Bog Miroslav Mandić Bog

38275 - 38307

blaženstva

Zaplakao sam se kada sam video kako jedna mama viče

B r a v o Marko svom devetogodišnjem sinu fudbaleru.

Bog ne podučava nikoga. Bog ljubi svakoga.

pesma

peva

nespoznatljivo

dragi moj Petre ovo je elektronsko pismo

U SLAVU VINA PETRA MILORADOVIĆA

za koji dan ćeš kupiti nekoliko kilograma grožđa da od njega ručno napraviš svoje

deveto vino. Kada sam Tii pre devet godina posle Tvoje priče kako si sam napravio vino

predložio da nastaviš i da svake godine praviš ručno nekoliko litara vina Tii si to

jednostavno poslušao. I nas dvojica smo sa prijateljima svakog februara pili Tvoje novo

mlado vino i po koju flašu iz prethodnih godina. Sva su vina bila čudesna. Željna grla i

jezika. Ove godine smo iz nepoznatih razloga osmo vino i to sami – Tii i ja – pili u julu.

Zato Tii predlažem dve stvari.

Da deveto vino popiješ ponovo u februaru sa Tebi

dragim osobama ali bez mene da bih vam se ja priključio desetim.

Da od sada svoje vino nazoveš VINO ODANOSTI jer vino i jeste Bogu odano.

Poljubim Te Petre moj.

ps.

ako nemaš poslednjih pet knjiga Aleksandra Ristovića pokloniću Tii ih

posalo sam mejl Petru u 15:30h

Postoji samo jedan hram u svetu a to je ljudsko telo.

Život ne treba da bude nama dat, nego od nas stvoren roman.

Ceo naš život je služba Bogu. Svakodnevni život je sveštenička služba.

Mi smo Božija deca, Božanske klice. Jednom ćemo postati ono što je naš

otac. Kada umre duh, postaje čovek. Kada umre čovek, postaje duh.

Slobodna smrt duha. Slobodna smrt čoveka. Svet je u svakom

slučaju rezultat jednog uzajamnog delovanja između mene

i Božanstva. Mi znamo samo onoliko koliko činimo.

volim kada čitam Novalisa

ja sam odlučnost i odlučujuće

pismo sa idejom za Šekularca

napisao

Nemoj jesti pomije sam – čujem u prolazu jednog čoveka kako govori jednoj ženi.

Od sada više niko nikad neće umreti – rekao sam Ivani Lasti.

Opet niko nije došao na čitanje. Kad nikoga nema onda si Tii ovde.

Tii u dimu mirisnih štapića.

Tii u blaženstvima koja pišem.

Pišem ih cvećem koje mi je već nedelju dana odano i sve vreme mi daje snagu.

Jebežljivi ženski glasovi su sakrament kojim pišem.

jebežljivim

muškim

glasovima

nastavljam

da

pišem

o

jebežljivim

ženskim

glasovima

koji

me

pevaju

jebežljvo je molitveno

slobodno je odano

odan sam Tii svaka moja reči

bolu moj u potiljku koji mi kroz vrat nestaješ u ovim rečima

tridest osam hiljada dvesto devedeset četvrto moje blaženstvo

Tii me od svih pravoslavnih-pravopisnih-slovnih grešaka oslobađaš

dođi i na mom jeziku malo poradi

ako imaš važnije poslove na mene zaboravi

pisaću se sam

greškom ljubavnom

u meni upoznaj sebe

u sebi ljubi me

detinjstvo je izgubljeni raj

trenutak je vaskrslo detinjstvo

raj je raj

Tii u meni u Bogu

ja sam bivač

nežni bič

srce

srce ruža srce

srce

38308 - 38340

blaženstva

piči mala – ja sam otišao

¡

stanje je bivanje

[

odnos je delanje

poslušanje moje sa Tobom se najboljem jebem

Nikada ne navodim na svoju vodenicu. Ja sam i voda i vodenica.

Nikada ne navodim na svoj put. Ja sam put svih puteva.

Nikada ne navodim na svoju ljubav. Ja sam ljubav.

Nikada ne navodim na svoje ja. Ja sam ja.

Nikada ne navodim na svog Boga. Ja sam Bog.

Ja nisam zavođenje ni zavodnik nego odvođenje i pionir tek stvorenog sveta.

