio u njegovo dvorište. pismo je ležalo na ciglama

ut. emod 20 budapest. dunav se svetleo kao crno ulje. preko mosta

hladnoća prlji obraze više desni sa čije strane dolazi hladna struja

iz planine. sve što vidim počinje da biva spomenik ljubavi. pogledaj

preko ulice i videćeš ženu u crvenom kaputu kažem jeleni. ona

pogleda i ugleda je. noć je noću ljudi spavaju. molim

hodam hvalim. spavaju sa životinjama i biljkama

budimpešta 28. decembar 1992

 

 

 

417/3236

 

1317  opiranje

 

šesto noćno hodanje

345. hodanje

manje je hladno. šakama je čak toplo

u rukavicama. osetim prepone se greju. preponama

podižem spomenik. prolazim. nije lako. ali sreća je to hodati

svako veče svaki dan. kako biti svakog trenutka zahvalan. ej zeleno

lišće. hodam pored kuća. saginjem se uzimam otiske sa budimpeštanske

kaldrme. ej zeleno lišće koje sada spava u soku drvetovom. trebalo bi da

pišem o besu. da ga iskažem i da ga reči prime u sebe a reči će ga već smiriti

i iskaliti. mnogo se toga skupilo u telu jer telo i jeste hram otvoren za sve i svakog

pa i za povrede i ljutnju. čudno je ovo građenje spomenika. gradi se a ne gradi se u

trenutku sam osetio hej pa ja ništa i ne gradim ali sam graditeljski nastavio. znam

možda će na samom kraju spomenik nići kao božansko prisustvo u drvenoj

kašici i u čarapi u ključevima i lancima. bes se seli sretan mu put

spavaju sa životinjama i biljkama. hodam pored kuća

budimpešta 29. decembar 1992

 

 

 

418/3235

 

1318  danas je sedmi dan noćnog soneta - hamvaš. spomenika anonimnim snagama

ljubavi i zato ljubavi nema u meni i bližnjima kao što su čistaču cipela prljave njegove cipele

 

1319  da da bog. daće bog

 

sedmo noćno hodanje

346. hodanje

hodao sam malo jer noćas nisam spavao

neispavani hodač se smrznuo na hladnoći koja

mi je padala pred očima. danas sam lepo pričao sa

miloradom krstićem o spomeniku. spominjanjem. sećanjem

živom sećanju koje je ponavljanje a ne sećanje. kada se sećamo

vraćamo se unazad. kada ponavljamo dogođeno dolazi do nas sada

učio je kjerkegor. draga siđi draga zapisao je crnjanski scenu iz života

jednog ljubavnog para u italiji. drevna reč je reč božija. tvoračka reč. logos

 jer je svet stvoren kad je izgovorena reč. tvoračka snaga boga nalazi se u

reči... imenovati je isto što i stvoriti pročitao sam hamvaševe reči uz svetlost

šibica. mala svetlost u velikoj tami noći. dok čekam petnaest minuta ispred

biblioteke da li će neko doći smrznem se i posle ne mogu sat jedan da se

ugrejem u hodanju. telo se pati izvršavajući odluku uma srca duše. nevino

telo. oko 9 uveče na örs vezér téru hladnoća kulminira naletom ledenog

talasa koji mi pada po licu. u ponoćnom času ulazim u treći stan koji

menjamo za ovih sedam dana. selimo se kao sećanje i spominjanje

sedmu noć sam hodao ulicama budimpešte nadovezujući se na sve

što jeste. hodam da bi sve baš sve bilo u svakom koraku i svakim

korakom se prenelo u sledeći korak. koračanjem evo sve se

kreće. karneval života. slavlje i radost u usamljenom pevaču

koji peva hodanjem i ćutanjem. osetim po njegovim

obrazima cveta hladnoća. hodam pored kuća

u hamvašu je i kjerkegor

budimpešta 30. decembar 1992

 

 

 

419/3234

 

1320  čekam

 

1321  hladno je

 

1322  pozdravljam te hamvaš

 

1323  u tramvaju 24 blizu ponoći u budimpešti druga nova

godina na ruži. prošla u roterdamu sa natašom sada sa jelenom

 

1324  ruža iskupljenja

 

ponoć

347. hodanje

oko ponoći sam se

izgubio. noćni čuvar mi je

pokazao put. hodao sam pored

dugačkog grobljanskog zida. dotrčao je

do mene jedan pas. para mu je izlazila iz

usta baš kao i meni. na keleti stanici je bilo pusto

samo tri jugoslovena. tramvaji su bili prazni. molio

sam se. nova godina je došla neprimetno. sa novom

godinom sam došao i ja sa svojim stopalima. pred ponoć

sam ostao sam. po ulicama budimpešte novogodišnji

urnebes. ponoć je. zalutao sam. kako da se vratim na

örs vezér tér. odlazim do noćnog čuvara fabrike na

periferiji da ga pitam. pita me da li sam rumun

ljubazan je. dosvidanja kaže mi dok odlazim

pritrčao je jedan pas. u hamvašu je i

kjerkegor. lutao sam i zalutao sam

budimpešta 31. decembar 1992

 

 

 

420/3233

 

1325  sunce hladno. budimpešta spava

 

1326  hodanje oko ponoći. tri puta po 12 krugova hodali jelena nada nebojša i ja

 

1327  hodati zaželeti dobro svemu pa i ničemu

onom velikom ničemu (čemu ta umetnost služi. ničemu)

 

nada i jelena hodaju spomenik

348. hodanje

krenuli smo anja nada nebojša jelena hamvaš i ja

sve je više santi leda po dunavu. hodali smo oko dunava i

oko ponoći. hodali smo za ljubav. videli smo nulti km u budimpešti

prvi put je na ruži neko hodao umesto mene. zadnjih 9 km su hodale

nada i jelena da bi ženske spomenike koje gradim prvog dana nove

godine otpočele žene. dunavom je sve više santi leda - niče ledeni trag

vremena su teška kao kad vatra eksplodira u vodi kaže bela hamvaš. u

tim vremenima pokušavam da strpljivim hodanjem tom merom nad

merama moj duh bude molitva postojanju. strpljenjem niče i novo

zelenilo u ovoj zimi a da to niko ne vidi osim proleća koje ga

strpljivo čeka. lutao sam i zalutao sam. to je spomenik

budimpešta 1. januar 1993

 

 

 

421/3232

 

1328  ovde stajasmo 9 dana i večeras deseti  reče miroslav

 

1329  kao vrtlar kroz ružičnjak

 

deseto noćno hodanje

349. hodanje

sa nebojšom sam hodao nekoliko puta po evropi

sada hodamo ovde na trgu heroja gde strašni ratnici

okamenjeni za večnost gledaju kako se oko njihovih nogu

kreće jedna ruža. molim se za surove. molim se za zločince

obrazi su nam crveni hladnoća nas kupa. mraz greje i leči. tišina

je posle novogodišnje iscrpljenosti. posle transa. kako je čoveku

potreban zanos. pa ako nema igara pesama i plesa onda nek

bude rat i vatra pakla samo da se zaboravi da se ne gleda

licem u lice. da li ću osetiti ljubav u vazduhu. to je

spomenik. nenapisana knjiga koja se čita

budimpešta 2. januar 1993

 

 

 

422/3231

 

1330  odjednom tišina srđan i ja svedočimo njeno prisustvo

 

1331  ponovo tišina i hladno posle ponoći

 

1332  osvetljena telefonska govornica. ulazim u nju da bih u njoj bio

 

1333  spomeniče rasti

 

1334  kao vrtlar kroz ružičnjak

 

jedanaesto noćno hodanje

350. hodanje

i periferija ima kraj. i na periferiji je hladno. i više

senki i zagasite svetlosti na kraju ogolelih drvoreda

da li vidiš čoveka koji pripaljuje cigaru upitam nadu. kada

je pogledala on je već bacio šibicu. eto događaja. topli čajevi

kao leti sokovi a između hodanje. hodaj čoveče. hodamo

do vrha uspona pa ćemo se vratiti. nenapisana knjiga

koja se čita. ženi iz glave raste drvo

budimpešta 3. januar 1993

 

