AUTOBOGOGRAFIJA

16. april 2025.

27527. dan mog života

 

 

342/3311

 

1061  čim me ugledaju da pišem ljudi me učtivo pozdravljaju jer im se

činim važnim. (ma jok misle da si pandur da beležiš dopisao je nebojša)

 

1062  učim tri mala dečaka da pimplaju loptom

 

1063  sa starim rumunom pričam aufiderzen. nemtudom

mađar. nuštju rumunješće. malo govorit pa ruski

 

prema žimboliji

282. hodanje

dan stoji. takvim danima sam

hodao engleskom. popio sam gutljaj

palinke sa seoskim starim pijancem. pre nego 

što sam ispio gutljaj podigao sam ruku prema nebu a

moj petominutni sapatnik je skinuo kapu. sve manje

je oraha na zemlji. da li će biti hladno. mali pas

u dovratku. sapatnici saputnici

temišvar 15.10.1992

 

 

 

343/3310

 

1064  hej hej hej kako prosjacima nije zima

 

1065  borim se u sebi

 

divim se prosjacima

283. hodanje

kupio sam suncokret napunio džep

upalio tranzistor naćulio uši pustio korak grick'o

i sluš'o prenos iz skupštine u beogradu. borba

sve je jasno al' ne vredi. oduvek je bilo jasno pa nije

vredelo. sa hodanja se vraćam u sumrak i zaista se

crni nebo od ptica nad temišvarom. sapatnici

saputnici. suncokret je bio odličan

temišvar 16.10.1992

 

 

 

344/3309

 

1066  ruže na grobu dvadesetogodišnjeg gelu bufanu

 

1067  pristajanje na ropstvo umanjuje bol. nepristajanje uvećava bol berđajev

 

1068  pogrešno je misliti o vlastitom usavršavanju umesto o bogu ana kamenjska

 

1069  duva topli vetar baš duva u subotu uveče u temišvaru. srećan sam

 

1070  na praznom trgu u noći stara lepa žena prosi

 

1071  hvala moje noge

 

agnješka berger i trajanje

284. hodanje

u temišvaru sam kao kod kuće jer kuće

nemam i sve pod nebom mi je dom. hodam

jednom ulicom pa drugom. pa trećom. četvrtom. i

petom. i dvorišta. i škiljava svetla. i lutam i zalutam

i noge mi umorne. prazni olupani tramvaji. prazne

ulice. suncokret je bio odličan. prazna soba

kad se oko ponoći u nju vratim

temišvar 17.10.1992

 

 

 

346/3307

 

1072  vesna milović

je moja prijateljica

razlog više za pisanje

ona kaže mi smo domovina

i da moje beskućno srce se

raduje. nedeljom se srećemo

u ruskoj pravoslavnoj

crkvi u blizini

hyde parka

......

piše pesmu stojan janković u londonu

 

1073  pišem-pevam pod svodom nebeskim kao što se

peva u crkvi pod svodom crkvenim. to nisam ja to je pevanje

 

1074  planine se kao i uvek plave. počinje hladnoća

 

1075  idem u sibiu. prvi sioranov grad

 

1076  trčim da bih se ugrejao

 

1077  sela u rumuniji se neosvetljena

 

lepo al' hladno i skupo i bez svetla po ulicama

285. hodanje 

sedim u motelu. tri lepe žene me čine još usamljenijim. ali kako se

danas zlatilo drveće. zlato koje sam video u prolazu i ovce. i čobani

u opaklijama. duge kolone automobila koje čekaju benzin. hladnoća

počinje. sa hladnoćom počinju i moje brige. naručujem kafu da bih se

još malo družio sa lepotom ovih rumunki. uostalom ceo dan sam proveo

družeći se sa lepotom rumunije. ali ta hladnoća drhtao sam na putu

kažem zlato na drveću. livade. ovce. čobani u opaklijama. prazna

soba kad se oko ponoći u nju vratim. samoća i

hladnoća hladnoća kao samoća

sibiu 19.10.1992

 

 

 

347/3306

 

1078  7 km do rasinarija. mistika je napetost rekao je

ćoran idem ka rodnom selu emilovom čitajući milošev tekst o

dostojevskom. dobro društvo. idemo preko drveća u planine iznad rasinarija

 

1079  ničea dostojevskog osećam kao mladiće osetljivih duša

obojica su za mene priča o svežini boga i zastarelosti čoveka 

 

1080  doneti hleb. grčko vino. rumunske jabuke. franjinu pesmu bratu suncu na italijanskom

 

1081  kada sam stao pred kućom octaviana goge pred moje

noge je doleteo slavuj da pije vodu. doleteo je slavuj ili goga

 

1082  direktor škole gospodin natea pokazuje brdo na kome se igrao emil sioran

priča mi o constantinu noici izolovanom u planinama za vreme komunističkog režima

emilov prijatelj po svojoj želji sahranjen je gore u planinama 20 km od rasinarija. odlučujem

da hodam od emilove kuće do constantinovog groba. kao jedan put u planinu i prijateljstvo

 

1083  hodam po noći i hladnoći. rumunijom. to što jeste zove se ruža

 

rasinari

286. hodanje

od sibiua do rasinarija

zlatno lišće žuti tramvaji. konji

vuku kola polako kaskaju. fotografišem

kilometre do rasinarija. i onda u planini selo

zeleno selo. direktor škole nr.1 u rasinariju natea

traian je otvoren kao dobrota. priča mi o sioranovoj

prijatelju konstantinu nojki. odem do sveštenika nikolaja

i on me pozove u njegovu kuću na spavanje. i naučim da

se na rumunskom čoban kaže čoban. i krenem kaldrmom

prema paltiniju gde je sahranjen u brdima konstantin

nojka. dva sata hoda po gustom mraku. samoća

kao hladnoća hladnoća kao samoća. velika

rumunija u malom rasinariju

rasinari 20.10.1992

 

 

 

348/3305

 

1084  ruža je veliko delo jer ne postoji a sve što postoji postoji u njoj

 

1085  misli se zastarelo. pogotovo pesnici. filozofi. umetnici... opčinjeni prošlošću

odnosima. poznatim. važnošću. nema potoka u njihovim mislima ni izvora u njihovim srcima

 

1086  biserika = crkva

frumos = lepo

inceleg = razumem

munte = planina

vač = krave

oj = ovca

pičor = stopalo

drum = put

 

1087  da li ja to mogu izdržati

 

1088  da mi noćas bude toplo

 

1089  kisnem noću u alba juliji

 

nikolae streza

287. hodanje

hodao sam rano ujutru po

rasinariju. zelene ulice i seljanke na

ulicama. u rasinariju se živi život. onda smo se

nagurali u autobus svi. putovali smo. moj drug nikolae

streza sveštenik bogu i životu mi je bio zaštita u lepom

rasinariju. neka ga bog blagoslovi. u redakciji časopisa

transilvanija lepi i ljubazni jon mircea i gospodin strugarin

simeon koji mi je dao 500 lea za put. i onda sam krenuo

za sebeš a stigao sam u alba juliju u hotel transilvanija

velika ruminija u malom rasinariju. soba broj

106 8360 lea sa popustom 6688

alba julija 21.10.1992

 

 

 

349/3304

 

1090  preko reke mures u alba juliji kao i u aradu. molim

ovaj mudri oblak iz pravca zapada da ne padne po meni

 

1091  vodeno nebo. vetroviti vazduh. od ljubavi bolni mladić mandić

 

1092  u selu vintu de jos na hladnom suncu lete zajedno golubovi i planine

 

1093  leti orahovo lišće nošeno jakim vetrom. dok

pišem nekoliko listova uleće u svesku i udara me po ruci

 

1094  eu merg pe drum. ja hodam putem

 

1095  setih se one bake od pre neki dan koja je stajala po hladnoći i prodavala dve dunje

 

eu merh pe drumiri ši. un vnt

288. hodanje

ja hodam putevima i vetrovima i nisam pokisao a

bilo je blizu ali zato me je produvalo. ishodao sam 23

kilometra i stigao iz alba julije u temišvar. družio sam

se sa bobei livijom i klaudijom sporenćenatom. džabe

sloboda kad nema novac kaže liviu. a put put se plavio

kroz drvored žutog lišća koji nije prestajao ali se žutio

žutio i žutio. ljubičasto svetloplavo nebo nad selima

otelu rasu i valea bistrei. hej rumunijo budi rumunija

soba broj 106 8360 lea sa popustom 6688

džabe jer sad nema ništa za džabe

temišvar 22.10.1992

 

 

 

350/3303

 

1096  beznadežni lakrdijaš kako dobra formulacija za slobodnog i blagog čoveka

 

1097  celu noć se molim da izdržim

 

1098  bio željko radić i doneo mi prosjačku povelju na španskom i nežno milosrđe

 

1099  hajde još malo konju moj kaže miroslav miroslavu

 

dlan

289. hodanje

dugo i mnogo ćutim

i onda kad neko dođe govorim

kao da padam niz liticu. sve više govorim

drugačije od drugih ljudi. hteo bih da kažem

sve to što jeste. pogotovo ove vrane nad

temišvarom ovako kao one ne grakće ni tom

vejc. kažem hteo bih da kažem sve što jeste

i onda se bacam. padam i govorim. kad se

izgovorim mirno hodam. nastavljam

džabe jer sad nema ništa za

džabe. tu sam i lutam

temišvar 23.10.1992

 

 

 

351/3302

 

1100  kuljaju ljudi. dolaze u temišvar iz beograda. n. sada. rume

pirota. zrenjanina. kupuju. trpaju. guraju se. ponižavaju se i ponižavaju

 

1101  hodam ulicama kao pas lutalica. zviždućem

 

1102  mokri asfalt. istrulelo lišće. elegantna ograda. slabo osvetljen skver. crno

kuče što njuši ogradu i okreće se i gleda me. mršavi motociklista. dve violinistkinje

 

1103  čujem svoje korake po mračnim ulicama temišvara. tako su tužni

 

dođem na ž. stanicu da bih čekao

290. hodanje

subota gužva. oblačno kiša. pijaca ispražnjena. ulice

mrak. noć nema nikoga. kuće spavaju. prazni tramvaji. i

šta ako protivnik ne postoji. hodam uz kuće. pada lišće. ne

reći ništa više od padanja lišća. ništa više od hodanja uz

kuću. ništa više od nastavi. ž. stanica temišvar u ponoć

kasneći voz iz beograda ulazi u stanicu. ljudi iskaču

iz kupea kao iz velikih peći. tu sam i lutam

treba biti na ž. stanici u temišvaru

temišvar 24.10.1992

 

 

 

353/3300

 

1104  kisnem temišvarom. kako posle da se osušim. jedino u hodanju

 

1105  priđe mi jedna devojka i pita me nešto. kažem joj

njuštju romanešće ali mi toplo oko srca jer mi je neko prišao

 

1106  uspeo sam da nađem i kupio sam je crnu pletenu kapu

 

1107  temisiora 12 noimbre 1884

primul oros diu europa cu străzile iluminate electric

the first town in europe with street's illuminated by electric light

 

1108  iznenada iz mraka me je napao crni pas. još mi se noge

tresu i još osećam kosu na glavi kako se nakostrešila od straha

 

treće veče dolazim na ž. stanicu da bih čekao

291. hodanje

kisnem. blago meni. promenio sam troje mokrih čarapa. sedam mrtvih i

tridesettroje ranjenih. na autobuskoj stanici petoro mrtvih. koliko god je

potrebno biće toliko mrtvih. mi možemo liferovati mrtvih za celo tržište

kod nas mrtvi rađaju odlično. mi nećemo kleknuti i nek mladi ginu

za naš ponos. ponos nema cenu. neka se niko ne zavarava

mladi i jesu rođeni za umiranje. 12 mrtvih i 56 ranjenih

na desetine mrtvih. treba biti na ž. stanici

u temišvaru. i četvrte čarape sušim

temišvar 26.10.1992

 

 

i

 

 

u temišvaru

sam kao kod kuće

jer kuće nemam i

sve pod nebom

mi je dom

 

 

pišem-pevam

pod svodom nebeskim

kao što se peva u crkvi pod

svodom crkvenim. to nisam

ja to je pevanje

 

 

ruža je veliko delo

jer ne postoji a sve što

 postoji postoji u njoj

 

 

sve

više govorim

drugačije od drugih

ljudi. hteo bih da

kažem sve to što

jeste 

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

dao sam ti

se sav a ti

si meni

dala

sve

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

15. april 2025.

