AUTOBOGOGRAFIJA

2021-2031 ili do moje smrti
24/7/365

autobogografija su oboženja autobiografijom

autobogografija je autobogografija boga i bog autobogografije

autobogografija je oboženje pevanjem stvaranjem hodanjem 

autobogografija je oboženje ljubavlju slobodom istinom

autobogografija je nadahnuće svakom biću da napiše svoju autobiografiju

 

Ti
si

434978

pupoljak

19h ti si mi prijatelj bilo ko da si

12. decembar 2025.

27767. dan mog života

 

 

2711/942

 

7. bdenje za život. tvoj život

2222. hodanje

7687  1h da svi u miru u toplom spavaju

 

7688  2h teci vodo. teci svetlosti

 

7689  3h sat me budi iz dečijeg sna ustajem da bih bdeo nad snom svakog deteta

 

7690  4h obnavljanje. danas mi je dve hiljade dvesta dvadeset drugo

hodanje. svim bojama se obnoviti. i zelenom. trava zelenom

 

7691  5h iz sna - mirom - u tvoj san

 

7692  6h lepo je ustajati za život

 

7693  7h prepoznaj se. lice svoje umivam svetlošću

 

7694  8h hladno je neka je samo da je života

 

7695  9h planeta je tako mala i lepa. ona je tvoj vrt i moj lug

 

7696  10h priljubio sam sveto pismo na grudi hodao oko zemlje cveća i radovao se 

 

7697  11h srce nam ugrej jedno da kuca

 

7698  12h tvoja pesma na mojim usnama

 

7699  13h hodao sa radom čupić. hodao sam za lepoticu celinu

 

7700  14h srce božije je beskrajan put

 

7701  15h prav kao strela božiji put

 

7702  16h put su iskušenja. valovi

 

7703  17h ja sam stazica na zemlji

 

7704  18h svi smo samo polje cveća. svemirski buket

 

7705  19h da svi prepoznaju da su deo tvog tela

 

7706  20h grunulo je iznenada. jaka detonacija

 

7707  21h naredbe su tvoje pesma u putničkom stanu mojem psalam - 119.54

 

7708  22h gospod utvrđuje korake svakog čoveka i mio je put njegov - psalam 37.23

 

7709  23h nek preživi neka se preporodi neka vaskrsne svaka čestica u svim telima

 

7710  24h utopljavaj se rekla mi je tanja žena prijateljeva

novi sad 11.4.1999

 

 

 

2712/941

 

8. bdenje za život. tvoj život

2223. hodanje

7711  1h poljubim knjigu

 

7712  2h vetar nanosi kišu čujem je po limu na prozorima

 

7713  3h toplinu iz kreveta donosim cveću

 

7714  4h u snu sat jedan prođe za tren

 

7715  5h dve detonacije me probude i prodrmaju svaku ćeliju u telu 

 

7716  6h kružim oko zemlje cveća

 

7717  7h hodam za plavo

 

7718  8h naši životi i jesu bdenja nad kolevkom života

 

7719  9h san je i svaki dan

 

7720  10h predajem ti se. predajem se u naručje i pevanje tvoje

 

7721  11h granulo je sunce život liči na dobrotu

 

7722  12h sunce svetli kao i neprestane molitve

 

7723  13h baš kao što grane sunce šikne život iz pepela

 

7724  14h mnogo je stradanja - nem sam

 

7725  15h spremam stan hram cveća. život se bori da živi

 

7726  16h i nadica je velika nada

 

7727  17h čuvajmo je čuvajmo zemlju našu sestru svima u svemiru

 

7728  18h nebo otac naš. zemlja majka naša. oboje nas rađaju

 

7729  19h sjaji se trag grafita na papiru reč postade telo

 

7730  20h oni koji su u sukobu će se miriti bdenjem već sada to činim za njih

 

7731  21h usnama u svačije srce

 

7732  22h došla iznenada pa zajedno hodali oko zemlje cveća. krilima 

se zagrlili pa uz pucnjavu otišla lepa kao leptir nad vodom mina novčić

 

7733  23h  utopljavaj se rekla mi je tanja žena prijateljeva

 

7734  24h da iz mene samo ljubav ističe

novi sad 12.4.1999

 

 

 

2713/940

 

9. bdenje za život. tvoj život

2224. hodanje

7735  1h hodam očekujući neočekivano poboljšanje u ovom ratu

 

7736  2h hodam za žuto

 

7737  3h sve sam prisniji sa cvećem

 

7738  4h samo hodam spavajući

 

7739  5h kako je spavanje važno

 

7740  6h svanulo je. zašto ljudima lepota života nije dovoljna

 

7741  7h gledam sunce

 

7742  8h da drugima budem jedan od nedostajućih izvora tvoje vode

 

7743  9h život je uvek u nama ali mi ga često ne osećamo

 

7744  10h pastirom... 

 

7745  11h ozelenelo je drveće uprkos bljuvanju ubilačkih vatri u noći

 

7746  12h osmo proleće ruže. ruža je prvi put u bombardovanju

 

7747  13h kada bude radosti neka oproštenjem bude soljena

 

7748  14h vera je seme oslobođenja

 

7749  15h svakog sata izgovaram molitve kružeći oko zemlje cveća

 

7750  16h i on ih pase čistim srcem i vodi ih mudrim rekama - psalam 78.72

 

7751  17h i lastavica nahodi gnezdo za ptiće svoje kod oltara tvojih - psalam 83.3

 

7752  18h kao vinograd kao orah kao maslina

 

7753  19h primetim kako mi pogled sam klizi po cveću

 

7754  20h sa svih strana stradanje

 

7755  21h nikog nikog nikog ne ponižavati

 

7756  22h život zavisi od svakog posebno od slabih i nevažnih

 

7757  23h da iz mene samo ljubav ističe

 

7758  24h oglašavaju se sirene za vazdušnu opasnost. da iz mene samo ljubav ističe

novi sad 13.4.1999

 

 

 

2714/939

 

10. bdenje za život. tvoj život

2225. hodanje

7759  1h stradanja. svako stradanje je sveto

 

7760  2h detonacije. prolama se nebo. drhtim kao vlat

 

7761  3h sanjao sam bombardovanje

 

7762  4h preko na drugoj obali dunava laju dva psa

 

7763  5h telo hoda duša spava

 

7764  6h hodam i žvaćem koru crnog raženog hleba umesto molitve

 

7765  7h na tvom sam putu

 

7766  8h prespavao

 

7767  9h hodam za ljubičasto

 

7768  10h da hleba bude u svačijim ustima

 

7769  11h da reke mirno teku a putevi svoje putnike vode ka radosti

 

7770  12h nauči nas tako brojati dane naše da bismo stekli srce mudro - psalam 90.12

 

7771  13h i u beznađu svetle i čuvaju druge oči onih koji ljube

 

7772  14h da živim u trenutku treptajem da mi srce kuca na vrata večnosti

 

7773  15h kao dete koje je samo samo škrabam

 

7774  16h sve u knjigama piše i svi putevi već u srcu postoje

 

7775  17h na tihu vodu

 

7776  18h na keju u šetnjama ljudi skupljaju snagu za noć koja ih očekuje

 

7777  19h ti si mi prijatelj bilo ko da si

 

7778  20h kako bi bilo lepo u miru provesti noć

 

7779  21h osmehom... do tebe

 

7780  22h ljubav je nemoćna - samo ljubi

 

7781  23h oglašavaju se sirene za vazdušnu opasnost

 

7782  24h bdemo cveće i ja. da iz mene samo ljubav ističe

novi sad 14.4.1999

 

 

 

2715/938

 

11. bdenje za život. tvoj život

2226. hodanje

7783  1h u mraku i zloslutnoj tišini kružim oko zemlje cveća

 

7784  2h žito

 

7785  3h hleb sam u tvojim ustima

 

7786  4h ustati i hodati

 

7787  5h noć je bila mirna bez detonacija

 

7788  6h cveće čuvaj nas. cveće čuvaj sve nas

 

7789  7h pas dočekuje skelu

 

7790  8h širi se miris zemlje cveća. miris svih mirisa. kad zamiriše

badem kad zamiriše kesten. kad zamirišu mirisi svih vetrova

 

7791  9h kad zamirišu mora. i nebo pred kišu

 

7792  10h dan boli od lepote. dan je tajna boga u njegovoj punoći

 

7793  11h sat za satom tkam. dan u noć. noć u dan. preplićem mir i život

 

7794  12h samo da nikada nikoga i ništa ne zaboravim

 

7795  13h kada vidim radnice gradskog zelenila kako rade uvek osetim radost 

 

7796  14h sunce sija za džaba. baš. i reke tako teku i trave tako rastu

 

7797  15h na tvoju radost da tvoj život živim

 

7798  16h bog neprestano pita šta ćeš sada. da li bi hteo da se igraš sa mnom

 

7799  17h radujem se svima nama je život odan

 

7800  18h deca u igri viču parole koje čuju na televiziji

 

7801  19h kao slapovi slivaju se rečenice iz sata u sat

 

7802  20h počinje noć i carstvo zvukova

 

7803  21h hodam da bi cveće čulo moje molitve i

prenelo ih svakom biću na zemlji svakom biću u svemiru

 

7804  22h i kada se molim za najbližeg molim se za sve

 

7805  23h bdemo cveće i ja

 

7806  24h vazduh je pun baruta. aviona. detonacija

protivavionske vatre... da iz mene samo ljubav ističe

novi sad 15.4.1999

 

 

i

 

 

1h

poljubim knjigu

 

 

6h kružim oko zemlje cveća

 

 

8h naši životi i jesu bdenja nad kolevkom života

 

 

18h nebo otac naš. zemlja majka naša. oboje nas rađaju

 

 

15h svakog sata izgovaram molitve kružeći oko zemlje cveća

 

 

22h život zavisi od svakog posebno od slabih i nevažnih

 

 

13h kada vidim radnice gradskog zelenila kako rade uvek osetim radost 

 

 

14h sunce sija za džaba. baš. i reke tako teku i trave tako rastu

 

 

23h bdemo cveće i ja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si večno

bdenje za

svako

i

sva

bića

svemira

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

7h samo tepati

11. decembar 2025.

27766. dan mog života

 

 

2706/947

 

2. bdenje za život. tvoj život

2217. hodanje

7567  1h oprosti mi

 

7568  2h ustajem iz toplog sna kružim i molim se

 

7569  3h život svakog čoveka zavisi od života svih

ostalih ljudi. životi svih ljudi zavise od života svakog čoveka

 

7570  4h neka žive svi pupoljci. a ja. da se ulijem u tebe

 

7571  5h iz dubokog sna ustajem i hodam

 

7572  6h sve što postoji živo je. zlo je uvek samo u meni nije u drugome

 

7573  7h svim česticama koje lutaju po svemiru i svim živim bićima želim topline i pažnje

 

7574  8h sunce je. danju skupljam snagu za noćna bombardovanja

 

7575  9h ispod ozelenelih vrba dunav se miran na suncu belasa

 

7576  10h j. mi je donela cveće za zemlju cveća

 

7577  11h sačuvaj se zelenilo

 

7578  12h teško je bilo šta činiti. ali tu je posetio me je slobodan tišma

nada slobodanova mama mi je poslala saksiju sa cvećem za zemlju cveća

 

7579  13h ne gledam razaranje da bih božije graditeljstvo video 

 

7580  14h joj kako se strah širi bože pomozi svima

 

7581  15h lepe su tek propupele ljubičaste lale pred srušenim mostom

 

7582  16h dok osećam kako se strah širi i raste pretnja čujem ptice kako pevaju

 

7583  17h minerali bilje životinje spasite nas

 

7584  18h kako su bile lepe te molitve kaže marta

milojević posle zajedničkog hodanja oko zemlje cveća

 

7585  19h želeo bih da sačuvam svoj svačiji i život sam

 

7586  20h minerali bilje životinje spasite nas jer mi ljudi smo se izgubili

 

7587  21h svi činimo jedno biće ono što činiš drugome sebi činiš

 

7588  22h pogledaj lepotu koju nosim u očima za tebe

 

7589  23h od istih čestica smo stvoreni

 

7590  24h hajde da ti i ja svojim životom činimo radost mineralima biljkama životinjama

novi sad 6.4.1999

 

 

 

2707/946

 

3. bdenje za život. tvoj život

2218. hodanje

7591  1h biti slobodan ljubiti blaženstvo

 

7592  2h uvek posle sna osetim kako se u spavanju

obnavljam. kako sam u snu grljen i čuvan

 

7593  3h bombardovanje. iznad industrijskog dela

grada. verovatno iz rafinerije diže se veliki plamen

 

7594  4h nauči me da u svakom čoveku vidim tebe

 

7595  5h vodi me dalje u zajednički jezik svih bića

 

7596  6h svako je video osetio i činio lepotu sveta

 

7597  7h sunce je već visoko umiva nas

 

7598  8h da svakom bude lepo zbog tebe

 

7599  9h sve je već rečeno i sve se zna ostaje da se to svakom dogodi

 

7600  10h čujem kako mi se reči rađaju u srcu. samo da ih još iz srca i izgovorim

 

7601  11h kako je lepo očima drugog gledati. očima

drugog progledati. sa neprijateljem se zauvek izmiriti

 

7602  12h daj mi da sačuvam dušu čoveka u koga je ušlo zlo

 

7603  13h sačuvajmo knjigu naočare olovku i proslavimo reč

 

7604  14h kako je lepo svačije srce dok kuca u grudima

 

7605  15h na deci i mladima se ne vidi ni trag od noćnih užasa i strahova

 

7606  16h pretvori mi podrhtavanje od detonacija u otkrovenje ljubavi

 

7607  17h hodao sa šestogodišnjim stanislavom drčom oko zemlje cveća

 

7608  18h nežna prostranstva doletite laste

 

7609  19h sunce je zašlo. molim se vitgenštajnovom duhu

koji se u rovovima prvog svetskog rata molio svetom duhu da ga spase

 

7610  20h topla je noć sve se smiruje strah počinje da se širi. noć je nevina

 

7611  21h da svaki otkucaj moga srca bude ljubav za sve što postoji

 

7612  22h da se susretnem sa sestrama i braćom iz sve-mira

 

7613  23h hajde da ti i ja svojim životom činimo radost mineralima biljkama životinjama

 

7614  24h ljudi izlaze noću na kej posmatraju da

li će im biti srušen i treći jedini još preostao most

novi sad 7.4.1999

 

 

 

2708/945

 

4. bdenje za život. tvoj život

2219. hodanje

7615  1h radost je postojati

 

7616  2h molitva mi je put saputnik putovanje 

 

7617  3h ti si krhko biće volim te bilo šta činila

 

7618  4h prekidam molitvu hodajući spavam. ja sam spavač u hodanju

 

7619  5h ja sam osmi april 1999 godine

 

7620  6h noćas je pucalo samo sa zemlje ka nebu a nije sa neba ka zemlji

 

7621  7h samo tepati

 

7622  8h ti si usnulo jagnje u mojim preponama

 

7623  9h čedo. sunce. blago. brezo. lasto. hrano

lane. jagnje... usne moje. šljivo moja... lavice i laviću moj 

 

7624  10h prve procvetale muškatle. jedna bela druga roza

 

7625  11h ovde sam jer služim bogu. ovde sam da bih afirmisao svačije ovde

 

7626  12h voleo bih da mogu da se zahvalim onome ko me uvredi

ili ponizi da ta osoba ne bi osetila da je samu sebe uvredila i ponizila

 

7627  13h sada je uvek ovde. ovde je uvek sada. tako cvetaju i biljke

 

7628  14h april je najsvirepiji mesec što rađa jorgovan iz mrtve zemlje t. s. eliot

 

7629  15h punim plućima živiš kad svima i svakome veruješ

 

7630  16h ... ali kad stignu na cilj rasprave u

pogledima iščezavaju jer srca se sjedinjuju... rumi

 

7631  17h ljudi čamcima prelaze dunav život uvek ohrabruje

 

7632  18h predajem svoju volju tebi i svakome. i puževima

 

7633  19h ističe četvrti dan i noć u kojima hodam da bi noć i dan i dalje postojali

 

7634  20h zahvaljujem se kaji i milomiru zemljskim roditeljima na ovom i ovakvom životu

 

7635  21h kako je to ružno što lako vidim mane drugog. oprosti mi v. k

 

7636  22h počinje da pada kiša miriše noć i proleće

 

7637  23h ljudi izlaze noću na kej posmatraju da

li će im biti srušen i treći jedini još preostao most

 

7638  24h radost u telu mozgu srcu: isto smo

novi sad 8.4.1999

 

 

 

2709/944

 

5. bdenje za život. tvoj život

2220. hodanje

7639  1h po najlonima na prozoru dobuju kapi kiše a u daljini detonacija

 

7640  2h kako je teško ustati iz dubokog sna. iz dubokog plavog

 

7641  3h lelujam se i molim

 

7642  4h bdenjem kružim i čuvam tvoj san

 

7643  5h oči mi se... same sklapaju pre nego što zapi... šem rečenicu

 

7644  6h zvoni sat. ustaj - na molitvu - čuju se gugutke

 

7645  7h još mi se spava

 

7646  8h noćas u gradu nije bilo bombardovanja i zbog toga sam bezbrižno spavao

 

7647  9h zvao srđan valjarević. raduj se nevesto-nenevesna

 

7648  10h hodala sa mnom j

 

7649  11h porazi me osvoji me kao što me je on

porazio i osvojio ludom ljubavlju božijom prema čoveku

 

7650  12h pobeđuje samo onaj koji nikoga ne

povređuje i ne pobeđuje iz koga teku saosećanje i davanje

 

7651  13h blaženi siromašni duhom blaženi koji

plaču blaženi krotki blaženi milostivi... blaženi mi telo neguju

 

7652  14h blaženi gladni i žedni pravde blaženi čisti srcem blaženi

mirotvorci blaženi prognani pravde radi... blaženi mi i srce i um otvaraju

 

7653  15h procvetao prvi jorgovan

 

7654  16h čitam psalme davidove dok hodam oko zemlje cveća

 

7655  17h hodanjem iz sata u sat sve se pretvara u samo jedan dan u samo jednu noć

 

7656  18h svi delovi tela čine telo. svaki čovek čini čovečanstvo

svakim čovekom čovečanstvo se spasava ili propada

 

7657  19h zemlja sačinjena od cveća je zemlja svih nas

 

7658  20h tu sam da sačuvam proslavim preobrazim

materiju. nevinu. preobrazim onu koja me čeka

 

7659  21h bog: ljubiti i ljubljen biti

 

7660  22h ti si moje pognuće i zanos

 

7661  23h radosti u telu mozgu srcu: isto smo

 

7662  24h bdenje pisanjem

novi sad 9.4.1999

 

 

 

2710/943

 

6. bdenje za život. tvoj život

2221. hodanje

7663  1h tv snimatelji na keju svaku noć čekaju da snime rušenje mosta

 

7664  2h jer ti si me ljubavlju stvorio

 

7665  3h tri. i u tri sam hodao

 

7666  4h moneovih lokvanja mi je željna duša

 

7667  5h ne ustajem. u krevetu zapisujem ovu rečenicu. žurim da zaspim

 

7668  6h skela prevozi ljude na petrovaradinsku stranu

 

7669  7h kiša je. prehlađen sam. pišem uz toplo

mleko jer ovih dana nije bilo stakla na prozorima

 

7670 8h slabiji je lepši. živeli kedrovi

 

7671  9h miriše mokra trava. ljubim dan da bih video dobro

 

7672  10h svako svoj posao nek čini. svako svojim putem nek bezbrižno ide

 

7673  11h podsećam sebe da se pričuvam paranoje

zovi humor neka ti pomogne bodrim samog sebe

 

7674  12h ponavljam a ponavljati još jedino znam: svi ljudi čine jednog čoveka

 

7675  13h ja grudva zemlje. ja busen. hrana i piće u rečima

 

7676  14h gospode sačuvaj me u sebi

 

7677  15h sve što leži gmiže raste pliva leti hoda sačuvaj

 

7678  16h mira u srcu mira u telu mira u mislima. za mirom vapim usnama hodam

 

7679  17h da u mom telu udomim sva tela

 

7680  18h hodam da bih bio tih. da bih nežnošću treperio i bio nada svima

 

7681  19h otvori tvoj put u mom srcu i hodaj njime

dok se sasvim ne pretvorim u tebe ljubljena moja

 

7682  20h da svi u sebi osete tebe voljeni

 

7683  21h svojom lepotom pokaži ljudima da oni nisu neprijatelji jedni drugima

 

7684  22h noćas je vaskrsenje svi čekaju da budu bombardovani

 

7685  23h bdenje pisanjem

 

7686  24h nek preživi neka se preporodi neka vaskrsne svaka čestica u svim telima

novi sad 10.4.1999

 

 

i

 

 

5h vodi me dalje u

zajednički jezik svih bića

 

 

1h radost je postojati

 

 

15h punim plućima živiš kad svima i svakome veruješ

 

 

18h svi delovi tela čine telo. svaki čovek čini čovečanstvo

svakim čovekom čovečanstvo se spasava ili propada

 

 

21h bog: ljubiti i ljubljen biti

 

 

2h jer ti si me ljubavlju stvorio

 

 

12h ponavljam a ponavljati još jedino znam: svi ljudi čine jednog čoveka

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

tepanje

usred

bombardovanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

svi putevi vode ka vaskrsenju

10. decembar 2025.

27765. dan mog života

 

 

2693/960

 

bolestan

najopasnija pretnja bombardovanjem

prvo sam se uplašio i onda sam duboko

potonuo da bih u srcu pronašao mir. oko

osam uveče je počelo bombardovanje

novi sad 24.3.1999

 

 

 

2694/959

 

7541  ljubav božiju diši

volim da se kupam vazduhom. svežim

jutarnjim. da umijem i milujem pluća. pa hladnim

po licu vratu šakama. da se okupam vazduhom iznutra. da

ga udahnem. da prođe dolinama moje krvi. provetri mi nerve i

okrepi mišićna vlakna. disanje je umetnost. udišući živim jer udišem

živo - mleko majke i slobodu oca. bilo koje mesto u prirodi je lepo. ko

čini tu lepotu. koja bića stvaraju vazduh u mojim plućima. koja bića

stvaraju lepotu u mojim očima. samo od te lepote i živim. nekakva

blagost vlaži i izlazi iz mene. disanje je večito prolaženje pogled iz

očiju svih mladunčadi ovog sveta. dišem mirisom siromaškog

hleba. udahnjujem sve bacile i viruse da bi se u mom telu hranili

na zdravlje oboma. ljubav božija je jezik svih bića. kad svi

razgovaramo: kamenje i pauci i tigrovi i breze i morski

talasi i vetrovi i čobani i matematičari i morske alge

i slavuji. disanjem svako svoju reč kaže. kad

svakome oči sijaju u očima drugog

stvorenja

(iz rečnika hodanja)

 

 bolestan

oko osam uveče je

počelo bombardovanje

ovde sam da bih duboko u

srcu bio sa svim srcima

novi sad 25.3.1999

 

 

 

2695/958

 

7542  knjiga o putu

knjiga o putu bi bila knjiga o lastama

knjiga o plavom monahu na plavom putu

neke od ideja za deset poglavja bi bile:

 

1  put. put je kuća izvesnosti. opasnost koja spasava. put je lek protiv

sebičnosti i svih bolesnih osećanja. put je vijuganje. najlepše mi je kada sam

nogama na putu u putu koji mi je u srcu. putem se utvrđuje večna važnost drugog

čoveka. na putu sam već radostan bez mučenja ciljem ili idealom. svaki dan počinje

putem do jutarnje vode. put je zanos. zatravljenost. huk. ponesenost. opčinjenost

oduševljenost ushit uzlet. svi putevi vode ka vaskrsenju

 

2  žena/muškarac. žena i muškarac su početak i kraj svega ljudskog. žena i

muškarac kao jedno su neotkriveno blago. volim uzbudljive žene bez potrebe za

sigurnošću i zavođenjem i volim hrabre muškarce bez moći i potrebe za izvesnošću

žena i muškarac su prvi odnos. sveti čin. slaganje. savezništvo. zajedničko delo

brak stvaralaštva. bez laži i svađanja. tihi razgovori noću u krevetu. dom im

je u zajedničkom srcu. novac u zajedničkom putu na putu

 

3. ljubav. ljubav je služenje. otimajući se za ljubav ljudi su je izranjavali

posramili. osamili. zbog ljubavi ljubav umire pred našim očima. ljubav je

život u drugome. reći drugome: ja te volim znači reči mu: ti nikada nećeš

umreti. jedni podnose mučeništvo od mača drugi upoznaju mučeništvo

ljubavi heroizam sakriven ogrtačem svakodnevnog

 

4  reč. prema velikim misticima čovek je ubog prosjak blagodati koji

međutim otkriva da postoji neko još ubogiji od njega. još veći prosjak

bog sam koji prosi ljubav na vratima našeg srca. reči su grudi pluća

života rečima te grlim kroz sve vreme. reči su seme. vidi reč

dodirni reč. čuj reč. okusi reč. omiriši reč. reč je izvor

 

5. kurac. ta lepa reč ta dobra reč. kurac nevinost koja strada. kurac je tvoja

hrabrost i prihvatanje snaga u tebi. kurac je zaštitnik od licemerja i razvrata

plotski greh nipošto nije greh ploti nego greh duha protiv ploti. protiv

svetlosti i svetinje. ovaploćenje. greh je tragična privilegija samo ličnosti

 

6  mišljenje. volim mišljenje koje me oslobađa. mišljenje koje me

oslobodi od samog mišljenja. mišljenje je užìvanje. mišljenjem se

stvaraju svetovi. kada mislite o nečem drugom misao o drugom ste vi

 

7  hrabrost. hrabrost je milovanje. hrabrošću verujem u ljubav koja ne umire

hrabrost je biti iskren i sam. spokojan u očima drugog. hrabrost je - kreni

 

8  žrtva. žrtva je nedostajuća hrana u godinama gladi. žrtva je seme iz koga niče

reč hvala. žrtva je kap u koju se uliva okean. ko može da podnese sve podiže

 

9  ljubiti. doline i vrhovi. ušća i izvori. ljubljenjem se ljubi ljubav. što god ti kaže - učini

 

10  plesati. izobilje radosti ispravlja i istančava čovekovu pažnju. čini

čoveka otvorenim i spremnim da se nadnese nad svaku usamljenost

nad svako stradanje i napuštenost od boga. kad telo oseća telo zapleše

(iz rečnika hodanja)

 

bolestan

ovde sam da bih

duboko u srcu bio

sa svim srcima

ovde sam

novi sad 26.3. 1999

 

 

 

2696/957

 

bolestan

ovde sam. dok slušam

đuk elingtona kroz prozor

gledam kako vetar nosi

bele latice propupelih

voćaka

novi sad 27.3. 1999

 

 

 

2698/955

 

bolestan

dok slušam đuk elingtona

kroz prozor gledam kako vetar

nosi bele latice propupelih voćaka

pred jutro u polusnu čuo sam ove

reči: ako dobro pogledaš sebe

i pomisliš da možeš da

letiš letećeš

novi sad 29.3.1999

 

 

 

2699/954

 

bolestan

pred jutro u polusnu čuo sam

ove reči ako dobro pogledaš sebe

i pomisliš da možeš da letiš letećeš

želeo bih da natkrilim sve ljude

krilom topline

novi sad 30.3.1999

 

 

 

2700/953

 

bolestan

želeo bih da natkrilim sve

ljude krilom topline. muškarci

sada je trenutak da krenemo

putem bezazlenih hrabri

muškarci slede čedne

muškarce

novi sad 31.3.1999

 

 

 

2701/952

 

bolestan

oko pet pred jutro na sto

pedeset metara od mene je

srušen petrovaradinski most. užas

neopisiva razorna snaga a od nje je

još užasnija nečija namera. tehnologija je

samo usavršena magija. muškarci sada je

trenutak da krenemo putem bezazlenih hrabri

muškarci slede čedne muškarce. pred ponoć

sabirajući se od jutrošnjeg užasa u dnevniku

sam napisao kao da sam poginuo

novi sad 1.4.1999

 

 

 

2702/951

 

bolestan

pred ponoć sabirajući se od jutrošnjeg

užasa u dnevniku sam napisao kao da sam

poginuo. poremećen mi je centar za ravnotežu

mnogi zvuci me podsećaju na bombardovanje

zahvalan sam što sam doživeo i preživeo

taj užas ljubav za sve

novi sad 2.4.1999

 

 

 

2703/950

 

bolestan

poremećen mi je centar za ravnotežu

mnogi zvuci me podsećaju na bombardovanje

zahvalan sam što sam doživeo i preživeo taj

užas ljubav za sve. dobrota je tako

lepa i smirujuća

novi sad 3.4.1999

 

 

 

2705/948

 

1. bdenje za život. tvoj život

2216. hodanje

7543  1h u-jedinjenje ljubavi. sledeća dvadeset četiri dana ću hodati oko cveća vode

biblijeuskršnjih jaja sveće koje sam stavio nasred sobe i sve to nazvao zemljom cveća

svakog sata hodaću po 100 koraka sa kojima ću množiti svoje dosadašnje korake na ruži

(100 puta 60.109.660 koraka jednako 6 milijardi koraka) i tako ću 24 sata dnevno

poklanjati po jedan korak života svakome čoveku

na planeti sledeća 24 dana

 

7544  2h oznojan strahom od bombardovanja služim tvom ja

 

7545  3h ustajem. kako je lepo u miru i mirno spavati

 

7546  4h od srušenog mosta dunav kao planinska reka žubori

 

7547  5h hodam oko cveća na sredini sobe. ono je sada hram zemlje cveća. želim mu život

 

7548  6h tek sviće mislim na okean. duboko plavo u svitanju

 

7549  7h kroz izlupane prozore pada sunce na ove reči

 

7550  8h trinaesti dan bombardovanja. kako da prihvatim obujmim razumem silu

 

7551  9h molim se bože da se ne bojim da neprestano budem u tebi

 

7552  10h teško mi je da bilo šta zapišem

 

7553  11h topao sunčan dan plačem. kako da umilostivim nasilje da se zaustavi

 

7554  12h neprestano sam između lepote i užasa

 

7555  13h hodajući u svakom satu vreme prolazi brže

 

7556  14h dok noću bombe razaraju danju proleće sve obnavlja

 

7557  15h kako da volim i ono što ne razumem

 

7558  16h da žive i laste i bulke i planine i doline

 

7559  17h izlepio sam plastične folije na prozore manje je hladno

 

7560  18h od bombardovanja kao da su mi svi zvuci sveta u leđima

 

7561  19h nemoć mi otvara utrobu života i obnavlja

 

7562  20h počinje strah ali dolazi prijatelj (posvećeno borisu kovaču)

 

7563  21h hodam u molitvi za svaki grumen zemlje i najmanje parče neba u svačijem srcu

 

7564  22h da bude mira kažemo jedan drugome

boris i ja i rukujemo se iznad zemlje cveća

 

7565  23h snažno bombardovanje - drhtim

molim se drhtim molim se. dobrota je tako lepa i smirujuća

 

7566  24h od istih čestica smo stvoreni

novi sad 5.4.1999

 

 

i

 

 

ljubav božija

je jezik svih bića

 

 

tehnologija je samo usavršena magija

 

 

pred ponoć sabirajući se od jutrošnjeg užasa u dnevniku sam napisao kao da sam poginuo

 

 

neprestano sam između lepote i užasa

 

 

kako da volim i ono što ne razumem

 

 

snažno bombardovanje - drhtim molim se drhtim molim se. dobrota je tako lepa i smirujuća

 

 

od istih čestica smo stvoreni

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bombardovani

preživeli smo da

bi još više živeli

ljubav slobodu

istinu za 

svako

i

sva

bića

svemira

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

hodanje je cvetanje u prostoru

9. decembar 2025.

