Bog Miroslav Mandić Bog

36955 - 36987

blaženstva

Žedan sam prepodnevne svetlosti.

I danas sam krenuo na kupanje. Kupanje je sveta dužnost.

Dužnost oslobađa.

Izlazim ispod dorćolskog podvožnjaka nadvožnjaka – upravo čuh zvuk svojih sandala.

uh kako lepo plivate

kaže mi jedna baka 

uh

hukće starac dok jede lubenicu u parku

alal vera za stencil alal vera koji sam ugledao na jednom zidu

Okupan – sedim u tramvaju i pišem nekoliko tramvajskih blaženstava.

Tramvaj se kreće sporo. Ipak odmiče. Stari su to tramvaji. Stara je to pruga.

Na stanici neki ljudi izlaze neki ulaze. Za trenutak

nastane pometnja ali kada tramvaj krene sve se ponovo smiri.

Puno je ljudi u tramvaju i puno je mirisa. Smrdljivih i mirišljavih.

Kada se vozim tramvajem volim da gledam

putnike. Ovog puta nisam. Gledao sam kroz prozor.

Gledam da bih pisao. Pišem da bih video.

Izašao sam iz tramvaja.

Posle pet godina ću možda kupiti nove kratke pantalone.

kada napišem 

izašao sam iz tramvaja

i

posle pet godina ću možda kupiti nove kratke pantalone

to nije nešto važno – to je pesma

kupio sam ih. na uličnoj tezgi. narandžaste. sa džepovima na nogavicama

momačke

rekao je prodavac

Idem ponovo na kupanje i prvi put na most u kratkim novim pantalonama.

Posle mosta ću otići kod prijateljice na večeru i lubenicu a gledaćemo i

film o persijskoj umetnosti. Pre večere moram da joj kažem da naš odnos 

nije dobar i da to što nije dobro ne treba nastavljati nego menjati ili prekinuti. 

Sledeće nedelje me čeka susret sa drugom osobom kojoj ću

pokazati kako volim mobilni telefon i kompjuter i kako radim sa

njima ali i njoj pre toga treba da kažem da naš odnos ne ide dobrim putem.

Verujem u reči i zato pišem svima isto.

živim verujem stvaram

ljubav-stanje – ruža

slaganje-odnos – put

ljubav i slaganje su ples. muzika. jedna jedina pesma

pogledaj

pesmu

jednu

jedinu

jedino je krhkost večita

Drago moje voljeno biće verujem da je moguće i slaganje i ljubav. Jedan korak i

drugi korak. Ako nema slaganja neka svako u stanju ljubavi nastavi svojim putem. 

Ova blaženstva ću joj pročitati pre večere kao svedočanstvo ljubavi koju i sada stvaram.

Pročitao sam joj. Lepo je primila. Film o persijskoj umetnosti nismo gledali jer smo sami bili persijska umetnost.

Kupaću se u Dunavu da moje reči i ako nekoga

zabole nikada nikoga ne ozlede nego ljube.

dobar dan

rekao mi je sa osmehom mladić u kajaku dok smo se mimoilazili u vodi

gde ste? ja gledam nigde vas nema

kaže mi pecaroš – pored njegovih pecaljki sam ostavio odeću i ušao u vodu

otplivao sam tamo pa onda do onog drveta. dobra je voda

kažem mu

i zajebana

odgovorio mi je

ujeo me je obad

Rastresam kosu. Počinje da duva topao vetar.

Bog Tii i ja smo jedno. Sve ostalo smo mi.

36988 - 37020

blaženstva

Zahladilo je. Nisam otišao na kupanje.

Oni koji su s pravom srušili Berlinski zid pre devetnaest

godina zaboravili su da ga sruše i iznutra – u sebi.

Oni koji su pobedili i pišu istoriju svojih pobeda su lažovi

i najveći gubitnici jer nisu bili sposobni da pobede sebe.

bubamare su tako važne

i bosiljak i

strpljenje

i neočekivano i

lepo

i bosih nogu i

osmeh u srcu

i Majstor Ekhart i

čitanje nerazumljivog

i unutrašnje oslobađanje i

pesak i prašina

i ritam koji se menja i ritam koji se ne menja i

ulje i vino i hleb

i ko je ko i

odoh

i gnjuranje i

nova sveska

i dobar novac i

ideja

o dobrom novcu o

licu

i prsti koji mirišu na bosiljak i

iznenadni telefonski poziv

samo je ovako moguće napisati nešto lepo

čudo svega je da se sve svodi na isto

da svako bude dobro eto to znače ove reči

okrenem se na ulici oko sebe da svakom bude lepo

raširenih ruku hrle jedno drugom u zagrljaj

napiši me – ja sam tvoja mlada zelena trava

verovao sam u Boga – Bog je u meni oživeo

verovao sam da sam Bog – Bog sam u Bogu postao

37021 - 37053

blaženstva

Bože Tii si jedini Bog.

Bože zato što si Tii jedini Bog i ja sam Bog.

Bože Tii si jedini pesnik i zato sam i ja jedini pesnik.

Bože Tii si nebo i zato sam i ja nebo.

Bože Tii si Tii i zato sam i ja Tii.

Bože Tii si ove reči koje pišem u hodu i zato sam ja ove reči koje pišem u hodu.

Bože Tii si jedan jedini jezik i zato pišem i pevam na jednom jedinom jeziku.