27526. dan mog života

 

 

329/3324

 

1013  našao sam jedan luk

 

1014  hej pripremaju oru zemlju. miris zemlje mi udara u nos

 

1015  zemljani put idem do onih breza

 

1016  umanjujući te - slavim te

 

svaki dan živeti kao poseban život

271. hodanje

mrtve dece koliko hoćeš. to je rezultat hrabrosti i ponos

borbenih muškaraca. pozvaću svoju senku kao psa i krenuti kaže

mi ana kamjenska dok hodam seoskim putem pored kanala u koga

uskaču žapci. molim se za dušu svih zlotvora. uživam u mađarskom

jeziku uživam u svim jezicima koje ne razumem. bez razumevanja

oni su samo muzika. tom muzikom volim sve one koji govore

nek govore tim češkim rumunskim u koji ću ući kroz

neki dan. žena čudo. čudo ništa

sziksósfördo 2.10.1992

 

 

 

330/3323

 

1017  znači ima još 9 godina hodanja rekle mi je ana na rastanku

 

1018  hej iscvetale ruže (kossuth utca - bordady)

 

1019  čujem vetar u trsci. kako utešiti one što plaču - plakati zajedno sa njima

 

1020  kako je teško priznati svoju ružnoću

 

1021  vinski miris iz bircuza me podseća na ujaka

konobara. od njega sam kao dete dobijao besplatan sinalko

 

1022  crni bajrak na kući neko je umro. neko je umro su reči koje su me plašile u detinjstvu

 

subota jesen

272. hodanje

puca kičma. krckam orahe

berem grozdove. redigujem tekstove

čitam knjigu. crtam trave. uzimam otiske. slušam

tranzistor. gledam pustaru. razmrdavam prste

pijem vodu. sećam se detinjstva. sa strane pišam

spuštam ranac. podižem ranac. korak po korak

brojim kilometre. perem ruke. umivam

lice. čudo ništa. već gladan

kiskunhalas 3.10.1992

 

 

 

332/3321

 

1023  vidim džemper na jednom čoveku

 

1024  jato ptica za jatom ptica preleće nebeski svod praveći oh oh kako lepe oblike u letenju

 

1025  duva vetar pada sumrak. srećan sam

 

1026  sreću posvećujem nesretnima

 

1027  srećan sam i dalje i dalje jer duva vetar i pada sumrak

 

dobar na ovom svetu

273. hodanje

vetar. spušta se vetar. priprema se kiša

i oluja. još se vidi. hodam. vetar odnese kapu

starom čoveku na biciklu. podižem mu je iz trave

i donosim. četiri žene izlaze iz fabrike. žure kućama

hodam polako. već je veče. vetar duva sve jače

priprema se. miris konja iz vojničke štale

malo poštansko sanduče. crveno u

noći. već gladan. pada

kiskunhalas 5.10.1992

 

 

 

333/3320

 

1028  tristotridesettreći dan ruže lutanja hodajući pred kišom

 

1029  lepota lišća

 

1030  da moja radost bude vest o tebi. da moja sreća budeš ti

 

moramo voleti to što ne postoji

274. hodanje

plakao sam. bio je to dug noćnoj lepoti neba. bio je

to moj vrisak čudesnom kroz koje sam hodao. čudesno je

bilo obično. lepo obično. hod mi je leteo. telo mi je bilo radosno

i letelo a duša plakala i lizala asfalt. potrebno je da svakodnevna

suština života bude poezija rekla mi je simon vejl pridružujući mi 

se na kraju hodanja. jer to za čim čeznemo miroslave je upravo

ono što imamo rekla mi je i zagrlila me je simona

pada. noć je svetlost se odmara

kiskunhalas 6.10.1992

 

 

 

334/3319

 

1031  ulice divljih kestenova miris iz punih silosa sa žitom

 

1032  blažen-umoran

 

1033  žabe se sakrivaju uz kuću

 

1034  vraćam se kući koje nemam

 

lepo obično

275. hodanje

laju psi na mene. krenuo je

jedan veliki pa mu se pridružio mali iz

drugog dvorišta. uplašim se ali mirno prođem

skupljaju se oblaci. kamioni odlaze iz grada. ljudi

voze teške bicikle. na stanici kiškunhalaš sam video

starog mađara. obučen svečano ozbiljnog obrijanog lica sa

prepunom malom torbom. krenuo je u posetu. liči na kafku

rekla je jelena. slikoviti ljudi. kilo grožđa umor za celu noć

noć je svetlost se odmara. krenuo je u posetu

kiskunhalas 7.10.1992

 

 

 

335/3318

 

1035  malo mi je hladno. svi psi u mađarskoj me podsećaju na niki tibora derija 

 

1036  ovo drvo. rek'o bih mu čoveče ali ne ono je bog što znači drvo je drvo. udaljimo

boga što dalje od nas čuvajući ga od ovog ovde našeg zla govorila mi je juče simon

 

1037  schone rekao mi je mađar kada sam mu objasnio šta radim

 

hat is mision rekao mi je drugi mađar

 

1038  sve u meni

 

1039  petnaest časova u rumuniji sam. obilje siromaštva

 

per pedes

276. hodanje

uš'o u rumuniju. rumeni se

lišće po drveću. rumuni sa prepunim

torbama na leđima. šire se polja. ulazim u

arad. po ulicama bižniš devizama. slabo osvetljenje

i preostali strah od komunizma. izlupane telefonske

govornice i glad za lepim pakovanjem. čini se da ipak

žene vode svet. krupna siva zrna soli. u ušima

mi lupka rumunješće. krenuo je u posetu

isto je cilj u svemu

rumunija arad 8.10.1992

 

 

 

336/3317

 

1039a  jutarnja seta. sam u svetu treba živeti

 

1040  grickanje suncokreta po ulicama arada baš kao 

i u rusiji za vreme rata kako je primetio jinger. ljudi ptice

 

1041  kad vidiš tramvaje u aradu kažeš tramvaji su heroji

 

1042  važno je da ima piva i cigara i to lošeg piva i loših cigara

 

1043  dvanaest gospođa prljavo belih gusaka prelazi calea timisiorii

 

1044  onaj momenat (prolazeći pored tri rumunke banaćanke u selu sagu) kad osetim ljubav

za nepoznato koje me je do malopre plašilo. sve van mene je moje ja kaže edvard kocbek

 

jesenji petak

277. hodanje

hodam banatom. ponovo sam

u temišvaru. prošli put je bilo proleće sada je

jesen. hodao sam čitao o braku. od svih stvari

najviše držim do tvoje ljubavi i ništa mi nije tako

bolno ili neprijatno nego da se sa tobom bilo kada

svađam. grejale su me ove reči jovana zlatoustog

upućene ženi. pozvao me je jedan rumun na kola

sa konjima. zahvalio sam mu se naklonom a on

je podigao ruku sa bičem kao otpozdrav. isto je

cilj u svemu. sve više smrde moje patike

temišvar 9.10.1992

 

 

 

337/3316

 

1045  nenad mi poslao 550 $ 1000 šilinga 50 švajcaraca

 

1046  bolan crvene krave vole ljubičasto nebo

 

1047  odavde je krenula revolucija kojom je svrgnuta diktatura

 

temišvar

278. hodanje

hodao sam besmislen. u

svakom koraku sam osećao borbu za

smislom. nije ga bilo a bili su dvokilometarski

redovi za benzin. ja sam krenuo putem e 94 prema

beogradu. tamo su najumnije glave zajedno uživale u

svojoj pameti kojom su izazvale zlo a sad zlo optužuju

a ja sam hodao sam kao i usamljena vozila uostalom

kao i usamljena voda ili retki sasušeni suncokreti

sve više smrde moje patike. to je mera uspeha

temišvar 10.10.1992

 

 

 

339/3314

 

1048  velike količine slobode su u ljubavi za siromaštvo

 

1049  kuplećere. larivedere

 

1050  i jabuke i paprike su siromašne u siromašnim zemljama

 

hladnoća nije sama

279. hodanje

hladnoća mi se uvlači kroz ramena u

kosti. pada lišće kao sneg. tu sam. izbeglica i

siromah. stranac i saučesnik. mesec po hladnoj

vodi. ljubiti bedu. poistovetiti se sa srećnima i

nesrećnima. prelazim ulicu i raskršće. ulica sam

i raskršće sam. hladnoćo hvala. to je mera

uspeha. hladnoći sam drug

temišvar 12.10.1992

 

 

 

340/3313

 

1051  dragi nebojša (nebojša mi prekucava ove tekstove. dolazi po njih i

donosi mi ih prekucane) našao sam u ulici str. valturilor pod drvetom 9 oraha

 

1052  lepota ne poznaje granice (prelazeći preko kaljavog mosta u polju) i nema granice

 

1053  grakću ptice nad temišvarom. pale se ulična svetla 

 

jare i dečak

280. hodanje

hodao sam kanalom bega

prošao kroz ovce koje su mirno pasle

njihov miris me je uzbudio kao i dečak koji

se u igri valjao sa jaretom. kiše-kurve-krađe to je

rat. hodao sam. borba sa samim sobom. hladnoće

dolaze. vetar duva ka temišvaru. i dečak i jare

ustaju  i otresaju travu sa sebe. hodam sa

vetrom hladnoći sam drug. vetru brat

temišvar 13.10.1992

 

 

 

341/3312

 

1054  duga kolona žena izlazi iz fabrike trikotaže 1. junie

 

1055  usamljene crvene ruže (str. valisiora. temišvar)

kao i usamljena plava ruža (evropa. zemlja)

 

1056  kako su lepi svi i guske i tri upletene koze i kokoške

 

1057  kao i juče usrane dolme

 

1058  stojim i gledam dečaka kako stoji i kroz ogradu

gleda kako mali rovokopač čisti kanal pored ribnjaka

 

1059  okrenem se prema temišvaru a nebo me udara u grudi

 

1060  i ove se večeri crni nebo od ptica. sele se dolazi zima. kupio sam praziluk

 

kuće

281. hodanje

ponovo dolma puna

guščijih govana. ribari vuku mrežu

čekaju ih psi. fotografišem starog rumuna i

kozu. sa starog drvenog mosta gledam trojicu

dečaka kako igraju fudbal. trska je zagušila kanal

šušti dok hodam. beli odvezani konj. koza mi liže

ruku. legnem i fotografišem putić. hodam prečicom

kao i svi koji žive ovde. dečak podbočene brade

u rukama posmatra pecanje. vetru brat

mali pas u dovratku

temišvar 14.10.1992

 

 

i

 

 

plakao sam. bio je to dug

noćnoj lepoti neba. bio je to

moj vrisak čudesnom kroz koje

sam hodao. čudesno je bilo

obično. lepo obično

 

 

sve u meni

 

 

onaj momenat

(prolazeći pored tri rumunke

banaćanke u selu sagu) kad

osetim ljubav za nepoznato koje

me je do malopre plašilo

 

 

i

 

 

ružo lutanja

umetnosti i pesmo

nespoznatljivog ti si

i sama postala

pesma

i

umetnost

samospoznavanja

koja

slavi

pesmu

i

umetnost

samospoznaje

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si svi moji

napori i sve 

moje nemoći

koji su ti služili

da bi ti pevala

baš ko što ti i

sad slaviš

i

pevaš

sve

moje

napore

i

nemoći

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

14. april 2025.

27525. dan mog života

 

 

316/3337

 

975  dolma. koje su to količine i količine znoja u njoj

 

976  jelena i ja korak po korak rasipamo ono što smo nasuli

 

 lepota nasipa

260. hodanje

pruža se dolma nigde joj 

kraja. lišće sledi lišće. bandere putuju za

banderama. polje se širi u nedogled. ponegde

blesne tisa. trup puta. putuje trup. vijugaju kičme

punoća utabanog peska. sve je tako jednostavno

nasuli ljudi pesak da se štite od vode. sada hodam

uzbuđen lepotom jednostavnog nasipa. uzbuđen

znojem kojim se nasipalo. slatke kruške dunjo

moja. dolma mi napuni prepone umorom

segedin 19.9.1992

 

 

 

318/3335

 

977  mlade topole. paprat. trske. u daljini toranj crkve

 

978  uh srna

 

979  pokupio sam 9 krušaka. greje me topao vetar

 

980  ponovo vidim srne

 

emigrant

261. hodanje

dečak u čistoj košulji

sa reke penje se uz nasip

tisa glatka kao mermer odsijava oblake

šumu i svetlost. stari mali čovek silazi sa

bicikla spušta se niz nasip. pokupio sam kruške

iz trave i brao paprike. mušice su me pratile celim

putem. ja emigrant. osuđen. al' hodam. svetla se

pale. na sred tise polako plovi čamac. dvojica

pecaju. pada izmaglica. dolma mi napuni

prepone umorom. čamac plovi

segedin 21.9.1992

 

 

 

319/3334

 

981  zemaljski putevi su dovršeni

 

982  samoća mi umiva lice. ako ne zatvorim oči štipa me za oči

 

983  berba kukuruza. tu sam juče video srnu

 

984  eno ih izleću iz kukuruza i beže dve srne. curi kukuruz

u zrnu žita prebiva kosmos i u ovčijim brabonjcima po kojima gazim

 

985  podrhtava mi tekst davida albahrija u rukama (u tekstu je pisalo utešna je

ta pomisao pogotovo za pisca koji neprekidno pokušava da uhvati sebe i u sebi svet

i nema ništa osim tih istih bezvrednih reči). put na nasipu je mestimično neravan

 

986  sve sam rekao ako ništa ne kažem

 

luk

262. hodanje

ishodao sam veliki

luk oko segedina. bio sam

skroman. to mi prija. hodam lako

nepostojeći. gledam kao dete. i tečem

hodam. tečem. gledam. ja uopšte nisam

ubeđen da se nalazim na pravilnom putu

kaže mi 70-godišnji ajnštajn dok hodamo

ovog letnjeg dana leta 1992. jesenja

svetlost pada po albertovom licu i

suvoj travi. čamac plovi ali

hodajmo dalje kaže

mi ajnštajn

segedin 22.9.1992

 

 

 

320/3333

 

987  kako je lepo tražiti orahe u travi

 

988  uberem šljivu. podignem orah. mačka iskoči iza ograde. grožđe dozreva

 

989  prvi jesenji dan lišće se polako žuti. laste visoko lete

 

990  hodam da bi reči bile lepe

 

to je pojedinac dovoljno velik da preživi u mrtvom predelu

263. hodanje

želeo sam da napravim nekoliko dobrih krugova i da ne držim dupe večno na stolici

kaže mi volf vondraček i mi zajedno pravimo nekoliko krugova hodajući pravo po dolmi

hodajući i čitajući. vetar me kupa po goloj koži. kad zađe sunce počne jače da šumi vetar u

granama. sve više je izmaglice nad poljima. kao i u proleće kreče se beli stubovi na dolmi

posle kukurikanja petla počnu guske da gaču. čitamo (volf i ja) liotara i gledamo kako traktor

u daljini visoko podiže prašinu. ali hodajmo dalje kaže mi ajnštajn. krckam put i orahe

segedin 23.9.1992

 

 

 

321/3332

 

991  tek me ovo cveće na kraju hodanja otvorilo

 

992  bog

 

993  petnaest do sedam pale se gradska svetla

 

milovao ga je nežno

264. hodanje

bilo je to jedno obično hodanje ulicama i

periferijom segedina. obično hodanje i duboka

melanholija. gađenje nad sobom. ne ni nad sobom

jednostavno gađenje. hodanje i gađenje. uzaludnost. bilo

je to jedno obično hodanje. sva sreća da sam na kraju

hodanja video mnogo lepog cveća i starog pijanca

kako je bio nežan prema svom psu. ne čineći ništa a

opet ništa neće ostati ne učinjeno. gde su kamenčići

da ih šutiram po putu. krckam put i orahe

volim da kažem da ne pada sneg

segedin 24.9.1992

 

 

 

322/3331

 

994  bog je meni pre svega i posle svega sve. i ništa. sve

 

995  šta me je to prevarilo u pogledu tvom skitnicom me napravilo... bravo džej majstore

 

996  kome treba čovek koji sutra nema...