trepavice moje mile

biti hrabar i biti

ljubi me sestro ljubljena – sestrice ljubljenja

čoveku od grožđa čovek odan grožđu

poslao sam sms Želimiru Žilniku

jesen počinje danas u 17:44h

u jeseni sam

proslavljam jesen i sva godišnja doba

skrušen sam – svečanost svetinji i veličanstvenom

jesen je u meni i ovde na raskrsnici kod Pravnog

tmurno. oblačno. hladno. baš prava jesen

za godinu dana koliko ga viđam u Knez Mihailovoj

 mali genijalni ulični violinista je porastao za glavu

bez ljubavi sam ništa i zato lj u b i m oduvek i zauvek

ljubeći ljubav pleše – plešući ljubim moje plesačke i pevačke noge

sve vreme sveta je u mom poljupcu

sav prostor svih svetova u mom zagrljaju

jesen ovog parkića je zamirisala na istinu 

umorio sam se. ljubav i istina umaraju. ljubim ih još više

19:01h

tri godine ću hodati oko ponoći – upravo pomislih

rađanje porađa ljubav – ljubav porađa stvaranje

ljubim Te Bože – ljubim Te hodanje moje – zavoleh Te još više

hodanje – proslavljam Te šakom kojom Te pišem

pisanje – proslavljam Te stopalima kojima Te pevam

ljubim bespomoćnost i bespomoćne jer bespomoćnošću vaskrsavaju

ljubim Te – majko ženo sestro i ćerko moja – u meni si

38341 - 38373

blaženstva

Bog sam a ni ne znam kako sam Bog

Bog sam a ni ne znam kako da budem Bog

Bog sam jer to je Bog da ja jesam Bog

u hodu mislim o mojoj ženi

ja sam heroj – Tii si moja majka

ja sam pesnik – Tii si moja žena

ja sam luda – Tii si moja žena

ja sam hodač – Tii si moja žena

ja sam umetnik – Tii si moja žena

ja sam lutalica – Tii si moja žena

ja sam prosjak – Tii si moja žena

ja sam ljubavnik – Tii si moja žena

ja sam mistik – Tii si moja sestra

ja sam monah – Tii si moja sestra

ja sam rudar – Tii si moja sestra

ja sam vrtlar – Tii si moja ćerka

ja sam čobanin – Tii si moja ćerka

ja sam filozof – Tii si moja ćerka

Samo ću ići polako. Neću žuriti. Uživaću.

poljubi me – zbog same sebe – u svom srcu

Tolstoj će 2536. godine reći 

ne želim da me više iko citira nego da me voli

treperi treperi. treperim sa Tobom lišće moje

odlazim da ne bih nikog ostavio

odlazim da bih još više ljubio

odlazim ptićima. još nerođenoj mladi. još nestvorenom biću

odlazim da bih bio ovde i sada. oduvek i zauvek ljubio i ljubljen bio

pred sumrak je hladnije. sa sumrakom počinje toplina

Čovek prodaje dva mala bela zeca izložena u kartonskoj kutiji.

Ako sam se nahladio to je zato da bih Tvoje i moje srce ugrejao.

Jebi ga moj Miki šta da ti kažem – kaže jedna devojka Mikiju. 

spojišesečetirireči

Ulazim u Stančić.

Bog svakom Bog

38374 - 38406

blaženstva

nije između nas prostor nego ljubav

ja ne pišem ja ljubim

ljubav sve vidi i čuje

sve moje reči izlaze iz mog srca 

svačije srce iz svih srca u Tvoje srce

ja sam Tii pejstovao rečenicu sa srcem između reči 

a Tii si dobila umesto znaka srca znak za autorska prava

što je možda nagoveštaj da sam blizu izuma LJUBAVI SAME

za koji bih ako bude funkcionisao u srcima svih bića mogao 

dobiti ne Nobelovu nagradu nego deset Nobelovih nagrada odjednom 

lepo je biti srce među srcima 

 srcem srcu pisati srce

nikada ne pišem između redova nego uvek između srca

očitost je tako lepa

ništa očitije od ljubavi 

ulična bandera ugaoni stub dvorišta veliko drvo i eto ljubavi

pet vrabaca na električnim žicama

zvone zvona čovek se krsti

Svemir čuva sebe u trunčici

dva radnika su zastala i gledaju u izlog mesare

svo drveće pored kojeg hodam povedem sa sobom u šetnju

nežno gledam ovaj opao list

opao list je ulio svoju ljubav u mene i sada se ljubav iz mene blago širi

toliko sam sam da svi idu za mnom

mladić sa kišobranom stoji pored reke i posmatra ptice u letu

da ja njoj podredim šetnju moju e to neće moći kaže šetač šetaču

nisam izbijao iz kuće zabarikadirao sam se kaže mladić sa

kišobranom prijatelju kojeg je sreo pa su zastali u razgovoru

sve više je ptica selica koje u brzom letu preleću nebo iznad reke

Miroslav Mandić je knjiga u kojoj se neprestano događaju sve stvari ovog i onog sveta

vrane sleću i odleću sa šlepova koji nose šljunak

volim kada su pored mišljenja i onostranosti seksa i šljunak i vrane tu

svaka moja reč Tii se podaje kao bludnica ili Bog

Bože hvala Tii što se podaješ svakoj reči koju napišem

Bože od odanosti si me sačinio

osetih da osećam zahvalnost za svakoga koga ugledam na ulici

ja sam srce svih prolaznika

nežno mislim na neku vučicu koja je sada negde sama između srca

 ja ne pišem ja ljubim srcem

38407 - 38439

blaženstva

Ime moje umetnosti je Umetnost Odanosti – Odanost Umetnosti.

Ugledah ih – nekoliko roza ruža. Volim da gledam ruže. Ruže mi ljube mozak.

Ne postojim dok ne osetim da postojim u srcima svih bića i da sva bića postoje u meni.

Tužan sam kada nisam sve i kada sve nije u meni.

Metafore su divne spravice za preobražaj.

Jelen u meni me hoda.

Dunav se zeleni. Sitna kiša pada po nama.

Da ne hodam nikada ne bih znao da je sve ovako lepo.

Da ne pišem nikada ne bih osećao da je sve ovako dobro.

Da ne pišem hodajući nikada ne bih napisao da je postojanje neprestano venčavanje.

Vrana na kamenu potvrđuje moje reči.

Po zvuku prepoznajem da je tamo gore pala neka štangla.

Uzvodno Dunav je u magli. Tek se nazire zemunsko brdo.

Jedan čamac sa sredine Dunava uplovljava u Savu.

Prija mi što me popularnost i popularni ljudi ne privlače.

Da u mladosti nisam bio u zatvoru još bih bio zatvoren među ljudima.

Tako je nežno biti na mostu u ovom sivilu i kiši.

Volim umetnost koja pokreće ljubav u svim bićima.

stvaranje je s t  v a    r      a            nj                                     e

Stvaranje je tako tiho. Neprimetno. Plavičasto.