Bože Tii si jedno jedino srce i zato sam i ja jedno jedino srce.

Kada Tii kroz sva bića govoriš o sebi Tii govoriš o

meni i zato kada govorim o sebi ja govorim o Tebi.

Niko nije slab kao Tii i zato niko nije slabiji od mene.

Svako dete i svako mladunče je Tvoje i zato je svako dete i mladunče i moje.

Bože Tii si jedino naučno otkriće i zato sam i ja jedino naučno otkriće.

Bože Tii si prelepa leđa i još lepša guza ove žene u autobusu za Novi Sad.

Bože Tii prelaziš ovaj most preko Dunava.

Bože Tii si video sa kim sam se sve družio i šta sam sve radio u Novom Sadu.

Autobus prelazi most preko Dunava kod Beške. Vraćam se u Beograd.

Umorile su mi se oči. Sklopiću ih. Zbog njih sam i bio u Novom Sadu.

Slobodan Vratonjić će mi napraviti naočare za ulicu za kompjuter i za čitanje.

Žmurim. Odmaram oči.

Kroz prozor autobusa gledam kasnu sunčevu svetlost po poljima kukuruza.

Svetlost je sve slabija. Jenjava snaga dana.

biti je ljubiti

Bože sve je normalnije to što sam i ja Bog.

Bože volim Vitgenštajna i verujem da je i on Tebe voleo a rekao je i da treba

ćutati o onome o čemu se ne može govoriti i zato Te ne govorim nego Te pevam.

Toplo je veče u Beogradu. Žedan sam. Gladan sam. Usporio sam. Smešim se.

Ovo su žedna i slobodna blaženstva.

Bože kada Tii gledaš nečijim očima ja Te vidim na licu koje me gleda.

Ko veruje u Boga Bog je

jednostavno je samo to što je tako jednostavno

Bog je ko veruje da je Bog

Bog je ko je Bog

Bog je ko je Bog

Bog je ko je Bog

Bog je ko je Bog

Bože Tii si jedan jedini Miroslav Mandić i zato sam ja jedini Miroslav Mandić.

37054 - 37086

blaženstva

Uvek volim da vidim vetar u krošnjama.

Pre podne je. Juče sam završio jučerašnji dan. Danas tečem

današnjim. Čekam da sutra počne sutrašnji dan. Idem da se kupam.

Volim da se kupam u lišću koje gledam.

Neopisivost bezrazložne sreće koja me je

obuzela je zauvek sačuvana u ovoj neopisivosti.

Ja idem i pišem a Tii to čitaš deset godina kasnije.

Sto godina. Hiljadu godina. Milenijumima godina.

Lišće treperi na vetru a njegove senke šaraju po asfaltu ljudima i stvarima.

Nemam novac za stanarinu… smešim se… doći će novac… doći će.

Vetar i prepodnevna svetlost u toplom danu

načine od mene najnežnije stvorenje na svetu.

Zaboravio sam gaćice za kupanje. Kupaću se u običnim.

Šetam bosonog i tako milujem kičmu i mozak.

Uživam u travi koja je izbila između kamenih blokova keja po kome hodam.

On peca a njegova žena se sunča.

U vodi je bilo bajkoliko. Voda i ja u vodi. Sami a zajedno.

Biti je tako nežno.

Samo bivam – svakom je dobro.

Samo bivam – svemu je lepo.

Bog je stvorio svet da bi svet neprestano sebe stvarao.

Bog se raduje kada stvaram sebe Bogom. Njemu. Sebi. Tebi. Svima.

Stvaranje je bezazleno.

Volim da radujem Boga.

Bog se raduje kada kažem da sam ja Bog.

Kao dete sam voleo da maštam. Kao odrastao da stvaram i bivam to što sam stvorio.

Najbolji razlog za ovo što pišem je u tome što to pišem.

Stojim pred kućom broj 55 u ulici 27. marta. U njoj su živela četiri brata Nastasijevića

Živorad slikar

Momčilo pesnik

Slavomir književnik

Svetozar kompozitor

Kupio sam cveće škarica i šuškavac.

Kineski predsednik je upravo proglasio otvorenim 29. Olimpijske

igre u Pekingu. Prve u Miroslavu Mandiću. Daće Bog biće ih još dve. 

Naoblačilo se ali je još jako toplo.

... ulični prodavci se brzo pakuju zbog oluje koja se sprema… i počinje...

... svi trče... pokrivaju oči štiteći ih od prašine...

... počinje kiša... plačem od lepote bivanja... živote živi me!...

... duva... pljušti... sklonio sam se pod jednu nadstrešnicu...

... grmi... do mosta je još kilometar... kad prestane krenuću...

