Bog Miroslav Mandić Bog

38935 - 38967

blaženstva

pogledao sam u cveće na stolu i njegova lepota mi je dala pravo da pišem

sada i potrošenost koju osećam u sebi ima pravo da bude spomenuta

kao da guram planine

plave planine

plave planine i plavi konji

spava mi se. zavlači mi se u sebe

muzika me otvara

završiću sva blaženstva odmah da bih se predao spokoju

miran posetio porno sajtove

pojeo jednu pavlaku

čitao Novalisa i Poa

malo spavao i krenuo na most

staviću vodu za čaj

reči su tako dobre

kada napišem nekoliko reči sve je lepo

čaj se hladi

mirisni štapić gori

čaj je vreo i kiseo

menjam puteve da bih uvek bio na istom putu

uvek u istoj strasti javstva i jestva

prožet

prožimajući

hodajući pevajući ljubeći

ostala su mi još dva-tri gutljaja čaja

ispio sam sav čaj

hrabro do kraja bez ičega

bez ičega će biti dovoljno

plava sam planina

plavi sam konj

mirisi mi daju snagu

volim travu

voleo bih da vidim crvendaća

hodaću sa Tobom u sebi 

38968 - 39000

blaženstva

Mili Miroslave, molim te citiraj nekad Sonju Savić u Miroslavu Mandiću: Ko ukine Boga, umire od

inflacije. Sećam se da te je Violeta zamolila da ne citiraš u Ja imenu. Evo, ja sad obrnuto,

koristila bih Javni servis Miroslava Mandića. Ljubim te puno i mislim na tebe, tvoja Rad-oj-ka.

Kuga, kolera, velike boginje postoje samo zato što ples,

pa stoga i pozorište, još nisu počeli da postoje – A. Artaud.

sačekalo me je jutros ovo elektronsko pismo

Juče je umro Milorad Mandić sin Darinke i Ljubiše Mandića javio mi je Milomir Mandić.

Danas je dvadeseti rođendan mojoj ćerki Fani.

poslala mi je sms Viktorija Radič

Čuo sam se sa Šekularcem. 

Srđan Valjarević i ja smo u telefonskom razgovoru delili ushićenje dobrotom.

Dobrota je energija Božija. 

Dobrota je uzbudljivija od svega.

dobra bića ljube a da ni ne znaju da ljube

na današnji dan pre dvadeset osam godina sam

posle ponoći odlučio da se ponovo bavim umetnošću

bila mi je trideset prva

Ksenijin devetnaesti rođendan

početak ove umetnosti

umetnosti istovetnosti

umetnosti stvaranja

umetnost pevanja – pevanje umetnošću

umetnost hodanja kojim ću nastaviti da pišem današnja blaženstva

Dobrota je retka kao retkost.

Zato što je retka dobroti je sve dobro.

Novalis je u dvadeset petoj napisao

hoću da umrem veseo, poput mladog pesnika

svedočanstva govore da je tako umro u dvadeset devetoj

Sve vreme dok hodam ja sam dobrota.

Ja sam dobrota – kaže mi dobrota.

I ja sam dobrota – kažem dobroti.

ja je dobro

uzbudila me je lepota koju sam zapisao

Dobro je konkretno i zato je lepo.

Dobro je apstraktno i zato je dobro.

U crnim patikama. Sivim pantalonama. Crvenoj majici. Plavom prsluku. Sav u belom.

Dobri mi se – prhnuo je vrabac sa koricom hleba u kljunu.

Dobri mi se – dobrotom dobroti hodati.

Bio je to težak dan. Pogotovu popodne tog 14. oktobra 1980.

Bila je to ozarajuća ponoć tog 15. oktobra pre dvadeset osam godina.

U ovim trenucima sahranjuju Milorada. Hodam za njegovu dušu i za duše

svih na čijim sahranama nisam bio i duše svih na čijim sahranama neću biti.

Voleo bih da umesto na sahranu u trenucima pokopa hodam za

dušu bliske mi osobe. Da mojim hodanjem sve živi oduvek i zauvek.

Nežno mislim na Ota Vajningera.

Lepo je biti žena.

39001 - 39033

blaženstva

Lepo je biti muškarac.

Pod ovim orahom već desetak dana pronalazim po koji orah.

Lepo je kada se žena i muškarac spoje u meni i nestanu u ja.

ja nestane u ja

plešem od radosti jer pišem

pišem radujući se plesanju

vidim sebe kako putevima Svemira hodam u odelu sa leptir mašnom

hodanje je najlepše plesanje

hodanjem su zanosi i smiraji zajedno

neću više o hodanju dok sedim za stolom

jabuka se preobražava u srce

¡ plavi krug se preobražava u crveni krug   ¡

¡¡ su se spojila u ¡

¡

ostavljam ih na miru

 reč       Ç  reč

nešto    Ç ništa

Ç

Ç    Ç

Ç

razbibriga je važna

lepo je lepše kada je samo lepo

od svih putovanja volim samo besciljna putovanja

od svih načina na koje se putuje volim samo hodanje

od svih putovanja volim samo besplatna putovanja

voleo bih da ponovo gledam žabe

na istom putu se doživljavaju različite stvari

na različitim putevima se doživljavaju iste stvari

preko preče naokolo brže

puno puta sam ovo iskusio 

Da li ću i danas kao i prethodna tri dana pešačiti devetnaest i po kilometara?

Ideali nisu život ali život bez ideala nije život.

Da nije bilo ideala i umetnosti ne bih mogao ni živeti.

Ideali su mi otkrili da je i život ideal.

Žudnja života za Bogom i ljubavlju.

Hodam životom.

Ko je dobar šofer on je i dobar čovek – kaže jedna baka pored reke.

39034 - 39066

blaženstva

Krenuh na vazduh u vlažan dan.

Hodaću dugo. Preko reke. Tri-četiri sata.

Misli mi kruže i onda osmeh – Simon Vejl.

Mislim o umiranju i samoubistvu a – mlada žena je stala pored mene na pešačkom prelazu. 

to što vidiš pred svojim očima su moje oči koje Te gledaju

Tri dečaka na biciklima pored reke.

I kada je ponekad vidim, u svojim očima, kako

mi prilazi u plavoj tufnastoj haljini, ja odmah, tada krećem

ne želeći da me usamljenost sustigne u mestu, dok stojim.

Tako sam se osećao 1975. a često i kasnije.

Hodanje me je spasilo. Hodanjem spašavam.

U mladosti sam pokušavao da budem sa jednom ženom i nisam uspeo.

Ni kasnije. Ni sada. Ali biću.

Biću jer jesam. Sa Tobom sam neprestano. Oduvek i zauvek.

Nežan sam prema svim svojim neuspesima.

Na ovoj hladnoći toplo mislim na svoje patnje.

Radostan sam i zahvalan svojim patnjama.

Tužan sam ako je neko patio zbog mene.

Sve vreme mi je bilo hladno po prostati i donjem stomaku i onda sam u

kontejneru našao pak papir i stavio ga u pantalone i već osećam toplinu.

Pada sumrak. Toplo mi je među nogama. Toplo u duši.

Ne pišem ove reči da bi bile večne nego da bi bilo večnosti.

Samo prolazim – večan sam.

Zastao sam i gledam ove crvene i roza ruže.

Ponosan sam na sebe što stojim na hladnoći i gledam ruže.

Gledam ruže – dobro bivam.

Ljubljenje je najbolje bivanje.

Dok stojim na mostu sva tuga ovog sveta je u meni.

Velika je umetnost ovo sporo hodanje nad rekom!

Plačem od bezrazložne radosti.

Bezrazložna radost je Bog.

Kada sam ispred farova automobila ugledao kišicu počeo sam da se tresem od plača.

Pevam sebe – eto radosti Božije.

Pevam žrtvovanom dečaku Isaku i svakom rano preminulom detetu.

Vrane grakću. Tramvajdžija mi je zazvonio. Na Bulevaru sam u petom satu hodanja.

Bogu Hvala – Sebi Hvala

39067 - 39099

blaženstva

postojeća slika sveta sa svojim pravilima igre

mitovima – zakonima – podelama – ratovima – običajima

dominacijama – moćima – neukusima – nesaosećajnošću – tabuima

nasiljem nad drugim bićima – ne može u sebe da primi probleme-mogućnosti

i lepotu postojećeg sveta. vladari postojećeg sveta bi želeli da se sve promeni ali da

sve ostane isto – da oni i dalje vladaju. zato su promene jako spore – hiljadugodišnje.

vladari i postojeći svet pogotovu ne mogu da prihvate sve ono što u ovom trenutku

nastaje. lepotu i dobrotu koja se u ovom trenutku stvara u umovima i srcima

krhkih i čednih. zato ovo svedočanstvo o promenjenoj slici koja Tii je pred

očima ostavlja mogućnost promene i u Tvom srcu i u Tvom umu

sve sam rekao jer je sve rečeno

ne želim više ništa da kažem – želim samo da pevam

pevam lako jer je svaka reč draga

ime miriše na sebe

Tako je nežan i istinit onaj Vitgenštajnov fragment o muvi i filozofiji.

posvećeno muvi koja obleće oko mene

Svakome ko je u pravom trenutku na pravom mestu čestitam i nastavljam dalje.

dalje je jebanje

sve napisano malim slovima

onako kako kaže dete

miris žalfije

odan sam svakome ko je izdržao

ja

sam

put

ja

ja

sam

ruža

ja

ja

sam

put

ruže

ja

sam

ruža

puta

reč

sam

svih

reči

broj

sam

svih

brojeva

piškim – piškiš

priznajem – ne bih ni mogao ono što ne želim

posvećeno Rabiji

priznajem – ja sam sve ono što sam učinio

priznajem – ja sada pišem ovo što pišem

priznajem – lepo mi je da pišem ovo što pišem

priznajem – mene najviše uzbuđuje pisanje koje upravo napisah

priznajem

ti

si

ti

ja

sam

ja

volim jer sam Jasamtisija

pesnik

mistik          ja      ljubavnik

umetnik

ruža

kurac     ja      pička

put

ja je dobro – napisah ove nedelje

ja je lepo – napisah sada

sa da

to sam ja

zavetujem Tii se mirisom jasmina tamjana i ljubavi

jasmin tamjan i ljubav su mirisni štapići uz čije mirise sam napisao ovo 39099. blaženstvo

39100 - 39132

blaženstva

Danas ću po ulicama Beograda baciti

33 novčanice od 10 20 i 50 dinara. Za sreću svakome

ko ih bude našao ali i da bi se strah od finansijske krize koji

se širi svetom pretvorio u proizvodnju novog novca i nove solidarnosti.

16:21h

Bacio sam prvu novčanicu – kao da sam ispustio strah.

Ovo bacanje novca po ulici je sejanje novog svetog novca.

Voleo bih da me niko ne vidi dok bacam novac da ne bih nekoga uplašio.

Okrenuo sam se da vidim novčanicu na asfaltu – obradovao bih se kada bih je našao.

Novac bacam zato što imam malo novca i zato što se bojim da ga neće ni biti.

Ovako se oslobađam straha a nekome pružam mogućnost da nađe sreću na zemlji.

Novac se stvara Radom Manipulisanjem i Darivanjem.