Ozarilo me lišće mladog bagrema koji je posađen u Njegoševoj ulici.

Kada sam pomislio da ću za sto metara proći pored Kalenićeve pijace rasplakao sam se.

Odan sam svim svojim putevima.

Vraćam se kući kao dečak iz škole samo što kod kuće nema nikoga.

Ja sam kuća koja se kreće za sve beskućnike.

Radujem se kiši.

U Stančiću me čeka cveće i autobiografija Vudi Gatrija koji sada piše o skitnicama.

Pored kreveta su mi i Majstor Ekhart i Isak Sirin i Gertruda Stejn i Plotin.

Prolazim pored sportskog centra Vračar i vidim da je ulaznica za plivanje 400

dinara što je za mene mnogo tako da ću i ove zime plivati tako što neću plivati.

Sa kišom se spušta i magla – baš je uzbudljivo biti na svetu.

Kada farovi automobila osvetle kišu volim je još više.

Ja sam veliko more nastalo pre mora.

Pisanje je divljenje pisanju i čitanju.

38440 - 38472

blaženstva

moja umetnost je

Umetnost Pupoljka – Pupoljak Umetnosti

ovo veče. uz bluz. mirisne štapiće. malo vina

umoran. sam. spokojan

ja sam muzika

ja sam muzika i to neprestana ja sam muzika

ja sam miris smilja

jako volim noć

jako volim noć. jako volim dan

ja sam život

neka čudna rečenica

mistički miris 

iza zastrašujuće kompleksnosti leži divna jednostavnost

širenjem (krugovima) nestajem (u centru)

ja sam sva ja

ja sam jedno jedino ja

otvorenost misterije me misterijski otvara

ja sam oba puta u meni

smejemo se jedno drugome jer smo dobar posao obavili

pišem nerazgovetno jer verujem da je Tebi sve jasno

za Tebe sam pomilovao cveće na stolu

odan sam Tii jer upravo spoznah – svi su mi odani

svi i sve mi je odano – tako počinje svaka pesma

pevam otkrovenjima

ljubim sve vrste soli

svako blaženstvo je igra između mene i Boga

mene i Tebe

Tebe Boga mene

pogledaj kako sam Tii lep – pogledaj kako si mi dobra

kako je divan današnji dan – kako je divan svaki dan

luda u meni je radosna jer Bog ljubi ludom ljubavlju

mislim na jedno jutro

vidim jedan krajolik pored reke

srce je mozak srcu – mozak je srce mozgu

38473 - 38505

blaženstva

Izašao sam napolje. Srećan sam.

Ne mogu biti ako nisam Bog.

Biti je Bog

Ulični čistač metlom čisti opao kesten.

Subota je. Prepodne. Mokro je. Ne pada. Idem na most. 

Leva patika mi propušta vodu. Ne nosim naočare. Odmaram oči.

Ako Tii treba više novca daj ga meni i Tii ćeš ga dobiti još više.

Ja sam ova radost koja se širi sa mosta.

Ja sam vek Azije.

ja je dobro – mi je zlo

pišem čudesno

Sve što napišem je čudesno.

Čudo čudesnom.

Čudo pisanja.

Ja sam najsujetnije biće ikada stvoreno i zato ljubim sve sujetne.

Ljubim Te – koji će Tii kurac sujeta?

Ljubim Tvoju i moju sujetu da se sujeta preobrazi u suncokrete lokvanje i…

ne mogu da se setim imena crvenih cvetova pored puta

pišem da bih im se imena setio

slikali su ih impresionisti

posuti su po žitu

crvene se

gledao sam ih u Poljskoj

oni su moja odanost jednoj ženi

svakoj ženi

tajni ljubavi

ljubav nema tajnu nego je ljubav

još ne mogu da se setim

voleo bih da se setim… ali biće lepo ako se i ne setim

pijem za Tebe zavisan Tobom (od Tebe?)

ja sam strast ponavljajućeg ritma

ja sam strast naglih promena ritma

ne mogu da se setim

tih pored puta

kroz prozore voza gledane 

(ovde su se već pobrkale sve zamenice)

pored puta

gledao sam ih kroz prozore voza

ne mirišu

smrde

krhkih crvenih latica

moje ljubljene bulke

pitaću Branka Popovića kako se bulke kažu na italijanskom – fiori di papavero 

38506 - 38538

blaženstva

11:11h

jedanaest i jedanaest je dovoljan razlog da počnem da pišem

13:11h

trinaest i jedanaest je dovoljan razlog da nastavim

13:13h

trinaest i trinaest

napućio sam donju usnu i palcem i kažiprstom leve ruke prelazim preko nje

Ako niste ispunili sve svoje potencijale u životu, onda niste ni živeli.

Svaka reč koju napišem me spašava i oživljava.

Reč mi daje pravo na život.

U hodu mi reči zamirisaše na kafu.

Eno ga sunce preko mosta.

Sunce mi je u srcu.

Ana mi je kupila nove patike marke Kronos.

Ja sam zdravlje koje se širi sa mosta.

Zdravlje prožima svakoga.

Smejem se svojoj rasejanosti i tugi.

Upijam platane pored kojih prolazim.

Zamirisala je lavanda.

To je bilo davno.

Dečak se zadubio u ruke dok sedi pored majke koja čeka red kod pedikira.

Teško napisana blaženstva su mi još draža.

Stidim se.

Ruže preko ograde.

Mačka na stubu.

Sobna svetlost kuća i zgrada.

Na kraju hodanja sve je dobro.

Samo sam milovanje.

Milujem krhke.

Milujem grube.

Da mnogi nisu preživeli ne bih ni ja.

Bilo je to samo nekoliko rečenica. 

Da li sam tada slutio sebe sadašnjeg koji o tome piše.

Nežnim stopalima.

Oko mene je bila šuma.

Srce je počelo da se menja.

38539 - 38571

blaženstva

Problemi sa očima-naočarima. Stopalima-patikama. Životom-samoćom.

Prozor je otvoren. Sija sunce.

Svaka reč je planina sledećoj.

Svakom rečju sam strpljiviji.

Masiram potiljak.

suncu sam

ovi krugovi su ljubav koja kruži

Ja sam ljubav koja se širi sa mosta.

najslabiji sam

Mnoga blaženstva sam napisao boreći se sa samim sobom.

Moja podrška nečijem stvaralaštvu je u svakoj reči koju pišem.

šapućem duši – raduj se dušo

prefinjenost je preosetljiva ali i najsaosećajnija

Žuljaju me nove patike. Izuo sam stare čarape i

bacio ih u korpu za otpatke da bi me manje žuljalo.

Voleo bih da svaka žena posle ovog blaženstva još više voli svog muškarca.

Voleo bih da svaki muškarac posle ovog blaženstva još više zavoli svoju ženu.

Na golu kožu su me patike još više žuljale pa sam na ulici kupio nove čarape.

Setio sam se kako žulja spavanje na drvenoj klupi i kako tada bole pete.

gledam da bih rekao

kažem da bih video

mislim da bih bio

jesam da bih ljubio

Prstima leve šake treperim ispred grudi i širim finoću tog treperenja.

Ljubim Te u mozak.

Ljubim Te u mlad koja se u Tvom srcu rađa.

Umetnost je čekala da napišem ovo blaženstvo.

sve je čudesnije moje pisanje

nema maštovitijeg pisanja nego kada u 38565. blaženstvu napišem

sve je čudesnije moje pisanje a u 38566. blaženstvu sve to ponovim

Svako ko je pisao čudesno pisao je da bih ja pisao još čudesnije.

Jednostavnost čudesnog pisanja me okrepljuje.

Nogu pred nogu uz Bulevar.

Ljubim vas platani – kažem platanima.

Toplom dušom zagrlim sve duše sveta.

38572 - 38604

blaženstva

Jutros me je sačekao mejl u kom su bike fotografije masovnog ubijanja delfina.

serija fotografija počinje tekstom

ovo se događa…

u malom morskom zalivu voda se crveni od krvi poubijanih delfina

brodići su naterali delfine u zaliv a tu su ih sačekali ribari 

krvava voda se zapenušala od grčevite borbe delfina sa ribarima koji ih ubijaju

ribari velikim gvozdenim kukama ubadaju delfine i izvlače ih na obalu

krv je gusta kao crveno ulje

ribari u rukama drže alatke i stoje u krvavoj vodi pored mrtvih delfina

četrdesetak delfina je izvučeno na obalu 

mrtvi delfini rasporenih utroba raspoređeni su po

betonskom platou a čovek ih poliva vodom iz creva

nisam napisao gde se to događa zato što mislim da se to svuda događa. to

se događa u čoveku. to se događa i u meni. zato ne želim da budem čovek

neću potpisati peticiju premijeru te države da se zaustavi ovo krvoproliće

jer svaka reč koju napišem je neprestana peticija da se niko i ništa ne ubija

ja sam potpis ispod jedne jedine peticije u kojoj su sve peticije ovog sveta

ja sam apel za ukidanje svih vrsta oružja

protiv bilo kojeg alata kojim se ubija

ni od koga ne tražim da potpiše moj apel jer mnogi ljudi i njihove porodice i

voljena deca žive od proizvodnje oružja kojim se ubijaju neki drugi ljudi i deca

ljudi žive ubijajući sve pred sobom na mnogo načina

ideologijama koje ubijaju svoje protivnke

bankama koje ubijaju neprimetno

građenjem zgrada i puteva

trujući okolinu

mrzeći

ja sam delfin

pčelica na metalnoj ogradi

13:13h

vreme na časovniku

sve što činim – osećam – mislim – pišem – stvaram je posvećeno i delfinima

ne bih ni postojao da nisam i delfin

ja sam i ribari koji ubijaju delfine i zbog njih sam delfin

životi ubica su u rukama ubijenih i delfin oprašta

ubicama da bi se ubice preobrazile i više ne bi ubijale

Današnje hodanje do mosta i nazad posvećujem vaskrsenju poubijanih delfina.

Niz Bulevar se probijam kroz gužvu i mislim na delfine.

Delfini znaju da hodam i mislim na njih.

Neprimetno plačem zbog delfina. U ovim trenucima 

moj život ima smisla samo zbog hodanja za delfine.

Delfini su moje majke i očevi.

Delfini su moje žene i prijatelji.

Delfini su moje sestre i braća.

Delfini su moje ćerke i sinovi.

Delfini su ove reči koje pišem.

Ja sam Delfin Mandić. Ja sam Miroslav Delfinović. Ja sam Delfin Delfinović.

Delfini vi mi dajete pravo na život.

Ja sam ova sloboda i delfini koji se šire sa mosta.

38605 - 38637

blaženstva

nepoznata devojka mi je prišla na ulici i rekla

izvinite ja moram da vam se javim ja se sa

vama družim na Svečanim nedeljnim ručkovima

sva današnja blaženstva posvećujem Milici koja mi je prišla na ulici

Milica godinama čita moje knjige ali Miroslava Mandića nije ni

videla. Tražila je po knjižarama ali Miroslav Mandić nije u knjižarama. 

Uzbuđuju me nepoznati ljudi.

Odan sam nepoznatima.

Odan sam nepoznatom jer iz nepoznatog nastaje svaka reč koju napišem.

Milice ja živim za Tebe.

Ja pišem za Tebe Milice.

Volim Tebe Milice i zbog Tebe volim sve i svakoga.

Ljubim Tvoju čednost Milice.

Ljubim Tvoj seks Milice. Ljubim Tvoj život Milice.

Ljubim Tvoje ideale Milice.

Ljubim Tvoj život posle Tvog života Milice.

Milice Tobom je mila svaka Milica.

Delfini me menjaju – Tii me Milice preobražavaš.

Lepo mi je da pišem Tvoje ime Milice.

Ljubim ulicu na kojoj si mi prišla Milice.

Milica pčela i Milica med.

Milica i sve devojčice.

Milica i sva nabrajanja kojima volim da pevam.

Milica i održana reč.

Milica i sve moje tuge kojima sam godinama hodao i radošću dohodao do Milice.

Milicom ljubim ludu u meni koja neprestano i bezrazložno ljubi.

Ja sam Milica Mandić. Ja sam Miroslav Milicić. Ja sam Milica Milicić.

preobražaj je tako neprimetan i blag Milice

Milice zbog Tebe je svaka Sanja Sanjica Jelena Jelenica Olja Oljica Vesna Vesnica.

Miličinim očima milujem svoje oči.

22:41h

Pored ovog betonskog stuba si mi prišla pre osam sati Milice.

Roditelji decu rađaju – deca roditelje stvaraju.

Uživam da u svakom blaženstvu spomenem Tvoje ime Milice.

Milice trepavice Tii si lišće jablanovo.

Milice svakim trenutkom sve je Bili Holidej.

Ja sam Milica i ovaj preobražaj koji se širi sa mosta.

38638 - 38670

blaženstva

u 32665. blaženstvu sam napisao ovo je iznenadno kao košuta

a u ovom 38638. blaženstvu pišem ovo je iznenadna košuta

ja sam košuta odanosti – odanost košuti

prvo drugome – drugo prvome

nebo pisanja – pisanje neba

Bog meni – ja Bogu

21:28h

Danas sam nedovoljno slušao muziku i sada pišem slušajući je.

Slušao sam radio i crtao za stolom. Otišao na pijacu. Kupio cveće. 

Tri pavlake. Kukuruznu pogaču. Jednu kariranu crvenu košulju.

Došla je Branka Zgonjanin i sa njom sam uživao u razgovoru i slaganju.

Zajedno smo čistili stan i pričali.

Dobio mejlove od dve osobe.

sa Brankom sam išao ka mostu kad je iz jednog kafića

izletela lepa devojka i dotrčala do mene 

ne znam da li me se sećaš danas sam baš uzela da ponovo čitam Ružu lutanja 6

ovo je duboka zahvalnost Lidiji Andonov koja je dotrčala do mene

ja sam odanost koja se širi sa mosta

odraz uličnih svetiljki u reci

svetlost sa brodova i splavova

tamno nebo sa još tamnijim oblacima

nebesko prostranstvo noći

uličnom svetiljkom osvetljene vlati trave

u crvenoj kariranoj košulji sam

kada se opustim uvek vidim pužiće života

biti znači biti odan

odanost je misterija ljubavi

21:57h

čekaju me tri pavlake i kukuruzna pogača

onostranost je u prisutnosti

Svemir mi je na jeziku.

petak veče protiče radujući se suboti

odan muzici

ja sam muzika odanosti

pevačko grlo na pevačkom putu

nešto u guzovima što se raduje putu

put raspevane pičke u meni

ceo život hodam kroz Tebe i u Tebi

Tvoja vrata su otvorena u mom srcu

38671 - 38703

blaženstva

Ja sam uspeh koji se širi sa mosta.

Ja sam uspeh ptice u meni.

Ja sam uspeh sivo zelenog sivila.

poljupci i zagrljaji izviru iz srca dobrote

Ja sam ideja kojom uspevaju sve ideje.

Ja nema nikakve veze sa ja pa ja.

Čovekovo korumpiranje počinje rođenjem dece koju čovek proglašava svojom.

o ovome ću još pisati

ja sam uspeh jer volim Tvoja govna

ja sam uspeh i neka tako i bude

ja sam uspeh koji potvrđuje svačiji uspeh

uspeh je najveći novac i mnogo je više od svakog novca

jebežljiv sam po poreklu – najjebežljiviji po bezazlenosti

ja pevam svačije ja

muž svačijoj ljubaznosti

uspeh pičke na kurcu večnosti

uspeh kurca u pički prolaznosti

uspeh radosne suze

uspeh grobljanske staze kojom sam kao dečak hodao

jaki muškarci produžavaju vrstu

slabi muškarci preobražavaju i vaskrsavaju

jake žene rađaju pobednike

slabe žene ljube vaskrsle i stvorene

čednost ljubi čednost

ljubav ljubi ljubav

ljubim glistu

ko je poznavao Sonju Savić molim da je pozdravi

srce beskućništva

čovek je izgradio bezbroj nepotrebnih kuća

ja sam skup svih ljubaznih

ja sam ponuda gradonačelniku Londona – predsedniku Vlade Vojvodine 

 Vladimiru Macuri – Vri Varadi (Vera Varadi Tii si Vri Varadi – uspeh odanosti)

video sam Šekularca i čuo kako je rekao bole me noge

ja sam dete-dečak oženjen ženom-Svemirom

ja Tvoja govna volim

18:18h 4. oktobra 2008.

ja sam pevač koji poslušava pesmu jedinu

38704 - 38736

blaženstva

Biti na vetru i gledati crvene oblake u nedelju

predveče je Večna umetnost – reci nekom to.

sms koji sam juče poslao samom sebi

Dragane, pozdravi… pozdravi nekog! je deo jedne od meni

najdražih knjiga Pozdravi nekog Vesne Ognjenović i Budimira Nešića

ispovesti dece i adolescentne mladeži, sakupljene u prihvatilištima i centrima za socijalni rad

Dragi Miroslave, podigla sam juče novi pasoš, crveni. Šokirala sam

se kada sam otkrila da su na fotografiji moga lica u pasošu ugravirani delovi

himne Bože pravde! Osetila sam se užasno poniženom. Robom. I pišem ti to jer

osećam da možda jedino ti – koji živiš svoju Umetničku ličnu kartui koji

stvaraš Umetnost lica – možeš razumeti moju poniženost.

ps. ne znam kako da sumiram zašto ti baš to pišem – jer ima tako mnogo

razloga u tvojoj umetnosti i u tvom životu pa sam stavila ličnu kartu kao možda

najsimboličniji i najsažetiji deo tvoje umetnosti (analogan pasošu), a Umetnost lica

sam izmislila jer ne znam kako da ukratko objedinim sve što si radio i što radiš

sa licem: od Autoportreta iz 1971. do buduće pornografije lica.

pps. mnogo mi je drago što sam otkrila da se Miroslav Mandić može koristiti i

kao javni informativni servis. U tome ima toliko smisla, sećam se tvoje ideje

da se zastarele novine mogu čitati kao aktuelne jer su informacije uvek iste. I zato

jedino u večnoj knjizi kao što je Miroslav Mandić i ima smisla objaviti (prave) informacije.

Ljubim te Miroslave, Tvoja Radojka

sačekalo me je jutros ovo elektronsko pismo

Pička je večnost i Bog ili je ništa.

Stavio sam knjigu Pozdravi nekog na grudi i pišem.

Sve što jeste je večnost i Bog ili je ništa.

Lice ili ništa.

Ljudi i jesu robovi.

Car je go ali i ljudi su robovi i to ne znaju baš kao što ne znaju da je car go.

umetnost lica – umetnost puta – umetnost ruže

Pornografija lica je moje divljenje licu i pornografiji.

kao što sam nekada voleo fudbal sve dok nije kao

najvažnija sporedna stvar na svetu postao najvažnija stvar

na svetu tako sada volim pornografiju kao omalovaženu profesiju

koja će uskoro biti najuglednija i samim tim će izgubiti moju ljubav

Knjiga Miroslav Mandić jeste i javni informativni servis ja javnosti.

Od Četiri hodanja za poeziju i Čoveka koji piše moji radovi su postali javni.

Ja javnosti je moje divljenje kurvama.

Divljenje čistačima ulica. Đubretarima. Čuvarima puteva.

Srce je javno.

Um je otvoren.

sve je svačije – sve je jedno

Na ulici primam sva lica koja mi dolaze u susret i zapljuskuju me kao talasi.

Lica su pasoši slobode.

Licu je potrebno drugo lice a ne pasoš.

Lice ovog mladića na pešačkom prelazu liči na lice delfina.

Vazdušna struja nosi vodenu prašinu sa vodoskoka.

Trogodišnjak je šutnuo crveni balon.

Čovek je proteglio vrat i podsetio me da i ja to učinim.

Evo prvog pečenog kestenja na ulici.

Sedmogodišnji dečak u malom dvorištu vežba fudbalske finte.

Družio sam se sa Peđom Srećkovićem i video njegovu čednost.

Uživam u toplom noćnom vazduhu.

Žuti tramvaj broj pet.

Mislim na dečaka koji u malom dvorištu vežba fudbalske finte.

Volim Mesija (Lionel Andrés Messi). Počinje kišica.

38737 - 38769

blaženstva

bezrazložne reči

zalogaj hleba u ustima

prstom dodirujem dobrotu vazduha

put pored reke

dobar je ukus kafe

grožđe je sve slađe i sve jeftinije

golotinja smiruje

golotinja je čedna

prstima dodirujem dobrotu vazduha

sunce je sve toplije – dan je sve svetliji

ja sam azbuka pisanja azbuka pevanja

crv u cveću

Tii si istetovirana mojim licem.

Žute se veliki listovi magnolije.

uživam u vazduhu – uživaj u vazduhu

busenčić trave na asfaltu me je podstakao da pišem

sav sam jesen

prefinjena odsutnost

spori prelaz preko ulice

sjaj minđuše u uvu mladića koji me je obišao

toplo i oblačno veče. toplina mi jako prija

ne opirem se ni umoru ni odsutnosti

u tihim i mirnim rečima je tišina i mir u meni

miriše opalo lišće

deca se veselo vraćaju iz škole

U Njegoševoj sam ulici. Još mi se ne skreće ka Stančiću.

Umoran sam ali osećam samo bih išao… polako… ljubio…

Smiren sam i sve se u meni smiruje.

Kakvo prstenje imaš! – rekla mi je lepa izgladnela Cigančica.

kakvu dušu tek Tii imaš devojčice moja kad bi

iako izgladnela pre izabrala svetlost pristenja nego hleb

šta reći

Izgladnela devojčica me čini nevinim.

Ljubim Te Izglednela moja.

38770 - 38802

blaženstva

Ko poznaje druge mudar je;

Ko poznaje sebe, vidi jasno.

Lao Ce u trideset trećem načelu.

Veliki se Tao preliva svuda

kao poplava pruža se na sve strane.

Milioni bića crpu iz njega život

I on im ga daje.

Kad završi delo,

On ga ne prisvaja.

Lao Ce u trideset četvrtom načelu.

Ptičica na šaci – leptir na latici.

16:16h

Krenuo sam na groblje pa sa groblja na most.

Na groblju sam. Opalo lišće i kestenje po grobovima.

Na dečijem groblju mi se tresu grudi.

Na ulici sam među zgradama i automobilima.

Golubovi i ova barica na uglu Primorske i Preradovićeve.

Devojčica i dečak se sve vreme vijaju ulicom.

I juče sam video ovu devojku u braon haljini i braon čarapama.

Žena je zastala i gleda torte u izlogu.

Reka miriše na kiselu krompir čorbu.

Ceo život se hranim suvom hranom koja – sada

sam to shvatio – nema miris nego samo ukus.

Stari ulični harmonikaš.

Zdravo brate. Gde si? Nisam te video odavno!

rekao mi je sa toplim osmehom razvlačeći harmoniku

Ugrejale su me harmonikaševe reči.

skromnost je lepa

Živahna šaka lako ispisuje reči.

Zastao sam i u izlogu gledam masažere za stopala.

Hodam u majici kratkih rukava i sve vreme mi

je malo hladno. Sve češće levom šakom grejem grlo.

u svakom blaženstvu je 129600 blaženstava

i zato je svako blaženstvo i teško i lako napisati

ja upija sva ja

ja isijava ljubav svakom ja

ovo

je

to

ja

koje

ljubi

neprestano

Nadam se da će mi topla voda izbaciti hladnoću iz tela.

Pročitao sam autobiografiju Vudi Gatrija. Sada čitam biografiju

Borhesa a posle ću kupiti i čitati autobiografiju Džoni Rotena (John Rotten).

U devojčici ili dečaku koji se sami vraćaju iz škole

uživam mnogo više nego u onima koji su u grupi.

Pas lavežom proprati retke prolaznike u ulici Radoja Domanovića.

hodanje je muzika je plesanje

Jako sam stidljiv ali me nije stid da kažem sve o sebi.

Sobom i pišem o svom stidu.

Tu gde sam najslabiji je Bog u meni.

ono što me razotkriva je pesma koja me celog života peva

38803 - 38835

blaženstva

Sunčani dani oktobra.

Od danas ću ručati posle povratka sa mosta. Biće potrebno

nekoliko dana da se priviknem na ovo jesenje primicanje zimi.

oktobar novembar decembar januar februar mart u jednom

april maj jun jul avgust septembar u drugom ritmu

Kupio kilogram prelepog hamburga.

Po suncu polako hodao kroz ulice u kraju.

Razgovarao sa Bogom i molio Mu se.

Ime mi je Bog.

Prezime mi je Bogu.

Ja sam Bog Bogu.

ja sam grožđe

pčele lete na grožđe

dobri čovek mi je prodao grožđe

uzbuđuje me grožđe

uzbuđuje me dobrota nekih ljudi

verujem da dobre ljude uzbuđuje njihova dobrota

dobar sam – dobro sam

dobar sam – grožđe sam

grožđe sam – lepota sam

najlakše je biti

najlakše je najteže i zato je najlakše

sunčani dan oktobra – dobar dan za odlazak u šumu

dobra je šuma

dobar je svako ko sada napušta grad

dobar je svako ko napušta konformizam sigurnosti i izvesnosti

dobar je svako ko poliže prljavu novčanicu

dobre su livade

dobro je poverenje i prapoverenje je dobro

dobra je radost u duši

dobar je neko ko se spušta niz ulicu i dobar je neko ko se penje uz ulicu

dobre su ulice jer pripadaju svemu i svakome

kao i ulica i dobro je svačije

Prija mi hodanje bez pisanja blaženstava.

Hvala M. Nosim žutu košulju. Tvoja otvorenost me je oslobodila svih strahova koje sam

imala prema K. Sada ga još više volim. Više se ne bojim, reci nekom to. Poljubim te.

dobio sam sms i kažem nekom to 

38836 - 38868

blaženstva

sunčano jutro

uskoro ću izaći napolje na rano sunce

hodaću polako do pijace

kupiću grožđe

vratiću se i slušaću radio i pripremati se za susret sa Vladimirom Macurom

poslepodne ćemo posetiti grob Ljubomira Micića a posle će

me Vladimir voditi na ručak za godišnjicu našeg poznanstva

oko jedanaest će mene čoveka odanog grožđu nazvati

Želimir Žilnik čovek od grožđa da prvi put jedemo zajedno

grožđe ali tako što će ga on jesti u Novom Sadu a ja u Beogradu

ljudski život je lep jer brzo prolazi

kupio sam kilogram hamburga za sedamdeset dinara od male bake

e da znaš kako se mučim

rekla mi je dok sam stavljao grožđe u kesu

neka bude kao u apoteci

rekla je dok je posle merenja stavljala u kesu još dva mala grozda

i opet da dođeš kod bake

rekla mi je kada sam odlazio 

odmorih se maločas u njihanju mojih koraka niz stepenice

dobio sam sms od Vere Varadi

oko pola jedanaest me je nazvao Želimir i rekao da je na

Futoškoj pijaci hapio kilogram i po belog afusalija i crnog hamburga

i onda smo se dogovorili da tačno u 11h počnemo da hamamo grožđe

u jedanaest sam podigao jedan grozd i njime nazdravio

tradiciji da svake godine Želimir i ja zajedno jedemo grožđe

12:58h

Vladimir Macura me još nije nazvao ali sam

spokojan jer sam se lepo pripremio za susret.

novac je investicija ljubavi u ljubav

Da, verujem da se ova rečenica čuje 

možda je ovo naslov autobiografije koja bi mogla

da se pojavi 2019. trideset tri godine posle

Ne, ne verujem da se ova rečnica ne čuje

poljubim suzne oči Marine koja plače saosećajući sa starim ljudima

posvećeno Marini Dessau

ostale su mi još samo dve kutije bojica kojima svakog dana crtam plave ruže

posvećeno Mini Novčić

Dvadesetčetvoročasovni film

1440 filmskih performativa

posvećeno Peđi Srećkoviću

seksualnost je čednost

veća seksualnost veća čednost

rađajući Božiju decu roditelji se odriču Boga i decu Božiju prisvajaju kao svoju

tržište u sistemu Sto posto određuje vrednosti od 1% do 99%.

tržište po svojoj prirodi ne razume 0% i 100%. ne razume siromaštvo i

genijalnost. zato siromaštvo i genijalnost ne prihvataju bedu osrednjosti kojom

tržište pokušava da porobi sve pa i siromaštvo i posvećenost koji su neporobivi

Dvadesetčetvoročasovni film II

14400 kadrova moga lica

posvećeno licu

Vladimir se nije javio. Hodam ka mostu.

Objektivno slon je slon a suštinski je ja.

Objektivno zemlja i nebo su odvojeni a suštinski su ja.

Objektivno ja sam Miroslav Mandić a suštinski sam Bog.

fašisti (nekadašnja sveštenička kasta) ubijaju

drugačije

druge rase

bezbožnike

revolucionare

sve koji nisu plave krvi

od fašista su jedino gori antifašisti

komunisti (nekadašnja ratnička kasta) ubijaju

bogate

vlasnike

pobožne

disidente

obrazovane

od komunista su jedino gori antikomunisti

liberali (nekadašnja trgovačka kasta) ubijaju

fašiste

idealiste

ideologe

siromašne

komuniste

od liberala su jedino gori antiliberali

pošto sam i sam fašista i komunista i liberal

pošto sam i Kajin i Avelj

pošto sam i Eva i Adam

priznajem ja sam Miroslav Mandić

Bog

38869 - 38901

blaženstva

Dobrim rečima u dobar dan.

posvećeno Dragoslavu Šekularcu

Ugledao sam Šekularca na ulici i prišao mu. Pričali smo

kratko. Dao mi je broj telefona. Čućemo se od nedelje.

Svaka reč su sve reči.

Kako peva!

rekao je prolaznik za papagaja koji na nečijoj terasi peva

tragovima ljubim – tragovi ljubite me

jebeš me slasti – jedem Te gorčino

jedem Te slasti – jebeš me gorčino

gorko je slatko – slatko je gorko

jedenje i jebanje 

i uzbudih se ponovo slovom i

ja sam kurac koji život stvara – ja sam pička koja život peva

sve je kraći dan

kurac sam odanosti – pička sam predanosti

kurac sam pičkom – pička sam kurcem

k

u

r

a

c

s

     p i č k a        s a m       k u r c e m

m

p

i

č

k

o

m

samo Tebe ljubim da bih ljubio Sve

Tii si sve ja sam Tii

jedino što je odvratnije od odvratnosti je ono što je kao lepo i normalno

18:20h

pala je noć. ne vidim da pišem. upaliću svetlo

noći tako brzo dolaze

sve što stvorih me je stvorilo

sve što stvorih je Tvoje

sve što stvorih je svačije

moja umetnost je i uspavanka i ostavština

Tvoja krv je moje Vino

tajna je javna

jav je žal

žal je put

put je ruž

ruž je ovo

ovo

sam

ja

u

tebi

ovo su reči koje me uzbuđuju

ovo

su

dobre

reči

u

reči

lepota

38902 - 38934

blaženstva

jedna strana lica mi je pička – druga strana lica mi je kurac

obraz čednosti

jebanje je najčednija čednost

jedan korak mi je pička – drugi korak mi je kurac

pička i kurac su za mene najlepše reči

najnevinije reči za najnevinije organe

pička je ruža. kurac je put

ja sam ruža na putu

za većinu su pička i kurac ružne reči i tim pre sam obavezan

da neprestano pišem pička i kurac jer sam pički i kurcu odan

pička i kurac su me rodili

pička i kurac su me rodili da ih pevam i proslavim

pička je devojčica

kurac je dečak

reč pička pišem za sve dečake i devojčice

reč kurac pišem za sve devojčice i dečake

reč pička mi je lepša i nevinija od svih drugih reči za ženski polni organ

reč kurac mi je lepša i nevinija od svih drugih reči za muški polni organ

pička je čežnja za kurcem

kurac je težnja za pičkom

pička i kurac raspamećuju jer ljube

reči pička i kurac me čuvaju od laži i lažnih tajni

reči pička i kurac me čuvaju od književnog pisanja

reči pička i kurac me čuvaju od straha od neprihvaćenosti

ja sam i pička i kurac – živahno živinče ljubavi željno

poezija

ponekad

nije

ništa

drugo

nego

vapaj

ja kurac sam pička aj

reči pička i kurac mi pomažu da neprestano ljubim

reči pička i kurac mi pomažu da neprestano ljubim i pičku i kurac

reči pička i kurac me čuvaju i hrane

rečima pička i kurac sve što jeste jedno je

ja sam pička

ja sam kurac

ja sam Bog