27764. dan mog života

 

 

2681/972

 

7501  18. decembra 1998. godine zamonašile su se u manastiru vraćevšnica

dve iskušenice i u monaštvu dobile imena tekla i iraida. pre nego što su se zamonašile

one su u manastiru provele nekoliko godina. kada su se tekla i iraida zamonašile prvo su

bile u belim haljinama a onda su se oblačile u toku obreda zamonašenja u monaško odelo

i to simbolično: uzimajući svojevoljno-odeću siromaštva. parman na prsa da se zaruče

velikom obrazu i za znak krsta. oblačile se haljinom radosti duhovne. opasivale silom

istine da usmrte telo i ponove duh. pokrivale se sa kapom nadanja spasenju i

pokrivačem poslušnosti. haljinu spasenja. oklop pravde. obuvale obuću da

su spremne da javljaju jevanđelje o miru. uzimale mač duhovni koji je

reč božija. nedavno sam ih video kako zvone na manastirskoj

zvonari. različite visine podsetile su me na veliko i malo

zvono napisao mi je u pismu petar miloradović

 

hodanje za teklu i iraidu

2207. hodanje

hodao sam sa vladom barbulom. pročitao

mi je tekst nedima sejdinovića: hipertekst hiperautor

hipertrofija ili književnost u mreži. volim da slušam

nežni stid sam u dečakovim očima. kako mi

trepere leđa jer nema zagrljaja

novi sad 12.3.1999

 

 

 

2682/971

 

7502  tvoj gornji deo tela je najjači. gornji i donji deo tela ti se jako razlikuju

gornji je stabilniji. ramena kao da ti se ne kreću. noge ti se kreću više nego što je

potrebno. u njima je neka dečačka snaga. bilo je lepo dok sam te iz daljine gledala

kako mi prilaziš. ličio si na mladića sa likom devojke. u tvom ritmu se oseća nežnost

oseća se kako uživaš u prisutnosti kako si otvoren prema svemu što te okružuje

dok si se približavao videla sam razne promene na tvom licu. u jednom trenutku

bio si jako star ali dok si posmatrao bio si mlad. najbolje je da samo

posmatraš i da se ne zaustavljaš

 

7503  miroslave zagrli me... posle zagrljaja je samo tišina u

kojoj se spajamo i učimo da hodamo korak po korak zajedno

 

sa sabićem

2208. hodanje

hodao sam sa verom midić

od ranog jutra obalom dunava

kameničkim parkom. kako mi

trepere leđa jer nema zagrljaja

bog je stvorio jedno biće

kiril aleksandrijski

novi sad 13.3.1999

 

 

 

2684/969

 

7504  hodam u devetnaestim patikama - reebok. 120 nemačkih maraka

 

7505  do sada sam prepešačio 45.549 kilometara

sa dnevnim prosekom od 20.629 kilometara

 

7506  za dve i po godine priprema za ružu lutanja i sedam godina

rada na njoj lista dobijenog i potrošenog novca izgleda ovako:

 

za pripreme dobio 26.305 dm - potrošio 16.270 dm 

 

prve godine dobio 6.605 dm - potrošio 15.500 dm 

 

druge godine dobio 8.874 - potrošio 8.500 dm 

 

treće godine dobio 2.486 dm - potrošio 4.000 dm

 

četvrte godine dobio 6.350 dm - potrošio 6.350 dm  

 

pete godine dobio 2.506 dm - potrošio 2.506 dm  

 

šeste godine dobio 6.560 dm - potrošio 6.010 dm 

 

sedme godine dobio 3.510 dm - potrošio 3.510 dm  

 

ne računajući rad ljudi koji su radili sa mnom ni sredstva koja

su uložena dobio sam 63.196 dm a potrošio 62.646 dm

 

7507  prijatelji njih 118 dali su mi 45.686 dm

 

7508  od institucija sam dobio 17.510 dm

 

7509  najviše su mi dali nenad baturan. kaja mandić. vera varadi

i familija varadi. vesna milović. nada petronijević i nebojša čović

 

hvala svima koji su mi dali novac

2209. hodanje

borbe sa samim sobom su najlepše jer su najteže

bog je stvorio jedno biće kiril aleksandrijski

volim taj život po cveću

novi sad 15.3.1999

 

 

 

2685/968

 

7510  volim hrabrost. ona je divna vodilja. sa njom se bezbednije živi. hrabrost je sam život

 

7511  najlepša hrabrost je voleti. najveća pripasti bogu

 

7512  od mladosti kao senku života osećam zahtev postojećeg društva da me

obaveže na vojnu mušku verziju priče o životu o tome kako je hrabrost boriti se protiv

drugog. ne želeći nikog da povredim jednostavno tako ne osećam. toj priči ne pripadam

 

hrabrost

2210. hodanje

zahladilo je. odnekud se

oseća sneg. hodao sam sa violetom

jovanović malopre smo se rastali. sada

hodam sam pored dunava. porastao je

raširio se. volim taj život po cveću

samo živeti ništa više

ništa lepše

novi sad 16.3.1999

 

 

 

2686/967

 

7513  blago se nasmešim. počinje da pada sneg

 

7514  kad kažem ja kažem ljubav

 

7515   kad kažem ti kažem bog

 

privlačenje

2211. hodanje

bilo šta i bilo kako da kažem

uvek ću kazati boga. kažem sneg

i rekao sam ga. kažem pada i on

pada. samo živeti ništa više ništa

lepše. oseća se najveća pretnja

nasiljem ali uskoro će

doleteti laste

novi sad 17.3.1999

 

 

 

2687/966

 

7516  polazim tačno u podne. kad hodam s tobom samo krenem i ne mislim ovog

puta sam mislila šta da ponesem gde da idem i da li ću moći sama. krenula sam gladna

 

7517  malo sam uznemirena da li ću uspeti da

ishodam 20 km. (dogovorili smo se da je to pet sati)

 

7518  prošlo je pola sata moram da usporim bole me cevanice

 

7519  prelazim brankov most malo je ljudi

 

7520  u gradu sam. svi pričaju o situaciji. jel gledaš cnn šta kažu

moj pradeda je bio na solunskom frontu deda je prošao oba rata 

 

7521  15:13 sela sam na klupu negde na banijci. bole me noge iz kukova

 

7522  16:30 još malo sam se odmarala mislila ne mogu više

 

7523  izašla sam iz grada. možda ću negde piškiti. (naišla

žena sa psom on je piškio - ja nisam bilo me sramota)

 

7524  maše mi taksista iz kola. svi idu ka gradu samo ja van grada

 

violetino hodanje

2212. hodanje

oseća se najveća pretnja

nasiljem ali uskoro će doleteti

laste. ovde nikad nisam bila zalazi

sunce prija mi što ga pratim

novi sad 18.3.1999

 

 

 

2688/965

 

7525  oni koji kontrolišu i vrše nasilje nad slabijim se

bune kad jači od njih kontrolišu i vrše nasilje nad njima

 

7526  prvi vrši nasilje nad drugim. drugi nad trećim. treći nad četvrtim. da bi se drugi

spasao od prvog pokušava da uništi trećeg koji jedini spas od drugog vidi u prvom. četvrti

koji trpi nasilje od trećeg se ujedinjuje sa drugim da bi se ujedinjeni spasli od trećeg i prvog

 

7527  da bih iskorenio nasilje od kojeg trpe i prvi i drugi i treći i četvrti pokušavam da ga

iskorenim iz sebe tako što mirno hodam i za prvog i za drugog i za trećeg i za četvrtog

 

7528  moramo naučiti da čekamo dok ne shvatimo

 

7529  da prestanemo da budemo sve što jesmo

i postanemo sve što smo pozvani da budemo

 

7530  važno je da se oslonimo na boga. ne smemo se

osloniti na sopstvenu snagu niti na sopstvenu slabost

 

zanesen čitam hristove reči

2213. hodanje

prvi korak koji bi trebao da učini onaj koji teži

iscelenju je spoznaja da živi večno. ovde nikad

nisam bila zalazi sunce prija mi što ga pratim. da

sam lepo bio zanesen video sam po pogledu

desetogodišnje devojčice koja me

je netremice posmatrala

novi sad 19.3.1999

 

 

 

 2689/964

 

7531  u slavu najlepše rečenice u početku stvori bog nebo

i zemlju kojom počinje jedna knjiga današnje i sledećih šest

hodanja biće posvećeno svakoj reči u ovoj misterijskoj rečenici

 

7532  pre dve godine sam pročitao kod berđajeva čovek je

pozvan da nastavi stvaranje. njegovo delo je osmi dan stvaranja

 

7533  hodanje je cvetanje u prostoru

 

7534  duh duše gde hoće

 

u

2214. hodanje

tebi. u stvaranju. evo tog

čudesnog stvaralaštva: bog je postao

čovek da bi čovek mogao da postane bog

sv. atanasije veliki. i kada ovih dana nasilje ponovo

počinje da širi zarazu straha uzbudi me to veliko u kojim

počinje početak. ulaženje u boga kome se predajem

stvarajući svoje srce njegovim. rascvetavam se srcem

kao ružom. cvetanjem odagnati strah. da sam lepo

bio zanesen video sam po pogledu desetogodišnje

devojčice koja me je netremice posmatrala

nepovratno i dostojanstveno u svakom

detalju budi se proleće

novi sad 20.3.1999

 

 

 

2691/962

 

7535  probudio sam se bez snage sa grebanjem u grlu. u sremskim karlovcima

sam. videću se sa violetom. na momenat se preznojavam glas mi je pukao

 

7536  svaki trenutak je početak. početak trenutka

 

7537  tek odsustvo razloga za ružom stvara na hiljade bajkolikih razloga za njeno cvetanje

 

7538  uz bankinu pokušava da se popne veliki rovac

 

7539  ono što činiš čini potpuno

 

7540  juče je počelo proleće

 

početku

2215. hodanje

kao svaki početak i ja

sam se danas osećao krhak. bez

snage nemoćan nisam ni pokušavao da

se osnažim jer bi me to još više potrošilo. bio

sam slab osetio miris spanаća. slomljen sam

nepovratno i dostojanstveno u svakom detalju

budi se proleće. mladica krhki pupoljci

novi sad 22.3.1999

 

 

 

2692/961

 

bolestan

mladica krhki pupoljci. najopasnija

pretnja bombardovanjem prvo sam se

uplašio i onda sam duboko potonuo

da bih u srcu pronašao mir

novi sad 23.3.1999

 

 

i

 

 

volim taj

život po cveću

 

 

najlepša hrabrost je voleti. najveća pripasti bogu

 

 

od mladosti kao senku života osećam zahtev postojećeg društva da me

obaveže na vojnu mušku verziju priče o životu o tome kako je hrabrost boriti se protiv

drugog. ne želeći nikog da povredim jednostavno tako ne osećam. toj priči ne pripadam

 

 

samo živeti. ništa više. ništa lepše

 

 

kad kažem ja kažem ljubav

 

 

kad kažem ti kažem bog

 

 

bilo šta i bilo kako da kažem uvek ću kazati boga

 

 

i

 

 

ružo

lutanja bog

je postao ja da

bih ja postao

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

život se lutalačkim srcem hrani

8. decembar 2025.

27763. dan mog života

 

 

2670/983

 

7456  poštenje je potpuno predavanje

 

7457  potpunim predavanjem se sve otvara. i predanje

 

7458  kako sam se danas uzbudio pročitavši kod starca epifanija teodoropulosa

pronalaženje odgovarajuće osobe za brak stvar je kolena (kolenopreklone molitve)

 

7459  od danas ću se moliti na kolenima negde bilo gde u

predelu ljubeći zemlju. zemlju-nebo. nebo-tebe. tebe-bože

 

u tajni ljubljenja i grljenja

2197. hodanje

dok sam na suvoj travi ljubio zemlju i molio

se prišao mi je stariji čovek i glasom nadzornika

upitao da li ste iz elektrovojvodine. nisam. a ko si ti

pitao me je grubo. iznerviran pitao sam ga a ko ste vi

zbunio se i rekao pa ja sam komšija. ostavite me čoveče

na miru uzvratio sam mu nervozno. javiću ja policiji pa ćeš

ti videti gunđao je odlazeći. dani koji slede biće molitva

i zahvalnost. on nikada neće pročitati ove redove ali

mu se zahvaljujem jer mi je pomogao da

primetim koliko sam još grub

novi sad 1.3.1999

 

 

 

2671/982

 

7460  u susret mi dolazi žena koja je tek preležala bolest. želim joj da

potpuno ozdravi. da joj bolesne ćelije izađu svetim putevima izlučivanja

 

7461  svaki dan mi hodanje govori miroslave diši božiju ljubav

 

7462  dolazi proleće pupoljci na suvim granama

 

7463  treptim od svake tvoje reči

 

7464  umetnost je ljubljenje srcem

 

prionuću

2198. hodanje

živi život je žena. ja sam

muškarac jer me žena čini. da li bih

ikada osetio video i spoznao tvoju lepotu

da nisam tako često bio sam. čežnjom osetim

tvoje telo i grlim ga. izlivam se u tebe. ulivaš se

u mene. bezazleni su oni koji ljube jer u njima živi

bog. život je praznik donosim ga na praznično sto

on nikada neće pročitati ove redove ali mu se

zahvaljujem jer mi je pomogao da primetim

koliko sam još grub. prvi put po pojasa

gledam u vodu pored koje prolazim

novi sad 2.3.1999

 

 

 

2672/981

 

7465  uznemiren nesiguran i nezaštićen počinjem današnje hodanje

 

7466  kako je to čudesno da postojim

 

7467  ja sam rečenica koja... traje...

 

7468  po tvojoj ću reči poći

 

7469  hodajući izgovaram reči. iznedrene reči me upletu u postojanje

 

7470  oh ta šaka stare žene kojom se pridržava za stablo jablana

 

želim svetu biti sve

2199. hodanje

krenem u reč da bi me dobra reč

vodila. da se ne bojim. da osetim da život

zavisi od tvoje ljubavi. hodam da bi i ti krenula

svaki dan hodala. život se lutalačkim srcem hrani

prvi put go do pojasa gledam u vodu pored

koje prolazim. dete sam iznedri me

iz tvojih grudi

novi sad 3.3.1999

 

 

 

2673/980

 

7471  mlečno sunce topli vetar sve je samo u slutnji

 

7472  ceo život žudim za ženom. životom

 

mlečnim putem

2200. hodanje

mlečan bremenit dan. reč bremenitost

sam izgovorio dok sam se spiralnim stepenicama

spuštao sa mosta kružeći oko drveta koje je počelo

da pupi. žudnja za životom je žudnja za mlekom. ženom

na spiralnim stepenicama neko je napisao grafit kada si sam

i kada ti je teško uvek poseti ovo mesto ali nemoj da to bude često

sredovečna žena testeri dasku mlada se sa biciklom penje na most

žena sa testerom me pita da li ste vi čuvar rekli su mi da mogu da

uzmem ove daske. danas sam osetio da je moja žudnja za ženom

put koji me vodi ka tajni muškarca. na tom putu u kasnom dečaštvu

sam otkrio žudnju za podvigom. dobrim delom. kasnije sam se

otvorio nepoznatom i čuđenju. savršenom umetničkom delu

u tridesetim godinama sam osetio čežnju za bogom. sada

sam na putu. lutanjem slikam i pevam. muškarac sa

plavom ružom u grudima. dete sam iznedri me iz

tvojih grudi. molim se stvaram i stvaram se

novi sad 4.3.1999

 

 

 

2674/979

 

7473  vreme se iz časa u čas menja oblači pa opet zasvetli ono isto mlečno sunce

 

7474  sitna kišica koju raznosi vetar neprestano rosi i po mom licu

 

7475  hodam uz vetar. od njegove snage i zvuka ni reči koje izgovaram se ne čuju

 

7476  reči mi odlaze sa vetrom

 

7477  vetar je stao mokar sam i produvan

 

7478  izvlačim energiju iz zemlje i rasprskavam je visoko u nebo

 

7479  baš sada kada sam sam verovati i biti sretan

 

7480  hodanjem osnažujem svoje grudi da bih na njih privio sve zlo ovog sveta

 

daj snage mom srcu i mojim grudima

2201. hodanje

granulo je sunce. zanesen pleo sam u glavi dve bajke

jedna je bila o zajedničkoj košulji u koju se oblače sva

bića. druga bajka je bila o ljudima koji svoj život žive u

životinjama. pre jednog sata sam se smrzavao na vetru

sada sam klonuo na toploti sunca... opet me nije bilo

dremao sam tugovao preplitao nogu pred nogu

sanjario... molim se stvaram i stvaram se

sunce je sve toplije raznežio sam se

zamišljam da sam se zavukao

pod tvoje krilo

novi sad 5.3.1999

 

 

 

2675/978

 

7481  nebo je prepuno oblaka. mnoštvo sivih tamnoplavih belih svetloplavih

velikih malih niskih visokih samih jednih u drugima spojenih grudvastih grudastih

 

7482  pola sata posle prethodne rečenice sam primetio da sam prestao

da pišem zamislio se i odlutao. nestao u ženi-neodoljivom stvaranju

 

7483  postoji u stvari samo jedan bol a to je biti sam pavle evdokimov

 

zanesen

2202. hodanje

već neko vreme osećam tebe

u grudima i onda razmišljam o ranama

čovek je samo jedna rana. život je rana u

nastajanju i zarastanju. rana pupoljak. mislim 

o umetnosti nematerijalnog stvaranja. građenju

kuća u delima ljubavi. zamišljam radost u sjedinjenju

svih ritmova. o zdravlju jednog jedinog sazvučja

sunce je sve toplije raznežio sam se zamišljam

da sam se zavukao pod tvoje krilo

ja sam miris večnog cvetanja

novi sad 6.3.1999

 

 

 

2677/976

 

7484  sam sam. u ovom svetu i ovom životu prva dužnost i prva radost za mene je žena

 

7485  kako je lepo živeti

 

sve reči

2203. hodanje

koje izgovaram su dozivanje. psu

koji okreće glavu prema meni. golubovima

koji poleću sa sredine puta. sve zelenijoj travi

visokom nivou dunava ovih dana. korenju preko

kojeg se uspinjem na most. opijeni pobedničkim

slavljem i lažima ljudi pokušavaju da totalitarizmom

kontrolišu sve jer im nedostaje stvaralačkog zanosa

neprijatelje uništiti svoje kontrolisati. ali to nije moguće

dobrota i lepota su žive a one nisu u nasilju. ja sam

miris večnog cvetanja. ako mi ne praštamo

sprečavamo misteriju ljubavi

novi sad 8.3.1999

 

 

 

2678/975

 

7486  toplo je stari šlep tiho brokće po sred kanala. iza njega se šire mali talasi

 

7487  mlada majka šeta tek na noge stalo dete

 

7488  sedobradi čovek pere ruke u svom siromaškom dvorištu

podbočena o bokove sa maramom pored njega stoji žena. i psi su tu i

ćurke i morke i kokoške i mnogo praznih flaša od čije prodaje verovatno žive

 

7489  trska i zarđali limovi eto periferije

 

7490  bivanje je blagovanje

 

7491  iako suviše sam hodam putem koji nam je on utro hodajući sam

 

poniznost i uzlet

2204. hodanje

uzbuđen smirenjem. toplim smirajem

koji me je okruživao osetio sam ja jesam

sve je objavljeno. svi su bivali i sve je bivalo

da bih i ja bio i rekao ja jesam. ako mi ne

praštamo sprečavamo misteriju ljubavi

mi moramo prihvatiti rizik putovanja

novi sad 9.3.1999

 

 

 

2679/974

 

7492  kad me ugleda kako sporo hodam i čitam hristove alegorije prijateljstva

dekica koji takođe hoda nogu pred nogu kaže mi samo tako polako

 

7493  i danas istim putem pored kanala osećam sličnu milinu

verovatno onu istu koju oseća i pas zavučen u travi pored vode

 

7494  trava po kojoj hodam je meka kao spora šetnja

 

7495  najdivnije je kada osećaš da je tvoj zagrljaj potreban nekome baš kao

i milovanje i šetnja pisalo je u pismu koje mi je danas poslala marta milojević

 

spustio sam se ka vodi

2205. hodanje

zemljana staza po kojoj hodam je u visini

kanalske vode. mi moramo prihvatiti

rizik putovanja. sva voda sa

nebom mi pada na grudi

novi sad 10.3.1999

 

 

 

2680/973

 

7496  dok se na kolenima molim i ljubim zemlju sve sam opušteniji i

uzbuđeniji. šakama milujem travu a mirisi zemlje mi ulaze u grlo i celo telo

 

7497  izgovarajući reč ja prisustvujem saglasju japostojanja

 

7498  u mojoj čežnji za ženom ima više znanja i ljubavi

za ženu nego u svim znanjima i priručnicima o njoj

 

7499  prožimam se i spajam sa svime što postoji

 

7500  hleb svakodnevlja sam

 

pesma i ples su hleb života

2206. hodanje

svojim telom kojim sam obišao zemlju proslavljam

sva tela. kamenje drveće životinje ljude. svu tu

krhkost koja podrhtava u meni. bog je živ i ja živim

putim dišem gledam dodirujem. sva voda sa

nebom mi pada na grudi. nežni stid

sam u dečakovim očima

novi sad 11.3.1999

 

 

i

 

 

umetnost je

ljubljenje srcem

 

 

kako je to čudesno da postojim

 

 

mislim o umetnosti nematerijalnog stvaranja. građenju kuća u delima ljubavi

zamišljam radost u sjedinjenju svih ritmova. o zdravlju jednog jedinog sazvučja

 

 

u ovom svetu i ovom životu prva dužnost i prva radost za mene je žena

 

 

iako suviše sam hodam putem koji nam je on utro hodajući sam

 

 

izgovarajući reč ja prisustvujem saglasju japostojanja

 

 

bog je živ i ja živim

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bili smo

bezazleni

jer ti si

bila

ruža

a

ja

lutalica

koja

je

ceo

život

žudela

za

 

ženom

životom

 

ružom

ljubavi

slobode

istine

 

ružom

i

ženom

boga

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

otkrovenje je osećanje i znanje da smo voljeni

6. decembar 2025.