 

 

423/3230

 

1335  rastresitost raspršenost,korak za korakom

 

1336  kao vrtlar kroz ružičnjak

 

dvanaesto hodanje noću

351. hodanje

prošli smo noćas pored bronzanog spomenika psu

koji je spasao dete iz požara. beše to pre 50 godina ali

pas još gleda u kuću u kojoj je plamen uplašio dete. ljubav je

tako jednostavna da ne postoje reči za ljubav. ljubav je ljubav je

ljubav. priznajem da sam trava i vetar po travi i stopalo na vetru

priznajem. oslobađanje je onaj put na kojem nema zanemarljivih

sitnica momenata koji se mogu olako uzeti. hodamo nas šestoro

šteta što nije sa nama i džon kejdž. budnost ne podnosi nemar

kaže bela hamvaš. promena je vesela kaže džon kejdž. tako

raste sve što raste ne malterom ciglom i mistrijom nego

budnošću i promenama. ženi iz glave raste drvo

skrećemo u amerikai utca

budimpešta 4. januar 1993

 

 

i

 

 

i pored zla ovaj svet živi jer živi od boga

hranjen bezbrojnim gestovima dobrote u svakoj

sekundi. hranjen od bezbroj bića koja čine ljubav

ne dišemo mi vazduh nego ljubav koju

su drugi stvorili za nas

 

 

u hodu je spas. i za druge spas

 

 

pogledam stvar od gore a

počnem da je radim od dole

 

 

sve što vidim počinje da biva spomenik ljubavi

 

 

vremena su teška kao kad vatra eksplodira u vodi

kaže bela hamvaš. u tim vremenima pokušavam da strpljivim

hodanjem tom merom nad merama moj duh bude molitva postojanju

 

 

kao vrtlar kroz ružičnjak

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si umetnost

podviga i ružičnjak

svih poduhvata u

umetnosti

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

nikad ne bih znao ko sam da nisam shvatio da sam stranac

23. april 2025.

27534. dan mog života

 

 

403/3250

 

1267  kako je ona žena u crnini duboko ljubila zemlju i visoko

širila ruke moleći se bogu. moleći boga. moleći se za boga

 

1268  hodam pod drvoredom oko ponoći uz mirnu vodu

 

1269  samo jedan putnik u praznom gradskom autobusu

 

1270  ponoći ljubim te

 

tramvaji u ulici 9. maja u temišvaru

332. hodanje

uzana kaldrmisana ulica i žuti tramvaji. vraćam se

sa jevrejskog groblja. sivi dani i to su dani. kao i svaka reč

toliko je mnogo običnih dana isto kao i običnih reči. sabornost 

svakodnevnice. kad sam hodajući oko ponoći čuo zvona skočio

sam od radosti. a u hotelu pored ulaznih vrata na betonu

spava petogodišnje dete. duša stopalima piše. piše

ovom detetu da ga ugreje

temišvar 15. decembar 1992

 

 

 

404/3249

 

1271  čežnjive plave oči starog čoveka koji je prošao pored mene

 

1272  tragovi ovčijih papaka po vlažnoj dolini su od zemlje načinili sliku duše

 

1273  dečak-čobanin sa tako lepom strpljivošću

zviždućući neprestano vodi sa dva pulina veliko stado ovaca

 

1274  razbacane po dolini četiri ovce ojagnjile 6 jagnjića. jednom pada glava i 

ne može da stane na noge ostali stoje sa krvavim pupčanim vrpcama. sunce sija

 

1275  ovo su jarići od pre neki dan a oni tamo još koji dan ranije. carstvo života

 

1276  nekoliko mrtvih već sasušenih jarića obešeni o granu vrbe

 

1277  vraćam se u temišvar. još devet kilometara. sada mi je sunce za leđima

 

jarići sreća

333. hodanje

bilo je lepo 333 hodanje

sunčan dan. dolina i čisto blato. niska

trava koja se pretvorila u zelenu dušu po kojoj

hodam. pešački most visoko nad kanalom ovenčan

blatom i razgolićen ogradom. prelazim preko. čitam

hamvaša piše o španskoj usamljenosti. i onda

ozarenje: rađaju se jarići. trče beli po svetlosti i

zelenoj travi. kao da sam bio u slici prerafaelista

piše ovom detetu da ga ugreje. sreća jarića

temišvar 16. decembar 1992

 

 

 

405/3248

 

1278  rajsko zimsko popodne. sunčano bez snega vlažno kao proleće. guske u čistoj

kanalskoj vodi. suve trske mladić u plavoj trenerci. ogolele grane. sada više lišća nema

 

1279  vraćam se u temišvar. još 10 km. taman dok sunce zađe. sada hodam u njega

 

1280  u svakoj ženi su dve žene. ona koja je

nastala iz božijeg rebra i ona koja je rodila mene

 

1281  o zlu će svedočiti većina o dobroti većine će svedočiti retki

 

1282  hrista sada svedočim sada

 

1283  zagledao sam se u teške oznojane konje i desna noga mi je proklizala kroz blato ali

kočijaš je to primetio i njegovo saučestvujuće oup me je zadržalo da ne padnem pod kola

 

kako čitam hamvaša dok hodam

334. hodanje

ovaj pas kao vuk. drugi mali poskakuje i obilazi me

biciklista natovaren torbama sa dve različite rukavice

obe pocepane i stare. devojka se vraća iz škole svojoj

kući na periferiji. čitam ga pre svega malo. rečenicu-dve

osećajući radost od njih prestajem sa čitanjem i prepuštam

se gledanju. sve što vidim je lepo zaista. kad je sunce

zašlo bilo je hladno. sreća jarića. spustila se magla

temišvar 17. decembar 1992

 

 

 

406/3247

 

1284  doterali su im drva

 

1285  baka ćerka i unuka su trčale ali nisu stigle na tramvaj

 

1286  magla i inje. žena sa glavicom kupusa u ruci

 

1287  stavim knjigu u džep da bih gledao decu

 

1288  lepe žive i dobre oči starice. žive i dobre. bezbroj bora

na čelu slepoočnicama obrvama podočnjacima čuvaju ih

 

1289  žena unosi ona drva. tramvajdžijka gricka semenke i vozi tramvaj

 

kad vatra eksplodira u vodi

335. hodanje

dolazi zima. baš to. dolazi zima. po celom telu

mi je malo hladno. gledam ljude. svako biće jedna priča

pesma je već retko ko. uživam u svakom. sve ono što vidim

je tako obično i baš zato je lepo bar meni a tebi. raspojasani

mladić snažnim pokretima ruke pred drugovima oštri nož o

betonski stub. sva trojica se smeju jer kamen i metal varniče

u kiosku do stuba žena mirno plete. danas sam gledao

svi ljudi voze velike biciklove. spustila se magla. i

svi nose stare pocepane rukavice

temišvar 18. decembar 1992

 

 

 

407/3246

 

1290  da ih vidiš odmah bi se zaljubio u one zarđale

iskrivljene zakrpljene plehove temišvarskih tramvaja

 

1291  žuti pas bez prednje desne noge liže konjska govna na tramvajskim šinama. u subotu

 

1292  hej subote svaki deo puta je neopisiv jer je svaki deo puta i neopisivo težak

 

la rivedere temišvar

336. hodanje

te spuštene obrve tužnih žena kao

magle što se spuštaju na ove dane. dani prolaze

kao jedan. dva tri stara kamiona (juče) na kojima

su napravljene drvene kuće sa rešetkama. vraćaju

zatvorenike sa posla. sede mirni i gledaju. kazna im se

pretvorila u čežnju. gledam ih kako odlaze. kao i 50 hodanja

koje sam ostavio u temišvaru čuvajući novac koji se tanjio

a ja kružio kružio. baš onako kako kaže homer iskupljenje

se mora izvršiti u etosu svakodnevlja bez bilo kakvog

herojskog sjaja. i svi nose stare pocepane rukavice

i ja sa rukavicom na ruci zapisujem tekstove

pod brojevima

temišvar 19. decembar 1992

 