 

ljubavnica se pojavila

265. hodanje

pišem po putu kad čujem rumunsku

muziku. širim ruke i kreveljim se. da da

autentični ludak. ne ne to se ja samo radujem

drugar čičkovima. pušim olovku. u zubima cedim

osmeh i klimam glavom. da da predeli stoje. ali

ne ne oni znače. zrače rekao bi čović. smislom

svojim su svugde. bez otpora dani se skraćuju

postojanje mi se seli u srce. volim da kažem

da ne pada sneg. ljubavnik ju je

čekao ceo dan

segedin 25.9.1992

 

 

 

323/3330

 

997  vihor poneo ljuštiku u visinu. kad sam bio mali 

pri izgovoru reči visina odmah bih osećao da letim

 

998  svi smo na pravom putu i iznenadićemo se kad se sretnemo

a srešćemo se i razumeti svi ma kuda išli i ma koliko lutali bravo ivo

 

dangubiti - skratiti

266. hodanje

stigao sam do crkve u selu kubekhaza i

tamo pred bircuzom jeo krupne slatke šljive

jato golubova je kljucalo po putu i kad bih im

prišao poleteli bi krug iznad mene i spustili se

ponovo na put ispred mene i tako nekoliko

puta. ja sam im se radovao i to je sve. i

onda su došli nada i nebojša. i nada i

ja smo nastavili hodanje. ljubavnik

ju je čekao ceo dan. trske

segedin 26.9.1992

 

 

 

325/3328

 

999  noseći supu zaneseni student je zapeo i supa mu je iskakala iz tanjira k'o vodopad

 

1000  ruže oko tramvajskih šina na ž. stanici u segedinu

 

19 kilometara prepišaj hoda

267. hodanje

dok blješti sneg na suncu jedan bosanac

čovek iz naroda kaže kao izvinjavajući se što je

zadremao drjemovna ova bjelina pa... ovo je zapis

ive andrića koji me je pre desetak godina ugrejao kao

i danas. to je put kroz vreme. put kroz varadijevu ulicu

u kojoj sam kupio orahe u džepove kao i ulični mir u

korake. čekao sam boška i boško je došao. hodali

smo noću ulicama segedina. trske. posle

ponoći je počela kiša 

segedin 28.9.1992

 

 

 

326/3327

 

1001  samoća mi u grlu

 

1002  plakao bih ali hodam

 

1003  sam sam što znači put mi je na volju

 

1004  peti put već pišem pod četvorocifrenim brojem

 

mlad mesec na ljubičastom nebu

268. hodanje

boško je otrčao u tramvaj 4 prema beogradu a ja

sam okrenuo prema budimpešti. samoća. ja se kao i

uvek nadam da ću preživeti. da li ću - hodaću. stigao sam u

novi kamp. bila je tu ana iz banata koja me je posle pozvala

na večeru. nad jezerom se rodio mlad mesec na ljubičastom

nebu. moja samoća je tiho plakala. a kasnije sam video

da sam izgubio i mapu mađarske. posle ponoći je

počela kiša. moja samoća je tiho plakala

segedin 29.9.1992

 

 

 

327/3326

 

1005  vidim ide neko

 

1006  kiša je. jedem hladne šljive. plave kupim ih sa zelene trave

 

1007  hodam pod okriljem nepoznatog. dom sam uplašenima

 

1008  stojim i gledam puža. koja je to lepota ta

njegova neuhvatljiva sporost. iz barice odlazi u travu

 

1009  to ne pada lišće nego sa topole sleću vrapci

 

kiša je sutra će sunce

269. hodanje

kiša je i hladno je. zaista se gadim muške

potrebe za društvenom moći. lete oni k'o mušice

na lažno svetlo a tamo gde je svetlo nema ih. tako

su pusti predeli. uf. mokre su mi čarape od kiše

muškarci drkadžije. nema ih. pa da. ramena mi

hladna. hodam sam diveći se ženi. sam što

znači hodati sa ženom. moja samoća

je tiho plakala. diveći se ženi

kiskundorozsma 30.9.1992

 

 

 

328/3325

 

1010  sunce toplo mi po leđima

 

1011  rana jesen. puni džakovi luka. krompira. paprike i paprike

 

1012  pijan. dva piva

 

prvi oktobar

270. hodanje

ludilo. mrtvih mnogo. zašto

kupujem kod pekarke kiflu pogačicu

i hleb. gledam i fotografišem jato vrabaca

kako preleće put. zlati se trska i crvene se

ljute papričice. na horizontu ravnica i crkva

i nebo kao i moje stvari po ovoj drvenoj sobi

kabanica i sveske. naočari i olovke. tranzistor

i fotoaparat. slušam tamburaše pevaju o

tisi. udri. diveći se ženi. žena čudo

kiskundorozsma 1.10.1992

 

 

i

 

 

sve

sam

rekao ako

ništa ne

kažem

 

 

tek me

ovo cveće na

kraju hodanja

otvorilo

 

 

bog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

jebeno

dobro

je

bilo

biti

ruža

lutanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

sada

je

još

jebenije

dobro

biti

ruža

lutanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

tek

će

najjebanije

dobro

biti

ruža

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

12. april 2025.

27523. dan mog života

 

 

288/3365

 

936  oproštenje je po suštini. suština ne postoji bez oproštenja

 

937  suština je živa

 

938  ž. stanica u dunaujvaroši čeka se voz

 

939  zašto ovaj mali mrav vuče ovo veliko parče stakla

 

940  da ima tišine u ovom što pišem

 

u ulici petefi šandora

248. hodanje

odlazeći i vraćajući se u dunaujvaroš prolazim

njegovim ulicama. kakav mir. hladovina. drveće. voće

mirisi običnog života. polivanje ulice pred svojom kućom

mnogo cveća. život je lep kad je miran. tih i nenametljiv kao

voće koje polako zri. u mraku sam pronašao onu šljivu koja

rađa najslađe šljive u ulici. bile su tako sočne i slatke kao

u pesmi v.k. vilijamsa. život je lep kad je miran i blag

dajem se ženi koje nema. dajem se svakom

cvetu i svom cveću

dunaujvaroš 22.8.1992

 

 

 

304/3349

 

941  posle četrnaest dana odmora u kojima sam pokušao

da odmorim um i telo (jer duša nikad nije umorna) evo me opet u

tekstu. na put kao putnik i stranac. u slovo da bih slovom osvetlio reč

 

942  polje ruža sa mladim brezama i vrbama u pozadini

 

943  koliko samo oraha. orasi me dižu

 

944  lake laste i devojčica koju je dečak sačekao na nasipu

 

945  blešti tisa. mladi kajakaši kao laste. listovi moje sveske kao vetar

 

hod kojim hodam izaziva u meni čežnju za hodom

249. hodanje

ponovo hodam. puno je opalih oraha po zemlji. oraha i šljiva. srpska ulica

na izlasku iz segedina prema makou prepuna je drveća. orasi su krupni kao

jabuke. šljive slatke kao ljubav. trske na vetru i zagasito zelenilo na suncu. slatke

kao ljubav svetice prema hristu. slast u voću je ista i u mom hodu i telu ista slast

u večnom pevanju. sve više osećam da iza onog što vidim osećam ono što

ne vidim. dajem se svakom cvetu i svom cveću. pevanju u visinama

segedin 7.9.1992

 

 

 

305/3348

 

946  12292 koraka do sada danas. seo sam uz drvo. smušen snužden i

umoran zlati se suva trava. slušam rosinija a sa obe strane puta pucaju čičkovi

 

947  mile mravi po meni (jedan se penje kroz pantalone). stopala i oči odmaram

u nebu. pored lica mi vitka i tanka vlat trave iznad mene zeleno lišće jablana

 

948  prav put hodam kao konj sve je lepo. hodanje je promena

promena je vesela kaže kejdž. kako su izgoreli kukuruzi kažem ja

 

ja sam konj

250. hodanje

na pola puta sam bio ispražnjen

i umoran. seo sam i posle legao ispod

mladog jablana. i tako sam se umirio i odmorio

zemlja je bila mirna a nebo plavo. put koji sam hodao

bio je ravan kao pogled a ja sam bio sličan konju čijoj

lepoti nema mere. da bilo je lepo moje konjsko hodanje

to je jedan čovek hodao a ja sam bio radostan jer sam

konj. hiljadama godina živi ovde na hiljade ljudi

pevanje u visinama. hiljadama godina raste

ovde na hiljade plodova šljiva i oraha

segedin 8.9.1992

 

 

 

306/3347

 

949  umetnost budućnosti treba da bude opredmećena filozofija

džozef košut

ili je možda moja tuga bila ono naročito osećanje koje u čoveku izaziva prava lepota

anton čehov

 

950  noćas sam sanjao da nemam snage u butinama i da ne mogu da potrčim

 

951  danas sam video tako mnogo mrtvih lasta

 

952  zaista ih je mnogo

 

953  volim ničea. volim ga jer izaziva u meni ljubav

 

konj sam ali kao da ne postojim

251. hodanje

ono što su nekad bila polja zelenih kukuruza sada je

veliki krevet sa puno suvih ljuštika. velike žute glave suncokreta

su se osušile i pocrnele. pored pijace u segedinu zatvor kao i na

ribljoj pijaci u novom sadu. ja ne postojim. hodam bez glave k'o pijan

čitam ničea kao da je pored mene. idem putem 55. ja shvatam

filozofa kao eksploziv pred kojim je sve u opasnosti kaže mi

niče. hiljadama godina raste ovde hiljade plodova šljiva 

 oraha. fridrih volim te kažem mu

segedin 9.9.1992

 

 

 

307/3346

 

954  staro srpsko groblje. sin ćerka mati otac svi su poumirali

uvek ista priča. ljudi se rađaju i ljudi umiru. vrlo jednostavno

 

955  nadam se da ću na ruži napraviti put kjerkegor. niče. dostojevski

 

ljubim ruke

252. hodanje

kako je bio lep i snažan i kako

skrušen mladi konj. hodao sam pustim

srpskim grobljem. deca su išla na izlet a nad

pustarom su laste letele u svim pravcima. u pustarama

živi moja duša. živi kao konji što su pred bircuzom čekali

gazdu da popije pivo. zastao sam i slušao kako tri starice

srpkinje zadirkuju starog komšiju srbina. imaš pozdrav od

jedne mlade. svo četvoro su oko osamdesetih. one su 

sedele k'o koke na klupi a on je stajao k'o ćuran

oslonjen o bicikl. dečaku koji mi je rekao

čokolom dao sam punu šaku semenki

fridrih volim te kažem mu. nije ona

baš tako ni mlada

segedin 10.9.1992

 

 

 

308/3345

 

956  haj pozdravljaju me dvojica mladih čuvara nasipa

 

957  helo pozdravlja me motorbiciklista na dolmi

 

958  svako je imao svoga ali je bilo i onih koji nisu imali nikoga

 

959  dolmom. obožavam ih. umorim se nije lako. čitao ničea. niče peva. kidaju mi se gaće

 

a i moja duša je pesma jednog što ljubi

253. hodanje

a na dolmi tišina i nikog. utabana zemlja laka za hodanje

hiljadama tumperaša je nasipalo dolmu. sa zapadne strane

trava je zelena sa istočne spržena. hodao sam do velike

spore krivine. video sam je kako se pružila kao beskraj

na dlanu. dolmo dome moj. nije ona baš tako

ni mlada hiljadama tumperaša

segedin 11.9.1992

 

 

 

309/3344

 

960  to ja hodam bos i slušam arhanđela korelija

 

961  to ja hodam posle 20 km sa žuljevima na tabanima. tako se vodi politika

 

962  ima smisla stvarati remek-dela po meni

andrej tarkovski

 

ne pusti rđu na se

254. hodanje

gego sam se po dolmi izmotavajući se

i zasmejavajući samog sebe. tako ja to radim

subotom. sobom subotom. sa jednom rukom na

leđima i važnim podvaljkom pred sobom drugom sam

rukom objašnjavao svetu tako više ne može. od sada

ćemo okrenuti list. pa ko može može. molim lepo. da

se zna. zezo sam se ali nisam mogao da zavaram

umor i žeđ. molim lepo da se zna. hiljadama

tumperaša. nisu to bili tumperi i tumperaši

nego korde i kordaši. ne veži

tugu za srce

segedin 12.9.1992

 

 

 

311/3342

 

963  svakodnevno desetogodišnje hodanje je ulazak u jamu

razbijenog atoma. hodam u njega da bih ga spojio sa obe ruke

 

964  zbog puta koji me ispred mene vuče

 

965  odjednom i sam nepripremljen viknem

margita ravnom zelenom polju sa moje desne strane

 

966  oko 45 bandera ispred mene na vidiku posle put skreće levo između

bandera po pedeset metara pa sad računaj. brat bratu čemu sve to

 

967  sedim kod baturana u radnji. 3:04, posle ponoći. 22.9

(taman počeo utorak) upravo sam jeo hleba i mađarskog vajkrema

pre ovoga sam ispravljao tekstove na kraju dana i kaju. sada idem sa pod

brojevima. daleko je 6:00. pozdrav n.č. lepo hodaj piše mi nebojša iz beograda

 

anton pavlovič čehov

255. hodanje

ljudi su brali kukuruz i bacali ga u laskola

jedna su kola već bila napunjena. konji su mirno

stajali otresajući sa sebe mušice. čitao sam jedan tekst

nabokova plavom olovkom povučem preko stranice jasnu

liniju i eto horizonta svih mora i italijanskog fizičara đorđa

salvinija potreban nam je još viši nivo inteligencije da bismo

ubedili sebe da se za sopstveno dobro moramo ozbiljno

pozabaviti dobrom drugih. čeze. karuce. fijaker. taljige

tumper. korda i laskola al' sve je manje konja. ne

vežintugu za srce. kilo bresaka i kilo

grožđa ravno 100 forinti

segedin 14.9.1992

 

 

 

312/3341

 

968  jesenja svetlost

 

969  jato vrabaca preleće put

 

970  sve više krivica jedne politike po meni

 

971  niko se ne spasava sam a možda se niko i neće spasiti dok je i poslednji putnik u paklu v. jerotić