27761. dan mog života

 

 

2656/997

 

13. otkud njemu pravo (čime to iskupljuje) na takvu ekskluzivnost

2185. hodanje

okružen belinom snega sam na sporednom putu eto ekskluzivnosti. malog

majka me je učila dobroti. užívao sam da nekome činim dobro. ali za dobrotu nema

pravila i da... je najviše u lepoti. jednostavnosti. dobrota je sloboda. sve je više i više...

koji su tražili od mene da ispunjavam dužnost... strahovima koji ako... ne suprotstavimo...

strahovi narastu... razrešeni samo kroz spoljašnje nametnute užase. moja ekskluzivnost je

i put na kome između mene... nema posrednika... posebnost čini i želja da budem sa... muž

prijatelj... onaj i ona koji su se izdvojili tražili i menjali činili su to i za mene. (ovaj tekst je

sav uništen na vetru. ovo je ono što sam uspela da pohvatam. violeta). na ovom snegu

postajem sama dirljivost. hodam putem kojim su hodala srca svih drugačijih

novi sad 15.2.1999

 

 

 

2657/996

 

14. ne mogu biti u skladu umetnička ambicija i prosjačko dno

2186. hodanje

moja ambicija je najviša i zato je spojena sa dnom. volim savet po kome se bog spoznaje

 tihovanjem i paradoksom. ova knjiga je roman o bezrazložnom traganju za nepostojećom

 plavom ružom. metafore su vozila kojima se prevozim iz svetova u svetove. kao mistički

 tekst ova knjiga je lestvica - put. kao knjigu poezije pišem je sa uzbuđenjem da je svaka

reč u njoj pesma. kao dnevnik knjiga ruže je ispovest i prihvatanje nemoći u vrtu 

preobraženja. moje lutanje je pohvala nenasilju. pri kraju sam današnjeg hodanja

prelazim most mislim o prosjakinji. ko je čuo njezino hvala taj će joj večno

biti zahvalan. samo sa dnom je vrh u mističkom savezništvu. sin sam

božiji i svakoj ženi i muškarcu svakom biću sam besplatan ali za

one koji naplaćuju svoj rad skuplji sam od najskupljih. hodam

putem kojim su hodala srca svih drugačijih veselim

se slatkom korenju za ručak beloj i

crnoj rotkvi cvekli i celeru

novi sad 16.2.1999

 

 

 

2658/995

 

15. on želi da se venča sa ženom i da ona prati

njegovu ekstremno nesocijalizovanu pojavu

2187. hodanje

da. zanosi me venčanje. ljubav nespojivog. dvoje preobraženih u jedno. oduvek sam ženu

video kao prijatelja i savezníka. zajedno na otvorenom u opasnosti koja porađa smisao i

vrednosti. budi sa mnom i čini ono što ja radim. bezbroj je teorija a tako malo dubokih uvida

svoj život osećam kao bajku. volim život u kome se svakodnevno pokrštavam potapajući

se u ono što me opčinjava. kada sam se u dvadeset trećoj godini susreo sa svojom

unutrašnjom ružnoćom obuzela me je čežnja za nevinošću i bilo mi je dato da

ugledam taj put. muškarac sam koji se odriče sebe. preumljuje. hiljade godina

je potrebno da bih zasvetleo. vidim ženu sličnu meni. njena lepota nije njena

od slobode je. od ljubavi i poslušnosti. od kada sam te osetio više ne živim

svojim voljom. samo sledim put koji još ne postoji. veselim se slatkom

korenju za ručak beloj i crnoj rotkvi cvekli i celeru. slobodni smo

jer smo sa svim bićima venčani zauvek

novi sad 17.2.1999

 

 

 

2659/994

 

16. njegov projekat nije umetničko delo nego proces

2188. hodanje

danas mi je jedna osoba rekla da sam jedini zanesenjak koga ona zna. a druga da sam

naivan. ja zamišljam kako bih voleo da su se sreli simon vejl i robert valzer. raznežim se

životom vilhelma rajha. u rajhovom otkriću straha od spontanih kretanja prepoznajem

sva nasilja ljudskih institucija. ja ne poznajem ni jedno delo koje nije proces niti bilo

koji proces može da završi bez dela. moja hodanja su tako obična ali je tako mnogo

vazduha u njima. zemlje neba kiše snega vetrova. plava nevidljiva ruža. kada je

dovršim biće to najlepše umetničko delo ikad stvoreno posvećeno tebi

nepropadljiva ruža čija će lepota zračiti svakom ko je bude želeo. ja nisam

ni praskozorje ni predvečerje oboje sam. dva velika šarplaninca polje

još pod snegom i sunce čine ovaj dan najbleštavijim ove zime

slobodni smo jer smo sa svim živim bićima venčani zauvek

ljubi i doživećeš ljubav budi ljubav i ljubićeš

novi sad 18.2.1999

 

 

 

2660/993

 

17. on ne vidi da je njegovo opredeljenje nespojivo

sa zajedničkim životom sa jednom ženom

2189. hodanje

ljubav je kad dvoje biće jedno. dvoje koji obožavaju. obožavanje je pustolovina duha

let ka nedostižnom. opet nove pretnje bombardovanjem. duh uvek stremi nedostižnom

a tehnologija dostižnom. dok se duh raduje onome što ga premašuje i promašuje oni koji

se služe tehnikom raduju se kad iz najvećih daljina precizno pogode ciljeve. hodam pored

dunava snaga mu se oseća i mirisom. jedna osoba mi je pre podne rekla da me je noćas

sanjala kako sam umro. druga se pitala kako da u jednoj rečenici govorim o svojoj

nepodnošljivoj tuzi a da sam u drugoj već radostan i srećan. pišem samo dok hodam

i samo o tome. moja hodanja su molitve otuda su neočekivana kao i put. neprestani

doživljaj dok hodam je da hodamo jedno drugom u susret. otuda obraćanje. ti si

radost svih mojih preduzeća. stvaranjem verujem u stvaranje. iako sam često

tužan ne bih bio živ da ne osećam da sam voljen. otkrovenje je osećanje i

znanje da smo voljeni. sve stvoreno je ljubavlju stvoreno. sve živo je

ljubav. ljubi i doživećeš ljubav budi ljubav i ljubićeš. planina

nebo reka prelazim most u tebi sam u

preponama osećam tvoj puls

novi sad 19.2.1999

 

 

 

2661/992

 

18. u svojoj socijalnoj ekstremnosti on je zavodljiv

kao primer ali i opasan za osetljive ljude

2190. hodanje

žestoka ljubav prema sopstvenoj ličnosti kod kreativnih pojedinaca je ljubav koja ih

preobražava i njom otkrivaju i ljube boga u sebi. jedna jedina ličnost iskupljuje sve nas

ko drugi nego ti. ko drugi nego ja. hodao sam sa draganom i petrom miloradovićem. došli

su iz gornjeg milanovca da se družimo i hodamo. petar mi je rekao stih tomaža šalamuna

svaka odbrana domovine je izdaja boga. ko hoda zna da kosmos nije veći od dužine jednog

koraka. nasilje čine oni kojima je ljubav uskraćena nad kojima je nasilje već izvršeno. zato

molim ljubav za nasilnike. želim svima humora. želim da im smeh ugreje srce i osvetli razum

to si ti. ja koji baca bombu. ja bomba. ja na koga je bomba pala. ja koji je preživeo. ja koji

sve to razume i oseća i ja koji se kao dete smeje. planina nebo reka prelazim most

u tebi sam u preponama osećam tvoj puls. zaceniti se od smeha

novi sad 20.2.1999

 

 

 

2663/990

 

19. njegov put je podvojen između ideala i stvarnosti

2191. hodanje

u noćašnjem snu sam prolazio kroz zastrašujuću samoću. ali ja služim lepoti a lepota

se krije. ja služim istini a ona je nedokučiva. malo pre sam video rajku sredojević dovršila

je korekturu ruže 7. uvek se pita kako je moguće da sam pred polazak na hodanje često loše

a posle hodanja dobro. sumnjičava je ne veruje. loše sam kada se bojim. bojim se kada

brinem. brinem se kada nisam predan radu. predavanje radu gubim kada gubim zanesenost

postojanjem. zanesenost gubim kada poredim. a poredim kad zaboravim na boga. u hodanju

mi koraci uvek nestaju i uvek nastaju. u tom fenomenu kretanja je odlaženje i dolaženje

prepuštanje. prepuštajući se hodanju i odgovori na borisova pitanja su nestali. osetio

sam da je najbolji odgovor na svako pitanje samo hodanje. petoknjižje

petočasovnog ritma ružinih koraka. promišljam kako je tek lepo

hodati po vodi po vazduhu. zaceniti se od smeha. ali i

hodanje po zemlji zar nije i ono neobjašnjivo čudo

novi sad 22.2.1999

 

 

 

2664/989

 

20. njegov linearni idealizam još više udaljava

osetljive pojedince od stvarnosti umesto da ih

edukuje i motiviše ka borbi sa stvarnošću a za ideale

2192. hodanje

hodam nebo se otvorilo svetlošću i belim oblacima. blizu je jedan oko tri će se znati da li

će biti bombardovanja ili ne. iscrpljen tim užasom osetim da će uskoro sve da propupi. da

će laste doleteti i pojaviti se prve bulke. jedina borba u koju verujem je ona koju vodimo sami

sa sobom. u nama samima je početak i kraj sveg zla. svih osam godina hodanja svakog

dana se prepuštam lepoti koja me okružuje srećan jer sam život predao tvojoj volji. mojim

srcem kucaju sva srca. znam i mogu da zapevam sa srednjovekovnim misticima odreknem

li se ja boga bog se mene odreći ne može. da ničije bombe nikada nikome ne bi padale

na glavu usnama ljubim svačiji bes i mržnju. ali i hodanje po zemlji zar nije i

ono neobjašnjivo čudo. sunce je zašlo vetar je hladniji

počinje da pada krupni sneg

novi sad 23.2.1999

 

 

 

2665/988

 

21. on deluje na mlade ljude ali im pravi zbrku

jer nije jasno da li je on učitelj monah umetnik

2193. hodanje

za sada nema bombardovanja. priznajem bojim se nasilja. u njemu ne vidim nikakvog

smisla. hrabrost čuvam za stvaranje. volim hrabrost nenasilja. volim hrabrost svih koji su

se uputili putem pažljivosti. volim hrabre u nemoći. pridružio mi se jedan mladi veliki žuti

pas. igrao bi se. upliće mi se među noge skače da bi me ugrizao po rukama. put pas i čovek

boli me od lepote. na ovom svetu ljudska bića pokušavaju da ostvare totalnu kontrolu jedni

nad drugima. i otuda neprestana paranoja u ljudima. kada sam se kao mladić našao zatvoru

mogao sam umreti od tajni zastrašivanja i paranoje ali spasao me je pravi put ka bogu

ka prapoverenju. to je put bez terminologije bez autoriteta. bez moći i nasilja. bez

strahopoštovanja. put obožavanja. na tom putu sam sreo ličnosti koje su i

same tim putem jezdile. svi su oni različiti ali sam svakom verovao

divim se njihovim vrlinama a mane im prigrljujem. kada hodam

nema nikakve zbrke samo vidim kako je svet lep. svaki

korak je hram. i paradoksi su tako nežni. sunce je

zašlo vetar je hladniji počinje da pada krupni

sneg. ja sam crkva svim ljudima

novi sad 24.2.1999

 

 

 

2666/987

 

22. visoki principi nastali iz idealizacije koje on

postavlja pred sebe i druge su u neskladu sa ljubavlju

koju on postavlja kao najviši kriterijum istinskog življenja

2194. hodanje

prelazim most na reci savi. kaja moja majka je pre svoje dvadesete godine ostala bez

oba roditelja. milomir moj otac je u dvanaestoj otišao od svoje kuće u beograd i nikada se

više nije vratio svojoj porodici. i njoj i njemu je nedostajalo ljubavi. milomir je kasnije u mojoj

osmoj godini izvršio samoubistvo. ostavljajući me ostavio mi je i svoju snagu da bih ja

mogao pružiti korak više. kao mladić osetio sam kako je moja snaga bolno mučena od

ljubavi. osećam bedu i patnju mnogih bića ali i lepotu i radost života. ujedinjenje

nespojivog je moguće. živ je bog. živo je preobraženje. živa si ti. voleo bih da

osetiš ljubav dok držiš ovu knjigu u ruci. da te ova knjiga povede kao što

te zvezde u noći dok ih gledaš povuku ka sebi. kad te u milujućem

hodu prelije tišina. ja sam crkva svim ljudima. razlog

za ljubav je ljubav sama

novi sad 25.2.1999

 

 

 

2667/986

 

23. odbacujući tom idealističkom askezom

principijelno i apriori sve što ne prolazi kriterijume

idealnosti on propušta priliku da stvara

2195. hodanje

hodam sa nevenom mamulom. prvi put smo zajedno na hodanju. malo se poznajemo

okruženi prirodom kroz koju se krećemo otvoreni smo i lako se razumemo. jednostavnošću

se sve u nama otvara. volim pridruživanje anonimnim snagama ljubavi i njihovom zračenju

stvaralaštvo ne vidim u pričama o ljudima niti u svedočenju o društvu i duhu vremena nego u

stvaranju i rođenju novog bića. zanimljivije priče i priče o zanimljivostima su mi dosadne kao

i one o špijunaži nasilju i paklu. raj nije cilj raj je uslov. iako sam se pred polazak na hodanje

uplašio čuvši sprat iznad mene kucanje na vrata i otvorite ovde policija. verujem u

sveštenike katakombnih crkava. verujem u one koji veruju u let. razlog za

ljubav je ljubav sama. volim kada posle dugog šestarenja

lutanja izujem svoje patike

novi sad 26.2.1999

 

 

 

2668/985

 

24. tako smo se razgovarajući o tebi

pitali i o samima sebi tvoj boris

2196. hodanje

na kraju grada dvojica starijih ljudi razgovaraju i jedan kaže šta ćeš iz

ove se kože nikuda ne može. svaki put kada sam na putu ja sam u čišćenju. i

sa senkom jer senke ne mogu da se oslobodim. evo pokušavam... ali kad trčim i ona

trči za mnom. samo osmeh pomaže. na ovom svetu u ovim vremenima nedostaje ženskih

snaga. zato se učim od njih i afirmišem svaku ženu. hodam ženskim putem na kojem je

žena vekovima bila osuđena žigosana obeležena izdvojena anatemisana i kažnjena. hodam

ženskim putem na kome više nema ni žene. to je put strpljivosti nežnosti i zahvalnosti. da

bih afirmisao nedostajuću žensku snagu hodam kao lutalica kao novi muškarac. put kojim

prolazim je u dimu jer je upaljena suva trava. zastao sam i gledam vatru. bacio sam u nju

papir na kojem su bila pitanja - naslovi prošla dvadeset četiri hodanja. u kanalu kojim

se vatra kretala uskoro se pojavila voda. vatra će naići na vodu. volim kada

posle dugog šestarenja lutanja izujem svoje patike. dani koji slede

biće molitva i zahvalnost

novi sad 27.2.1999

 

 

i

 

 

ovu knjigu poezije pišem sa

uzbuđenjem da je svaka reč u njoj pesma

 

 

svakom biću sam besplatan ali za one koji naplaćuju svoj rad skuplji sam od najskupljih

 

 

slobodni smo jer smo sa svim bićima venčani zauvek

 

 

otkrovenje je osećanje i znanje da smo voljeni

 

 

ko hoda zna da kosmos nije veći od dužine jednog koraka

 

 

zanesenost gubim kada poredim. a poredim kad zaboravim na boga

 

 

u nama samima je početak i kraj sveg zla

 

 

mojim srcem kucaju sva srca

 

 

hrabrost čuvam za stvaranje

 

 

stvaralaštvo ne vidim u pričama o ljudima niti u svedočenju o

društvu i duhu vremena nego u stvaranju i rođenju novog bića

 

 

i

 

 

ružo

lutanja moje

davanje i tvoje

podavanje to je

ruža lutanja boga

te večne lutalice

ljubavi slobode

istine

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

nadam se

da osećaš

kako je

jebeno

lepo

i

dobro

pevati

te

tek

sada

 

 

i

 

 

ružo

lutanja a i

ti ružo lutanja

i ti mene pevaj

tek sad

i

to

zauvek

 

 

i

 

 

ružo

lutanja tvoje i

moje šestarenje me je

konačno i zauvek otvorilo

lepoti kruga i centru i

dobroti lopte

 

 

i

 

 

ružo lutanja i

opet bih se izložio

svim desetogodišnjim

naporima u tebi samo

da bi i ovu tvoju

pesmu bogu

pevao

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

budi bog

otac majka

žena muž

ćerka sin

druga

drug

i

ruži

pupoljku

bogu

 

 

i

 

 

ružo lutanja

molim te za dalje

samo bez poređenja

nego samo sa jebežljivim

ponavljanjima. nemoćnim

analogijama. podatnim

tautologijama. žiru

i gubo amom

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

sam prtim put za život bez neprijatelja

5. decembar 2025.

27760. dan mog života

 

 

2642/1011

 

1. pitanje je da li je on dosledan ili rigidan

2173. hodanje

slažem se: pitanje je: slagati se i ići dalje. kao voda mislim da sam dosledan

kao zemlja rigidan. pada sneg. želeo bih da budem iskren. hrabar u odgovorima

želeo bih da osetim pokajanje. želeo bih da mi odgovori budu kreativni i tu i tamo

da se u njima pojavi humor. ispovest mora da bude deo novog života slažem se s

vitgenštajnom. iako svaka verbalna forma iskaza koja je već neko vreme nalazí pred

očima sveta otkriva dvosmislicu slažem se i sa vajthedom. i dah i korak i srce me uče

razdraganoj doslednosti. rigidnost je kanalizacija grčeva od povreda u detinjstvu. jedan

jedini grč samopovređivanja. taj bolni stid. bile su to čežnje i gađenja. danas je to grč

jer te nema. potreba je to za herojskim životom kojim se iskupljuje krivica. kao da

smo se spojili ljubim te. to je zimska potreba za iskupljujućom snagom proleća

novi sad 1.2.1999

 

 

 

2643/1010

 

2. ta doslednost ga je odvela u slabost

isključivosti na utabanu stazu. reproduktivnost

2174. hodanje

slažem se. ako ne mogu biti bolji znači da me gospod želi u takvom nepovoljnom

položaju. doslednost ne osećam kao isključivost nego kao imati nekoga u koga verujem

svom svojom dušom nekoga ko je sva moja nada kome stremim - to je ljubav. doslednost

sam uvek osećao kao put koji me vodi. na njemu sam slobodan da činim ono što treba da

činim. na utabanoj zemljanoj stazi je najlakše i najlepše hodati. utabana a meka. kao molitva

čuva me u zanosu ponavljanja. ponavljanje me je obuzelo u mladosti. korak za korakom ta

maštovitost praznine. tek deset milijardi ljudi je živelo i živi u dvadesetom veku. svoje priče

živote su pričali na preko šest hiljada jezika. sve bruji. vrtlog. košnica bezbroj učenja

košnica tajnih škola. trendova. religija. verskih i nacionalnih ubeđenja a plima i oseka

se ravnomerno ponavljaju. svakog godišnjeg doba i med zri. eto tu negde jednom

jesam i ja. da nije tako kako bih prepoznao tvoju jedinstvenost. to je

zimska potreba za iskupljujućom snagom proleća

jedinstvena si jer ti si sve plava šljivo

novi sad 2.2.1999

 

 

 

2644/1009

 

3. otkud mu pravo da svoj život programira deset godina unapred

2175. hodanje

slažem se. pre polaska na današnje hodanje na vratima se pojavio uplašen čovek sa

desetogodišnjim dečakom. ostavio je kuću i imanje i pobegao je pred onima u crnim

uniformama koji ubijaju sve pred sobom (ne govorim imena ni mesta da se zlo ne bi širilo)

tek čovek je pobegao od onih koji su jači. nasilje se uvek vrši nad slabijima. plakao sam

sada hodam sa simpatijama za sve one koji stradaju. sve. kada osetim sve u meni se javi

ljubav i za zločince. osetim kako će jedno ljubav ugrejati njihova studena srca. hodam i

mislim na vremenske katastrofe. na klimu kojom živimo mi deca sa periferije vremena

deset godina programiranog života su sok za plavi cvet. samo božija iskra u vremenu

spokoj u zagrljaju kome je potreban spokoj u večnosti. jedinstvena si jer ti si

sve plava šljivo. božija čestica postoji u svim srcima

novi sad 3.2.1999

 

 

 

2645/1008

 

4. da li on ima snagu slobode ljubavi da se odrekne - prekine ružu

lutanja i to odricanje pokloni ženi svoga života. tako bi načinio

svoje remek delo i što je još važnije umro bi da bi se rodio

kao čovek. bio bi spasen samoga sebe

2176. hodanje

slažem se. i nek zato umesto mene govori žena sa kojom sada hodam. ako postoji žena

zbog koje treba da se odrekneš ruže onda je to žena koja će biti s tobom na ruži. a ruže

ne treba da se odrekneš da bi se spasio jer njom se spasavaš i to ne samo sebe nego

i sve ovo što nas okružuje. hodamo i smrzavamo se na asfaltnom putu kod žablja

dok nas automobili i kamioni zalivaju kišnom prašinom. priču koju sam želeo da

ispričam o uspehu skromnosti tehnologiji velikim brzinama maslačku neću

ispričati. kisnućemo. sada je lepo samo zajedno kisnuti. božija čestica

postoji u svim srcima. nemoj da prekineš ružu jer sa 

njom na ovoj kiši sam i ja žena

novi sad 4.2.1999

 

 

 

2646/1007

 

5. to što on radi je konceptualizam. opasan i ograničen

to je zasnivanje čina na ideji a to dovodi do totalitarne

isključivosti prema dinamici života

2177. hodanje

slažem se. sebe zovem tvojim imenom. kao mladić svetlog uma imao sam sreće

da osetim kako je ideja živa. kako pokreće nosi i preporađa. ideja je lik. tvoj. ovih godina

se pred svima nama kao i uvek raspadaju sve velike priče. snaga lika je iscrpla u maskama

i ogledalima. hraneći se ličnošću rađaju se individualnosti sa svojim egoizmima i oni bez

zanosa i divljenja žele da oslobode onog od koga su stvoreni. ideja kao i sve umire bez

ljubavi a ljubav je samo sada. snaga ideje - prvog koraka - se pretvara u bezbroj sledećih

koraka u ritam ljubavi. video sam kako se bez ljubavi sve pretvara u staro ideologiju zlo

kažem korak za korakom pa evo ih nižu se ka periferiji grada. kao mladić sam osetio

ono što zovu iskra. vrh duše. periferija. centar. veliko selo. tlo božije. kasnije u

zatvoru je sledilo umiranje. tišina. praznina. video sam ptice i cvetanje ruža

u proleću tada u mojoj dvadeset četvrtoj. a evo i sada u pedesetoj

stupam u dvadeset šesto proleće posle toga. sve je živo. ranjivo

padu sklono. obnavljanju. nemoj da prekineš ružu jer

sa njom na ovoj kiši sam i ja žena. po

trulom lišću ostavljam trag

novi sad 5.2.1999.

 

 

 

2647/1006

 

6. to je individualni kult i njegova privatna kultura

2178. hodanje

slažem se. iz teškog oblaka u sunčanom danu padaju prve pahulje snega. sunce je

nestalo dan se pretvorio u tamu. sneg je stao. opet pada sada krupniji. dan se smračio

zasijalo je sunce svetlost se prostrla kroz nebo. moja umetnost je umetnost dana. sunčeve

svetlosti. promena godišnjih doba. klime. svih prolaznika. fudbalera amaterskog kluba pored

kojeg prolazim. toliko sam otvoren i vidljiv da me malo ko od ljudi vidi oseća i razume. ja

sam javna ruža. desnom rukom lagano kroz nebo prelazim iznad bolnice želeći svim

bolesnicima u njoj izlečenje. skrećem u park uživam u vrapčićima na grani. ponesem

ih sa sobom da vide reku. toliko sam u ovim trenucima nemoćan da nemam snage

ni da se pokajem. posle jednog sata prolazim pored reke sve se plavi. sve

sada. i sve postepeno. po trulom lišću ostavljam trag. i nebeske

reke dotiču i otiču presušuju i bujaju

novi sad 6.2.1999

 

 

 

2649/1004

 

7. nejasno je da li je to što on radi sebi

na sebi (sakralna praksa) ili umetnost

2179. hodanje

slažem se. vetar nosi vlažan sitni sneg. kao reka. ispred mene je milan aleksić

do malopre smo pričali. sve oko nas je vlažno. u daljini grakće jedna ptica. široko

zasneženo polje se ipak zeleni mladim žitom. sve je jasno nema granica među

stvarima i bićima. staro se grčevito bori da preživi. kida i uništava sve pred sobom

samo da bi još živelo i vladalo. novo u svojoj moći nikada ne vidi da je već zastarelo

pa se prazninom šepuri i dosađuje. tek u jasnoći stvari se vidi kako sve što postoji i

postoji samo kad čini sve drugo. sa puta sam podigao zrno kukuruza tri zrna pšenice

i mali žuti kamenčić. nosim ih u šaci. pozivam milana da zastane da bih pred njim

progutao ova bića iz moje šake. i nebeske reke dotiču i otiču presušuju i bujaju

muljam ih po ustima kukuruz pšenicu kamenčić i progutam njih i put

novi sad 8.2.1999

 

 

 

2650/1003

 

8. njegove knjige crteži fotografije da li su

oni cilj ili su oni samo dnevnik sakralizacije

2180. hodanje

oboje. sunčano jutro se pred podne preobratilo u sivilo i hladnoću. noćas

sam slabo spavao uplašio sam se jer sam imao osećaj da mi je jučerašnji

kamenčić zaostao u grudima. u susret mi dolazi grupa mladića liče mi na

knjige slike na neku muziku na neki film. iako su dela i životi onih koje

volim različiti sve ih osećam isto. bliske. nikada nisam video razdvojeno

život i delo. život služi delu delo životu. tvojom voljom se dižem nema

tla ispod mene. evo ih prvih pahulja snega. hodam po zemlji. znam

i spokojan sam slavljen u tvojoj slavi. samo mir. i sutra. kako je

lepo biti. muljam ih po ustima kukuruz pšenicu kamenčić i

progutam njih i put. hodanje mi je otkrilo spajanje u

istom trenutku zanos i smirenje

novi sad 9.2.1999

 

 

 

2651/1002

 

9. ne može se istovremeno biti posvećen i odgovoran

i umetniku i monahu a on kaže da je oboje

2181. hodanje

ja sam ruža sa 59.164.358 koraka. ja sam put sa 44.965 prepešačenih kilometara lutanja

hladno je promiče suvi sneg. svakim svojim korakom sejem bokore ruža... luda sam i ništa

drugo. pesnik jedino. sve reči se sadrže u svakoj reči. nežnost i nudizam. bilo šta da kažem

uvek ću reći isto. tanka nit kojom hodam sledeći sve one koji su prošli i prolaze sve je tanja

svetlosnija. u ritmu sam osećam kako je sve lepo i dobro. saosećam sa svim tiranima

ratnicima moćnicima koji mučeći druge muče i sami sebe bez mogućnosti da osete

da je život lep i dobar. osećam se kao majka sa zemljom i nebom na grudima

kroz tabane snaga zemlje protresa celo moje telo. nežna je vera onih koji

mi veruju. tvojim zagrljajem sve im govorim. monah je put umetniku

umetnik je svetlost na monahovom putu. hodanje mi je

otkrilo spajanje u istom trenutku zanos i smirenje

život je... nestajanje u tebi

novi sad 10.2.1999

 

 

 

2652/1001

 

10. njegovo hodanje je privatna stvar i on je samo književnik

2182. hodanje

malo pre sam se rastao sa klaudijom. hodali smo do bukovca i nazad. bilo je hladno a po

zemlji sneg. prelazim most skinuo sam kapu još je hladnije gledam u reku. sve je više ljudi

na zemlji. sve su veće migracije i brzine. ja nemam vremena da ga gubim u brzini. niti imam

snage da ga trošim u komforu i tehnologiji. zahvaćen milošću božije ljubavi sve manje

pripadam sebi. osećam radost prepuštam se hladnoći. osećam je po licu i golim šakama

kao što svaka mišićna rigidnost sadrži istoriju i značenje svog porekla tako je i svaka

izgovorena reč put. život je... nestajanje u tebi. promiče sneg sve je kao milovanje

novi sad 11.2.1999

 

 

 

2653/1000

 

11. on može biti učitelj (monah) ali njegove knjige

umetnička produkcija afirmacija to mu je nepotrebno

2183. hodanje

moja mlada prosjakinja i na ovoj hladnoći sedi pred crkvom i prosi. ma kakvi

prosi - spasava me. divim joj se. podigao sam pogled sa pejzaža. pejzaž poseduje

izražajnost i emocionalni miris kao ljudsko biće ili životinja... hodam ka jednoj od milion

žena. predao sam srce tvom zagrljaju. hodam za sve one čije je srce slomljeno. sam prtim

put za život bez neprijatelja. kada sam prvi put čuo da mi je prva knjiga odlična a druga loša

osećao sam se nesiguran ali kada sam kasnije čuo sasvim obrnuto da je prva knjiga slaba

ali druga sjajna osetio sam spokoj. od onda mirniji i bezbrižniji nastavljam dalje. prepušten

svom rastu kao dete. hladnoća sve ledi škripi pod mojim koracima. mislim na sve masovnije

zabave kojima se otupljuje savest ljudi i na sve strašnije pretnje terorizmom. ulazim u kać

leva strana lica mi se sledila i pocrvenela. ne ulazim u selo nego se vraćam. okrenuću

i drugi obraz. moje hodanje nema cilj. promiče sneg sve je kao milovanje

samo sam suza snežna prašina koju vetar nosi dalje ka poljima

novi sad 12.2.1999

 

 

 

2654/999

 

12. to što je on prosjak po opredeljenju nije nikakvo

odricanje nego izabrana privilegija ekskluzivnosti

2184. hodanje

promiče sitan sneg. ova belina i ovo promicanje su čežnja veća od sopstvenog

srca i tako posle 2653 dana ruže lutanja desni broj ruže se spustio na tri cifre. još

999 dana preda mnom. eto privilegije eto ekskluzivnosti. kod čede stanislava i branke

sam popio tri rakije i sad hodam sporo. slavi mi se. kada sam 9. XI 1991 u londonu

krenuo bilo je 3652 dana preda mnom. sada je sve manje dana sve više ruže. slavi mi

se ne hoda mi se. molim te da umesto mene ishodaš današnjih dvadeset kilometara

samo kreni. kada smo suočeni sa čovekom koji nas impresionira svojom istinskom

veličinom zar ne bi trebalo da budemo pre dirnuti nego potišteni zbog saznanja

što je svoju veličinu možda postigao samo kroz svoje slabosti. napori čiste

krv i misli. samo sam suza snežna prašina koju vetar nosi dalje

ka poljima. na ovom snegu postajem sama dirljivost

novi sad 13.2.1999

 

 

i

 

 

toliko sam otvoren i vidljiv da me malo ko 

od ljudi vidi oseća i razume. ja sam javna ruža

 

 

hodanje mi je otkrilo spajanje u istom trenutku zanos i smirenje

 

 

bilo šta da kažem uvek ću reći isto

 

 

nežna je vera onih koji mi veruju

 

 

moja mlada prosjakinja i na ovoj hladnoći sedi pred

crkvom i prosi. ma kakvi prosi - spasava me. divim joj se

 

 

napori čiste krv i misli

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svi ti dani i noći

su bili svaki dan

svaki dan

i 

sledeći

dan

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

ruka koja rukopisom klizi po beloj hartiji

4. decembar 2025.