 

 

409/3244

 

1293  prvi dan zime. ne pada ali se širi. pada sivilo. i očaj

 

1294  vraćam sat unazad u mađarskoj sam

 

1295  zavoleo sam rumuniju i njeno siromaštvo. prija mi ova toplina i bogatstvo u mađarskoj

 

1296  gde je ta ruka na mojim leđima

 

iskupljenje

337. hodanje

hladno. sa rumunske ravnice

sam prešao na mađarsku. ponovo u

mađarskoj. vraćam se u svoju domovinu. klizav

put. led po vodi. i sivilo zbog kojeg se ubija ili se priprema

za preživljavanje. jebeš mi sve vredelo bi preživeti. osetim

to uz ovaj rokenrol u toploj sobi hotela antoni u kiškunhalašu

krećem se ka budimpešti i hamvašu. kako je upozoravajuće

vikao hamvaš iskupljenje iskupljenje. i ja sa rukavicom

na ruci zapisujem tekstove pod brojevima

vraćam se kući koje nemam

kiškunhalaš 21. decembar 1992

 

 

 

410/3243

 

1297  miris ovaca napuni mi grudi

 

1298  nad trskama u daljini se crveni sunčani trag

 

1299  grube snage su na sceni. moliti se moliti se. kako je mnogo

dobrih i nevinih ljudi koji trpe i stradaju. ja se osećam besmislen i iznuren

 

po panonskom morskom dnu

338. hodanje

panonski pesak. sve se žuti. trske i trava. veliko

polje trske preda mnom. put krivuda. tišina je ovde

čujem jednog štiglica. kasnije prhnu vrapci sa bagrema

jonapot javlja mi se biciklista. nema nigde nikog i svuda

tragovi. krtičnjaci. pivski čep. brabonjci. najlon mrežica

ljubavnici u skrivenom automobilu. slamnati deo nečeg

slamnatog. čekam prijatelje. hodam uz prugu. pala je

noć još čekam prijatelje. papir je zlato. vraćam se

kući koje nemam. niz trsku se kiša lako sliva

kiškunhalaš 22. decembar 1992

 

 

 

411/3242

 

1300  rantoš šajt

 

1301  al je zima

 

1302  stranac

nikad ne bih znao ko sam

da nisam shvatio da sam stranac

stranac je nevini. stranac je muž. u

strancu je sve ostalo. stranac se nikada

ne brani. stranac ne poseduje samo se prožima

stranac je kao voda. teče. stranac uvek kreće na

put. on uvek odlazi. nikada ne žuri. kreće se sporo

bog voli da dolazi njemu. on ide jer se moli stopalima

uvek je budan nikad ne spava ništa ne pamti. on

ne zna gde hoda. ne zna ko mu je brat. ne traži

ni oca ni majku. voli da pije vodu i da se

kupa u njoj. nekada zvali su ga orfej

(iz rečnika hodanja)

    

osvanulo sunce

339. hodanje

bilo je hladno. hteo bih da

pišem sada samo o tome. al šta

da pišem kada je sada toplo. a popodne

na tren hadnoća je otkidala. biciklista na pravom

putu je odlazio odlazio odlazio. pantalone su mi

pocepane pa je hladnoća dodatno pržila. kad je

sunce zašlo bilo je toplije. niz trsku se kiša

lako sliva. dostojanstveni smrznuti pesak

kiškunhalaš 23. decembar 1993

 

 

 

412/3241

 

1303  gde god da sam stojim i gledam. sada je to eržebet korut u budimpešti

miroslav panonski stoji i gleda: usplahirenost na ulicama pred badnje veče

 

1304  počinje dizanje (19:27h) spomenika anonimnim

snagama ljubavi. noćni sonet - hamvaš. jelena je kamera

 

1305  volim da se prelaz ne primeti. iz šume u more. iz koraka

u korak. iz života u umetnost. iz profanog u sakralno. iz blizu u

daleko. iz vidljivog u nevidljivo. da se ne vidi spoj da se ne vidi spoj

 

1306  noćni sonet - hamvaš

spomenik anonimnim snagama ljubavi

hodanje od pravoslavnog do katoličkog božića

bog je jedina stvarnost

koventri petmor

 

za ružu lutanja kao i za spomenike je važno da žive u rečima jer je reč tvoračka i u rečima

živi ukupna energija. ja spomenik činim i on se posle čina seli u reči i živi dalje sa rečima

 

- pisanje danju - hodanje noću

 

- prepisivanje devet hamvaševih tekstova

 

- šakom isijavati smisao i snagu hamvaševih reči

 

- prepisivanje teksta - prenošenje - svetost susreta. hamvaševa i moja šaka zajedno

 

- noćna hodanja - kao mir - kao odsustvo gledanja

unutrašnje hodanje - unutrašnjim hodanjem dodirnuti dušu

 

- hodanje oko ponoći - hodanje u koordinatama vremena - hodanje hamvaševim stazama

 

- hodanja 14 noći od jednog do drugog božića kao sonet - dva puta rođenje boga

 

- anonimne snage ljubavi su žive duše - anđeli u

ljudima - dela koja pletu život kroz ceo kosmos

 

početak kojim se odustaje od početka da bi prelaz između

profanog i sakralnog bio neprimetan. da bi se u početku spojili

život i umetnost. ljubav i spomenik ljubavi. obično i veličanstveno

 

- noćni sonet - hamvaš je posvećen svima onima koji su

prepisivali sačuvali preneli dali popustili izdržali odćutali

 

prvo noćno hodanje

340. hodanje

mađarske pustare mi se lepe za oči

dišu u mojoj duši. došao sam sa jelenom u

budimpeštu da podignem drugi spomenik anonimnim

snagama ljubavi. hodanje za spomenik je počelo u 19:27 h

ispred gradske biblioteke szabó ervin u kojoj je radio hamvaš

hodali smo praznim ulicama budimpešte. bilo je hladno. stavio sam

kartone na leđa da bih se ugrejao. bilo je hladno. u ponoć smo otišli

u baziliku. noć u kojoj se rodio isus hrist je hladna. ulice su prazne

danas je 412 dan hodanja evropom. obrazi mi se greju od hladnoće

polazeći večeras ispred gradske biblioteke szabó ervin u kojoj je radio

bela hamvaš zapalio sam šibice i zapevao sam hamvašovim rečima

sve što je svetlost bledo je u odnosu na dušu. sve što je je tanano

grubo je u odnosu na dušu. sve što je život smrt je u odnosu na

dušu. sve što postoji nema ga u odnosu na dušu... ova nehotična

i nesavladiva osetljivost nemoćne sklonosti blago predavanje

neodoljivo približavanje prema duši to je budnost duše

istinska budnost i ljubav. dostojanstveni smrznuti

pesak. sa mnogo ljudi smo prisustvovali

rođenju boga

budimpešta 24. decembar 1992

 

 

i

 

 

gledam ljude. svako biće jedna priča

pesma je već retko ko. uživam u svakom

sve ono što vidim je tako obično i baš

zato je lepo bar meni a tebi

 

 

počinje dizanje (19:27h)

spomenika anonimnim snagama ljubavi

noćni sonet - hamvaš. jelena je kamera

noćni sonet - hamvaš

spomenik anonimnim snagama ljubavi

hodanje od pravoslavnog do katoličkog božića

 

 

anonimne snage ljubavi

su žive duše - anđeli u ljudima

dela koja pletu život kroz ceo kosmos

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si ružičnjak

anonimnih

snaga

ljubavi

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

stalno govorim reč bog jer stalno govorim sve

22. april 2025.

