Bog Miroslav Mandić Bog

37615 - 37647

blaženstva

Morao sam odmah da se odlučim. Da li ću da dopustim sebi da

mrzim vojnike koji su to učinili ili ne. U stvari bila je to laka odluka.

Bio sam pravnik. U mojoj praksi sam često viđao šta mržnja može

da učini ljudskom telu i razumu. Mržnja je ubila šestoro ljudi do kojih

mi je bilo najviše stalo na svetu. Odlučio sam tada da ću provesti

ostatak života – bilo to nekoliko dana ili mnogo godina – voleći

svaku osobu sa kojom dođem u dodir.

počelo je da pljušti

grmi

najavljuje pesmu

kiša

je

pesma

o

kiši

sve

što

jeste

je

pesma

volim pesme života i volim živote pesme

volim pesmu koja peva pesme

volim pesme koje žive pesmu

devojčica zabacuje kosu i gleda se u izlogu

žena u prolazu pevuši

kapi kiše mi padaju u oči

grmi

pesma

grmi

U meni je spojeno nespojivo.

Sa mnom peva nepevljivo.

kisne

kišna

pesma

Iznenada ugledah Dušku Đorđević na ulici.

Boje se odmaraju u sivilu.

Kisnem. Ja sam kiša koja napaja ožednele bez ljubavi.

Dodirnuo sam lavandu u parku.

Mazim se sporim koracima da bi svemu oko mene bilo lepo.

Lišće žuti.

Tihe ulice čuvaju grad.

vazduhom

napisana

večna

pesma

Volim svakoga koga ugledam.

Dobri ljudi kupaju život.

Srđan Valjarević mi je doneo Na putu do slave

autobiografiju Vudi Gatrija (Woody Guthrie).

Kupio sam novu vinsku čašu jer sam jednu razbio u subotu.

Strpljivost je najplodnija.

Bog sam bez ikakvog dokaza da sam Bog.

Pišem da me napiše.

pevam

samim

pisanjem

Srećan sam – srećan sam Tii.

37648 - 37680

blaženstva

Morao sam odmah da se odlučim. Da li ću da dopustim sebi da

mrzim vojnike koji su to učinili ili ne. U stvari bila je to laka odluka.

Bio sam pravnik. U mojoj praksi sam često viđao šta mržnja može

da učini ljudskom telu i razumu. Mržnja je ubila šestoro ljudi do kojih

mi je bilo najviše stalo na svetu. Odlučio sam tada da ću provesti

ostatak života – bilo to nekoliko dana ili mnogo godina – voleći

svaku osobu sa kojom dođem u dodir.

muž ženu ćutk’o ćutk’o i kada je video da ne može da je ućutka

rekao joj ma vala pričaj ženo koliko hoćeš kada ti je Bog dao

priča svojim kupcima prodavačica šljiva i grožđa

Kupio sam od nje osamsto grama krupnih i jako slatkih šljiva.

Bojler još nije popravljen. Nove naočare mi nisu dobre.

smiri se smiri

srce

srce u srce

srce

Sa nečijeg prozora zamirisao je bosiljak.

Spuštam se niz Bulevar i uživam u pisanju Gertrude Stejn.

Na Bulevaru pod platanima uživam u pisanju Ludvig Vitgenštajna.

Na Bulevaru preko puta tramvajskog depoa uživam u pisanju Miroslava Mandića.

Jedna devojčica mi se bekeljila ili isplazila.

Nikada ne bih toliko uživao u svom pisanju da

nisam uživao i da ne uživam u načinu na koji retki pišu.

Kao što uživam u njihovom pisanju uživam i u njihovom životu.

Pisanje je ispovedanje kojim se spajamo.

Pisanje je bol koji osetim uvek kada vidim pritajeni sukob između žene

i muškarca kao ovaj koji sam upravo video ispred jedne prodavnice 

Baš sam se obradovao kada sam osetio da ću sada nešto da napišem.

Pišem pod velikim uticajem ovoga što pišem.

pišem

ispod

pisanja

pišem

iznad

pisanja

pišem ispred i iza pišem

pišem svim bojama

Pišem mirisom kuvane dunje koju osetih pred ulazak u podzemni prolaz.

Pišem na pokretnim stepenicama.

Pišem onako kako bi svako voleo da piše. Pišem onako kako bi svako voleo da pišem.

To predvečernji vetar piše.

To Bog piše sa mnom.

Poskočim – eto besmrtnosti.

Čovek koji na uglu preko puta kafane Proleće pije pivo maramicom briše oči.

Gertruda Stejn je srećna zbog toga kako piše Miroslav Mandić.

Ludvig Vitgenštajn je srećan zbog načina na koji piše Miroslav Mandić.

Kada napišem Gertruda Stejn ja sam Gertruda Stejn.