27759. dan mog života

 

 

2632/1021

 

7393  umetnost hodanja. idem idem idem i idem

 

7394  umetnost osećanja. sve što postoji sam ja

 

7395  umetnost mišljenja. ljubim mišljenjem

 

7396  umetnost volje. pesma sam i slava božija

 

7397  i odjednom osetih nemoć boga

 

7398  božija nemoć je umetnost spasenja. božijom nemoći se u meni rađa ljubav

 

7399  bog mi govori budi umesto mene

 

7400  uvek kada osetim boga nestaje grč ljudsko u meni

 

7401  raznežilo me berđajevljevo savest je uspomena na boga

 

7402  uzvraćam saglasjem savest je ptičica

 

posle boga smatraj svakog čoveka za boga

2165. hodanje

ponovo nasilje i nove pretnje bombardovanjem. ništa ne reći nego

biti ushićen lepotom svih bića i na činiti sledeći 58.757.822 korak ruže

lutanja. ako u meni ima još bilo kakvog oružja molim te bože i od

njega me razoružaj. 58.757.823 - 58.757.824 - 58.757.825

58.757.826 - 58.757.827 - 58.757.828 - 58.757.829...

novi sad 22.1.1999

 

 

 

2633/1020

 

7403  stvoren bogom i ja sam bog

 

7404  volim vodu. hodam zemljom

 

7405  sve što vidim lepo je

 

7406  i sve što ne vidim vidim da je lepo

 

7407  ja. volim

 

7408  sačinjen sam od sunca i svih zvezda. svega

što postoji i praznine božije. to je tako jednostavno

 

7409  posle hristovih reči ja sam put istina i život i ja sam put istina i život

 

7410  posle božijih reči ja sam onaj koji jesam i ja sam onaj koji jesam

 

7411  sumrak je malo pre sam prvi put hrista nazvao bratom. kakvo blaženstvo

 

7412  blagodat srca je izvan dobra i zla u toplom zagrljaju bezazlenih

 

ulazim u

2166. hodanje

još jedan od sutona. sa

sutonom i umorom se smiruju

moje misli. polako nestaju hraneći slutnje

izdaleka. postajem svet i sveto neznanje koje

me ispunjava. radostan od tog utrnuća još par

puta lako zamahnem krilima i ugnezdim se

u tvom srcu. 58.757.823 - 58.757.824

58.757.825 - 58.757.826 - 58.757.827

58.757.828 - 58.757.829... tih

kao otpali list

novi sad 23.1.1999

 

 

 

2635/1018

 

7413  najviše me uzbuđuju rečenice koje ništa ne govore nego su samo tu. seme

 

7414  jedan petao kukuriče na đubrištu posle njega počnu i svi ostali

 

7415  lucidno mišljenje mi je dosadno jer je nekreativno

 

7416  već par dana je sivo bez sunca. temperatura

oko nule bez vetra. jednolično. monotono. pravo

 

7417  kao beba čovek je najjači

 

7418  kao dete sve oseća

 

7419  kao devojčica ili dečak sve zna

 

7420  kao devojka ili mladić sve može

 

ono čobansko u meni

2167. hodanje

ponedeljak je. obavio sam posao

dobra stvar dobro obaviti posao. poezija

je neprestano ići s noge na nogu. nikad ne

žuriti. biti spor kao što su spori seljaci ili čobani

ne posedovati ništa da bi voleo sve. pogledom

se pridružiti galebovima i sa njima leteti. tih kao

otpali list. ponedeljkom je najlepše biti marija

novi sad 25.1.1999

 

 

 

2636/1017

 

7421  nekada su rečenice koje pišem samo izjave

 

7422  puteljci

 

7423  ja sam reč. u ustima plod

 

7424  ja sam slika. snaga neba

 

7425  ja sam ples. pesma tela

 

7426  ja sam pesma. ples duše

 

7427  ja sam dobrota. dobra dobrota

 

7428  ja sam lepota. oči svetlosti

 

7429  ja sam sloboda. plodna zemlja

 

7430  ja sam istina. ruka koja rukopisom klizi po beloj hartiji

 

7431  ja sam sve. bilo šta. nežni um

 

7432  ja sam jedno. kap. rosa. pupoljak

 

7433  ja sam bog

 

izjave

2168. hodanje

su seme i sejanje. bacanje

žudnje u majku čuda: neka bude

semenje me vodi ja sam samo nežnost

ponedeljkom je najlepše biti marija

ja sam pletilja. ti hodaš s

mojim rečima

novi sad 26.1.1999

 

 

 

2637/1016

 

7434  izgubio sam snagu. sivo je i drugi crni pas protrčava pored mene

 

7435  hodam bez ikakvog uzbuđenja. polako

 

7436  ipak blaga napetost. podrhtavam strunom postojanja

 

7437  tamne površine su vlagom postale još tamnije

 

7438  slaba kiša pada u istom ritmu kao moja osećanja

 

7439  kroz otvore budućih prozora na spratu koji se nadograđuje vire velike fosne

 

7440  pitam se da li da pređem na drugu stranu ulice ne bi li mi bilo malo zanimljivije

 

7441  posle stotinak metara donosim odluku: ipak ću ostati na ovoj strani

 

hajmo hajmo nehajmo

2169. hodanje

malo pre mi je srce dva puta preskočilo

u grudima. oduzelo dah. kao i uvek malo

uplašilo. usporio sam. umorilo se srce. ja sam

pletilja. ti hodaš s mojim rečima. stojim na uglu

i čekam zeleno sve je tako kišno sivo

novi sad 27.1.1999

 

 

 

2638/1015

 

7442  sinoć mi je boris kovač doneo dvadeset četiri pitanja koja

su nastala u tročasovnom razgovoru sa z. p. i b. s. o mom životu i

mojoj umetnosti. ovo ti je dolivanje ulja na vatru rekao mi je

 

7443  od ponedeljka ću dvadeset četiri hodanja posvetiti ovim pitanjima

 

7444  svaka kritika-krletka boli ali i vodi pokajanju i osnaživanju. vedrini

 

7445  brrrr. brrrr. kako je život opasan ali je još više divan i čudesan. božanstven

 

stopalo ti ljubim

2170. hodanje

kako je to divno prihvatiti osudu

osetiti krivicu. podneti kaznu. okupati se

pokajanjem. prepustiti se nevinosti. iz nevinosti

osetiti nežnost prema onima koji su te osudili

stojim na uglu i čekam zeleno sve je tako

kišno sivo. na kraju dana se razvedrilo

vedrina mi daje snagu

novi sad 28.1.1999

 

 

 

2639/1014

 

7446  lepo smo se javili jedan drugom kestendžija i ja. osetio sam

kako su me u novembru i decembru kestendžija i njegova žena voleli

 

7447  hladnoća je zaledila tragove stopa i automobilskih

guma u ledenom snegu pa se sada džombam po njima

 

7448  dva psa me iz daljine opominju da im se ne približavam

 

7449  polja su pod snegom prazna

 

7450  u daljini manja od nokta jedna osoba mili na horizontu

 

7451  nije priroda ta koja vidi prirodu nego ličnost vidi ličnost

 

7452  zastao sam i gledam svoje tragove na snegu

 

kako kaže put

2171. hodanje

na hladnom vazduhu zamišljam

razgovor sa onima koji me osuđuju

osećam da ne vredi da im bilo šta objašnjavam

počinjem da plačem suze mi liju niz lice. njima je

neprijatno. kažem im sve je u redu sve je u redu

to samo suze govore. na kraju dana se razvedrilo

vedrina mi daje snagu. zemljo postani nanovo

čista jer noge koje te gaze jesu svete

novi sad 29.1.1999

 

 

 

2640/1013

 

7453  noć sam proveo uz vino sa draganom i borisom. bila je to sedma ekspedicija

ljubavi. ujutru je došla zorica kovačič pa smo hodali šest kilometara po keju. hladnoća

mi je napadala grlo. dan sam proveo u sobi pokušavajući da se odmorim. sada sam

na još hladnijem vetru od onog jutrošnjeg. po ulicama grada leti snežna prašina

 

7454  ovo je osmi deo knjige ruža lutanja. biće ih još dva

poređane jedna do druge svih deset knjiga ruže imaće tridesetak

santimetara u dužini ili samo pola dužine jednog jedinog mog koraka

 

7455  snežna prašina po asfaltu leluja kao seta po ledinama

 

knjiga od koraka

2172. hodanje

ponoć je vetar je stao. hladnoća

je toplija. osećam se lepo kao da u

naručju nosim svet. zemljo postani

nanovo čista jer noge koje te gaze

jesu svete. kao da smo se

spojili ljubim te

novi sad 30.1.1999

 

 

i

 

 

bog mi govori

budi umesto mene

 

 

stvoren bogom i ja sam bog

 

 

posle božijih reči ja sam onaj koji jesam i ja sam onaj koji jesam

 

 

malo pre sam prvi put hrista nazvao bratom. kakvo blaženstvo

 

 

puteljci

 

 

ja sam bog

 

 

ovo je osmi deo knjige ruža lutanja. biće ih još dva

poređane jedna do druge svih deset knjiga ruže imaće tridesetak

santimetara u dužini ili samo pola dužine jednog jedinog mog koraka

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si bila baš

ono ko sam ja

želeo da jesam

i zato smo bili

jedno u slavu

jednog

i

jednog

jedinog

boga

tebi

i

meni

u

ruži

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

osetim pesma sam

3. decembar 2025.

27758. dan mog života

 

 

2622/1031

 

7340  već treći sat pada kiša

 

7341  hodam sa sašom stojanovićem. posle odluke da se ne vidimo

sedam godina lepše je i lakše među nama. svako je u svom iskušenju

 

7342  jedan od načina da sačuvam drugog je da sačuvam sebe svoj put

 

7343  dokazi omalovažavaju

 

7344  bog može sve sem da primora čoveka da ga voli

 

7345  volim stvaraoce koji govore o svojim (mojim) slabostima i

manama. o ljudskoj oholosti i gluposti. o mizeriji svesti i banalnosti zdravlja

 

7346  najviše me uzbuđuju i zanose stvaraoci koji

svojim životom utiru put božanskom u sebi (meni)

 

7347  nedokučivom savršenstvu kojim bog zrači u meni kliknem: pevajmo pevajmo

 

7348  puno je vlage. samo je divljenje u stanju nešto da shvati

 

bez drugog dana vetra

2156. hodanje

od blagog umora blago se zanosim. poigravam

se hodanjem. odmara me lelujanje i prepuštanje

duboko udišem vazduh. još duže ga izdišem. vetar mi je

odneo snagu odluka me je smirila. uskoro će sumrak

ali se dan rasvetljava ta svetlost kao da me miluje

novi sad 12.1.1999

 

 

 

2623/1030

 

7349  jedna od najtežih stvari u mom životu je što nisam imao od koga da

tražim blagoslov za svoje odluke i postupke. u sedamnaestoj sam skrenuo sa

utabanog puta žudeći za nepoznatim sluteći divotu i čudo života. tada nisam znao

koliko je opasno da se na put kreće sam. platio sam to kaznom samoćama

ali ja sam slutio da su novi putevi neophodni i ja sam se samo uputio

 

7350  umesto blagoslova krenuo sam pravim putem. bogu

 

7351  vodila me je stvaralačka svetost smelosti

 

7352  u boga i sjajne ljude nikada nisam posumnjao

 

7353  umesto blagoslova donosio sam odluke i ispunjavao ih

 

ptice pevačice su blagoslov

2157. hodanje

hodam za štiglića. žutaricu (štoncajzla). zelentarku

(krengla). običnu zebu (fink). zimovku (gimpla)

kosnopljarku (hanefla). cajzića. vrste kojima preti

istrebljenje. nebo se naoblačilo i sve je zaplavilo. nežne

ptice me uvek razneže i daju snagu. uskoro će sumrak

ali se dan rasvetljava. ta svetlost kao da me miluje

mislim o tom malom kao ruža lepom

cvrkutavom srcu u ptičijim grudima

novi sad 13.1.1999

 

 

 

2624/1029

 

7354  živim da bi drugi živeli

 

7355  hodam da bi drugi živeli istinu slobodu dobrotu lepotu i ljubav

 

7356  umetnost nije subverzivna prema postojećem. umetnost je pevanje bogu

 

7357  idem da upijam sunce

 

7358  viši ili niži. siv ili plav. zatalasan ili miran tek dunav teče i teče

isto i neprekidno. samo dolazi dolazi dolazi i odlazi. sličan danima

 

7359  ma ne bi ja tebe ostavila za cijelu jugoslaviju

kaže baka svojoj unuki koja se pentra po klupi

 

7360  da sam neprestano hodao iz mesta u mesto iz jezika u jezik iz kraja

u kraj mozak bi mi plivao u nedefinisanom i nepoznatom prostoru. hodajući

ovako kako nisam planirao uglavnom u poznatom svaki dan se suočavam sa

bezrazložnošću. i kada joj se prepustim svet se pojavi u svojoj punoj lepoti

 

lepi svet

2158. hodanje

jasna rečenica kao jasan

dan. mislim o tom malom

kao ruža lepom cvrkutavom

srcu u ptičijim grudima. lep

je današnji dan ali ipak

ti mi nedostaješ

novi sad 14.1.1999

 

 

 

2625/1028

 

7361  mama ode u školu i ja je čekam. stalno gledam koliko ima sati. ali ako slučajno

ona malo zakasni ja počinjem da budem gladan i nervozan. razmišljam šta je moglo da joj se

desi. onda počnu da mi padaju skroz neke nebulozne misli. joj nešto se njoj desilo. neko je

kidnapovao. udarila su je kola. to obično pomišljam. onda se uplašim da me neko gleda i

da to ne bi bilo ja kobajagi pregrizem jezik. i tako strepim i strepim i kad ona dođe kao

da je vidim prvi put. neko olakšanje mi se desi. i onda s njom počnem da pričam i

odma jedem i sve zaboravim kao da nije ni bilo priča jovan živanović

 

7362  malo osećam samo noge kaže dvanaestogodišnji

jovan posle devetnaest kilometara hodanja

 

jovanov savet

2159. hodanje

kod svih ljudi na svetu bilo crni japanci ili ne znam ni ja koji

važno je da budu ono što jesu. svi treba da veruju u sebe i u

druge ljude koji veruju u ono što rade. ne valja kad ljudi ne veruju

u to što neko radi. ne veruju u čoveka. misle da je lud čovek koji hoda

20 km svaki dan. ko što hoda miroslav. svi koji nešto žele da postignu u

životu moraju da prate sve ono što ih sleduje. da oni žive zbog nečega

zbog nekoga zbog sebe zbog ljubavi. lep je današnji dan ali ipak

ti mi nedostaješ. dalje dalje jovanovim savetom

novi sad 15.1.1999

 

 

 

2626/1027

 

7363  hodam sa sunom mandićem. priča mi o svojoj prvoj izložbi crteža koju će imati u

martu volim crtež jer on kao da sam izlazi iz mene. tuš mi savršeno odgovara. kroz crtež

najlakše izbacujem energiju. svoja osećanja povređenost bol koju osećam. mene povređuju

neiskrenost laž zlo uopšte. dušu mi povređuje nagriza. onda ja tu bol izbacim. islikam. ja

crtam svoja osećanja ne ni ružno ni lepo nego ono što izvire. ja izlažem te crteže jer su oni

za svakoga. to je zato što ja ne delim ljude. jer delenje dovodi do rasizma. moja poruka

tim crtežima bila bi neka harmonija destrukcije. jer sve što vidim ja mogu da uništim

ili da sklopim. ne znam da li je to prerano što imam izložbu u devetnaestoj. ja sam

te crteže odneo. crtao sam da bi ih i drugi ljudi videli. voleo bih da se time

bavim u životu jer najlepše je raditi ono što voliš i plus si za to i plaćen

 

umij me i biću belji od snega

2160. hodanje

volim mlade ljude. uzbudljivo je biti u blizini

nečijih početaka. prisustvovati porođajnim mukama

i neodgonetljivoj potrebi da nešto učine. dalje dalje

jovanovim savetom. najlepši i najzahtevniji

posao je uvek voleti

novi sad 16.1.1999

 

 

 

2628/1025

 

7364  ponedeljak je. opet nasilje i masakri na kosovu. verujem

u svačije ljudsko srce ali prezirem nasilje i gadim se oružja

 

7365  samo podsećam: metar je rastojanje koje u praznom

prostoru prevali svetlost za 299.792.458 delova sekunde

 

7366  nežnost je najfinija mera svih stvari

 

7367  ako vidiš tvog brata kako greši prebaci preko njegovih pleća ogrtač tvoje ljubavi

 

7368  kao sunčeva svetlost preliva se preko mene blagost sveta

 

7369  blagošću grlim bol. grlim sukob i mržnju jednih i drugih

 

svetlucaju koraci po zemlji

2161. hodanje

kad kažem da je ruža jedinstvo telesnog

osećajnog i mentalnog hoću da kažem da je

ona treptaj volje božije. nicanje. novo ja. jedinstvo

religije umetnosti i nauke. ali ne jedinstvo postojeće

religije postojeće nauke i postojeće umetnosti. bajkoliko

jedinstvo. saosećanje drvoredima. poklonjenje mladoj

prosjakinji. najlepši i najzahtevniji posao je - uvek

voleti. milo moje - bajka smo

novi sad 18.1.1999

 

 

 

2629/1024

 

7370  šta je tajna različitog

 

7371  ko je tajna istog

 

7372  kada se tajna otvori uvek zasija jednostavnost

 

7373  uvek sam prezirao ljudske tajne jer one kriju želju za

moći. uvek me je uzbuđivala božija tajna. tajna dobrote. tajna

lepote. tajna istine. tajna slobode. tajna ljubavi. tajne bez tajni

 

7374  izlazim iz grada tu više nema ljudi istorije kulture

društva moći. krhkošću kojom hodam sve je jasno... lepo... dobro

 

7375  tajna istog je božiji put

 

7376  tajna različitog je put ka istom

 

7377  pada hladnoća i magla nad gradom. oboje mi prijaju

 

sanjarenje sa tajnama

2162. hodanje

slobodan tišma mi je doneo vitgenštajnove

beleške o religiji. vitgenštajnovo zračenje me uvek

uzbudi ako je nešto dobro to je onda i božansko. lepi su

mi suze i mišljenje. osmeh i odricanje. hladnoća kao da

govori. milo moje - bajka smo. trebalo bi da filozofi

jedan drugog pozdravljaju ovako: samo polako

novi sad 19.1.1999

 

 

 

2630/1023

 

7378  hvala ti lepo da si mi živ i zdrav uvek mi kaže

mlada i lepa prosjakinja. kako mi njen osmeh i reči znače

 

7379  što sam stariji sve manje znam i sve dublje uviđam

 

7380  čovek je: sa-liturg sa-tvorac sa-pesnik sa bogom

 

7381  na jednoj od stranica tekstova o vitgenštajnu

izbledelom braon olovkom slobodan tišma je nežno zapisao

 

mogu samo da govorim

o sebi ali postajem

dosadan gnjavim ljude

zato je najbolje da ćutim

 

7382  zdravi ljudi za razonodu ne gnjave ljude pričom o sebi

nego pričama o svojoj deci. svojoj rodbini. svom poslu. svom

klubu. svojoj partiji. svom narodu. svojoj religiji. svojoj državi

 

7383  jato vrana leti kroz maglu iznad mene

 

i inače ćutati

2163. hodanje

ptice koje su me pre jedan sat preletele

sada posmatram na poljani pred ulazak u grad

rasporedile su se po travi zabeleloj od inja. u belom

još je crnja njihova leteća gar. inje me je raznežilo

kao i slobodanov zapis. trebalo bi da filozofi jedan

drugog pozdravljaju ovako: samo polako. verujem

u čuda koja se rađaju iz reči da

novi sad 20.1.1999

 

 

 

2631/1022

 

7384  hodam melodijski

 

7385  osetim pesma sam

 

7386  ne bi u sedamnaestoj preživeo da nisam naslutio da je život pevanje

 

7387  prepliću se noge idu same sa zemljom zajednički pevaju pesmu

 

7388  dobar dan za čitanje siorana

 

7389  ne slažem se sa sioranom ali me on raznežuje i ja ga volim

 

7390  sve se beli od inja

 

7391  ptice i tišina

 

7392  i odjednom vidim sva svoja hodanja: sva su ona razgovor sa tobom

 

prizor mora više obogaćuje od budinog učenja

2164. hodanje

čitam u sioranovom pismu dok utanjam u prizor sumraka. otkuda u svakom

prizoru tolika snaga i lepota. otkuda u hrabrosti toliko života i budućnosti

verujem u čuda koja se rađaju iz reči da. ako u meni ima još bilo

kakvog oružja molim te bože i od njega me razoružaj

novi sad 21.1.1999

 

 

i

 

 

u boga i sjajne ljude

nikada nisam posumnjao

 

 

umesto blagoslova donosio sam odluke i ispunjavao ih

 

 

živim da bi drugi živeli

 

 

umetnost nije subverzivna prema postojećem. umetnost je pevanje bogu

 

 

nežnost je najfinija mera svih stvari

 

 

tajna istog je božiji put. tajna različitog je put ka istom

 

 

otkuda u hrabrosti toliko života i budućnosti

 

 

i

 

 

ružo lutanja

jer tek kad smo

najebali pred svakim

danom deset godina

baš tih deset godina

su nam se otvorile

i podale svakog

dana

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

ako udahneš moju ćeš ljubav udahnuti

2. decembar 2025.

27757. dan mog života

 

 

2611/1042

 

7280  hiljadu devetsto devedeset deveta godina

 

7281  posle novogodišnje noći ulice su uvek prazne i tihe

 

7282  samo poneko prođe

 

7283  prija mi da prođem i kroz ovaj dan

 

7284  neću danas mnogo hodati. šetaću maziću se u zatvorenom gradskom prostoru

 

7285  prelazim jednu raskrsnicu iako je na semaforu crveno

sam sam može mi se. baš kao i onim psima lutalicama

 

7286  kaplje led sa krova autobuskog stajališta

 

7287  danas je toplije duvao je jugo. ipak ću staviti kapu na glavu

 

7288  samo poneko prođe

 

čekam te i ljubim moje malo-veliko čudo

2147. hodanje

nema više magli ali i dalje pun mesec sija nad gradom. kada

dune topao vetar nasluti se i more i leto. vlažan vazduh

zatitra u nozdrvama. sutra je petak. dođe mi da 

kao konj zaržem visoko ka nebu

novi sad 1.1.1999

 

 

 

2612/1041

 

7289  danas je još toplije. led se topi. opušteniji sam telo se ne čuva od hladnoće

 

7290  raskopčao sam se sasvim usporio

 

7291  više od ove sporosti nije potrebno

 

7292  odmaraju se svi napori u meni

 

7293  na bulevaru zastanem podignem glavu ka

suncu i zatvorim oči. stojeći leškarim i sunčam se

 

7294  fotografski aparat se pokvario i dok ne kupim drugi biće pauze u radu sa fotografijama

 

7295  na suncu se i ja topim

 

7296  nek u ovom užitku sporosti isteknu sve moje

brige i nevolje. i nek uteku velike količine zdravlja

 

zlatnih šest kilometara

2148. hodanje

umetnost je uživanje u svom telu. umetnost

je odmaranje. osećanje slobode tu u mišićima

kostima mesu nervima. umetnost je vaskrsnuće - telo

hrani telo večnosti. bog samo bog. dođe mi da kao

konj zaržem visoko ka nebu. i radosniji i

spokojniji kad izgovorim reč bog

novi sad 2.1.1999

 

 

 

2614/1039

 

7297  već nekoliko dana pred polazak na hodanje kroz prozor gledam patke gnjurce

kako se spuštaju dunavom ali samo do mosta. onda uzleću i odlete dvesta-trista

metara uzvodno i ponovo se spuštaju. mamu mu jebem život je neobjašnjivo lep

 

7298  živeću večno jer sam od večnosti

 

7299  kad osetim snažno strujanje života poželim da nešto

važno i zanosno kažem ali baš tada osetim: pa sve se govori samo

 

7300  ono po čemu sam se prošlih dana klizao sada se pretvorilo u mokri sneg i bljuzgavicu

 

7301  da li to umire pas pored puta. posle dvadesetak metara

zastao sam da ga pogledam. osetio je to i sa naporom se okrenuo 

ka meni. pogledi su nam se spojili tuga je bila u njegovim očima

 

7302  kao bare sa puta nestaće i svako od nas

ali dok živimo svi smo tu da bismo život slavili

 

psu

2149. hodanje

kasnije sam hodao za psa

knjiga koju sam čitao je govorila o tajnama

tela i ezoterijskim učenjima dalekog istoka. na

njenim belim stranicama su ostali tragovi kapljica

koje su letele posle velikih kamiona. i radosniji i

spokojniji kad izgovorim reč bog. ja sam trag

kojim će deca svoje roditelje vaskrsavati

novi sad 4.1.1999

 

 

 

2615/1038

 

7303  polazim sa torovom uvidom koji se i meni

dogodio jednom učinjeno dobro je učinjeno zauvek

 

7304  pre mesec dana sam se sa jednom mladom ženom dogovorio da se

vidimo sutra i odlučimo da li ćemo živeti zajedno. njoj je dvadeseta meni

pedeseta to je već velika priča. sve je moguće kad se bića sretnu

 

7305  ponesen slikama velikih energija pomišljam da na dan proleća ponovo pokušam da

hodam trideset šest dana po trideset kilometara. tada mi se slika otvori i pomislim kako bi

bilo lepo da od tada hodam sledećih devet meseci po trideset tri kilometra dnevno. oh

kakav bi to bio napor u slavu začeća. u slavu devet meseci potrebnih da se život stvori

 

7306  ponesen slikama o velikom naporu ipak

hodam lagano prepuštajući se vlažnom i toplom danu

 

hodao sam

2150. hodanje

za želimira žilnika. spokojan

sam jer znam da su i ljubav i lepota živi

snaga mi ulazi kroz nozdrve jer ovo je prvi

prolećni dan. ja sam trag kojim će deca

svoje roditelje vaskrsavati. s tobom

osetim: pa lep sam i ja

novi sad 5.1.1999

 

 

 

2616/1037

 

7307  jučerašnji torov citat mi se čini još važnijim evo ga u celini dobro znam ako bi

hiljada ako bi stotinu ako bi deset ljudi koje bih mogao imenovati - ako bi samo deset

poštenih ljudi - avaj ako bi se i jedan pošten čovek u državi masačusets prestavši da

drži robove stvarno povukao iz tog ortakluka i zbog toga bio stavljen u opštinski

zatvor to bi bilo ukidanje ropstva u americi. nije važno koliko se početak

može činiti skromnim - dobro učinjeno jednom učinjeno je zauvek

 

7308  do malopre sam hodao sa milanom aleksićem. sve

vreme nam je sunce sijalo u oči. sada je oslabilo i sija mi u leđa

 

7309  preda mnom je dugačka senka i krajolik koji se posle zime i sivila budi na žutom svetu

 

7310  posle hodanja u šest uveče ćemo se sresti

 

jedan jedini

2151. hodanje

današnje hodanje sam

posvetio jednom jedinom dovoljnom

čoveku s kojim sve počinje. hrabrom i

dobrom čoveku. s tobom osetim: pa

lep sam i ja. bila mi je petnaesta

kada smo krenuo ka tebi

novi sad 6.1.1999

 

 

 

2617/1036

 

7311  polazim na hodanje ostaje mi da ponizno prihvatim poraz

 

7312  po travi još neotopljen noćašnji led. prolećni dan

 

7313  kada je sinoć posle reči nisam spremna izašla iz

stana zaplakao sam pustio cesariu da peva njen fado napunio

čašu vina podigao je uvis zaplesao i viknuo hvala ti bože hvala ti bože

 

7314  otkud u meni i pored velike samoće i mnogih napuštanja

toliko puno ljubavi i svečanosti. to je od tvoje lepote koja živi u meni

 

7315  na ovom suncu ja sam samo jedan blag osmeh

 

7316  umetnost mora da bira između življenja da bi se umrlo i umiranja da bi se živelo

 

7317  promrzli prošlogodišnji šipak na divljim ružama

 

7318  pod ružama zelena mahovina

 

7319  po travi smrznuti sneg

 

ako udahneš moju ćeš ljubav udahnuti

2152. hodanje

u svež vazduh izdišem ljubav. hiljadama godina su za mene

izdisali svoju ljubav velike žene i veliki muževi. ljubav je živa

nikada ne umire. udišući vazduh njihovom ljubavlju sam

se preobrazio. ne postojim ti postojiš u meni. bila mi je

petnaesta kada sam krenuo ka tebi. hodam

tuga se moja u pevanje pretvara

novi sad 7.1.1999

 

 

 

2618/1035

 

7320  osmi januar dve hiljade sto pedeset treće hodanje. sada posle toliko hodanja

znam da je pod svakim tekstom moglo pisati taj i taj broj zagrljaja taj i taj broj ljubljenja

 

7321  tek ovde van grada na hladnom opustošenom poljima se oseća miris proleća

 

7322  tek pod nebom osetim sjaj susreta

 

7323  vidim nas oboje jedno drugo u očima

 

7324  kako su mi pored ovih suvih trski na praznom

putu jasne ove reči ne pripadamo sebi već tvojoj ljubavi

 

7325  vetrić ptić

 

7326  evo tih reči naša žudnja je dublja od našeg srca. mesto odakle je potekla dalje

je od našeg srca. naša potreba da volimo takođe je tajna jer nas čini nalik bogu

 

volim te

2153. zagrljaj

dok me gledaš kako ovim

rečima hodam ka tebi. ja koji sam

sve: vlažni crni asfalt prekriven ugljenom

prašinom. u poniznosti tobom obgrljen i obasjan

mašem rukama ka nebu i brdima sreće. hodam

tuga se moja u pevanje pretvara. sve vreme dok

sam razgovarao sa tobom toliko sam te

osećao da su mi suze navirale na oči

novi sad 8.1.1999

 

 

 

2619/1034

 

7327  kada kao malopre na ulici ugledam dobrodušno lice osetim: vredi živeti

 

7328  subota je pust trg pada kiša sa gradske kuće poleću golubovi

 

7329  ja sam sada jednostavna kao trava napisala je

sedamdesetčetvorogodišnja žužana horn u pismu čili utaši sa

kojom sam se malopre upoznao i sa njom u njenom sestrom aniko hodao

 

7330  sa kišom promiče i sneg. sestre čila i aniko su tako krhke

prevodile su ružu na mađarski. cela ruža je jedna molitva rekla je čila

 

7331  sam izlazim iz grada. kisnem

 

7332  svetlucaju kapi kiše na tamnim granama divljih ruža

 

7333  muškarac sam bez potrebe za moći ti si žena bez potrebe za sigurnošću

 

lica koja mi daju snagu

2154. poljubac

kiša je stala. spolja sam mokar od kiše iznutra

od znoja. raskopčao sam se kapu nabio preko čela

šal mi se leluja cipelama prskam. na zidu lep grafit blago

vetru stalno duva. da bih se razveselio gazim i prskam po

barama kao dete. niz glatku koru stabala sliva se voda

sve vreme dok sam razgovarao sa tobom toliko sam te

osećao da su mi suze navirale na oči. za kraj ovaj

narandžasti fićo i bočni zid u žuto ofarban

novi sad 9.1.1999

 

 

 

2621/1032

 

7334  slušajući bliske ljude vidim kod njih ono što mi se ne sviđa ni kod mene

 

7335  jak vetar koji je jutros počeo da duva će mi pomoći da izađem iz sebe

 

7336  lete vrane

 

7337  vraćam se bolje je ali se nisam sasvim izduvao. ostaje mi da se podsmehnem

sebi. i utešim mišlju ako smo u nepovoljnom položaju to bog želi da nam bude tako

 

7338  saši stojanoviću koji je bio povod mojoj današnjoj borbi sa samim sobom želeći da

uspe da bude bolji umetnik i čovek predložiću da se ne vidimo sledećih sedam godina

 

7339  15:14 živele odluke

 

prvi dan vetra

2155. hodanje

kažu da vetar kad počne da duva

duva nekoliko dana. i to neparnih. hajde

da budemo s njim. vetar me danas podstiče na

odluke. odluke me vode ka slaganju ili trpljenju

sa onima sa kojima se ne slažem. za kraj ovaj

narandžasti fićo i bočni zid u žuto ofarban

vetar mi je odneo snagu odluka

me je smirila

novi sad 11.1.1999

 

 

i

 

 

živeću večno jer

sam od večnosti

 

 

ja sam trag kojim će deca svoje roditelje vaskrsavati

 

 

polazim na hodanje ostaje mi da ponizno prihvatim poraz

 

 

u poniznosti tobom obgrljen i obasjan mašem rukama ka nebu i brdima sreće

 

 

muškarac sam bez potrebe za moći ti si žena bez potrebe za sigurnošću

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bili smo

ništa

iz

koga

je

kročio

i

korača

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

ali znam ti ćeš mi reći ja sam tvoja

1. decembar 2025.

27756. dan mog života

 

 

2600/1053

 

7233  osećam: starim

 

7234  starenje me rastužuje i raduje. rastužuje me jer mi život kao voda

ističe iz ruku. raduje me jer me kao vetar nosi u nepoznato nedoživljeno

 

7235  starenje mi pomaže da u licu vremena otkrijem sve plemenite i mudre stare ljude

 

7236  starenje mi pruža šansu da budem dostojan svačije mladosti

 

7237  nisam poneo šal hladno mi je na grudima sa obe šake ih pokrivam i grejem

 

7238  žudeći za životom izgubio sam osećanje da imam pravo

na život. čeznući za ženom ženu sam tražio. nikada nijednoj ženi

nisam rekao ti si moja. ali znam ti ćeš mi reći ja sam tvoja

 

nema kraja našem putu

2137. hodanje

moj život nije moj ja sam mu samo put

ka ja. lepo je: ja umire da bi ja živelo. pada

sumrak gledam u gomilice narandžastih šargarepa

koje prodaju ulični prodavci. iz sporedne ulice izlazi

pas glavnom nastavljam ja. kada rodi grožđe rodi

i kesten kaže mi kestendžija muž

moje kestendžijke

novi sad 21.12.1998

 

 

 

2601/1052

 

7239  inspekcija nas sad razbila čujem u prolazu jednog uličnog prodavca

 

7240  iako se topi noćašnji sneg teško je hodati jer je i poledica i bljuzgavica

 

7241  u trideset devetoj sam odlučio da ću od svoje četrdesete druge do svoje pedeset

druge deset godina hodati. odakle od koga je meni došla hrabrost za takvu odluku

 

7242  starenjem i bolovima ruža je zdravija i mlađa njom postajem zdraviji i mlađi i ja

 

po snežnim granama odmaram oči

2138. hodanje

u hladu već počinje da ledi a sunce još snažno sija

kada rodi grožđe rodi i kesten kaže mi kestendžija muž

moje kestendžijke. često ne mogu da završim tekst

novi sad 22.12.1998

 

 

 

2602/1051

 

7243  hodam da bih proslavio zajedništvo tela duše i duha

 

7244  telom se molim i saosećam sa osećanjima svih drugih

 

7245  telom se molim i mislim misao svakog čoveka

 

7246  telom se molim da mi volja bude volja božija

 

7247  pada sumrak. smog se diže nad gradom. svaki trenutak na ovoj zemlji je neponovljiv

 

7248  ivicom puta dok mi farovi automobila sijaju u lice hodam pored jablanova

 

uzbudljiv si kad si umoran

2139. hodanje

kao na traci čuju se šmirglajući koraci na

suvom snegu. ja sam osmogodišnji zvuk. nada

mnom je mlad mesec. površina dunava se naježila

treperi svetluca. često ne mogu da završim

tekst. prelazim most - ja sam reč

novi sad 23.12.1998

 

 

 

2603/1050

 

7249  danas sam dobio dvadeset treće dajanino pismo. upoznao sam je leta 95 u loznici

 

7250  polja i sve što me okružuje ovde izvan grada se

zabelelo. belinu šara drveće koje je takođe pod snegom

 

7251  nevinost prizora me nadahnjuje. lepotom ispunjava. podstiče suze

 

7252  jedina ambicija koju imam je da pojmim primim u sebe tvoju umetnost

reči korake... kada je banuo u troju da je ubije menelaj je kažu čim su se promolile

helenine dojke ispustio mač. takvu lepotu koja vlada snagom treba tražiti. ali kako

znati koja je tvoja helena. ne morati birati - blagodat je koja gotovo nikome nije

data... ne sudim oštro sebi već želim bolje i više za tebe za ružu piše dajana

 

hodanje za dajanu jovanović

2140. hodanje

kao što mi nežni muškarci osnažuju muškost

tako me hrabre žene hrane svojom nepresušnom

lepotom. ženo hrabra i mudra tako si mi lepa. ti nemaš

ništa kao i ja. svojom si slobodom krenula sa mnom

u nepoznato u slavu božiju. prelazim

most - ja sam reč. znam tvoj sam

novi sad 24.12.1998

 

 

 

2604/1049

 

7253  hladnoća steže kao škrgut stisnutih zuba

 

7254  jedanaestog avgusta sam se skinuo go do pojasa da bih golom kožom pozdravio

najhladniji dan zime koja me je čekala. evo tog dana pozdravljenog letošnjom toplotom

 

7255  zastanem raznežili me vrapčići

 

7256  tragovi hladnoće mi se vide na licu baš kao i tragovi sunca ili vetra

 

7257  hladnoća mi uzima snagu i spava mi se

 

7258  setih se nežnih smrti u snegu

 

hodanje za violetu jovanović

2141. hodanje

sve mi je draža življa lepša ova ruža. ruža

svih godišnjih doba. osme zime već ruža u kojoj

su nestale mnoge moje nade. u kojoj sam se naučio

smernosti radosti i u porazima. tišinom prelivena

znam tvoj sam. miroslave najuzbudljivija mi je

tvoja želja da uvek ideš dalje dublje u mene

novi sad 25.12.1998

 

 

 

2605/1048

 

7259  izdišem. opuštam se koža mi se ježi. ispuštam sve svoje strahove i bolesti

 

7260  od jutros sam neraspoložen zabrinut. pomišljam na bolesti. starenje

 

7261  na velikoj hladnoći i sivilu subote moja neraspoloženost se samo uvećavala

i onda u jednom trenutku kada sam prihvatio sebe oraspoložio sam se

 

7262  i sa bolestima i starenjem ja sam slava životu

neponovljivi oblik u bogatstvu njegovih oblika

 

7263  suvo hrastovo lišće popalo po snegu

 

7264  hladnoća mi struji oko lica

 

jednostavno jednostavno

2142. hodanje

i posle trideset godina me uzbuđuje ono

isto što me je oduvek i uzbuđivalo - jednostavnost

pesma ni od čega sačinjena. idem i to je to dovoljno

hladno je i subota je. sve sam rekao. miroslave

najuzbudljivija mi je tvoja želja da uvek ideš

dalje dublje u mene. hodam peva

amalija rodrigeš

novi sad 26.12.1998

 

 

 

2607/1046

 

7265  magla se polako diže. sve se beli. ponovo se otkriva svet

 

7266  u blizini ušća save u dunav zanesen čitam poetičke tekstove

fernanda pesoe. pomeraju me gubim se podrhtavam od radosti

 

7267  podignem glavu a snežna belina po kojoj se rasipa sunce me

porazi onako kako su pesou poražavala maglena jutra u lisabonskoj luci

 

7268  na ulicama beograda ljudi se guraju i provlače

jedni kroz druge. božićni i novogodišnji su praznici

 

7269  u velikim gradovima ljudi su kao trave po poljima

 

7270  na poljima sam jedina travka u gradu jedna od mnogih

 

7271  blizu je ponoć ponovo se magla spustila na zemlju

 

7272  kao senke ulicama promiču ljudi

 

umetnost je izbegavanje delanja... pesoa

2143. hodanje

već nekoliko dana je hladno. temperatura ispod nule

sve se mrzne. hladan vazduh napada šake lice grlo stopala

trgovi glavnih ulica su ukrašeni šarenim sijalicama. kako se

približavam dunavu magla je sve gušća. svuda je klizavo 

tri puta sam već mogao pasti. hodam peva amalija

rodrigeš. da li će i sutra biti magle

novi sad 28.12.1998

 

 

 

2608/1045

 

7273  upravo je prošao beli kombi na kojem velikim

slovima piše prevoz domaćih životinja lutalica

 

iskazati jednu stvar znači sačuvati

njenu vrlinu i oduzeti joj užas pesoa

2144. hodanje

mom grlu je hladno. već pola sata unazad mislim

o hladnoći poledici umoru takođe. sve je više plakata

koji najavljuju novogodišnje provode. mislio sam da stranicu

ostavim praznu. ipak sam odlučio da pišem iako nemam o čemu

to je napor volje. način da zabeležim prirodu volje... sreo sam

aleksandra tišmu prekinuo tekst. pričali smo o plemenskom

mentalitetu. njegovoj surovosti. plemenskl ljudi su čvornovati

i tvrdi kao stari panjevi. od surovosti prirodne selekcije

surovosti starog korenja bliža mi je volja kojom se

predajem volji božijoj. prozračnoj azurnoj. da

li će i sutra biti magle. verujem u pevače

novi sad 29.12.1998

 

 

 

2609/1044

 

7274  mnogo se bolje osećam kada nešto odlučim nego kada sam neodlučna

uvek me nešto tera da se odlučim ali mi je to strašno teško. ja treba da se odlučim

ali ne znam kojim putem da krenem. ali nije to pitanje da odaberem dobar ili loš put

nego da prebrodim tu situaciju neodlučnosti. bojim se da se odlučim. strah me je od

onog što sledi posle odluke. ali grozno mi je i da mi ceo život prođe u strahu od straha

osećam se ugrožena i nikakva jer vidim da pored mene neki ljudi ipak donose odluke

bez veze me je što oni mogu a ja ne mogu. i onda u jednom trenutku popizdim i

shvatim da i ja mogu. samo se malo dvoumim ali ipak krećem. suočavam se

sa posledicama odluke ali se osećam i moćna jer sam se odlučila

priča marta

 

posle hodanja piću vino sa martom milojević

2145. hodanje

da proslavimo godišnjicu našeg druženja. marta voleo bih da mi

ti nešto kažeš o... još nisam ni izgovorio pitanje a marti su

iskliznule noge na poledici i evo je na zemlji iznenađena

smeje se. verujem u pevače. najzad sam pala ove

zime i nije bilo strašno nego lepo

novi sad 30.12.1998

 

 

 

2610/1043

 

7275  boli me želudac i pluća. magla je gusta teška i hladna

 

7276  čuvajući se od padanja skačem po poledici uz kuću ka delovima koji su

manje uglačani po kojima je posut pesak. ili se prepuštam poledici i klizam se po njoj

 

7277  sedam hiljada dvesto sedamdeset i sedmi zapis

 

7278  mislim na monahinje i monahe koji svoje

dane provode u molitvi. usporim molim se za njih

 

7279  pun mesec nad gradom ističe godina

 

nova godina 1999

2146. hodanje

kroz maglu se nazire grupa ljudi koja mi

dolazi u susret. farovi automobila seku. iznad

beline koja se diže sa zemlje stoji pun mesec. svi

očekuju novogodišnju noć. ja se radujem sutrašnjem

hodanju. nastavljanju. neprekidanju. stalno pucaju

petarde. magla je sve gušća ni mesec se više ne

vidi. najzad sam pala ove zime i nije bilo

strašno nego lepo. sutra je petak

novi sad 31.12.1998

 

 

i

 

 

kao što mi nežni muškarci osnažuju muškost tako me hrabre žene hrane

svojom nepresušnom lepotom. ženo hrabra i mudra tako si mi lepa. ti nemaš

ništa kao i ja. svojom si slobodom krenula sa mnom u nepoznato u slavu božiju

 

 

prelazim most - ja sam reč

 

 

i posle trideset godina me uzbuđuje ono isto što me je oduvek i

uzbuđivalo - jednostavnost. pesma ni od čega sačinjena. idem i to je to dovoljno

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si

me 

obožila

i

to

se

oseti

i

u

ovoj

pesmi

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

ja hodam ne da bih negde stigao nego da bih stalno bio

29. novembar 2025.

27754. dan mog života

 

 

2590/1063

 

7197  pored napuštene pruge uz suvu trsku stari čobanin čuva svoje četiri

koze. u gumenim je čizmama oslanja se na štap sa šubarom na glavi i

velikim pletenim rukavicama. raskopčan je i na njemu je puno slojeva i

odeće i života. obrazi mu se crvene on zvižduće neku veselu pesmu

 

7198  od hladnoće i napora sve mi se telo steže kruti

 

7199  mraz me ispošćava kao i sve ostalo

 

jednostavan čovek

2129. hodanje

mislim na topao čaj sa medom i

tri kriške crnog hleba sa margarinom

jednostavan topao ručak. volim kada

sam gladan i zasitim se jednostavnošću

ja sam slika sveta reč koja hoda

jednostavan čovek najlepše

hrani

novi sad 11.12.1998

 

 

 

2591/1062

 

7200  šesnaestogodišnja devojka polusmrznuta udarajući petom o asfalt

vrludajući tamo-amo hoda ka meni. skoro se očešemo. nismo se ni pogledali

mimoišli smo se nastavili svoj put slični a da se nikada više u životu ne vidimo

 

7201  kada sam 1973 izašao iz zatvora da ne bih nikoga uznemiravao

jer ljudi su svoju slobodu plaćali strahom hodao sam ulicama sa osećanjem

da me niko ne vidi. i evo to traje već dvadeset pet godina tako se osećam

slobodniji prirodniji bez maske. go idem a niko me ne vidi

 

7202  niko me ne vidi samo ponekad neko kaže ...vidi plavu ružu kako

hoda ...kako veselo hoda sloboda ili ...kako je humor uvek opušten u hodu

 

nevidljiv nevidljivu ružu...

2130. hodanje

nakrivim glavu u stranu pa je blago

podignem ka nebu. jednostavan čovek

najlepše hrani. kad spustim pogled ispred

sebe primetim razvaljena lastina gnezda

novi sad 12.12.1998

 

 

 

2593/1060

 

7203  juče sam bio ushićen oduševljenjem antonija bluma kojim je on spoznao lepotu

svakog dana. dana koji nikada pre nije postojao i nikada više neće postojati. uzbudio sam se

jer sam u njegovom oduševljenju prepoznao svoje doživljaje u druženju sa svakim danom

 

7204  ovde je otoplilo. ali negde pada sneg. a tamo je leto. sve je

ovde. negde. tamo. u neprestanom promeni: neuhvatljivo neopisivo

 

7205  reč tren izgovorim za 70 stotinki sekunde a

sam tren traje beskrajno kraće od izgovaranja te reči

 

7206  sićušnost ćelija vremena od kojih sam sačinjen me

čini već nepostojećim ali ova rečenica svedoči da jesam

 

dožudnica

2131. hodanje

gledam u svetlozeleni lišaj na

asfaltu i mislim na tebe. ti si moja

dožudnica. kad mislim na tebe lepo mi

je. ti me činiš više nego što ja sam sebe

činim. osećam te u treptaju. za tobom žudim

godinama. kada te osetim ti si već dožuđena. ti

si u meni ja postajem ti dožudnice moja. kad

spustim pogled ispred sebe primetim

razvaljena lastina gnezda. ti

si moja voda

novi sad 14.12.1998

 

 

 

2594/1059

 

7207  uvek me najviše iznenadi ta jednostavna

stvar da sam i danas ponovo na nogama u hodu

 

7208  sivo je prelazim preko mosta

 

7209  gledam u dunav i sećam se letošnjih dugih plivanja u ekspedicijama ljubavi

 

7210  fotografisaću kuću ove bake

 

7211  potrebna je velika hrabrost i znanje da se

uđe u ovakav dan u ovakvo sivilo i beznačajnost

 

7212  raznežiti se besmislenošću. ohrabriti se

beznačajnošću. smiriti se nevažnošću. eto ekspedicije ljubavi

 

šesta ekspedicija ljubavi

2132. hodanje

baš ništa - ali lepo. spokojan kao zapušten

park. samo sam hodao. nisam se pitao. nisam

mislio. nisam brinuo. sam samo sam postojao u

hodu. prodavačica kestenja me već poznaje ljubazno

se smeši. to mi prija. automobili su upalili svetla manje

je sivo. ti si moja voda. ispunjen sam prazninom

novi sad 15.12.1998

 

 

 

2595/1058

 

7213  hodajući korak po korak izdižem se i posmatram sebe. vidim uplićem vreme i prostor

 

7214  hodajući izlazim iz prostora i vremena. svlačim se i go nastavljam u plavetnilu

 

7215  svaki dan svojim koracima milujem zemlju i svaki dan bog pomiluje mene

 

7216  kada sam u ranu jesen 1973 u dvadesetčetvrtoj pored planinskog

potoka pročitao u novom zavetu ištite i daće vam se. tražite i naći ćete

kucajte i otvoriće vam se pretrnuo sam od istine koju sam osetio celim

telom i dušom. i evo već 25 godina od tada ištem kucam tražim

 

hodanje za dvadesetčetvorogodišnjeg miroslava mandića

2133. hodanje

tad u toj jeseni pored potoka sa malom biblijom u ruci posle jednoipogodišnjeg vrtloga

i vihora u umetnosti i devetomesečnog umiranja u zatvorskim krizama još mladog tela

i bolne duše tek oplođen duhom želeo sam da mi se otvori i da dobijem. danas u

sumraku u kasnoj jeseni već ostarelog tela radosnije duše i duhom vođen meni je

stalo da slobodan svakom trenutku zakucam i ljubavlju svaki trenutak ispunim

ispunjen sam prazninom. bilo je uvek lepo zamišljati a teže i lepše to živeti

novi sad 16.12.1998

 

 

 

2596/1057

 

7217  još tri kilometra do kraja današnjeg hodanja. sve je hladnije

i sve sam umorniji ali noge ne prestaju pletu iskonski vez vezu

 

7218  kao da mi koraci neprestano govore ime mi je put. ime mi je put. ime mi je put

 

7219  ja hodam ne da bih negde stigao nego da bih stalno bio

 

7220  puls smo

 

7221  želeo sam da napišem ja sam puls ali sam spontano

izgovorio puls smo i shvatio da nisam sam

 

baš je dobra stvar to hodanje

2134. hodanje

približavam se centru grada. sve je više ljudi skreću

pažnju odvlače od umora zabavljaju me. još ako bude

vrućeg kestenja. mnogo sam puta spominjao umorne butine

ali to je prijatnost koju ti želim. umor me menja oslobađa me

od starog u meni. dva kilometra unazad na mostu sam hteo

da pišem o utovarivaču koji je ogroman dolazio ka meni ali

nisam pa neću ni o lepim nogama devojke koje su već

nestale iza mojih leđa. bilo je uvek lepo zamišljati

a teže i lepše to živeti. ovo je rečenica sa

vrućim kestenjem u ustima

novi sad 17.12.1998

 

 

 

2597/1056

 

7222  sija prolećno sunce čitam tarkovskog. volim ga

 

7223  volim sve ljude u kojima živi mnoštvo jednog. oni su

mi znakovi na putu a ponekad i sam put po kome hodam

 

7224  i danas ista vrsta okrepljujuće hladnoće

 

7225  još nisam stigao a već u mislima pijem topao čaj

 

miris i zvuk za tarkovskog

2135. hodanje

bilo mi je lepo sa tarkovskim. uvek mi je lepo

kada se približavam živim energijama. uzbudljiva je

njegova patnja. sva ta ometanja kojima je bio izložen i

koja je prevladao. živi andrej. kada sam polazio iz stana

na ugrejali pločnik sam stavio karanfiliće njihov miris će

me dočekati. biće to uteha i za tarkovskog i za mene

ovo je rečenica sa vrućim kestenjem u ustima. na

kraju hodanja izvadiću zvona iz džepa i zvoniću

novi sad 18.12.1998

 

 

 

2598/1055

 

7226  polazim. dvadeset kilometara. crtanje trava evrope. pisanje ruže 8. redigovanje ruže 7

čitanje tarkovskog. fotografisanje. sve je isto kao i svaki dan jedino što je sve različito

 

7227  od jutros bol u dnu leve pete. nikada ga pre nisam osetio. bol je svetinja

 

7228  drveće i trave su pod injem ipak ih dnevna temperatura polako topi

 

7229  kroz maglu je probilo sunce. zasijao se led na baricama

 

7230  ja sam plava ruža i zato volim belo

 

7231  inje pada sa drveća po suvoj visokoj travi

 

7232  vraćam knjigu u džep. uživaću u belini izmaglice

mislim na sve dečake ovoga sveta. njihove oči lice kosu

 

čine me put i zagrljaj

2136. hodanje

četrnaest pedeset dva a ostalo je još dva

kilometra preda mnom. uživam da u knjizi vidim

vreme u kome je nastala rečenica. svečanost je

to. na kraju hodanja izvadiću zvona iz džepa i

zvoniću. iz sporedne ulice izlazi pas

glavnom nastavljam ja

novi sad 19.12.1998

 

 

i

 

 

kada sam 1973. izašao iz zatvora da ne bih nikoga uznemiravao

jer ljudi su svoju slobodu plaćali strahom hodao sam ulicama sa

osećanjem da me niko ne vidi. i evo to traje već dvadeset pet godina

tako se osećam slobodniji prirodniji bez maske. go idem a niko me ne vidi

 

 

raznežiti se besmislenošću. ohrabriti se beznačajnošću

smiriti se nevažnošću. eto ekspedicije ljubavi

 

 

baš ništa - ali lepo.  samo sam hodao. nisam se pitao

nisam mislio. nisam brinuo. sam samo sam postojao u hodu

 

 

svaki dan svojim koracima milujem zemlju i svaki dan bog pomiluje mene

 

 

bilo je uvek lepo zamišljati a teže i lepše to živeti

 

 

polazim. dvadeset kilometara. crtanje trava evrope. pisanje ruže 8. redigovanje ruže 7

čitanje tarkovskog. fotografisanje. sve je isto kao i svaki dan jedino što je sve različito

 

 

i

 

 

ružo lutanja

jednostavnost i

odsustvo svega

što nije jedno i

jednostavno

to smo 

ti

i

ja

 

 

i

 

 

ružo lutanja

moja nevidljivost od

izlaska iz zatvora u 24

godini ne samo da je bila

duša nevidljive umetnosti

nego je bila i um genijalne

umetnosti kojom sam go

kročio ka večnoj

umetnosti

 

 

i

 

 

ružo

lutanja svaki

tren nam je bila

ruža a večnost

nam je bilo

hodanje

i

lutanje

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si sad svačija

dožudnica kojom

i dalje žudim za

mojom

dožudnicom

 

 

i

 

 

ružo lutanja

 

raznežiti se

besmislenošću

 

ohrabriti se

beznačajnošću

 

smiriti se

nevažnošću

 

bilo nam je

svakog

dana

a

tek

nam je

to

sad

i

to

zauvek 

 

i

 

 

ružo lutanja

zamišljati da ću

hodati deset godina

je bilo tako uzbudljivo pa

sam tim uzbuđenjem to

i učinio i sad svako ko

se uzbudi svojim 

zamišljanjem

neka

samo

to

i

ostvari

i

lepo

će

biti

još

lepše

a

dobro

još

bolje

 

 

i

 

 

ružo lutanja

hvala ti što znam

da ti osećaš da te

svakog dana volim

još više i to

baš

ja

tvoja

voljena

lutalica

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

ja sam slika sveta reč koja hoda

28. novembar 2025.

27753. dan mog života

 

 

2580/1073

 

7146  vetar se pojačava i nosi suvo lišće bulevarom

promiče i po koja pahuljica suvog snega

 

7147  kupio sam plave rukavice

 

7148  hladno mi je na grudima

 

7149  kupio sam knjigu živa molitva hrabrost za molitvu mitropolita

antonija bluma koga sam slušao u londonu u ruskoj crkvi pred polazak

na ružu. prvi put sam tada kleknuo i poljubio zemlju i osetio da je bog živ

 

7150  tada sam osetio ono što na ruži osećam svaki dan

da je srce u mojim grudima isto srce koje kuca u srcu svih bića

 

7151  preobraženog uma umom božijim ja sam pupoljak koji se u tvoju ružu preobražava

 

volim kad zajedno ćutimo

2120. hodanje

hladnije je ali i nežnije jer sve jače promiče

sneg. raznežim se i setim se lasta. promičem

pored kuća. sagnuo sam glavu da bih zaštitio grudi

dok pada sitni sneg. od lepote mi se spava. kao da

je moj glas slutio sneg koji već negde u daljini

pada. smešim se pa ja sam molitva

novi sad 1.12.1998

 

 

 

2581/1072

 

 

ni rečenicu nisam dovršio

2121. hodanje

smešim se pa ja sam molitva. bolele

su me grudi izgubio sam snagu nisam

ishodao dan nisam uspeo ono što mi...

novi sad 2.12.1998

 

 

 

2582/1071

 

7152  kada sam izgovorio blagoslovena si ti među ženama sve me je proželo

spojio sa tobom. grudi su počele da mi drhte a plač da mi čisti telo i misli

 

7153  u kaću uživam u starim kućama iskrivljenim

bedemima mahovini po crepovima i ciglama

 

7154  sve je manje okrečenih kuća. one me podsećaju na detinjstvo

 

7155  mnogo je starih kuća. nedovršenih. kuća siromašnih ljudi

 

7156  najtužnije kuće u kaću su nekad velike i bogate gospodske a sada napuštene kuće

 

7157  pored kuće je zavetrina. manje je hladno

 

radost obnavljanja

2122. hodanje

izlazim iz kaća pada sumrak. srećan sam

i spokojan kad ishodam dan. osećam se ispunjen

lepši sigurniji. ali sada kada je preda mnom ostalo još

samo tri godine biće mi sve teže i teže. biće mi potrebna

snaga za svaki dan. ne znam da li će je biti. ali će mi trebati

taj sok duha. mentalna pažnja kojom ću pomoći telu. blaženost

kojom će nestajati trenje i svi otpori. preko kukuruznih polja

čoban u selo vraća ovce. od dobrog hodanja povratila mi se

radost. ja sam oči u predelu. bolele su me grudi izgubio

sam snagu nisam ishodao dan nisam uspeo ono što

mi... pružajući utočište grad nam uzima čudo

novi sad 3.12.1998

 

 

 

2583/1070

 

7158  pola jedan. četrdeset deveti mi je rođendan. pada kiša

 

7159  u travi dok prolazim pored njih dva goluba se ljube

 

7160  evo mi sunca

 

7161  kilometar-dva sam pevao pesmu luj prime o žigolu. da nisam svoj život posvetio

ovom putu bio bih žigolo. sveta prostitutka. davaо bih se svakoj ženi. svakom telu

 

7162  staviš li šaku na ovu stranicu ljubav će se preliti u tebe

 

četrdeset deveta mi je

2123. hodanje

u ruci nosim belu ružu koju mi je poklonila

mija janković. pre sedamnaest osamnaest godina

sam od višnje petrović za rođendan dobio prvi put cvet

na poklon. to me je jako uzbudilo i raznežilo. isto je i danas

ne posedujem ništa ali pred licem nosim jednu ružu. stao je

vetar. stala je kiša pada noć. osećam nove muškarce nove

muževe - neveste božije. one koji neće ništa posedovati a sebe

će svima davati. one koji će plesati i pevati da bi radovali bližnje

i sva stvorenja. one koji će se odreći moći ovozemaljske. koji

će ljubiti i samo ljubiti. pružajući utočište grad nam

uzima čudo. koji će božijom voljom leteti

novi sad 4.12.1998

 

 

 

2584/1069

 

7163  malenkost sam i propadljivost. ništa. ali milo jagnje postajem

 

7164  trske su žute topi se noćas napadao sneg

 

7165  sve što vidim kao da je moja rana

 

7166  i smirenje i zanos. i poslušanje i ljubljenje. i trenutak i večnost. oboje

 

7167  suprotnosti su u meni dok mi veliki kamioni nanose vodenu prašinu u lice

 

7168  nosi me pesoino pevanje

 

7169  posle pesoe ponese me mistična molitva simeona

novog bogoslova dođi svetlosti istinita. dođi živote večni

 

mini

2124. hodanje

upravo je projurio mali zeleni

kamionet napunjen ugljem. nekome ga

raznosi. tu sam na starom napuštenom kaćkom

putu. ovo je njegov prav deo sa kojeg se u daljini

vidi grad i almaška crkva. često ovuda hodam. volim

napuštene puteve. oni su spomenici. mirno je na njima

mogu sredinom. pre njega sam hodao onim što ovde zovu

autoput. prskali su me kamioni i ogromne brzine su se

šepurile svojom tehnologijom. ovde je put izlokan a

stare drvene bandere spavaju. koji će božijom

voljom leteti. hodao sam za minu novčić dok

se to trepetno tajanstvo u meni zbiva

novi sad 5.12.1998

 

 

 

2586/1067

 

7170  zaledilo a sunce sija

 

7171  sunce je zašlo za frušku goru za njim pada

i temperatura. sve je hladnije ali i sve plavlje

 

7172  hladnoća me čini zdravijim

 

7173

 

7174  raširio je svoje oči sedmogodišnji dečak

gledajući me dok hodam i govorim ovu rečenicu

 

7175  svratićemo violeta i ja na espreso u kafe klub d&p na kraju futoga

 

ruža je tristam šendi

2125. hodanje

dok pijemo kafu violeta me pita zašto

u prvoj knjizi ruže lutanja nisam napisao tekst

pod brojem 39. odgovorio sam zato da bi se neko a

i ti pitala o tome. a onda sam pomislio da bi i u ruži

lutanja 8 mogao da preskočim jedan broj. uzbudilo me

je ovo stvaralaštvo u vremenu. posvećujem ga lorensu

sternu. (kasnije sam otkrila da i u ruži 4 takođe postoji

jedan preskočen broj - 3895. violeta) današnje hodanje

posvećujem praznini pod brojevima 39 i 3895 i brojem

7173. mističkoj praznini iz koje sve nastaje. hodao

sam za minu novčić dok se to trepetno tajanstvo

u meni zbiva. vreme me hrani kao vrući kesten

novi sad 7.12.1998

 

 

 

2587/1066

 

7176  mladi fudbaleri po smrznutom snegu lako trčkarajući zagrevaju se za današnji trening

 

7177  jako hladan dan hladniji nego juče

 

7178  ovi teretni vozovi sa zarđalim...

 

7179  na zabačenim delovima periferije traje skriveni život

 

7180  polomljena metalna bandera leži u travi: tu će ostati godinama

 

7181  dvanaesti kilometar 16:16 palo je veče. prekidam

hodanje. da li ću kasnije uspeti da ga dovršim

 

svuda uvek ti

2126. hodanje

hodao sam još samo četiri kilometra 

setim se simon vejl i njenog rada u fabrici

normi sa kojima se borila svaki dan želeći da

ih poveća. zaboli me kada vidim da sam u životu bio

gord. osuđivao. zavideo. povređivao. bio ljubomoran. još

me više zaboli kada sve to i danas prepoznajem u sebi

stidim se ali i razumem sve to staro i mrtvo u meni. vidim

kako se očajnički bori da ne umre. ali kada bol umine

obradujem se putu preda mnom i ovom asfaltnom i

onom koji vodi u srce. u nepoznato. u tajnu ljubavi

koja je ostavljena u meni da je otkrijem tobom

vreme me hrani kao vrući kesten. prošla

je ponoć promiče retki sneg

novi sad 8.12.1998

 

 

 

2588/1065

 

7182  hodanjem iz stopala najniže tačke tela niče plava ruža

šakama iz sredine tela nastaje mnoštvo nacrtanih trava. sa vrha tela

izgovorenim rečima pišem bajku o čoveku iz čijeg se crvenog srca rađa plavi cvet

 

7183  zemlju na kojoj živi pevač i hodač pretvara u plavu ružu

 

7184  ponekad sam tako iscrpljen. samo tvoja ljubav bi me povratila

 

7185  voleo bih da me neko voli

 

7186  kada me hladnoća ovako troši osetim da se događa velika umetnost

 

7187  kao i moj stvoritelj i ja sam onaj koji jesam

 

voleo bih da me voliš

2127. hodanje

klizim bulevarom. niz svetla i drveće. u

džepu mi je vruće kestenje. kad napišem

ovaj tekst počeću da ga jedem. uživaću već me

greje i miriše. prošle godine smo ga prodavali do

sedmog januara rekla je žena koja ga prodaje nikada

nisam ni sanjala da ću u životu prodavati kestenje dodala

je. stavio sam ruku u džep kestenje greje. nisam krenuo

malim ulicama lepše će biti da kestenje pojedem hodajući

bulevarom. prošla je ponoć promiče retki sneg. sa

vrućim kestenjem u ustima misliću na

šume kestenove

novi sad 9.12.1998

 

 

 

2589/1064

 

7188  raskopčavam se kretanje i sunce mi je zagrejalo

 

7189  isti sam kao zemlja koja se zimi isparava na suncu

 

7190  pisaću ti dvadeset sedam dana

 

7191  plavičasta bela para koja izlazi iz mojih usta sam ja. posmatram je kreće

iz mene kao snažan izvor i na kraju treće sekunde se rasplinjuje i odlazi gore

 

7192  uživam njišem se s noge na nogu. mek kao i predeo

 

7193  osetim svet me nosi. moje noge su noge sveta

 

7194  zatravljenim putem kroz polja trski i suvih čičkova

mislim na uništenu zemlju minskim poljima

 

7195  mislim na kukavičluk svih onih koji bi želeli drugog da povrede

 

7196  vazduh je ugrejao više ne primećujem svoj dah

 

pluća sam sveta

2128. hodanje

kao život iz usta mi izlazi para

na polasku sam svojim dahom ličio

na konja koji rže. sada sam tih. vraćam

se. od sumraka dunav se zaplavio. sa

vrućim kestenjem u ustima misliću

na šume kestenove. ja sam slika

sveta reč koja hoda

novi sad 10.12.1998

 

 

i

 

 

tada sam osetio ono što na ruži osećam svaki dan

da je srce u mojim grudima isto srce koje kuca u srcu svih bića

 

 

da nisam svoj život posvetio ovom putu bio bih žigolo

sveta prostitutka. davaо bih se svakoj ženi. svakom telu

 

 

i smirenje i zanos. i poslušanje i ljubljenje. i trenutak i večnost. oboje

 

 

kada me hladnoća ovako troši osetim da se događa velika umetnost

 

 

kao i moj stvoritelj i ja sam onaj koji jesam

 

 

i

 

 

ružo

lutanja tvoje

podavanje je

bio odgovor

svačijoj

žudnji

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

lepo je svakog dana reći sve je dobro

27. novembar 2025.

27752. dan mog života

 

 

2568/1085

 

7101  ko me ne zna skupo bi me platio šali se

na svoj račun klaudija sa kojom ulazim u futog

 

7102  crvenilo sunčevo je nestalo. sve se sivi i plavi. na

futoškom keju desetak dečaka se vozi biciklima. svuda je puno kupusa

 

7103  pale se svetla u beočinu. vidim ih preko dunava. fruška gora se još plavi

 

žena-zemlja traži smrt semena

2110. hodanje

ispratio sam klaudiju za beograd a ja sam pijan

posle hodanja malo smrznuti pili smo rakije. umorne

prehlađene rakija nas je lako dobila. ali prijalo je i prija

biti pijan. bez razloga desnom patikom češati ivičnjak. bilo

ko da sam želim svemu dobro. dušu svih bića ugrejmo

pticama jug ježevima toplu zemlju

novi sad 19.11.1998

 

 

 

2569/1084

 

7104  u ovom životu neću mnogo znati o pticama a to bih voleo

 

7105  malo pre sam se rastao sa vladom mavrenovićem. šetali smo gradom

i parkovima. pričao mi je o pticama jer je naučio da ih posmatra i prepoznaje

 

7106  pre jednog sata je temperatura počela da pada. hladnoća me

okružuje. kao ni kiši i vrućini tako ni hladnoći nisam mogao umaći

 

7107  hladnoća me udara po donjem delu stomaka

 

7108  sve više steže

 

ono što je hodanju put letenju je misao

2111. hodanje

jutros me je probudio san u kome sam čuo dve poruke

prvu ko veruje u bajke duša mu je spasena. i drugu priču

obnavlja istina. tako sam kasnije i slušao priče o pticama

pticama jug ježevima toplu zemlju. tako sam se u

toploj prostoriji u koju sam ušao stresao i

osetio - toplota je spas

novi sad 20.11.1998

 

 

 

2570/1083

 

7109  hodam sa draganom i petrom miloradovićem

draga bića. meka kao meki sneg po kojem hodamo

 

7110  sneg je nevinost koja pada sa nebesa

 

7111  tiho je po snegu

 

7112  samo se vrane čuju dok se gnezde

 

7113  kako pada. snežno i tiho

 

7114  sada je sve sporo

 

o padanju prvog snega

2112. hodanje

noćas je počeo da pada sneg. volim kad pada

prvi sneg. kao i prvi pupoljci prva lasta prva bulka i prvi

miris lipa tako i prvi sneg. počne da pada kao uvek kad počne

da pada prvi sneg. ponavlja se. pada iznutra. padaće vejaće

zabeleće. naneće. i noću će padati i tišinu će uvećavati. biće bela

tišina. sneg će prekriti sve. prekriti i spojiti. obnoviti. belina će prekriti

zelenilo proleća. doći će jarko leto pa rumenilo jeseni i onda će opet

pasti prvi sneg. tako sam se u toploj prostoriji u koju sam ušao

stresao i osetio - toplota je spas. da budem uvek ovako

blag kao sad dok pada ovaj prvi sneg

novi sad 21.11.1998

 

 

 

2572/1081

 

7115  jelena jovanović klaudija milutinov aleksa rogan

milanče jovanović snimaju film o 2113 hodanju

 

7116  krenuo sam da hodam u jedanaest sati ulazeći starim bečkim putem u

zemun. hodanje ću završiti izlazeći bulevarom iz beograda starim putem za carigrad

 

7117  ovo je rečenica izgovorena na jakom vetru

 

7118  imaš jednu cigaru miko pita me stari čistač 

u njegoševoj ulici kojom silazim ka keju u zemunu

 

7119  petnaest je časova prošao sam sedamnaest kilometara izlazim iz beograda

 

7120  sve je hladnije i vetar je sve jači

 

7121  put po kojem hodam je uzan i opasno je hodati po njemu

 

7122  nebo se smrkava

 

7123  o kako je to biti sam na ovome svetu

 

snimanje hodanja

2113. hodanje

pada veče još je hladnije. ne znam

ko sam na ovome svetu ali sada sam samo

plemenitost na vetru. sve vreme su snimali današnje

hodanje. jednu od latica ruže laticu na jakom vetru

posivela je avala. oblaci se jure i natkriljuju nad njom 

da budem uvek ovako blag kao sad dok pada ovaj

prvi sneg. prisustvo presudno je prisustvo

beograd 23.11.1998

 

 

 

2573/1080

 

7124  10:15. polazim

 

7125  preda mnom su trideset tri kilometra hodanja beogradom za

žan vigoa. žan lik godara. andreja tarkovskog. dušana stojanovića

branka vučićevića. lazara stojanovića. tomislava gotovca

 

7126  kada kažem imena ljudi koje volim sve sam rekao. drugima sam sebe definisao

 

7127  jelena klaudija aleksa i milanče i danas snimaju. napravićemo

dvanaestominutni film sa 365 kadrova hodanja beogradom. slobodan

tišma će pevati svoje pesme u filmu iz lune i la strade

 

7128  na petnaestom sam kilometru umoran sam. sećam se sličnih istrajavanja i

iscrpljivanja. ona su tako bolna i dramatična sa finom unutrašnjom nežnošću

 

7129  na ušću sam reke save u dunav. ima neke sreće u samoći

smrzavanju gladi. ima sreće u toj vodi koju gledam. dolaze zimski dani

 

snimili smo 365 kadrova za beograd

2114. hodanje

kraj. 18:30. kraj filma. uzbuđen sam ugrađivanjem sebe. davanjem

ovom gradu. njegovim ulicama njegovom sećanju. srećan sam kada

se dajem. prisustvo presudno je prisustvo. koliko sam se danas

dao oseća sada tvoje telo miriše mi na žute dunje

beograd 24.11.1998

 

 

 

2574/1079

 

7130  biti na ovom svetu kad padaju sumraci

 

7131  ne može više biti ako se ne voli

 

ruža disanja

2115. hodanje

jučerašnje hodanje i snimanje

me je potrošilo. koliko sam se danas

dao oseća sada tvoje telo miriše mi 

na žute dunje. danas ću samo

hodati i disati

novi sad 25.11.1998

 

 

 

2575/1078

 

gledao sam u lice i telo agneš i osetio: žene poznaju tajnu stvaranja

2116. hodanje

agneš rajačić je došla iz pečuja tek u 15:00. pošli smo da hodamo u 15:30 nogu pred nogu

nismo se videli od februara. kad krenem kasnije na hodanje izbacim se iz ritma dnevne

svetlosti. ali utehu mi čine dva devetogodišnja dečaka koji se lenjo vraćaju iz škole

danas ću samo hodati i disati. lepo je svakog dana reći sve je dobro

novi sad 26.11.1998

 

 

 

2576/1077

 

7132  čim sam krenuo još u dvorištu pored nogu mi je jauknula jedna maca. gladna je

 

7133  sve više ljubav osećam kao živo prisustvo svega što me okružuje

 

najuzbudljivija priča

2117. hodanje

pola hodanja sam se družio sa slobodanom tišmom

drugu polovinu sa agneš. pričali smo u sumornom danu

sa slobodanom staronove iste priče s agneš isto. kao dete

najviše volim da slušam istu bezbroj puta ispričanu uvek

uzbudljivu priču. među nama pticama nema tajni. uvek su

me uzbuđivala stepeništa čiji se kamen izlizao od mnoge

upotrebe. kao dvadesetogodišnjak pomišljao sam da uradim

skulpturu koju bih načinio pedesetogodišnjim trljanjem šake

po kamenu. bila bi to ravna bela mermerna ploča po kojoj

bih molitveno svaki dan satima prstima prelazio u ritmu

otkucaja srca. uvek me je uzbuđivala neprimetna

lepota. izdašnost. lepo je svakog dana reći

sve je dobro. kao snaga koja

živi u svakom danu

novi sad 27.11.1998

 

 

 

2577/1076

 

7134  jutro je zorica kovačić i ja prelazimo most dok stari veliki šlep plovi ispod nas

 

7135  ima jedna tanka nit koja nas spaja i jedna još tanja koja

nas razdvaja. i jedna jedina neodgonetljiva koja nas čini jednim

 

7136  sve je vlažno i sivo. kišom natopljena zemlja

 

7137  vazduh je prepun vlage. veliki dunav i vlažni miris se šire

 

7138  vrane počinju da se gnezde na vrhovima visokih krošnji. sumrak mi smanjuje vid

 

7139  tečem sa agneš nizvodno pored reke

 

7140  doleću nova jata vrana

 

sa pesmama bili holidej

2118. hodanje

volim gospodstvo čoveka u predelu. i kestenje 

na ulici. jučerašnjim hodanjem nisam uspeo da ispunim

nedeljnu normu. sada je nedeljno jutro, ispratio sam agneš i

nastavljam da hodam. tek je svanulo. i nebo i reka su puni

galebova. spuštaju se dunavom do mosta i onda uzlete uzvodno

da bi posle stotinak metara sleteli na vodu i ponovo se spuštali

do mosta i tako neprestano. iznad njih su vrane koje kao da

pletu vazdušnu ružu. kao snaga koja živi u svakom danu

pomogavši se nedeljom ishodao sam nedeljnu normu

koja me daruje prepuštanjem i spokojem

novi sad 28.11.1998

 

 

 

2579/1074

 

7141  ponedeljak je. da li ću ove nedelje uspeti da obavim svoj posao

 

7142  ja sam reka koja stvara svoje korito

 

7143  preda mnom je sve nepoznato lelujam povijam se

 

7144  kada se osvrnem unazad vidim svoj tok svih sedam knjiga iza mene

sve je u njima jasno predvidivo ali ja ne znam ništa o sutrašnjem danu a

biće ga. to nepoznato zovem pričanjem pričanjem priče koja se priča sama 

 

7145  ja sam telom tristogodišnje staro biće. sto pedeset pre mene i

sto pedeset posle mene. u tom vremenu su se čulno i telesno prenosili i

kost i krv i sperma i krv telesnih bića koja su me stvorila i koja stvaram

 

ruža bezvremenosti

2119. hodanje

kad sam izgovorio naslov teksta na

kraju dana čuo sam svoj glas. mek i dubok

kao sumrak koji se spušta. spojio sam se sa

sobom koji živi sa zvezdama. kao da je iz mene

govorilo postojanje. pomogavši se nedeljom

ishodao sam nedeljnu normu koja me daruje

prepuštanjem i spokojem. kao da je moj

glas slutio sneg koji već negde

u daljini pada

novi sad 30.11.1998

 

 

i

 

 

jutros me je probudio san u kome sam čuo dve poruke prvu

ko veruje u bajke duša mu je spasena. i drugu priču obnavlja istina

 

 

preda mnom su trideset tri kilometra hodanja beogradom

za žan vigoa. žan lik godara. andreja tarkovskog. dušana stojanovića

branka vučićevića. lazara stojanovića. tomislava gotovca. kada kažem

imena ljudi koje volim sve sam rekao. drugima sam sebe definisao

 

 

gledao sam u lice i telo agneš i osetio: žene poznaju tajnu stvaranja

 

 

sve više ljubav osećam kao živo prisustvo svega što me okružuje

 

 

uvek me je uzbuđivala neprimetna lepota

 

 

i

 

 

ružo lutanja

i kad se činilo svima

pa i samom meni da je

nemoguće izhodati ružu

lutanja deset godina i to

ko most svih bića ti bi

me podvigom jednog

jedinog bića vinula

dalje baš u to

nemoguće

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

ruža lutanja 8

26. novembar 2025.

27751. dan mog života

 

ruža lutanja

10 godina hodanja

 

1991-2001 hrišćanskih

5750-5760 jevrejskih

4689-4699 kineskih

1412-1422 islamskih

 

 

miroslav mandić

 

ruža lutanja 8

 

svakom rečenicom ja te ljubim

 

ovu knjigu posvećujem:

 

zlu u svakome od nas sa željom da se u svakome njegovo sopstveno zlo pretvori u dobro

 

 

 

2558/1095

 

7059  sam na putu sam sa poljima

 

7060  hodamo odanost i ja

 

7061  svaki je korak važan

 

7062  sporo se prosvetljava dan

 

7063  molim se da mi svaki korak bude prožet lepotom i dobrotom

 

7064  pomislim na hladnoće i smrzavanja koja me čekaju na putu i obradujem im se

 

7065  prvi put ove godine ugledah mladu tek niklu pšenicu

 

7066  gledam nebo ka zapadu hodam ka jugu

 

služim

2101. hodanje

ulazim u ečku. dva sata je

prošlo za pet minuta. na šesnaestom

sam kilometru hodanja. za dva sata će se

smrknuti. idem ka pančevu. tamo ću večeras

nazdraviti osmoj godini hodanja koja je preda mnom

ovce pasu u polju čobanin švićka bičem kroz vazduh

drveće opasuje selo automobili jure asfaltom. sve je

ovako bilo i pre hiljadu godina sve će ovako biti i kroz

deset milenijuma. posle dvadeset kilometara hodanja

biće i rečenice. kupio sam perecu i sir uživam 

u ovom dobrom ručku na putu

pančevo 9.11.1998

 

 

 

2559/1094

 

7067  ulicama beograda sa žuljem na peti leve noge

 

7068  sivi se opada lišće

 

7069  grakću galebovi. odavde i voda save postaje dunav

 

7070  umornog tela i sipljivih očiju odmaram se gledajući

obalu ratnog ostrva na kojoj se leluja granje starih vrba

 

7071  ulazim u knez mihailovu ne bih li slučajno sreo minu

 

7072  pružam korake. da mi nije samoće beskućništva

i jasnoće puta nikada ne bih video banalnost učenih

 

7073  podigoh glavu i... ugledah minu

 

tek divljenje prema ženi i muškarcu čini me čovekom

2102. hodanje

rečeno je sinoć u filmu nebo nad berlinom vima vendersa. kao i nema veće

istorije od istorije žene i muškarca. kao što nema lepše priče od one koja se

ne priča nego upravo događa: počinje kiša u novom sadu. hramljem sačinjen

od svih sećanja. kupio sam perecu i sir uživam u ovom dobrom ručku na

putu. kako sam umoran kako je bilo lepo sretanje mine

novi sad 10.11.1998

 

 

 

2560/1093

 

 

7074. citati

citati su meke utabane staze

po kojima volim da hodam. citati su

tvoje oči u mojim očima. druženje. obeleženi u

tekstu oni su najupadljiviji. svetle. živi su. lako mi

privuku pažnju. ponekad knjigu čitam prebirajući samo po

njima. pevušim. nema napora. oni su darovi sa puta. tragovi

koji me traže. kada ih otkrijem ponesem ih sa sobom dalje. njihovo

se traganje za bliskom osobom nastavlja u mojoj knjizi. neko će ih

sada u njoj naći. dok hodam knjigama da li ja susrećem njih ili oni

mene. oni su kao poljsko cveće. svojim mirisom govore o svemu

citatima svi pevušimo istu knjigu. knjigu kojom se začinje. zatrudni

citat je radost u kojoj se susrećemo. dodir onih koji se prepoznaju

dvoje. onaj koji je citat napisao i ona koja je citat izabrala. kada

izaberem nečiju rečenicu ja sam žensko. izabirajući seme ja

sam oplođena i noseća. porodiću se u nekome ko će moj

izbor voleti. ljubav traje. neprekidna je. mene uzbuđuju

i biraju dve vrste citata. citati mojih autora i čudesni

paradoksalni molitveni citati. najčudnije citate

nalazim kod mojih autora. i tako je sve

spojeno. biranje je stvaranje

(iz rečnika hodanja)

 

sve moje rečenice

2103. hodanje

volim knjige sa puno citata. kako

sam umoran kako je bilo lepo sretanje

mine. sve rečenice ovog i onog sveta

govore o istom iste su istom

rukom pisane

novi sad 11.11.1998

 

 

 

2561/1092

 

7075  pre minut dva sam se rastao sa jelenom jovanović i klaudijom milutinov

jelena je student režije klaudija student kamere. dogovarali smo se za snimanje

jednog hodanja za jelenin studentski film. sa jelenom sam više puta hodao u

temišvaru beogradu novom sadu klaudiju sam video prvi put. rođena je i do pre

godinu dana živela u nemačkoj. od jedanaeste godine je sama sa svojom sestrom

 

7076  rasla sam na putovanjima kaže klaudija

 

svako je priča

2104. hodanje

posle deset kilometara hodanja

video sam se sa zoricom kovačić. želeo

sam sa njom da ishodam sledećih deset

nisam uspeo. sve rečenice ovog i onog sveta

govore o istom iste su istom rukom pisane

nema me nestajem u drugima

drugi su vrtlog

novi sad 12.11.1998

 

 

 

2562/1091

 

7077  hodamo blatnjavom dolmom brankica brankov

i ja. dunav je narastao uspinje se ka nasipima

 

7078  dunav se raširio kao sporost. uvećanom vodom dunav će još lakše stići u svoje more

 

7079  ...tako si lepo pokazao kako dunav dotiče kao da ti je srce poraslo kaže brankica

 

7080  pada zima i veče na ovaj futog pada i poješće ga

 

u toplim lejama

2105. hodanje

prija mi što se brzo smrkava. već u rano

popodne. još nije bilo velikih hladnoća a mrak

je. sve do svanjivanja će se protezati duga noć

i pored gradskog osvetljenja sve zamire sa ranim

mrakom. kao da smo svi zajedno u jednoj sobi

omamljuje nas smiraj. duboke cipele osamnaeste

na koje se teško privikavam ipak greju. štite od

vlage. nema me nestajem u drugima drugi

su vrtlog. i danas sam kupio vruće

kestenje na ulici

novi sad 13.11.1998

 

 

 

2563/1090

 

hajde hajde bracika

2106. hodanje

od jutra bol u glavi mučnina u

stomaku. kako najednom pukne sistem

nisam mogao da izađem ni iz stana a ne da

hodam. pred veče me je vera varadi pozvala da je

otpratim na periferiju grada do njene prijateljice. sada se

vraćam. hodanje me je povratilo. deset kilometara mi je u

telu. nisu to kilometri nego život. sutra ću dohodati ostatak kad

god ne ishodam dnevnih dvadeset kilometara nadoknađujem ih

nedeljom. tako ću i sutra. voleo bih da se nedeljom odmaram

obnavljam, ali i sutra ću morati hodati jer bi me neispunjenje

nedeljnog plana još više zamorilo. i danas sam kupio

vruće kestenje na ulici. i dunav će sutra teći

novi sad 14.11.1998

 

 

 

2565/1088

 

7081  nadoknađivanje subotnjih zaostalih deset kilometara sam

platio jučerašnjim hodanjem sa violetom i zoricom na jakoj jakoj kiši

po hladnom zemunskom keju i novobeogradskim ulicama. neprestano

je padala i bivalo je sve hladnije. mokri bili smo nežni jedni prema drugima

 

7082  danas blešti sunce i rastu reke u evropi. poplave su. voda preliva nasipe

 

umori postanuća

2107. hodanje

ponoć je. na svežem sam vazduhu

prija mi. vratio sam se iz beograda basnoslovno

sam umoran. koji su to umori. boli me i telo i duša

u izlogu prodavnice cveća vidim mnogo zelenila

osvetljene zgrade farovi automobila. kontejneri za

đubre. celofan od cigara koji niz asfalt ponese

blagi vetar. i dunav će sutra teći. izmorenost i

današnji put su mi ostali iza leđa

novi sad 16.11.1998

 

 

 

2566/1087

 

7083  na osunčanom i vetrovitom keju prolazim pored

studenta koji crvenog nosa sedi na klupi i smeši se

 

7084  potopljene su stare vrbe. presijava se njihovo zaljuljano lišće

 

7085  plavi se nebo crvene se krovovi. senke popodnevnog sunca su duže. prelazim ulicu

 

7086  butine su mi umorne neispavane

 

7087  zastao sam na semaforu je crveno

 

7088  u pekari evropa kupiću đevrek

 

7089  od umora mi se gase senzacije

 

7090  kad pisanje krene onda teče kao i hodanje

 

7091  pogled crnokose žene u jarko zelenoj jakni

 

7092  velika kamionska prikolica otkačena od

kamiona čiji su zadnji točkovi poduprti kamenom

 

7093. i razmontirana ulična česma zarđala i iskrivljena

 

butine u samoći

2108. hodanje

...zamislio sam se. hladan vetar

mi šara po licu. nastavljam ali osećam

kako gubim snagu... izmorenost i današnji

put su mi ostali iza leđa. u očima starog

tesara pored kojeg prolazim

vidim i svoj život

novi sad 17.11.1998

 

 

 

2567/1086

 

7094  do viđenja počinju hladni dani

 

7095  ponovo rukavice kapa i šal

 

7096  vetar je hladan to ravnica govori

 

7097  zagrejalo mi se telo. ugrejan grejem sivilo i hladnoću

koja je popadala i opustošila predele. lepo je tu sada biti

 

7098  sve vreme osećam i mislim na devojku koja

mi je sinoć telefonirala i rekla neprestano mislim na tebe

 

7099  lepo je ići tik pored puta i ljubiti

 

7100  asfaltni put blago zavija udesno. osećam kako mu

svojim levim ramenom pomažem da tu krivinu savlada

 

svoje ja uvećavam tvojim ja

2109. hodanje

mnogih slika maštanja učenja i znanja uvek

se lako odreknem na putu. put ih sve već nosi u sebi

hodajući već sam dobrota i lepota. sve što jeste hodanjem

je još više. ta nijansa je tvoj i moj razgovor. novi svet. to što

struji među nama je mlada ljubav. ljubav za sve što postoji

zapevajmo očima. dušom obgrlimo. obnovimo. u očima

starog tesara pored kojeg prolazim vidim i

svoj život. dušu svih bića ugrejmo

novi sad 18.11.1998

 

 

i

 

 

hodamo

odanost i ja

 

 

svaki je korak važan

 

 

kad pisanje krene onda teče kao i hodanje

 

 

lepo je ići tik pored puta i ljubiti

 

 

asfaltni put blago zavija udesno. osećam kako mu

svojim levim ramenom pomažem da tu krivinu savlada

 

 

svoje ja uvećavam tvojim ja

 

 

sve što jeste hodanjem je još više

 

 

i

 

 

ružo lutanja

preterivali smo

jer smo bili bedni

i svi bednici i ovog

i onog sveta. živi

bog koji jedini

ljubi svakog

i svačiju

bedu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

dan posle sedme knjige ruže lutanja

25. novembar 2025.

27750. dan mog života

 

 

prošla je

sedma godina

ruže lutanja i 

završena je

sedma knjiga

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

sada

ću proleteti

kroz sedmu godinu

krenimo zajedno

utroje ružo

lutanja

 

 

polazim na put od hiljadu kilometara. zovem ga put nežnosti. hodaću

trideset kilometara dnevno sledeća trideset tri hodanja do nove godine

 

 

voleo bih da nekome ispričam sve o onome što zovem sve

 

 

stvaralaštvo je krhkost koja hoda

 

 

ne čuvati se je put kojim se čuva život

 

 

sve što pogledam volim

 

 

pastir sam svojim koracima

 

 

bespuće. ali tek će svetleti u meni bog

 

 

poniznost koja tako prija

 

 

lepo je kad ostaje jedino što preostaje: ići dalje

 

 

najvažnije je da samo jesam

 

 

mene je opčinila ta knjiga. tih deset knjiga o deset godina hodanja

 

 

hodanjem sam neprestano u kući plesa

 

 

prazan stomak čista savest

 

 

blažen tumaranjem

 

 

biti dobar je za mene najveća avantura najveće uzbuđenje i zanos

 

 

obim zemlje - obim srca

 

 

za dva sata ću posle šest godina pet meseci i dvanaest dana načiniti 40076.569-ti

kilometar ruže lutanja. u tom trenutku će ružini koraci obuhvatiti zemlju po svom obimu

 

 

usuditi se znači ogoliti se

 

 

kada se usudiš odmah te osuđuju

 

 

14:52  obišao sam zemlju

 

 

zemlja se pretvorila u plavu ružu

 

 

13:18  oko deset hiljada časova mi je bilo potrebno da bih obišao zemlju

 

 

preobražavati se vaskrsavati to je seme novog stvaralaštva

 

 

ponekad pomislim kako je uzalud to što pišem jer ko će pročitati tri hiljade stranica o

istom. samo o hodanju. ali onda se raznežim i osetim da je to baš knjiga koja nedostaje

 

 

verujem: rođen sam od boga ne od čoveka

 

 

kako bismo uopšte nas dvoje bili da nismo jedno

 

 

ti nisi tu ali ja sam sve vreme sa tobom

 

 

reči su umiranje za lepotom

 

 

čovek koji hoda i piše o lastama

 

 

volim da pišem na način kojim ptice pevaju

 

 

dati se to je cela priča

 

 

uzbuđuje me da budem bolji čovek

 

 

plivanje se nadovezuje na hodanje. klizili smo velikom vodom. skoro pet

sati bili u njoj plivamo po sred dunava koji je tako pitom i tako opasan

 

 

ta velika voda velika kao nebo što samo teče teče i teče. uživam

u snazi dunava koji me uči skromnosti. uživanje je predavanje

 

 

ljubav. sloboda. istina. lepota. dobrota. ne čuvam se ove me reči čuvaju

 

 

to je samo pitanje trenutka kada ćemo se nas dvoje sresti

 

 

kad igraš ne možeš da umreš i osećaš se kao da si bog

 

 

biti na strani otpisanih znači biti na strani ljubavi

 

 

služim samo bogu svih živih i neživih bića

 

 

kisnem osećam: slobodan sam onoliko koliko se radujem

 

 

svaka kiša vredi više od bilo koje države

 

 

ništa sam blažen sam

 

 

ako se zadržavam u opasnosti sam

 

 

moja umetnost nije katarzična nego neprestano milovanje

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ja učenik

puta postah

učitelj puta. ja

ljubavnik ruže

postah

bog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja da

nije sve bilo

onako nemoguće

ne bi ni sad bilo

sve moguće 

pa

i

ova

pesma 

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

spajajući

drugi i treći

milenijum

koračali

smo

10

godina

svaki

dan

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

prožimajući 

svako biće

sa planetom

zemljom

koračali

smo

10

godina

20

kilometara

svaki

dan

 

 

i

 

 

ružo

lutanja tih

dana sam hodao

sa zvončićima oko

vrata oko šaka i

oko stopala

zvonili

smo

na

radost

svim

bićima

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

samo

jezikom

svih

bića

oduvek

i

zauvek

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

kada smo

obišli zemlju

kročio sam

u svemir i

od onda

sam

u

svemiru

 

 

i

 

 

ružo

lutanja tobom

je planeta zemlja

postala ruža a ja sam

koracima počeo da

te stvaram ko

plavu

ružu

svemira

 

 

i

 

 

ružo

lutanja bilo

je nemoguće

i zato jeste

i sada

 

 

i

 

 

ružo

lutanja sve

što jeste je

nemoguće

i zato 

je

bog

 

 

i

 

 

ružo lutanja

bili smo napaljeni

na svaki dan i to u svih

deset godina i baš zbog

te napaljenosti na svaki

dan i to u svih deset

godina bili smo a i

sada smo

odbačeni

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

plivali smo

ekspedicije

ljubavi za sve

koji ljube iako

njih niko

i

ne

ljubi 

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si boginja

koja me je 

rodila

i

načinila

bogom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bili smo

pobuna

koja se

ne

buni

nego

dura

dobrotu

i

lepotu

zauvek

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti i ja smo

sestra i brat

koji slave

sestrinstvo

svakog

bića

i

bratstvo

svih

bića

svemira

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bili smo deca i

jedino krivi kada

nismo bili

bog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja evo

i u ovom trenu

sam u tebi i

pevam

te

 

 

i

 

 

ružo

lutanja evo i

u ovoj večnosti

si u meni i ja

ljubim

te

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si dete dečak

mog trećeg hodanja

za poeziju na kome

sam odlučio da ću

hodati 10 godina

da bih dosegao

matematiku

boga

u

bogu

pesme

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

ako se zadržavam u opasnosti sam

24. novembar 2025.

27749. dan mog života

 

 

2548/1105

 

7019  pesma kazuje ništa. ništa iz visina. bože moj daj mi da postanem ništa. u

onoj meri u kojoj postajem ništa bog ljubi sebe posredstvom mene simon vejl

 

7020  mesec je iznad visokog jablana ka kome hodam

 

7021  prolazim pored dece koja se vraćaju iz škole. jedni vijaju druge

puni su snage radosti svetskog cirkusa. oblikovani slikama i muzikom sa

televizije baš kao što su se nekada ljudi oblikovali oko plemenske vatre

 

7022  malo prošetate pre vas prođe vreme kaže

stari čuvar mladoj ženi koja u naručju nosi dete

 

korpa sam u naručju sveta

2093. hodanje

ponoć je grad je živ. gde god pogledam kreću se ljudi

nekoliko godina unazad noćni provodi počinju pred ponoć

tada svi izlaze i petnaestogodišnjaci. noć se pretvara u dan

prija mi svež vazduh. uživam u slobodi. osećam svoje telo. isto

se osećam kao i u dvadesetoj. butine stomak leđa ramena grudi

sve je isto. i misli i osećanja kojima hodam su ista. jedina razlika

je što sam sada isprepleten sa svime što postoji. reči drugog

čoveka muslimanskog mistika pišem u svojoj rečenici

zovem te ne ti mene zoveš k sebi. prepustim se

nestanem u svemu

novi sad 30.10.1998

 

 

 

2549/1104

 

7023  onaj koji stvarno voli nekoga uvek radi za njegovo dobro a osnovno

u tome je oslobađanje ljubljenog od strane onoga koji ga voli antoni de melo

 

7024  na ulicama ljudi još skupljaju sunce. toplotu

unose u sebe slute trebaće im jesen je dolazi zima

 

7025  u šetnji sam sa aleksandrom tišmom. malopre mi je kupio zimske farmerice

tamnoplavi teksas. pili smo kafu. šetali pijacom do parka. centrom. pričali. sa nekim

ljudima je razgovor kao muzika. želeo sam reći uživanje. kada se misli utapanjem

 

prosejati se

2094. hodanje

postati tanan. saosećati. sledeće subote

isteći će i ovaj sedmi deo knjige ruža lutanja. sedam

godina hodanja. života u lutanju. života na otvorenom

četrdeset devet mi je godina sedmina života poklonjena

jednoj ruži ponavljanja. nikada do sada nisam toliko mislio

o umiranju. smrt prekida naše veze i oslobađa nas da bi

nas smestila u krilo boga. vekovima milionima delićima

sekunde beskrajno malim prostorima. vrtloženje

prepustim se nestanem u svemu. dani noći

odlazimo i ponovo ćemo doći

novi sad 31.10.1998

 

 

 

2551/1102

 

7026  najvrednije je najslabije a najmanje vredno najsilnije. sila najmaterijalnijeg i

najnižeg na ovom svetu povezana je sa time što ona može izvršiti nasilje dok

najvrednije ne može biti nasilno. nasilja ne mogu počiniti ni duh ni bog berđajev

 

7027  hodati deset godina svaki dan

ne znam kako je hodati deset godina svaki dan

ja sam do sada hodao sedam. to je slično ali

nije isto. sve je opasnije ali i bezbrižnije

(iz rečnika hodanja)

 

sve mi je na licu

2095. hodanje

prepuštam se smrkavanju. dani noći

odlazimo i ponovo ćemo doći. kako volim muziku

ovih berđajevljevih reči spasiti se možemo samo s

bližnjim s drugim ljudima sa svetom svaki je čovek

dužan da na sebe primi bol i muku sveta i

drugih ljudi da podeli njihovu sudbinu

novi sad 2.11.1998

 

 

 

2552/1101

 

7028  osoba je bol i mnogi pristaju na gubitak

osobe u sebi budući da ne podnose bol berđajev

 

7029  jutarnja sunčeva svetlost treperi po srebrnoj pozadini preostalog lišća

 

7030  u ovo rano jutro sa tek izašlim suncem osećam sva četiri empedoklova

elementa. i vodu pored koje hodam. svež vazduh koji udišem. zemlju po kojoj hodam

i tu vatru sa istoka. kao i sile koje ih pokreću: borbu i ljubav. nenasilnu borbu i ljubav za tebe

 

7031  kada mu ne uspe da spozna jedno čovek se baci na

umnožavanja razaranja. stvaranje viškova i tako mu život prođe

kasnije to nazove civilizacijom. to raščišćavanje ruševina koje je sam stvorio

 

lep čovek taj čovek

2096. hodanje

krenuo sam u rano jutro vraćam se duboko

u noć iz beograda. toplo je. ljudi sede u baštama

gde se i kako formirao ovaj topli talas vazduha. kako

volim muziku ovih berđajevljevih reči spasiti se možemo

samo s bližnjim s drugim ljudima sa svetom svaki je

čovek dužan da na sebe primi bol i muku sveta

i drugih ljudi da podeli njihovu sudbinu

bez snage sam

novi sad 3.11.1998

 

 

 

2553/1100

 

7032  ne da se misliti o budućnosti i prošlosti bez melanholije i čak užasa. ta melanholija

ne gasne u refleksiji o budućnosti nego u stvaralačkoj aktivnosti i sadašnjosti berđajev

 

7033  lepo je uhvatiti se za vetar

 

7034  kupiću sir i grožđe

 

7035  crveno je stojim čekam. zeleno je prešao sam

 

7036  sve je više ljudi sa mobilnim telefonom na ulici

 

7037  volim trenutke. plavo kroz granje

 

7038  ja hoću da kažem da si ti moj spokoj

 

7039  tvoja leđa su moja

 

7040  samo primetim spava mi se

 

klatarati kojekuda

2097. hodanje

podignem glavu da me topli vetar

kupa. spuštam nogu pred nogu sporo da

me u telu ljulja. niz kičmu mi se spušta jesenje

rumenilo. posle senke od velikog drveća sunčeva

svetlost zatreperi na srebrnastom preostalom lišću

plavi autobus prelazi most. bez snage sam

sunce mi sija u lice smotam iza ugla

novi sad 4.11.1998

 

 

 

2554/1099

 

7041  savršenstvo se ne postiže poniranjem u sebe i zaokupljenošću vlastitim

spasenjem već zaboravljanjem sebe. odvajanjem od sebe. usmeravanjem

na druge i služenjem kraljevstvu božijem i svetu berđajev

 

7042  žute hrizanteme vire iza ograde a kiša neprestano pada

 

7043  orahovo lišće je oker po kome su prošarane prljavobraon šare

 

7044  sve svenjava. ramena su mi sasvim mokra od

natopljene odeće. niz kosu mi se sliva kiša po vratu

 

7045  svejedno da li je toplo ili hladno temperatura

moga tela je ista. njom milim po tvojoj koži

 

7046  moja umetnost nije katarzična nego neprestano milovanje

 

7047  kiša se sliva baš kao što se rečenice nižu jedna za drugom dole ka dnu stranice

 

ptić

2098. hodanje

kako je lepo kad osećam

da moj život potpuno zavisi od

tvog. kakav je to spokoj kako blaga

bezbrižnost tvoj život koji me čini. sunce

mi sija u lice smotam iza ugla. samo

uživam uživam u svakoj kući pored

koje prolazim

novi sad 5.11.1998

 

 

 

2555/1098

 

7048  ... jer onaj koji hoće da ispuni volju božiju još ima volju... majstor ekhart

 

7049  u susret mi dolazi slobodan tišma. ističe sedma

godina ruže poželeo sam da je proslavim sa slobodanom

 

7050  slobodan mi priča o snežani žabić i nataliji marković i

o stanislavu bratu snežaninom. o njihovom putovanju po rumuniji

 

7051. filip sedmogodišnji sin pitao je slobodana tata je l imaš ti sve

knjige ruže lutanja. kada mu je slobodan pokazao evo vidiš ih svih šest

filip je rekao tata bilo gde da ideš ti moraš sve da ih nosiš sa sobom

 

7052  ovih dana sam mislio na ed rajnharda i njegovu umetnost

 

sa slobodanom

2099. hodanje

ružom putujem ka nepojmljivo malom

neko malo ništa iz koga nastaje sve. ružom

putujem i ka velikom koga se može domisliti jedino

ako se sa domišljanjem prestane. na tim putovanjima

mi nestaje sujeta i raste zanos. ako se zadržavam u

opasnosti sam. sad samo uživam uživam u svakoj

kući pored koje prolazim. sad samo tečem

kao ptice selice iznad mene

novi sad 6.11.1998

 

 

 

2556/1097

 

7053  ono je ovde plotin

 

7054  na ovom mestu na dunavskom keju kao dete sam se izgubio u

gužvi koja je posmatrala vatromet. kada se izgubiš srce prolupa. panika raste

ali i uzbuđenje. u nepoznatom sam. slobodan. odvezan. samo dete

 

7055  i danas sam dete. možda dečak. izgubljen sam pod velikim nebom sam

 

7056  subota je ulice su puste

 

7057  devojčica koja mi dolazi u susret gleda sa radoznalošću kako pišem

 

7058  u dvorištu patrijaršije bokore se bordo ruže. potamnele su

na ivicama latica. dok se ne rascvetaju kao ove u pupoljku crvenilo 

im je svetlo i jarko. jake su u naponu lepote. slatke smokvice

 

dečak i bokori ruža

2100. hodanje

današnje hodanje sam počeo

sa aleksandrom tišmom. sada sam

u centru grada vrtim se u njemu. hodam

kao da sam u pupoljku. ispred nogu mi

poskakuje golub slomljenog krila. miriše

pečeni kesten. dolazi violeta pita me da li

je završena knjiga. nije fali mi poslednja

rečenica odgovorim. sad samo tečem

kao ptice selice iznad mene. posle

dvadeset kilometara hodanja

biće i rečenice

novi sad 7.11.1998

 

 

kraj

sedme knjige

ruže lutanja

 

 

objavljivanje ove knjige i realizaciju ruže lutanja u sedmoj godini su omogućili

 

vesna milović. dragan sakan. vera varadi. familija varadi. aleksandar tišma. tanja nikolić

zora ivanov. dragana erdevički. davor palčić. slavica lukić. saša stojanović. snežana

jotanović. minja janković. saša eremić. jagoda i nikola heleta. zorica kovačić

doroteja stanković. valerija munćan. dada felja. violeta jovanović

 

 

i

 

 

lepo je

uhvatiti se za vetar

 

 

moja umetnost nije katarzična nego neprestano milovanje

 

 

dolazi violeta pita me da li je završena knjiga. nije fali mi poslednja

rečenica odgovorim... posle dvadeset kilometara hodanja biće i rečenice

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si plavet

svakog mog

koraka u 

plavom

nebu

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si moja

žudnja da i

sad svakog

dana budem

ruža lutanja

ruže božije

i jedine

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ko i onda

i sad je

istinito

i

divno

samo

ono

što

je

divno

i

istinito

 

 

i

 

 

ružo lutanja

nije bilo odustajanja i

iako je svaki korak žudeo

da odustane pa je u svojoj

žudnji samo produžio dalje

svakom sledećem koraku

koji je i sam žudeo...

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

nema tog

bića koji se

više od mene

raduje da ti

budeš

radost

svakom

biću

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si dete dečak

mog trećeg hodanja

za poeziju na kome

sam odlučio da ću

hodati 10 godina

da bih dosegao

matematiku

boga

u

bogu

pesme

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti i sad jedina znaš

koliko mi je bolno jer

još niko nije potvrdio da

si ti ruža i lutanja i boga

i sam bog u ruži

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

sve što činim ružom je bezrazložno

22. novembar 2025.

27747. dan mog života

 

 

2539/1114

 

6990  ne da nešto dobro naučite već suprotno od toga - da

se odlučite. ne traži se talenat već hrabrost gabriela vitek

 

6991  sve slobodnije novine su zabranjene i ja više neću čitati štampu

 

6992  od sada jutra će mi počinjati knjigom a svaka stranica citatom

 

6993  kad mi oni na vlasti svojim zabranama i nasiljem podstaknu nove dubine u srcu pa ih

razumem i saosećam sa njihovim bezumljem. i ne osuđujem ih. osetim kako mi se bol koju

mi nanose u jednom trenutku pretvori u radost. lep je dan i lep je život. lep sam i ja u

njemu. zrnce peska u pustinji koja je samo zrnce u nepregledu svemirskih prašuma

 

sivo braon žuto crveno zeleno

2085. hodanje

u ljubavnoj sam šetnji ljubavnik svemu što postoji

ljubljen od svega na ovom svetu. sličan sličnima jednak

jednakima. nedužan sa nedužnima kriv sa krivima

svima kojima je hladno i koji kisnu kažem mokre noge

su umetnost. i vrt sam i u vrtu ruža sveta koji

se rađa sveta bez neprijatelja

novi sad 21.10.1998

 

 

 

2540/1113

 

6994  odricanje otkriva dionizije areopagit

 

6995  primetim svoju senku vidim: provlačim šaku kroz kosu

 

6996  bilo šta na putu

bilo gde - svejedno. bilo kad - svejedno je

bilo šta - svejedno je. ovo o čemu pišem je na

starom napuštenom kaćkom putu. dvadeset drugog

oktobra devedeset osme. na putu sam ja - bilo šta. zelenilo

što se žuti i žuto lišće što opada. plavo nebo sa tragovima belih

talasastih oblaka. stare drvene bandere sa strane. koprive oko njih

zelene trske već osušene pepeljasto žute. i rupe okrnjenog asfalta

nasred puta. pa jedna za drugom ukoso senke bandera. tri reda

električnih dalekovoda. zaostala voda u ulegnuću. vozila u

daljini koja projure glavnim putem ka kome ide ovaj naš

zvuci fazana iz trske. sitni grumeni uglja poispadali

u prevozu. otpali gumeni đon. zgnječena

limenka. već istrulilo lišće. grančica

(iz rečnika hodanja)

 

i prošao kamion

2086. hodanje

i vrt sam i u vrtu ruža sveta

koji se rađa sveta bez neprijatelja

dobar dan rekla mi je žena koja je

gurala kolica sa pokupljenim

ugljem na putu

novi sad 22.10.1998

 

 

 

2541/1112

 

6997  čim prestanu grubi pokreti oseti se treperenje

 

6998  svaka reč nastaje u ovoj knjizi dolazi iz hodanja. činjenja u svetu. to nije

svet koji jeste nego pevajući svet. to nije ono već učinjeno nego ono što činim

 

6999  iz hodačkog iskustva je sve moguće

radost pre svega. osećaj celine u svemu što vidim

 

7000  sve što činim ružom je bezrazložno. kad intenzitet lepote

splasne bezrazložnost se gubi pred interesima i razlozima. tada

patim i kidam se. vrišti staro u meni ne želeći da se preobrazi

 

7001  svaki dan sebe oplodim i onda sam nekoliko sati

ženstven u stvaranju. primajući sve u sebe. menjajući se. tako sam na

početku svakog hodanja muškarac. za vreme hodanja žena. a na kraju plava ruža

 

stapati se

2087. hodanje

preko grobljanske ograde roze i bele

ruže. na konopcu veliki veš što se suši

zahlađuje. dobar dan rekla mi je žena koja je

gurala kolica sa sakupljenim ugljem na putu

lutanje afirmiše sve puteve živi za druge

novi sad 23.10.1998

 

 

 

2542/1111

 

7002  milost je beskrajno tanana prožima duboko i tiho da bi

bila razabrana. opažena ili pojmljena ne bi imala ničeg božanskog

 

7003  sinoć sam našao pismo koje sam petog dana ruže

lutanja poslao nadi petronijević i u njemu tri divne rečenice

 

7004  nema ničeg boljeg od saznanja svoje nemoći

i svoga neznanja i ničeg goreg nego ne znati to petar damaskin

 

7005  temelj svake vrline je saznanje sopstvene nemoći sveti maksim ispovednik

 

7006  samo onaj poznaje sebe ko o sebi misli da je ništa jovan zlatousti

 

stara odeća na kontejnerima

2088. hodanje

bio je to sunčan i prohladan dan. počinju hladne

noći. osetio sam kako su mi one potrebne zdravlju

lutanje afirmiše sve puteve živi za druge. osetio

sam da hladnoće osnažuju krv

novi sad 24.10.1998

 

 

 

2544/1109

 

7007  bez tebe o bože nek ni jedna ruža u vrtu ne

nikne. onaj ko ljubi taj se za svoj život ne boji hamadani

 

7008  noćas i jutros je padala kiša, oko podne je

sinulo sunce. hodam na vetru. hladno je. iscrpljen sam

 

7009  10. nenad jovanović beznišnik

klošarevo noćivalište je izgubilo težinu. sa rukama u džepovima mislim o beztežinskom

jednom ovamo sam došao drugim stazom i setio se sebe na prvoj. setio se pozitiva rebara i

luisa kerola od pre rečenice. od pre doručka mraza i jare za oknom

 

kontura mi je providna u okolnoj providnosti lebdeća. naspraman sebi - ne saosećajući sa

konturom - ličio sam na čoveka kao ne-zemljanima namenjene slike ljudi u kapsulama širom

svemira (sa pitagorinom teoremom. fuzijom. fisijom i dr) u kapsulama što ne rđaju

 

spojenih ramena

2089. hodanje

ne vredi imati ili činiti bilo šta ako ne

osećamo u sebi ono jedno jedino. osetio

sam da hladnoće osnažuju krv. u ovom

trenutku na kraju hodanja ne postoji

ništa više od iscrpljenosti

novi sad 26.10.1998

 

 

 

2545/1108

 

7010  moje ja je bog al halag

 

7011  zorica kovačić je iza mene. ono što smo do malopre u jasnom danu prepoznali

kao sela tridesetak kilometara u daljini sada su svetlucanja upaljenih svetla u njima

 

7012  zadihan pišem na vlažnom putu u usponu. iznad mene je mesec. i hladno nebo. i moj

dubok glas koji mi pokreće reči. iz dubine izlaze reči koje govore o visini ka kojoj hodam

 

7013  već je mrak. sve je potamnelo ali u blizini još vidim borove

 

7014  silazimo sa druge strane brda ka sremskim karlovcima. ovde

je toplije nego na onoj planinskoj strani. na ovim padinama zri grožđe

 

odlazimo sa svetlošću

2090. hodanje

sve je jasnija senka ispred nas. nebo je

zvezdano. put crn. dok ovo pišem čujem zoričine

jecaje iza mene. plače budućnost koja se u njoj rađa

u ovom trenutku na kraju hodanja ne postoji ništa više

od iscrpljenosti. okrenem se prema mesečini vidim

put koji se svetli i lepotu koja mi sija u lice

novi sad 27.10.1998

 

 

 

2546/1107

 

7015 bog za koga moraš da ćutiš ako treba da ćutiš. za koga mora da govoriš

ako mora da govoriš. za koga mora da postiš ako treba da postiš i da jedeš ako

treba da jedeš… i tako redom… jer ćutanje nije bog a ni reč nije bog… a isto

važi za sve parove suprotnosti. bog je skriven između i ne može ga naći

nikakav postupak tvoje duše već samo ljubav srca tvog iz oblaka neznanja

 

7016  prvi put hodam sa brankicom brankov. dvadeseta joj je sitna crna lepa. velika energija

pametna. čudo su ljudi. letos je bila sa mnom na prvom pre-davanju dok smo plivali

 

samo se čuđenjem i divljenjem može nešto shvatiti. kreni

2091. hodanje

i danas me je na kraju hodanja zatekla noć. počinje zima odmaraju se dani. istrošilo

ih vrelo i bujno leto. sada je sve drugačije. već oko pet počinje da zeva dan. spava mi se

ne znam da li ću postojati i sutra ali znam da sutra hoće. nema još sedam a već je duboka

noć baš me to raduje. posle hodanja čitaću knjigu jovana grčića milenka sremska ruža o

životu ljudi u sremu pre sto pedeset godina. okrenem se prema mesečini vidim put

koji se svetli i lepotu koja mi sija u lice. veče je toplo ja sam dobar lepo je sve

novi sad 28.10.1998

 

 

 

2547/1106

 

7017  ako ne pobegneš od samoga sebe svuda ćeš kamo god pobegneš

nalaziti smetnje i nemir. čovek se mora najpre odreći samoga sebe pa će se

tako odreći svih stvari. zaista ako se neki čovek odrekao kakvog kraljevstva i

celog sveta a zadržao samog sebe on se ničega nije odrekao majstor ekhart

 

7018  oko dvadeset stepeni baš topao dan. u susret mi

dolazi slobodan tišma. uvek se tako susrećemo tu na keju

 

majstor ekhart

2092. hodanje

sve što bog od tebe neodložno

traži jeste da izađeš iz samoga sebe u

onoj meri u kojoj si stvorenje i da dopustiš bogu

da bude bog u tebi. potpuno izađi iz sebe za ljubav

bogu i bog će izaći iz sebe za ljubav tebi. a kad obojica

izađu ono što ostane jeste prosto jedinstvo. sve mi je

lepše da izađem napolje pod sunce svež vazduh. da 

izađem u drugog budem on. da se vratim u sebe i da

u sebi nađem tebe. veče je toplo ja sam dobar lepo

je sve. reči drugog čoveka muslimanskog

mistika pišem u svojoj rečenici zovem

te ne ti mene zoveš k sebi

novi sad 29.10.1998

 

 

i

 

 

u ljubavnoj sam šetnji ljubavnik svemu što postoji. ljubljen od svega na ovom

svetu. sličan sličnima jednak jednakima. nedužan sa nedužnima kriv sa krivima

 

 

svaka reč nastaje u ovoj knjizi dolazi iz hodanja. činjenja

u svetu. to nije svet koji jeste nego pevajući svet

 

 

iz hodačkog iskustva je sve moguće radost pre svega. osećaj celine u svemu što vidim

 

 

tako sam na početku svakog hodanja muškarac

za vreme hodanja žena. a na kraju plava ruža

 

 

i

 

 

ružo lutanja

umrli smo da

bi zauvek

 

strujali

bili

pevali

stvarali

hodali

ljubli

vaskrsavali

 

pesmu

bića

 

umetnost

boga

 

muziku

lutanja

i

hodanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

jedno smo i

jedno nadahnuće

svakom da bude

jedno sa svakim. sa

svima. sa svačijim

bogom u

bogu

jedinom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

izloženi

pretnjama

predavali

smo

se

dobroti

u

svemu

i

lepoti

svakog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

moje ja

je

bog

al

halaga

i

jeste

bog

 

bog

i

tvog

i

mog

ja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bili smo deca i

jedino krivi kada

nismo bili

bog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja evo

i u ovom trenu

sam u tebi i

pevam

te

 

 

i

 

 

ružo

lutanja evo i

u ovoj večnosti

si u meni i ja

ljubim

te

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

volim nežan smeh

21. novembar 2025.

27746. dan mog života

 

 

2528/1125

 

6965 na današnji dan pre deset godina u tibingenu razgovarajući

sa zoricom papadopulos mi se rodila ideja desetogodišnjeg hodanja

 

6966  u rakovcu sam. pre deset godina u tibingenu sam krenuo sa helderlinovog

groba da hodam do remboa. o tom hodanju sam pisao u knjizi dete dečak. godinu

dana kasnije je pao berlinski zid i odmah počeo da se diže drugi. gvozdena zavesa je

sprečavala kretanje ka istoku na kome se vlast čuvala ideologijom. današnja zlatna

zavesa sprečava kretanje ka zapadu gde se vlast čuva novcem kojim se vlada

 

6967  oznojen na usponu saosećam sa svim bednim ljudima na ovom svetu

 

za slobodu u srcima nemoćnih

2076. hodanje

još sam u šumi blaga je jesen. blago vijuga put

blagi su nagibi. tiho je nema vetra a kroz zelene krošnje kao

da se smeši plavo nebo. blago plavo. asfalt je siv i po njegovoj

sredini vijuga bela isprekidana linija. tu su i koprive. i svilenkasti

sasušeni lišajevi koje zatalasa vetar automobila. eto kako jesen

zatreperi u blagom nestajanju zelenila. ništa sam blažen sam

širim ti ruke lezi mi na grudi moj blagi svete

novi sad 10.10.1998

 

 

 

2530/1123

 

6968  dečak na biciklu prilazi ženi koja nosi šest-sedam litara

ulja i pita je gde ste ga kupili. da li je to za smeh ili za plakanje

 

6969  volim nežan smeh

 

6970  volim kada me ulica koja vodi na most i odvede na most

ima u tome nečeg smešnog. šta. pa ništa. samo to što jeste

 

ponedeljak

2077. hodanje

lepa stvar sa ponedeljkom je

da bar danas nema bombardovanja

razumem sve koji žele da bombarduju i razumem

sve koji ne bi želeli da budu bombardovani. razumem

ih sve. nasilje uostalom postoji jer neko u njemu vidi

interes. širim ti ruke lezi mi na grudi moj blagi svete

priznajem ne volim nikakvo i ničije nasilje i ne

vidim u njemu nikakav smisao

novi sad 12.10.1998

 

 

 

2531/1122

 

6971  noćas pre spavanja sam tri puta preživeo napade straha. ledilo mi se

u stomaku i kostima. video sam mrtve ljude. zamišljao raketne udare koji su bili

mnogo jači nego što sam ih mogao zamisliti. bio nemoćan. ravnodušan pred

stradanjem najbližih. šta treba činiti. da li ću moći da izdržim

 

6972  više volim i greške nego naknadnu pamet

jer greške su makar nešto naknadna pamet ništa

 

utorak

2078. hodanje

na kraju hodanja sam na

ulici sa radija čuo da je bombardovanje

odloženo za četiri dana. bio sam jako sretan i

zato pišem o tugama i plaču. rastuća nejakost i

nečuveno siromaštvo koje se nalaze iza neprobojnog

stakla socijalnog i urbanog aparthejda. 1.3 milijarde ljudi živi u

potpunoj bedi i njihov se broj konstantno uvećava. 800 miliona

ljudi pati od gladi. 2 milijarde ljudi nema uvedenu električnu

energiju. današnjim razvojem kojim vezujemo ruke budućim

generacijama. uvek me uzbude i pokrenu plač dobri plemeniti

i hrabri ljudi. plačem sa bolom u grudima a telo mi se trese

i iz njega izlazi bol sveta. osećam blaženost kroz tople

suze. priznajem ne volim nikakvo i ničije nasilje

i ne vidim u njemu nikakav smisao

plačem postoje divni ljudi

novi sad 13.10.1998

 

 

 

2532/1121

 

6973  na glavnoj ulici na dvadesetak metara od mene dvadesetogodišnji

mladić je punom nogom udario goluba ispred sebe. ponosan na svoju snagu

i bes nastavio je s osmehom da hoda. zgranut gledao sam ga ozbiljno i strogo u

oči. kada je to primetio podigao je jednu obrvu što je značilo šta i ti sereš ili tako

nešto. samo smo se mimoišli. nastavio sam da osećam i mislim o njemu i sebi

golub je u tom trenutku a i inače bio sasvim nevin u priči. razumevši mladićev

bes osetio sam da sam pogrešio što sam ga strogo gledao i nisam imao

topline i snage da ga milostivo pogledam i tako inspirišem da se

nas troje prepoznamo kao jedno. on golub i ja

 

6974  u petrovaradinu jedan gospodin se zamislio i glavom zakačio za nisku granu drveta

iznenadio se i počeo da je kida jer šta će ona tu njemu na putu. ne znam da li je video moj

pogled saosećanja tek odustao je. eno ga skinuo je mantil i gleda da li se pocepao

 

sreda je

2079. hodanje

pognuo sam glavu 

hodam peščanom stazom

plačem postoje divni ljudi. svi

smo mi jedna pesma sve

je to jedna priča

novi sad 14.10.1998

 

 

 

2533/1120

 

6975  sve koji su poubijani molim za oproštaj jer nisam

znao i ne znam kako da sprečim njihovu patnju i smrt

 

6976  dozvoli mi da ti pomognem pevanjem 

dozvoli mi da ti pomognem prošenjem

dozvoli mi da ti pomognem mišljenjem

dozvoli mi da ti pomognem stvaranjem

dozvoli mi da ti pomognem ludiranjem

dozvoli mi da ti pomognem monaštvom

dozvoli mi da ti pomognem lutanjem

 

sto koraka u četvrtak

2080. hodanje

sve svoje dosadašnje korake 56.522.661

pomnožio sam sa 100 i dobio 5.6 milijardi koraka

tako sada mogu svaki korak ruže da poklonim jednom

čoveku na ovoj zemlji. sto koraka sa kojima sam pomnožio

dosadašnje korake sam načinio malopre na starom putu ka

kaću dok je sijalo sunce i šuštao vetar u granju negde oko pola

dva. dok sam ih hodao poželeo sam da svaki čovek u svom srcu

oseti božiju česticu i da mu ona kao millost u njemu zatreperi

tad bi bili u bogu zajedno. u miru. svi smo mi jedna pesma

sve je to jedna priča. posvećeno žutom jesenjem lišću

koje ne umire i ne pada nego eno ga tu već za

koji mesec novog mladog i zelenog

novi sad 15.10.1998

 

 

 

2534/1119

 

6977  nema bombardovanja (noćas ističe ultimatum)

ni slobode (zabranjeno je nekoliko novina) ali ima sunca

 

6978  ponekad čujem ružne stvari o sebi. obično od ljudi koji me ne

poznaju (kako možeš da se družiš sa tim čovekom pitala je jedna žena

moju prijateljicu kad je čula šta radim). u prvom trenutku me to pogodi i sat

dva muči. i onda to polako nestaje i počinjem da se lepo osećam baš i sa tim

 

6979  želeo bih da se iskrenošću smejem i plačem

 

6980  želeo bih da se sa jednom ženom prožmem. da moja

umetnost hrani dobrotom i lepotom. da živim po volji božijoj

 

6981  sa radošću u srcu da bih im radost vratio hvala svim nevinim žrtvama i svima

koji su svoj život dali za ono u šta su verovali da bih ja mogao živeti ono u šta verujem

 

petak

2081. hodanje

tako fini fini umor. u celom

telu. kolenima. posvećeno žutom

jesenjem lišću koje ne umire i ne pada

nego eno ga tu već za koji mesec

novog mladog i zelenog. iscrpljen

sam tako mi prija grožđe

novi sad 16.10.1998

 

 

 

2535/1118

 

6982  nesuprotstavljanjem zlu ne hranimo ga. ono se ruši samo u sebi

 

6983  sreo želimira žilnika pa pričali o užasima koji pulsiraju kroz

ljudsku istoriju. pričamo o nasilju otimanju ubijanju. pričamo o prvoborcima

koji su se borili da bi kasnije vladali nad svima a ne da bi oslobađali. pričamo

o uglednicima koji svoju važnost grade na pranju svoje loše prošlosti

 

subota

2082. hodanje

istekla je nedelja u kojoj sam preživeo

bombardovanje. tamnu noć duše. nedelja u kojoj

sam brojao dane da bi dani postojali. nedelja u kojoj sam

pokušavao da u svom telu duši i duhu spojim sve što postoji

da bih naslutio impuls ljubavi kojim bi došlo do preobražaja

iscrpljivao sam se osluškujući prosvetlenje kojim bih spojio

novi put novo vozilo i novog putnika. nisam uspeo ali ipak još

raste trnovita plava ruža u mom srcu. iscrpljen sam tako mi

prija grožđe. kad svima i svemu zastane dah od ružine

lepote i više nikada svet ne bude ono što je bio

nego se slavujevom pesmom promeni

u lepotu samu

novi sad 17.10.1998

 

 

 

2537/1116

 

6984  gde da nađem lepe plave teget čarape pita jedna

žena drugu. čujem u prolazu ja učenik i učitelj prolaženja

 

6985  svetluca zagasito popodnevno sunce po preostalom bagremovom lišću

 

6986  vezan pas laje i skače kroz vazduh prema meni. navikao je lanac ga vraća unazad

 

najnežnije

2083. hodanje

svaka nepojmljivo mala

ćelija u mom telu pa i ptica-čestica

se u praznini ljubavlju hrani. to osetih

pre jedan sat u hodu. protreslo me je i rekoh

najnežnije i jeste jer je najnežnije. i odjednom

postadoh blag. sav blag. sasvim blag . kad svima i

svemu zastane dah od ružine lepote i više nikada

svet ne bude ono što je bio nego se slavujevom

pesmom promeni u lepotu samu. bolje od

svega je da budem svakom i svemu plav

novi sad 19.10.1998

 

 

 

2538/1115

 

6987  kiša pada. kao da je život samo kišnjenje

 

6988  ima neke slasti i nevinosti u mokrim nogama. prepušteniji sam samim tim i pošteniji

 

6989  u svakom koraku su svi ostali kao što je u svakom čoveku

svaki čovek. korak koji načinim je uvek posvećen jednom čoveku

njegovom ja koje je drukčije od bilo kog drugog na ovom svetu

 

umetnost mokrih nogu

2084. hodanje

mokrim nogama se prošire i prodube moja

saosećanja. mokrim nogama se lako održava budnost

kada su mi noge mokre lakše se setim da u ovom životu

nikada nije toliko loše da ne bi moglo biti još gore. mokrim

nogama se rađa zahvalnost svima kojima je mnogo teže nego

meni. nadam se da neki od njih nikada neće poželeti da i

drugima bude tako loše kao što je njima. najviše na ovom

svetu volim umetnost. stvaranje ni iz čega. umetnost

bivanja. bolje od svega je da budem svakom i

svemu plav. svima kojima je hladno i koji

kisnu kažem mokre noge su

umetnost

novi sad 20.10.1998

 

 

i

 

 

za slobodu u

srcima nemoćnih

 

 

volim kada me ulica koja vodi na most i odvede na most

ima u tome nečeg smešnog. šta. pa ništa. samo to što jeste

 

 

više volim i greške nego naknadnu pamet

jer greške su makar nešto naknadna pamet ništa

 

 

nesuprotstavljanjem zlu ne hranimo ga. ono se ruši samo u sebi

 

 

u svakom koraku su svi ostali kao što je u svakom čoveku

svaki čovek. korak koji načinim je uvek posvećen jednom čoveku

njegovom ja koje je drukčije od bilo kog drugog na ovom svetu

 

 

najviše na ovom svetu volim umetnost. stvaranje ni iz čega. umetnost bivanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti i ja smo

sestra i brat

koji slave

sestrinstvo

svakog

bića

i

bratstvo

svih

bića

svemira

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

služim samo bogu svih živih i neživih bića

20. novembar 2025.

27745. dan mog života

 

 

2517/1136

 

6930  posle kiše sve je zeleno i plavo

 

6931  hodam sa vesnom milović. englezi se pri pozdravljanju

ne ljube nego se zagrle. stiskom zagrljaja podržavaju jedni druge

 

6932. hodanje svetom i jeste grljenje. uđeš u njega i osetiš grli te

 

6933  sam si. kreni u svet - nećeš biti sam

 

humor je večni san

2066. hodanje

pre neki dan mi je prijateljica rekla

kako se čitajući ovu knjigu smejala baš na

onim stranicama gde mi je bilo jako teško. vesna

mi je rekla kako joj je jedan moj prijatelj govorio da

sam ja suviše ozbiljan dosadan i da nemam smisla

za humor. ipak kažem: humor je blagi osmeh u očima

dah daljina po leđima. spokoj u tvojoj utrobi. o čiviluk

okačeno dostojanstvo. kad humor nežno spusti

glavu na rame divljenju. tako je lepo pevati sa

grmljavinom. na kraju hodanja posle

dvadeset osam kilometara sam

osetio nežno treperenje

novi sad 29.9.1998

 

 

 

2518/1135

 

6934  ej kakav je nebeski svod. sliva se lepota iz njega po vesni i meni

 

6935  ma mani ih mladi su taki je život. mlade su im noge

priroda je dala takva je cena  komentariše naše hodanje seljak

dok prolazimo pored njega i njegovih sa kojima vadi krompir

 

teško je hodati ali je veselo

2067. hodanje

dolmom pored tise ka čurugu. skrenuli smo kod

dolmaša niz bagreme i kanal. pravo preko tabli kukuruza

preko ćuprije na velikom kanalu smo u daljini ugledali silos

u žablju. kilometar dva smo prelazili preko duboko preorane

zemlje posle koje smo izlomljeni stigli na livadu sa pečurkama

bilo je još daleko do puta pa smo se vozili traktorom do velikih

štala čuruške poljoprivredne stranice. sada smo tu. uskoro

ćemo izaći na asfaltni put ka kome smo pokušavali preko

preče a ispalo je mnogo duže nego što bi bilo naokolo

na kraju hodanja posle dvadeset osam kilometara

sam osetio nežno treperenje. kako se iz

umora i napora lako rađa pažljivost

novi sad 30.9.1998

 

 

 

2519/1134

 

6936  u toplim jesenjim danima povećava mi se žeđ za grožđem

 

6937  kad po ovom suncu moje srce rominja za tobom to nije

patnja nego samo tihi bol jer živimo još u našem pojedinačnim telima

 

6938  sveta ženo

 

biti otvoren

2068. hodanje

prethodna tri dana su me izmorila

lepo potrošila. u njima sam sabrao i dvadeset

kilometara više. današnji dan je bio samo dugačka

šetnja sa slobodanom tišmom. on je divan čovek i još

divniji pesnik. lako ga je voleti. blag je kao ovaj blagi jesenji

dan. prijatelji smo dvadeset devet godina. pravo bogatstvo

spokoj i mir. življena nežnost. kako se iz umora i napora

lako rađa pažljivost. na kraju hodanja jedino mi je

ostao umor poklanjam ga slobodanu

novi sad 1.10.1998

 

 

 

2520/1133

 

6939  evo je: prva velika jesenja kiša. snažna ne prestaje

poneo sam kišobran ali čim sam krenuo bio sam mokar

 

6940  nežno se klupčam u sebe

 

6941  ne smeta mi niko i ništa. ni kiša ni hladnoća ni zagađenost ni buka ni ljudi ni mržnja

 

6942  kisnem osećam: slobodan sam onoliko koliko se radujem

 

6943  i dalje lije. svaka ćelija mi se odmara i prepušta

 

6944  sve se zasivilo od kišne zavese. voda teče iz neba ka zemlji

 

lila je pa je lila

2069. hodanje

kiša se ispadala. baš miriše

miriše vlaga. svi smo iz familije

vode. kažem ispadala se neka je

vreme joj je. na kraju hodanja jedino

mi je ostao umor poklanjam ga

slobodanu. danas je lilo baš

onoliko koliko je juče sijalo

novi sad 2.10.1998

 

 

 

2521/1132

 

6945  svi očekuju bombardovanje. sa strahom i apatijom

 

6946  reči koje izviru iz hodanja su anđeli mira

 

6947  hodamo od bačke palanke ka gajdobri dora stanković

i ja. kako dublje ulazimo u prostor svežina vazduha je sve veća

 

6948  9. nenad jovanović gulanfer

klošar je prestao da ovde noćiva. ovde usled toga poče da gubi težu:

kukuruz na bilbordu je imao sombrero: armatura u cementu povijala se kao i

stabalca rastinja. bruj transformatora je continuo za proroštva: ovde ih je odveć lako pevati

 

vazduh nam rashlađuje vetar

2070. hodanje

pao je mrak zahladnelo je. ne verujem u rat

ne verujem u neprijatelje. ne verujem u teritorije

ali nisu bitne stvari u koje ne verujem nego one u koje

verujem. verujem u sve. plavu razbokorenu ružu svega. u

lepotu verujem. u ove ljute paprike. preostali sitni paradajs

i mladi kupus u bašti siromašnog čoveka. u puteve njihovu

snagu mudrost. verujem u lutanje kao u vetrove. danas

je lilo baš onoliko koliko je juče sijalo. verujem u

pažljivost i slaganje verujem u prožimanje

i bezbrižnost

novi sad 3.10.1998

 

 

 

2523/1130

 

6949  čarape

dragi miroslave danas je onaj dan

za slanje čarape. prve čarape smo ti dragana i

ja poslali 26. 3. 1998 godine zajedno sa knjigom ane

ristović. znao sam one su između puta i tebe (patika i tebe)

one su ovoj ispod koga put oživljava u tebi. a ti stvaraš ružu. onda

sam čekao. mislio da se možda neki sledeći put i nećemo videti i da ti ja

nisam baš suviše zanimljiv. pa ipak ti si se javio pismom i to je posle toga

proizvelo moje pismo sa onim hranjenjem dobrote i sve ostalo. druge

čarape sam ti doneo 20. 6. 1998 godine i rekao da ćemo ih slati svaka tri

meseca. dobro je da je to tako potraje a i ti si nekako sad naš kao i svačiji

ja sam dobijao najviše čarapa od neke monahinje fevronije koja ih je plela

ona ima neki nedostatak u nogama i eto poklanja drugima dobro za noge

ponekad pita da li treba da mi okrpi neke čarape. i tako se iz nepokretnosti

rađa put. monasima uvek trebaju čarape rekao mi je naš otac sava

kada sam mu pričao o hilandarskim monasima i njihovim

pocepanim čarapama. tvoj petar miloradović

(iz rečnika hodanja)

 

hodao sam sa violetom

2071. hodanje

verujem u pažljivost i slaganje verujem

u prožimanje i bezbrižnost. nek violeta

svedoči u našem današnjem hodanju

novi sad 5.10.1998

 

 

 

2524/1129

 

6950  pretnja bombardovanjem se nastavlja. sam sam. nisam u mnoštvu jer

mnoštvo koje misli da je u pravu suprotstavlja se drugom mnoštvu koje misli da je 

u pravu. ne vidim kako je moguće pohrliti u gomilu koja napada niti pohrliti u gomilu

koja se brani. da je u prilici gomila koja se brani napala bi gomilu koja napada. obe

su toliko izbezumljene da jedino što im predstavlja zadovoljstvo je uništenje

 

6951  postojeća porodica postojeći narodi postojeće države postojeće religije postojeće

civilizacije nisu dovoljno velike. mala su to mnoštva. niko od njih ne omogućava jedinstvo i

sabornost svih živih i neživih bića. prestajem da pišem. samo ću hodati i moliti se

 

drumuj

2072. hodanje

gospode bože daj mi snage

da s mirom u miru hodam ka tebi. da

se ne osvrćem i ne skrećem s puta i nikad ne

bežim. da te u svakom koraku na putu osećam

gospode bože molim te učini da hodajući čuvam

svačiji život. ni oružje ni oruđe nego samo srce da

budem u tvojim grudima. nek violeta svedoči u

našem današnjem hodanju. molim te

bože da tiho i nežno zapevamo

novi sad 6.10.1998

 

 

 

2525/1128

 

6952  hodam sa sinišom tucićem. pričamo o ljudskim ideologijama

kojima se ljudi služe da bi prikrili svoj strah od neizvesnosti

 

6953  vetar je sve jači i sve hladniji. lelujaju se grane vrba i trske na obali kanala

sve više se belasaju talasi na vetru. jučerašnja napetost u vazduhu se smiruje

 

6954  ljudsko nasilje je ružno i banalno. posebno u želji da se opravda

zakonima i muškim kukavičlukom koji se proglašava herojstvom

 

6955  da budem hrabar i miran spokojan i bezbrižan

 

6956  hodaću i moliću se jer čovek sam

 

služim samo bogu svih živih i neživih bića

2073. hodanje

kada mu je hladno telo se brže kreće da bi se ugrejalo. pa još

ova kiša koja počinje da pada. svaka kiša vredi više od bilo koje države

molim te bože da tiho i nežno zapevamo. lete ptice nad predvečerjem grada

novi sad 7.10.1998

 

 

 

2526/1127

 

6957  sam

 

6958  sam sa vetrom. sam sa kišom. sam sa automobilima koji

prskaju. sam pred pretnjama. sam sa nasiljem. sam sa svima

 

6959  sami đubre i ja. sam a nisam sam jer osećam ljubav

spreman i svoj mali život da dam da bi ljubavlju život i ljubav živeli

 

6960  duva vetar lepo je živeti

 

baš sada i baš ovde

2074. hodanje

duva vetar vraćam se. lepotom lep

volim što sam ovde jer stranac sam. ljubazan

gost. volim što sam baš sada ovde gde se nasilje

pretvara u zlo. gde se zlo pretvorilo u nasilje. sad kad

se pretnjama uvećava strah u ljudima i poništava sve što

nije u službi zla i nasilja. volim što sam ovde jer je i zlu i

nasilju potrebna ljubav. lepota i dobrota svoju snagu crpe

u ovakvim vremenima. lete ptice nad predvečerjem

grada. gospode učini da nikada ne prestane

blagost u mojim očima

novi sad 8.10.1998

 

 

 

2527/1126

 

6961  bog je sve. u odnosu na sve zakoni i sila svih država zajedno su samo

trunčica kao što sam ja trunčica u odnosu na njihovo ljudsko nasilje. jednih i drugih

nadam se da ću morati da dam život za život u koji verujem ali molim boga da mi

da snagu da u svakom trenutku budem spreman na to

 

6962  sam sam da ne bih bio sam u jednoj od država u jednoj od kultura u

jednoj od rasa u jednoj od civilizacija u jednoj od galaksija. da ne bih bio

tužno ljudsko stvorenje koje zna da živi jedino u ljudskom društvu

 

6963  želimir žilnik mi daje sto dinara (moći ću deset dana za njih da kupujem po

kilogram grožđa) i kaže molim te za današnji dan napiši da evo postoji i poneki

dobar srbin u svetu šali se da bi rasterao strah koji gmiže ovim prostorima

 

6964  danas je sedma godina kako se jednom nedeljno

okupljaju u centru beograda žene u crnom protestujući

 

protiv rata

2075. hodanje

kasnije sam kupio

kilogram slatkog grožđa. ima

nečeg medonosnog u ovakvim

danima. gospode učini da nikada

ne prestane blagost u mojim

očima. ništa sam blažen sam

novi sad 9.10.1998

 

 

i

 

 

kisnem osećam: slobodan

sam onoliko koliko se radujem

 

 

reči koje izviru iz hodanja su anđeli mira

 

 

postojeća porodica postojeći narodi postojeće države postojeće

religije postojeće civilizacije nisu dovoljno velike. mala su to mnoštva

niko od njih ne omogućava jedinstvo i sabornost svih živih i neživih bića

 

 

gospode bože molim te učini da hodajući čuvam svačiji život 

ni oružje ni oruđe nego samo srce da budem u tvojim grudima

 

 

svaka kiša vredi više od bilo koje države

 

 

volim što sam ovde jer je i zlu i nasilju potrebna ljubav

 

 

ništa sam blažen sam

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svako ko je

ikada uspeo

zahvaljujući

svom ludilu

obnovio je

um 

i

boga

ljubio

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

Stranice