27533. dan mog života

 

 

389/3264

 

1226  ptico pesmo moja

 

1227  pesma se peva nebu

 

1228  lepoto spasi me

 

1229  prisustvo stomaka

 

1230  u milini nestajem u postojanju

 

1231  sa kakvom nadnaravnom snagom prose mali prosjaci i prosjakinje

 

1232  noćni sonet - hamvaš biće posvećen svima onima koji

su prepisivali sačuvali preneli dali popustili izdržali odćutali

 

pesnik je uvek pevao nebu

320. hodanje

kako sam dugo i snažno plakao vraćajući se

u temišvar. to je plač izgubljenog deteta koje hoda

pre neki dan sam video desetogodišnjeg dečaka koji je

u ridajućem plaču kružio raskrsnicom kroz automobile koji

su se zaustavljali da ga ne bi pregazili. nebojša nenad i mita su

otišli u beograd. rastali smo se na 20 kilometara do temišvara i

154 do beograda. sijalo je sunce sa čobanima i ovcama. bože

pomozi neka volja bude tvoja. oni su stigli do beograda

a ja sam još sat jedan hodao do temišvara

temišvar 1. decembar 1992

 

 

 

390/3263

 

1233  kad kažem poezija pažljivost umetnost nežnost ja kažem bog

 

1234  stalno govorim reč bog jer stalno govorim sve

 

ali šta to ne vidim ja

321. hodanje

kako me bole prijatelji. oni su tako

blizu ruže a ne vide cvet koji raste. ili

ga vide ali ga odmah gaze da ne bi izrastao

i poneo ih prema oblacima. i tako ti ja hodah danas

sa bolnom svađom u sebi. a molio sam ih toliko mnogo

puta. preklinjao. probudite se - probudite. nadam se da 

to nisam radio iz sujete. nadam se da ih nisam povredio

oni su stigli u beograd a ja sam još sat jedan hodao ka

temišvaru. nadam se da će se probuditi - radosni

temišvar 2. decembar 1992

 

 

 

391/3262

 

1235  mekana zemlja dušu dala za oranje

 

1236  ovce zemljane pahulje

 

1237  ako vidiš onog psa kako sporo hoda po oranici

(doletela je svraka u njegovu blizinu) onda vidiš i mene

 

1238  skrećem s puta da bih hodao pustarom. pustara: tišina i ćutanje

 

1239  bez šuma leti šuma ptica po nebu. beskonačna arhitektura vazduha

 

ulošci od novina

322. hodanje

cipele su mi izlizane pa podmećem

papir pod uloške da bih ublažio udare. hodao 

sam ka aradu. pusta polja su bila prazna kao praznina

kojom dolazi zima. kažem osećam bol u petama. u

preponama takođe. tako je to. papir stavljam u majicu

kad mi je hladno. u cipele kada se izližu. papir sloboda

nadam se da će se probuditi - radosni. nije lako bre

temišvar 3. decembar 1992

 

 

 

392/3261

 

1240  danas mi je 42 godine. tiho oblačno. dobio sam dva pisma

od dve žene. majke-ljubavnice. ćerke-ljubavnice. sasvim tako: ljubavnice

jer me ljube jer ljube. a ljubav je i ovo moje hodanje. negde daleko od

poznatih. negde bez razloga. negde gde žive drugi ljudi koji ljube. već 

je rečeno ljubiti i hodati. hodanjem ljubiti - pisao sam pre godinu dana

danas mi je 43 godine. majka-ljubavnica je na nebu. ćerka

agnješka u varšavi. ja u temišvaru. rat u sarajevu

 

1241  ptice danas mi je rođendan

 

al'

323. hodanje

vidim za deset dana

će to biti 333 hodanje. današnje

kružio sam tri puta oko temišvara i

to je 23 km. samo da nije tog rata i te

pretnje ratom. al' šta ćeš. strada mnogo

nevinih. ali mnogo je onih koji žele da

stradaju koji žele drugima loše. al' šta

ćeš. vidim već dva puta napisah

istu rečenicu. nije lako bre. nije

lako ali tako je

temišvar 4. decembar 1992

 

 

 

393/3260

 

1242  jelena silazi niz dolmu da dodirne paprat trske

 

1243  samoća. neopisivo lepa i nepodnošljiva

 

pružio sam ruku

324. hodanje

pružio sam ruku niz kanal bogu i

rekao jeleni a šta kažeš. staza je blatnјava

šlajm hodanja. ja više ne znam šta je bilo na

hodanju. bile su koze i ovce. i krava u vodi. ali

nije ni važno šta je bilo. bilo je. kako me umiruju

vitgenštajnove molitve. nije lako ali tako je

bože neka bude volja tvoja

temišvar 5. decembar 1992

 

 

 

395/3258

 

1244  neverovatno od 18 dečaka koji igraju fudbal nijedan nema pojma

 

1245  u meni strahovi. strah od aids-a. strah od raka. strah od nemoći

strah od nepoželjnosti. strah od sopstvene krivice. strah od sujete

 

1246  lutajući dođoh slučajno do groba teodora radičevića oca pesnika branka radičevića

 

1247  zašto je život tako težak

 

prikupljanje

325. hodanje

sipi dan u svom sivilu. ja sipim

svojim koracima. ja jedini u temišvaru

koji hoda hodajući ružu. u jednom trenutku mi

se učinilo da je moje hodanje oranje. kultivisanje

praznih prostora. dan je i dalje sipio kao i ja. a uveče

oko ponoći sivo nebo prekrilo je temišvar. sivo

nebo kao nanosi snega. mirna voda. bože

neka bude volja tvoja. pišem da dišeš

temišvar 7. decembar 1992

 

 

 

396/3257

 

1248  to svečano jezerce tuđe mokraće u kojem se raspadao raskvašeni

tamni opušak učinilo mi se kao konačna uvreda i bespomoćno sam zverao oko sebe

tražeći neko oružje... podigao sam pogled sa ovih reči hamberta hamberta i ugledah ovce

 

1249  zaista psi napadaju iz straha

 

1250  prilazim mostu u polju vadim iz džepa pedometar da pogledam

pređeni broj koraka na mostu pognuta devojka vezuje pertle mimoilazimo se

pod mostom među vrbama mladić sa plavom pletenom kapom jaše vrbe i onaniše

 

1251  hvala bogu rađaju se mladi jaganjci. ovo počinje da hoda

 

eh

326. hodanje

dvojica muškaraca

prelazi prugu. troje ljudi prelazi

most. stari obućar briše prste o svoju kecelju

psi me napadaju. čitam nabokova i dva puta se

slatko baš slatko zasmejem. smeh mi kruži telom

kao i sinoć trčanje. mojim telom kruži univerzum. kako

da toga budem neprestano svestan. kako. kako da

stalno volim to telo. vodu i vazduh njegovu

zemlju i vatru u njemu. pišem da dišeš

da moje telo tobom diše

temišvar 8. decembar 1992

 

 

 

397/3256

 

1252  kakav je to pakao u meni. padam u sebi. nestajem pod strahovima

poništavam se u ništavilu. i hodam. jakna mi je mokra. nemoć me ismeva

 

1253  hodanje je i hodanje kroz sopstvenu ništavnost

 

1254  hodanje je istupanje iz sebe kroz sebe

 

sramota

327. hodanje

na kišici stari banaćanin

pere odelo na sebi mokrom krpom

koju kvasi u kanalu. zeleni džemper sive

pantalone. a ja. to je druga priča. beda - nemoć

usamljenost. strah od umiranja. strah od sramote. i

tako hodam po kiši. zatvoren u svojim mislima. eh

jadniče. izmuči me strah od prekida ruže lutanja

u ponoć zvone zvona. da moje telo tobom

diše. mnogo se mučim

temišvar 9. decembar 1992

 

 

 

398/3255

 

1255  dva muškarca i žena propalice pod mostom peku meso. propali - veseli

 

1256  uplakana žena sa devojčicom zastaje na uglu

 

1257  po vodi u kanalu sitnim tačkicama cveta kišica

 

sada će čuvati nju

328. hodanje

prišla mi je uplakana žena u crnini

sa devojčicom koja ju je držala za ruku i

molila me za novac. izvadio sam sav sitniš iz

džepa i dao joj. malopre sam primetio da sam joj

sa sitnišom dao i sve one krstiće koje sam dobio od

kaje višnje jelene sanje nine isaka. zlatne i obične

krstiće koji su me čuvali. ipak sam radostan. sada

će čuvati nju. padala je kiša. već treći dan

hodam kanalom da bih bio blizu vode

mnogo se mučim. odteći 

temišvar 10. decembar 1992

 