Kada napišem Ludvig Vitgenštajn ja sam Ludvig Vitgenštajn.

kada napišem Miroslav Mandić ja sam

Gertruda Stejn i Ludvig Vitgenštajn i Miroslav Mandić

37681 - 37713

blaženstva

Morao sam odmah da se odlučim. Da li ću da dopustim sebi da

mrzim vojnike koji su to učinili ili ne. U stvari bila je to laka odluka.

Bio sam pravnik. U mojoj praksi sam često viđao šta mržnja može

da učini ljudskom telu i razumu. Mržnja je ubila šestoro ljudi do kojih

mi je bilo najviše stalo na svetu. Odlučio sam tada da ću provesti

ostatak života – bilo to nekoliko dana ili mnogo godina – voleći

svaku osobu sa kojom dođem u dodir.

volim da čujem ime Gertruda Stejn. volim da čujem ime Ludvig Vitgenštajn

volim da čujem mnoga imena onih koje volim i zato često

izgovaram ime Miroslav Mandić jer u njemu su sva ta imena

otišao sam na most. na autobuskoj stanici sam poslao naočare

u Novi Sad na popravku. otišao do Suna i Marijane pa smo se starim

Vladinim fićom odvezli u Vrčin kod Zorice i Dragana da u njihovoj kući čitam Miroslava Mandića

volim da čitam

čitanje je vrsta pisanja baš kao što je pisanje vrsta čitanja

bili su

šest meseci trudna Kaja Ćirilović. Zorica i Dragan.

Branka Zgonjanin. Marijana i Sun. Dejan i Aleksandar Košarčić

voleo bih da krajem leta napišem blaženstvo u kojem ću

potvrditi da su Radivoj i Valerija izgradili novu i još bolju kuću

napisao sam 11. januara 2008. kada je Valeriji i Radivoju izgorela kuća

za jedno sat i po vremena kuća će biti u redu

oko pola devet mi je poslala sms Valerija Lacko čija je kuća izgorela zimus

Kako su mogućnosti ogromne! Kako se kako šćućurilo u kako!

tako mi prija ovaj miris

uzbuđuje me mir kojim ću ispisati preostala subotnja blaženstva

prijajuće jako – uzbuđujuće slabo

miris pomorandže

drvo mladog pitomog kestena

staza od cigala

ovo je moja kuća

cveće prkos

sve mir

dve reči

čine jednu

reč

u jednoj reči je sve

cvet om. Tob om

prašina bola

ramena

mišići vilice

biti je hvaliti

hvaliti je ljubiti

ljubiti je jebati se

jebati se je moliti

moliti je pevati

pev

am

te

se

b

i

37714 - 37746

blaženstva

Moje šale su pegice na telu Božijem.

obožavam dobrotu. uzbuđen sam dobrotom

plači sa mnom – to će Tii biti najlepše

kukovima Te ljuljam i ljubim

svaka pesma je za mene napisana. svaki bluz za mene otpevan

ništa lepše od nemoći

ne volim znanje. ljubim Sveto Neznanje

ljubav u meni me kotrlja po samoj sebi

Bože ljubim Te Bože

ja sam šljiva

ja sam nar

ja sam am

otvorena su mi usta od božanstvenog plača u kome se kupamo reči i ja

ja i ja i ja i ja i ja i ja i ja i ja i ja i ja i ja i ja i ja i ja

kopita i obala

nikad viđeno

nikad mišljeno

Spinoza (Baruch de Spinoza). Šopenhauer (Arthur Schopenhauer)

dečaci prvaci

opčinjavajuća neizbežnost

zvuk kolevke

miris mlade kože

c

v

d r ve ć e

ć

e

t

r

 t r   a v  a

v

a

v

r

 t r   a v  a

b

a

c

p

p u t

t

u

r     put     ž

a

nejasno je najjasnije. neizgovorljivo najizgovorljivije. sinje more

mislim Te mislim

volim

Te

volim

žutim Te ljubim

prvom izgovorenom rečju

visoko u planini. duboko u moru. široko u ravnici nebeskoj

37747 - 37779

blaženstva

uzana je staza

sledim samog sebe

korak po korak

udah za izdahom

ritmom srca u srcu svih bića

ne okrećem se

samo me sledi

udvoje

neprestano se preobražavajući

ljubeći

diveći se

vaskrslima

trpeljivima

poletelima

zatvorenima

podatnima

Marijani Sunovoj – Sunu Marijaninom

jeziku u jeziku

mozgu u mozgu

mozgom u Bogu

mozgom u srcu

srcem u stomaku

stomakom u pički i kurcu

pički i kurcu u molitvenim kolenima

molitvenim kolenima u stopalima

stopalima u krilima

krilima u jednom

pesmi jedinoj

festivalu cveća

misteriji siromaštva i ruža

nos o nos

putić

stazica

37780 - 37812

blaženstva

12:12h

pravi trenutak za prvo današnje blaženstvo

na raspolaganju sam dobrom raspoloženju

dobro raspoloženi su heroji života

dobrim raspoloženjem hodočastim dobro raspoložene na ovom svetu

nisam ginekolog ali rado bih pogledao

piše na majici jednog mladića

Uživam u svemu što pogledam oraspoložavajući sve oko sebe.

Stari gospodin zeva svom snagom.

gde si ti bre?

pita me veselo nepoznati Cigančić

Podignem glavu milujući pogledom visoku zgradu ispred mene.

Bog – nas dvoje – pesma

to je Miroslav Mandić

Ugledao sam bavarske kifle u pekari i pitam se kako se one prave.

Mislim na kamione i kamiondžije.

U hladu na stanici čekam autobus broj 26 i Suna da odemo do

reke i napravimo fotografije za naslovnu stranicu novog sajta.

Eno ga Sun. Mašem mu. Maše mi.

Zamolim Suna da me fotografiše dok pišem.

Da ostane trag i na fotografiji.

Da razlog mog pisanja bude fotografija pisanja.

Da se blaženstva smeše na fotografiji.

Da budu i istinita i lepa.

Uzbudljivo mi je da pišem jer me u pisanju vodi škljocanje Sunovog fotoaparata.

Igra je beskrajna.

Stvaranje nema granica.

neko je bio tu

Uživam u Sunu. Sun kaže – lepo mirišu pečeni kukuruzi.

Čudno je biti u knjizi – ponavlja Sun Brankine reči.

Kod prijateljice na vinu i večeri. Priča mi.

Pre dvanaest godina kada sam te upoznala osećala

 sam strahopoštovanje prema tebi kao prema drugu Titu.

Vraćao si me u detinjstvo kada sam Tita volela bez razloga.

Susrela sam te kao da sam bila pripremana za susret.

A kada sam te videla pre godinu i po dana bio si mi pristupačniji – kao Đinđić.

Onda si bio kao neki gotov proizvod sam za sebe a sada

si na raspolaganju bio i meni. Sada osećam tvoju misiju.

Kao da si se spustio među ljude.

korak po korak tihim ulicama posle ponoći

37813 - 37845

blaženstva

Stavi kafu 

poslala mi je sms Violeta

Violeta i ja pijemo kafu.

Svaki dan nacrtam jednu plavu ružu ali retko o tome pišem.

Ovo je svedočanstvo o ovoj koju danas crtam.

Kružim plavom olovkom po papiru kao derviš.

Svakog trena plavo je sve plavlje i dublje.

Plavo jedne nestvarne plave ruže.

 Dok vrtim olovku plava prašina leti po slici.

Srećan sam jer stvaram plave ruže.

Čuvaju me plave ruže i sada kada sam zabrinut jer ovog meseca

nemam novac da platim Stančić. Ali verujem da će se nešto desiti.

Bezbrižno je crtam.

Uživam da se na poleđini potpišem škrabajući

i ispisujući svoje ime uvek na drugačiji način.

Ovo pakovanje kamere i vraćanje u fioku – to ne volim da radim. Ni ovo stavljanje

 crteža u portfolio. I skupljanje podmetača i bojica. Najradije bih sve to ostavio na stolu.

Sada kućni poslovi. Kada perem veš moram da skinem brojanice i prstenje.

Vidiš koliko plaćam Infostan. 2945,05 dinara.

Prvo ću promeniti cveće.

Ni ovo izbacivanje uvelog cveća iz vaze i stavljanje u najlon kesu

ne volim da radim jer mi suve latice popadaju okolo što me nervira.

Perem vazu i ne mogu da se načudim kako cveće smrdi dok vene.

Ovo me je naučila jedna devojka – u čistu vodu za novo cveće stavim malo šećera.

Ovaj buket cveća sam kupio od jedne bake. Rekla mi je

Prodavala sam ga za pedeset dinara ali niko nije hteo da ga kupi.

Sada je četrdeset. Bila je radosna kada sam kupio njeno ljubičasto cveće.

Lepo je zar ne? U vazi se raširilo i ispunilo mi sobu ljubičastim.

Sad ćemo kuvati ručak. Ipak je trebalo da kupim dva buketa.

Violeta prisustvuješ pravljenju najboljeg đuveča na svetu.

Prvo čistim crni luk. Ne volim da seckam pa ga sečem na krupnije komade.

Nemam dasku pa sve sečem iz ruke. Sad me već jako štipa za oči ali gotovo je.

Počinjem sa šargarepom. Jedna šargarepa je dovoljna. Ne

čistim je. Samo je operem. I ovako je sečem na krupne kolutove.

Sipam malo vode i stavljam na ringlu. Dodam pirinač i

malo vegete. Promešam. Poklopim. I ostavim da provri.

Dok voda vri properem paradajz i papriku. Hteo sam danas

da skuvam boraniju ali mi je bila preskupa. Ovo su četiri mala

paradajza. Njih volim da sečem jer je to lako činiti a i sav se

umažem po rukama od njihovog soka a u tome uživam.

Pogledaj Tii ove paprike. Koja je to snaga i lepota u povrću.

Stavljam papriku i paradajz u šerpu. Poludećeš za mojim đuvečom.

Dok se đuveč kuva perem veš. Ručno. Potopio sam ga sinoć. U vodu sam stavio

prašak i omekšivač i pustio da se sam opere. Sada ga ispiram čistom vodom.

Evo gotovo je pranje veša. Sada ću ga iscediti i okačiti na terasi.

Prvo cedim ove zelene gaće. Pa ovu crvenu majicu.

Više puta je jače istresem i tako je odmah i ispeglana.

I ovu drugu crvenu majicu ću isto. I ove sive gaće. I ove crne čarape.

I sada mi još ostaje istezanje na sredini sobe.

37846 - 37878

blaženstva

lakoća kojom bih želeo da napišem sva današnja blaženstva je iskupljujuća

čekam lakoću

ljuljaju se konopci ljuljaške

debeli konopci na brodovima

grožđe u velikim buradima

puteva je svuda

danas sam kupio još jedan buket crvenog cveća

počinjem da podrhtavam uz muziku koju slušam

radost u plućima

pozivam Te na čitanje knjige

Miroslav Mandić

svake subote od 14h do 16h u Stančiću-Beograd-Srbija-Evropa-Zemlja-Svemir-Bog

čitanje je kao i sve drugo što radim-jesam-stvaram posvećeno jednom Biću u svim bićima

Subotnja čitanja su svečanosti umetnosti

Svečani nedeljni ručkovi su slava Božija

do sada sam Miroslava Mandića čitao

u stanu Vere i Tibora u Novom Sadu

u stanu u Draže Pavlovića u Beogradu

u stanu Milana Aleksića u Zrenjaninu

u kući Valerije i Radivoja u Mužlji

u stanu Duške i Laze u Zrenjaninu

u stanu Nandan i Branka u Novom Sadu

u kući Zorice i Dragana u Vrčinu

Istoričari su fašisti. Sociolozi komunisti. Ekonomisti liberali.

Idem ka Dunavu. Okupaću se. Biću manje sam.

Počela je školska godina. Školska dvorišta su puna devojčica i dečaka.

Trudna mačka leži na travi.

Miriše Dunav. Ozario me je.

Odjednom sve ima smisla.

Sve što me je danas mučilo je nestalo pred ovim mirisom.

Dunav je opao i obala je sva u kamenju i mulju – odlučujem da se ne kupam.

Skinuo sam majicu pa polako na most.

Hodam sporo i uživam u vazduhu koji mi dodiruje kožu.

Opet su laste odletele.

Sve se ponavlja – i ova knjiga se ponavlja.

Vraćam se sa mosta. Osmehujem se petunijama na ovom prozoru u Fruškogorskoj ulici.

Tek slutim kako čudesne poslove i misije obavljaju retki o čemu znaju još ređi.

Radujem se cveću na mom stolu.

Baš me umori i oslobodi ovo svakodnevno odlaženje na most.

 Na pešačkom prelazu sam se toliko uživeo u čekanje zelenog 

na semaforu da sam nastavio da ga čekam i kad se upalilo.

Lakše je izbeći teško ali posle toga je još teže.

Već nekoliko dana kupujem grožđe.

Hodam po zidiću slaveći sandale u kojima sam proveo ovo leto.

Umorio se konj u meni.

I slon se umorio. I reči.

Na kraju se osmehujem osmehu.

37879 - 37911

blaženstva

I danas gledam petunije u Fruškogorskoj.

Raznežio sam se nad knjigom Miroslav Mandić. Suviše je sama.

Bez ičije podrške. Zavoleh je još više da bi ona još više ljubila.

15:25h

niko nije došao na čitanje. za to vreme sam nacrtao plavu ružu. i odmarao se

jesam a kao da me nema

dobro je to za dobro

na neki neopisiv način sam srećan

lice sam prislonio na planinski cvetić

nežno mislim na blato

sve što jesam su ove reči koje me ispisuju

čarolija reči

velika je vrućina

divno je biti pijan vinu u slavu

šesti je septembar

beli leptir leti nad vlatima trave

svako nešto važno i sudbonosno obavlja

najsudbonosnija je nesudbonosnost

trenuci koje stvaram

trenuci vape za mnom

vapaj smo

rajski

vapaju

prelep

si

magarac

magarac vapi za magaricom. magarica vapi za magarcem

sunce u kupinama

topla mora

ljubim svaku pičku

pička

je

pesma

svakog

kurca

kurac mi je ime. pička mi je prezime

kurac i pička zauvek zajedno u Miroslavu Mandiću

Miroslave Mandiću

kurče i pičko

svih ljubavi

Miroslave Mandiću Pičko

kurče i pičko

u svakoj reči

Miroslave Mandiću Kurče

kurče i pičko

u svakoj ruži na bilo kojem putu

Miroslave Mandiću Miroslave Mandiću

kurče i pičko

kurče i pičko

Miroslave Mandiću Bog Miroslave Mandiću

37912 - 37944

blaženstva

u pekari u kojoj kupujem somun mladu pekarku interesuje da li je

tetovaža reči ljubav na mojoj slepoočnici prava. kada sam joj potvrdio rekla 

je svaka čast svaka čast a onda me je vidno uzbuđena pitala a da li verujete u to

uzbudilo me je njeno uzbuđenje i njena potreba za ljubavlju

od danas moju tetovažu čini i moja pekarka

živim za one koji veruju u ljubav

Božanska jebežljivost je ljubav kojom čuvamo drugog.

U životu je najlepše samo živeti.

Sija sunce. Duva vetar. Promiču prve kapi kiše.

Sve za pekarku.

hleb je sve i svuda

plešem zalogajima

opijaju me trave

koža života voli život kože

bilo gde bio na putu sam

uvek u Tebi

skrušen u hrabrosti i hrabar u skrušenosti

jebežljiv

jebežljivoj

konj

kobili

ideja

ideji

žut

žutom

ljubim Tii telo crvendaćevo. ljubim Te lilasta ružo. ljubim Te pute od knjiga

naoblačuje se – volim Te naoblačujuće

ljubim zemlju na kojoj stoji svaka pekarka

svaku granu na kojoj je svraka i svaku svraku poletelu sa grane

svedeno prepleteno

ja sam bivo koji Te jebe neprestano

bivo u preriji

čvor je raz re šen

Bog na mom vratu Bog

Tii u meni u Tii

Tvojim poverenjem u mene letim

Tvojim nepoverenjem u mene ljubim Te

mlad kajmak

pekarko moja ljubim te oduvek i zauvek

37945 - 37977

blaženstva

jebežljiv je stomak

pomeram ga

ljubim još više

sve je u meni

miluj mi oči

Tii si mi drugarica

ljubičica ljubica

ljubica ljubičica

zamah krila

pogled odanosti

kroz borovu šumu

pored vrata

dok grmi

ja sam jebežljiva zakletva jebežljivosti

neko se spušta niz konopac. neko se konopcem uzdiže

živim i zahvalan sam življenju

žestoko je tako nežno

ližemo znoj jedno drugom

trava si – trava sam

tren smo trenu jedinom

virovima – grudima – vihorima

novčić za susret

ne pitaj se – pitaj me

ja sam najveći učitelj seksa jer sam najmanji učenik seksa

seksom

Te

ljubim

oduvek i zauvek

seksom

Te

stvaram

seksom

sam

Tebi

stvoren

seksom platana u kojima uživam svakoga dana

seksom prolaznika sa kojim delim zajedničku nam prolaznost

uzmi zalet – kaže otac svom dvoipogodišnjem sinu učeći ga kako da šutne loptu

uzimam zalet

zaletim se

letim

37978 - 38010

blaženstva

Prodavačica šargarepa mi je prodala dve šargarepe i rekla od srca.

Hvala na srcu – rekao sam joj.

Umetnost je ljubav ljubav je Umetnost

Jaja su mi puna umetnosti.

sreda je dobar dan

svaki dan je dobar dan

odan sam svakom danu

Bog je odanost

odan sam prodavačici šargarepa

odan sam bebi u svakom čoveku

odanost je najkreativnija

odan sam svakom iskazu

odan putu. odan ruži

odan svemu što ću tek napisati

ptičicama

rosi u ranim jutrima

inju u hladnim danima

svemu što je nestalo

svakome ko je otišao

svakome ko se odrekao

stvaranju ni iz čega

lepoj reči

fleki od kafe koju sam jutros napravio

unjkavom glasu mog voditelja na rokabili radio stanici

odan sam tremi koja mi govori da je reč o uzvišenom

svetom novcu i nepotkupljivima

božanskoj uzaludnosti

šerpama i kutlačama

svim čarapama koje sam nosio i pocepao

svima koji odanost nose u pogledu

mislima koje su me zaluđivale a ničemu nisu služile

odan sam dlanovima koji miluju

odan sam vazduhu koji udišem

odan sam i pekarki i šargareparki i svemu & svačemu

38011 - 38043

blaženstva

Sličnost je izdajstvo istog.

Prodavac u knjižari mi nije naplatio dva lista

hartije po kojima ću ispisati današnja blaženstva.

Igrači šaha i prodavci knjiga kod Vuka pored kojih svakoga dana prolazim!

Iako prepoznajem dosta prolaznika mnogo je više onih koje vidim prvi put.

Taksista je zakočio i besno zatrubio.

Ona liže sladoled a on je halapljivo gleda.

Šakama se pomiluje po ćelavoj lobanji i onda se počeše po potiljku.

Dodirnule su nam se šake u hodu.

Priča drugaricama šta će obući.

Kad je gužva na ulici ponekad se izdižem na prste i

usporavam da ne bih naleteo na ljude ispred mene.

Ponekad potrčim da bih nekoga zaobišao i smanjio gužvu.

Stare ljude još starijim čini njihova odeća iz mladosti koju nose.

Toplo je ovih dana. Još idem u kratkim pantalonama majici i sandalama.

Ženi je pukla sandala i ona sa cigaretom u ustima pokušava da je popravi.

Zevnuo sam i žena ispred mene je zevnula.

Devojčice se vraćaju iz škole i ciče.

Devojci je spao lanac sa bicikla… namešta ga… namestila ga je… i već je krenula…

Predlažem Tii da ovo blaženstvo pročitaš još jednom.

Predlažem Tii da ovo pročitaš 115000 puta.

Predlažem Tii da mi prstom dodirneš nos u reči nos.

Zasijale su joj oči kada me je pogledala.

Ovo je jedno smešno blaženstvo.

Skakutanjem na desnoj nozi napisah blaženstvo.

Jedva ga napisah.

Žuti tramvaj zavija u krivini.

Žena je potrčala da stigne tramvaj.

Druga žena razgovara sa nekim u svojoj glavi i zadovoljno se smeje.

Mladiću se odvezala pertla i vuče se po zemlji.

U istom trenu su se obe okrenule prema izlogu.

Bar milion priča romana i filmova se svakog trenutka događa na ulici.

Ipak sam rešio da izbacim kamenčić iz sandale.

Žedan sam – popij nešto za mene.

Šta je to što sada treba i gde treba odneti – pita žena svoga muža.

38044 - 38076

blaženstva

Stavio sam dva praziluka – jednu šargarepu – jedan krompir

jedan paradajz – jednu papriku – jedan karfiol – šaku pirinča u šerpu.

Divim se povrću.

Cveću. Voću.

Divim se najboljem jer je sam.

Najboljeg niko ni ne primećuje.

Volim one koji gledaju umom.

Ljube slobodom.

U svom telu Božiju službu služe.

Palacam jezikom – ližem vazduh na ulici.

Ići ulicom – kako je to velika umetnost.

Nekome se radovati – kako je to velik život.

Od svakodnevice načiniti savršenstvo – kako je to veličanstveno.

Vetrić je zakovitlao par suvih listova na asfaltu.

Mirišem hleb pred pekarom.

Dok prelazi ulicu ova žena me posmatra ispod oka.

Blaženstva niču kao granje iz posečenih stabala.

Uskoro će zamirisati kestenje na ulicama.

Sa kamena na kamen po kaldrmi do mosta.

Hrani mačke dobri čovek.

Sonja se zove jedna dobra žena.

Kupio sam pet knjiga pesama Aleksandra Ristovića.

Uvek se obradujem kada na ulici vidim Novicu Zdravkovića.

Sve više blede moje dve crvene letnje majice.

Dobra je šerpa. Kupiću i jedan lonac za pasulj.

Bake mese vazdušasta testa.

Borovi visoko rastu.

Nikada nisam video sekvoju.

Ni kita. Ni slona.

Ni Ničea. Ni Diogena.

Svi umrli žive u meni.

Svi koji će se tek roditi su u mojoj ljubavi već stvoreni.

s

s v e

i

lj

u

lj u b i m

i

m

38077 - 38109

blaženstva

U Tvojoj ljubavi za Samog Sebe osećam Tvoju ljubav i za mene.

Pada sitna kiša. Idem na most. Ježim se od lepote.

Baš pada i zasipa.

iskisoh

to mi je

to sam Tii

poslušanje poslušanju

sivo sam nebo koje me kroz prozor još uvek osvetljava u odanoj suboti

najhrabriji sam jer ljubav je vaskrsenje

sve ostalo neka bude ostalo

ostalo voli da je ostalo

retko retko

jedino sve

niz put

putem

ružom

levim palcem o desni dlan

toliko bih toga voleo da imenujem

nežno Tii se prepuštam ko god da si

jedino stvaranje porađa prapoverenje

jedino je jedino otvoreno za sve

golub sleće na ogradu fudbalskog terena

nazdravljam Tii zdravljem

čitavog života žudim za Tobom a ovog trena doživeh da Tii mnogo više žudiš za mnom

Tvoj samo sam Tvoj

u rano jutro smo kolima koja su vukli konji išli

na zrenjaninsku pijacu da prodajemo lubenice

konji su u meni. i jutarnja hladnoća

ideja još nerođena

šaka u šaci

usne usnama

uteram Tii uteraj mi

srce i mozak

jebemo se

ljubim Te

najjebežljivija

moja

mo

38110 - 38142

blaženstva

kiša rominja

zahladilo je

kada bi me čula čula bi tiho pevušenje

smešim se svojoj tugi

podnosim odbijanja i poraze

trpim svoja verovanja

boli me ako sam Te povredio

sve miriše na tamjan

kišom natopljen kanap

jutros je rođen Vuk Putnik

rominjaj kišo rominjaj

ne odustaj jedini

12:00h

pozdravljam Te podne moje

idem da promenim vodu crvenom cveću na stolu

sada mi je lakše

u mladosti sam otišao da bih Te voleo

sada sam ovde gde nema nikoga da bih Te voleo još više

izvinjavam se za svaki put kada sam Te povredio

nebo sam okrenuo jer Te volim oduvek i zauvek

ljubim one koji ljube i kada su neljubljeni

ljubim ideje koje ljube

ljubim stvari koje ljube

ljubim sva bića koja ljube

ljubim nekog

nikog

Niko ljubim Te

ja sam ljubljenje

lj

u

b

lj u b  lj e nj e

e

nj

e

Kišo ovim hodom me primi.

Ptice kruže nad mostom. Dolazi zima.

Sva razilaženja nisu tako bolna jer smo u Bogu zajedno.

Neiko na Tvojoj sam strani.

Pomilovao sam ovaj izdvojeni platan na Bulevaru i to je sve.

38143 - 38175

blaženstva

Ja sam Neiko.

Neko i Niko

Ne i Ni

Eko i Iko

Ko i Ko

raširim                                                                        ruke

pljesnem ih jednu o drugu

čuvaju me reči me ljube

od gore

do dole

sve i svakakve – svom i svakakvom

lepota je u njima i dobrota je

i kada ništa ne znače reči ače

ače i akanjem i plakanjem

njem i značenjem i neznačenjem

njem i ponavljanjem i ponovljenim

ljenim i ljubljenim

bljenim i bleskastim

stim i istim i različitim

čitim

reči mene – ja reči

kako ko voli

ko voli ko – voli i kako

i samo da znaš zanimaju me samo bordo kišobrani

samo da znaš to je 38165. blaženstvo

poslala mi je sms – odgovorio sam joj sms-om

i i isto i

i i najsličnije i

i i slično i

i i različito i

ovo je moja fotografija na kojoj sam jezero

ovo je moja fotografija na kojoj sam fotografija

ovo pijem čaj sa mrvicama hleba

sa uživanjem sam čitao i pročitao knjigu Wittgenstein’s Poker

suze mi oči na hladnom vazduhu

podižem kragnu sakoa. maramu priljubljujem uz vrat

uživam u dobroti

Bože Tii si moj Bog

Ja sam Nieko.

38176 - 38208

blaženstva

Bio sam na pijaci i jako uživao u hladnom vazduhu.

Sinoć sam u povratku sa mosta osetio tu hladnoću i poželeo sam da negde odem.

Negde se sa nekim ili nečim poistovetim.

Budem život sam.

Sada sam izašao napolje da bih samo bio.

Ovaj šipak na plehanom krovu male šupe.

Crno grožđe koje visi na lozi u sirotinjskom dvorištu.

Uživam u starim orasima na ulici.

Miris mokrog lišća me nadražuje.

Dodirujem velike listove nedozrele smokve.

Prilazim pužu koji se uspinje uz dvorišnu ogradu.

Stavio sam i kapuljuču na glavu i sada sam na hladnoći kao u toplom snu.

Smirujem se izložen kišnoj prašini koja se širi ulicama.

Sedim za stolom sa flašicom pelinkovca i nastavljam da se uzbuđujem.

Predajem se neobjašnjivom.

Nije kap deo okeana nego se okean u kapi potvrđuje Bogu.

Veliko se podaje malom.

Malo nestaje u najmanjem.

Pomislio sam sinoć hej to sam ja kao neko ko negde stoji pod orahom u hladnoj noći.

neko

negde

potvrđuje

svakog

u

Bogu

samo me pesma čini dostojnim života samog

radujem se jer ću pre sumraka ponovo izaći napolje

napolju svojom unutrašnjošću ljubim spoljašnje

zima ljubi leto

najsočnije najokorelije

oko petu

sebe koje nestaje u sebi

sebi

bogu

bog

Na mostu me preleću galebovi.

Kao i kupanje i hladnoća uzima snagu.

Ne govorim o Bogu – Bogom pišem.

Sve reči sveta su u ovim rečima.

Sve svete reči su u ovoj reči.

38209 - 38241

blaženstva

Već mesec dana se mučim sa naočarima to jest sa očima.

Za daljinu su mi sada dobre.

Za kompjuter desno oko se muči.

Za čitanje je sve dobro ali mi suze oči.

Strpljivo pa će se valjda rešiti.

Lako i brzo izgubim snagu.

Još lakše i još brže se zastidim.

Novi delovi puta i novi načini kako da ga pređem.

Jesen je. Radost se seli u unutrašnjost.

Treba da se prilagodim jeseni.

Čekaju me jesenji poslovi.

Dolaze zimska slavlja.

Svetlost sveće. Koljivo. Jesenje ruže. Miris tamjana. Novo vino. Radost u duši.

Ovo cveće na stolu je neopisivo lepo.

Skuvao sam poslednji đuveč ove godine.

počinje mesec grožđa

svakom grozdu i svemu što uđe u moja usta kažem Bog vas u meni čuva

volim morske talase

miris mora i miris zemlje

plačem – radost je živa

plesao sam na sredini sobe i osetio da život i smrću živi

skuvao sam čaj od šipka

Dragi prijatelji jutros u 7:34h u Ćezeni rodila se

VERA Giunia GORDANA – 3,53kg-52cm!

grlimo vas – familija Chirco Popović

poslao mi je sms Branko Popović

Sumrak pada naglo. Blizu sam mosta.

Vraćam se sa mosta. Gledam ljude. Mislim. Osećam – srećan sam.

Uvek kada napišem da sam srećan samo svedočim da je sreća živa.

Sada sam se setio kako je Pesoa molio devojku

koju je voleo da nikome ne kaže da je on pesnik.

Skromnost je vatra veličine.

Prelazim ulicu i mislim kako uživam u pisanju blaženstava i

setim se Branka Andrića Andrle koji se smejao dok je pisao.

Sve reči sveta su i ove večeri u ovim rečima.

Sve svete reči su i ove večeri u ovoj reči.

Reči rečima – reči jednoj reči.

Lupkaju naočare u futroli. Nadam se da će to biti dobre naočare.

Koliko samo lepote ima u ovom svakodnevnom poslednjem kilometru hodanja!

Koliko samo bluza u svim mojim danima i godinama!

38242 - 38274

blaženstva

Izvadi hartiju iz džepa i piši – rekoh sebi – i tako je to počelo ovog dana.

Jedan mladić nosi veliko prozorsko staklo na ramenu.

Devojka je zagrizla parče čokolade.

Na Bulevaru uživam u krošnjama proletos orezanih stabala.

Sumrak i danas pada naglo.

Evo i prvih kapi kiše.

Do mosta imam još dva kilometra i onda pet nazad.

hodanje-govorenje-ljubljenje – jednom rečju – muzika

Sam u tihoj ulici.

Dva puta su zazvonila zvona patrijaršijske crkve oglašavajući pola sedam uveče.

Zvuci mojih koraka na kaldrmi.

Četiri kilometra do Stančića a još dvadeset jedno blaženstvo do kraja.

Kada ih napišem biće to normalno ali mi sada izgleda nemoguće.

Pola kilometra nisam ništa napisao. Verujem da ću uspeti ali ne znam kako.

Verujem da će šiknuti iz mene.

Da to neću moći zaustaviti.

Da ću Te osetiti i ka Tebi pohrliti.

Da ću Tobom pisati.

Da ćeš Sebe sa mnom pisati.

Da ću biti Tvoja reč.

I ove večeri su sve reči sveta u ovim rečima.

I ove večeri su sve svete reči u ovoj reči.

Ovde sam oduvek i zauvek za Tebe.

Njišem se u hodu da bih se odmorio.

Rigidno – kaže ulični mangup.

Malo pomalo postalo hladno – odgovara mu drugi sa rukama u džepovima.

Žena me pita za Trnsku ulicu u kojoj stojimo a da to ne znamo ni ona ni ja.

nešto

je

više

a

nešto

manje

pesma

a

najviše

je

kada

je

bilo

šta

Hteo sam da nastavim pravo ali sam skrenuo levo u Sinđelićevu.

Mislim na sutrašnji paprikaš koji ću napraviti i blaženstva koja ću pisati.

Pomislih na sneg.

Na pešačkom prelazu sam ugledao blage oči jedne

žene. Još čekamo zeleno a ona ni ne zna da pišem o njoj.

Ja sam miris cveća na hladnom večernjem vazduhu.

Dok je poskakivala držeći se za maminu ruku blesnuo je sjaj

iz očiju četvorogodišnje devojčice koja me je veselo pogledala.