Krenuo sam. Pišem po kiši. Upravo pomislih da jednom

trideset dana gledam po sto crteža Lišća i tako napišem tekst

o toj prvoj desetogodišnjoj slici. Isto to da uradim sa Travama…

Pokupi to staklo. Pokupi sve. Pokupi to staklo.

govori stariji čistač ulica mlađem dok čiste posle oluje

37087 - 37119

blaženstva

živa je živa umetnost

živa je živa umetnost

živa je umetnost 33

žao mi je što nema sunca ali i ovo kišno vreme je moje

vreme. kako kaže moja tetka dobro je za sovu i ševu

rekla mi je preko telefona prijateljica

Stojim pred mostom. Kiša pljušti. Sa svih strana se slivaju potoci vode.

je l’vam treba radnika?

pita me već drugi čovek

Pljušti kiša. Slušam je i gledam kroz prozor. Pijem za vas radnici moji.

odavno nisam video ništa lepše napisano nego ovo nedovršeno

počnem i završim tu gde ponovo počnem

volim sve ono što me podstiče da volim

samo me gledaj

samo me gledaj kako pišem

samo me gledaj kako od ničega stvaram sve

samo me gledaj kako postajem ni iz čega

samo me gledaj kako nestajem

u tačku se pretvaram

nema me

niko

i

ništa

sam

Bog samo Bog

lepota

Bog samo Bog

dobrota

Bog samo Bog

nežne su mi usne

nema nikoga

to što nema nikoga me potvrđuje i potvrđuje nekoga

juče je počeo još jedan rat koji kao i svaki rat ubija tuđu decu zbog svoje dece

rate volim Te. prestani da ratuješ. odmori se. nemoj da joj služiš – ljubavi sebičnoj

ovo je ljubav za paralizovanu devojčicu u kolicima koju sam danas video

dok sam kupovao hleb i koju je majka milovala po obrazu čim bi zaplakala

ovo je pozdrav za Hazel – za koju sam malopre saznao – i moja želja da

Hazel pozdravi sva bića i da Hazel ljubavlju sva bića budu ljubljena – oduvek i zauvek

odavno nisam video ništa lepše napisano nego

Bog je ko je Bog

37120 - 37152

blaženstva

these are my words

ovo su moje reči

my english words

moje engleske reči

this is my dick

ovo je moj kurac

one simple God's dick

jedan jednostavan Božiji kurac

these words and this dick only try to stop actual war

ove reči i ovaj kurac samo pokušavaju da zaustave aktuelni rat

it is not possible in reality

to u stvarnosti nije moguće

but in the essence it is

ali u suštini jeste

naked words and naked body are innocence and childlike

gole reči i golo telo su nevine i bezazlene

with these words and this dick war can't exist

because this words and this dick are gentleness

sa ovim rečima i sa ovim kurcem rat ne može postojati jer su ove reči i ovaj kurac blagost

when i decided yesterday to put my dick on the internet

instead of picture of sky and water my first feeling was that

kada sam juče odlučio da stavim moje reči i kurac na internet umesto neba i vode moj osećaj je bio

my dick is the sky and water

moj kurac je nebo i voda

sky of piece

nebo mira

water of love

voda ljubavi

i was happy

bio sam srećan

empty and clean

prazan i čist

i felt thankfulness to God because i decided to put my dick on internet

osećao sam zahvalnost Bogu jer sam odlučio da stavim svoj kurac na internet

i really have feeling that i am a child

stvarno imam osećaj da sam dete

but during the night i was ashamed and even frightened from that

ali tokom noći bio sam postiđen pa čak i uplašen od toga

and in the early morning i decided i won't put this picture

a rano ujutru sam odlučio da neću staviti ovu sliku

but when i woke up i was sad

ali kad sam se probudio bio sam tužan

on one hand i was peaceful because i don't have to put it

s jedne strane sam bio miran jer je ne moram staviti

on the other hand i was without energy without freedom

s druge strane sam bio bez energije i neslobodan

sun was shining

sunce je sijalo

air was mild

vazduh je bio blag

and in one moment i decide

i u jednom trenutku sam odlučio

i put my dick as a blessing on the internet

da kao blaženstvo stavim svoj kurac na internet

i was happy again

ponovo sam bio srećan

decided to call Ivana Djokic-Saunderson who translates

my blessings on english every day on the internet to dictate

her all of my 33 today blessings in english which i don't know well

odlučio sam da nazovem Ivanu Đokić-Saunderson koja svaki dan prevodi moja blaženstva

na engleski da joj izdiktiram sva moja današnja 33 blaženstva na engleskom koji ne znam dobro

so this is it

i ovo je to

and in the end i would like to say to everybody

i na kraju bih voleo da kažem svima

thank you for your life

hvala vam na svom vašem životu

thank you Ivana for realizing this fast and for translating these english words into serbian

hvala Ivana za brzu realizaciju ovoga i za prevod ovih engleskih reči na srpski

i hope war is from this moment less

nadam se da je rat od ovog trenutka manji

37153 - 37185

blaženstva

Veći sam od Boga i zato sam manje Bog od Boga.

Bog me je stvorio kao i sva druga bića da se jebem Njemu za ljubav u slavu Njegovu.

Prljave reči su za mene najčistije.

Obične najuzvišenije.

Nekorisno najkorisnije.

Bezbrižnost najviša odgovornost.

Kupanje vodeno rudarenje

Iskupljenje neprestana radost.

Daleka prošlost je tek jučerašnjica.

Najudaljenije zvezde nervi pod kožom.

Sloboda u reči sloboda.

Voleo bih da pročitam još neku knjigu savremene filozofije.

Uživam u tome kako neko govori sebe.

Volim magarce. Volim konje.

ovo sam ja koji je juče stajao ispod električnih žica 

i sa uživanjem slušao i gledao četiri laste na žici

kako su bile lepe četiri laste

nešto su pričale

možda su govorile

ovo je onaj koji voli da nas gleda a ponekad i piše o nama

Volim kada me ogrebe granje grma pored kojeg prolazim.