 

 

399/3254

 

1258  probudim se sa blagim bolom u stomaku

i odmah počne pakao od brige poraza sramote

 

1259  pada veče po pustim ravnim poljima banata

 

1260  suviše sam nezaštićen suviše je tereta na

meni suviše je opšte beznadežnosti koju pijem

 

1261  cipele su mi izlizane pantalone pocepane. imam para još za 25 dana

 

1262  razmišljam o svom umiranju

 

čekaju noć

329. hodanje

krenuo sam prema

sinnicolau mare. sivi dan

je kopnio pred mrakom koji je

počeo ranije da pada. suviše je ovo

teško što radim. struja-put kojom se

krećem je nejaka. voleo bih da me neko

voli. zagrli svojim toplim telom ugreje. umiri

svojim dahom osveži. uspava. bože tako sam

slab. na ivici kanala u polju skupile se ovce i

koze u vunenu gomilu. čobanin tiho zviždi

odteći. miroslave hajde sada ljubi

temišvar 11. decembar 1992

 

 

 

400/3253

 

1263  hodamo jedan-dva nada i ja. udvoje kao da ni ne hodam

 

1264  topli čaj

 

1265  još jedan čaj

 

oh oh kako je to bio dobar bes u svitanju

330. hodanje

nada prema aradu i ja prema aradu. pričam joj o poljima

koja nas okružuju. o koracima koji hodaju. korak podavanja

korak poslušnosti. podajući se lečim drugog. poslušnošću i

drugim umanjujem sujetu. da se poslušno podam subotnjoj

praznini po poljima oko temišvara. vlaga je u vazduhu

nada se vraća u grad i ja se vraćam u grad. kisnemo

miroslave hajde sada ljubi. gugutka na grani

temišvar 12. decembar 1992

 

 

 

402/3251

 

1266  danas neću vaditi svesku samo ću hodati pomislio sam

kada sam krenuo - izveštavam o tome sada u sobi posle hodanja

 

leđa solidarnosti

331. hodanje

isplakan izbešnjen hodam

miran i lak. za nogama hodaju moja

ramena. umireni stomak. leda solidarnosti

mokre su ulice. hodam ulicama. u kamenim

očima hristovim vidim treperi mu zenica. mir

mir u meni. jedna pa druga noga na mokrom

asfaltu iz ulice skrećem u ulicu. gugutka

na grani. duša u stopalima piše

temišvar 14. decembar 1992

 

 

i

 

 

sa kakvom nadnaravnom

snagom prose mali prosjaci i prosjakinje

 

 

ako vidiš onog psa kako sporo hoda po oranici

(doletela je svraka u njegovu blizinu) onda vidiš i mene

 

 

mojim telom kruži univerzum. kako da toga budem neprestano svestan

 

 

suviše je ovo teško što radim

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

sve je bilo baš

nepodnošljivo i

baš neobjašnjivo

teško ali samim tim

i očaravajuće i

baš večno

lako

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

uzimala si

me do kraja

i zato ti se tek

sad podajem

do samog

početka

boga

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si bila jezik

boga koji me je

pevao da bi svako

i sad ali i zauvek

živeo bogom i

ružom utanja

boga

jedinog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

hodanjem proizvodim muziku

21. april 2025.

27532. dan mog života

 

 

375/3278

 

1182  bosonogi dečak prosjak veselo trči zastane okrene se vrati se malo

unazad podigne četvrtinu grisini štapića i nastavi dalje da trči još veseliji

 

1183  tri pijanca beskućnika bosonogi leže u travi

oko gradskog toplovoda. greju se pijani su. jesu

 

1184  prihvatiti neuspeh ali ne dozvoliti da te povuče na dno

 

poslastičarka

310. hodanje

kiša mi je kidala hodanje

ishodao sam današnju laticu iz četiri

puta. bol u peti ne prestaje kao ni kiša. u

sobi stalno gledam fotografiju hane arent. no

comment. cipele su mi isprskane. moje cipele

sa kojima sam prošle godine krenuo na hodanje

mislim na lepu prodavačicu u poslastičarnici

zastanem. mislim na nju. ali ipak nastavim

mišel na nebu je more. u mojim

cipelama brod

temišvar 17. novembar 1992

 

 

 

376/3277

 

1185  ja sam žigolo evrope

 

1186  penjem se po ovom ravnom putu

 

1187  svet se menja i ja o tome slobodno razmišljam. ruža lutanja

učestvuje u promenama. inspiriše ih. za deset godina biću tvorac

svetskog pasoša. umetnost ruže kao osnov novog prava

 

gledam kroz prozor i čekam trolejbus da zavarniči trolom na sklopci

311. hodanje

nestalo je svetlo u sobi pa pišem pod uličnom svetlošću. tako sam pre 20 godina čitao pod

dvorišnom svetlošću u zatvoru u sremskoj mitrovici. a danas sam hodao putem prema

aradu. tako je mnogo pregaženih pasa na putevima. kako lako nestaje život kao i

grad. kad krenem na hodanje grad je pun sebe. svuda u gradu je grad. i ja idem i

idem i polako izlazim iz njega. prvo se grad proređuje i polako sasvim nestane

u mojim cipelama brod. sada su to samo polja okružena poljima

temišvar 18. novembar 1992

 

 

 

377/3276

 

1188  hvala i oči male prosjakinje su vredeli više od 5 lea koje sam joj dao

 

1189  eno ga veliki šumski zec. polako pretrčava polje i onda

meni bez ikakvog razloga počne da sprinta do druge strane šume

 

1190  hodanje - veliki dar. umetnost hodanja - ples

pozorište. samoća. tišina. himna. hodanjem proizvodim muziku

 

100 lea pun džep suncokreta

312. hodanje

kako lepe ideje za budući rad. sve što mi dođe dođe

mi od ove istine koja me okružuje. toliko je bogatstva da

mogu biti bezbrižan i skroman. mislio sam i o umiranju i to

me zabrine. tek pri kraju sam bio i umoran i gladan. hodao

sam ravnomerno kao drvo na mirnoj vodi. nisam mislio 

na analogije ali sam ih hodao šumama oko temišvara

sada su to samo polja okružena poljima

kao drvo na mirnoj vodi

temišvar 19. novembar 1992

 

 

 

378/3275

 

1191  lep dan a u meni briga. strah od umiranja i

napuštenosti. hodam dolinom. jedan kraljevski ovan leži u

travi i lenjo podigne glavu da me pogleda i za trenutak me oraspoloži

 

1192  počeo sam da rastem sa stidom. stid se pretvorio u bol. bol u snagu

snaga u borbenost. borbenost u trpeljivost. trpeljivost u nenasilje. nenasilje

u pažljivost. pažljivost u pobožnost. i sad sam tu petak je popodne. kasno

jesenje sunce. hiljadu vrabaca peva horsku pesmu i ućuti se dok im prilazim

 

1193  ali i dalje u meni živi stid

 

1194  prošao sam ih i vrapci su ponovo počeli

 

1195  prelazim blatnjavi most jedna krava mi muče

stojim na mostu i pored bede i brige zapisujem sretan sam

 

1196  svedočim život čini radost

 

1197  hej čitaoče kako se lepo igraju dva psa

 

1198  da li je konjima tvrdo na asfaltu

 

jelena. slobodan. jelena. nada

313. hodanje

hodao sam sa blagim bolom u stomaku koji se

pretvorio u veliku brigu. ipak sam ishodao današnju

laticu dužine 29.173 koraka. hodao sam dolinom pored

kanala bega. jednostavan i siromašan život. ovce se nahvatale

čičkova i zajedno sa kozama pasu travu. mladići veslaju. vrane

grakću. ritam mi je sve bolji i bolji. smiren i ujednačen. vraćam

se iz polja u grad. nad temišvarom ljubičasto nebo pada nad

crkvom i pretvara se u pretnju i nadu. kupujem hleb. kao

drvo na mirnoj vodi. došli su mi prijatelji

temišvar 20. novembar 1992

 

 

 

379/3274

 

1199  hodaćemo 37 krugova tražeći ljubav za zemlju

 

1200  rečeno

 

1201  čovek od prekjuče mi se javio u šumi zdravo druže

 

1202  došao srđan valjarević

 

1203  neka su blagosloveni i ovan i trenutak (iz zapisa 1191)

 

1204  kada je zaista rečeno onda je odmah i učinjeno (posvećeno vesni milović)

 

grejali smo vazduh koji je vrtložio poruku

314. hodanje

tražim ljubav za zemlju rekao je mišel serez. mi smo hodali

37 krugova oko piata unirii jedan po jedan u ćutanju. hodali

smo oko ponoći. vrteći se u krug grejali smo vazduh koji je

vrtložio poruku tražim ljubav za zemlju. spustio sam glavu

na grudi i kružio. kada smo se vratili u hotelu nas je

čekao čovek pod brojem 1202. došli su mi

prijatelji. bili smo leptiri

temišvar 21. novembar 1992

 

 

 

381/3272

 

1205  smrt. smrt ne postoji. smrt je sujeta

 

1206  činim poduhvat da bih se poduhvatio i uhvatio

 

1207  stvaralaštvo je subverzivno prema postojećim ljudskim zakonima

 

hotel banatul

315. hodanje

probudim se sa bolom

u stomaku. po leđima mi

spava vetar samoće. u sobi

sam 318 pokušavam da rodim

iz sebe izvesnost za ružu. izvesnosti

nema i moji porođajni grčevi su samo

bol. razgovaram sa srđanom valjarevićem

pričam mu o mogućnostima ruže lutanja

srđan je sve bolji i bolji. juče smo hodali

dnevnih 37 krugova tražeći ljubav za

zemlju. kisnuli smo hodali i kisnuli

bili smo leptiri. koraci treptaji

temišvar 23. novembar 1992

 

 

 

382/3271

 

1208  skrećem zavlačim se u ovu ulicu

 

1209  pratim je do kraja vode me tramvajske šine

 

1210  ulica je nestala počinju polja

 

dragi cigani

316. hodanje

ciganin i ker. lepi mladi

ciganin uživa u sebi. hoda da

bi uživao u svojoj lepoti. ker mu

trči pored nogu. dečak pljuje sebi u

ruke protrlja ih i udara nogom maja

geri u banderu. dečak pored njega

zavija kao policijska sirena. hodam

ispred mene u gomili hodaju cigani

iscrpljen sam. prepun misli o

umiranju. koraci treptaji

da preživim

temišvar 24. novembar 1992

 

 

 

383/3270

 

1211  uplašen

 

1212  bolan

 

1213  krhak

 

1214  nemoćan

 

1215  slab

 

1216  koji ćeš nam onda reče neko

 

plutanje molim te

317. hodanje

bolestan sam. nemoćan. uplašen

sam kao dete. Izgubljeno dete. uplašen

od izgubljenosti. uplašen zato što sam se

izgubio. ostaje mi bog i plutanje. stvarnost

skromnost. hodam malo. hladno mi. na putu

kojim se retko ide hladno je. to je hladnoća iz

koje se rađa toplota. u telo mi ulazi put i

bog. da preživim. da preživim

temišvar 25. novembar 1992

 

 

 

384/3269

 

1217  zastanem i gledam kako konj pase travu. volim te velike biljoždere

 

1218  u daljini čujem zvižduće seljak. trojica su na kolima. u mimohodu se pozdravljamo

 

1219  borhesova erudicija je gorela hraneći se odsustvom

dnevne politike. jednostavno čovek nije čitao novine

 

1220  vidim svoj pogled

 

1221  vraćajući se uzbudim se zvižduće mladi čoban. ovce mu pasu uz pesmu

 

1222  put prolazi u blizini smrti

 

1223  čoban svira kao božiji pastir. sada je počeo i da peva

 

1224  uvek je ono čemu su se ljudi izrugivali bila budućnost

 

nek večno živi jedan čoban

318. hodanje

pune su mi oči i nos. tako je bilo i dok sam

hodao. slab ipak sam ishodao 22 km. bio je lep

dan. jedan čoban lepo zviždukao sebi ovcama

meni bogu i predelu. nek večno živi jedan čoban

ulazeći u temišvar stalno sam gledao u nebo puno

ptica koje su nikad im kraja letele na jug. teška

mi je ruka. da preživim. idem u krevet

hodanju da se odmorim

temišvar 26. novembar 1992

 

 

 

385/3268

 

bolestan

 

čisti pivski kvasac - belvitin fe

idem u krevet hodanju da se odmorim. ne hodajući hodam

temišvar 27. novembar 1992

 

 

 

386/3267

 

bolestan

 

oligovit

ne hodajući hodam. bolest me ozdravljuje

temišvar 28. novembar 1992

 

 

 

388/3265

 

1225  malo sam se zabrinuo za tebe

i pala mi je na pamet stara narodna mudrost koja

kaže: uslovi diktiraju i planove. promena uslova diktira i

promenu planova. naravno bilo bi mi drago da realizuješ ružu u

potpunosti ali isto tako ako dođeš u teškoće napraviš korekcije u

smislu elastičnijeg razvoja. ja znam da ti nećeš lako na to pristati, tako 

i treba tako je i nužno ali da si mlađi od mene ja bih ti to gotovo naredio

kao u poznatoj priči o alimpiju stolpniku jednom od najvećih monaha i

podvižnika iz trećeg ili petog veka. stolpnik je rešio u svojim srednjim

godinama da ceo svoj život posveti bogu i rešio je da se popne na stub

i da na njemu provede ostatak života. stojeći na jednoj nozi i pijući samo

vodu i jedući hleb. on je to započeo i izvesno vreme je stajao na stubu a

oko nogu su mu se obavile buve koje su ga izujedale i raskrvavile noge

jednog dana došao je iguman i rekao stolpniče silazi sa tog stuba i on

je to odmah učinio. onda mu je iguman rekao sad se možeš vratiti jer

vidim da to činiš radi boga a ne radi taštine. postmodernisti govore o

nužnom diskontinuitetu da bi nešto u istinskoj meri trajalo. zato bih i

ja kao i tvoj brat i duhovni prijatelj želeo da ruža ima rasterećenu

propulzivnost božanske svetlosti u sebi a ne da u svoje latice

zaogrne napetost i napregnutost bez želje da se oslušne

unutrašnji glas minornog malog onog kojeg je hrist

nazvao prah. puno pozdrava i ljubavi božidar

 

moj prijatelj

319. hodanje

bože daj mi snage. amin

amin. amin zapisao je 12. septembra

1914 ludvig vitgenštajn. trideset dana kasnije

bog je sa mnom. trideset jedan dan kasnije bože

daj mi razuma i snage. osamnaest dana kasnije neka me

duh zaštiti ma šta se desilo. sutradan samo ne zaboraviti na

boga. pet dana kasnije nek me duh zaštiti. sutradan sve je u

božijim rukama. sutradan moram biti uvek svestan sebe uvek

svestan duha. dve godine kasnije neka je bog sa mnom. amin

19. avgusta 1916 bog će mi pomoći. molio se ludvig i za mene

kao što se i ja njegovim molitvama molim za tebe. bolest

me ozdravljuje. bože pomozi neka volja bude tvoja

temišvar 30. novembar 1992

 

 

i

 

 

ruža lutanja

učestvuje u promenama. inspiriše ih. za

deset godina biću tvorac svetskog pasoša

umetnost ruže kao osnov novog prava

 

 

stvaralaštvo je subverzivno prema postojećim ljudskim zakonima

 

 

  uvek je ono čemu su se ljudi izrugivali bila budućnost

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

tek sad

neodustaj

života ti

mog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

ruža lutanja 2

19. april 2025.

27530. dan mog života

 

 

miroslav mandić

 

ruža lutanja 2

 

nežnost stopala čuva šaku nežnosti

 

ovu knjigu posvećujem

anonimnim snagama ljubavi

 

 

 

367/3286

 

1138  brda su osvanula pod snegom

 

1139  krećemo kornjača i ja

 

1140  podne je ponedeljak sunčan dan isti kao i pre godinu dana

u londonu kada sam krenuo na ružu lutanja. isti ovako lep dan je bio

i pre 20 godina kada sam iz n. sada krenuo u zatvor u sr. mitrovicu

 

1141  hodam u planinu od emila siorana do konstantina

nojke. dođi. molim te dođi ovde sada da vidiš ovo

 

1142  vidiš osetiš budeš u lepoti

 

1143  constantin noica 1909-1987 neko mu 

je ostavio 15 karanfila po kojima je pao sneg

 

1144  kližem se po putu i okrenem se na vreme jedan 

trabant proklizava i udara u zaštitnu ogradu metar dva iza mene

 

1145  silazim niz planinu. sunce je i hladno je sve boli koliko je čisto

ponekad potrčim da bih se ugrejao. počinju kratke oštre serpentine

 

1146  srećan sam od lepote koja me okružuje. hodam već 367 dana rađajući ružu

na tlu evrope. evrope koja je živo biće i mnogo je više čine reke jezera bilje životinje

vetrovi nego čovek i njegova politika. nadam se da ću i sledećih 9 godina hodati po njoj

 

1147  pišem da bih ti napisao dva iskustva. ovo današnje i ono od pre 20 godina

kada sam na današnji dan otišao u zatvor baš u ovim trenucima (15h) 1972 skidao

sam svoje građansko odelo i oblačio odelo krivice. bio sam osuđen zbog pisanja a

evo i sada pišem. nisam bio kriv bio sam žrtveno jagnje koje je ostalo živo i u zatvoru

uz pomoć gandija. tolstoja. kafke. nervala. roze. dostojevskog. hristosa. lao cea. bude

shvatilo da je mnogo više krivo nego što to ovozemaljske sudije mogu i znati. i od

tada se moj život promenio. ovo što danas činim je lepše ali i teže. teže jer sam 

slobodan. onda (23 godine star) bilo je ružno i na smrt bezizlazno ali sam imao

i hranu i krevet i bio sam definisan. sada to nemam i svakim korakom moram

da stičem svoj hleb i odgovor. zatvor. ratovi. bolesti zlo. pakao koliko

god teški lakši su od slobode. mira. zdravlja. dobra i raja

prestajem da ti pišem upadam u duboko lišće

 

1148  smešim se od unutrašnje topline, po ovim ulicama rasinarija juče sam posejao

spomenik anonimnim snagama ljubavi. sada osećam spomenik nije podignut on raste

 

paltinis

303. hodanje

prva hladnoća i velika lepota

skromni grob konstantina nojke pored

drvene crkve. biser biserika (biserika = crkva)

hodajući planinom prema nojki noseći u džepu

hamvaša mislio sam na hajdegera. misao se kao

i vazduh čisti u planinama. trčao sam da se ugrejem 

a serpentine sam preskakao spuštajući se šumom i

dubokim lišćem. pri kraju hodanja sa mnom je trčao

mali pas. žena je čistila ulicu u rasinariju korovom

metlom. juče sam u ovim ulicama ostavio svoje

srce. zlatno cveta drvo spasa. danas

vidim srce u rasinariju raste

sibiu 9. novembar 1992

 

 

 

368/3285

 

1149  led po vodi. ne znam kako ljudi misle da su pobedili druge ljude

 

1150  lice je hleb

 

1151  zabelele se plave planine (planine = munte) i sad lakše od oblaka lebde nad sibiuom

 

1152  kao i u proleće zemlja se ore i priprema za sejanje

 

1153  od danas ću radovati decu koju sretnem

 

1154  kako mi se hamvaš otvorio. ceo je u meni

 

1155  četrnaestonoćno hodanje od katoličkog do pravoslavnog božića u budimpešti

 

1156  molim se za više rada skromnosti strpljenja sistematičnosti i molitve

 

1157  ovaj vetar već poznajem

 

1158  koračam hamvaša udišem sunce

 

1159  veliko kaži život

 

1160  leptir će biti zaštitnik ruži lutanja u trećoj

godini. ove je kornjača. prve godine je bio vrabac

 

i zato kažem ratu volim te

304. hodanje

čim sam krenuo počeo sam da mislim o ratu

sve oko mene je bilo mirno a u meni rat koji me je rušio

i onda sam ga hodao i ishodao. zavolim ga da bi prestao. u

selu cristian buknula je lepota u meni iz nekoliko hamvaševih

reči. osetio sam takav mir i smisao da je sve krenulo lako kao

voda koja teče u nebo. rumunija me voli i ja joj dajem sve. i

sve ću odneti iz rumunije drugima. sunce me vodi hladnoća

voli. danas vidim srce u rasinariju raste. u hladnoj

hotelskoj sobi u devi peva mi bili holidej 

diva 10. novembar 1992

 

 

 

369/3284

 

1161  hladno. oblačno. zviždućem. grejem se iznutra

 

1162  najvažnija stvar u pisanju je hrabrost da kažeš

 

1163  blago i lepo lice sušinski đorđa poljaka-ukrajinca

koji živi u simeriji. kako samo ljudi mogu biti dobri

 

1164  nikog na putu kiša navlažila pusta polja. veliko bogatstvo spava u rumuniji

 

veliki događaji

305. hodanje

biciklista odmahuje rukom besan

na veliki kamion koji mu trubi. četiri stare žene

seku pruće. nekoliko pružnih radnika u isto vreme

zavrću šrafove na novoj šini. mladi kočijaš visoko 

na kukuruzovini pripaljuje cigaretu na kiši. svi strpljivo

kisnemo. blato u selu fibis. tri dečaka i pas. ore se biće

i vina. lepi stari fotograf đorđ sušinski me je podsetio

na starog gospodina atanasa stojanova iz sofije. pun

mesec nad temišvarom me je podsetio na polazak

u londonu. u hladnoj hotelskoj sobi u devi peva

mi bili holidej. u skoro isto tako hladnoj sobi

u temišvaru sviraju bramsa

temišvar 11. novembar 1992

 

 

 

370/3283

 

1165  ja ne dajem ništa ali omogućavam sve. moć i vlast daju sve ali ne omogućavaju ništa

 

1166  pre četiri dana u nedelju koja je pala između zadnjeg dana prve

godine i prvog dana druge godine ruže lutanja u rasinariju sam podigao

spomenik anonimnim snagama ljubavi tekst koji sledi napisao sam tada

 

monumentul puterii anonime al jubirii 

ljubi i čini šta ti je volja

sv. augustin

 

9.999 koraka po rasinariju i 99 jabuka bačenih u nebo da u nebu ostanu kao pokajanje 

 

bleštavo sunčan dan. brijem se kupam se. idem na pijacu. kupujem crvene jabuke sitne

ruže. 8 kila 640 lea sve mi stanu u ranac. pred crkvom u sibiu stari prosjak se gleda u

ogledalu i češlja svoju prljavu plavu kosu. primetim pevušim cigansku pesmu šta će meni

amerika kada oca nemam ja. u rasinariju u crkvi toplo. žene u maramama. svi kleče klečim

sa njima. jedan muškarac liči na siorana. sam sam a ljubav nije samoća. ovo je ljubav koja

se rađa i zato je sama. hodam mirno to će biti način. gledam ne da bih video nego da bih

voleo. vidim - volim. osećam stid pred sveštenikom nikolajem strezom jer sam mu rekao

da će doći ekipa a nije došao niko. čini mi se da se i on radovao snimanju. sada mi svi

ljudi u rašinariju liče na siorana. zamolim decu i ona bacaju jabuke u nebo a ja ih

fotografišem. mislim kroz srce sioranovo. kuća u kojoj se rodio sada nosi broj 1902