Najviše verujem u Darivanje i darivajući novac.

Darivanjem u energiju novca ulazi ljubav.

Ovde je tako puno ljudi da ne mogu da bacim novčanicu.

Ispuštam je tako što se u hodu okrenem kao da tražim nekog iza sebe i onda je

nežno pustim da sklizne niz nogavicu tako da izgleda kao da mi slučajno ispala.

ovih dana čitam Borhesovu biografiju i pod njenim uticajem sam pred

jutro sanjao vozove koji stoje na sporednim kolosecima i čuo sam tekst

biti na sporednim kolosecima istorije

ovo što radim ne pripada istoriji nego bezvremenosti 

Baš zato što nemam dovoljno para kupio sam novi prsten za sreću.

Novac je vrsta pesme i zato o novcu misle i pesnici.

I u pustim ulicama ima nekog pa se dovijam kako da ispustim novčanicu.

Ponovo sam se okrenuo da vidim novčanicu. Zaista novac ima snagu. Cvet na asfaltu.

Svet se razvija ljubavlju ne interesom.

Pao je mrak i sada mi je malo lakše da bacam novac.

Bacam novčanice kao Marica mrvice hleba u bajci Ivica i Marica.

Kroz koliko ruku prođe jedna novčanica dok je ne povuku iz opticaja?

Hvala Miroslave Mandiću koji si nekada bio ovoliko mali

kao San koji se rodio danas u 11h sa 3,6 kg i 53 santimetra

poslala mi je sms Sanova majka Ana Đorđević-Petrović

Novac hoće nešto drugo da nam kaže ali ga mi ne čujemo.

koliko samo novca vrede Novalisove reči

mi znamo samo onoliko koliko činimo

koliko tek vredi koren ovog drveta koji je probio asfalt

koliko tek vredi siromah koji je pomogao bogatom

koliko tek vredi hodanje – svakim korakom sve više to osećam

Ostale su mi još tri novčanice.

Ovu novčanicu od 50 dinara bacam za veru da će svi ljudi imati dovoljno para.

Ovu novčanicu od 20 dinara bacam za nadu da će bezbrižnosti biti sve više u ljudima.

19:09h

Ovu novčanicu od 20 dinara bacam za ljubav svim bićima.

mir

nije važno šta činim nego ko sam

lepo je radosne stvari činiti

Bog

39133 - 39165

blaženstva

Isključili su mi struju.

Plaćao sam svakog meseca. Ali nešto nije u redu. Ne znam šta. Ne znam

ni kada ću ponovo imati struju. Ni koliko će to koštati. Ni kako ću to platiti.

Prvo sam se jako uznemirio. Ni laptop mi nije radio.

Sišao sam do fotografske radnje i uključio laptop ali i dalje nije radio.

Nazvao sam Zoltana i on mi je rekao šta da uradim i laptop je proradio.

Dok sam išao na pijacu shvatio sam da neću moći da napunim bateriju mobilnog. Neću

imati toplu vodu za kupanje. Niti ću moći da skuvam čaj. Biću u mraku. Kao Borhes.

Zamolio sam Zoltana da napiše na sajtu da

nemam struju i da neću moći da objavljujem blaženstva.

Dok sam pričao sa majstorima koji su isključili struju potpuno sam se izgubio.

Ne razumem se u realni život. Smešan sam. Tim više volim život.

Koliko trpim u realnom toliko više uživam u samom životu.

Realni život je samo mali deo života.

Povratio sam se od šoka i sada pokušavam da uživam u novonastaloj situaciji.

Došao sam kod Milice Bogosavljević da napunim bateriju

za mobilni. Da popijem kafu i izdiktiram joj današnja blaženstva.

Diktiram Milici i pričam joj o tehnici pisanja diktatom. O načinu na koji 

je slepi Borhes diktirao svoje pesme i priče ženama koje su bile oko njega.

Napolju je divno sunce. Uskoro ću krenuti na most.

Privikavaću se na to da će me u Stančiću sačekati mrak.

I uveče ću doći do Milice jer mi je Milica komšinica.

Baterija za video kameru je puna tako da ću ovih dana moći da snimam plave ruže.

Očito da je struja mnogo više od tehničke svetlosti.

U struji je ista svetlost kao i u ovim rečima.

Milicu ne poznajem dobro pa se malo stidim kada zastanem u pisanju.

Brzo prelazim na novo blaženstvo iako ne znam o čemu da pišem.

Važno je da se stid pretvara u reči.

Da rečima prodišem.

Kroz Miličin prozor sunce mi pada na lice.

Prekrstio sam šake preko grudi.

Smiren sam. Mogao bih ovako satima.

Zategni te žice – kroz otvoren prozor čujem radnika.

I moji radnici koji su mi isključili struju su mi dragi.

Svako neka radi svoj posao.

Moj posao je da napišem da je dobro kada svako radi svoj posao.

Poremetio sam se. Uzburkao. Uznemirio. Prija mi smirivanje.

Dušo moja pevaj me.

Telo moje hodaj me.

misli moje ljubite

39166 - 39198

blaženstva

Jutros je struja ponovo uključena.

Ponovo sam sa muzikom.

Sinoć sam oko ponoći čitao sa svećom na grudima.

Potrošilo me je to sa strujom.

Kada nešto nije dobro uvek se osećam krivim.

Sada sam i suviše slab da bih pisao o krivici.

Radujem se vešu koji se suši na suncu.

Čekaju me pavlaka i grožđe.

Rano jutros sam ponovo čitao uz sveću i dovršio biografiju o Borhesu.

Neobrijan sam.

Sinoć se nisam tuširao.

U mraku sam u kupatilu razbio staklenu posudicu za sapun.

Staklo sam.

Voleo bih da više znam o odnosu Marije Kodama i Borhesa.

Pisati mi je. Čaj skuvati.

Uživam u pisanju pisaca koje volim – uživam još više u ovom koji me piše.

Topao vetar njiše veš na konopcu.

Plavo bela košulja sa kratkim rukavima. Dva para tankih crnih čarapa. Jedne sive gaće.

Upravo sam vratio plavi šestar u fioku.

Šestar je savršena alatka za savršeni krug.

krug savršena osnova za reč drug

Reč interpretacija izgovorim dok načinim dva koraka.

Rečenicu u kojoj je i reč interpretacija izgovorim dok ishodam devet koraka.

Nisu reči sredstvo kojim nastaje pesma nego su same reči pesma.

Nisu boje sredstvo kojim nastaje slika nego je boja sama slika.

Nisu zvukovi sredstvo kojim nastaje muzika nego su zvukovi sama muzika.

Na hladnom vetru ugrejao me je krotki pogled mlade žene.

svakim korakom sledim krotko

moj život je sam život

ja govorim sve ono što govori bilo koje ja

evo me Tebi

reči se rečima daju

pisanje je venčavanje reči

39199 - 39231

blaženstva

Otišli su i orasi. Ars moriendi – umeće umiranja.

Oko podne mi je svratio Srđan Valjarević.

podigla je pogled ka meni

maše nekom u frizerskoj radnji

pogledala se u izlog i obrisala oko usana

život u meni mi daje pravo i na realni život

hodanjem živim

Hodanjem reči su muzika.

Svako ko vlada nad drugim je bezvredan.

Na mostu vetar i smog.

Ja sam javno dobro.

Na kraju mosta me je sačekao Nenad Racković.

sedim za Crvendaćem uz muziku i mirisne štapiće

blago tipkam i na ekranu se pojavljuje čudo od reči

ovo što pišem je lepo jer istina živi u lepoti

pisanjem slova hodaju u rečima

pogledaj mi samo ramena

Tobom je sve moje

Tobom sam Bog

svaka je reč ljubav

lj

u

lj u b a v

a

v

lj

u

ovo

je

savršena

pesma

ovo je jedinstveni roman

ovo hodam

ovo moj kurac ljubi

ovo moje srce kuca svim umovima

moj mozak je kolevka Svemiru

ovo sam ja kada ne znam šta bih više rekao

ja sam albatros i sporo letim u svačijoj duši

o

d

a

n

o

s

t

odanost Petra Miloradovića

raznežio sam se nad belom majicom koja mi upija znoj

lepo je i lako napisati bilo koju reč

39232 - 39264

blaženstva

… Moja ideja je da vreme postaje glavna stvar, a kako ja provodim

vreme je moja glavna briga. Nije bitno šta ja radim, ja provodim vreme.

jutros su me sačekale reči Tešing Ksia u mejlu

Miris jesenjeg cveća se širi Bulevarom.

Pišem neprestanim kruženjem.

Pišem – namotavam blaženstva u klupko.

hodam

mislim

osećam

pesma

nastaje

u

meni

hodam

pesma

sam

meni je ovo lepo – nekom je ovo ružno – meni je ovo još lepše

Kanula mi je suza iz levog oka.

Obrisao sam trag suze sa lica.

18:18h

Mislio sam o vremenu – pogledao na sat – bilo je osamnaest i osamnaest.

Hodam i mislim na plivanje i letenje u snovima.

Zasijao si mi u očima Bože.

Ružan si brate ko kurac – kaže jedan od trojice mladića svom drugu.

sreća u stomaku

srećan sam da bi svako ozdravio

srećan sam da bi zdravi bili srećni

srećan sam jer su mi mnogi preneli svoju sreću

srećan sam jer je lepo kada na kraju blaženstva napišem da sam srećan

srećan sam jer nikakvog razloga nemam za sreću

srećan sam sreći

srećan sam jer je Tešing Ksi rekao

ja provodim vreme

srećan sam zbog svih bića koja se jebu jer vole da se jebu

svi koji se jebu jer vole da se jebu jebanjem Boga proslavljaju

svako ko voli da radi ono što radi Bogu radi

ja sam onaj dečak iz obdaništa koji ovo piše

dolazi zima da se u mom telu ugreje

zimske jabuke… pas Zenit je umro

tužne vesti neka budu osnov novoj sreći

sreća je kolevka smrti

sreća

je

bog

ljubavi

ljubav je ljubavlju Bog

ljubav je Bogu Bog

Bog

Bog  Bog

Bog

39265 - 39297

blaženstva

ovo sam ja i ovo je ja – jedno ja – kojeg se stide njegovi bližnji

Bože budi ja.

Bože Božanskog mi daj.

Bože daj mi se.

Tvoja sam reč Bože.

Ja sam Tii Bože.

Pisanje je Bog – Bog je čitanje.

pišem jednom biću

sve može da stane samo u jedno biće

sve ne može da stane u sva bića

sve je više od svih bića

sve je manje od jednog bića

Kada sam Bog ne postojim jer onda sam Bog.

Vazduhom sam vazduh. Idejom ideja. Ljubavlju ljubav. Bogom Bog.

zato što sam Bog mnogi ne veruju da postojim

mnogi misle da sam Bog ali na njihov način

mnogi bi me proglasili ludim

mnogi bi me osudili

mnogi ubili

a

ja sam samo Bog

ja sam Bog – ja sam slobodan

ja sam Bog – ja sam beba tek rođena

prelazim Bulevar… gledam butine ove mlade žene… osećam

žena je divna jer rađa Boga

svaka žena se jebe da bi Boga rodila

svaki muškarac jebe da bi Boga stvorio

svaki pesnik peva da bi u njemu pevao Bog

Zaratustra Buda Hrist Muhamed U Meni

mislim na prijatelja koji mi je rekao

ja volim pičku

sam sam samima

sami su sami meni

sami su sami sebi

s

s  a m a

m

sam samoj

sama samom

sam i sama svima

srećan sam – svaka reč koju napišem je pesma

potrebu da se nekom javim ostavljam ovom blaženstvu

voleo bih da napišem jednu knjižicu pod naslovom Volim pičku

nazvao sam J. D. i rekao mu da bih voleo da napišem knjižicu

pod naslovom Volim pičku. obradovao se pozivu ali mi je savetovao da to

kažem drugim rečima jer je reč pička vulgarna. svi mi to kažu ali ja osećam da je to

lepa reč a da su ostale reči vulgarne jer su nevinost krhkost i misteriju nazvale vulgarnim

pička rađa Boga – pička je Božanstvena

ova blaženstva su posvećena seksualnim radnicima

danas mi je jedna osoba rekla

reci mu da sam ja njegov fan iako bi trebalo da sam tvoj

ja sam kurac trebajućoj pički

ja sam trebajuća pička trebajućem kurcu

sve što pišem je u nastajanju

ruža

pička Bog kurac

put

nastajanje

39298 - 39330

blaženstva

ja sam pička – pička je lepota

ja sam kurac – kurac je dobrota

Bože pomozi mi da se čuvam Tebi.

Bože pomozi mi da se ne čuvam i Tebi se sačuvam.

talas

u

talasu

je

moja

pesma

mistika umetnosti je umetnost mistike

tajno je javno

umetnost je jav ja

reći šta je kako je i ko je umetnost je već umetnost

pička je umetnost – kurac je umetnost

umetnost je put bez povratka

13:46h

Sunce je. Krenuo sam ranije. Ići ću preko groblja. Časovnik se

pomerio jedan sat unazad. Sada predvečerje počinje već oko 16:30h.

Hodam za pičku i reč pička. Hodam za kurac i reč kurac.

Ja sam borac za pičku i kurac i za reči pička i kurac.

Odan sam pički i kurcu i zato ih pišem rečima pička i kurac.

Svaka pička je nevina i svaki kurac je nevin.

Sva religija i sva nauka i sva umetnost su u pički i kurcu i u rečima pička i kurac.

Hteo sam da nabrojim desetak pristojnih reči kao primer

licemerja i ružnih reči ali ne želim da povredim nijednu reč.

Pička je sve. Kurac je jedno.

Robert Valzer

na groblju sam. nežno mislim na pičke i kurčeve koji

ovde pod zemljom leže i koji će novim pičkama i kurčevima

vaskrsnuti. ljubim vas sve pičke i kurčevi koji ste ovde sahranjeni.

Pička i kurac su vrata raja.

ljubim pičku i kurac koji ove reči čitaju

Misterija pičke i kurca je u njihovom spajanju.

Čedno je spajanje.

Knjiga Miroslav Mandić je neprestano spajanje – jedna pesma jedina.

pička i kurac

mati i otac

žena i muž

sestra i brat

ćerka i sin

pička i kurac

jedno je

ljubav i ljubljenje

Kada bih prestao da pišem pička i kurac za pičku i kurac osećao

bih se izdajnikom herojske i čedne mladosti. Kada bih prestao

da pišem pička i kurac osećao bih se banalno i licemerno.

U reči pička se nalazi više zlata nego u svim rudnicima zlata.

U reči kurac je više ideja nego u bilo kojoj drugoj ideji.

Pičkom pevam sve. Kurcem ljubim jedno.

Pička i kurac su seksualni radnici jednog novog sveta. Sveta svih bića.

Pička i kurac su roditelji svim bićima.

15:15h

Pičko – Tii si pička.

Kurče – Tii si kurac.

Pesma neprestana.

39331 - 39363

blaženstva

Nikada niko nije bio tako slab kao Bog u trenutku kada je stvorio svet.

Nikada niko nije tako sam kao Bog jer malo ko sme da bude Bog.

Bogu Bog

drugu drug

Bog voli da je Njemu neko Bog – da je Njemu sve i svako Bog.

Pomisli kako bi Tii bilo da si Bog i da osim Tebe niko nije Bog.

Bogu je svako Bog.

Istinom je svako istina.

Bog se ne dokazuje – Bog se peva i biva.

Bog želi da ja Bogu budem Bog.

ja sam sve što Bog želi da ja jesam

Pišem Boga jer reči su Bog.

Bog je Bog

ja sam Bog

Tii si Boginja

Ko ljubi je Bog. Ko je ljubljen je Boginja.

svetlost na horizontu

vazduh pustare

konji vuku kola

sve što je bilo me je načinilo Bogom. sve što će biti Boga će ljubiti

s

a

d

a

s  a  d  a bog  s a  d  a

s

a

d

a 

milijardu ljudi gladuje

teško je biti čovek

ove reči svedoče da je teško biti čovek

plačem – pleše čovek u sebi

sećam se kako sam u Pragu hodao da bih došao do vode i šakom dodirnuo vodu

Bog mi ne daje život – Bog mi daje Sebe

onaj vrabac danas

izdržim li izdržao sam

ljubim sve koji se jebu

zaželeo sam se trski pored puta

nedostaje mi put – već sam na putu

hodam usnama

ljubim pisanjem

b

o

g

u

b  o  g  u bog u  g  o  b

u

g

o

b

39364 - 39396

blaženstva

Na mostu sam. Sija sunce. Duva jak topao vetar.

Vetar je odneo loptu devojčici iz ruku.

Devojka je sela na klupu i pružila noge na kojima su rolšue da ih malo odmori.

Stariji čovek iz novčanika vadi račune i pregleda ih.

Devojka je ustala sa klupe i gleda na sat.

Poslovna žena sedi na klupi i preko mobilnog diktira nešto iz svoje fascikle.

Pišem prateći senku olovke kojom pišem.

Pisati tragom senke svog pisanja je lepo otkriće koje mi se desilo na ovom suncu.

Pisanje je performans šake.

Pisanje je život pisanja koje se pred Tvojim očima rađa.

Reč je tek rođeno jagnje.

Podigao sam jednu suvu granu sa asfalta i od radosti je bacio na travu.

Ponovo sam na mostu. Bio sam na drugoj strani reke. Umorio se. Prodobrio.

Vetar na mostu je još jači.

Vetar voli reku.

sve voli sve

Ljubeći smrt i smrt u život preobraziti.

Hodam i pišem za još nerođeno.

Hodam i pišem za još neotkriveno.

Hodam i pišem za još nestvoreno.

Hodam i pišem da bih imao šta da jedem i šta da obučem.

Hodam i pišem da bih imao gde da stanujem i radim.

Hodam i pišem da bih Tebe sreo Boginjo.

Hodam i pišem da bih do kraja života živeo i radio rad Jedan čovek.

Hodam i pišem da bih živeo i dovršio knjigu Miroslav Mandić.

Hodam i pišem da bih živeo i dovršio sliku Plave ruže.

Hodam i pišem da bih živeo i dovršio Plavi film.

Hodam i pišem da bih živeo i dovršio rad Predvečerje. Ponoć. Praskozorje. Podne.

Hodam i pišem da bih živeo i osnovao Muzej Miroslava Mandića.

Hodam i pišem da bih živeo i stvorio Web sajt Miroslava Mandića.

Hodam i pišem da bih bio Bog. Boga ljubio – Bogu bio Bog.

Hodam i pišem da bih sve i svakog ljubio.

Hodam i pišem da i ovo 39396. blaženstvo napišem.

39397 - 39429

blaženstva

Video sam se sa Šekularcem i dao mu fasciklu sa

idejom-projektom za knjigu Antologija Šekularac.

Svi umetnici od kada je sveta i veka stvaraju jedno delo.

Svi pesnici od kada je sveta i veka pevaju jednu pesmu.

Svi ljudi od kada je sveta i veka žive jedan život.

Sve ženke od kada je sveta i veka rađaju jedno jedino mladunče života.

Danas ću čitati Miroslava Mandića u podstanarskom stanu Franciske Vike (Franziska Wicke).

Sunčeva svetlost koja se probija kroz požutelo lišće platana mi je izmamila ove reči.

Zašto je svetlost tako uzbudljiva?

Svetlost je poreklo.

Svetlost je suza.

Upornim pogledom me je gledala ova žena u prolazu.

Pala je noć. Život neprestano teče.

Svako ko se zanosi svojim poslom je pobožan i pesnik je.

Idem da čitam Miroslava Mandića. Hodam polako. Smirujem se. Evo i prvih kapi kiše.

Ponoć je. Bilo mi je divno sa Martinom Zonderkampom (Martin Sonderkamp).

Majnhardom Benom (Meinhard Benn). Draganom Zarićem. Srđanom Markovićem. Franciskom

i mojom Brankom Zgonjanin u staroj kući Erola Kalešija (Erol Kaleshi) koja je već petnaest

godina prazna. Čitao sam u sobi u kojoj je živeo i umro Damir Kaleši.

Devojka čeka... ulazi u taksi.

Spuštam se niz ulicu Maksima Gorkog.

Treba da pazim na svoje pijanstvo dok oko ponoći hodam ulicama.

Ne da pazim nego da ove trenutke proslavljam.

Nevin da slavim nevine.

Ne želim da budem dobar nego da živim božanstvenošću Boga.

Divno je zastati pod uličnom svetiljkom i pijan jedva ispisati ove reči.

Život se zove Dajem Tii Život.

Srećan sam jer zapisujem ove reči za Francisku.

Prolazi autobus broj 52. Mislim na knjigu Oštrica brijača

Somerset Moma (Somerset Maugham) koju sam pročitao u zatvoru.

Pored policijske stanice u ulici Radoslava Grujića sam sve pijaniji jer

se dolivam pelinkovcem koji mi pomaže da dovršim današnja blaženstva.

Pišem o onome što jeste tu gde sam sada.

Lepoto u meni sačuvaj me.

Drama se preobrazila u idilu.

Sagnuo sam se da podignem dinar sa zemlje za sreću.

Pijem poslednji gutljaj pelinkovca.

Još stotinak metara i kupiću lepinju sa pohovanim sirom.

Gladan sam Te gladno moje.

39430 - 39462

blaženstva

Sunčan je i topao poslednji dan oktobra.

Iscrpelo me je sinoćno čitanje Miroslava Mandića.

Treba da izvučem snagu za pisanje i hodanje.

Žuto cveće na stolu mi daje snagu... pisaću u hodu.

Ćutanjem prikupljam reči.

U ovom blaženstvu sam iscedio samo osam reči.

Na mostu sam u toplom predvečerju.

Ulični harmonikaš mi je razveselio srce.

Kod uličnih prodavaca sam ugledao Alhemiju reči

Jana Parandovskog (Jan Parandowski). Sećam se iz te

knjige kako je Gertruda Stejn volela da piše na papirima u boji.

Više ništa nisam mogao da napišem hodajući.

18:56h

Ni sada mi ne ide dok sedim za Crvendaćem i slušam divne pesme o životu i ljubavi.

Pesme najčešće pevaju o ljubavi.

Danas sam ceo dan bio ispošćen i pomalo zabrinut da

me ne zakači grip jer ga je Branka izgleda već dobila.

trčim do poslednjeg blaženstva

neću ih ostaviti za posle jer to više nema smisla

sve što napišem je bolje od toga da ništa ne zapišem

ja sam kao neko nepoznat koga ugledam na ulici

neko na ulici mi ne znači mnogo ali jeste

neko je divan

neko postoji kao što i ja zauvek postojim za Tebe

voleo bih da pročitam nekoliko redaka iz knjige Tristam Šendi

i meni su bili važni Gertrudini papiri u boji

Gertrudini papiri su pomogli i mom pisanju

pomagala su mi i Valzerova hodanja

monasi su me učili ljubavi – ljubavnici monaštvu

rudari jebanju – jebači rudarenju

ko me voli Njegove reči ispisujem

koga volim to sam

kamen prenešen na drugo mesto je ruža

za neke stvari ne postoje reči

volim da pišem o stvarima i stanjima za koje još ne postoje reči

reči nema a te stvari i ta stanja postoje

ovo su lepe reči koje još ne postoje

ovo su lepe reči koje još ne postoje

ovo su lepe reči koje još ne postoje

ovo su lepe reči koje još ne postoje

ovo su lepe reči koje još ne postoje

ovo su lepe reči koje još ne postoje

ovo su lepe reči koje još ne postoje

39463 - 39495

blaženstva

Hodam živim i pišem za milijardu siromašnih nepismenih i odbačenih.

Ja sam svest o lepoti svesnog.

svesno ljubi sve – svesno je svega – svesno je ljubavi

Posle nekoliko godina sam sreo moju Ivanu Živković – Petrinu majku.

ovo 39466. blaženstvo je posvećeno trogodišnjoj Petri

pozvao sam Milicu Bogosavljević i izveo joj performans

Agneš – uvek

hej Tii neopisivo kako si Tii ogoljeno

pozvao sam Branku Zgonjanin da joj kažem jednu ideju za novi novac pod nazivom

živi novi novac živi

voleo bih da slušam novi album Krisa Kristofersona (Kris Kristofferson)

ljubav je vatra koja ljubi vodu

ljubav je voda koja ljubi vatru

ljubavlju gori voda – vatra teče ljubavlju

protivrečje mističko srce moje

ljubim Te reči protivrečje

ja sam dom svakome ko dođe sa ulice

ja sam ulica svakome ko izađe iz doma

ja sam ja svakome kome nedostaje ja

ja sam uvijanje ramena kojim se opijam

ja sam cvetanje Tvog pupoljka u meni

ja sam Tvoja lepota za koju Tii ni ne znaš

pijem Te jer vino si mi

jedem Te jer hleb si mi

pišem Te jer reč si mi

poda mnom – u Tebi sam

ovo je jedan korak – ovo je drugi korak

lepota se sama otkriva

nazvao sam Sanju Savić da joj pokažem ovaj pokret

Tebi pokazujem ovo 

pisanje je neprestana odanost detetu

piše me dete

dete me piše detetu

dete ljubi dete

dete se venčava sa detetom

dete brak

39496 - 39528

blaženstva

ove reči su za usput

reči u rečenici rečenica

Šestogodišnja prosjakinja je zaspala na stepenicama.

Nekoliko stepenika niže spava i četvorogodišnja prosjakinja.

Dok gledam ptice u letu lakše mi je.

Na zatravljenoj kosini uživam u podrhtavanju trava na vetru.

Čudo je da uopšte postojim. Još veće čudo je da se pišući čudim 

čudu što postojim. Najveće čudo je da Tii sve o ovim čudima čitaš.

Napisati između reči malo ljubim Te – ma ljubim Te lo – je za mene jako veliko.

Kada jesam onda i svaka reč koju napišem jeste.

Kada napišem reč koja jeste onda i ja jesam.

sporo odmičem

Kod hotela Slavija desetogodišnji dečak prosi i plače.

Dečače koji prosiš i plačeš ljubim Te.

Dečače koji prosiš i plačeš Tii mi daješ snagu i ljubav.

dečače koji prosiš i plačeš danas mi je Mina Novčić poslala sms

Mili Miroslave, snagom iz čukljeva krećem da svemu snagu dam, ljubim te

Minina snaga i Minini poljupci su i Tvoji dečače moj najmiliji

Dečače koji prosiš i plačeš Tii si uzor svetim dečacima.

Dečače koji prosiš i plačeš neka Te celog života doje dojke života.

Dečače koji prosiš i plačeš neka Tii iz pičke života ističe novac za svaku Tvoju suzu.

Dečače koji prosiš i plačeš Tii si princ oduvek i zauvek.

Dečače koji prosiš i plačeš Tii pomažeš drugima da imaju i da se smeju.

Dečače koji prosiš i plačeš Tebi pripadam.

Dečače koji prosiš i plačeš zbog Tebe se ne bojim.

Dečače koji prosiš i plačeš grejem Tii dupe koje se smrzlo na hladnom asfaltu.

Dečače koji prosiš i plačeš Tvoju poniženost proglašavam plemićkom.

Dečače koji prosiš i plačeš Tii si žrtvovan – Bogu najmiliji.

Dečače koji prosiš i plačeš Tvoja odbačenost je svetlost na mom putu.

Dečače koji prosiš i plačeš Tvoja žrtva je ljubičica u srcu Boga.

Vetar nosi suvo lišće.

Noć je sve hladnija.

Hodam polako uz Bulevar.

ulica sam

Mislim na grožđe.

Ljubim dečaka koji prosi i plače.

39529 - 39561

blaženstva

malopre sam slušao emisiju o klimatskim promenama na planeti Zemlji.

neka predviđanja govore o velikim promenama koje su počele da se događaju.

nedostatku energije i vode. o tome da će polovinom veka biti oko deset milijardi

ljudi a da će pri kraju veka biti oko četiri-pet milijardi ljudi jer će pet šest milijardi

nestati u strašnim ratovima koji će se dogoditi ako ne dođe do buđenja.

jedno biće će spasiti svet. to biće može biti svako – samo ja – ja svih ja.

Susreo sam se sa Kajom i Roretom. Ispratili su me do Bulevara i kupili mi kafu. 

Kaja će se poroditi za par sati ili par dana.

Kaja je rodila Bjanku Popović 6. novembra u 23:05h sa 53 cm. i 3650 gr. Bilo nam je jako teško. Sada nam je lepo. Borili smo se za život i

bili razdvojeni. Sada smo zajedno. Stvoriti život nije sitnica ni obična stvar. Novo biće traži čistotu u srcima i budnost svih najbližih koji će ga

okruživati u životu. Ono menja sve. Hvala Ti Bože. Hvala Ti Bjanka – poslao mi je mejl Bjankin otac Milan dvadeset dana kasnije.

Sa kafom u jednoj u ruci i olovkom i hartijom u drugoj idem ka mostu.

Nije važno da li sam živ ili mrtav nego zašto živim.

Živim Bogu – Tebi – Pesmi.

Bog je sve. Život je život. Pesma je pevanje.

Trave će spasiti Planetu – proslavljam vas trave.

Beli medvedi izumiru – proslavljam vas beli medvedi.

Voleo bih da sutra pišem i čitam blaženstva za Rašu Chirco Popovića.

Bacio sam novčić i on je odlučio da na raskrsnici skrenem levo.

Napravio sam jedan veseo pokret ispred Narodnog pozorišta

da bih njim razveselio sve što je uplašeno na ovom svetu.

Svakoga dana ljubiti Planetu.

Svakoga dana Svemirom pešačiti.

Ako odmah napišem reč spasenje spasenje je živo.

U knjižari Utopija Srđan Marković mi priča o ocu Paolu jezuitskom

svešteniku koji je obnovio ranohrišćanski manastir u pustinji na granici

Sirije i Jordana i u kome je Srđan ovog leta prisustvovao susretu četiri religije.

Kružim svim mislima i u malenom srcu ljubim sva srca.

Raznežio sam se pred zelenim tramvajem.

Ovde je sinoć sedeo i plakao moj dečak prosjak.

Svi putevi vode u srce koje mi je u grudima.

Jedan put ističe iz mog malenog srca.

jedan ritam. jedna ljubav. jedan Bog

B

o

g

ja ruža

Pogledaj me u oči – pogledaj ove reči.

Raznežio sam se nad čarapama koje sam osetio jer su meke stopalima.

U mojim petama je baština čovečanstva.

U šaci kojom pišem se nalazi pismo čovečanstva.

U ovim rečima je sada u kome su sva sada.

U mom ja su sva prošla sadašnja i buduća ja.

Bog ja. Ja Boga.

jabogja

39562 - 39594

blaženstva

Svakoga dana ljubiti Planetu.

Svakoga dana Svemirom pešačiti.

Bilo bi lepo – kaže Raša.

Bilo bi lepo jer lepotu svi osećaju i od nje žive.

Rašo moj ove reči koje Tii pišem i izgovaram neka Te čuvaju čitavog života.

Pitaš me od čega – pa od svega. I to tako što Tii Rašo sada voliš sve.

Rašo ovo što pišem je i za Veru – Tvoju jednoipomesečnu sestru.

Pogledaj Rašo kako Vera hoda po tekstu. Je l’ istina?

Ovo znači da Vera voli reči.

Ja se radujem Rašo jer mi je uzbudljivo da ovako pišem.

Ovo što pišem govori o svakom danu Tvog života.

Rašo pre jedan sat ova blaženstva nisu postojala.  

Umetnost je pre svega to što sada postoji a pre nije.

Nandan mi je pre sat vremena pričala kako je rodila Veru.

Ovo Rašo nije rođenje ovo je stvaranje.

Rašo nadam se da ću uz Tvoju i Verinu ali i uz pomoć

Nandan i Branka uspeti da dovršim današnja blaženstva. 

Sada ovde pored Dunava ne znam šta i kako dalje da pišem.

Nešto lepo napiši u osamnaestom (39579) blaženstvu – kaže mi Raša.

Rašo piši umesto mene jer ja nazdravljam sa Nandan i Brankom.

Rašo ja sam srećan i verujem da se sreća širi svetom.

I Svemirom – kao što Tii kažeš Rašo jer Svemir je ovde.

Sve ovo što si sada Tii govorio Rašo govori o tome da si Tii junak Svemira.

Ovaj crtež je za Tebe Rašo.

Raša hoda Svemirom

Sada si Tii Rašo postao Raša.

Rašo Tii i Raša ste kao ptica koja kljuca i ptica koja gleda pticu koja kljuca.

Je l’ vidiš Rašo kako pišem?

Pa da.

Je l’ čuješ kako govorim?

Naravno.

Je l’ vidiš kako mislim?

Ne.

Je l’ vidiš kako volim?

Šta?

Je l’ vidiš kako letim u Tvom srcu Rašo moj?

Ne vidim.

Rašo ljubim Te dok je bubamara na Brankovom ramenu a sada već na Tvom prstu.

Vera plače. Branko la camina.

Ako je istina da se zovem Raša onda je i istinito

ovo što ovde piše u ovoj tvojoj knjizi Miroslave.

Raša me je zamolio da na kraju napišem ove njegove reči