Stvaranjem sam sam iako je stvaranje za sve.

Stvaranje je zabranjeno iako je spasonosno.

Volim misli koje misle u rečima i reči koje misle rečima.

Biljke se prožimaju sa svim biljnim u meni.

Spuštam se ulicom Tadeuša Košćuškog ka Dunavu.

dete sam

Bog sam

šta

zna

dete

ko

je

Bog

najveće otkriće je ko sam

najveće stvaranje je pevajuće

baš onako kako sam se do malopre kupao u Dunavu

ležao sam na suncu i kada sam primetio kako neprestano mislim raznežio

sam se nad mozgom koji neprestano misli. mislio sam o mislima. kako nastaju

misli? mislio sam kako je važno da ne mislim. da odmorim mozak. i ušao sam u vodu

na zidu piše

nisam dobro – dobra sam

Kada su govorili o Biću, grčki filozofi, su pretpostavljali imenice glagolima.

Hodam hodanjem. Život živim životom.

Jesam Bogom.

37186 - 37218

blaženstva

Sve se više ponavljam.

Sve je više vazduha.

Sve se jedno drugim upliće.

Sve se jedno u drugo uliva.

Sve nestaje jedno u drugom.

Licem samo napred.

Ceo svet je na mom dlanu.

Ne građenje. Da stvaranje.

Breskve. Lubenice.

Druga obala.

Galebovi na reci.

Ljubavlju svakog razumem.

Saosećam sa svima koji su u zatvorima slobode radi.

sloboda izvire iz njihovih srca

Na vrhovima cvetaju retki cvetovi.

izdrži

ovo je 37202. blaženstvo kojim se krećem ka 129600. blaženstvu

i ovim se blaženstvom odmičem i primičem

i dok odmičem i dok se primičem upadne mi kamenčić u sandalu

najvažnije niče iz svesti o sopstvenoj nevažnosti

stopalima po zemlji ka vodi Dunava u kojoj ću se

kupati i udisati vazduh obasjan sunčevom svetlošću

neka Te ove reči hrane zemljom. napijaju vodom.

nadišu vazduhom. i u Tebi sijaju svetlošću Božijom

ime jedne jedine pesme je jedna jedina pesma

u jednoj jedinoj pesmi se peva njeno ime

kao u vodi uživam i u pesmi. kao u pesmi uživam

i u vrapcu koji je pio vodu Dunava iz koga sam izlazio

Umetnost Boga je voleti sve.

Gledam – ljubim. Ljubiti je moj posao.

Miroslav

oslovila me je nepoznata žena na ulici

dok smo razgovarali setio sam je se – Branka Bak

Sam. Polako idem na popodnevno kupanje. Jako je

toplo. Gledamo se u oči jedan pas i ja. Više nisam sam.

Izašao iz Dunava – sve je dobro na ovom svetu.

poslao sam sms poruku Viktoriji Radič

Ptice lete u jatima. Sat na Patrijaršijskoj crkvi pokazuje 

pola osam. Preko pruge sve miriše na voz i gvožđe. Uskoro

će grožđe. Kada sam juče na uličnoj tezgi ugledao grožđe imao

sam osećaj da sam ga poslednji put jeo juče iako je to bilo još jesenas.

Izašla iz kanala – vidim sunce liči na jabuku.

poslala mi  je sms Viktorija Radič

Nosim lubenicu. Slast i zahvalnost.

37219 - 37251

blaženstva

Što ranije na kupanje. Što ranije u svetlost jutarnju.

Nivo Dunava opada i voda je svakoga dana toplija.

Posle nekoliko godina u kojima sam se samo kupao a to znači da sam

bio velika riba koja se polako kreće i uživa ove godine mi se pliva kraul.

Za desetak minuta ću krenuti na kupanje.

Volim da odrađujem neka blaženstva.

Da ih samo ispišem.

Popunim.

Da ničemu ne služe.

Da su samo tu.

Kao mnoge stvari.

Lepe u svojoj beznačajnosti.

Kao bilo koja cigla.

Neka od grana.

Dan u godini.

Neka godina u hiljadama godina.

Nečiji život među svim drugim životima.

Čujem svoje korake. Raznežim se nad savršenstvom svakodnevnog.

Običnost je najbožanskija crkva na Zemlji.

Neprestano sam u crkvi.

Dišem je. Pevam je.

Skroman čovek nosi mleko hleb i grožđe.

Crkva su svi ovi ljudi na ulici koji mi dolaze u susret.

Svačiji život je najvažniji.

Da nije ovog života ne bi bilo ni onog života.

Kada ne bi bilo ovih reči reči uopšte ne bi ni bilo.

Reč je Bog.

Kada ne bih bio reč ne bih bio ni Bog.

Kada ne bih bio Bog ne bih ni bio.

Kada Tii ne bih rekao da sam Bog izneverio bih Boga a Tebe bih lagao.

ja sam dete Božije i sin ovog prosjaka koji mi kaže

hvala sine hvala sine

Papir i olovka su velika igračka kojom se igram.

Igram – lepa mistička reč!

Devojčica u kolicima gleda kako pišem.

37252 - 37284

blaženstva

Reči ništa ne znače i samo žele da su tu.

Udario sam slepoočnicom o metalnu šipku.

Pio kafu i pojeo sladoled sa Marinom (Marina Dessau) i Minom Novčić.

Lišće žalosne vrbe mi prelazi preko lica.

Vrućina je. Hodam po suncu. Uskoro ću se kupati u Dunavu.

Dugo sam bio u vodi. Plivao kraul uzvodno. Opuštao se u vodenom hlebu nasušnom.

Mnogi ljudi su nadrkani.

Nadrkani niti jebu niti su jebani.

Nadrkani bi samo da budu nadrkani na drugog.

Malo sam se odmorio. Četkom sam oprao tepih

a mokrom krpom pod i sad idem na drugo kupanje.

Energija Svemira je u svakoj reči koju napišem.

Nisam plivao. Samo sam bio u vodi. Potapao se. Voleo vodom – vodom bio voljen.

Go do pojasa hodam ka mostu. Počinje da duva topao vetar.

Dobar uvod za blaženstva koja slede. Pričaću ih da čuju i laste.

Violeta i ja sedimo u kafani Orašac. Nazdravili smo.

Violeta vinom – ja pivom. Vetar je prošišao kroz baštu.

Dragi ljubazni konobar nas uslužuje. Osmehuje se iz daljine.

Dolazim – tiho kaže.

Lišće pada po stolovima.

Ova večera je slava Milomiru Mandiću i njegovom životu u Beogradu za

vreme Drugog svetskog rata i jednom putovanju po mestima zapadne Srbije

kada sam ga kao sedmogodišnjak pratio dok je prodavao gvožđarsku opremu.

Bila je to Srbija sredinom pedesetih godina prošlog veka.

Ova večera i ova bašta pod drvećem me podsećaju na te dane.

Ova večera je i moja ljubav za Milomira kojeg ove večeri nema već pedeset godina.

Na današnji dan se Milomir ubio u Šapcu. U tri

noću. Milomir je moja bol pretvorena u pesmu.

Konobar donosi pomfrit. Miriše topao krompir.

Violetu je već uhvatilo vino. Mene pomalo pivo.

Opija me i ovaj paradajz sa lukom – kaže Violeta.

Volim Violetu jer je Violeta kuća moja stara.

Volim Violetu i njeno gruzijsko poreklo.

Gruzijko moja živela mi Tii zauvek.

Pisanje je uzbudljivo jer je nepredvidljivo i slava

je svemu. I lišću koje nam neprestano pada po stolu.

Doneli su i pohovani sir. Tri parčeta sa listom

zelene salate na kojem je crvena ruža od paradajza.

Zaista bih voleo da svaki moj zalogaj od ove večeri bude posvećen gladnima.

Meni je bilo osam i po godina toga dana. Iznenada sam doživeo

i spoznao užasnu bol. Živeo sam je i nosio tih dana. Meseci. Godina.

Decenija. Moja umetnost je pesma i slava bolu koji se preobrazio u radost.

Slava smrti koja se preobrazila u život.

Živeo Milomire večni. Tvojom smrću će moja smrt biti radost a ne bol ljudima.

37285 - 37317

blaženstva

Izgubio snagu.

Spavam kao konj.

Kada sam se noćas vratio u stan posle divne večere sve sam povratio.

Tri puta sam povraćao.

Prethodnih dana su me iscrpele vrućine. Hodanja i plivanja.

Juče je bilo četrdeset stepeni a ja sam hodao po suncu. Dehidrirao sam.

Na večeri sam sa velikim zadovoljstvom odmah popio flašu

hladnog piva. Bio sam gladan i nisam ni primetio da sam se prejeo.

Danas sam potpuno bez snage.

Jutros sam jedva čekao da se otvori radnja i 

odmah sam otišao da kupim vodu i cedevitu.

Neprestano sam bio žedan i pilo mi se slatko.

Stalno sam spavao. Nisam išao ni na most.

Kasnije sam nacrtao pejzaž Ušća i fotografisao ga. Na

to sam stavio današnje prvo blaženstvo izgubio snagu.

Oko četiri po podne sam kupio litar i po soka od

breskve i litar i po vode. Supu od povrća. Pola lubenice.

Odmah sam pojeo pola lubenice koja mi je prijala.

Nastavio sam da spavam.

Oko pola sedam sam pojeo drugu polovinu. I nastavio da spavam.

Ne znam koliko je sada sati jer u mraku preko

telefona diktiram ova blaženstva mojoj Gruzijki.

Devet je – kaže Violeta.

Kada je malopre zazvonio telefon sanjao sam nešto što mi je prijalo.

Lečilo me.

Ponovo osećam žeđ.

Piću sok od breskve uz malo hleba.

Možda ću skuvati i supu.

Spava mi se.

Mazi mi se da bih se izlečio.

Preostala blaženstva ću napisati sam da bih mogao ispričati današnji dan do kraja.

Skuvao sam supu.

Prijala mi je ta topla supa.

Sa naporom sam gledao na televiziji emisiju o Seksualnoj zavisnosti od internet seksa.

Nemoćan sam.

Sam na svetu.

Spava mi se.

srce

37318 - 37350

blaženstva

Stomak se još muči. Povredio sam ga. Proći će.

Krhkiji sam od najveće krhkosti.

Nema kraja smiraju.

Kao ni zanosu.

Nema kraja pažljivosti.

Kao ni hrabrosti.

Nema kraja strpljivosti.

Kao ni odlučnosti.

Zampa di Leone se bori protiv neoliberalnog

kapitalizma, savremene umetnosti i aktivizma u kulturi.

Sunce mi prija. Radujem se kao konj.

sve zavisi od lepote u ovom blaženstvu

I od ramena ove devojke.

I od žene koja se sagnula i podigla papir po

kojem pišem jer mi je na raskrsnici ispao iz ruke.

Dobrota je najseksualnija.

Prepodne sam hodao deset kilometara a sada hodam drugih deset. Premorio sam se.

Želudac boluje.

Spuštanje Brankovom ulicom ka mostu u sunčano

predvečerje je uzbudljivo jer sunčevi zraci sijaju direktno u oči.

Vraćam se sa mosta. Napravio sam fotografiju. Bacio papiriće. Sada mi je lakše.

Video sam ih u prolazu a sada ih pišem tako su joj nežne grudi tako su joj nežne grudi.

Otkud toliko vazduha u mom želucu?

A i bojler ne radi već dva dana.

Jedan mladić trese majicu da sa nje sleti bubica.

Volim mističko i pesničko kod Vitgenštajna – volim Ludvig Vitgenštajna.

mistika je jednostavnost

mističko stvaralaštvo – jednostavno stvaralaštvo – stvaranje jednostavnosti

Slučajno ugledah devojčicu koja me je prva poljubila.

Prešao sam ulicu i gledam je izdaleka. Tiho plačem. Ljubav je muzika.

Kitovi prevaljuju plave daljine.

Žedan sam.

Što sam stariji sve više ljubim. Ljubim Devojčicinim prvim poljupcem.

Kupio sam lubenicu.

Ugrejaću vodu i opraću se u lavoru.

Ljubim da bih bio dostojan Njenog prvog poljupca.

37351 - 37383

blaženstva

ja

centar

ja

lepota koja izvire

ja

supa u kesici. sapun. cedevita. pavlaka. breskve. kafa

ja

zameniću vodu cveću. skuvaću čaj. obrisaću ploču na frižideru. izneću prljav veš na sunce. opraću šporet

ja

ubo sam se na olovku kojom pišem

ja

dok kuvam supu

ja

mozak koji ljubi

ja

hleb učitelj – hlebne mrvice učiteljice

ja

detinjstvo čovečanstva

ja

teorije

ja

čina

ja

milovanja

ja

nežne šake na grubim tabanima

ja

sve veće uživanje u jeziku i sa jezikom

ja

oživljeni Svemir u svakom pogledu

ja

ramena krhkih devojaka

ja

stare štranke

ja

osušeno i stvrdnuto blato

ja

mleko svih bića

ja

mirisi siromašnih jela

ja

ljubav brojeva za reči i reči ljubavi za brojeve

ja

misterija misterije je da nema misterije

ja

cvet lokvanja

ja

talasa

ja

kuvanog paradajza

ja

kupine na morskim stenama

ja

evo baš ovog

ja

nečega što polako pluta površinom vode

ja

ljubav za bicikl i ljubav koju sam doživljavao na biciklu

ja

ovog udaha

ja

bezbrižnosti

ja

nesmišljenog

ja

ja

37384 - 37416

blaženstva

Bog

Tii

Bog

moj život posle mog života

Bog

ime kojim sam Bog

Bog

ne biti Bog je izdajstvo Boga

Bog

ko ne želi da je Bog do volje mu je

Bog

spoznaja dobrote

Bog

svest dobrote

Bog

odanost dobrotom

Bog

ne postoji Svemir nego Bog

Bog

ono što drugom želim

Bog

Boga Tii dajem – sve sam Tii dao

Bog

ako sam i ja Bog onda je zaista svako Bog

Bog

ljubim – ne dokazujem

Bog

dete dečak – devojčica devojčurak

Bog

Milomir

Bog

Kaja

Bog

bluz

Bog

ubrzanje

Bog

usporavanje

Bog

sve što je ikada neko rekao da je Bog

Bog

ono što nikada niko ne bi ni pomislio da je Bog

Bog

radost zbog svakog ko je Bog

Bog

radost od Boga

Bog

radost Bogu

Bog

radost sa Bogom

Bog

hleb koji jedem. voda koju pijem. vazduh koji udišem. svetlost koju ljubim

Bog

osmeh kojim mi se Bog osmehuje

Bog

zatvorski prozor kroz koji sam gledao nebo

Bog

nove naočare

Bog

reč kojom pišem

Bog

stopala kojima plešem Boga

Bog

prsti kojima pišem Boga

Bog

ja

37417 - 37449

blaženstva

Bog

ko ako ne ja – kada ako ne sada

Bog

upoznajem sebe

Bog

samo bih o Bogu jer sve jeste Bog

Školjke veličine šake plutaju površinom Dunava.

Voleo bih da više ničije ime u razgovoru ne spomenem u negativnom kontekstu.

ne uspeva mi baš – dopisao sam 14. decembra 2008. – ali ću nastaviti 

Kad god sam nekoga pominjao nisam želeo da ga povredim ili

negiram nego da ukažem na stvari koje za mene nisu prihvatljive.

To što radi i kako radi Pera Petrović za mene nije vredno.

Pominjem Peru Petrovića jer je on za mog sagovornika važan a za mene nije.

To što radi Pera Petrović se nekom podrazumeva a meni se to ne podrazumeva.

Peru Petrovića pominjem zato što ga moj sagovornik poznaje.

Peru Petrovića pominjem jer ga moj sagovornik voli

i ne može da zamisli da neko ne voli Peru Petrovića.

Ako neki drugi sagovornik ne poznaje Peru Petrovića ja ne pominjem

Peru Petrovića nego Đorđa Đorđevića koga moj sagovornik poznaje.

Ako ne poznaje ni Đorđa Đorđevića ja pominjem Pavla Pavlovića.

Ako neko ne poznaje ni Pavla Pavlovića ja pominjem Svetomira Svetomirovića.

Kada sam pominjao nečije ime činio sam to u žaru mišljenja i podrazumevao

sam da moj sagovornik više oseća taj žar koji preobražava nego ime koje pominjem.

Pominjao sam nečije ime da bih poznatim osvetlio nepoznato.

Biće mi teško da to više ne radim. Ali trudiću se.

U poslednjih nekoliko dana mi je dva puta uspelo.

Zastao bih. Prećutao. I rekao više neću da govorim ničije ime u negativnom kontekstu.

Voleo bih da pronađem neku tehniku koja će mi u tome pomoći.

Umesto da kažem to što radi Đorđe Đorđević

reći ću to što radi Ime Mu Prećutkujem nije dobro.

Ili. Umesto to što radi Pera Petrović reći ću to što radi Al Je Lepo Nečije Ime Prećutati.

Kada sam izgovarao nečije ime u negativnom kontekstu mnogima

to nije smetalo. Naprotiv. Jer su bili sa mnom u zanosu. U ekstazi.

Nekima je smetalo. Ali njima će tek sada smetati kad imena ne budem izgovarao.

Za par minuta idem na plivanje.

Plivanje je dobro.

Ako neko kaže da mu je nepodnošljiva ova vrućina meni je žao vrućine.

dragi su mi iako se sa njima ne slažem

i Pera Petrović i Đorđe Đorđević i Ćira Ćirić i Persa Persić i

malo se šalim da bih radošću zapamtio ovu odluku da

ničije ime više ne pominjem u negativnom kontekstu

Ako ipak nečije ime pomenem nadam se da ću

odmah reći Đorđe Đorđeviću želim Tii sve najbolje.

I Tebi Svetomire Svetomiroviću.

I Tebi vrućino voljena.

37450 - 37482

blaženstva

Konačno sam završio. Uz Violetinu pomoć.

Iz male sobe sam prebacio sva portfolia u veliku.

Iz predsoblja sam sve pakete s knjigama prebacio u malu sobu.

Iz male sam u predsoblje prebacio sto.

A u maloj je onda nastala velika pretumbacija!

Radove koji su bili natrpani uz jedan zid prebacio sam uz drugi.

Obrisao sam prašinu sa njih.

Bolje ih rasporedio.

Tepih iz velike sobe sam izbacio na terasu.

Tepih iz male sobe preneo u veliku.

Sada je sve čisto i spremno za subotnje i nedeljno pijanstvo.

Volim kada očistim i spremim stan.

Očistim i spremim sto.

Očistim i spremim svoja radna portfolia.

Očistim i spremim fajlove u kompjuteru.

Očistim se od svih zadataka i obaveza.

Pogotovu kada se očistim od briga.

Bezbrižnost je najveći posao.

Pažljivost najveće majstorstvo.

Usrećiti sebe. Usrećiti drugog.

O tome je reč.

Nisam bio prepodne da se kupam ali ovo spremanje je bilo kupanje.

Kupaću se predveče i sutra.

Možda poslednji put.

Nežno mislim na jesen i sva godišnja doba.

Još više mi se muzike.

Još više slaganja.

Lubenice su prošle. Uskoro će i breskve.

Grožđe je zaista već tu.

I šljiva ću malo.

I sve boje jeseni ću.

Pored kreveta mi je nekoliko novih knjiga.

Ovo blaženstvo me ljubi.

37483 - 37515

blaženstva

Sve više me uzbuđuje sam život u životu samom.

Ljubav u ljubavi.

Reč u reči.

Ići. Sa Tobom biti. Eto šta je hodati.

Mozgom Te grlim. Srcem ljubim.

Ispustio sam vinsku čašu i ona se razbila.

Okačio sam znojavu majicu i štipaljka je pukla.

Ljubim znoj koji me obliva.

Da li je prepodnevno božanstveno kupanje bilo poslednje u ovoj godini?

Radujem se jer ću kupiti novu čašu. Radujem se jer ću

kupiti novu ikonicu Majke Božije koju ću nositi na grudima. 

Presvući ću oznojanu majicu. Obući ću onu na suncu osušenu.

Volim da se dam drugom.

Verujem samo onome ko se drugom da.

bič

je

put

put

je

ruža

ruža

je

reč

kojom

sam

tri dovoljne reči

ista nada za oboje

susret

drvo miriše na ružu

pevam za one koji u uvom trenutku umiru sami

ko umire sam iskupljuje svakog ko živi u strahu od smrti

s

a

s  a  m  a  s

a

m

krug okružuje samo one koji žele da budu krug

hteo bih nekoga da pozovem

nemam koga da pozovem

srcem pozivam sve i svakoga

onikojinikoganemajuimajumene

onikojinikoganemajuimajumene i same sebe jer im se divim čitavog života

kako je milo Bogu milo je kako

Tvoje srce je u mom srcu

Tii si moje reči

17:46:49h

u ovom trenu pomislih na Tebe Tanj

poslao sam sms koji je ostao bez odgovora

37516 - 37548

blaženstva

kada ne može drugačijeonda je najbolje ovako

pa samo nastaviti

baš ovako

pa dokle stigne

a stići će

zašto ne bi?

ako već ide

ovako

jer drugačije ne može

ovako ne samo da može nego je i lepo

kad je lepo biće još lepše

šta god bilo

jer jeste

jeste jer ide dalje

probija se

kroz prazninu

nastane ni iz čega

ističe iz sebe

najslabije a nezaustavljivo

drugome na radost

radost žrtve

žrtvi ništa nije žrtva

iz sebe sija

polako i neprimetno

iz jednog u drugo

sazreva orah

ima ga već i po zemlji

privikavaju mi se oči

bridi mi dah

reči trepere

glas teče u svim bojama

onako kako je počelo

tako neka se i završi

37549 - 37581

blaženstva

Stidim se.

Mislim na lišće.

Manje se stidim.

Slušam zvuke kroz otvoren prozor.

Jenjava leto.

Neko udara čekićem o dasku.

Kupio sam jednu staru čašu za suvo cveće.

ovih dana mislim na Divljeg Bila Kodija kome su u ratu pred

njegovim očima vojnici ubili ženu i petoro dece. ovo su njegove reči

Morao sam odmah da se odlučim. Da li ću da dopustim sebi da mrzim

vojnike koji su to učinili ili ne. U stvari bila je to laka odluka. Bio sam pravnik.

U mojoj praksi sam često viđao šta mržnja može da učini ljudskom telu i razumu.

Mržnja je ubila šestoro ljudi do kojih mi je bilo najviše stalo na svetu. Odlučio

sam tada da ću provesti ostatak života – bilo to nekoliko dana ili mnogo

godina – voleći svaku osobu sa kojom dođem u dodir.

Slatke su kruške.

Slatke su šljive.

Crv se uvija i hoda dalje.

Oko kučke trče dva tek rođena kučeta.

Volim kada se uglovi smeju.

U mladosti sam često gledao u uglove sobe.

Tivadar koji mi je juče došao u posetu jutros se vratio u Budimpeštu.

Pitao me je da li bih voleo da imam psa. Rekao sam da ne bih jer sam i sam pas.

I ja sam njega pitao i on je rekao da ne bi.

Pa onda si i ti pas – rekao sam mu. Nasmejao se sa uživanjem.

’Ajde psu – kažem sam sebi.

Veselo mašem repom.

Obradovati sebe.

Onaj koji stvarno poznaje Boga, neće smatrati da je neophodno da oprosti

svom bratu, već će morati da oprosti sebi što to nije učinio ranije! – Lav Tolstoj.

Zamišljam neku staru drvenu ogradu a iza nje belo cveće.

I kao i uvek konji – prašina – zemljana staza – lokvanji – šaš.

Radujem se kada se neko blago šali na moj račun.

Pisanje je otvaranje.

Predavanje sebe drugome.

Bez dobrih ljudi ne bih mogao ni pisati.

Ni biti.

Ponekad osećam da sam ništa drugo do dobrota drugoga u meni.

Pupoljci.

Krotkost.

Go.

37582 - 37614

blaženstva

ovo

ovo sam ja     sam     ja sam ovo

ja

nazvao sam prijatelja i rekao mu

voli je još više a pati se još manje

više ljubavi – više radosti

ljubav je stanje ljubavi

bog

ljubav ljubi ljubav

ljubav

u

drugom

boga

ljubim

bogom

ljubim

drugog

volim

da

bi

i

drugi

voleli

volim

da

bi

svi

bili

voljeni

svaka ljubav ljubi istoriju svih ljubavi

školjke ljube

Morao sam odmah da se odlučim. Da li ću da dopustim sebi da

mrzim vojnike koji su to učinili ili ne. U stvari bila je to laka odluka.

Bio sam pravnik. U mojoj praksi sam često viđao šta mržnja može

da učini ljudskom telu i razumu. Mržnja je ubila šestoro ljudi do kojih

mi je bilo najviše stalo na svetu. Odlučio sam tada da ću provesti

ostatak života – bilo to nekoliko dana ili mnogo godina – voleći

svaku osobu sa kojom dođem u dodir.

ljubav

je

žrtva

kojom

sve

živi

ljubav je život kojim sve jeste

muškarac ljubi – žena je ljubav

muškarac ne ratuje muškarac ljubi

žena ne rađa žena je ljubav

putem dalje

bogom

bogom bog bogom

bogom

bogom

bogom ruža bogom

bogom

bogom

bogom put bogom

bogom

bogom

bogom srce bogom

bogom

љ

у

б

а

љ у б а в a б у љ

а

б

у

љ

najnevažnije je najseksualnije

Božiji seks je seks odbačenih

paradajz podignut sa zemlje

prosjak prosi ljubav za Boga

ovo

jе

srce

reči tepaju rečima

ptice preleću nebo

sumrak pada na grad

odlazi još jedan dan

dolazi još jedna noć