 

kišni dan

306. hodanje

sipi kiša sipi. pada kiša pada. korak pa

kiša kiša pa korak. grickam kiša gricka. noć

sve ranije pada. prihvatam i kišu i noć. sa jednim

korakom učinim i drugi. treći dolazi sam. biti bezbrižan

i kiša dolazi sama. ne dolazi pada. protresem se od

bezrazložne radosti. i radost dolazi sama. kiša

korak kiša med. u skoro isto tako hladnoj sobi

u temišvaru sviraju bramsa. bliže i bliže

temišvar 12. novembar 1992

 

 

 

371/3282

 

1167  trojica omamljenih dečaka ne starijih od 10

godina teturaju se ulicama temišvara. duvaju lepak

 

osam zapisa o ljubavi za spomenik u rasinariju

 

1168  balega - davanje nad davanjima. ljubav je zbir svih fenomena. sve

na zemlji i sve na nebu čini ljubav. i zato što jeste ljubav je nespoznatljiva

ne možeš je videti jer je u oku. ne možeš je osetiti na dlanu jer je dlan. ne

možeš dobiti ljubav od drugog jer drugi je ljubav. ne možeš je očekivati

jer ljubav je uvek već tu. sve što postoji postoji ljubavlju

 

1169  kaldrma - mozak sela. ljubav stvaraju (i) ljudi sa ostalim živim

bićima. sve što raste i sve što se kreće je izvor ljubavi. odvajajući se svojom

neskromnošću od svega čovek mnogo više uzima ljubavi nego što daje i zato

čovek i mora uvek iznova da ljubi da se uči da ljubi. ljubeći da ljubav ljubi

 

1170  kapa-šešir-šubara - neizgovoreno bratstvo. ljubav je

litica ali nije opasnost nego težina. odanost borbi i uspeh. malo

ih je koji hodaju liticama jer ljubiti znači biti ljubljen. u opasnosti

se spasiti znači ljubavlju skočiti u ponor. nebo je u ponoru

 

1171  vreća-naramak - spremiti se za zimu. ljubav dolazi sama ali

ličnost ne čeka ljubav nego odmah i uvek daje. predati svoju ljubav drugome

samo propustiti ljubav. biti vetrenjača  i vodenica. sretan u ljubavi drugih

 

1172  rzanje konja - radovanje slobodi i vazduhu. put ljubavi je najduži ali nikad

ne prestaje. kad osetimo bezrazložnu ljubav ljubav nam dolazi od nekog hiljadama

godina iz prošlosti. u ljubavi ne postoji ni vreme ni prostor. ko voli sada zauvek voli

 

1173  uličice i kapije - dostojanstvo postojbine. oblici koji nastaju

ljubavlju su u stalnoj promeni. ako ti se ljubav učini da je polumesec koji

izlazi iznad zgrada već u sledećem trenutku će to biti voda iz česme. promena

oblika ljubavi je i sama ljubav i sam oblik. ljubav se menja i ljubavlju menja

 

1174  miris stoke - ostati zauvek tu. ljubav je i ponoć i podne 

ali ljubav je neodgonetljiva. ljubav je tamo gde nikog nema i često je

tamo gde su svi. tajna ljubavi je u njenoj običnosti u nepostojanju tajne

 

1175  sioranovo brdo - nežnost napetosti. ljubav u meni živi

za svet. ljubav u svetu živi za mene. svima i svemu dajem sebe. za

davanje (muško) je potrebno odsustvo sebe. za primanje (žensko)

prisustvo sebe. i tako se ljubavlju rađaš i nestaješ. ljubav je čudo

koje ne postoji i nepostojanje koje je čudo ljubavi. bio sam setan

podigao sam spomenik a on mi je kao pesak curio kroz prste

 

e a sada naslov

307. hodanje

stara kurva me pozvala u sobu

302. otišao sam niz ulice. hodao sam lak

kupio odličan papir i lepe male sveske. kad pomislim

na hodanje u rasinariju i spomenik anonimnim snagama

ljubavi osećam toplinu u telu. osetim kako spomenik raste

blizu je ponoć idem napolje da hodam oko ponoći. bliže

i bliže. vratio sam se pre minut osećaš li mi dah

temišvar 13. novembar 1992

 

 

 

372/3281

 

1176  čitam čitam i odjednom vidim više ne vidim. pala je noć. podignem

pogled a nebo se rumeno crveni. prema zemlji je ljubičasto plavo

 

1177  pišem po mraku. nadam se da će sve više biti

pojedinaca koji neće učestvovati u državi i ludilu za moći 

 

1178  jasno vidim sebe kako sam se kao mali boja života

 

e a sada naslov 2

308. hodanje

boli me u levoj peti. hladnoća u levoj

butini. petu mažem butinu udaram u hodu

da se ugreje. mislio sam na zverstva koja se

čine. mislio i molio se. sagnuo sam glavu i grabio

napred. mrak mi se pridružio. noć strepnje i odmora

kasnije mi se pridružio džojs izgnanik. izgnanstvo mi

je u šaci kojom pišem. vratio sam se pre minut

osećaš li mi dah. gube se stanice na mom

malom tranzistoru

temišvar 14. novembar 1992

 

 

 

374/3279

 

1179  topli hodački pozdrav mišelu serezu mornaru

 

1180  velika snaga izbija iz ruže. kako da je podnesem

 

1181  večeras oko ponoći ću hodati za sereza

 

mišel serez i ljubav

309. hodanje

da li mi to misli ponesu hod ili hod misli

ne znam tek i noge i mišljenje mi je letelo. kad

letim onda jasno vidim sebe kako hodam zemljom

uz ovce guske pse i konje koji vuku visoko natovarena

kola kukurzovinom. visoko do neba. visoko do neba sam

leteo i ja kada sam sreo mišela sereza. u biti postoji samo

jedna filozofska vrlina: odanost kaže mi serez i kaže zato

tražim ljubav za zemlju. ići ću da hodam oko ponoći za

mornara mišela sereza. gube se stanice na mom

malom tranzistoru. mišel na nebu je more

temišvar 16. novembar 1992

 

 

i

 

 

bio sam osuđen zbog pisanja a

evo i sada pišem. nisam bio kriv bio sam

žrtveno jagnje koje je ostalo živo i u zatvoru

uz pomoć gandija. tolstoja. kafke. nervala. roze

dostojevskog. hristosa. lao cea. bude. shvatilo da

je mnogo više krivo nego što to ovozemaljske sudije

mogu i znati. i od tada se moj život promenio. ovo što

danas činim je lepše ali i teže. teže jer sam slobodan

onda (23 godine star) bilo je ružno i na smrt bezizlazno

ali sam imao i hranu i krevet i bio sam definisan. sada

to nemam i svakim korakom moram da stičem svoj

hleb i odgovor. zatvor. ratovi bolesti zlo. pakao

koliko god teški lakši su od slobode. mira

zdravlja. dobra i raja

 

 

ovaj vetar već poznajem

 

 

koračam hamvaša udišem sunce

 

 

leptir će biti zaštitnik ruži lutanja u trećoj

godini. ove je kornjača. prve godine je bio vrabac

 

 

ja ne dajem ništa ali omogućavam sve

moć i vlast daju sve ali ne omogućavaju ništa

 

 

pre četiri dana u nedelju koja je pala između zadnjeg dana prve

godine i prvog dana druge godine ruže lutanja u rasinariju sam podigao

spomenik anonimnim snagama ljubavi. monumentul puterii anonime al jubirii 

 

 

sam sam a ljubav nije samoća

ovo je ljubav koja se rađa i zato je sama 

 

 

za davanje (muško) je potrebno odsustvo

sebe. za primanje (žensko) prisustvo sebe 

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

žrtva je

najveći

izvor

ljubavi

slobode

istine

to

od

tebe

primih

(žensko)

 

i

 

 

ružo lutanja

najbolja motivacija

za svako i sva bića

je bezuslovna ljubav

sloboda istina za svako

i sva bića i ja ih tobom

dah (muško) svakom

i svim bićima

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

Stranice