 

lepe mi se ruke

256. hodanje

posle sam stao sam i okrenuo se

da ga vidim još jednom. i on se okrenuo i

gledao je mene. moj drug pas lutalica. i tako

smo stajali nasred puta i gledali se. hodao sam do

kiškunhalaša. drveće i grožđe. blešti jesenje sunce

ide čovek. vinogradi na pesku iz ravnice crpu slast u

crne grozdove. ubrao sam dva mala da se osladi čovek

koji ide. jelena žena koje nema donela mi ajvar. kilo

bresaka i kilo grožđa, ravno 100 forinti. jesenje

sunce pas drveće i grožđe

segedin 15.9.1992

 

 

 

313/3340

 

972  hodam do ove tri žene dajući snagu jeleni koja 

me hodajući sa strane posmatra kako pravim ružu

 

blještavilo

257. hodanje

razgovarali smo jelena i ja sa

dvojicom starih srba iz sentivana. gospodinom

kecićem i gospodinom veselinovim. tu u mađarskoj

su oduvek. banaćani. kecić priča o mičigenu a veselinov

bi hteo da se zna ko je srbin al' da mu je sad dvadeseta

bogme bi voleo neku crnkinju. šljive su sve slađe i slađe

pili smo vodu. put je blještao u oči pa smo se okrenuli i

vratili nazad. a i jabuke polako zru. pojeli smo dve baš

su bile slatke. jesenje sunce. pas. drveće i grožđe

i ja mislim ne samo gospodin veselinov da je

budućnost u ženama tamne puti

segedin 16.9.1992

 

 

 

314/3339

 

973  o bože rekoh ugledavši put

 

koga svrbi taj se češe

258. hodanje

hodao sam nasipom uzvodno uz tisu

nigde nikog. samo bandere. drveće pored

reke i pusta polja sa druge strane. nasip se pruža

kao dugačka leđa mirne životinje. leđa su puna

slegnutog peska. sporih krivina. zatravljena i široko

podatna. hodam po njima kao da ležim i da se

odmaram. stopalima gazim po leđima. i ja mislim

ne samo gospodin veselinov da je budućnost

u ženama tamne puti. po leđima puta

segedin 17.9.1992

 

 

 

315/3338

 

974  stara kruška vozač uspori svoj auto da me ne bi poprašio ponesem ih u rukama

 

teče tisa ide put

259. hodanje

hodam po nasipu. danas nizvodno

od segedina i sa druge strane tise. put ja i reč

dve koje mi nedostaju da bih rekao nešto o onome

što osećam. to telo puta taj put tela. ali nemam reči

kažem za tu lepotu po kojoj hodam i ka kojoj hodam

hodaću - naći ću. ispod stare kruške sam pokupio

kruške. po leđima puta. slatke kruške dunjo moja

segedin 18.9.1992

 

 

i

 

 

gego sam se po

dolmi izmotavajući se i

zasmejavajući samog

sebe. tako ja to radim

subotom. sobom

subotom

 

 

svakodnevno desetogodišnje

hodanje je ulazak u jamu razbijenog

atoma. hodam u njega da bih ga

spojio sa obe ruke

 

 

pre ovoga sam ispravljao tekstove

na kraju dana i kaju. sada idem sa pod

brojevima. daleko je 6:00. pozdrav n.č.

lepo hodaj piše mi nebojša iz beograda

 

 

sve više

pada krivica

jedne politike

po meni

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svaka reč u

tebi se dogodila

i hodala i sad u

tebi zrači

istinom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svako i sve u

tebi je događaj

i sad u tebi

zrači

slobodom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bog u tebi je

živi bog i sad

u tebi zrači

ljubavlju

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si i zahvalnost

nebojši čoviću koji je

prekucavao moj rukopis i

sređivao ispravke i prihvatio

se da te odštampa iako do

tada nikad nije radio taj

posao. hvala nebojša

hvala ti. zauvek

nebojša

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

11. april 2025.

27522. dan mog života

 

 

276/3377

 

901  umetnosti nema bez života. život ne bi postojao bez umetnosti

umetnost i život su jedno kao i muško i žensko. ženski život muška umetnost

 

902  gusta polja suncokreta i znoj se odmah sasuši na meni

 

903  ljudi su besni na slobodu

 

904  prijatelji me savetuju da prekinem ružu lutanja jer neću izdržati

teret kazne koji pada po meni. reci mu da mu ja savetujem da prekine

jer neće moći izdržati veliki psihički pritisak ove međunarodne osude

 

suncokreti kao u maju jorgovani

237. hodanje

u čistim pantalonama gaćama i majici krenuo sam

vrućinom prema budimpešti. hteo sam da hodam po

hladovini ali je nije bilo. ali sam zato u pešti kupio nove

patike. četvrte. sutra ću ih nositi dobar alat iako hodanje

nije zanat. kako su to velika polja suncokreta. ravna su

a velika kao brdo. život po nikolaju fjodorovu

na nugatiju ugledah kseniju i jelenu

dunaujvaroš 10.8.1992

 

 

 

277/3376

 

905  upekli šraf i matica. kako da to popusti. kako da to odvrneš otvoriš. popustiće samo

 

906  nipošto da tekst smrdi na radionicu pisanja

 

utorak

238. hodanje

još noćas je počeo vetar

evo ga posle toliko mnogo dana

sad duva. nek duva. tako mi prija

vrućina je nestala. kažem nek duva. kažem

još je noćas počeo da duva. ja ne znam odakle

je došao ali sada je ovde i u lišću na mojim

ramenima leđima vratu i licu. poljubio bih ga

koliko mi prija. vetar je kao voda. i ne bih to

objašnjavao. ubraću nekoliko šljiva. ubraću

ih i hodaću sa košticama u ustima. na

nugatiju ugledah kseniju i jelenu. prvi

put sam danas hodao u svojim

četvrtim patikama na ruži

dunaujvaroš 11.8.1992

 

 

 

278/3375

 

907  noćna svežina

 

908  biti budan i slušati muziku

 

909  veliko pevanje

 

saskija dobra devojčica

239. hodanje

idem i hod mi polako vraća snagu

jer bio sam tako bedan. bedan i iscrpljen

ali svaki korak je vetrić. dah. početak daha

i ja izdišem bedu i ona se u božanstvu menja

u nadu i smiraj. i prestajem da se sramim

svog repa jer hodanjem otpašće sam. prvi

put sam danas hodao u svojim četvrtim

patikama na ruži. laju psi u noći

dunaujvaroš 12.8.1992

 

 

 

279/3374

 

910  valzer i karver. mnoštvo jednog. jedno mnoštva. drugim rečima rečeno volim ih obojicu

 

911  hej miroslave radujem ti se. radujem se tvojoj

svakodnevnoj smrti koja me vaskrsava i hrani kažem sebi

 

okolo nas žir

240. hodanje

bila je to samo večernja

šetnja sa jelenom i ksenijom

dan smo proveli u razgovoru na

klupi pod drvetom u dunavskom

kampu. priči o robertu valzelru i

njegovim tišinama u kojima šekspir

tone kao buka. i zato je i ova tiha

šetnja deo priče koja se priča

sama. priča ruže lutanja. hodam

i pravim ružu. laju psi u noći

slušam ih

dunaujvaroš 13.8.1992

 

 

 

280/3373

 

912  mi tu (nacionalizam)

 

913  ja takođe (sujeta)

 

914  gospode pomozi mi da stegnem zube v.b. jejc

 

ostao sam bez bresaka

241. hodanje

otišao sam sa jelenom i ksenijom u

budimpeštu ali smo zakasnili na voz pa

smo se vratili u dunaujvaroš. tiha sramota

mi stvara jezu. a nisam kupio ni breskve koje

sam želeo. o tome da je hodanja bilo malo ne

vredi ni govoriti. i opet se mogu samo sramiti. ali

ja ću sram ishodati i opet će put biti prohodan

laju psi u noći. slušam ih. opet je visoko

u granama počeo da duva vetar

budimpešta 14.8.1992

 

 

 

281/3372

 

915  još je ružin vrt prepun korova

 

916  italijanski lovci izlaze iz hotela u dunaujvarošu i kreću u

lov. grupa pijanaca prepodne je organizuje se na klupi u parku

 

milomir

242. hodanje

hodao sam ujutru i uveče

a između sam spavao da me

ne bi bilo. budio sam se ali bih se

samo okrenuo i nastavio da spavam

da me nema da me nema. kada sam

uveče krenuo video sam drveće pred

sobom i osetio da je život ponovo ušao

u mene. hodam rađajući ružu iako

nikom nije do. opet je visoko u

granama počeo da duva

vetar. ruža je ruža

je ruža

dunaujvaroš 15.8.1992

 

 

 

283/3370

 

917  slepi mladić hoda kao dobrota

 

918  ono dvoje starih kao deca sede na nečemu

visokom iza ograde i gledaju preko ograde na ulicu

 

919  za razliku od subotnje ovo je ponedeljnikova atmosfera na ulicama dunaujvaroši

 

prašina

243. hodanje

sve je mirisalo oko

mene dok sam hodao kroz

noć. suncokret je mirisao na

lubenicu i repu. prašina je mirisala na

leto. korov je mirisao na moje detinjstvo

pre mraka zapad je goreo a istok je bio

smiren u plaveti. i tako je svako veče i

svako jutro. hodao sam do pruge i stajao

na njoj. šine su se presijavale na

mesečini. ruža je ruža je ruža

mislim na zimu

dunaujvaroš 17.8.1992

 

 

 

284/3369

 

920  u daljini se prašina diže kao vatra ka nebu

 

921  svetložuta polja. suncokreti se prelivaju u 

tamno braon jer ih sunce dozreva i primiče na kraj leta

 

922  vidim kišu koja će nekad pasti po ovoj prašini. vidim krupne kapi

kako padaju u prašinu i nestaju a prašina prašine se diže u vazduh

 

ljuštika. svila. zrno. šapurika

244. hodanje

zavukao sam se među kukuruze i kukuruzi su

mirisali na mlade oljuštene klipove a pod jednim

bagremom u hladovini mi je bilo kao da sam se

kupao. ispod tog bagrema su izletela četiri fazana

pantalone su mi sve do džepova od prašine. stajao

sam i gledao kukuruz. kako je to dobra i lepa biljka

uostalom kao i suncokret i pšenica. mislim

na zimu. veliki umetnik je stvorio svet

dunaujvaroš 18.8.1992

 

 

 

285/3368

 

923  to što nadilazi tvoje potrebe je beskorisno i smešno. oblačenje

veće cipele od one koje nosiš ometa te u hodanju kaže mi jovan zlatousti

 

924  kilometarska kolona galebova posred dunava plovi maticom

reke. ponavljam guske su savršene. čoveče one hodaju lete i plivaju

 

925  pre svega nemoj izgubiti svoju želju za hodanjem... ako

samo nastaviš da hodaš sve će biti u redu kaže mi kjerkegor

 

926  hrabro i mirno u ponavljanje

 

927  humor. to je pre svega generalska ozbiljnost ratnika

 

928  razmišljam o ovoj knjizi. vidim joj oblik. oblik koji traje. mekih plavih korica

 

polako se prazni kamp u dunaujvaroši

245. hodanje

onaj mir na kraju hodanja nije lako dobiti. dobio sam ga misleći

na knjigu sa ovim tekstovima. video sam je kako je u sebi skupila sve

ove reči koje se nižu jedna za drugom kao moji koraci. toplo je i nema

ni daška vetra. dugo sam gledao ptičicu ispalu iz gnezda kako je sa

naporom skakutala po zemlji. veliki umetnik je stvorio svet

hodao sam po knjizi u mojoj glavi

dunaujvaroš 19.8.1992

 

 

 

286/3367

 

929  hodam po groblju. drvene oplate za formiranje zemlje za sveže humke

 

930  bogatstvo ruže

 

931  sve što vidim su priče iz biblioteke i muzeja

 

932  jedan je bog

 

dva je život

 

tri ljubav

 

četiri mišljenje

 

pet je konflikt

 

šest je savršenstvo ili raspad

 

sedam je prva mala celina

 

osam ka večnosti

 

devet savršenstvo

 

deset je celina. vaskrsenje

 

već trideset dana ni kapi kiše

246. hodanje

u mraku sam oljuštio jedan suncokret napunio

džep i grickajući ga dok su me snažni farovi zaslepljivali

ishodao današnji dan. oko ponoći sam u kampu čuo uzbudljivo

dahtanje od koga sam se sledio i uskipteo. božije podavanje

božijih bića. muškarac i žena se podaju jedno drugome

kao ja putu i put meni. hodao sam po knjizi u

mojoj glavi. hodanje podavanje

dunaujvaroš 20.8.1992

 

 

 

287/3366

 

933  sparina. melanholična malaksalost. praznik u mađarskoj. dvadeset pet do dva

 

934  trči devojčica u dućan

 

935  kao sinoć u kućici sa moje leve strane noćas su u kućici sa moje

desne strane muškarac i žena vodili ljubav. čujem ih kroz otvorene prozore

uzbudljivo je kao dečiji plač. taj zov. žene dahću veliko. nevino. to je povratak

bogu. nemoćna i podavajuća žena usmerava put kroz nebeski beskraj na početak

 

a biće je

247. hodanje

u noćnoj tišini sve poskakuje od

neprestane pesme cvrčaka. u dnevnoj

tišini na poljima mnogo tiše život intenzivno

bruji. po danu sam hodao prema székesferhérvaru

a po noći prema budimpešti. mnogo vrućine i sparine

i mnogo ružnih slika u meni. zapucala samoća pa udara

i ne pita. umorilo se ćutanje nije mi ni do čega. a ja između

k'o da mi je sto hodam i podnosim. preko bodljikave

žice sam uspeo da uberem tri ringlova. hodanje

podavanje. dajem se ženi koje nema

dunaujvaroš 21.8.1992

 

 

i

 

 

prijatelji me savetuju da prekinem ružu lutanja

jer neću izdržati teret kazne koji pada po meni. reci mu

da mu ja savetujem da prekine jer neće moći izdržati

veliki psihički pritisak ove međunarodne osude

 

 

razmišljam o ovoj knjizi

vidim joj oblik. oblik koji traje

mekih plavih korica

 

 

misleći na knjigu sa ovim tekstovima

video sam je kako je u sebi skupila sve

ove reči koje se nižu jedna za drugom kao

moji koraci... veliki umetnik je stvorio svet

hodao sam po knjizi u mojoj glavi

 

 

dahtanje od koga sam se sledio i uskipteo

božije podavanje božijih bića. muškarac i žena

se podaju jedno drugome kao ja putu i put meni

 

 

uzbudljivo je kao dečiji plač taj zov

žene dahću veliko. nevino. to je povratak

bogu. nemoćna i podavajuća žena usmerava

put kroz nebeski beskraj na početak

 

 

i

 

 

ružo lutanja

rođena si 285/3368

dana ruže lutanja pod

pre 33 godine zapisom

928 u dunaujvaroši

19.8.1992

 

 

i

 

 

ružo

bila večno

živa i večnost

večno rađala i 

pevala

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

10. april 2025.

27521. dan mog života

 

 

260/3393

 

866  došla je jelena. otvorena vrata na prozoru

 

gazimo po popalom

224. hodanje

sitno žuto cveće sa drveća po ulicama

varoši. po tom žutom smo hodali. hodali ana

jelena. agnješka. nebojša i ja. hodali smo do

periferije i ulicama kečkemeta. a prošao je i jedan

voz. nije lako postojati u životu. a tek nije lako postajati

posle smo pričali o zrnu koje padne u zemlju. posle

dolazi posle sada. a mi smo hodali kao grupa ljudi

koja hoda ulicama varoši. u tom kečkemetu

u smeru naše desne na levu stranu

kečkemet 25.7.1992

 

 

 

262/3391

 

867  posmatram

 

otići ću tek odjednom me nema

225. hodanje

vera varadi mi je rekla kažeš ti nešto. svidelo mi se

to kao i u jebote triput bez viđenja. rastao sam se sa

nadom. nebojšom. agnješkom i mojim saveznikom anjom

i nastavio da hodam sa jelenom. ali kako ja da napišem ono

što sam video. jer to je tako lepo. to postojanje polja i

oranica u predvečerju. u smeru naše desne na

levu stranu. iskreno poput iskusnog mistika

kečkemet 27.7.1992

 

 

 

263/3390

 

868  posmatram i samo bih posmatrao

 

idem

226. hodanje

hodao sam polako

korak po korak opet u

predvečerje kao i sinoć

hodao sam a kao da sam

stajao tako sam nekako nestao

na tom tihom putu i onda sam

slušao kako hodam. čuo sam da

se ništa ne čuje. samo se videlo

tako je bilo tiho na tom putu u

predvečerju. iskreno poput

iskusnog mistika. samo se

videlo lišće na drveću

kečkemet 28.7.1992

 

 

 

264/3389

 

869  svakim korakom izvučem zlato iz zemlje. zlatnu prašinu po putu

 

sve je tako kako je

227. hodanje

put se presijavao u noći mastan

kao glina. neosvetljeni biciklisti su dolazili

bešumno. mogao sam otići kroz celu noć. tako

je prijala tišina i mir. hodanje po noći je lako

nevidljivo i bez glasa. lepo nepostojanje. kad

sam se vratio u kečkemet na klupi u centru

me je čekala jelena. osetio sam kako mi se

lice osmehuje. samo se videlo lišće

na drveću. sve je tako kako je

kečkemet 29.7.1992

 

 

 

265/3388

 

870  žene u letnjim sandalama svedoče o letu i ženstvenosti

 

871  umro džon kejdž

 

jelena bošković

228. hodanje

malo smo se vrteli po kečkemetu

jelena i ja pa smo u vozu od kečkemeta

do budimpešte pričali o krivici koja se uvukla u

telo i temperament i tamo caruje našim gestovima

i odlukama. odhodali smo do margit szigeta i tamo

se kupali u dunavu. sedeli smo na kamenju pored

dunava i tu spavali grejući telo o telo ali nas je

hladnoća oterala i mi smo šetali budimpeštom da

bi se ugrejali. legli smo tek u kasnom svitanju 

po kartonima u parku i spavali do jeleninog

polaska voza za prag. sve je tako kako

je. druženje je ruža lutanja

budimpešta 30.7.1992

 

 

 

266/3387

 

872  prođem li proći ću

 

873  he stayed in town for only a few days - but that was long enough for a lot to happen

 

ja verujem u dobrotu

229. hodanje

po vrućini ošamućen sudnjeg dana

jula došao sam u dunav varoš. putem

sam čitao stare novine iz jugoslavije i u

trenucima kada bi me počeo hvatati očaj

prepuštao sam se i očaj nije imao za šta da

se uhvati a ja sam lepljiv i znojav nastavljao

da hodam bivajući čak i srećan gledajući ta

kukuruzna i suncokretova mora. druženje

je ruža lutanja. dobrota je put

dunaujvaroš 31.7.1992

 

 

 

267/3386

 

874  u vodi sam kao kod kuće i zato sam u dunavu i dunav u meni

 

875  mudrost je vrlina starosti ali čini mi se da je stiču samo

oni koji u mladosti nisu bili ni mudri ni promišljeni hana arent

 

tu sam sam 

230. hodanje

tu sam u dunaujvarosu

hodam kamenitom obalom

dunava kupam se i ćutim. ćutim

a nešto u meni govori. to ja mislim

mislim o jeleni. vesni. nadi. mislim o

ruži. sevilji. budućnosti. mislim o ratu u

jugoslaviji i meni nezamislivom ponosu

ponosu koji ubija i ponosom kojim se ubija

uveče hodam pored ciganskog naselja i uvek 

jednostavno čuđenje zašto ovi ljudi žive baš

ovde. nema tu odgovora i ja prolazim dalje

i dalje i dalje. hodam mirno ka svome

kampu. pijem usput vodu. dobrota

je put. koraci su ćutanje

dunaujvaroš 1.8.1992

 

 

 

269/3384

 

876  braon boja što se ponegde zlati (od slame i

stajskog đubriva) po širokom polju smiruje moju dušu

 

877  bogom bog sam

 

878  ne znam da li hodam po vrućini ili sam vrućina

 

879  zatvor bernátkút

 

kako sam na kraju hodanja okupao sve te kilometre

231. hodanje

a usred vrućine puče preda mnom zatvor bernátkút. puče kao onaj malopre

pauk koji se spustio sa plafona na pod svojom paučinom. puče kao prva rečenica

usisavao je kad je telefon zazvonio rejmonda karvera. a mene je sunce ispeklo

a robijaši kruže. stoje. leže po dvorištu. malo kasnije sam otkinuo glavu

suncokreta i jeo ga usput prema mélykutu. kakva je to vertikala ta

paučina. kakav je to bio zatvor. kako je to dobra prva rečenica

koraci su ćutanje. a tek žeđ posle 32 kilometra

dunaujvaroš 3.8.1992

 

 

 

270/3383

 

880  vrućina. ravan vreo put prepun benzina u vazduhu. totalno besmisleno idem napred

 

881  to nije vazduh to je vrućina

 

882  pisanje je ljubav

 

883  volim da volim

 

884  voleti najviša tajna. najsloženiji zadatak. razlog

življenja i trpljenja. i blagog podsmeha samom sebi

 

most svetlosti

232. hodanje

vrući vetar velikih kamiona

udarao me je u grudi i prekidao dah

svaki dan ja posmatram svetlost koja raste

i sve je svetlija i onda počne da slabi i sve je

slabija pri kraju mog hodanja. i tako svaki dan

gledam taj nevidljivi luk u mojim očima. put se od

vrućine pretvorio u ogledalo i blešti. i onda ugledah

auto ispred mene i u njemu skriveni čekaju me

dušan i nenad. a tek žeđ posle 32 kilometra

svakidašnji hleb - most svetlosti

dunaujvaroš 4.8.1992

 

 

 

271/3382

 

885  da li vi znate koliko je mrtvih vrabaca pored puteva

 

886  so na čelu

 

izgoreli na suncu stari kosači

233. hodanje

hodao sam istim putem od budimpešte putem 6

prema dunaujvaroši. danas sam svratio u drugu kafanu

na kafu i mineralnu a konobarica mi je odmarala oči

svojim stisnutim gustim nogama. kafane su svratišta

putni rukavci. znoj sa puteva. stari kosači su kosili

sasušenu travu i korov pored puta. svakidašnji

hleb - most svetlosti. jer put putuje i putuje

dunaujvaroš 5.8.1992

 

 

 

272/3381

 

887  i onaj visoki korov. sve mi je ovde poznato

 

888  ne um pre koraka

 

889  ja sam žedan ljubavi i zato tražim izvor. nepoznati izvor sa koga će se

piti i piti posle mene dugo i dugo. piti mnogo mnogo. računam sabiram korake

 

da li je ono bila srna ili veliki zec

234. hodanje

već šesti dan sam u dunaujvaroši i ostaću tu još deset

ili dvadeset dana i hodati okolo lunjajući. ostajem ovde jer 

je prenoćište jeftino i tako narušavajući ružu ja je čuvam da

preživi. na kraju hodanja se kupam u dunavu u toj blagosti

jer put putuje i putuje. baš mi je pomogao ron

zapisao sam 8 dana ruže lutanja

dunaujvaroš 6.8.1992

 

 

 

273/3380

 

890  dva dana nisam prao majicu da bih je sačuvao od

kidanja i sada osećam da smrdi na znoj. na juče i prekjuče

 

891  oranica. suva trava. skakavci

 

892  curi mi znoj sa lica. ima u meni neki nepoznat razlog

zašto sam sada ovde. sada 6.048.673 koraka od početka

 

893  iz odrona izrasle šljive a vrapci izbušili rupe za sebe

 

894  gledam sitno poljsko cveće i učim se da ne mislim

 

hodanje kroz vrućinu

235. hodanje

i u najdubljoj šumi neko je bio. evo ovde

sasušena krvava binda a tek paučine paučine u

celoj šumi. i danas sam gledao pčele kao i juče. kako

doleću i odleću. pa prašnjavi put od nagyvenym do baracs-a

a ja idem po njemu kao eno ga čovek u polju. prelazim prugu

i kroz ravnicu uskoro prolazi voz. kruške se rumene i šljivama

treba još koji dan. hodajući usput sve usput i govorim. baš mi

je pomogao ron zapisao sam 8 dana ruže lutanja. kao i

skakavci sa kojima sam danas hodao niz livadu

dunaujvaroš 7.8.1992

 

 

 

274/3379

 

895  komšije koje stoje na vratima. deca opružena u hladu. ispeglane firange. radio prenos

(naravno fudbala). sveži plavi kamen na vinovoj lozi u venyimi utca kao i u mom detinjstvu

 

896  i veliki listovi kelerabe među cvećem

 

897  i ovaj usamljeni dečak na biciklu koji skuplja traku

muzičke kasete što se vijuga uz put po šljunku

 

898  kadgod se nađe u situaciji da bude odgovorna ona dobije

 

899  ivičnjakom hodam niz put

 

900  stari mudri olinjali psi

 

ja mađar

236. hodanje

znoj se uvukao u sve

što nosim. sutra ću sve prati

vreme kao da je stalo. sve stoji. od

jutra vrućine koje se šire kroz dan. upekla

zvezda kaže se. usta mi se suše i stalno

mislim na tečnost. i hodam samo da bih pio

kao i skakavci sa kojima sam danas hodao

niz livadu. život po nikolaju fjodorovu

dunaujvaroš 8.8.1992

 

 

i

 

 

ja

verujem

u dobrotu...

dobrota je

put

 

 

bogom

bog sam

 

 

pisanje je ljubav

 

 

volim da volim

 

 

svakidašnji hleb

most svetlosti

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

stvarao sam

te svakog dana

preobražavala si

me svakog

trena

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

9. april 2025.

27520. dan mog života

 

 

245/3408

 

828  ja jesam muž

 

829  za svakog sam postao svako kako bih bar neke spasao

 

trešnja je obrana

211. hodanje

mačka pod olukom. pas u

dovratku. konjić vuče mala kola sa

seljakom i njegovim naočarima. lišće treperi

na višnji. dve starije žene u brushalterima i

gaćama tovare pesak. zelena gusta žabokrečina i

ostavljene merdevine u višnjiku. sprema se kiša vetar

mi hladi golo telo. to ja hodam kroz selo zdimice. i ona

mala devojčica u crvenoj haljini što vuče dasku-brod

po asfaltu u selu kosanda. pa oni crnobeli golubovi i

razmišljanje o vinu. sada je posle kiše zaparno

prelivaju se benzinske fleke na mokrom 

asfaltu i sijaju crveni krovovi. oprao sam

čarape i gaće. peva iggy pop

prag 10.7.1992

 

 

 

246/3407

 

830  sve dostojanstvo za dostojanstvo života

 

831  prazan i umiren. živim li ili umirem

 

832  obožavam ženu koja hoda pored mene (ženu koje nema). svaki moj korak je i njen

 

833  ruži lutanja verujemo jer je usamljenik koji nikome ne pripada

ima svoj sistem vrednosti i časti i prema tome mora preživeti i pobediti

 

834  pet dana da jedem samo tvoju spermu-znoj

 

835  tvoja reč me hrani

 

žižkov po kišici

212. hodanje

tumarao sam po gradu i sklanjao

se od kiše pod strehom čitao novine

u parku su mirisale lipe. lipe u predvečerju a

nad glavnom stanicom u pragu smrdela je mokraća

gledao sam par sredovečnih francuza koji su dugo

stajali pred jednom zgradom i pričali o njoj. sve je

zapisano po praškim fasadama ali to više niko ne

čita. peva iggy pop. tumaranje - uzimanje

snage ni iz čega

prag 11.7.1992

 

 

 

248/3405

 

836  trešnje i žito. po golom telu selo me kupa

 

jelenina borba

213. hodanje

ništa. samo malo hodanja i

oporavljanje od noćašnjih povraćanja

čistio sam zrnevlje žita u šaci i oduvavao

ljuspice. malo sam hodao i ostao željan hodanja

sada slušam iggy popa i cupkam nogama po podu

ko misli da razume ružu lutanja taj se zajeb'o rekla

je jelena. tumaranje - uzimanje snage ni iz

čega. pitomog li predvečerja

prag 13.7.1992

 

 

 

249/3404

 

837  smisao i suštinu ruže gradim tako da više od polovine smisla otkrivaju drugi

 

838  u večeri sa drveta uzbrah dve višnje. (za jelenu bošković)

 

839  ja svedok predvečernje lepote

 

840  kako se polako preliva svetlost u mrak. put se plavi

 

841  hodam u noć

 

meko

214. hodanje

prvi put sam ove

godine video kajsije. brao

trešnje. u kasno predvečerje

sam hodao praznim putem pored

šuma i polja. vidljivost je polako polako

nestajala i sve je bilo meko i bez sjaja

kao da sam ulazio u noć. u toplu vodu

čuo sam tišinu svog hoda i osetio svoje

telo gledao sam i video sam da gledam

pitomog li predvečerja. sa žutim

visokim cvetovima pored puta

brandys 14.7.1992

 

 

 

250/3403

 

842  miriše trava miriše mladi orah ovde je žetva već obavljena

 

843  sela su puna cveća i mira. i bešumnog vetra

 

844  moram da gledam ovu kuću

 

845  gledam reka teče. blago koje teče u reči teći

 

846  posle mene i neko drugi će hodati 10 godina

 

847  ne možeš biti drugo nego božiji. znači onaj si koji jesi

 

848  srećan sam ti kažeš budala sam

 

849  u lavabou nismo prali naše prljave ruke nego smo pred lavaboom gajili naše sujete

 

850  kad gledam gledam dugo nežno i polako kaže muškarac ženi

 

na drveću trule neobrane trešnje

215. hodanje

dugo sam hodao i umarao se polako. stigao sam do

lidije antanasijević i natalije pilchove. pričali smo o londonu

i pragu. na putu sam video dečaka koji je priljubljenih usana

o zemlju pevao. mladića koji se zacrveneo kada me je ugledao

jer je skupljao pokošenu travu u svom dvorištu. i mnogo mnogo

sitnog cveća. kajsije polako smenjuju trešnje. i senke trave

su se lelujale na asfaltu kao i trave. sa žutim visokim

cvetovima pored puta. opčinjen skromnošću

mnichovo hradište 15.7.1992

 

 

 

251/3402

 

851  dirljivo je kako mi se ovaj čovek naklonio i rekao dobri den

 

852  kako divno miriše đubre. kako se divno diže prašina za traktorom

 

da budem ono što jesam

216. hodanje

čim sam krenuo pojeo sam dva kolača

sa višnjama koja su mi dale natalija i lidija

za put. oba kolača su mi prijala i ja sam pružio

noge niz put. dok sam brao trešnje prišla su dva

čeha i pridružila mi se u branju. posle sam se

popeo uz put i u zelenoj svetlosti nastavio

prema pragu opčinjen skromnošću

grejući se toplinom koja se

širi u vesni

prag 16.7.1992

 

 

 

252/3401

 

853  curi žito ko pesak iz vode 

 

magarica nosi veliki tovar

217. hodanje

na kraju hodanja dugo sam bio u vodi. hodao

sam zemljanim putevima kroz polja. žetva je u

punom jeku. kao i leto. našao sam rešenje za

novogodišnje hodanje između istočne i zapadne

evrope. video sam ga u jagodištu i crtao ga po

zemlji među ribizlama. na kraju hodanja zaplivao

sam u mirnoj vodi. grejući se toplinom koja

se širi u vesni. toplina nesebičnosti

prag 17.7.1992

 

 

 

253/3400

 

854  mir na jezeru

 

855  da da zajedno u istoj rečenici saša ostojić i endi vorhol

 

šake čuvaju leđa

218. hodanje

samo malo oko jezera. sa ksenijom

i jelenom u predvečerju. posle je pala i noć

na drugoj strani jezera jedna devojka je ušla u

vodu. vetar je pravio talase. i jelena je ušla u vodu

i plivala. posle smo išli da gledamo vatru. prolazili

smo kroz visoku travu. jezero je ostalo u noći a mi

smo hodali makadamom. toplina nesebičnosti

sa vatrom koju su ugasili kofama

prag 18.7.1992

 

 

 

255/3398

 

856  ulazi pet zidara u selu rovinka svi u kariranim

raskopčanim košuljama. došli su na pivo i slatko se smeju

 

857  bože pomozi ovoj ženi koja me je u prolazu

tako halapljivo pogledala u kurac (dun. lužná)

 

33 kilometara na 33 stepena vrućine

219. hodanje

spustio sam se noćašnjim vozom prag-bratislava u južnu

slovačku i tu hodao poljima kukuruza duvana suncokreta

deteline i požnjevenog žita. kilometrima niz put bogato su

rodili orasi a ja sam pojeo prve kajsije sa drveća. hodao

sam mnogo po vrelom danu i ove tri litre soka (od kojih je

ostala jedna) možda neće biti dovoljno. ovde se govori

mađarski. tako se i jezikom predeli prelivaju u predele

zelena žitna polja u slamasto žitno zlato. sa

vatrom koju su ugasili kofama. vatra gori

u žitu žito gori u hlebu

dunay strede 20.7.1992

 

 

 

256/3397

 

858  teci kroz mene bože

 

859  dok ovako pičim po vrelom suncu ponosim se onima koji se ponose ružom lutanja

 

860  put zavija iza ovih već kao čovek visokih kukuruza

 

broj znoj

220. hodanje

dugo sam gledao

vodenog konjica kako leti i

nadleće nad vodom. vodenu travu

kako se leluja u vodi. gledao sam kako

kombajni žanju odvajaju zrno i sipaju zlato u

traktore. hodao sam vrelim letom kao u nekim

pričama kad se asfalt topi kao što se i topio. od

vodenog konjica do vrelog asfalta to je bilo

današnje hodanje. vatra gori u žitu žito gori

u hlebu. odjednom sam se setio kako

sam hranio miša i hotelskoj

sobi u oradei

komarno 21.7.1992

 

 

 

257/3396

 

861  bos. go. bog

 

862  ošišao se

 

bos

221. hodanje

ceo dan sam hodao

bos. i go trčao po pesku. telo

je lepota kad je u naporu. sad su

mi tabani izmasirani svim travama i

šljunkovima. ja se jednostavno gadim

vojne mašinerije. koja je to glupost. dunav

je snažan kupao me je kao dete. držao sam

se za šlep a sva ona voda je jurila na mene

odjednom sam se setio kako sam hranio

jednog miša u hotelskoj sobi u

oradei. dunav je moj

komarno 22.7.1992

 

 

 

258/3395

 

863  ne mogu ništa da pišem od sparine

 

864  i onda naravno pljusak. letnji pljusak. izbegao sam ga za jedan dva

tri četiri pet šest sedam osam devet deset jedanaest dvanaest sekundi

 

došao sam kod ištvana vidaka

222. hodanje

bila je velika sparina. njištao sam a ne disao

nisam mogao da dođem do vazduha. jedno pivo mi

je plus udarilo u glavu. i stalno sam bio žedan žedan

i žedan. i naravno u dubasu je pao pljusak pa je onda

padalo i padalo. ja sam čekao pa krenuo po kišici. sve je

bilo čisto i oprano. došao sam iz čehoslovačke u kečkemet

umoran znojan i nikakav al' kad sam na telefonu čuo

olgin glas. dunav je moj. ištvan i ištvanovi drugari

su svirali pa rasturali

mađarska kečkemet 23.7.1992

 

 

 

259/3394

 

865  dobra kafa u kečkemetu. sladoled od dinja. sitne kajsije preko ograde

 

dumba dumba

223. hodanje

šetali smo oko kečkemeta olga i ja

i kao uvek kada pada noć prvo pada

predvečerje. olga i ja smo sedeli u vratima

crkve tražeći hlad. u crkvenim vratima sedi

večnost a razgovor u hladu teče kao voda. par

puta sam trljao ruke o nanu i stavljao ih pod

nos da se osvežim. svežina dolazi iz duboke

hladne zemlje. ištvan i ištvanovi drugari su

svirali pa rasturali. u tom kečkemetu

kečkemet 24.7.1992

 

 

i

 

 

ruži lutanja

verujemo jer je

usamljenik koji nikome

ne pripada ima svoj sistem

vrednosti i časti i prema

tome mora preživeti

i pobediti

 

 

pet dana da jedem

samo tvoju spermu-znoj

 

 

tvoja reč me hrani

 

 

tumaranje - uzimanje

snage ni iz čega

 

 

ne možeš

biti drugo nego

božiji znači onaj

si koji jesi

 

 

za put

niz put

uz put

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti si

neprestana

pesma

večnog

hodanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

8. april 2025.

27519. dan mog života

 

 

231/3422

 

798  šta sam drugo nego filozof. pesnik. umetnik. luda. prosjak. lutalica

monah na ovoj cesti. putuje vetar po klasju pšenice pšenica putuje po lepoti

 

799  jesam u cveću (za aleksandru ostojić)

 

miroslave drž se svog koraka

199. hodanje

tišina je sada u sobi kao i danas na putu za

myjavu. sve se kupalo u talasima i odlazilo dalje

i dalje. sela su puna sveća i trešanja. i danas sam se

kupao u moravi i brisao noge o visoku travu. a oko pola

pet je bilo na satu pola pet. i danas sam čitao henrija

milera pisao je o anais nin. pisao je o postavljanju

duše u oko. iz ruku u ruku. kažem puno je trešanja

myjava 26.6.1992

 

 

 

232/3421

 

800  sunce i ptice. zujanje mušica. daljine preko brda

šume. kuće po brdima. putevi koji špartaju prostorima

 

801  pišem jesiki i joko ono. juče sam pisao jesiki i simon vejl

a prvog dana potoka nežnosti sam pisao jesiki i veri hitilovoj

 

trešnje su tako tvrde i pune vode

200. hodanje

na ulasku u uhelski brod sam se popeo na staru

trešnju. kako slatka slatka trešnja. kako neodgonetljiv

odgovor zašto sam uopšte ovde. a ovde sam kao i sve

trešnje ruže i žita. danas smo snimali potok nežnosti. sedeo

sam u visokoj travi i hodao šinama. bilo je lepo kada su u

myjavi u restoranu jesika i luba planirali moje hodanje na

otvorenoj karti čehoslovačke. kao kad se planiraju

velike bitke. ovog puta bitka za skromnost 

kažem puno je trešanja. zaista

uhelsky brod 27.6.1992

 

 

 

234/3419

 

802  telefonirao jesiki i posle se osećao kao

govno. ja jesam sujetan ali nije mi lako. zguzilo me

 

803  pišući o mileru orvel govori o velikoj razlici između

tridesetih i dvadesetih i od onda su prošle bitne tridesete

razorne četrdesete. neponovljive pedesete. kosmopolitske

šezdesete. radikalne sedamdesete. retrogradne osamdesete

nepoznate devedesete... i tako redom. sranje. ptice

nada mnom po otvorenom nebu pevaju

 

804  prelepi pute da li tvoju lepotu ljudi slute

 

805  jedna knjiga koju bih želeo da pišem miroslav mandić pisano vesninom rukom

 

806  dečak i ja. kao devojčica i ja 208 dana pod brojem 751

 

807  pišem jesiki i agnješki holand

 

i idem ja

201. hodanje

i jeo sam trešnje i peklo je

sunce i hladio se na potoku i nabio

26 kilometara i ostao bez hrane i sad

sve to pišem. eto čoveče vidiš kako ide ta

stvar zvana ruža lutanja. ali beše nešto lepo

onaj dečak koji mi je bacio kamen i ja njemu

pa kad sam se okrenuo a on se smeje i čuči

i prebira rukama po kamenju od sreće

srećo moja. zaista. smej se dečače

tr. teplice 29.6.1992

 

 

 

235/3418

 

808  jebem ti kako je žito poprskano bulkama

 

809  pišem jesiki i melini merkuri

 

martin segedy i michael horák

202. hodanje

moja dva današnja druga. dečaci desetogodišnjaci

kupali smo se zajedno. zajedno hodali. i zajedno jeli

sladoled. bilo mi je lepo sa drugovima. sa drugovima da

u društvu pravim cvet. a što je još lepše jedan od njih

dvojice martin beše dečak od juče. jučerašnja moja

sreća. smej se dečače. kamenje će leteti samo

vl. klobovky 30.6.1992

 

 

 

236/3417

 

810  miriše hrist na lipe

 

811  u makovu čujem na radiju o restrikcijama prema

građanima iz bivše jugoslavije. to me odmah poništi

 

812  osećao sam se kao krpa. ne mogu ništa. ležim ne pomeram se

 

813  pišem jesiki i majci terezi

 

jebiga dođe mi da ne budem

203. hodanje

hej hej. živ sam a kao da nisam. šta da činim

jer što činim je kao i da ne činim. jebiga. eto to

jedino mogu da kažem u ovoj večeri u makovu

posle vrelog dana. jebiga. ja sam ruža a ne

stanovnik jedne države. kamenje će leteti

samo. ruža će cvetati jer će cvetati

makov 1.7.1992

 

 

 

237/3416

 

814  ja ruža

 

815  ruža lutanja je sloboda a ne zatvor i to je teško u njoj

 

816  pišem jesiki i žani moro

 

džeza (i pičke) bi još

204. hodanje

ono što volim u životu to je život

život drveća i planinskih livada. danas

sam se penjao i spuštao serpentinama

ranac mi je ostao u hotelu u makovu i ja

sam hodao go. bio je to dobar rad u hodu

sada slušam džez. džeza bih još. ruža

će cvetati jer će cvetati. pičkama

će i svet rasti

makov 2.7.1992

 

 

 

238/3415

 

817  devojčica nosi grablje

 

818  umro je pekić. hrabri visoki dečak sa cvikerima

 

819  pišem jesiki i miri karanović

 

dobra kafa

205. hodanje

hodao od makova do

čadca. popravlja se put

skupljalo se seno. kiša je htela

al' nije. stare žene. deca na potokovim

plažama. smrzlina. kad hodanje prođe

prošlo je al' dok traje onda traje. kad

uđem u sobu mrtav sam umoran

pičkama će i svet rasti

hajde dođi

čadca 3.7.1992

 

 

 

239/3414

 

820  drhtim

 

821  pišem jesiki i bili holidej

 

822  ja miroslav mandić čeh i slovak molim sve čehe i slovake

posle devet dana hodanja potokom nežnosti da učine sve da ne

padne krv na ovim prostorima jer krv pada iz ljudske sujete a sujeta

je nepredvidljiva. i zato ću kleknuti da moja sujeta oteče potokom

nežnosti i poljubiću ovu zemlju jednu jedinu. zemlju svih nas

 

bilo mi je žao

206. hodanje

dovršio sam devet crteža trava

za pregaziti potok nežnosti. onda su

došli karel. peter. luba. jirke. maćo. marijana

i jesika. snimali smo malo hodali. ja sam dobio dva

pisma. pismo od vesne i pismo od jelene. jedno me je

bolelo drugo ugrejalo. i onda sam kleknuo na zemlju

da potokom nežnosti oteče moja sujeta. poljubio sam

zemlju zemlju jednu jedinu. zemlju svih nas. pojeo

sam kolače sa višnjama a kasnije kolače sa

jabukama a kasnije i pljusak kroz topli

vazduh. hajde dođi. dođi doći

flydlant 4.7.1992

 

 

 

241/3412

823  po kišici treći put pragom. a vltava. a kišica. a po kosi

 

i još me je žao

207. hodanje

kišica po pragu a ja sam

sa marijanom gledao vermerov

pogled na delft. gledao sam i vltavu i

jednu devojku kako je čekala zeleno. video

sam ponovo fasade praga i na trenutak sam

se uplašio od ugođaja. u svakom slučaju telo

mi je drhtalo. skupilo mi se. kako da kažem

ono što niko neće da čuje. dođi doći. na

ovom mestu mi je pala penkala

prag 6.7.1992

 

 

 

242/3411

 

824  tu su neki ljudi i ja zastajem. predahnuti predahnuti predahnuti

 

da li je to bila tuga ili mir

208. hodanje

kamene kocke po ulicama praga i ona

pijana devojka sa velikim grudima i palacajućim

jezikom. stare crkve od dna do krsta u rekonstrukcijskim

skelama. kamene kocke ali između je trava i ja se spuštah

tom ulicom. ostala mi je slika te ulice kao i miris iz masarikove

ž. stanice koji izbija u nebo. miris putovanja. znoja putujućeg

eto. eto ti i kišice i svi labudovi na vltavi koje gledah

danas. na ovom mestu mi je pala penkala

i okrnjio mi se poklopac

prag 7.7.1992

 

 

 

243/3410

 

825  još ne primećujem ali znam dani se skraćuju

 

826  hrist leži na marijinim kolenima

 

i ječam i žito i tvrda raž

209. hodanje

gledao sam sa jelenom kako voda teče

tečenje je jednostavno ali se kapi kreću

nepredvidljivim strujama. voda teče i unazad

ali ipak sva isteče. posle sam hodao oko jezera

šeberak i kupao se u njemu. jeo sam zrnevlje

mladog žita koje je još puno vode. malo mi je

bilo hladno i gledao sam kako sunce pada u

jezero. mislio sam o mišljenju koje postaje

muzika. i okrnjio mi se poklopac

o savesti koja peva

prag 8.7.1992

 

 

 

244/3409

 

827  pripustio me na sebe ovaj zemljani put

 

ksenija i palacke

210. hodanje

i odjednom sam ih primetio

bele leptire iznad zelenih polja

bilo ih je mnogo, treperili su. ja sam

prolazio sa jelenom. hodali smo jagodištem

i smejali se. posle sam nastavio i izgubio majicu

kao i juče došetao sam do jezera i kupao se

naravno spavao sam sam na travi. ipak sam

hodao 21.5 kilometar. sve u svemu dan

je prošao. o savesti koja peva

oprao sam čarape i gaće

prag 9.7.1992

 

 

i

 

 

prelepi pute

da li tvoju lepotu

ljudi slute

 

 

ali beše nešto lepo

onaj dečak koji mi je bacio

kamen i ja njemu pa kad sam

se okrenuo a on se smeje i

čuči i prebira rukama po

kamenju od sreće

srećo moja

 

 

ruža lutanja

je sloboda a ne

zatvor i to je

teško u njoj

 

 

i zato ću kleknuti

da moja sujeta oteče

potokom nežnosti i

poljubiću ovu zemlju

jednu jedinu. zemlju

svih nas

 

pripustio me

na sebe ovaj

zemljani put

 

 

i

 

 

ruža

lutanja

slojevi i

slojevi

i

sada

živih

emocija

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

7. april 2025.

27518. dan mog života

 

 

211/3442

 

764  moje lice kao zemlja

 

tu ćutim i podnosim

182. hodanje

subota. hej čoveče. ali kako. talasa

se nemoć u meni. po rukama i leđima bridi

samoća. u svemu je tišina. ćutim. pada veče i

pljusak na prag. popodne bil evans. neka bude

bol. pa opet bol neka bude sreća. lepo provedite

veče. po klaviru kotrljati svoje ruke

prag 6.6.1992

 

 

 

213/3440

 

765  da dođe vesna i otvore se vrata savesti

 

skupilo se more

183. hodanje

šetao sam pragom. posle je bilo bolje

ušao sam u mnoga vrata. vrata su lepa. ja

sam ulazio ulazio. skliznuo bih u unutrašnjost

i opet sam ulazio u vrata. ušao sam u 67 vrata

u pragu i iz 68-mih je istrčalo jedno dete. dete i

zagrlilo me. lišće - pejzaž uz ulicu. po klaviru

kotrljati svoje ruke. a crnjanskom u

zagrljaju čuči dete

prag 8.6.1992

 

 

 

214/3439

 

766  lutanje je lutanje između izraza růže bloudání i růže toulání

 

ostojić

184. hodanje

jesika. jesikine oči

idemo ulicama. saša nada

jesika i ja. na karlovom mostu

mnogo ljudi. po svim ulicama u

pragu mnogo ljudi. grad se otvorio

i pokazuje se. prodaje se i ishodan

je. slobodan je onaj ko drugom

omogući slobodu. a crnjanskom

u zagrljaju čuči dete

dete svete

prag 9.6.1992

 

 

 

215/2438

 

767  studiranje je izvor status quo u ovom svetu

 

768  nema rešenja jer nema ni problema

rembo naša jedina porodica

 

iduće godine na današnji dan biće 581 dan ruže lutanja

185. hodanje

dan. plesanje kroz vreme velikim prostorom. al' danas se topim. zaljuljan sam

primoran sam da se sačuvam a iznad trga se bokorilo nebo. razgovarao

sam sa rick butlerom američkim novinarom. veče je bilo hladnije

u redu nek bude tako kako je kao da se niz mene sliva

omamljujuća voda. dete svete. plavo dete plavi svete

prag 10.6.1992

 

 

 

216/3437

 

769  velika zemljo naš mali svete

 

to je žanr melodrame

186. hodanje

vrtim se u sebi. hodam u sebi. duboko

hodam u sebi. hodam u sebi. putem u sebi

šumom u sebi. sudbinom u sebi. dugim hodnikom

preko visećeg mosta. preko reke. pa preko reke

putem u sebi. plavo dete plavi svete

svete odmori me

prag 11.6.1992

 

 

 

217/3436

 

770  mnogo je tuge u svakom pokušaju (gledajući uličnu predstavu pozorišta derevo)

 

šut. šašek i luda

187. hodanje

hodao sam pored vltave

sa jelenom bošković. u jeleninim

očima put odlazi u daljinu i u devojaštvo

ko' što reče anton adassinski šut nema

 ego. svete odmori me. blago u tebi

prag 12.6.1992

 

 

 

218/3435

 

771  vesna što znači slojevi

 

sigurno babilon rekla je jesika

188.hodanje

o hlebu o hlebu je reč. ko baci seme svojom rukom

mi stavlja hleb u usta. blago seljačke šake. umivenim

licem sam slušao vesnin glas. hej melodija

blago u tebi. glas u pragu

prag 13.6.1992

 

 

 

220/3433

 

772  21:34 pijan. da pijan na starom trgu u pragu. suština je u meni

 

773  kad govorim o uspehu govorim o mogućnostima

 

take a walk on the other side

189. hodanje

hodali smo saša i ja od vaclavaka do jižnji mesta

saša je pevala džim morisona. lu rida. kejt ričarda i

tomu zdravkovića. devojka koja peva u noći. peva

hoda i kaže volela bih da me neko voli. glas u

pragu. voleo bih da me neko voli

prag 15.6.1992

 

 

 

221/3432

 

774  na jezeru u vodi. u vodi i saša i njena bedra. a pričamo o derevu brehtu plesu

 

napupele devojčicine butine

190. hodanje

jelena i ja smo hodali kroz žito i pored trešanja

do jezera. jelena je pričala o svemu. o ranim pušenjima

i napupelim butinama. a saša je gnjurala po jezeru i pričala

o brehtovom odstupu. voda je bila mirna. saša je hodala

kao velika. voleo bih da me neko voli. večeras ću čitati

tekstove na kraju dana dvema lepim 

devojkama u pragu

prag 16.6.1992

 

 

 

222/3431

 

775  prag mi se otvorio ženama. unutrašnjim zlatom

 

776  već četvrti dan me boli stomak i to me bogme brine i plaši

 

treće patike na ruži

191. hodanje

koračanje spas. idem i odem. dođem

i krenem. koračam i odem. koračam a nad

pragom se spušta noć. sada hodam kroz predvečerje

kao i sinoć i večeras sam video ježa. trave su visoko

izrasle. nigde nikog ja koračam. i bez reči govorim

mnogo. večeras ću čitati tekstove na kraju dana

dvema lepim devojkama u pragu

čitao sam tri sata

prag 17.6.1992

 

 

 

223/3430

 

777  plavi se noć nad pragom

 

svakim korakom se zavetujem

192. hodanje

a nebo u noći plavo. a ja hodit. hodit i smirit se

jer gore je nebo kao led plavo. nekoliko misli mi je

nestalo za vreme hodanja. šta će mi onda. danas je

saša pevala i rekla nemoj slučajno nešto sašici da

kažeš. rekla i otišla. video sam vetar u njenoj kosi a

video sam i zeca i ježa prelazili su put. čitao sam

tri sata. pišem da bih lepotom podneo lepotu

prag 18.6.1992

 

 

 

224/3429

 

778  hodati da bih uvek gledao po prvi put

 

u plavoj noći plavo nebo

193. hodanje

ponovo sam došao na isto mesto kao

98 dana ruže lutanja i ponovo gledam kao

u zapisu 433. noćne trave mi peru mozak

umor roditeljski. hodanjem hranim opraštanje

pišem da bih lepotom podneo lepotu

hodanjem hranim opraštanje

 prag 19.6.1992

 

 

 

225/3428

 

779  nemoj slučajno nešto sašici da kažeš kaže mi opet saša

 

mučim se

194. hodanje

šetali smo po pragu i

snimali film koji nam se posle

nije svideo i onda smo celu noć patili

ja sam hodao 12 puta oko spomenika svetog

vaclava kao 29 dana oko glastonbory-ja. sve je

tako jednostavno a unutra to su brda mora što

čuvaju vekove rekao sam tamo a ovde behu to

lelujajući koraci koji su me vodili i učili

hodanjem hranim opraštanje

ljubav koja niče u telu

prag 20.6.1992

 

 

 

227/3427

 

780  juče chůze od jednoho stromu k nějaké vodě

hodanje od jednog drveta do neke vode. posvećeno drveću i vodama

 

781  u 15:28 rekla mi je jelena nemoj ničega da se čuvaš

 

sve moje stvari po sobi svako veče

195. hodanje

tako je jednostavan put. kao reka. samo teče počelo

je leto i sve buja na vetru i toploti. rastao sam se od saše

i jelene. one bi mogle biti moćne žene. rastali smo se pored

žitnih i ječmenih polja. polazak je kao ulaženje u hladnu

vodu. ali već koji trenutak kasnije voda je toplija. telo

se prilagodilo pejzažu nepoznatoj bliskosti. ljubav

koja niče u telu. telo volim te

malacky 22.6.1992

 

 

 

228/3425

 

782  kanta za smeće pored velikog bokora ruže. na zidu smrt... ne želim da

napišem kome da bih ublažio nervozu onoga koji želi nečiju smrt. ruže čuvaju đubre

 

783  žena sa iseckanim graškom u vangli i nakrivljenom vanglom na kuku

 

784  na izlasku iz malacky hrist u ružama. belo sunce i vetar u mojoj majici

 

785  plahoviti - a takvi su svi u čijim žilama su vekovi prikraćenosti

 

786  istinita politika leži u politici istine

 

787  hodam sa sve dubljom religioznošću. kao henri miler

 

788  u slovačkoj u poputnoj kafani finska sauna uz pivo mercury

pils letnju vrućinu i rolling stounse čitam tekst o marleni ditrih

 

789  kamion sa žutom ciradom vidim ga preko polja zelenih kukuruza piči

autoputem za bratislavu ja hodam praznim starim putem i za brata i za slavu

 

790  hej polja hej žita vetre blagosloveni znoju moj spasonosni

 

zdravo zdravlje

196. hodanje

vrućina spašava me vetar

popio sam pivo usput. i mnogo čitao

prenoćište nisam našao pa sam se ponovo

vratio u malacky. bujne krošnje na vetru razgovaraju

međusobno. naišao sam na odličnu vodu i pio sam je

hladio noge. vrućina je kao gusti sneg. uvek sam bežao

od gradova i njihove beznačajne uskomešanosti kaže

karl poper pored kukuruznih polja. telo volim te

ne boli me i živi dugo zdravo

malacky 23.6.1992

 

 

 

229/3424

 

791  vise u busenovima crvene ruže

 

792  gledam u snagu dunava kod bratislave snagu koja jednostavno teče

 

793  jadni miroslave koliko se stidiš

 

trešnje na vetru

197. hodanje

jeo sam trešnje. trešnje na

vetru. i gledao ruže. u bratislavu sam

stigao popodne i otišao na dunav. gledao

sam u njegovu snagu a visoke trave su mi

milovale leđa. malo sam spavao na kamenim

stepenicama i kad sam otvorio oči dunav je i

dalje tekao sa istom snagom. nacrtao sam ga

uzvodno kao i 27. februara po snegu. ne

boli me i živi dugo zdravo. krećući

se veseleći se svemu

malacky 24.6.1992

 

 

 

230/3423

 

794  tu sam gde sam bio i 103 dana ruže lutanja

na moravi. počinjem da gazim potok nežnosti

 

posle 229 dana hodanja evropom laticama

ruže lutanja od 25. juna do 4. jula 1992 hodaću 9 dana

granicom između češke i slovačke. hodaću i koracima ću

milovati predeo jer nežnosti nedostaje u mislima. hodaću i

pogledima ću se moliti da rastu trave duvaju vetrovi ježevi

prelaze preko puta a oblaci preleću od jutra do jutra. moliću

se za onog koji okopava vinograd. onu što otvara knjigu. nek

bude kako bude samo da ne teče krv nego da teku potoci

nežnosti. a ja odoh prema rumuniji bugarskoj...

 

795  baš ovde mi je pre 127 dana škoda zgazila parče leda koje sam šutirao po putu

 

796  kako mi je rekla vladica - krstio sam se vodom

 

797  ovde u lanžlotu sam u februaru popio čaj sad dva jogurta

čitajući henrija milera kako piše o svom prvom drugu dečaku stenliju

 

što se kukuruza tiče

198. hodanje

kukuruz raste a ja čitam henrija

milera na putu. šta ćeš više rekao

bih. piše o svom prvom drugu stenliju

ja sam danas pregazio moravu u nadi

da ovde neće teći krv. današnji deo puta

je bio onaj isti kao i 19. februara samo

što sam danas na ulazu u lanžlotu video

krupne ruže a onda je sipio sneg

krećući se veseleći se svemu

iz ruku u ruku

hodonin 25.6.1992

 

 

i

 

 

saša peva hoda i kaže

volela bih da me neko voli

 

 

svakim korakom se zavetujem

 

 

hodati da bih uvek gledao po prvi put

 

 

hodanje od jednog drveta do neke vode

posvećeno drveću i vodama

 

 

u 15:28 rekla mi je jelena

nemoj ničega da se čuvaš

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

divim ti 

se šta bih

drugo i

mogao

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

5. april 2025.

27516. dan mog života

 

 

 

200/3453

 

711  da bih mogao misliti bogom hodam zemljom

 

712  kroz visoku travu pored visle

 

fado utorak

172. hodanje

hodao sam uz vislu kroz

visoke trave kroz vetar u travama

sa ptičicama u vetru i travama. pecaroši su

pecali. vislo švjatuošći njebjanjskam. kroz

visoke trave varšave gde prosjaci i zaraženi

aids-om sede po ulicama. a uveče smo slušali

helmuta nadolskog. iz šaka kroz reči mi

izlazi fado ponedeljka. u visinu da

bih se duboko poklonio

varšava 26.5.1992

 

 

 

201/3452

 

713  sijala je sijajuća svetlost iznad varšave

 

714  varšava je pala na kolena kao i svi istočni gradovi

puko ponos kao čir i činjenice kuljaju po ulicama. ponos je suvišan

luksuz ali trave pored visle su izrasle zelenila je mnogo i budućnost je

otvorena. ko se bude učio od trava jeo hleb nebeski i hranio bogatije

od sebe živeće. u varšavi živi jedan mlad čovek gospodin hanaj

budući ponos varšave. trave nebo i gospodin hanaj rastu

varšava je živa. krećem za prag

 

jađa & wanda rutkiewicz nowakowska

173. hodanje

svetlost nad varšavom. prozračna vodena svetlost savest

jađina. uski putevi. pevanje putuje putićima kamenim stazama

koje se gube u visini pa nastavljaju sitnim planinskim cvećem

gore: u dubine savesti. dole: u visine nevine hrabrosti. u

visinu da bih se duboko poklonio. ovde i sada

varšava 27.5.1992

 

 

 

202/3451

 

715. velika divljina hrani jednostavnost

 

716  put 7 i put e77

diotrkov trub. 127

wroclaw    336

praha      606

 

717  frenki lejn na kiši za wroclaw

 

718  istrošiti glavu iznojiti mišljenje da izađe mišićna

kiselina iz gordog mišljenja i nadobudnog ponašanja

 

719  podstaći misao na radost

 

720  na balkanu ljutnju predstavljaju kao mišljenje

 

više ne razmišlja jezik o stvarima

već čovek treba da razmišlja o jeziku

174. hodanje

kišila je kiša nad poljskom prskalo je po putu. kiša pada

iz visine ja hodam iz daljine. kiša pada u zemlju. ja ulazim

u grad. u częstochowi mnogo ljudi jer ljudi žive u gradovima

u gradovima se rađaju deca. noću gledam senku crkve u

osvetljenom nebu i gazim po mokrim popalim pupoljcima

ovde i sada. a ja se vraćam molitvi svojoj karl kraus

czestochowa 28.5.1992

 

 

 

203/3450

 

721  snaga i krv božija u tebi i meni konju moj šapućem jednom konju iza ograde

u częstochowi sa druge strane ulice prolazi duga kompozicija teretnog voza

 

722  leži crni veliki pas u prepodnevnoj zelenoj travi. ne laje na mene

 

723  putuje vetar po pšenici

 

724  fundamentalna pitanja su banalna

 

725  fundamentalistička učenja koja su se osamdesetih ponovo

afirmisala su u krizi. bolest je napala koren. korenu je potrebna svetlost

 

726  u prudniku u pekari jedan ulični ludak me je udario u stomak bez ikakvog povoda

kada sam posle ponovo naleteo na njega izlazeći iza ugla uplašio sam se kao dete

 

slika vremena koje se menja

175. hodanje

sveštenik ernest schleger mi je dao 100.000 zlota 

i pitao me da li sam i ja sveštenik. ja sam čitao ilju

prigožina i hodao u oblači se. u modrom vetru video

sam dečaka u crvenim čizmama kako trči kroz visoku

travu pored kanala. video sam biciklistu lulaša kako se

probija kroz poljski put i guzatu ženu kako je biciklom

obilazila kola sa konjima. video sam plavu devojku na

putu i čuo sam pticu na grani kako je pozivala onu

drugu uvučenu u koren drveta i video sam mnogo

ljudi pognutih po zemlji čistili su bilje. a ja se

vraćam molitvi svojoj karl kraus. usamljen

sam ušao i sam dalje lutam

cyprian kamil norwid

prudnik 29.5.1992

 

 

 

204/3449

 

727  brzo komešajuće letenje lasta preseče jedan vrabac i dolete na žicu

 

728  subota je družim se sa pticama paucima pačićima svim nijansama zelenila

 

729  velika iskušenja

 

procvetali bagremi

176. hodanje

a ja imam jugoslovenski pasoš i

prilično mirno primam tu teškoću. sada

hodam i sa tom osudom i zato kažem ja sam

iz beograda u kome su danas glumci sedeli u tišini

a ja hodao kroz selo trzebina i gledao život u selu onu

decu koja su jurila za traktorom i kačila se o njega one

pačiće koji su učili da plivaju. rimski srušeni zid dva

mentalno zaostala dečaka. usamljen sam ušao i

sam dalje lutam cyprian kamil norwid. jer

iza je blaženstvo blistavo

prudnik 30.5.1992

 

 

 

206/3447

 

730  ponedeljkom prepodne kroz park (prudnik). ljudi i deca žive i drveće živi

i ptice. ližu sladoled nose grančice u ruci hodaju po ivičnjaku mlateći rukama

kroz vazduh. jedna učiteljica na čelu kolone druga na kraju. igraju tenis. mlada

monahinja sa dečakom igra badmington. starci okupljeni na klupama kao i deca

oko lopte. mlada vaspitačica vaspitava predškolsku decu. dečak se usudio i

nudi vaspitačicu grisinama. mlada majka dok gura kolica kroz park je

više ponos nego majka. pegavo riđa devojčica jača svoju snagu

dok me ne odustajući gleda u mimoilaženju

 

731  svoje emocije (bolne) oblikujem brdom ispred sebe i blaženim bojama

trave. a miris koji osetim od pokošenog bilja me podseća da jesam da duša jeste

 

732  iz pejsaža se pojavi sava. svetlost savina

sava je slikao dušom. šumama u sebi. šumanović

 

733  sad kad postoji zlo (zlo u jugoslaviji koje me lomi

poništava. tresem glavom da ne poludim) ja znam da postoji živa

umetnost. umetnost življenja. sama umetnost. umetnost umetnosti

 

734  hodam a oko mene sve raste. hvala ti van gog. hvala ti savo

 

735  ceo život me je život terao i tera. živim ga zato njemu u slavu

 

736  kada sam pre 15 dana iz čehoslovačke ulazio u poljsku bio je isti

ovakav vreo dan kao i danas kad prelazim iz poljske u čehoslovačku. isti znoj

i žeđ samo što je u ovih 15 dana jugoslavija ispala iz međunarodne zajednice

 

737  ja ne podnosim granice zato ih prelazim

 

738  dečak u plavoj trenerci sa druge strane puta zeva i gleda u kamion a

ja smišljam oblike za reči. obojica živimo u svom jeziku on u poljskom ja u svom

a vetar nosi ugljenu prašinu sa vrhova teretnih vagona. (zapis od pre tri dana iz poljske)

 

važno je da mnogo spavam i umirim živce

177. hodanje 

priroda bukti gori vatra u njenom zelenilu. zeleno i tišina me okružuju

ali nešto bruji. čuje se postojanje. postojanje koje su osećali van gog

i sava šumanović. teško je ne poludeti. ako ne poludim to je zato što

su oni to učinili za mene. to su drvoredi i polja. planine i iza planine

i mnogo i svuda ptice. ptice i ptice. vratiću se u poljsku. ponovo

sam u čehoslovačkoj. jer iza je blaženstvo i blistavo

u dobroti sam kod kuće

českoslovačka jesenik 1.6.1992

 

 

 

207/3446

 

739  1845. tridesetogodišnji nikolaj vasiljevič gogolj

je boravio u jeseniku iz koga ja sada izlazim

 

740  žudeo sam za velikim životom i zato sam krenuo na muziku

ruže. krenuo tim časnim životom cveća. hodanjem. kućom na putu

 

741  beli i tri ljubičasta jorgovana nad vodom. vetar u granama topole

nada mnom. čujem njihanje i nisam sam. sve usne šapuću moje ime

 

742  kao kroz vetar hrabro i lako proći kroz patetiku

 

743  uz put prikupljeni bes da izbacim na vreme. ogorčenost

koja mi se skuplja u podvigu da ismevam u dovoljnoj količini

 

744  volim gertrudu stejn

 

745  vetar polomio 7 breza

 

746  velike oči devojčice i lepo lice dečaka

 

747  znojim se hodajući po vetru i suncu uz malu moravu vlaske. ja volim remboa

 

748  tek će doći oni koji će razumeti da sve počinje iskorenjivanjem

 

749  ka ljubavi se ide

 

ne napuštaj zemlju

178. hodanje

neprestano gori zelenilo i neprestano

teku reke i neprestano hodam. umorim se u

vrućini i gori mi lice od toplote i znoja. a kada sam

gazio hladni potok jedva sam stajao u ledenoj vodi

planinska češka je blaga. u dobroti sam kod kuće

nas četvoro pruga planinska reka put i ja

žamberg 2.6.1992

 

 

 

208/3445

 

750  pekná

 

751  ona mala devojčica koja me zavodila bržim korakom od mog

 

752  noćas je iz moje sobe izašla toplota u noć kao leptir koji je izleteo ka brdu

 

753  posle razgovora sa nadom se rastužim jer očekivanog nema

 

frajer a nemoćan

179. hodanje

očaj i beda. razmišljam da li je

izlaz u samoubistvu. ne razmišljam

nego sam prinuđen. veliki emocionalni porazi

ukupna nemoć. žudnja za ženom i nežnošću. svi

su ljudi vezani za prostor u kome žive. uplašeni od

onih na vlasti trude se da im dokažu vernost. a ja

idem očajan. nas četvoro pruga planinska

reka put i ja. očaje nemoj me ubiti

podebrady 3.6.1992

 

 

 

209/3444

 

754  krpi čovek kuću

 

755  svetlost nad labom ista koju sam video u novembru u old vindsoru

 

756  oh kako bih duboko plakao. isplakao. ko sam

 

757  zelenilo pomozi mi da ne poludim

 

758  vetar u ruži

 

759  u selu písková ihota mnogo procvalih ruža a ja se mučim. skupim

 

760  ljudi žive na jednom mestu da bi postali važni. kada živiš svugde onda je sve važno

 

761  u pragu. intenzivna beda. konj. nezgrapni bik željan ljubavi

 

ali kako da izdržim

180. hodanje

nemam svoj narod ni svoj stan

nemam svoju državu ni svoju adresu. a

teško je baš je teško. barem vetar prija. i kiša

će al' nije pala. zaista muška teška muka io voljo

una dona. napor u glavi. nadam se da neću poludeti

idem i nadam se da neću poludeti. ponižen bedan

i nevoljen. merim dužinu duge na putu i nadam

se da neću poludeti razboleti se ili se ubiti

očaje nemoj me ubiti. nemoj

prag 4.6.1992

 

 

 

210/3443

 

762  kako da izdržim

 

763  teško mi je jer sam u rastu ruže

 

tu po gradu

181. hodanje

koja izopštenost. hodam

pragom. prag pun. ja. teško dečko

ja sam umoran. hodam i ne vidim izlaz

oblaci se skupe pa se raziđu. hodam sporo

ulicom kojom je kafka dolazio na posao

susretnem se sa mirom i onda te strašne

priče iz jugoslavije. nemoj. lepo

provedite veče

prag 5.6.1992

 

 

i

 

 

velika divljina

hrani jednostavnost

 

 

sad kad postoji zlo

(zlo u jugoslaviji koje me

lomi poništava. tresem glavom

da ne poludim) ja znam da postoji

živa umetnost. umetnost življenja

sama umetnost. umetnost

umetnosti

 

 

žudeo sam za

velikim životom i

zato sam krenuo na

muziku ruže. krenuo

tim časnim životom

cveća. hodanjem

kućom na putu

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si pesma

moja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si moja

mala

pesma

veliko

delo

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

mala

pesmo

veliko

delo

moje

ti

si

i

ruža

i

lutanje

moje

ti

si

ruža

lutanja

boga

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

boga

ti

si

ruža

lutanja

boga

u

lutanju

mom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

boga

ti

si

ruža

lutanja

boga

u

mojoj

ruži

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima