AUTOBOGOGRAFIJA

18. jun 2025.

27590. dan mog života

 

 

882/2771

 

2814  andora molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na tvom

tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2815  kako su se danas otvorile žute lale

 

2816  i danas je hodao sa mnom dečak koji mi je prekjuče na odlasku rekao goodbye

 

2817  jer ne zavisi sunce od čoveka nego čovek od sunca

 

2818  biti veran otadžbini koja se zove život

 

2819  dolazi

 

this is the end beutiful friend

this is the end my only friend

 

jabuka za jednostavne rečenice

725. hodanje

agneš sedamnaestogodišnja devojka mi je donela

jabuku. upoznao sam je pre neki dan na evropi. posle je

dolazila više puta. pozvao sam je na moje književno veče

večeras kod keri piroške. bio je lep dan. pred kraj hodanja je

kroz sunce počela da pada kiša. kao i uvek bilo je neke radosti

u tome mada sam pokisao. uvek volim kad napišem ovako

jednostavne stvari i jednostavne rečenice. večeras mi je žena

koju zovem žena rekla odmah bih pošla s tobom da nisam

udata. bio sam srećan jer je na večeri bila katalin kemenji

mudra žena udovica bele hamvaša. odoh na spavanje

u zalogajima beskućničke žeđi

budimpešta 8.4.1994

 

 

 

883/2770

 

2820  san marino molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na 

tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2821  dolazim do trga premoren pitam se kako ću ishodati dan kad ugledam

pored plave evrope u zelenoj travi pored žutih lala u belom džemperu sedi agneš

 

2822  kao da plovim u hodu

 

2823  uskoro će jorgovani

 

2824  setim se kako je gertruda stejn govorila o velikoj samoći

 

2825  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

anđeo

726. hodanje

svih pet sati je bila sa

mnom agneš. ja sam hodao a ona

je sedela na kamenom stubištu. zadnjih sat

smo hodali zajedno po evropi i pričali. volim mlade

ljude koji poveruju i koji žele mnogo da ponesu. osećao

sam se kao da me čuva anđeo. bilo je to lepo. hodao sam

kao i svaki dan. mislio sam. crtao travu. zapisivao. gledao na

sat. gledao u pedometar. gledao ljude. gledao koliko je olistalo

drveće i ponekad bih podigao glavu da pogledam agneš. kada

god bih pogledao ona je bila tamo. bila je to vernost. baš onako

kako je rečeno. u biti postoji samo jedna filozofska vrlina: odanost

simbol odanosti za čoveka je anđeo. danas sam ga osetio

ponekad je anđeo mlatio nogama kao da ih brčka u moru

ponekad mi se anđeo smešio a ponekad je gledao u

sunce. ponekad sam osetio anđeo je tražio

anđela. u zalogajima beskućničke

žeđi. anđeo je dvoje

budimpešta 9.4.1994

 

 

 

884/2769

 

2826  finska molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na tvom

tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2827  naiđoše sretosmo se u finskoj i izljubismo se irena subotić i gordana stanišić

 

2828  maše mi iz autobusa 105 dečak koji mi je rekao

goodbye. uzbudim se i osetim kako ruža raste

 

2829  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

kao kad čekam ptice

727. hodanje

hodao sam kao kad čekam ptice da

dolete. uveče sam čuo da se ubio kurt cobain 

da baš tako sam hodao. sa mnom je hodalo i vreme

i kišica. nisam bio mnogo mokar. uznemirila me je smrt

pevača grupe nirvana. padala je kišica ali uskoro će

laste. guralo me je vreme po ušima i vreme je

prošlo. anđeo je dvoje. ptice već doleću

budimpešta 10.4.1994

 

 

 

886/2767

 

2830  rusija malta molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na

tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2831  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

2832  život se zove zlato

 

2833  rekao sam da pokušavam da u ovoj knjizi

spojim poeziju. roman. dnevnik i mistički tekst

 

kad sam se

728. hodanje

kasno vraćao kroz noć mislio

sam šta mi je govorila žena koju zovem

žena: ako ja hodam ona je zemlja. ako ja

plešem ona je ples. ako ja pevam svetu ona je

svet. takva je žena koju zovem žena. dva sata je

danas hodala i kisnula sa mnom po evropi. sada je

duboka noć. vraćam se u krevet i prijateljici koja mi je

danas rekla da se povremeno plaši da će poludeti 

vičem: ja te volim. čujem i svet joj viče: volim te

ptice već doleću. kada sam se u noći

vraćao kroz noć

budimpešta 12.4.1994

 

 

 

887/2766

 

2834  kako lep bagrem viri iza ograde

 

2835  sve počinje da buja

 

2836  vatikan belorusija molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i

na tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2837  posle nekoliko meseci nastavljam da čitam knjigu o vitgenštajnu

 

2838  blizu evrope stoji zgodna devojka. radnik vodoinstalater koji već danima

sa drugim radnicima postavlja neke cevi oko muzeja i koji mi se sada svaki dan

lepo javlja počinje da grize zubima kroz vazduh pokazujući mi na lepu devojku

 

2839  hej svete ja sam i danas tu

 

2840  volim te teške vodene oblake kad se spuste sa svojom

modrinom na krovove kuća i unutrašnju tamu malih ulica

 

2841  volim taj vodeni miris buduće kiše

 

2842  volim svetlost koja se povukla pred tamom i prvim

kapljama kiše. svetlost koja se rađa na drugoj strani neba

 

2843  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

2844  ako nam nedostaje vazduha ili mišljenje prvo ćemo

birati disanje rekla mi je malopre žena koju zovem žena

 

meni namenjeno

729. hodanje

nekoliko puta sam pokisao i osušio

se. bilo je to meni namenjeno. kao i svi

ovi koraci koje strpljivo hodam jer strpljivosti

nemam dovoljno. znaci vremena su zloćudni. da 

li se može izbeći katastrofa. može. kako. bezrazložnim

kišnjenjem na primer. jer čudesni su putevi gospodnji kao

i vino uostalom kao i maslačci zaboga. setih se priče stare

glumice od pre neki dan. ne osećam starost ni godine. i

danas osećam onu istu strast za životom. jedino se

začudim kad prolazim gradom pa se okrenem za

nekim lepim mladićem a on se ne okrene za

mnom kao što su to nekad svi činili. kada

sam se u noći vraćao kroz noć. i

sada ja se okrećem za njom

budimpešta 13.4.1994

 

 

 

888/2765

 

2845  francuska mađarska molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i 

na tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2846  ako udariš prvi znači da si slabiji. ko napadne izgubiće

 

2847  kiša pada. grmi. ja mirno hodam. kako je to lepo

 

2848  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

2849  već nekoliko dana jedan dan sija sunce drugi dan pada

kiša. danas već drugi dan jedan sat sija sunce drugi sat pada kiša

 

2850  malоpre osetim kako po evropi hodam kroz veliki prostor koji se zove vreme

 

kisnem i ćutim

730. hodanje

tri puta sam kisnuo tri puta sam

se sušio i pet sati hodao. zbir: poezija

moglo bi se to zvati i umetnost kišnjenja

mišljenja kažeš. ne kišnjenja. trpljivog trpljenja

kisneš i ćutiš. umetnost se događa sama. svi ti

oblaci razni plavi oblici. sivilo i samo hodanje

posle opet sunce. to strpljenje je tako važno 

i ćutanje kažeš. i ćutanje kažem. i sada ja

se okrećem za njom. sasvim

jednostavno to mogu svi

reklo bi se

budimpešta 14.4.1994

 

 

 

889/2764

 

2851  norveška molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na

tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2852  video sam malo pre mladu slepu ženu. danas hodam za nju

 

2853  posetio me je šimon čorba sa ženom i desetomesečnim

sinom ištvanom. uhvatili smo ga za ruke i hodali po evropi

 

2854  jedan stariji visoki gospodin ćuteći hoda po evropi. pravi mi društvo. podržava

 

2855  danas na suncu posle mnogo kiše osetim topli miris trava

 

2856  malo se naoblačilo

 

this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

agneš i ravnica

731. hodanje

sunce namiruje račune sa kišnim

danima pa je topla vlaga u vazduhu. prišao

mi je jedan šveđanin i pružio mi svoj pasoš. grupa

italijana je hodala sa mnom. kao i uvek prilazilo je mnogo

ljudi. sati su prolazili sporo umor me je sustizao. umor je

kao ravnica. ravnicu je sačekala agneš i mi smo hodali još

deset kilometara po budimpešti. sa trideset kilometara u

telu vraćao sam se oko ponoći da sreća i umor zaspe 

u meni i ja im se pridružim celim životom. sasvim

jednostavno to mogu svi reklo bi se. noć i

noćna svežina su me odmarali

budimpešta 15.4.1994

 

 

 

890/2763

 

2857  danska molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na tvom

tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2858  kako lepo razgovaraju đubretar i đubretarka

 

2859  ruža je vihor. ruža je vir

 

2860  precvetavaju lale

 

2861  pada mi se od umora

 

2862  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

2863  dok zapisujem tekst osetim kako mi telo trne

 

samo sa jednim h

732. hodanje

odakle dolazi umor. iz ostvarene

lepote. ili iz nezaustavljivosti koja se zove

nezaustavljivost. o tome sam mislio danas dok

sam hodao. o tome i o tome da volim reči. da su

one tako lepe. i jasne. mislio sam na reč voda. bilo

je savršeno osećati tu reč. savršeno je što je najbolja

reč koja objašnjava vodu reč voda. baš tako. savršeno

i savršeno umoran. nisam se srušio ali to je bilo to

slobodno možeš da zamisliš kao da sam se srušio

po plavoj evropi i tamo zaspao snom zelenih

trava. noć i noćna svežina su me odmarali

umor je lep jer se samo sa jednim

h pretvara u humor

budimpešta 16.4.1994

 

 

i

 

 

jer ne zavisi sunce od

čoveka nego čovek od sunca

 

 

biti veran otadžbini koja se zove život

 

 

uvek volim kad napišem ovako jednostavne stvari i jednostavne rečenice

 

 

dolazim do trga premoren pitam se kako ću ishodati dan kad ugledam pored

plave evrope u zelenoj travi pored žutih lala u belom džemperu sedi agneš

 

 

volim mlade ljude koji poveruju i koji žele mnogo da ponesu

 

 

ponekad sam osetio anđeo je tražio anđela. anđeo je dvoje

 

 

kiša pada. grmi.  ja mirno hodam. kako je to lepo

 

 

tri puta sam kisnuo tri puta sam se sušio i pet sati hodao. zbir: poezija

umetnost se događa sama. sasvim jednostavno to mogu svi reklo bi se

 

 

ruža je vihor. ruža je vir

 

 

umor je lep jer se samo sa jednim h pretvara u humor

 

 

i

 

 

ružo

lutanja bilo 

je pičeće svakog

dana pružiti novi

korak umetnosti u

desetogodišnjem

hodanju

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

17. jun 2025.

27589. dan mog života

 

 

874/2779

 

2773  sunce je široko jednu ljudsku stopu kaže mi malopre heraklit o veličini sunca. malo

kasnije granice duše nećeš u hodu naći makar pregazio svaki put tako dubok logos ima

 

2774  holandija albanija molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i

na tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2775  i danas smo zajedno: pet sati preda mnom i ja

 

2776  kada je jutros laslo lantoš završio noćašnji rad na prevodu mog trčanja

maratona u atini iz prve knjige ruže lutanja video je da sam ga trčao tačno pre dve

godine na današnji dan. mistika brojeva rekao mi je. da jer i brojevi pevaju rekao sam

 

2777  pola sata sam hodao sa ženom koju zovem žena po plavoj evropi

što budeš više hodao sve više ćeš hodati samo za sebe i tako će to hodanje

biti sve lepše i lepše rekla mi je. pristajem jer ceo je svet i inače u meni

božija dubina je moja dubina. i moja dubina je božija dubina

 

2778  ruža je religija stvaralačkog. stvaralaštvo je imitacija hrista i dar bogu

 

2779  jedan nemac je napravio stoj rukama na italiji i rekao mi da ga moje hodanje podseća

na borhesovu priču o kartografu koji je napravio veću kartu svoje države od same države

 

2780  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

ceremonija počasti i zastrašivanja

718. hodanje

pet do tri. hodam. završavaju se pripreme za dolazak

nekog državnika na trgu heroja. pored muzeja upeglana garda

se oblači i sprema da izađe na trg. sa druge strane muzeja uprljani

radnici ukopavaju neku dugačku cev u zemlju. vojnici razvijaju mađarsku

zastavu. žute lale se povijaju na vetru osetim ga duva i kroz moje patike

zagušljivo je. saobraćaj još kruži oko trga. ljudi čekaju autobus. bolnička

kola jure uz zvuke sirena. stari čovek ljubi mladu devojku. još pre jednog 

sata policija je okružila trg i ispraznila ga. crveni tepih je razvučen cveće

donešeno venac pripremljen. zastave okačene o električne stubove. još

juče je policija obilazila zgrade. počasna garda odlazi na svoje mesto

dolaze velike crne limuzine pred kojima je sav put očišćen. uz bubnjeve

velikodostojnik polaže venac. sve to posmatraju na konjima stare

plemenske vođe arpad. elod. huba. tas. tetenji. ond. kond

velikodostojnik odlazi sa pretećim tajanstvom crnih limuzina

sve je završeno. garda uz zvuke bubnjeva maršira. vetar

se i dalje igra sa žutim lalama. hodam. ali kroz

pustinju se i prolazi da bi se pamtilo. vetar

duva kroz moje patike

budimpešta 31.3.1994

 

 

 

875/2778

 

2781  kipar luksemburg molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i

na tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2782  da majstorstvo detalja ne ugrozi majstorstvo celine

 

2783  jedan od velikih bazičnih sukoba je između

crvene i plave boje. ja ga rešavam plavim ružama

 

2784  jebote hodam tek 15 minuta

 

2785  tek 33 minuta

 

2786  zadivljen sam pred lepotom žene. njena

lepota je božija i ona ne vodi u greh nego bogu

 

2787  dok gledam vojnike iz počasne garde kako im komanduju setim

se kako sam kao dečak i mladić prolazio od škole fakulteta i vojske kroz

razne provere merenja preglede učenja. mladi ljudi su uvek na nekim

ispitima uvek u nekom selektiranju. baš kao što se radi i sa životinjama

 

što zovemo dobrim savršeno je a što

zovemo zlim jednako je  savršeno

719. hodanje

razgovarao sam sa marijom studentkinjom istorije umetnosti

koja mi je prišla dok sam hodao. sviđa joj se moj rad. pročitala je

tekstove koji su izloženi pod staklom. jedino mi zamera zašto sam

rekao filozofija umetnost religija je celina kao što je i svet i zato nije

dobro pripadati bilo kakvoj podeli bilo da je to porodica religija nacija ili

bilo koja etnička zajednica. objašnjavam joj. govorim o velikoj celini o

velikom vremenu. pričam joj o promeni i menjanju. nestajanju kao uslovu

za nastajanje. govorim joj ajnštajnov primer koji nikada nije pripadao svojoj

porodici naciji ili državi nego uvek kosmičkoj nepoznatosti iz koje potičemo i

kojoj pripadamo. govorim o hristu koji je svojoj sestri i majci rekao da oni nisu

njegovi majka i sestra nego da su to njegovi učenici i njegov put. na sve to ona

govori o bazičnoj ljubavi i tradiciji i da bi trebalo svoje stavove da potkrepim

hristom da bi me svi razumeli. kažem da ima ljudi koji ne veruju u hrista i koji

pripadaju drugim religijama. ona vrti glavom i kaže ovo je evropa ovde svi

vole hrista. ali ovde ima ljudi koji pripadaju islamu kažem joj. ona kaže islam

je manje vredan jer nema u sebi ljubavi. tada osetim kao i uvek ono isto: da oni

koji zagovaraju duboke vrednosti i tradiciju uvek grade svet samo na svome i

svojim interesima pri tome omalovažavajući druge. ostaje mi samo da kažem

dve stvari. prvo jebi ga. i drugo da ponovim reči iz naslova današnjeg

hodanja. da li je u ovom danu bilo više vrućine ili smoga fizičkog i

duhovnog ne znam. u gradovima oni uvek idu zajedno. tek usne

su mi se sušile glas ispario. postao sam i sam težak dan

vetar duva kroz moje patike. i kleknuti i zaigrati

i zaćutati i zapevati

budimpešta 1.4.1994

 

 

 

876/2777

 

2788  velika britanijo molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i

na tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2789  celo vreme kiša

 

this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

čudo jednostavnosti

720. hodanje

a kada je oko dva sata počela da pada

kiša već posle pet minuta sam bio mokar. vreme je

stajalo a ja sam kisnuo i hodao. posle dugog kišnjenja

pogledao sam na sat i video da je prošlo tek sledećih pet

minuta a ostalo je još blizu dva sata hodanja. kako će vreme

proći po ovoj kiši do četiri popodne nisam mogao ni da zamislim

vlaga sa mokrih pantalona se penjala ka butinama probila se i do

grudi. cipele su mi bili čamci. hodao sam i gledao kojom se brzinom

kreće potočić koji se napravio i tekao po sred evrope. po njemu sam

procenjivao intenzitet kiše. juče su mi se usne i sam glas osušili od

vrućine danas sam evo sav mokar. postoji jedna velika nepredvidljiva

predstava u kojoj sve živo i neživo učestvuje. svi smo glumci. o tome

da je reditelj vrhunski jer se ne vide tragovi njegove režije i o tome

da je svako dobio ulogu kao skrojenu baš za sebe o tome neću

govoriti. glumiću svoju današnju ulogu. kisnuću. i kleknuti

i zaigrati i zaćutati i zapevati. vreme je ipak

jednostavno prošlo

budimpešta 2. 4.1994

 

 

 

877/2776

 

2790  portugalijo molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na 

tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2791  danas je sunčano sa hladnim vetrom. juče je bila kiša prekjuče vrućina to

je ruža lutanja. ne naknadna pamet nego prethodno poverenje. a priori priča

 

2792  juče su ceo dan žute lale bile zatvorene. danas su se ponovo otvorile suncu

 

2793  jučerašnji potok u evropi je presušio 

 

2794  i ova lepa gospođa sa crnim psom svakog dana hrani ulične mačke

 

2795  danas je uskrs. današnje hodanje posvećujem dečaku

od pre neki dan kome je asfalt kapljicama krvi orosio šake

 

2796  prišla mi je porodica iz albanije i čestitala na ruži lutanja

 

2797  reč najbolje čuva sliku. slika najbolje čuva reč

 

2798  i naravno na kraju dana čudo crvendać. vaskrsli

 

jednostavnost čuda

721. hodanje

je u prisustvu običnog u neprepoznatljivosti

čuda u njegovom odsustvu. u neprestanom. u

neprestano istom. u ponavljanju. u sunčanom danu 

u kome je više vlage nego u kišnom. jednostavnost čuda

je u žutim lalama. u mojim patikama koje su naučile da hodaju

kao ja. u metalnom zarezaču za drvene bojice koji mi je stalno u

zadnjem desnom džepu farmerica. u nemogućnosti da o čudu

zarezača u mojim pantalonama govorim sa manje od petnaest reči

u ženi koja me je danas dugo i strpljivo gledala dok sam hodao

strpljivije nego što je to bilo moje ponavljajuće kretanje. u mojoj

radosti kada sam danas posle dvanaest dana ugledao dunav. u

zolijevoj rečenici ja sam na pravom putu kada sam na putu

vreme je ipak jednostavno prošlo. čudo je u čuđenju

u postojanju u odsustvu čuđenja

budimpešta 3.4.1994

 

 

 

879/2775

 

2799  švajcarsko slovenijo molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i 

na tvom tlu napravim deo ruže lutanja, nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2800  u svetu biti tišina i spokoj pomislim dok mirno

hodam po evropi na kojoj se skupila gomila ljudi

 

2801  mala deca ne znaju za evropu ali vole da hodaju po plavom

 

2802  ovo tako obično hodanje u tako običnoj evropi u

tako običnoj svakodnevici zaista je hodanje po oštrici brijača

 

2803  jedni kažu ruža lutanja je vrhunska postmoderna drugi tipična moderna

 

2804  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

ni di

722. hodanje

da mislim meko. da ne

brinem da se prepustim širokoj

površini postojanja. da utonem u

pouzdanu dubinu. da me uznese visina da

sačekam sve što se pojavi. da se nasmešim

svakom događaju. da podnesem ono što ne

mogu podneti. da mi od dilema ne ostanu

ni prva dva slova. čudo je u čuđenju

u postojanju u odsustvu čuđenja

hodaj kroz izgubljenost

miroslave

budimpešta 5.4.1994

 

 

 

880/2773

 

2805  moldava farelska ostrva molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da 

i na tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2806  dok je malopre padala kiša jedan dečak je hodao sa mnom

 

2807  i pre nego što počne da im baca hleb golubovi počinju da doleću

 

this is the end my beautiful frined

this is the end my only friend

 

kada je odlazio dečak mi je rekao goodbye

723. hodanje

padala je kiša i bilo je hladno. juče mi je bio slobodan dan pa

sam u komarnu izašao iz mađarske da bih imao pečat za sledećih

mesec dana boravka. stopirao sam i vozio se sa jednim momkom

sa kojim sam slušao majka nojmana. sinoć je on pričao prijateljici

novinarki o mom hodanju. ona je danas otišla u ernst muzeum da

pogleda izložbu i piše o njoj. zaboravila je sinoćnu priču i iznenadila

se kada je u muzeju pročitala da hodam na trgu heroja. mislila je

da je to šala. ali je odmah došla da proveri. nije verovala da neki

mladić mislila je da sam mlad sada hoda po kiši. došla je i

videla je: čovek hoda. vratila se na kraj hodanja da 

razgovara sa mnom... padala je kišica i bilo 

je hladno. hodaj kroz izgubljenost

miroslave. dugo i neprestano

budimpešta 6.4.1994

 

 

 

881/2772

 

2808  nemačka belgija molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na

tvom tlu napravimdeo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2809  same su mi prišle silvi (10 godina) i kristi (8 godina) i hodaju sa mnom

 

2810  ja verujem da se život i ovaj svet čuvaju sami... tako sam

počeo danas pismo federiku majoru generalnom direktoru unesco-a

 

2811  mnogo lepih misli i vreme mi je brzo proletelo. ostalo je još samo 20 minuta hodanja

 

2812  prevario sam se. još sat jedan i dvadeset minuta

 

2813  pola četiri. uvek u ovo isto vreme

 

this is the end my beautiful friend

this is the end my only friend

 

i to je hodanje

724. hodanje

malopre sam se udario

šakom po čelu od nemoći

prošla je ponoć. i neka to bude

sve. dugo i neprestano

odoh na spavanje

budimpešta 7.4.1994

 

 

i

 

 

pristajem jer ceo

je svet i inače u meni 

 

 

ruža je religija stvaralačkog

 

 

da majstorstvo detalja ne ugrozi majstorstvo celine

 

 

juče je bila kiša. prekjuče vrućina to je ruža lutanja. ne

naknadna pamet nego prethodno poverenje. a priori priča

 

 

hodaj kroz izgubljenost miroslave

 

 

i

 

 

ružo

lutanja bilo

je svemirski

svakog dana

biti

ruža lutanja

u svakom

dahu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

16. jun 2025.

27588. dan mog života

 

 

867/2786

 

2734  rumunijo molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na

tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2735  jedna dankinja kad ugleda dansku sa oba stopala snažno i meko pritisne svoju zemlju

 

2736  u samoći ovog ponavljajućeg hodanja mislim na

svoja stopala pokušavam da ih vidim i odgonetnem im prirodu

 

2737  neke fine kosti su u stopalima. mogu se zvati lice i obrazi zemlje 

 

2738  i danas je došao onaj stari čovek da hrani golubove 

 

2739  čovek sa golubovima kruži rukom imitirajući moje hodanje i blago se smeši

 

2740  sada se sagnuo i iza ograde ubacuje hranu mačkama

 

molitva u kavezu

712. hodanje

u kavezu sam. to je dobro jer

mogu da saosećam sa životinjama

i onim velikim svetom koji ne čine ljudi nego

sve ostalo. ludi i naivni čovek bi želeo da sve zatvori

u svoje kaveze fijoke u mozgu. hej pa tako ćeš se ti naći

sam zatvoren čoveče. pre apokalipse (koja će doći samo zato

jer je već bila i koja će jednom nestati samo zato jer sve nestaje)

biće mnogo lepog posla na ovoj zemlji za čoveka. ime tog posla je

upoznati i voleti drugog. alat tog posla će biti simpatija svih stvari

doći će vreme kada će u skupštinama sedeti i životinje i biljke. doći

će vreme kada će se na izborima glasati za nekog od kandidata

ljudi životinja biljaka voda vazduha zemlje neba. doći će vreme

kada će se knjige pisati na jezicima svih bića i stvari. kada će

zajedničku pesmu pevati leptiri dečaci i prolećni potoci

hodanje to što se zove hodaj. doći će doći će

doći će amin

budimpešta 24.3.1994

 

 

 

868/2785

 

2741  švedska ukrajino molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na

tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2742  hodam u ponavljanju koje me ponavlja. znači dišem i molim se

 

2743  kiša je padala jedan sat. sada sunce blešti sa mokrog plavog tla evrope

 

kada posle dva sata

713. hodanje

gledaju ljudi kako hodam. šta oni misle

o tome teško je znati. kod nekih vidim simpatije

daju mi znake odobravanja. ohrabrenja. požele mi

sreću. kod nekih osećam podsmeh. neki se i ljute. ja

samo hodam. kao smiraj. kao mlado drveće koje pošumljuje

goleti. primetim neke ljude kada uđu u muzej dok pada kiša i

kada posle dva sata izađu primetim: ja i dalje hodam i sunce

sija. tada osetim da je moje hodanje molitva. blagi dodir po

stvarima. tiho druženje sa postojanjem. došao mi je

mladić od juče pričao sam mu da je ruža učitelj

stari čovek je i danas hranio golubove. lepa

žena je i danas izvela svog psa i pušila

doći će doći će doći će amin. od

nečega koje zovemo ništa

je sačinjen ovaj svet

budimpešta 25.3.1994

 

 

 

869/2784

 

2744  italijo molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na tvom

tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2745  kada pomirišeš ružu njen miris te opije iščupa ti ego uči te da samo postojiš

 

2746  da svako oseti sve. da sve bude u svakome

 

2747  čuvar muzeja sa stegnutim šakama iznad glave mi čestita i daje podršku

 

2748  hvala starom čoveku koji je i danas hranio golubove i mačke

 

2749  petefi šandor aleksandar petrović veliki mađarski pesnik od oca srbina i

majke slovakinje je živa pesma dokaz da sve postaje iz duha i pesme a ne iz krvi

 

2750  otac mi je rac

majka mi je totica

a ja sam čisti mađar

 

pevao je petefi

 

konji vole da trče

714. hodanje

ceo dan je padala kišica. na kraju

sam osetio bol u kolenima. pomislio sam

kako je tek lavovima i vukovima u kavezu. ipak

je mnogo skretanja kruženja skijanja po suvom. nekoliko

ljudi me je hrabrilo. autobus 105 je stalno odlazio i dolazio

arpad koji je doveo mađare u ovu ravnicu je sedeo na konju i sa

ostalih šest plemenskih vođa elodom. ondom. kondom. tetenjijem

tasom. hubom je čuvao trg. dva vojnika neprestano čuvaju stražu

turisti se smenjuju izlaze i ulaze u autobuse. podižem i gledam

scenu sa bogovima na vrhu muzeja. bogovi ja ne volim oružje

ne volim oružje moć i tajnu. ali volim jednostavnost i lepotu

konjskih vratova. i zato ne verujem u šifre. ni u neo ni u

retro. verujem da svaki onaj ili svaka teorija koji žele da

nekoga odbace pokore bivaju prvi žrtve tih namera

verujem da konji vole da trče i laste da lete. od

nečega koje zovemo ništa je sačinjen ovaj

svet. verujem da i bogovi vole da žive

budimpešta 26.3.1994

 

 

 

870/2783

 

2751  molim te estonijo daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na

tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2752  noćas sam sanjao glas mnogo si pobeda dobio ali nikada onu pravu

 

2753  ja sam intenzivni stranac. mega stranac. stranac za svačiju upotrebu

 

2754  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

kao zahvalnost starom čoveku koji hrani

golubove prepisao sam ove stihove džima morisona 

 

u igri diše jedna duša

715. hodanje

sedim u budimpeštanskoj hali sportova

posle hodanja i slušam muziku i gledam plesove

malopre sam slušao zoltana kaloša pevao je pesmu

iz erdelja. u ogromnoj sali sve vrvi od plesača. razigrala

se muzika pa svi igraju u užarenoj radosti. vidim u toj snazi

plesa staro poreklo. onda kada se rađao kosmos. onda kada je

tek postajalo ono što je postalo. kada još nije postojalo ništa samo

jedan pokret. kretanje. samo jedan ples prapočetka. sada sam se

raširio po klupama. umoran i srećan slušam gledam i uživam

između rečenica držim otvorenu svesku na butinama. na njoj

leži otvorena penkala i čeka. ruke sam zabacio iza glave

više sam nego kod svoje kuće. verujem da i bogovi

vole da žive. više sam u tebi nego u sebi

budimpešta 27.3.1994

 

 

 

872/2781

 

2755  armenija austrija molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na

tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2756  sve više je prašine po mojoj plavoj mapi evrope

 

2757  odluka da radim ružu lutanja koju sam doneo u sekundi

10. X 1989 u razgovoru sa zoricom papadopulos u tibingenu

(bio je prisutan i žarko radaković) došla je iz mog nesvesnog

 

2758  ipak su golubovi ugledali žito koje im je pre pola sata bacio jedan siromašan čovek 

 

2759  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

i danas hvala starom čoveku

 

2760  desetogodišnji dečak je zapeo i pao na obe šake koje 

su mu proklizale po asfaltu. krv mu je zarosila dlanove ali on se brzo

podigao stavio ruke u džepove od jakne i nastavio mirno kao da se ništa nije

dogodilo. dok čekamo tramvaj vidim trag bola na njegovom licu koji on prikriva

 

2761  u tramvaju mu dam znak rukom kojim mu rekoh bravo

 

2762  izašao sam napolje on mi iza prozora tramvaja

mahne izgrebanom rukom i blago se nasmeši

 

metlanje evropom

716. hodanje

danas sam pre hodanja metlom

očistio evropu. dok sam čistio setio sam

se kako je moja majka u rana jutra čistila ulicu

ispred kuće. pogotovo s proleća. sada mi se to čini

neverovatno lepim. i druge su žene čistile ulicu. kao talasi

ostajali su tragovi po prašini. ulica kao da je očešljala svoju

kosu. tragovi ženskog čišćenja su ostali u meni pa evo ja

sada metlam po evropi. setio sam se da me je neko pitao

dok sam kao mali čistio metlom nešto po sobi da li ti znaš

da čistiš. ja nisam znao da znam ja sam samo to radio

tako nekako. više sam u tebi nego u sebi. sve je

mirisalo na početak

budimpešta 29.3.1994

 

 

 

873/2780

 

2763  irska molim ta za pasoš čoveka u kretanju da i na tvom tlu

napravim deo ruže lutanja, nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2764  celu noć sam mislio na jučerašnjeg dečaka

 

2765  stari pitomi pijanac priđe do moje jakne koja visi na ogradi. posumnjam

na njega međutim on izvadi plastičnu polulitarsku flašu sa crnim vinom i zadovoljno

je nategne. ja mirno hodam po mapi. kad se okrenem u španiji moj pijanac stavio

moju jaknu sebi pod ruku. slepila se za njega kao da je njegova. prilazim mu i dok

me još ne vidi on počinje da džepari. kažem mu ne ne on mi pitomo vraća jaknu

pogledam da li je sve u džepovima a on mi još pitomije kaže nisam ništa uzeo

 

2766  više od svega dobrota je lepa

 

2767  više od svega dobrota je mudra

 

2768  više od svega dobrota je večna

 

2769  eči viče devojčica jednog dečaka. kako sam davno

čuo ovo ime. ečika i lacika su imena mog detinjstva

 

2770  kad postajem vlasnik trga. sam trg

 

2771  i danas

 

this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

2772  kao dete osećao sam se nezaštićen i bojao sam se ljudi i života ali me

je mnogo bolelo kada sam osetio dečake koji su još nezaštićeniji od mene

 

lice i noge

717. hodanje

ima neke simbolike u tome

da su mi posle svakog hodanja najviše

uprljani lice i noge. ima nekog smisla što mi

se posle svakog hodanja spava. ima u početku

svakog proleća nekog zamora. danas sam prvi dan

osetio da je došlo proleće ali ja sam ga ove godine već

doživeo u grčkoj. to je još jedna izgubljenost koja me snalazi

na ruži. čarobno je to kako ipak prođe pet sati hodanja. posle

prvog sata meni je već dosta. pa to je već pet sati ubeđuje me

moj lukavi um. ne ima još četiri sata hladnokrvno mi objašnjava

moj sat. um se gunđajući povuče i ja nastavljam kroz pustinju

ali i pustinja ima svoj kraj. ali to se ne saznaje u pustinji. ali

to se može zapamtiti posle izlaska iz pustinje. ali u pustinji

se to zaboravi. sve je mirisalo na početak. ali kroz

pustinju se i prolazi da bi se pamtilo

budimpešta 30.3.1994

 

 

i

 

 

neke fine kosti su u stopalima

mogu se zvati lice i obrazi zemlje 

 

 

ime tog posla je upoznati i voleti drugog. alat tog posla će biti simpatija svih

stvari. doći će vreme kada će u skupštinama sedeti i životinje i biljke. doći će

vreme kada će se na izborima glasati za nekog od kandidata ljudi životinja biljaka

voda vazduha zemlje neba. doći će vreme kada će se knjige pisati na jezicima 

svih bića i stvari. kada će zajedničku pesmu pevati leptiri dečaci i prolećni potoci

 

 

kada pomirišeš ružu njen miris te opije iščupa ti ego uči te da samo postojiš

 

 

desetogodišnji dečak je zapeo i pao na obe šake koje su mu

proklizale po asfaltu. krv mu je zarosila dlanove ali on se brzo podigao

stavio ruke u džepove od jakne i nastavio mirno kao da se ništa nije dogodilo

dok čekamo tramvaj vidim trag bola na njegovom licu koji on prikriva

 

u tramvaju mu dam znak rukom kojim mu rekoh bravo

 

izašao sam napolje on mi iza prozora tramvaja

mahne izgrebanom rukom i blago se nasmeši

 

 

celu noć sam mislio na jučerašnjeg dečaka

 

 

i

 

 

ružo lutanja

bilo je svetski

svakog dana biti

ruža lutanja

u svakom

koraku

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

14. jun 2025.

27586. dan mog života

 

 

858/2795

 

2703  tako jednostavno počinje vladimir solovjev razum i savest razobličavaju

naš običan smrtni život kao nedoličan i bedan i traže da se on popravi

 

2704  svi se boje vremena zapisao sam pod

brojem 2385 hodajući putem kojim i danas hodam

 

2705  tek sam danas na kraju hodanja video da pupi drveće

podigao sam glavu kao da mirišem sreću i kao ponosni lav riknuo

 

2706  život je neminovan kao pupoljak

 

hej

704. hodanje

pa šta sam ja to gledao

ovih dana kada sada već sve pupi

gledao sam ali se nije videlo. cvetanje uvek

dolazi neprimetno. moja duboka posvećenost

umetnosti je počela u zimu 1972 pre dvadeset dve

godine u mojoj dvadeset drugoj godini. proveo sam

tada februar i mart mesec na neprekidnoj straži. tada

sam zavoleo posmatranje. gledao sam kako se rađalo

proleće. kako se priroda budila. sve se to događalo pred

mojim očima a ipak nisam uspeo da ugledam kako je

olistalo drveće. evo to gledam već dvadeset dve godine

i nikada do sada nisam ugledao kako drveće ozeleni

to se zove čudo. video sam ga i danas. pupoljci su

se pretvorili u uzvik hej pa šta sam ja to gledao

pozdravljam sve one koji vole isto i ovu knjigu

i sve one koji ih ne vole. pupoljci su

cveće nevidljivog

budimpešta 15.3.1994

 

 

 

859/2794

 

2707  super je prolaziti pored ove žice kaže mi vera

 

2708  kupio nove patike i nove plave farmerice. osme patike na ruži lutanja 5.400 forinti

 

pored žičane ograde

705. hodanje

kao u decembru opet sam hodao

sa verom varadi. prepodne. prolazili smo

gradom bez razloga. kada se hoda bez razloga i

cilja tada hodanje postaje i razlog i cilj. dva tela na

suncu i vetru. dva tela koja samo postoje. da nismo

hodali ovako bez razloga nikad ne bi prošli ovuda

putem koji prolazi ispod parlamenta. i tada nikad ne

bi videli ovu ogradu od žice kojom su ograđeni delovi

parlamenta u restauraciji. nikad je ne bi videli a sada

smo i prolazili pored nje. bila je tako lepa da smo od

nje postali deca. deca koja prolaze po mestima

kojima se retko prolazi. pupoljci su cveće

nevidljivog. bila je vera u pravu super je

prolaziti pored ove žice

budimpešta 16.3.1994.

 

 

 

860/2793

 

2709  hodam da bi ti ruža bila na usnama

 

2710  sunce je i hladan vetar. prepodne je. smračilo

se baš onako kako kaže rilke pod brojem 2687

 

nošen vetrom lep snažni pljusak za violetu

706. hodanje

da. i hladan vetar. hoću reći da je padala hladna kiša po kojoj smo

iskisli laslo lantoš i ja. ne hoću da kažem da se u jednom trenutku tako

smračilo i tako uskovitlalo da nam je ostalo samo da uživamo u strašnom. da

budemo prisutni u prisutnom. da gledamo kako je lep vetar. piše mi prijateljica

tu je još samo violeta kojoj sam preko telefona pročitala jedan tvoj zapis sa

hodanja i ovde pisana reč mora da poklekne pred izgovorenom jer iako ti kažem

da je violeta za tvoje rečenice rekla kako je to lepo ti nikada nećeš znati koliko se

toplog oduševljenja čulo u njenom glasu. i onda je rekla iako sam joj pročitala

samo nekoliko rečenica kako se tu oseća prisustvo boga. njegovo pisanje

je potpuno predavanje bogu. a u tvom zapisu nije bilo ni reči o bogu

to je bio tvoj prvi susret sa violetom. bila je vera u pravu. super je

prolaziti pored ove žice. hodam za violetu i vetar

budimpešta 17.3.1994

 

 

 

861/2792

 

2711  sa nandorom sam islikao plavu mapu evrope. od sutra će mi to biti hodački dom

 

2712  sadašnja evropa je samo veliko plavo

 

plavi simulakrum

707. hodanje

dan je prošao u farbanju plave

mape evrope ispred muzeja lepih umetnosti

na centralnom trgu u budimpešti. malo po malo i

zaplavilo se plavo na asfaltu. zaplavilo se kao more

kao jedna slika plave duše. to ja kažem korak je plav. miris

je plav. to ja kažem kretanje je plavo i obično je plavo. i

saginjanje je plavo jer samo se saginjanjem može ofarbati

tlo u plavo. saginjanje je velika stvar. ko se saginje čuva

zemlju. produvao me je vetar i posle sam hodao

izlomljen i plav. ko se saginje čuva zemlju. hodam

za violetu i vetar. poplavio sam od umora

budimpešta 18.3.1994

 

 

 

862/2791

 

2713  dan sam počeo sa plavom odećom koju ću od 

sada nositi. sve na meni je plavo osim crnog prsluka

 

2714  počeo sam da hodam po plavoj mapi evrope. hodaću

svakog dana od 11 do 16 osim ponedeljka do 30. aprila. hodanje

i akcija molim pašoš čoveka u kretanju su posvećeni čarli čaplinu 

 

2715  kapljica kiše mi je pala na trepavicu

 

samo radost

708. hodanje

samo radost jer sam ponovo

video berislava valušeka iz rijeke. mladena

stilinovića. vlastu delimar. branku stipančić. darka

šimičića iz zagreba. da je bila u blizina reka ili more

skočio bih u reku ili more od radosti. skočio bih u vodu i

posle trenutka kada je laci felugoši od svih evropskih država

izvukao bosnu i hercegovinu da je zamolim da mi da pašoš

čoveka u kretanju da i na njenom tlu napravim deo ruže lutanja

nevidljive plave ruže po tlu evrope. skočio bih u vodu da se

rashladim posle sumanutog trčanja kojim sam maloprе bežao

pred čoporom pretećih mladića koji su mi prišli i počeli da me

okružuju u ulici podmaniczky. ovo trčanje od koga sada

osećam bol u glavi je vrh poniženja koje sam danas

osetio. poplavio sam od umora. radost je pak

jača od poniženja

budimpešta 19.3.1994

 

 

 

863/2790

 

2716  monako molim te daj mi pašoš čoveka u kretanju da i na

tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2717  sivi kišni dan. sâm sam sa muzikom decom i golubovima 

 

2718  bole me jaja od samoće

 

2719  kao što sam i mislio evropa je i zatvor

 

2720  pre jednog sata sam osetio da moje hodanje po plavoj mapi

evrope ne da nije krik nego nije ni šapat. ali sada osećam kako je

moja izgubljenost i nemoć baš to taj plavi nevini krik

 

spasonosni vetar

709. hodanje

drugi dan hodanja po plavoj mapi

evrope. počinjem sam sa umorom koji ne

znam zašto zovem basnoslovni. vreme nikako

da prođe. tabanam baš onako kako mi je danas u

pismu žarko radaković citirao nekog (herzoga. handkea)

na pojedinim delovima puta behu odroni sitnog kamenja koje

se ukazivalo krupno i oštro. i sami koraci preko tih ogromnih

malenih stvari behu krupni snažni i postojani. danas sam

zamolio monako da mi da pašoš čoveka u kretanju. koliko je

više kilometara iza mene toliko više sve postaje ličnost u

mom osećanju sveta. tako je i država ličnost kojoj se

lično i direktno obraćam. pred kraj hodanja želim

da padnem od umora i neke teške žeđi. iscrpio

me ovaj vrtlog hodanja. radost je ipak

jača od poniženja. baš tako

vrtlog hodanja

budimpešta 20.3.1994

 

 

 

865/2788

 

2721  bugarsko hrvatsko molim te daj mi pašoš čoveka u kretanju da i

na tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2722  grupa mladih italijanki jedna uz drugu hodaju za mnom

 

2723  judit kemenczky mi je poklonila mandalu ptica

 

2724  udara odole neprestano ovo parče asfalta

 

za razliku od varšavske

710. hodanje

budimpeštanska plava mapa evrope je

mnogo manja. tim je teže. zaista se povremeno

osećam kao u kavezu. brat svim životinjama koje su

zatvorene. bio sam radostan zbog tog poistovećenja. kao

što čovek lako uhvati životinje svojom lukavošću isto tako

je on sam lako uhvaćen u svojoj oholosti. sada kao naivna

životinja uhvaćena i zatvorena u kavezu osećam životinjsku

nevinost koju je čovek izgubio. i zato je za čoveka važno da se

poistovećuje da bi ponovo osetio istovetnost srodnost i čežnju za

celinom. jer ništa nije manje i nežnije nego celina i nedokučiva

sveukupnost. budimpeštanska mapa je na samom trgu

 (hosok tere) u srcu smoga i buke. varšavska je bila u

parku ujazdovski. tim pre sam sada spasonosno

drvo koje hoda. baš tako vrtlog hodanja. hrast

i vuk u tišini miroslavljevog plavog krika

budimpešta 22.3.1994

 

 

 

866/2787

 

2725  grčka molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na tvom

tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2726  kišica je. nahlađen sam. treba odraditi

svoje osećam se kao da ulazim u prostor molitve

 

2727  hodam i čekam da prolista lišće

 

2728  prekjuče je počelo treće proleće ruže lutanja

 

2729  ovom knjigom bodrim sebe da izdržim da se promenim

da budem budan. da uživam u muzici koja se čuje u tvome uhu

 

2730  volim kad neki šofer iz autobusa 105 kome je početna stanica pored

plave mape izađe iz autobusa da pročita informaciju i vidi šta se događa

 

2731  usvojiti kavez

 

2732  piše u mađarskom vesniku (magyar hirlap) osamdesetogodišnji

faludi đerđ da je za svoga dugog života primetio da su do korejskog rata

u ovom veku mladi ljudi odlazili u ratove a od vijetnamskog rata do danas

sve je više dezertera. i on kao stari čovek tvrdi da je to jedan proces

 

2733  pristati biti ruža

 

pogotovo trenutak

711. hodanje

čudno je to hodanje. pogotovo

trenutak kada dolazim do ivice evrope

pa zastajem kao pred zidom i okrećem se

nazad i posle dvadeset koraka opet i opet. i opet

do poništenja. osećam se kao smireni lav u kavezu

o čijoj tuzi ne zna niko ništa. jer pustinje je sve manje i

gustih šuma. pretvorili su se u trgove i pijace. ivica plave

evrope posle koje je sivi asfalt. jedna žena me je zamolila

da hoda sa mnom. dve devojke su dugo stajale i gledale

kako hodam i u odlasku su se okretale okretale i okretale

svi se raduju kad prepoznaju da je plavo na asfaltu evropa

i onda trče do svoje zemlje i skaču vičući ovde je moja

kuća. hrast i vuk u tišini miroslavljevog plavog

krika. hodanje to što se zove hodaj

budimpešta 23.3.1994

 

 

i

 

 

pupoljci su

cveće nevidljivog

 

 

tim pre sam sada spasonosno drvo koje hoda. baš tako

vrtlog hodanja. hrast i vuk u tišini miroslavljevog plavog krika

 

 

osećam se kao smireni lav u kavezu o čijoj tuzi ne zna niko ništa. jer

pustinje je sve manje i gustih šuma. pretvorili su se u trgove i pijace

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si grumen

muzike

boga

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si pazuho

hlebu

i

knjizi

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si obraz

tabana

i

taban

lica

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

nikad nećeš

odustati ni od

čega što te je

pevalo stvaralo

hodalo i život

ti davalo i

daje

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si večni izvor

hrabrosti i za one

koji nisu hrabri a

pogotovo za one 

najhrabrije tu

ludu decu

boga

nam

jedinog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si svima

na izvoli

me

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si svakom

na jebi

me

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

13. jun 2025.

27585. dan mog života

 

 

846/2807

 

2666  odmaram reči

 

2667  pevanje

pevanje je sestra hodanju

i disanju. volim sve što postoji i volim

reč postojanje. sinonim za postojanje je pevanje

jer šta su one današnje ruže nego pevanje. jutarnje

rumenilo je pre svega pevanje. kada sam bio mali majka

je želela da budem harmonikaš ali ja nisam imao dovoljno

sluha i od stida nisam smeo ni da pevam. kada bih kao dečak

u školi pevao crveneo bih se jer sam mislio da mi se svi smeju

nikada nisam znao da pevam i zato sam otkrio pevanje. jer ne

mogu biti ako nisam pevač. kada prolazim pored zelene trske

čiji šum u lelujanju osećam u majskom predvečerju ja znam

da sam u pevanju. kada mi poljska staza utabana kroz travu

i u daljini pokazuje svoje izduženo neprestajuće telo ja

znam da je ona samo pevanje. ili onaj soko juče izleteo

iz trave zašto je poleteo ako ne da bi zapevao. da u

hodu ne osetim kako mi koraci pevaju

ja ne bih mogao ni hodati

(iz rečnika hodanja)

 

(nemam naslov)

694. hodanje

hodao sam olgicom raković

pričali smo o ludiranjima i kreveljenjima

most sam prešao sam. posle sam prešao i

drugi most. pred palatom albanija su mi pale

naočare i slomile se. sa narcisom sam hodao

kroz noć. neka odsutstvo reči svedoči o mom

položaju. jer svako u svom telu može

doprineti iskupljenju svetskog tela

put u telu

beograd 3.3.1994

 

 

 

847/2806

 

2668  (mislim katastrofu ali napišem): ići dalje. dalje u život i dalje u umetnost

 

2669  hvala vam koraci

 

2670  izložen do spasa

 

2671  sve rečenice pod prethodnim brojevima čine ovu rečenicu

 

2672  svaki korak mi je stav. stanovište. iskaz

 

2673  hodam iz prostora u vreme iz vremena u prostor

 

2674  m je znak disanja. i je znak hodanja. disanje i hodanje čine mi. zajedništvo

 

2675  gunđanje je znak sopstvene neispravnosti

 

2676  osećam mržnju ljudi koji osećaju reč prema ljudima koji osećaju

sliku. osećam mržnju ljudi koji osećaju sliku prema ljudima koji osećaju reč

 

svedočanstvo o iscrpljenosti

695. hodanje

na pola hodanja sam bio na predavanju radmila

stojanovića o sanskritu. istina je jednostavna

put u telu. telo u svedočenju

beograd 4.3.1994

 

 

 

848/2805

 

2677  kroz prozor vidim gde pust pada sneg i ono devojče vidim za koje mi je stalo da je

gledam što duže dok gust pada sneg... čitam pesmu aleksandra ristovića. čitam je u hodu

34 dana posle njegovog odlaska. sve to zapisujem u predvečerju na brankovom mostu

 

2678  što tvrđi kurac to mekša kičma rekla mi je prijateljica. dokazano potvrdila je

 

svedočanstvo o iscrpljenost II

696. hodanje

telo u svedočenju. svedočenje je putovanje kroz telo

beograd 5.3.1994

 

 

 

850/2803

 

2679  život je dašak. prođe u trenu. osetiš ga u večnosti

 

2680  ona braon bakrena čista boja dunava. svetlost ponedeljka

 

2681  plavo nebo ljubi. odmara svet

 

2682  hodam za poeziju za kojom ti hodaš

 

2683  ponovo osećam zemlju kao svoju kožu

 

2684  posle tri sata opet prelazim most. uzvodno i dunav i fruška gora se plave. poda

mnom široka reka koja se kao ogledalo kreće. vetar mi hladi telo. osetim postojanje je put

 

2685  voleo bih da vidim filmove ejbel ferare i

filmove sa harvi kajtelom. (to bi bilo važno za mene)

 

2686  dva sata je posle ponoći. vraćam se na spavanje. kroz vrbe čujem

glasove. sada vidim kroz drveće neko je na obali zapalio vatru i uživa

 

da. duška. dah

697. hodanje

dan mi je počeo sa dunavom

peskovitom obalom na štrandu

njegovom širinom koja me je kao i

uvek činila srećnim. kao da sam bio dete

vetra koji je duvao nad njegovom vodom meni po

slepoočnicama. posle tri i po godine sam video dušku

đorđević. spuštali smo se sa televizije i pričali o prvom delu

knjige koju pišem. pročitala sam je u jednom dahu rekla mi je

bio sam sretan zbog toga jer korak je udah jer korak je izdah a

hodanje je dah sa postojanjem. to postojanje udiše miris ruže

zadnjih 300 metara smo trčali da bi duška uhvatila autobus za

zrenjanin. ja sam se ponovo vraćao dunavu. sada je vetar bio

hladniji a svetlost je za nijansu svetlosti bila tamnija. o tom

svetlosnom mostu koji se svaki dan gradi pred mojim

očima pričao sam oko ponoći na radiju. svedočenje

je putovanje kroz telo. svetli se svet to je

ruža svetlosti

novi sad 7.3.1994

 

 

 

851/2802

 

2687  jer šta je lepota ako ne sam početak strašnoga kaže mi ujutru rilke

 

hodanje koje peva

698. hodanje

s kraja na kraj grada. tako je

sada mali taj grad. jer gdegod da

krenem sa mnom hoda i miris ruže. dok

prelazim raskrsnicu kod banovine prelazim je

kao kroz sobu kuće koju nemam. sve je tako blizu i

telep i detelinara i limani i klisa i varšava i visla i margit

most i muzika. sa nenom sam hodao sporo po sećanjima

i novom naselju. prelazili smo prugu gledali u voz. svetli

se svet to je ruža svetlosti. rekao sam joj moja koža

je kao zemlja po kojoj hodam

novi sad 8.3.1994

 

 

 

852/2801

 

2688  hvala dobroti koja živi u meni

 

odgovor na jedno pismo prijateljici

699. hodanje

ima dosta stvari koje mogu biti bolje. ja znam da ti

nemaš vremena da si premoren ali tekstovi tvoje knjige sa

ruže su ono što ostaje i ljudi ne haju ako ti kažeš nisam mogao

imao sam toliko toga da uradim razumeš pišeš mi i nastavljaš nije

mi se dopalo. posle sam danima mislila zašto i da li da ti to kažem i

evo sada ti to kažem jer čini mi se znam: stalno je isto nema iznenađenja

mnoge stvari ti možeš bolje. nije dovoljno očišćen i poboljšan tekst. i tako

dalje... pisala si mi u pismu koje sam dobio danas. prvo me je pogodilo to što

si mi napisala. sada uživam u tome jer ja verujem tim knjigama. jednostavno

ove se knjige pišu same. to je najvažnije. već će one znati da žive sa svojim

manama. pa uostalom te mane su njihova lepota. svet iznenađenja i katarze

mene ne zanima. ja volim neprestanu promenu i ponavljanje. kao listanje

lišća. ja volim živi tekst koji miriše na znoj moga hodanja. na prašinu

sa puteva. ja volim iscrpljenost koja peva. ja volim dah. predavanje. i

veru u reči. sve reči i one prljave i one umorne. ja volim svu nemoć

i sve zapisano. ja volim tvoje pismo u mojoj knjizi. tvoj miroslav

rekao sam joj moja koža je kao zemlja po kojoj hodam. javi se

novi sad 9.3.1994

 

 

 

 853/2800

 

2689  mir po poljima. tišina u koracima koje čujem

 

2690  da li ću danas stići u budimpeštu

 

2691  hodam po asfaltu. senka mi se pružila preda mnom

 

2692  prekrstim šake na grudi tako olakšam težinu ranca i gledam pravo duž žute linije puta

 

2693  neispavan sam. neispavanost je najgora. kao da hiljadu lavova spava u meni

 

pamtim tišinu po poljima

700. hodanje

ponovo u mađarskoj. sa ove strane

granice svi govore srpski a sa ove svi mađarski

između prolazim ja sa svojim telom. granice je najbolje

prelaziti pešice. tada granice nestaju kao kad preko potoka

u lakom skoku preleće mlada srna i još pri tome maše ušima

nije život toliko ozbiljna stvar da u njemu srne ne bi mahale

ušima. preživeo sam umor od neispavanosti i teškog ranca jer

se na dnu hodačkog lonca pojavila spasonosna ravnodušnost

bila je slična tišini po poljima. polja su u sebi začela sa svim

semenjem pa sad zajedno čekaju proleće. da riknu i

ozelene u lepoti rađanja. da riknu sa strašću za

ponavljanjem. javi se. svakog proleća

budi se proleće

novi sad - budimpešta 10.3.1994

 

 

 

854/2799

 

2694  umro bih od svetskog bola da u 21 nisam krenuo na put

 

2695  volim da hodam po utabanoj zemlji

 

umivam lice suncu

701. hodanje

prolećni dani a priroda još spava

bilo joj je hladno pa sada čeka da ozeleni i

prošara uspavane predele. ja sam se odmarao

sporo hodao. nekako nisam bio tu samo je dan prošao

kroz mene. mislio sam o svojoj situaciji. ja sam voda koja nestaje

napajajući suvu zemlju. ja sam voda koja isparava osvežavajući suvi

vazduh. moje korito presušuje. hodam i čekam kišu spasa. učim se da

čekam i da ne očekujem i da u takvom stanju ne prestajem. i dalje ronim

za biserima duboko u običnosti svakodnevice. ne prestajem da u zemlji

hranim bilje i natapam semenje. u vazduhu se družim sa vetrovima

i suncu umivam lice. nedostaje tako malo a treba podneti tako

mnogo. svakog proleća budi se proleće. kada se

sunce umiva pada topla sejuća kiša

budimpešta 11.3.1994

 

 

 

855/2798

 

2696  najsrećniji sam kada samo postojim

 

2697  opet subota. pola pet je sunce je još visoko. na mostu sam. mladi ljudi

uživaju u mladosti voze bicikle i ližu sladoled. grle se i ljube. žive herojski

 

i na kraju u subotu uveče sam dobio

pismo od sandre dučić iz montreala

702. hodanje

ima neke sreće u suboti. sutra je nedelja. sutra ću se

samo odmarati. nisam to radio već tri meseca. ponekad se

osećam kao kamen koji se neprestano kotrlja. štaviše kotrlja

se u visinu. pretvara se u kamenje a kamenje u pesak. posle taj

pesak nosi vetar. ja sam i subotnji pesak i subotnji vetar i sama

kotrljajuća subota. pa ja sam posle 14.320 kilometara dohodao u

ovu subotu. obilazio njene ulice u budimpešti. mogu reći dohodao

sam u samo sedamstodrugo hodanje. kupio sam dve plave majice

u sledeću subotu skinuću moju crnu odeću i obući ću plavu. nosiću

samo plavo kao što sam desetak godina nosio samo crno. kupio

sam i drvene olovke za trave evrope koje svaki dan crtam u

hodu. kada se sunce umiva pada topla sejuća kiša

subota mi dođe kao neki duboki jutarnji san

budimpešta 12.3.1994

 

 

857/2796

 

2698  u srcu te čuvam u molitvi prvog pominjem piše mi prijateljica

 

2699  duva jak vetar ali je toplo pa prija

 

2700  praznik je. ustajte mađari na noge vikalo se ovde pre 146 godina

 

2701  sada sam osetio šta to znači spustiti um u srce

 

2702  sve što bi bilo više od usklika za lepotu ovog predvečerja bilo bi nepotrebno i ružno

 

pogotovo ove druge

703. hodanje

prošlo je brzo iako sam hodao sporo

dva sata sam korigovao ovu knjigu prvi put

sve je to isto kao i u prethodne dve knjige. i to me

je obradovalo. štaviše uzbudilo. bilo je kao more kao

isti miris ruže. pa svet i jeste sve a sve i jeste isto. ja sam

pesnik istog. ja sam romanopisac koji piše iste romane o

istom. ja vodim dnevnik u kome uvek pišem o istom. ja hodam

ovaj mistički zapis kao i sve ostale koje sam hodao. sve je to

isto kao i prvog dana. kako bi se inače videle sve razlike

ako ne postoji isto. subota mi dođe kao neki duboki

jutarnji san. pozdravljam sve one koji vole isto i

ovu knjigu i sve one koji ih ne vole

budimpešta 14.3.1994

 

 

i

 

 

ići dalje

dalje u život i

dalje u umetnost

 

 

hodam iz prostora u vreme iz vremena u prostor

 

 

ja verujem tim knjigama. jednostavno ove se knjige pišu same. to je najvažnije. već

će one znati da žive sa svojim manama. pa uostalom te mane su njihova lepota. svet

iznenađenja i katarze mene ne zanima. ja volim neprestanu promenu i ponavljanje... 

ja volim živi tekst koji miriše na znoj moga hodanja. na prašinu... ja volim iscrpljenost

koja peva. ja volim dah. predavanje. i veru u reči. sve reči i one prljave i one umorne

ja volim svu nemoć i sve zapisano. ja volim tvoje pismo u mojoj knjizi

 

 

umro bih od svetskog bola da u 21 nisam krenuo na put

 

 

nedostaje tako malo a treba podneti tako mnogo

 

 

najsrećniji sam kada samo postojim

 

 

 ja sam pesnik istog... ja hodam ovaj mistički zapis kao i sve ostale koje sam hodao

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si pionir

nemogućeg

odsustvo

koristi

i

jebena

vera

u

pesmu

ljubav

boga

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

12. jun 2025.

27584. dan mog života

 

 

836/2817

 

2624  umetnost je kvasac životu. hleb u hlebu

 

2625  umetnost se sama promoviše

 

2626  emocije su zakopano blago jer su emocije uvek

nove i ne mogu da se prepoznaju prošlim emocijama

 

svi i sve

685. hodanje

sedim već deset minuta

nad praznom stranicom sveske i

ne mogu ništa da zapišem. tako je i sa

hodanjem. kako i danas ishodati novih 20

kilometara. kako nastaviti. sve je isto kao i svaka

rečenica. posle rečenice sledi sledeća. i posle sledeće

sledeća. i to je cela tajna. priča se tako ispriča sama. hodanje

se tako dogodi svakim korakom. kao priča svakom rečenicom

svaki korak je ličnost. kao i svaka rečenica. svaki korak je junak

hodanja kao što je i svaka rečenica junak priče. oni su graditelji

ruže i otuda strpljenje i poverenje. prapoverenjem u prabiljku

poverenje u strpljivu i nezanimljivu zemlju koja rađa. poverenje

u odsustvu događaja. poverenje priče u odsustvo priče. vera u

prisustvo svega u svemu. danas sam u hodu mislio o reči sve

svi i sve. dve male reči u kojima stane sve što postoji. om i

amin. sve kao i ovaj dan u kome sam hodao. stvaralaštvo

dolazi ni iz čega i nema mu kraja nadam se da se

slažete dragi vaso i dragi gete. promena

je ponavljanje

budimpešta 21.2.1994

 

 

 

837/2816

 

2627  niko baš niko nije došao

 

2628  kad kažem telo da li ti čuješ duša

 

2629  jer bolja je ljaga poraza nego zaborav osrednjošću

 

2630  samo da mi se rane ne pretvore u gorčinu. jer rana i

poraz mogu da se pretvore u radost i zdravlje ispravnog puta 

 

2631  gledam njene oči i njen vrat (devojci koja radi

u galeriji 56 falk miksa u. 7). svrati pogledaj je i uživaj

 

niko nije došao i u odsustvu je došlo sve

686. hodanje

niko nije došao a umetnost je uživanje. meki predeli razumevanja

svetlost susreta. crne oči koje se zovu dubina i koje govore dođi. posle

tih očiju otišao sam u podrum sa balintom i peterom herendijem. pili smo

špricer. soda odmah udara u glavu. podrumi su gnezda muške erotike i

budućeg fašizma. mislio sam kako bi me spasla tvoja pička (posvećeno

velikim pesnicima). mislio sam o rumunskim ciganima i rumunskom pivu

pod brojem 1042. voleo bih da napišem jednu dramu u kojoj pet parova

podnapiti razgovaraju u vinskom podrumu. dvojica o ratu. druga dvojica 

o seksu. treća dvojica o novcu. četvrta o deci. peta dvojica o politici

polako se njihov razgovor pretvara u buku. buka u muziku a

muzika u brujanje. to bi bilo sve. sa tri ugriza masnog

hleba krupni pijan čovek osvedočava postojanje

promena je ponavljanje. ponavljanje je

promena

budimpešta 22.2.1994

 

 

 

838/2815

 

2632  običnost hodanja je uslov za čudo običnosti

 

2633  ja jesam prošlost. velika prošlost od milion godina ali moj sledeći

korak je u budućnosti. maloj budućnosti. sledećoj nepoznatoj sekundi

 

2634  (insistiram insistiram) pička je lepota

 

2635  lepota je odiseja

 

2636  kad kažem da je cela mađarska moja njeni žuti tramvaji njeno

vino sa peskovitih ravnica njene pûste kažem jer ljubav je celina 

 

2637  jer rekli smo balint i ja naše pijanstvo je kosmičko

 

2638  zadrhtati u šali (posvećeno uplašenima)

 

2639  reci ja i idi u svet

 

2640  sinoć sam pijan hodao budimpeštanskim ulicama misleći na vasu

pavkovića setivši se opomene dragane erdevički da posle mamurluka nečitko pišem

 

2641  u svakom jeziku postoji prajezik njemu hodam u zagrljaj

 

2642  beli se snežno polje ali beli se i nebo. po

ivici puta vrane traže hranu. prošao sam kečkemet

 

2643  u ovoj belini se možeš udaviti kao u svetu lepote koji ne poznaje formu

 

 

 

priča je ličnost

687. hodanje

pitao si me šta je ličnost

kažem ti ličnost je priča. u mom

slučaju je to priča koja hoda. hodačka

priča. današnja od budimpešte do novog sada

iz toplijeg ka hladnom. ka snegu i snežnim poljima

hodao sam kroz nekoliko sela i gledao život u selima

svako selo je centar sveta. a svaka kapija u selu je

namigivanje tom svetu. video sam crkve i kioske sa

pivom. seljake u kožusima. očišćeni sneg ispred kuća

i zavejana polja. samo se u ravnici snežna belina

pretvara u nepreglednost a nepreglednost u

nepostojanje. ili bolje rečeno u postojanje

tišine i ničega. ponavljanje je promena

hladnoća dolazi od snega

budimpešta - novi sad 23.2.1994

 

 

 

839/2814

 

2644  kome ću i kada pričati šta sam osećao jednog

utorka (22.02.1994.) u ulici amerika u budimpešti

 

2645  u novom sadu prepoznajem prolaznike. svi su

isti ali i svi ostareli kao i ovaj gospodin koji to konstatuje

 

2646  juče dok sam gledao snežna polja osetio sam kako

je smisao življenja u nemogućnosti da se razume smisao života

osećanje je bilo duboko i prolazilo je kroz moju krv. ali otkuda u meni krvi

 

2647  nosim stanislava drču u njegovom sedmom mesecu na leđima

ovo hodanje možeš računati za duplo rekao mi je njegov otac čeda

 

2648  gledam u sunce pa mi smeta kaže jedan penzioner

tebi je svaka dlaka prepreka odgovori mu drugi

 

2649  ruža se bokori u vatri krvi

 

ojužilo je

688. hodanje

rekao je slobodan dok

smo hodali. sneg se topi i asfalt

suši miriše na proleće i detinjstvo

na sećanja na umrle prijatelje. život je

kao granje. širi se u visinu i raste u širinu

komedijaš. svaka mu je grana sama i svaka

pripada drvetu. o drvo. o prerastanja li čista

rekao je baš rilke. hladnoća dolazi

od snega. da ne dužim

novi sad 24.2.1994

 

 

 

840/2813

 

2650  najbolje je uvek pozivati se na sebe. i to je

najispravnije kaže mi slobodan tišma u ranom jutru

 

2651  kupus pokriven snegom. đubre pokriveno najlonom. sa krovova curi topi se sneg

 

2652  na jednoj polovini humke sneg se otopio. zemlja je vlažna spremna za proleće

 

2653  stranac putnik gost i prosjak su otelovljena božanstva kaže mi zoja karanović

dok hodamo pored đačkog. i zbog toga je gostoprimstvo obaveza kaže mi u predvečerju

 

2654  pun mesec i graktanje ptica koje ne vidim u plavoj noći

 

ružo oh čisto protivurečje

689. hodanje

hodao sam prema groblju sa kišicom. sa

groblja sam se vraćao oznojen od sunca. slučajno

sam sreo radu čupić baš pre nego što sam završio čitanje

simon vejl. vujicu i sinišu sam našao u klubu književnika

trčali smo da uhvatimo autobus za novo naselje. izmoren 

sa 24 kilometra u nogama i mnogim sećanjima vraćao 

sam se u novi krevet kod slobodana tišme. u krevetu 

sam čitao slobodanove dnevnike: posle podne sam

malo skoknuo do šume. kada sam silazio osetio

sam neki miris. neverovatno blag. došao sam 

do drveta i zagrlio ga. malo sam pevao...

da ne dužim. sve su to bili

susreti u ruži

novi sad 25.2.1994

 

 

 

841/2812

 

2655  pijan sam. subotnja noć. proleće je tu i objašnjava mi da je sve tu

 

2656  uz pijanstvo ide reč poginuti

 

2657  ovih dana mnogo emocija sa ljudima koje nisam video

mnogo godina. kao staro vino kao jesenje jabuke u proleće

 

2658  kod svih prijatelja vidim džojsove dablince

 

2659  i dok je slušao kako tiho kroz vaseljenu

pada sneg... vraća se miroslav spavanju 

 

26. februar 1994. 841/2812 novi sad

690. hodanje

mnogo emocija u ovom danu. video sam posle 25 godina

samardžiju centarhalfa juniorskog tima vojvodine sa kojim

sam dve godine igrao fudbal. kod kopicla sećanje na moje prvo

sporo hodanje u njegovom stanu u staroj jevrejskoj ulici koja je

srušena glupošću gradskih moćnika. i na kraju moj drug džo bak

kada sam u avgustu 1973 izašao iz zatvora on jednoipogodišnje

dete sin mog školskog druga bore mohera me je spasao jer sam

ga voleo i jer je on voleo mene. mnogo vremena sam proveo sa

njim. danas sam osetio da je naša ljubav još živa. njemu je sada

22 godine svira trombon i želi da otputuje u grčku. branka

kovačevića nisam našao kod kuće a sa višnjom sаm

prošao starom ulicom save vukovića. višnji se

svidela rečenica pod brojem 2660. sve su to

bili susreti u ruži. mora biti da je to

ljubav ta tišina vaseljenska

novi sad 26.2.1994

 

 

 

843/2810

 

2660  umetnost je snaga. politika je moć. živo je snaga. mrtvo je moć

 

2661  dok smo hodali po sobi paје vinogradara rekao mi je laslo blašković

u svetlucavom granju lipa mre bolešljivi poklik hajke... javi mi se kad se vratiš

 

prvo znojenje u ovoj godini

691. hodanje

krenuo sam iz lepog jutra u radinom dvorištu

ispratilo me je njen pas. u gradskom supu su mi

dali novi pasoš. u maticu srpsku sam odneo juditi šalgo

naslove pesama koje sam godinama skupljao da bih napisao

knjigu pesme po naslovima mojih prijatelja. nisam je napisao pa

ih sada sve poklanjam juditi da od njih napravi jednu priču jer ih

je napisala već nekoliko sa naslovima koje su joj davali drugi. sa

branetom sam u hodu gledao njegove tekstove za novu ploču

obojenog programa. bio je topao dan. popio sam tri čaše boze

i podsetio se svih vrućina po kojima sam odvaljivao napor

za iskonski hleb. pročitao sam danas kako je simon vejl

čeznula da luta i bude siromah. mora biti da je to

ljubav ta tišina vaseljenska. volim

sunce i siromahe

novi sad 28.2.1994

 

 

 

844/2809

 

2662  dan je počeo telefonskim pozivom. čuo sam joj glas. njoj

koju sam voleo pre dvadesetipet godina i koju od onda nisam video

 

2663  pre polaska slušam bahovu pasiju po mateju. joj kako je to lepo

 

2664  pred predvečerje sam na putu za beograd. sve je suvo

i sivo. suve trske i suva topola. prolećno buđenje još spava

 

žabu nije pregazio autobus

692. hodanje

dan je cvetao lepotom. topli vazduh je budio

sve u meni. prelazio sam preko travnjaka kroz

razvaljeno katoličko groblje. video sam se sa njom koju

sam voleo pre dvadesetipet godina. prepoznao sam zvuk

cipele koju bi ponekad povlačila po tlu baš kao i nekada

kasnije na novom beogradu gledam žabu na putu koju ne

spašavam da joj ne bih pokvario sudbinu. i sada sa velikim

uzbuđenjem gledam autobus koji joj prilazi. skočio sam

u vis od sreće. volim sunce i siromahe. autobus

nije pregazio žabu

novi sad - beograd 1.3.1994

 

 

 

845/2808

 

2665  mršava kajina leđa. poljupac. brzi rastanak. još jedno ćao dok se saginjala

ka šporetu da bi sakrila suze. mir.  zapisao sam pre dve godine zadnji rastanak sa kajom

 

bolela me je glava. odmarala se moja sveska

693. hodanje

kalemegdan. sava se uliva u dunav. ali se rukavac dunava prethodno

uliva u savu. gledali smo obe vode srđan valjarević i ja. svetliju savu i

tamniji dunav. posle smo tražili poslastičarnicu sa baklavama i kafom. srđan

je sreo caneta iz partibrejkersa ja višnju postić. razišli smo se na bulevaru koji

se i u ovim teškim vremenima dokazao. živ je i prepun ljudi. prepun nade i

inostranstva. bolela me je glava. svratio sam kod milene da spavam. glava

me nije prestala ni dok sam hodao kroz noć praznim beogradskim ulicama

bol u glavi nije prestajao i nastavljao se kao što sam i ja nastavljao

hodanje. na mostu me bol uminuo. autobus nije pregazio žabu

jer svako u svom telu može doprineti iskupljenju

svetskog tela

beograd 2.3.1994

 

 

i

 

 

danas sam u hodu

mislio o reči sve. svi i sve

dve male reči u kojima

stane sve što postoji

 

 

običnost hodanja je uslov za čudo običnosti

 

 

ja jesam prošlost. velika prošlost od milion godina ali moj sledeći

korak je u budućnosti. maloj budućnosti. sledećoj nepoznatoj sekundi

 

 

u svakom jeziku postoji prajezik njemu hodam u zagrljaj

 

 

život je kao granje. širi se u visinu i raste u širinu

komedijaš. svaka mu je grana sama i svaka pripada drvetu

 

 

i

 

 

ružo

lutanja i

onda ko i sada

sve tvoje muke i

tvoja kukanja su

bili samo slava

još nestvorenoj

lepoti i dobroti

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

11. jun 2025.

27583. dan mog života

 

 

825/2828

 

2596  žurim da se vidim sa milošem vasiljevićem iz uneskove komisije. u brzom

hodu čitam pesmu nebojše vasovića kamen: prijatelj se nekako nerado rastao

od mene... i sada čujem gavrana na tramvajskoj žici kako me pozdravlja

 

2597  zapnem (kažem sebi) zapiši

 

2598  crnokosa devojčica preko utabanog poljančeta nosi na

grudima pod jaknom mačkicu. kako se zove pitam je. pufna kaže mi

 

2599  sretnem igora marinkovića i pitam ga šta ima novo na b 92 radiju čiji sam bio fan. na

devedesetdvojci se nije mnogo toga izmenilo a to predstavlja podvig u ovom našem ludilu

dok sve klizi sunovraćuje se oni još štrče. mjehur ubica (srđan anđelić) ponekad čita šta si

zabeležio u ruži lutanja na isti dan prošle godine i pozdravlja te preko slušalaca b 92

 

2600  prolazim pored džamije u beogradu i zaželim joj da je niko ne povredi. ni u mislima

 

plava zemlja

676. hodanje

1961 sam imao 12 godina

i tada sam prvi put osetio psihozu rata

bila je to kubanska kriza. drugi put je bilo 1968

upadom bratskih tenkova u čehoslovačku. treći put sam

strah od rata osetio danas. ultimatum je izrečen na 10 dana

važno je da budem miran. spokojan i dobronameran. tako mi je

prijao prazan burek. jeo sam ga u hodu senovitim ulicama oko

cvijićeve. spokoj je bio vrlo ukusan. mnogo sam mislio o ratu i te

misli svakim korakom smirivao. pri kraju hodanja sam slušao

muziku šezdesetih sa mog tranzistora. prvo mi je bilo lepo u duši

a sa nekim pesmama sam i poskakivao plešući u hodu. od miloša

vasiljevića sam dobio uneskov kurir i u njemu video mišela

sereza. dok sam hodao kroz park na novom beogradu bio

sam sretan jer sam hodao po plaveti. po plavoj zemlji

koja plovi kosmosom. kao što je rečeno

sve je sve je bog jer sve je tvoja

blizina. tiho da se smiri

beograd 10.2.1994

 

 

 

826/2827

 

2601  gledam ušće save u dunav. pet je sati i sedam minuta

hej pet je sati i sedam minuta još je dan počinje predvečerje

 

2602  danas pre hodanja rekao mi je prijatelj u nezgodno vreme ti je pao projekat iako

si ga ti počeo pripremati mnogo pre rata. sada ispada da si ti posebna vrsta izbeglice

 

ja sam posebna vrsta izbeglice

677. hodanje

samo umor. hladno mi je od umorne krvi u meni

tiho da se smiri. strpljenjem trpljenjem i humorom

beograd 11.2.1994

 

 

 

827/2826

 

2603  najveća investicija za budući rat je sadašnji rat. za

buduća ubijanja sadašnja ubijanja. za budućnost mržnje mržnja 

u sadašnjosti. najveća investicija za budućnost je život u sadašnjosti

 

2604  ledeni vetar na novobeogradskom bulevaru jurija gagarina

 

2605  dobrota je lepa

 

pamtim ledeni vetar na

novobeogradskom bulevaru jurija gagarina

678. hodanje

pamtim ga jer je od malopre. osećao sam ga po obrazima

i rashlađenom nosu. pamtim ga po hladnoći na mojim butinama

sećam se i onog predvečerja u zemunu. video sam ga po busenjima

zelene trave. i jatu ptica koje se povijalo pod vetrom. na mostu me je

vetar gurao ka ogradi ali sam ga savladavao radosnim koracima ka ovoj

večerašnjoj stranici. iza mene je ostajao kalemegdan i grad. video sam

da sam ja čovek koji živi na vetru. strpljenjem trpljenjem i

humorom. koreni moji su u dubokom vetru

beograd 12.2.1994

 

 

 

829/2824

 

2606  izlazim iz zemuna hladan vetar mi duva u leđa. u usne me poljubi slavica

 

2607  kod novog sada me dočeka suva trska i sneg po poljanama

 

2608  kaže mi aleksandra trešnjić da je u junu 1991

hodala 4.000 koraka na halkidikiju za ružu i mene

 

pukotina - ruža

679. hodanje

pukotinom se događa cvetanje

i rast. iz asfalta niče trava. trava savršeni

asfalt. krećem iz zemuna sa hladnim vetrom

na prilazu novom sadu me dočekao noćas popali

sneg. dočekaju me trske i nežni obrisi puta kroz ravnicu

uveče ću čitati u stanu stojana jankovića kao sinoć u stanu

porodice stratimirović. prilaz novom sadu dobro poznajem

i u njemu prepoznajem sve moje odlaske i sva moja

vraćanja. u njemu osećam kako je put čitav svet

koreni moji su u dubokom vetru. biti na

putu znači biti u svetu

beograd - novi sad 14.2.1994

 

 

 

830/2823

 

2609  posle atinskog proleća panonska hladnoća. prerano

sam se prepustio toploti kao kad prerano propupi drveće

 

ovako je pisao francisko de asis monros

680. hodanje

naša besmrtnost od dve hiljade godina istorije jedva zabeležene

naspram sto hiljada godina čovečanstva. naspram par milijardi godina

sveta nastanjenog životinjama i biljkama te naspram još neutvrđenog ali

znatno dužeg a nenastanjenog vremena gube svako značenje. sledstveno

gube značenje i svi oni motivi koji se često povezuju sa besmrtnošću a koji

nose imena poput večnosti slave ili čuvenja... ali zato volim da mislim na lišće

američke malinaste biljke cebil i na to kako je ono rešilo svoje odnose sa drvetom

ipak moram da jedem i da se brijem a to me već ne zanima pisao je francisko

de asis monros (entomolog rođen u španiji 1922 umro u argentini 1958.) u

svojim spisima koji su pronađeni posle monrosove smrti koje je on

sastavljao na svojim putovanjima po prašumama južne amerike a

još i češće po beskrajnim pustim prostranstvima andskih

visoravni gde je monros umeo nepogrešivo da odredi

koji se tvrdokrilac ispod kog kamena nalazi. biti

na putu znači biti u svetu. u svetu u kome 

svi putevi vode jednom putu

novi sad 15.2.1994

 

 

 

831/2822

 

2610  stao je sat na almaškoj crkvi. da li to znači da je

stalo i vreme u podbari najstarijem delu novog sada

 

2611  sa kebrom u studiju radija novog sada snimamo

moje čitanje i pevanje za novu ploču obojenog programa

 

2612  sretnem na ulici galju vranešević i obradujem joj se

baš onako kako sam se uvek obradovao i njenoj majci nini

 

prijateljstvo je savršenstvo

681. hodanje

prelazili smo nada i ja preko starog dunavskog

mosta. hladan vetar nam je kidao obraze. i onda zaštićeni

debelim zidom stare tvrđave zastali smo i gledali svetlost u

dunavu. uveče smo nada i ja čitali iz knjige ruža lutanja ali ja o

tome ne želim da pišem jer pišem samo o hodanju. posle književne

večeri vraćali smo se po snegu koji je počeo padati. danas sam prvi

put video sinišu tucića izrastao je u lepog mladića. video sam mnogo

prijatelja i radovao se snegu koji je padao po ulicama grada u kome

sam kao dečak gledao kako pada taj sneg. u svetu u kome svi

putevi vode jednom putu. ružinom putu putu na

putevima jednom putu

novi sad 16.2.1994

 

 

 

832/2821

 

2613  kada bih zastao pisao bih o položaju šaka ovog starog

kočijaša dok umotan ćebetom prelazi novosadski most na kanalu

sa svojim konjem i starim gvožđem koje nosi na špediteru

 

2614  rat i jeste tako grozan jer je mrtav

 

2615  de si bijo komšija

 

pa bio pokraj sebe (srao iza kuće)

 

šta ima novo

 

a ćuti ba video sam 100 kurjaka

 

jami bo. (ne laži)

 

jesam ba pa dina mi, 50. (mladosti mi)

 

jami bo

 

ma jeste nešto šušnulo

 

priča mi šofer na autostopu ovu priču iz naroda

 

2616  u budimpešti u podzemnom prolazu stare žene prodaju ljubičice

 

2617  prodavci novina pakuju i prebrojavaju preostale novine

 

ja sam čovek koji nema gde da spava

682. hodanje

kao da je razlog mom svakodnevnom hodanju u nalaženju

prenoćišta. našao sam ga i večeras kod katalin kešeru ali za

ovih dana tri sata nezbrinutosti u budimpešti osetim svu bedu

svog položaja koji se ponavlja ponavlja i ponavlja. bez prenoćišta

sam u praznini kao dete u kosmosu. slobodan sam do iznemoglosti

i tada počinje čežnja za unutrašnjim kosmosom kosmosom u mojoj

duši. kosmosom u mom telu. za krevetom i snom za jastukom na

koji stavljam lice. lice sa puta. na kom su ostali sve pogledano i

smog kretanja. krevet u kome smirujem svoju usamljeničku

seksualnost. san u kome ostajem veran odanosti

odanosti koja je verna ljubavi. ružinom putu

putu na putevima jednom putu. jer sve na

ovom svetu je neminovnost jednog

jedinog puta kroz

ružu ljubavi

novi sad - budimpešta 17.2.1994

 

 

 

833/2820

 

2618  ja sam umetnik ruže. učenik puta. ljubavnik lutanja

 

2619  pričanje u ovoj knjizi nastaje iz totalne nepoznatosti preda mnom

 

2620  univerzalni jezik čini: strpljivost. simpatija. tolerancija

 

prosim za krevet

683. hodanje

krenuo sam sa katalin kešeru u

mučarnok i tamo video pasoš čoveka u kretanju

posle sam tražio prenoćište. i našao sam ga kod lasla

lantoša. da li ću ikada pisati o svim tim krevetima. o svim tim

ključevima koje sam menjao i otključavao uvek ista vrata. vrata

prosjačenja jer ja sam ružin prosjak. prosim za krevet u kome odmaram

telo da bi i sutra hodalo plavu ružu. kod spomenika endreu adiju me je

čekao balint sombati. otišli smo na dve čaše vina. ja sam posle produžio

preko margit mosta i video kako se dunav smanjio. dunav koji se ove

godine nije zaledio. i onda sam se polako vraćao. na tranzistoru sam

čuo vesti koje su predviđale da neće doći do bombardovanja. to me

je oraspoložilo i sa olakšanjem sam hodao 21. 22. 23. 24. i 25.

kilometar. kako sam već rekao ka ljubavi. jer sve na ovom

svetu je neminovnost jednog jedinog puta kroz ružu

ljubavi. ljubavi koja se može samo pevati

i koja se može samo živeti

budimpešta 18.2.1994

 

 

 

834/2819

 

2621  ulicom damjanič čitam milana kunderu još od samog početka logika

evolucije je odmakla preko nacionalnih međа. gete je mnogo puta rekao i na

tome insistirao: vreme nacionalnih književnosti je prošlo vreme svetske književnosti

je počelo. ova ideja čini da se tako izrazim deo geteovog zaveštavanja... nije slučajno

što je najugledniji branilac dostojevskog bio žid. ibzenov - džordž bernard šo. što niko nije

razumeo džojsa bolje od broha. što su značaj velikih američkih pisaca iz tridesetih godina

ovog veka otkrili malro. sartr. klod edmond monji. što je najbolju knjigu o gombroviču

napisao grk progidis koji ne razume ni reč poljskog i da nisu hispanisti dali

najdublju analizu fuentesa nego skarpeta i što estetiku rablea na

svetlo dana nije izneo francuz nego baktim rus

 

2622 da ne povredim mogućnosti

 

2623  hladno mi je. subota je. malopre sam popio 3 čaše vina sa balintom

palo je veče. navukao sam rukavice da se ugrejem i krenuo sam. ali me je

prosjakinja naterala da ih ponovo skinem izvadim sitniš iz džepa i ovo napišem

 

veran sam geteovom zaveštanju

684. hodanje

biti u gradu u subotu kad sve liči na sreću. ili tugu. počinju

očekivanja subotnje večeri. u poštanskom sandučetu rockov

galerije vidim nedeljnik vreme. otvorim ga i ugledam prikaz ruže

lutanja 2. kako duboko nerazumevanje. sledećih pet sati razgovaram 

o tom tekstu u sebi objašnjavajući objašnjavajući i objašnjavajući. pustoš

nerazumevanja. hladnoća lošeg tumačenja. kako je vreme odmicalo i novi

kilometri mi ulazili u telo bol koju sam osetio od ovog prikaza je prolazio i

na kraju sam bio srećan. pozdravljam te vaso pavkoviću i kažem ti hvala

prošao je još jedan dan (čista misterija). prošao sam još jednu prepreku

 (božije delo). hvala preprekama. hvala nogama koje me nose

brojevima koji me vode. rečima koje sledim. ka ljubavi

kojoj  se može samo pevati. i koja se može samo

živeti. stvaralaštvo dolazi ni iz čega i nema

mu kraja nadam se da se slažete

dragi vaso i dragi gete

budimpešta 19.2.1994

 

 

i

 

 

ja sam čovek

koji nema gde

da spava

 

 

pričanje u ovoj knjizi nastaje iz totalne nepoznatosti preda mnom

 

 

prošao je još jedan dan (čista misterija). prošao sam još

jednu prepreku (božije delo). hvala preprekama. hvala nogama

koje me nose. brojevima koji me vode. rečima koje sledim

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si druga svačijem

podavanju i svačijoj

žrtvi koja je jedna

neobuzdana

roken

rolčina

svih

bića

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

10. jun 2025.

27582. dan mog života

 

 

813/2840

 

2556  pred hodanje 13.593 kilometra na stazi kojom hodam čeka

me jedan stari rundavi pas. možda su to parmenid i heraklit zajedno

 

2557 13.593 kilometar hodam za kavafija i crvendaća. jer je

kavafi zagasito plav kao i sada plavet iznad pirejskog mora spojena sa

plavetnilom ostrvskih planina. jer sam malopre u džbunu ugledao crvendaća

 

malopre je padao sneg u atini

666. hodanje

bilo je to hodanje posvećeno 13.593 kilometru

šarao sam po belim stenama filopapoa 1 kilometar. penjao

se gore dole u stranu i ponovo gore dole sve do gole vode

na mom telu i drhtanju u butinama. gledali su to boba marijana i

nikos. boba je čitala vi ne vidite tragove mojih koraka ali vidite korake

koje pravim. malo je bilo ljudi koji su do sada videli korake kojima sam

hodao. mnogo je više bilo tragova koje niko nije video. nevidljivi tragovi

koji postoje kao i ruža lutanja koja raste i koju nikada niko neće videti

nevidljiva plava ruža. nevidljiva ruža koja postoji toliko više koliko više je

nevidljiva... marijana je prevodila nikou na grčki. sa čela mi je padao

znoj i zalivao ružu. posle 27 minuta sam ishodao taj kilometar i

nestao sa vidika. na belim stenama filopapoa ostali su delovi

velike ruže. noge su mi drhtale od jučerašnjeg maratona i

današnjeg penjanja. drveće se zelenilo na filopapou

doneo sam vest. sada pod tankim slojem

snega spava ruža

atina 29.1.1994

 

 

 

815/2838

 

2558  čovek kamel je došao u atinu. ozbiljan mužеvan kao i uvek sa

kamel cigarom u ustima iz koje se niz njegovu desnu šaku širi plavičasti dim

 

2559  čoveče kamel gde ću te ponovno sresti

 

sutra je 1. februar 1994

667. hodanje

u berlinu sam. u berlinu je pre svega

kao u londonu parizu želja za moći. šlеht napisao

sam 1. februara 1992 bio je to 85 dan ruže lutanja. sve

je sažimanje napisao sam 1. februara 1993 451 dana ruže

lutanja u budimpešti. sutra je 816 dan u atini. kako li ga hodati

ako budem živ gde ću biti sledećih prvih februara. kad kažem

pletivo se plete samo čini mi se da sam nešto rekao. kada sam se

večeras vraćao bio sam sretan. prolazio sam kroz ponoć. hladnoća

nije bila prevelika saobraćaj se bio proredio. bio sam srećan jer

sam živ. plašio sam se da ne umreš rekao mi je malopre

slobodan marković novinar koji je bio svedok mojih muka

na maratonu u atini zaista smrt ne postoji koji sam

trčao 31. marta 1992. sada pod tankim slojem

snega spava ruža. sneg je san u atini

atina 31.1.1994

 

 

 

816/2837

 

2560  kako je teško dohvatiti zvezdu. zagrliti vetar ili voleti dan

 

2561  pogotovo voleti dan

 

mandiću

668. hodanje

kad napišem ništa naročito

bio je to običan dan koji je prošao

u stvari sam napisao sve najbolje što

se može napisati o jednom običnom danu

koji je prošao i u kome se nije desilo ništa naročito

ostali su u njemu novih 27.238 koraka (20.7 km) ostala

je upitanost koja me uvek ruši zašto to radiš mandiću

čoveče. i mandić nema odgovora nego kao što ruža

cveta bez zašto i on nastavlja da hoda. sneg 

je san u atini. e pa vala posrećilo ti se

mandiću

atina 1.2.1994

 

 

 

817/2836

 

2562  ja verujem u rađanje. u nove ljude ljude koji će voleti

 

2563  i danas je još na brdima sneg vidim ga sa prolećnih ulica kako se beli kao i sunce

 

2564  u ulici pelis ugledamo jednu ružu. ruža je pička kaže mi odmah boba stupar

 

2565  idi miroslave idi čeka te sreća kažem sebi dok trčim da se vidim sa leonidasom

 

2566  u grčkoj za vreme vojne hunte samo je 300 ljudi

bilo osuđeno na kaznu dužu od godinu dana zbog prekršaja

zakona. posle pada hunte svi su govorili da su se borili i bili protiv

 

2567  dva sata je noću. pijan sam toplo je u atini. i zašto ne reći srećan sam jer sam grk

 

2568  priznajem divno je biti pijan usred zime u atini i vraćati se u krevet

dodirujući stabla stubove i ograde nežno rukom i još pri tom biti grk

 

2569  garantujem svet je pošten

 

2570  grčki pokret glavom koji kaže ne je izgrađen na velikoj slutnji o kosmičkom da

 

ja sam grk

669. hodanje

video sam ga danas

na ulicama. taj čovek je bio

grk. hodao je i mislio. mislio je i

hodao je. mera proporcija. iako

je od jednog grka dovoljno je

e pa vala posrećilo ti se

mandiću. sine prostora

i vremena

atina 2.2.1994

 

 

 

818/2835

 

2571  dok sam se noćas pijan vraćao i osećao grkom sebi sam u

zagradi zapisao (miroslave seti se one stare žene sede kose u žeriu kod

gligorisa). i evo setio sam je se. i ponovo sam uzbuđen njenom jednostavnom lepotom

 

2572  prolazim kroz đubre oko pirea

 

2573  na ovom mestu me je pre 671 dana strašno napao

čopor crnih pasa. sada ih nema ali ja se i sada okrećem

 

2574  hodam za sve reči koje sam napisao u knjizi ruža lutanja

 

2575  osetio sam noćas da sam grk osetio sam jer se i bajron osećao grkom

 

današnje hodanje razlog više za sutrašnje

670. hodanje

odem do pirea i vratim se. to je sve. to i ništa više. plućima

čistim grad. mirisom svog hodačkog tela ostavljam mirise svih

mesta kroz koje sam prošao. miris stranca koji svojim plućima

čisti vazduh. svojim koracima u reči daljina otkriva blizinu i

obrnuto. u razumu ludilo. u umoru i znoju sreću jer je i

današnje hodanje obavljeno. sine prostora i vremena

kako mi je potreban onaj mir sa lica sede žene

koju sam video kod gligorisa

atina 3.2.1994

 

 

 

819/2834

 

2576  ohi = ne

 

tipota = ništa

 

siga siga = polako

 

daksi = uredu

 

kalinihta = laku noć

 

ovo su reči koje sam najčešće čuo ovoga puta u atini

 

2577  teraj čoveče

 

2578  šišanje u atini 2.000 drahmi

 

noć

671. hodanje

današnji dan sam završio

(sutra) u 8 ujutru. celu noć smo

razgovarali. katarina. jevgenija. ilija

boba. dukas. ana. marijana i ja. bilo je

uzbudljivih priča i smešno tragičnih događaja

ali to ne pripada hodanju koje se istopilo pred

ogromnom količinom pijane noći. uzbudljivi

ljudi rastu na svim laticama ruže. kako mi

je potreban onaj mir sa lica sede žene

koju sam video kod gligorisa. danas

ću drhtati u hodanju od umora

i alkohola

atina 4.2.1994

 

 

 

820/2833

 

2579  promovišem prva dva dela knjige ruža lutanja noseći ih u ruci atinskim ulicama

 

2580  pozdravljam toma gotovca mudraca u umetnosti

 

2581  najlepše u atini za mene su ulični psi

 

pozdrav za mantosa

672. hodanje

odlazim iz atine. kod gligorisa mi

leonidas poručuje zadnji saganaki. pozdravi

beograd dobrih ljudi kaže mi na ulici leonidas podižući

radosno ruku. boba mi dugo maše sa perona. 500 kilometara

sam ostavio u atini. nisam hodao sa mantosom marjaninim psom

jer sam se plašio da od viška poverenja prema meni ne izgubi koncentraciju

na ulici i ne pogine kao što se to dogodilo pištiki uličnom psu koji je pošao na

trčanje sa mnom i odinom mojim psom. mantos je gospodar u marijaninom kraju

dlaka mu je kratka oker boje. sa dugačkim nogama i velikim telom njuška i čelo

su mu puni ožiljaka od njegovih tuča. kreće se sporo kao aristokrata i gleda na

svet kao mudrac. kada sam večeras video dva slična ulična psa u blizini

omonije osetio sam da su ulični psi u atini najlepši doživljaj za mene

osećam da u njima živi stara grčka i da su oni njeni svedoci više

nego ljudi. slobodno se kreću i nastavljaju svoje diskusije

još iz najstarijih vremena. danas ću drhtati u hodanju

od umora i alkohola nedelju ću provesti u vozu

atina 5.2.1994

 

 

 

822/2831

 

2582  posle 24 sata provedenih u vozu od atine do

beograda nastavljam hodanje savskim kejom uzvodno

 

2583  pada predvečerje čobanin vraća ovce na prenoćište

 

2584  ovde nema mora ovde se oseća zemlja

 

tiho sam se uputio

673. hodanje

tiho sam se uputio i tiho sam hodao

ovde nema mora okružen sam zemljom

postojanje je toliko lepo da mi nikako nije jasno

kako ljudima to nije dovoljno nego prave sranja. totalna

sranja. da zaista mi nije jasno. pre dva dana pokolj u sarajevu

nemoć. sranje. užas. hodam tiho. prevaljujem daljinu. ono tamo

u nedogledu je daljina do koje sam dohodao. zemlja me okružuje

gde god pogledam zemlja je. i nebo. nebo je svuda isto. nebesko

nebo je uvek gore ja sam uvek dole. hodam mali i gledam ptice

tri pecaroša su se vraćala na sporim biciklovima sa pecanja. ja

sam se vraćao sa hodanja. tiho umoran. hodao sam 20 km

bez zaustavljanja. tada najlepše osetim kako moje hodanje

pripada krajoliku. hodanje se pretvori u vetrić koji

polako duva nad zemljom milujući travu i put

nedelju ću provesti u vozu. zašto neki

ljudi ne vole ružne reči

beograd 7.2.1994

 

 

 

823/2830

 

2585  dok hodam peskovitom poljanom po kasnom popodnevnom

suncu na novom beogradu osetim tvoje oči na mojoj rečenici

 

2586  milena mi priča o kaji i osetim kako je kaja obična taroška

devojčica moja majka bila kosmička žena. aristokratkinja običnosti

 

2587  uzajamnost

 

da se

674. hodanje

da se radujem tome

kako je. a o tome da i ne

govorim. ceo život smo potrošili da

objasnimo sve što postoji rekao mi je

leonidas u atini. i da li je život moguće

objasniti pitao sam ga. nije odgovorio je sa

toplim samoironičnim smehom. pa prema tome

hodam. sam rasturen sa slabim bolom u stomaku

vraćam se kroz noć. brige mi se vrte kroz telo i dušu

ali ja idem i idem. u jednom trenutku osetim ma bre

miroslave raduj se ovome ovakvom kako jeste. potpiši

se pod ukupnost postojanja. uzmi dušu nastavljam u

šaku i raspiši se koracima po zemlji. lepo je biti bez

obzira šta to značilo. jebote pa ja to i činim. osetim

vidim sebe kako hodam i potpisujem se pod reč

svet. svete imaj me. svete tvoj sam. zašto

neki ljudi ne vole ružne reči. sve

moje reči su tvoje reči

beograd 8.2.1994

 

 

 

824/2829

 

2588  sa vesnom pavlović i srđanom valjarevićem hodam po savskom keju

pričam srđanu o životu za njegovu novu knjigu. vesna sve to fotografiše

 

2589  za život je potrebno poštenje

 

2590  hodam sa nenadom jovanovićem na ručak kod njegove bake stanike

jovanović zvane aja mangupke. nenad mi kaže baka pravi pitu sama razvlači

kore jer rekla mi je znaš zašto jer to tamo sigurno niko nema da mu spremi

 

2591  jedan ciganin na prohladnom danu ljušti treći

veliki krompir. živelo savezništvo ljudi i krompira

 

2592  sve korenje je lepo. uzmi samo šargarepu ili cveklu na primer

 

2593  između ova dva broja bio sam na ručku kod aje jovanović: pita uvijača(sa spanaćem)

ajvar. sir. paradajz. supa srpski đuveč. kafa. kolači. i pamet i dobrota jedne bake

 

2594  hram kulture je tamo gde su dobri i plemeniti ljudi

 

2595  plemići dobrote

 

na kraju hodanja hodam vitak kao jablan

675. hodanje

da na kraju hodanja primetim kako hodam kao jablan. sve se smiri

ostanu samo moji mirni koraci. kao da koraci pevaju o tom miru. mislio

sam o leptiru koji je tako lak i izložen. o kornjači koja je tako spora i dostižna

o vrapcu koji je tako prisutan i neprimetan. sa nenadom sam pričao o filmu. sa

srđanom o životu. smislio sam umetnički i životni kredo za predavanje u školi

pisanja vujice rešin tucića. sve je (život) bog. sve je (umetnost) lepo. posle

hodanja sam slušao biseru veletanlić veliku pevačicu. pevala je za mene

tvoja blizina. kada si ti tu i ja hodam. u nebo duboko u sebe rekla je

pre pesme. bisera i ja hodam dalje za tvoju pesmu. sa silvijom

monros sam razgovarao o listanju lišća. tako se u jednom

danu skupilo mnogo lepih ljudi koje do danas nisam

poznavao. vesna pavlović. aja jovanović. silvija

monros. bisera veletanlić. sve moje reči

su tvoje reči. kao što je rečeno sve je

sve je bog jer sve je tvoja blizina

beograd 9.2.1994

 

 

i

 

 

ja verujem u rađanje. u nove ljude ljude koji će voleti

 

 

najlepše u atini za mene su ulični psi

 

 

nebo je uvek gore ja sam uvek dole

 

 

lepo je biti bez obzira šta to značilo. jebote pa ja to i činim

 

 

hram kulture je tamo gde su dobri i plemeniti ljudi

 

 

smislio sam umetnički i životni kredo za predavanje u školi

pisanja vujice rešin tucića. sve je (život) bog. sve je (umetnost) lepo

 

 

i

 

 

ružo lutanja

tek sada mi je

vriskom uspavljivati

sva bića svemira

tvojom blagom

krhkošću

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

9. jun 2025.

27581. dan mog života

 

 

805/2848

 

2533  u toplom i sunčanom danu počinjem pisanje u novoj svesci dvanaestoj

od 1. januara 1989 kada sam počeo da se pripremama za ružu lutanja

 

2534  pre neki dan sam zaboravio da pišem o trskama sada ih ponovo gledam

 

2535  opijaju me reči i nose u plave prostore u kojima živi radost običnog

 

atinom teče nevidljiva reka ilissós

659. hodanje

hodao sam sa stefanom pirejem. devetnaestogodišnji

mladić odrastao u sirotištu. hodali smo sporo pred kišom

gledali velike brodove. pričali o muzici. pevao mi je pesme grupe

u2. stefan želi samo da se kreće. nema najteže trenutke u životu jer

su oni samo teški dok traju. kada prođu nema ih. ide se dalje. baba i deda

mu žive u planinama francuske. rastali smo se na trgu monastiraki. ja sam

nastavio sam. svako guli svoj deo priče. priča posao. kao i svi oni današnji

prosjaci ulazili su u metro pevali i molili se. jedan slepi mladić je uključio

kasetofon koji mu visi o vratu i polako se sa belim štapom probijao kroz

gomilu držeći u drugoj ruci belu plastičnu čašu za novac. kiša po

kojoj sam na kraju hodao završila je današnji dan. mislio sam

na pavlosovu priču o reci ilissós koja je nestala pod

ulicom mihalakopolou. od sutra počinjem sa

novom grčkom sveskom. sada je došlo

vreme da grčka pomogne atini

atina 21.1.1994

 

 

 

806/2847

 

2536  umetnost je tek onda kada je u njoj nešto više

od nje same. šta je to ili ko je to to je tajna. dobra so

 

2537  gledam životinje u zoološkom vrtu. vuk i vučica

skakuću po kavezu k'o ludaci. pustimo ih pustimo ih

 

2538  crni patak nagazio belu patku i sada ulazi u vodu da ohladi svoj kurčić

 

2539  uživam u sporosti i gledanju

 

2540  ceo stanem u malo crvendaćevo telo. stojim

pod granom na kojoj peva već više od 10 minuta

 

hodajući napred ne ostavljam detinjstvo jer

mi je ono neprestano pred očima i vodi me dalje

660. hodanje

dok smo hodali rekla mi je boba da sam pre godinu dana bio kao pas koji

njuši za kujinom pičkom. pa uostalom ja i jesam pas lutalica. kao moj drug mantos

marijanin pas o kome ću pisati u jednom hodanju. kavafi za života nije štampao nijednu

svoju knjigu rekla mi je marijana. pričali smo o ponavljanju u mojim knjigama. volim da

ponavljam kao leptir koji ponovo doleti na istu vlat trave. volim da budem trava koja se

ponovo povije kad na nju sleti ponavljajući leptir. marijana je do svoje 12 godine živela

u beogradu i govorila srpski. posle dolaska u grčku više nikada nije govorila jezikom

svog detinjstva. pre dve godine je ponovo počela da ga govori posle 34 godine

prvo je sve samo razumela ali je teško govorila. sada se sa jezikom vratila

u svoje novo detinjstvo. sada je došlo vreme da grčka pomogne

atini. svaki dan živeti ka novom detinjstvu

atina 22.1.1994

 

 

 

808/2845

 

2541  dobrota je tajna postojanja napisao sam sinoć vesni (posvećeno ani elefandi)

 

2542  budi beskrajno dobra kao što je plavet plava

 

2543  tamo dole niz ulicu vidim bleštavilo mora. grudima

hodam ka njemu ćutim a kao da mu nešto govorim

 

2544  u žeriu kod gligorisa u ulici aleksandras preko puta bivšeg

zatvora averof (sada je to vrhovni sud) sedim sa leonidasom. u toj zgradi

je leonidas proveo pet godina u zatvoru. sada mezimo saganaki i pozdravljamo

vidosava stevanovića u parizu čiju je knjigu sneg u atini preveo leonidas

 

2545  tiho prazna ulica markou mousourou dvadeset do tri

noću. hvala ti tišino kažem tišini dok ulazim u kuću broj 34

 

kada skrenem sa glavnog puta

661. hodanje

jedan razgovor pre hodanja mi je obeležio današnje

hodanje. bio je to neprijatan razgovor za mene. tim više

me je hodanje odmaralo. sukobi i razilaženja sa prijateljima

su bolni ali i okrepljujući. čistiji se vratim putu ili pustim ulicama

grada. u atini kada skrenem sa glavnog puta bezbroj malih ulica me

odbaci u stranu mnogo dalje nego što sam to osetio. u povratku ne mogu

da se načudim koliko sam daleko otišao sa glavne ulice. nikada kraja kraju

hodanja. ulice su čvorovi puta. put putuje i onda se na nekom mestu (selo

ili grad) zamrsi. dobije ime. ulice su paukova mreža. ulice su hodnici u

kući. ulice su rudnik iz koga se svakog dana vraćam prljave kose i

prljavog lica. u kosu mi se uvuče nervoza grada po licu mi se

slepi automobilska brzina. svaki dan živeti ka novom

detinjstvu. ulice su rudnik haosa i reda

samoće i ulične nade

atina 24.1.1994

 

 

 

809/2844

 

2546  ljudi su dobri države su loše 

 

2547  navijam za ovog čoveka koji prodaje cveće

ljudima dok u automobilima čekaju da im se upali zeleno

 

tetiva me boli već više dana

662. hodanje

peo sam se na filopapo i kružio oko njega. malo

se sećam gde sam sve prošao. sećam se kako sam

nekoliko puta rukama pridržavao džepove prsluka i osetio

kako su teški. osetio sam u jednom trenutku da mi je hod lep. u

jednoj ulici sam stajao i gledao kako je šareni mačak nagazio crnu

mladu mačku. sa visina sam gledao more koje se sijalo kao srebrna

ploča. juče se desilo terorističko ubistvo pa su novine pune užasa

prodavci kestenja su strpljivi kao i ostali prodavci. već nekoliko

puta sam prepoznao iste prolaznike baš onako kako je to i

red među sugrađanima. ulice su rudnik haosa i reda

samoće i ulične nade. tri jabuke su 150 drahmi

atina 25.1.1994

 

 

 

810/2843

 

2548  pijem jutarnji vazduh

 

2549  savršenstvo se rađa iz vere

 

2550  savršenstvo se rađa ljubavlju

 

2551  radim ovako kako radim da ne bi stvar otišla u

formalističko ludilo. da stari sadržaji ne bi ubili sadašnjost

 

2552  ne tražim neprijatelje tražim prijatelje. ne čuvam prošlost čuvam sadašnjost 

 

gledali smo ga

663. hodanje

kasno sam krenuo na hodanje ali

sam sa strpljenjem prevladao kilometre

preda mnom. hodao sam bogatom četvrti. mnoge

su kuće čuvane. kada sam prolazio pored dvojice gospode

telohranitelja jedan od njih je držao ruku pod sakoom na pištolju

mislio sam kako vrednost koja mora da se toliko čuva postaje nemoć

i beda. oh sve te lepe kuće sa gvozdenim rešetkama obezbeđenjima od

kojih slobode za kretanje nije ostalo više nego za dete koje je tek prohodalo

koliko je to bogatstvo tužnije od mladića koji se danas na filopapou penjao

vertikalnim stenama. gledali smo ga boba i ja i na kraju mu aplaudirali

srećan sa visine nam je odmahnuo. on je danas svojim penjanjem

ugasio žeravicu nekog novog sukoba. hodanje sam završavao

prolaskom kroz park. u mraku i tišini su se šetali

homoseksualci. tri jabuke su150 drahmi. sve

više smrde moje cipele

atina 26.1.1994

 

 

 

811/2842

 

2553  tri zapisa nisam zapisao zbog kiše ali ovome nisam mogao da odolim: siromašni

pokisao dečak mirno sa rukama u džepovima prelazi raskrsnicu. mudriji je od budućnosti

koja ga čeka. snažniji od svih automobila koji su već u sledećem trenutku jurili sa svim

svojim konjima u motorima. to su mali albanci kaže mi marijana posle

 

plač je učiteljica radosti draga moja slobodanka

664. hodanje

hodam jer gde god krenem srešću sebe. svet je sačinjen od mene jer sve

što sam ja nije svet. ceo svet u meni. hodam da bih ga celog voleo. celog tako

različitog. tako bolnog meni sklonom jer sam mu se otvorio i on veliki živi u meni

malom. taj život je radost i plač ili da ponovim jer u ponavljanju je istina: hodam jer

gde god da krenem srešću sebe. svoje korake koji nisu ja jer moji su koraci svet. svet

koji se kreće i ne može bez moje leve i moje desne jer ja ne mogu hodati bez sveta

znači plač i radost. suze i osmeh. jednom rečju muzika. muzika koja se ne

razume ali postoji jer postojanje je jedina istina. sve više smrde moje

cipele. sutra krećem na maraton

atina 27.1.1994

 

 

 

812/2841

 

2554  današnje hodanje počinjem sa 13.544 kilometara

 

2555  današnje hodanje se završava sa 13.586 km

 

tekst sa maratona

665. hodanje

28. januar 9 sati 11 minuta na

130-om sam metru od mesta sa koga je

filipidis krenuo da donese vest. kada sam krenuo

pored mene je bio jedan stari pas i magarac je pasao travu

ovo je moj treći maraton u životu. ponoviti da bi se slavilo. tri

vrapčića odleću sa jednog drveta na druga drveća. zelena trava

prljavština pored puta. kameno brdo sa niskim rastinjem. hladno je

hladan vetar. tamni oblaci se kreću i prelaze preko brda a tamo nad

atinom se svetli. povezane masline. trske i novo brdo sa moje desne

strane pod čijim vrhom lete četiri ptice a teški oblaci nasedaju na vrh

sa mora – svetlost. lako hodam ali to je tek početak. i kao što je u

lepom danu teško zamisliti promenu ka lošem tako i ja sada teško

mogu da zamislim napor koji će me obuzeti. pomislim zašto ne bi

celim putem bilo ovako lako. ali ovo je sećanje fizičkog tela da bi

vaskrsnulo u spiritualnom duhu. iz tamnog oblaka kroz trougao

svetlosti zrak pada prema meni. mnogo narandži u zimi i

odjednom bokor roza ruža. sunce i vrućina. hodam i

govorim tako pravim ravnotežu. ej eno opet ruže

ali teško je hodati i govoriti. nije lako misliti

mišljenje je vrsta znojenja. od jutrašnjih kiša

put je na nekim mestima prepun vode pa se

sklanjam da me automobili ne isprskaju. noćas

pred hodanje sam se jako napio. pio sam viski

i razgovarao sa bobom. dok je telefonirala

slušajući muziku plakao sam i pisao

 

 

tek je 3 kilometra i 980

metara skinuo sam kišnu jaknu

jer je vrućina. sada mi je opet hladno

opet lepo kultivirane ruže. prilazim jednoj

i milujem joj latice. prilazim i drugoj i trećoj

i milujem ih. mislim na srce filipidisovo

koje je jurilo da donese vest. moje

hodanje proslavlja ne pobedu

nego vesnika

 

 

dva sata hodanja i 9 kilometara i 350 metara

preda mnom je još sedam osam sati hodanja i oko

32 kilometra. šta je tu teže: prostor ili vreme. iz mog

dosadašnjeg iskustva vreme je teže i sa njim se ljudi nose

mnogo teže i zapravo ga se plaše. preda mnom je još 2.841

dana ruže lutanja. kada pomislim na to na to vreme uvek me

uhvati strah pre svega da li ću biti živ. da li ću biti u stanju da fizički

i psihički podnosim napore ukupnosti. ukupnosti postojanja kojoj sam

izložen. emocionalne napore. finansijske. napore samoće. stvaralačke

napore u traženju oblika i sadržaja. borbu da nove oblike ostvarim. pred

svim tim me je strah ali i čežnja pred nemogućim me vodi dalje. znojim se

a duva hladan vetar pa brišem znoj sa čela. i prolazim prolazim prolazim

i onda osetim prolazim. a nije da ne vidim. vidim ali vidljivi svet prolazi i

zato ga gledam i zaboravljam. i zato ga menjam u nevidljivo. da tamo

u nevidljivom večno traje. ovaj beli zid napravljen od trouglova

preko šume vidim more. i belasanje malih belih talasa. još

28 kilometara do atine. i tako mislim i misli mi nestaju

a telo hoda i prolazi. moje hodanje je mit. priča

pričanje priče. građenje slike. mit koji hoda i u

hodu muzikom rađa priču o plavoj ruži

 

 

treći sat hodanja 14.432 kilometra

sunce je sve je toplije ali vetar je hladan

prolazim pored male crkvice. male crkvice su

duša crkve. reših malo da te zabavim čoveče. jer vidi

ovaj vetar duva pa piči. piči a ne da piči nego ne znam šta

on sve ne bi spičio kad bi i dalje pičio. jebote ala piči ala piči

ljudski život i neka cveta voće i ovde pred mojim očima i neka

dolazi ovaj automobil koji dolazi prema meni. plava gajba. šipka

suva trska. stari motor. slupano bure. lavež psa. nesasušena voda

motociklista i semenke. oblik brda. boja brda. nagib brda. zaravni

brda. susret brda. brdo objašnjava nebo. nebo je sasvim vedro

kamenje po padini i travi. lim zvoni na vetru. jedan krampa sa

budakom a drugi radi sa lopatom. ja levom pa desnom

hodam uz mali nagib ka benzinskoj pumpi. sa

blagim umorom i blagim bolom u

levom potkoleničnom mišiću

 

 

četvrti sat hodanja

moja samoća je zajedništvo

sa tobom dragi čitaču. kako mu je

tek ovde na ovom delu puta kucalo - pucalo

srce filipidisu koji je jurio da donese vest. kako

mu je kucalo ne znam. ali da kuca već 2.400

godina znam. namazao sam tetivu gejlom

kupio sam uloške za patike i osetim

se lakši u hodu.

 

 

peti sat hodanja

na mom pedometru 23.450 km

sunce je ali vetar mi hladi čelo i nos i to me

brine zbog sinusa. ne osećam se umoran. malo. ali

verovatno će umor polako početi da me stiže. večeras

ću prvi put u životu imati predavanje posle ishodanog

maratona. vezao sam maramu oko čela da ga ugrejem

kako se približavam atini sve je više kuća. gužve i

zapuštenosti. put vijuga i po njemu prolaze

bezbroj kola ali put je u stvari filipidis

koji i sada trči po njemu

jer put je vest

 

 

šesti sat hodanja

28 kilometara i 560 metara

ritam nosi misli me zaboravljaju

tako da još nema umora. u jednom

trenutku sam čak pomislio da ga možda

neće ni biti. no put je preda mnom i on će već

sve reći. malo je vetar jak. uživam kad vidim da

na kamionu piše metafora (prevoznik). sve sam više

umoran. sunce je u gradu je prestao vetar i to mi prija

toplina. ponekad se zaleluјаm od umora ponekad hodam

kao na staklenim nogama. ništa mi se ne misli. osećam

umor u butinama kičmi nadlaktici. malo mi zatežu i

ramena ali ja sam ipak sada srećan momak

 

 

sedmi sat hodanja

na pedometru je 32.942

nisam umoran mada je telo

zategnuto. sada treba biti strpljiv

nekoliko puta su mi ljudi rekli da u knjizi

ruže lutanja nedostaju opisi. ja mislim da

bi oni samo kvarili doživljaj ovog psa koji me

gleda. čoveka na mopedu koji ulazi u fabrički

krug i vratar mu otvara kapiju. isto tako neko 

mi je rekao da nedostaje više mentalne snage 

i naboja. ja mislim da je taj naboj u umoru u

odsustvu potrebe i mogućnosti da se bilo šta

značajnije kaže. jer sam umor je ta duhovna

mentalna ravnoteža koja se mora

prepoznati ili od promene

nema ništa

 

 

osam sati hodanja

37.332 sada sam već sasvim

blizu. još je dan. puno svetlosti. devet

sati hodanja. prilazim stadionu. mrak je

zapravo sumrak. iz pireja dolazi ljubičasta

svetlost sa mora. na stadionu su još ljudi

koji trče. na pedometru je 42.362. sutra

krećem na maraton. doneo

sam vest

atina 28.1.1994

 

 

i

 

 

opijaju me reči i nose u plave prostore u kojima živi radost običnog

 

 

umetnost je tek onda kada je u njoj nešto više od nje same

 

 

pustimo ih pustimo ih

 

 

ceo stanem u malo crvendaćevo telo. stojim

pod granom na kojoj peva već više od 10 minuta

 

 

svaki dan živeti ka novom detinjstvu

 

 

savršenstvo se rađa iz vere. savršenstvo se rađa ljubavlju

 

 

današnje hodanje počinjem sa 13.544 kilometara

današnje hodanje se završava sa 13.586 km

 

 

mislim na srce filipidisovo koje je jurilo da donese

vest. moje hodanje proslavlja ne pobedu nego vesnika

 

 

moje hodanje je mit. mit koji hoda i u hodu muzikom rađa priču o plavoj ruži

 

 

doneo sam vest

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svako ko se

uputio ka vrhu

uputio se ka

klitorisu i to je

znamen

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

7. jun 2025.

27579. dan mog života

 

 

796/2857

 

2494  kišica pada idem da vidim more

 

2495  prvi put u životu gledam more zimi

 

2496  more je plava ravnica

 

2497  u vazduhu miriše morska so. sav sam detinjstvo i nos

 

2498  da osetiš plavo. malopre sam popio kafu i vodu u

društvu sa mačkom. sada sam ušao u kuću da ti kažem volim te

 

gledam more

651. hodanje

hodao sam do mora pešice

volim reke ali volim i more. volim ih kao

što volim i glagole plivanje hodanje pešačenje

more miriše na so i daljinu. dubina mora ne miriše

ona me dodiruje. talasi su moru kao treptaji oku. odjednom

prsne belina o stenu i vodena snaga se pretvori u belinu. penu

beline. more je velika metafora. hoću reći more je veliki prevoznik

more prevozi strasti za daljinom. kad gledam u morsku pučinu prevozim

se (metaforišem se) u daljinu. nestanem u veličini koja se izgubi u nedogledu

stajao sam na obali i gledao. izvadio sam svesku i napisao more je plava

ravnica. video sam sebe kako stojim na morskoj obali i gledam u njegovu

daljinu. setio sam se i kaspar davidovog monaha i more. setio sam se

snažnih slika ravnice kojom juri uplašeni zec i sporo hoda smireni

seljak setio sam se snažnih slika planina pred kojima sam stajao

kao dečak u tesnom kaputu. gledanje je dubok naklon lepoti

koju gledam. u današnjem naklonu moru bila je i kiša na

mojim ramenima. ideja se rodila ovde osećam

joj telo u mom telu. baš onako kako

sam u slici mora osetio reč more

atina 12.1.1994

 

 

 

797/2856

 

2499  svidela mi se jučerašnja rečenica hodao sam do mora pešice

 

2500  ideja pod brojem 2191 mi se danas razvila. sada je to omaž filmu umetnosti

20. veka. hodanje od bunjuela do godara hercoga polanskog i tarkovskog

 

2501  ruža lutanja je hodački cvet čiji je centar svuda a periferija nigde

 

2502  vraćam se. duva hladan vetar ali sam dobio džemper za večeras i srećan sam

 

psima sestrama i braći mojoj

652. hodanje

ja sam gradski pas lutalica. hodam pored kuća

prelazim ulice dotičem automobile zveram na trgovima

okrećem se za nekim ljudima ponekad nešto jedem usput ponekad

hodam sa nekim drugim psima. od nekih automobila se uplašim pa se

u stresu ukočim dok oni projure pored mene. neke ulice me povuku u sebe u

neke uopšte ne ulazim. njušim oko kioska gledajući štampu i porno časopise. na

širokoj ulici dižem glavu i gledam u visoke zgrade. ponekad pomislim zašto ne bih

ukrao neku jabuku sa tezge ali odustanem da ne bih (jabuke) uplašio. sklanjam se

u neko drveće i mokrim. oslonim se na neki zid podignem nogu i odmaram tetivu

bacim pogled u prazninu hodam i molim se. ponekad dodirujem rukom svako

drvo na koje naiđem. ponekad se okrenem i gledam pređeni put. uvek se

okrećem za lepom kerušom koja je prošla pored mene i uzbudila me

ponekad zastanem i sve to zapišem. baš onako kako sam u

slici mora osetio reč more. dobro je da i o mom

životu mogu da čitaju neki drugi psi

atina 13.1.1994

 

 

 

798/2855

 

2503  hodam po belim stenama filopapua

 

2504  stene su neka mi oproste kao zavet nežnosti

 

2505  možda još bolje stene su so u kretanju

 

2506  osam pasa se izležava u travi pod akropoljem

na čuvenom suncu pored još čuvenijih kamenja

 

2507  jedan snažan muškarac atleta na trgu omonia se dere na trg. dere se dok pešaci

prolaze preko zelenog. kada prođu on prestaje i povuče se i čeka novo zeleno svetlo na

semaforu i nove pešake pred kojima se novom snagom dere i preti nikom na trgu

 

kao iza svakog plesača

653. hodanje

svako veče dok zapisujem tekst o hodanju

ja vidim sebe kako hodam. hodam i prolazim vidim

to telo koje se kreće sa dve noge pružajući prvo jednu

nogu napred zatim odmah drugu i tako redom u ritmu prolaziti

ne zadržavati se nestati nastaviti. prolaziti kao da se nikada neće

stati. ponekad osvrćem glavu levo i desno da bih duže zadržao pogled

na onome što gledam i nastavljam dalje. daljina je milina jer sa daljinom

nestaješ kao i sa milinom. dok hodam iza mene ostaje trag kao iza svakog

plesača. kao što je iza onog današnjeg atletskog derača na trgu i sam trg

postao još više trg jer trg i jeste mesto gde se ispoveda telima. sada je

veče ja sedim i ovo pišem a onaj trag nastavlja da hoda sam

dobro je da i o mom životu mogu da čitaju neki drugi

psi. svete molim te i sutra za još jedan ples

atina 14.1.1994

 

 

 

799/2854

 

2508  hodanje je telo muzike

 

2509  posle godinu dana iznenada crvendać u atini

obradujem mu se baš kao što bi mu se obradovao i miroslav mandić

 

2510  predvečernja svetlost dolazi sa mora

 

2511  ernst jinger će uskoro napuniti 99 godina

 

2512  izlazim iz crkve gledao sam krštenje jedne devojčice

mogao bih stranice i stranice pisati o lepoti i užasu obeležavanja

i pripadanja ali zadržaću se na svetlosti koja dolazi sa mora

 

ja sam čuvar puta

654. hodanje

kada sam se oko ponoći vraćao

na spavanje mislio sam na čistače ulica. kako

je to lepo. ta briga o čistom putu. noću izlaze čistači ulica

i čiste ih. po danu ih obično čiste čistačice sa tvrdim metlama. ko

počisti drugom put kao da mu je lice umio. ovi osećaji su me podsetili

na mladalačka maštanja da budem čuvar puta. oh sreće u toj dugačkoj

kući koju bih pazio. to sunce pod kojim bih obilazio svaki kilometar. kiša

koja bi ga prala. trava koja bi ga zatravnjivala. moji izveštaji da je na

15-om kilometru noćas srušen ivični stub. sve sam to nekada video

i iz te širine danas hodam cvet. na plaži pored mora skinuo sam

obe moje majice i golim leđima i grudima u januaru hodao go

koži na radost. koža brine o telu kao zemlja o zemlji

svete molim te i sutra za još jedan ples. brine

kao što svest čuva postojanje

atina 15.1.1994

 

 

 

801/2852

 

2513  pijani čovek hoda atinom taj pijani čovek sam ja

 

2514  grkinje izgledaju kao lavice

 

2515  volim ovakvu umetnost

 

jedno je umetnost (ljubav božanskog)

 

drugo je veliki rad (žrtvovanje božanskom)

 

treće je znanje o umetnosti (znanje o ljudskom)

 

2516  plavi pigment ruže lutanja stvoriti iz straha napora vere i radosti

 

2517  ahilovom ulicom sa bolom u ahilovoj tetivi

 

2518  ratnik da se zameni ljubavnikom

 

ja sam ljubavnik

655. hodanje

ponedeljkom osetim svežinu

sa odmornom glavom lakše hodam. do

subote se sav istrošim. hodao sam industrijskim

delom atine. nekoliko puta su psi sa stovarišta naletali

na mene. pri povratku nabasao sam na ulicu athinon sa kojom

sam 137 dana ruže lutanja ušao u atinu. prepoznao sam je i video

sam sebe kako sam tada ulazio. prepoznao sam raskrsnice otpade

mesto na kome sam prelazio ulicu. večnost se i sastoji od bezbroj

prolaznosti koje su prošle ali nisu nestale. kažem video sam sebe

svoje oči koje su gledale. telo koje se sa oprezom prepuštalo i

noge koje su radile. slično je bilo i danas. samo su oči

manje gledale a telo je bilo više prepušteno. brine

kao što svest čuva postojanje. ja sam

ljubavnik buci i zagađenosti

atinskoj

atina 17.1.1994

 

 

 

802/2851

 

2519  samo da znaš hodam uz jedan zid u blizini crkve na uglu vasilissis sofias 

i ploutarhou žena koja mi dolazi u susret se krsti. kao što rekoh samo da znaš

 

2520  devojka u roza kaputu je baš ubrisala nos

 

2521  pesma je oblik jezičke neposlušnosti mandeljštam

 

2522  još mi se tresu noge. malopre sam hteo da pogledam travu

na panatanaikosovom stadionu ali me je napao jedan pas

 

2523  kada sam ga pogledao šnajdera u izlogu baš je

zamahnuo čakširama da ih stavi pod iglu i produži štep

 

zaboga

656. hodanje

blizu je ponoć vraćam se sa

trga egzarhija. na ovom trgiću sve

podseća na dinamiku društvenih događaja

nove parole solidarnosti sa indijancima meksika

mladost je umetnost jer kao i umetnost ne služi ničemu

danas sam pogledao izložbu marine abramović u

galeriji jan bernier pozdravljam marinu. ne piše mi se

više ali da ponovim mladost je umetnost jer kao i

umetnost ne služi ničemu. dozvoli mi da

završim ovaj tekst. ja sam ljubavnik

buci i zagađenosti atinskoj

ostajemo drugovi

zar ne

atina 18.1.1994

 

 

 

803/2850

 

2524  hodam ka pireju da na ovom suncu vidim more 

 

2525  otkrio sam i otkrivam nove izvore svežih emocija

to je nafta za kosmičke prostore i male delove koji pate

 

2526  penjati se dubine radi

 

2527  hodati daleko ljubeći blizinu

 

2528  ponekad je interes najnežnija stvar na svetu

 

2529  već nekoliko dana čitam istoriju šest pojmova

atarkijeviča. umetnost je poštenje i savest dodajem

 

knjiga je bajpas u džepu

657. hodanje

krenuo sam ka pireju pa zalutao po industrijskom

delu. slušao sam radio a navijači koji su izlazili sa stadiona

su me pitali kako su prošli rezultati drugih fudbalskih utakmica

uveče sam upoznao mladića stefana. dan sam završio tako što sam

otvorio knjigu ruže lutanja 1 da vidim šta mi knjiga kaže

 

715  velika divljina hrani jednostavnost

 

716  put 7 i put e77

diotrkov trub. 127

wroclaw    336

praha      606

 

717  frenki lejn na kiši za wroclaw

 

718  istrošiti glavu iznojiti mišljenje da izađe mišićna

kiselina iz gordog mišljenja i nadobudnog ponašanja

 

719  podstaći misao na radost

 

720  na balkanu ljutnju predstavljaju kao mišljenje

 

tako je bilo 202. dana u poljskoj dan koji se uselio

u 803. dan u grčkoj. ostajemo drugovi zar ne

i posle kada se mastilo osuši

atina 19.1.1994

 

 

 

804/2849

 

2530  kada me je malopre pogledao lav u zoološkom vrtu osetio sam da smo 

rod od istih roditelja stvoreni. u njegovom pogledu je bilo bolno pitanje zašto

 

2531  malo sam se zagubio i malo sam pijan od smisla ali sam

nabasao na hotel golden age i sada znam gde sam. počela je kišica

 

2532  ja sam onaj (svaki) dečak

 

ja sam svaki dečak

658. hodanje

slučajno sam sreo ilijasa na ulici

pa smo zajedno hodali deo puta. bilo

je lepo hodati sa njim jer on zna šta je

hodočašće. kasnije sam hodao1 kilometar

na belom stadionu. sreo sam se sa marijom

cvijanović i onda sa njom u hodu zalivao ružu. pričali

smo o razlici između hepeninga i performansa o starim

prijateljima. posle je počela da pada kiša. padala je duboko

u noći dok sam se vraćao na spavanje. po kišici je lepo hodati

kao da hodam sa leptirima. sada osetim kako smrde moje

cipele. da li taj miris osetiš i ti da li vidiš da je ovo zadnja

stranica u ovoj poljskoj svesci. plavoj svesci na čijim je

koricama vitgenštajn. počeo sam u njoj da pišem

28. juna 1993 u varšavi. pitao sam se tog

dana da li ova iscrpljenost i samoća

pripadaju lepoti ruže. i posle kada

se mastilo osuši. od sutra

počinjem sa novom

grčkom sveskom

atina 20.1.1994

 

 

i

 

 

talasi su moru

kao treptaji oku

 

 

stene su zavet nežnosti

 

 

stene su so u kretanju

 

 

svete molim te i sutra za još jedan ples

 

 

hodanje je telo muzike

 

 

ja sam čuvar puta

 

 

ponekad je interes najnežnija stvar na svetu

 

 

kada me je malopre pogledao lav u zoološkom vrtu osetio sam da smo 

rod od istih roditelja stvoreni. u njegovom pogledu je bilo bolno pitanje zašto

 

 

po kišici je lepo hodati kao da hodam sa leptirima

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti

si

srce

podviga

 

 

i

 

 

ružo lutanja

tek sad 34 godine

od tvog početka osećam

koliko si ti vredela i bila

potrebna svetu i tada

i zauvek

 

 

i

 

 

ružo lutanja

i sada 24 godine

od tvog završetka ja

sam i dalje jedina tvoja

podrška i to je slava tvoja

i slava moja i slava one i

onog koji će se tek roditi 

da bi tvoju lepotu i tvoju

dobrotu u bogu i svim

bićima slavili

 

 

i

 

 

ružo lutanja

posle ova tri današnja

zapisa o tebi osetio sam

se kao da sam i sad ko

i onda ponovo na

ruži lutanja

 

 

i

 

 

ružo lutanja

biti ruža lutanja i

na ruži lutanja je onda

bilo nemoguće a sada

je nedokučivo i to baš

onako kako ruža

lutanja i jeste

 

 

i

 

 

ružo lutanja

samo da znaš ti

si porodila i čudesnu

knjigu bog miroslav

mandić bog

 

 

i

 

 

ružo lutanja

samo da znaš a

znam da ti i jedina

znaš da si ti porodila

i

pupoljak hodanja

i

ruža

pupoljak

bog

hodanje

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima