Miroslav Mandić Bog

pesma
pesma jednog imena
ime čoveka
ime boga
ime pesme
pevao sam je
od 6. januara 2005. do 24. jula 2017.
pevao sam je svakog dana osim nedeljom
33 pesme u danu
zovem ih blaženstva
198 blaženstava nedeljno
129600 blaženstava za dvanaest i po godina
129600 (360×360) blaženstava su formirala knjigu loptu
svemir
svemir pesme
svaki dan je obeležen brojem dana i datumom pevanja
prve tri knjige su odštampane
četvrta i peta knjiga su mi u kompjuteru
osam poslednjih knjiga je na sajtu
nadam se da će uskoro biti sve zajedno na sajtu

    od 23. oktobra 2017. na sajt svakog dana stavljam
    po desetak dana knjige miroslav mandić bog
    tako će za nekoliko meseci cela knjiga
    od njenog početka 6. januara 2005
    do njenog kraja 24. jula 2017
    biti zajedno na sajtu

    Ti
    si

    293281

    pupoljak

    JEDNA SLAST

    1663. dan
    21. jul 2009.

    46855 - 46887

    blaženstva

     

     

    nisam odoleo ovom paru golubova

     

    ni ovom ispupčenju na asfaltu

     

    zbog ušiju sam se stišao i ne kupam se što me još više stišava

     

    kao nosorog

     

    more sam

     

    uši sam

     

    pesma slonova

     

    14:25h

    kada ugledam prvog vrapca zapisaću taj trenutak

     

    ne opisivanje – nego potvrđivanje

     

    skrenuo sam u park zbog parka a ne da bih ugledao vrapca

     

    14:30h

    ugledao sam dva dok su sletala ka korici hleba u travi

     

    ponekad trava više govori o vrapcima nego sami vrapci

     

    ponekad pišem samo zbog glasa u rečima

     

    ponekad pišem samo zbog boje glasa

     

    otvorio sam usta – samo Tebe želim

     

    sve vreme hodam sporo kao da se kupam

     

    i danas Radost Zdravlje Sloboda Preobražaj

    Odanost Ljubav Uspeh sa Mosta Svih Bića

     

    automobil se zaustavio i ona je ušla nasmejana

     

    ja – skromnosti radi

     

    ja – srce svih ja

     

    ja – konkretno udomljuje apstrakciju

     

    ja – apstrakcija ljubi konkretno

     

    ja – sve je dobro

     

    ja – sve treperi

     

    hodam – ja me hoda

     

    pišem – ja me piše

     

    ljubim – ja Te ljubi

     

    u ljudskom društvu sam ništa da bih svima i svemu bio sve

     

    ovaj vučjak me je podsetio da sam u detinjstvu voleo vučjake

     

    žena drži pod ruku čoveka koji teško hoda i

    veselo ga bodri a on se smeši stidljivo kao dete

     

    odan sam deci koja su umrla od prevelike ljubavi za svet

     

    ponovo vrapci

     

    voće je slast koju cveće i povrće svima daju

     

     

     

     

     

    HVALA NAPISANIM PESMAMA

    1662. dan
    20. jul 2009.

    46822 - 46854

    blaženstva

     

     

    iz ovih reči mi izvire snaga za dalje pisanje

     

    prošle noći mi se zapušilo i bolelo me

    desno uvo. ove noći mi se zapušilo i levo

     

    sve lakše gubim snagu

     

    prešao sam na drugu stranu ulice da ugrejem gole noge u sandalama

     

    da ne treba da pišem današnja blaženstva

    u ovakvim stanjima ih ne bih ni pisao

     

    nadam se da će mi pomoći kapi za uši koje sam kupio

     

    da ne treba da idem na most ovakav ne bih ni hodao

     

    da ne treba da živim ne bih sada pevao

     

    pevanjem živim

     

    taksista ne može da odvoji oči od njenog dupeta

     

    neka i nikakav budem radost svemu

     

    neka i nikakvom sve bude meni

     

    i kada ne pišem pesmu to je pesma

     

    devojka uživa u dečijoj ljuljašci

     

    žuti pas glođe drvo ležeći u travi

     

     

    ovako

    počinje

    jedna

    pesma

     

     

    oprez

    moguć

    je

    odron

    fasada

    napisao sam pesmu od ovog upozorenja na zgradi broj 35 na Terazijama

     

     

    bez ikakvih namera napisano

     

    ljudi mi dolaze u susret

     

    sa suncem na čelu hodam po sredini ulice Vuka Karadžića

     

    ti od svakog blaženstva napraviš pesmu

    zamišljam kako mi neko govori

     

    svako moje blaženstvo i jeste pesma

    kažem svakom i svemu

     

    pretrčao sam ulicu ispred plavog automobila

     

    devojčica trči kroz travu držeći slamnati šešir

     

    samim tim nastanu

     

    ova devojka je zastala ispred reči koje mi je Violeta prepisala u subotu

     

    neprestanim oblikovanjem neprestanog

     

    ovako bih mogao nazvati ono što se nikako ne zove

     

    jedna dobra rečenica je isto što i dobra pesma

     

    nežno ga je poljubila u slepoočnicu

     

    hvala zapušenim ušima. hvala uzroku zapušenja

     

    Duško Pejin mi je pričao o njegovom

    učitelju Meštre Žoao Grandeu i parkuru.

     

    setio sam se kako sam u tridesetim

    trčao – nekad kao pas nekad kao konj

     

     

     

     

     

    ZAMOLIO SAM JE DA MI ZA SVOJ TRIDESET ŠESTI ROĐENDAN DONESE REČI PORED KOJIH PROLAZIM SVAKOG DANA

    1660. dan
    18. jul 2009.

    46789 - 46821

    blaženstva

     

     

    prepisujem reči Svetlane Velmar-Janković

    pored kojih Miroslav prolazi svakog dana

    srećan ti rođendan Violeta Jovanović

     

    zastanite

     

    za čas

     

    vi koji prolazite

     

    na ovom mestu se

     

    do nedelje

     

    6. aprila 1941. godine

     

    nalazila Narodna biblioteka Srbije

     

    tog dana je

     

    u rano jutro

     

    počelo bombardovanje Beograda

     

    prvo je raznesen mir

     

    a zatim je

     

    na Kosančićevom vencu

     

    zaplamtela Narodna biblioteka

     

    danima su goreli drevni pisani spomenici

     

    stare i nove knjige

     

    spisi i pisma

     

    dokumenti i novine

     

    danima je plamen uništavao

     

    svedočanstvo o postojanju i trajanju jednog naroda

     

    danima je vatra gutala stoleća istorije

     

    sažeta u slova

     

    plamen se

     

    najzad

     

    preobličio u žar

     

    a žar u pepeo

     

    na ovom mestu se od nedelje

     

    6. aprila 1941. godine

     

    nalazi pepeo velikog dela istorijskog pamćenja srpskog naroda

     

    zato zastanite

     

    za čas

     

    vi koji prolazite

     

     

     

     

     

    VELIKI ISTORIJSKI DOGAĐAJI

    1659. dan
    17. jul 2009.

    46756 - 46788

    blaženstva

     

     

    preklopila je usnu preko usne i pretrčala ulicu

     

    žuti kamion za odvoz šuta i smeća

     

    raširila je noge a ruke je pružila prema unuci

     

    perač automobila sedi ispred perionice i jede sendvič

     

    ispred vulkanizerske radnje žuta i plava dizalica

     

    ubrao sam nekoliko crvenih višanja i

    ubrljane ruke obrisao o crvenu majicu

     

    žena spava u parkiranom automobilu

     

    snažni muškarac se naglo okrenuo za njom

     

    dan bez vrabaca i nije neki dan

     

    volim da se kupam zemljom vodom vazduhom i svetlošću

     

    jedan suvi list mi je pao na teme

     

    ona povlači dim cigarete a on sa njegove otresa pepeo

     

    stidi se da razmeni novčanicu pa to radi jako napadno

     

    malo toga tvrdim da bih tvrdio ono u šta verujem i što volim

     

    u hodu ga miluje po leđima – tvrdim – to mu prija

     

    konj je jako lep

     

    ljubav sam u Tvojim grudima

     

    volim Te vazduše

    posvećeno svim ljudima sa posebnim potrebama

     

    uspešan anketar i danas popunjava svoje liste

     

    još više volim svakoga koga sam voleo

     

    predložila mu je da krenu levo a on je

    rekao desno i ona se sa tim lako složila

     

    žene pletu i prodaju svoje radove u Bezistanu

     

    ispred ovih pokretnih stepenica u prolazu je uvek mokro

     

    dok mislim o prepoznatljivom u susret mi dolaze dve stare bliznakinje

     

    ne volim efektno

     

    volim sve pa i efektno

     

    perači prozora – moje kolege

     

    ko-lega sam svakom ko-jeste

     

    mladi japi hrani uličnog psa

     

    mačkica se tegli

     

    nosim fotoaparat u ruci da se futrola osuši od znoja

     

    prvi i poslednji put pišem ovo 46787. blaženstvo

     

    sve je uvek prvi i poslednju put

     

     

     

     

     

    OVO U OVO

    1658. dan
    16. jul 2009.

    46723 - 46755

    blaženstva

     

     

    ovim rečima počinjem i zastajem

     

    neka se oseti

     

    zastao sam

     

    nastavio

     

    nastavljam

     

    sve se jedno na drugo nastavlja

     

    Bili Holidej na Gvendolin Bruks Gvendolin Bruks na Čarlsa Bukovskog

     

    dan na dan

     

    košulja koju sam skinuo i košulja koju sam ponovo obukao

     

    najobičniji život najuzbudljiviji život

     

    najobičnije pisanje najlepše pisanje

     

    samo vazduh

     

    svetlost vazduha

     

    stopala na zemlji

     

    današnje kupanje u reci

     

    imena onih koje volim ukucao sam u

    telefon da me podseti na njihove rođendane

     

    pišem jesam – jesam pišem

     

    jeste – lepo je

     

    mrav na kamenu

     

    obojica se smeše

     

    on jede ringlov. ona prstom miluje nos

     

    prelazim u hlad

     

    pčele oko cvetova lavande

     

    crkvena zvona i bele ruže u porti

     

    večna običnost je mila večnom

     

    ponovo prelazim u hlad

     

    ovo je četvrto leto u kome se kupam na

    Dorćolu gde se osim mene kupaju još samo dvojica

     

    reka je dobra

     

    dok mislim o jeziku jedan leptir sleće na haubu automobila

     

    namerno se ubodem na bagremov trn

     

    uživao sam u kupanju. volim da se potapam u reku i

    da pod vodom razmišljam o oblicima koje ću stvarati

     

    na ulicama je nekoliko stepeni toplije

    nego pored reke a kontejneri zaista jako smrde

     

    važno je da se što više odmaram i ispraznim

     

     

     

     

     

    PRVO KUPANJE OVE GODINE

    1657. dan
    15. jul 2009.

    46690 - 46722

    blaženstva

     

     

    vreo letnji dan. krenuo sam na most pa na kupanje

     

    miriše vrućina

     

     

    pesma

    je

    bog

     

     

    Bog je pesma

     

    da nije sve u meni ne bih mogao živeti

     

    da sve u meni nije jedno ne bih mogao pevati

     

    gledam u njeno dupe i izgovorim bajka

     

    kurac – volim da se zna sve o meni

     

    pička – volim da ljubim sve

     

    opet mi ruže uzburkavaju krv

     

    ne šta-ko-kako-zašto je neko ili nešto – nego šta-ko-kako-zašto sam ja

     

    ne šta-ko-kako-zašto je jabuka – nego šta-ko-kako-zašto sam ja jabuka

     

    ne šta-ko-kako-zašto je gramatika

    nego šta-ko-kako-zašto sam ja gramatika

     

    posle godinu dana ponovo na kupanje

     

    blizu sam Dunava – uzbuđenje raste

     

    kroz korov pa preko pruge

     

    ograda je na jednom mestu probijena – prečicom ću

     

    pored reke je mir – drugačiji život teče rekom

     

    miriše voda. mutna je

     

    šume talasi

     

    čovek je srećno biće

     

    prvi put kupanje ove godine. prvi put je uvek herojstvo

     

    u hladu drveta skidam odeću

     

    izuo sam sandale. skinuo pantalone. skidam sat i prstenje.

    narukvice. ogrlicu. naočare. majicu. go sam. samo u kupaćim gaćicama

     

    stavljam naočare za plivanje i čepiće za uši

     

    hodam bos – dete sam

     

    stojim u vodi. rashlađujem se

     

    izašao sam iz vode. jako sam uživao a sa mnom su uživala i sva bića

     

    hodam bez majice. posle kupanja sam slobodan

     

    vraćam se u Stančić istim ulicama kao i prošle godine. svako leto je isto

     

    sreću prvog kupanja delim sa ružama pored kojih prolazim

     

    kupanje je najvažniji posao

     

    i

    disanje

    i

    hodanje

    i

    pevanje

     

     

     

     

     

    AUTOPOIESIS

    1656. dan
    14. jul 2009.

    46657 - 46689

    blaženstva

     

     

    lepim licem prolaznice

     

    neprestanim mislima o pupoljku

     

    sutrašnjim kupanjem

     

    samoostvarenjem i samoodržanjem

     

    putem ruže i ružom puta

     

    stvaranjem nestvorenog

     

    ljubljenjem hraneći

     

    hvaleći hvaleće

     

    letećim cvećem

     

    decom ulica

     

    prvim mirisom lubenica ove godine

     

    onim vodoskokom

     

    rečima u prolazu – veruj mi da sam se Bogu molila?

     

    i čime i kome

     

    majkom ljubavnicom

     

    pre svih – poslednjim

     

    rečima đubretara koji veselo vuče kontejner

    smrdi đubre da umreš. neće da se pokvari

     

    plavim žilicama na površini kože o

    kojima sam već nekoliko dana želeo da pišem

     

    uhom koje se privikava na nove zvuke

     

    brodom koji uplovljava i vrućinom kojom se posvećujem

     

    mislim na most – živim od njega

     

    rečima za konje i kolsku opremu koje sam

    zaboravio i konjima koje ću zauvek voleti

     

    jezikom kojim oblizuje ugao usana

     

    i prvom i drugom glistom koje ugledah

     

    sladoledom koji polizah

     

    golubovima koji se gnezde

     

    ritmovima koji se nadovezuju. melodijama koje traže jedna drugu

     

    oni koji lepo pišu

    Margaret Diras

    Ed Rajnhard

     

    nekim ko je blag nekom ko je blag

     

    lelujavim pokretima me je zanela

     

    kako joj je tek duša lepa

     

    tek um

     

    još lelujam

     

     

     

     

     

    PESMA ORGAZAM

    1655. dan
    13. jul 2009.

    46624 - 46656

    blaženstva

     

     

    niz Bulevar u ponedeljak

     

    u jednom dahu

     

    jednim korakom

     

    kamen za koji sam zapeo

     

    svežina jutra se povlači pred vrućinom

     

    dok čekam u hladu

     

    samo započeto

     

    neprestanim divljenjem

     

    neka i buke

     

    već druga trudnica

     

    nada u očima stare prosjakinje

     

    ne pripadam nikome – u meni je sve

     

    krv mi se poželela ovih crvenih ruža

     

    plava ruža – krv svih bića

     

    Tvoja topla butina

     

    uživaj u ovom događaju

     

    još jedno zapinjanje o pesmu

     

    mlada ramena

     

    12:00h

    podne – kaže mi moj novi sat

     

    teško meni kad moram da idem da

    prosim – rekla mi je druga stara prosjakinja

     

    u meni je sve jer kažem da je sve u meni

     

    sunce u ovim rečima

     

    flaša sa vodom u ruci devojke

     

    zalogaji peciva u ustima dečaka

     

    kada nešto pogledam – osetim – to gleda mene

     

    kada lepo gledam – gledano me lepo gleda

     

    kada lepo pišem svakome je lepo

     

    spisku onih koji lepo pišu dodajem

    Nikolaja Berđajeva

    Vasilija Rozanova

    Luj-Ferdinand Selina

    Henri Milera

     

    spokojnom jebanju u slavu

     

    da bi Bog mogao da postane sve što preostaje

    svako mora da postane Bog – Edgar Alan Po

     

    svi ovi ekseri zaboravljeni u sivom zidu

     

    gledao me je – kada sam ga pogledao sklonio je pogled

     

    zubi u njenom osmehu

     

     

     

     

     

    SAMOĆA HEROJSTVA

    1653. dan
    11. jul 2009.

    46591 - 46623

    blaženstva

     

     

    umro je Jaroslav Supek

     

     

    pesma

    o

    sedam

    ubranih

    višanja

     

     

    12:10h

    dvanaest i deset pokazuje mi novi ručni sat

     

    jučerašnjem spisku onih koji najlepše pišu dodajem

     

    Jevanđelja

     

    Venedikt Jerofejev

     

    Blez Sandrar

     

    tužne oči ovog čoveka

     

    brkovi ove mačke

     

    sve je prolazno i otuda večnost ovih reči

     

    ne uzbuđuje sve nego jedno

     

    ako me voliš hodaš uspravno spokojno i sa osmehom

     

    lepo je sve videti jednim pogledom

     

    milovati jednim dodirom

     

    ljubiti poljupcem

     

    subotnje predvečerje

     

    divlji konji

     

    srce mi je ispunjeno hrabrima

     

    vidim sebe – izlazim iz Stančića

     

    jednog dana – već sada – vetar u granama

     

    grudi sam klonulih

     

    svako ko se bori uspeva u meni

     

    četiri roze ruže u dvorištu

     

    blage oči sedokosog čoveka

     

    pod prstima mi je lepota ovog predvečerja – pale se ulične svetiljke

     

    sam – sva bića su ovde

     

    sam – sve ljubi jedno drugo

     

    pored kontejnera jedanaest starih belih prozora

     

    žena i muškarac puše – dele uživanje – hvataju se za ruke

     

    mistik sam – anarhist sam – voleti jedno drugo

     

    sporo hodam. vetrić mi zaleluja kosu. gledam večnost

     

    svetlost ulične svetiljke se presijava na električnim žicama

     

    lepo veče za šetnju – kaže mi čovek koji gura kolica

     

     

     

     

     

    ANARHIJA ISTOVETNOSTI

    1652. dan
    10. jul 2009.

    46558 - 46590

    blaženstva

     

     

    jaizam

     

    jesamizam

     

    tiizam

     

    samo reč

     

    samo jagoda

     

    lepota anarhije je u istovetnosti

     

    noćas sam do dva sata prebirao po mobilnom

     

    još me okupira. ne mogu da savladam način njegovog rada

     

    Jelena Bešir je ušla da vidi radove Milice Rakić a ja je

    kao i pre neki dan Ivanu čekam oslonjen na kameni zid

     

    i danas uživam u cveću iznad galerije

     

    zgrada u kojoj je galerija je zadužbina

    Luke Ćelovića Trebinjca i Milivoja Jovanovića

     

    sat na novom telefonu se slabo vidi. kupiću

    ručni sat. posle osam godina ću ga ponovo nositi

     

    pedometar. novi telefon. ručni sat. sve su to

    pripreme za prvi januar 2010. početak Pupoljka

     

    spuštam se niz Bulevar. sunce mi sija u lice. uskoro

    ću se videti sa Violetom. pomoći će mi pri kupovini sata

     

    pre podne sam pomislio da napravim spisak onih koji najlepše pišu

     

    mislio sam i o kružnoj strukturi koja bi mi pomogla da

    otkrijem 3333 ljudi kojima ću se poklanjati do kraja života

     

    evo onih koji najlepše pišu

     

    Gertruda Stejn

     

    Lao Ce

     

    Vilijam Karlos Vilijams

     

    Majstor Ekhart

     

    Ludvig Vitgenštajn

     

    Džon Kejdž

     

    Robert Valzer

     

    Fernando Pesoa

     

    Ronald Leing

     

    Čarls Bukovski

     

    Konstantin Ciolkovski

     

    Samjuel Beket

     

    Franc Kafka

     

    Tomas Bernhard

     

    Miloš Crnjanski

     

    Dejvid Henri Toro

     

     

     

     

     

    NOKIA 3110

    1651. dan
    9. jul 2009.

    46525 - 46557

    blaženstva

     

     

    hodam. gledam. ljubim

     

     

    nigde

    i

    nikada

    ovakva

    pesma

    nije

    napisana

     

     

    ošišao sam se

     

    mislim na siromašnog mladića u čijim sam očima video sreću

     

    udario sam glavom o saobraćajni znak. nije poetično ali je pesma

     

    pesma je život životu

     

    u ogradi mačići sklupčani oko mačke

     

    jako volim cvetove prkosa

     

    univerzum prelaska ulice

     

    staru prodavnicu Bombondžija u Gavrila Principa 12

     

    stanje pesme je stanje ljubavi

     

    klasika – sedim na stubiću i čekam zeleno

     

    klasika – sunce mi greje leđa

     

    klasika – Tii

     

    lepim načinom lepo

     

    lepo lepim načinom

     

    da svakoga koga pogledam ozarim

     

    toplo veče. vraćam se sa mosta

     

    ceo dan sam proveo kupujući mobilni telefon

     

    Ivana mi je pomagala. ne volim da radim takve stvari

     

    kupio sam model nokia 3110. pre njega

    me je sedam godina služila nokia 3310

     

    ovaj mobilni je u boji i sledećih dana će me radovati

     

    nekoliko meseci unazad sam odvajao

    novac u koverat na kojem je pisalo

    novac ljubavi za mobilni ljubavi

     

    ostalo mi je 50 evra. stavio sam ih u koverat na

    kome sam napisao novac ljubavi za kompjuter ljubavi

     

    gladan sam i umoran

     

    uživam u sporom povratku u Stančić

     

    uživanjem i sporošću lako pišem

     

    uživanjem se lepota svake reči uvećava

     

    uživanjem se reč pretvara u melodiju

     

    ništa ne mislim – samo me peva

     

    kesa sa kutijom mobilnog se njiše i njen zvuk me podseća na šum mora

     

    prija mi zelena svetlost na semaforima

     

    dan je bio prohladan ali je noć topla.

    veče će mi proći u prebiranju po novom telefonu

     

     

     

     

     

    50. PUT PO 33 DANA

    1650. dan
    8. jul 2009.

    46492 - 46524

    blaženstva

     

     

    ako me osetiš živa si. ako me misliš večnost si

     

    zvoni tramvaj

     

    hodam sa Ivanom. sve vreme pričamo. ne pišem

     

    Ivana je ušla u galeriju da vidi radove

    Milice Rakić a ja je čekam oslonjen na kameni zid.

     

    uživam u vetru

     

    u cveću na prozorima iznad galerije

     

    volim kada se toliko izmorim da i ne primećujem da sam u nešto zagledan

     

    ovih dana ću čitati o komunizmu i ateizmu. pogotovu o anarhizmu

     

    volim da čitam kao što jedem voće

     

    Ivana izlazi. nastavljamo hodanje

     

    volim ovo neobavezno špartanje ulicama

     

    zevzečenje

     

    lekovitu bezbrižnost

     

    očaravajuću bezrazložnost

     

    gledam u granje

     

    prijatelji smo

     

    neko je sa zgrade skinuo spomen-tablu Anuški i Ljubomiru Miciću

     

    rastao sam se sa Ivanom. idem na pijacu

     

    prelazim ulicu i pišem ovo blaženstvo

     

    ulazim u pijacu. mirišu breskve

     

    kupio sam paradajz krastavce i paprike a sa

    tezge pokupio prezrele i ostavljene breskve

     

    kupio Republiku

     

    naoblačilo se. grunuće

     

    volim Cigane. užasno je što je vlast ovih dana

    nekoliko njihovih siromašnih naselja ogradila žicom

     

    lastama i krošnjama Te ljubim

     

    polako Bulevarom uzbrdo

     

    ja sam velika umetnost koja hoda

     

    ja sam veliko pevanje u hodanju

     

    ja sam besmrtna lepota i besmrtna dobrota u Tebi

     

    lepljiv sam od znoja

     

    uživam u živim ogradama i njihovoj snazi

     

    kada sam odlazio na most video sam ovu

    gumicu na asfaltu a sada smo već poznanici

     

    umor me odmara

     

     

     

     

     

    SVITAK

    1649. dan
    7. jul 2009.

    46459 - 46491

    blaženstva

     

     

    krenuo sam na most. naoblačilo se.

    kažu da će posle podne biti pljuskova

     

    počinje da grmi

     

    blaženstva pišem na belom svitku od papira

     

    pokloniću ga Sofijinom sinu. tako zovem Vladimira Macuru

     

    tako mi nešto dođe da te ja ubijem – kaže stara Ciganka svom unuku

     

    kao i svakog dana ubrao sam nekoliko višnjica sa

    drveta u dvorištu kuće broj 27 u ulici Milana Rakića

     

    moram da pišem sitnijim slovima da bi

    mi stala sva 33 blaženstva današnjeg dana

     

    nikada u životu nisam video ovako rascvetalu čuvarkuću

     

    verujem u minimalne promene

     

    maleno vaskrsava

     

    mišljenjem ljubljenja

     

    volim očeve koji se stide pred svojim sinovima

     

    zvao me je Vladimir. videćemo se za sat vremena u poslastičarnici

     

    ja sam umetnost u ovom vrapcu

     

    pesma virusa i bakterija

     

    nazvala je Violeta i rekla da je upravo videla jak blesak munje

     

    uživam da pišem šakom

     

    pisanje je plesanje šake

     

    mislim šta da napišem i ne mogu ništa da smislim

     

    pisanje nije smišljanje

     

    pisanje je lepota kojoj se peva

     

    nedostajuće

     

    video sam Lazara Stojanovića u prolazu. gledali smo se u oči.

    pogledom ljubili. nije me prepoznao i nismo se javili jedan drugom

     

    sve mi je lepše što se stidim

     

    u poslastičarnici sam ostavio knjige

    za Sofijinog sina i sada žurim na most

     

    poštovanje Mandiću poštovanje – rekla mi je

    lepa žena a ja nisam mogao da se setim ko je

     

    nazvala me Jelena Bešir i rekla da me je u trenutku

    kada mi je poslala sms poruku ugledala kroz prozor

    autobusa dok si nešto pisao po velikom papiru

     

    volim događaj pisanja i pisanje događaja

     

    malo ću zakasniti u poslastičarnicu

     

    juče je Sava bila mutna. danas je zelena

     

    mislim na Lazara i na ženu koja mi se javila

     

    zapara je. kiša nije pala. ali će padati

     

    sada ću blaženstva izdiktirati u diktafon a svitak ću ostaviti Vladimiru

     

     

     

     

     

    ISTO UZBUĐENJE

    1648. dan
    6. jul 2009.

    46426 - 46458

    blaženstva

     

     

    prepoznajem – počinjem

     

    ponekad mi je teško da nešto napišem jer ne koristim zareze

     

    korica hleba u ustima

     

    divne reči o molitvi. pticama. net-teatru

     

    molitva je orgazmička ptica

     

    jedno krilo je molitva. drugo krilo je orgazam

     

    orgazam je molitvena ptica

     

    volim ove reči kojima sve volim

     

    sve se može reći rečima pa i to da se sve ne može reći

     

    sve nekako dođe na isto

     

    zaista bi trebalo da operem vrata i prozore

     

    hvala vodi

     

    hvala smirenju

     

    svemu hvala

     

     

    sve

    je

    preobraženo

    ovom

    pesmom

     

     

    ljubim Te slaba cirkulacijo

     

    radujem se jer ću uskoro izaći napolje

     

    Bogu mio – svima mio

     

    korisno tako brzo postaje beskorisno da

    jedino beskorisno ima korist od korisnog

     

    beskorisno je lepo po sebi

     

    blagi osećaj Tvojoj duši

     

    voleo bih da još nešto saznam o Milici Rakić

    saznao sam i uživao u njenim rečenicama i radovima

     

    mislim o tome kako je nastalo pisanje

     

    reč je zapevala stvorenom

     

    jedna reč je bila dovoljna za sve

     

    sa dve reči je nastao tekst

     

    idem

     

    idem Tebi

     

    u starim tekstovima se oseća besmrtnost i radost zbog teksta samog

     

    tu radost i uzbuđenje osećam sve više

     

    kao da o ničemu drugom i ne pišem nego samo o tom uzbuđenju

     

    pišem. pišem Te

     

    deda nisu Vam te dobre – rekao mi je jedan od Cigančića

    dok sam podizao breskve sa zemlje. ne sećam se kada mi

    je neko prvi put rekao dečko mladiću čoveče – čiko. ali

    danas mi se prvi put u životu neko obratio sa deda

     

     

     

     

     

    SVE U OVOJ KNJIZI JE SVE VIŠE JEDNA JEDINA PESMA

    1646. dan
    4. jul 2009.

    46393 - 46425

    blaženstva

     

     

    nekom negde nekad nekako ni zbog

    čega nekoliko nekakvog ničijeg ništa i nešto

     

    hodam. pokušavam da se opustim. prija mi

     

    kada bi mi glava bila u nečijem toplom krilu

    tako bih počeo da drhtim da bi se Svemir protresao

     

    Miroslav Mandić

    Miroslava Mandića

    Miroslavu Mandiću

    Miroslava Mandića

    Miroslave Mandiću

    Miroslavom Mandićem

    Miroslavu Mandiću

     

    Ti

    Tebe

    Tebi

    Tebe

    Ti

    Tobom

    Tebi

     

    Bog

    Boga

    Bogu

    Boga

    Bože

    Bogom

    Bogu

     

    Bogom sam ja ja

     

    Bogom sam ja Tii

     

    Bogom sam ja sve

     

    Bogom sam Bog

     

    različiti detalji istog potvrđuju isto

     

    zemlja u meni hoda

     

    okean preplivava sebe u meni 

     

    nebo prebiva u meni 

     

    uživam u prepoznatljivom. žudim za neprepoznatljivim

     

    pitaš li me – već sam Tii odgovorio

     

    hvala prijatelju – a kada me je prepoznao

    rekao mi je hvala druže – moj ulični harmonikaš

     

    danima bih plakao kao reka

     

    mršava. iščašenog kuka. dubokog glasa 

    mlada devojka deli reklamni materijal prolaznicima

     

    nisam dobro ali i to je dobro. sve je dobro – sve je lepo

    napisao sam danas u jednom mejlu i dobro je što sam to napisao

     

    počinje da grmi. grgolji nebo

     

    nosim hranu u ruci – sramim se zbog toga

     

    ovo blaženstvo će osetiti onaj ko mu posveti svoj život

     

    moj život pripada svakome ko mi posveti svoj život

     

    moje delo pripada svakome ko mu preda svoj život

     

    posle popodnevne kiše u predvečernjoj šetnji 

     

    uživam u drveću pored kojeg prolazim

     

    osvežen vazduh posle kiše me zanosi i opija

     

    posle dugo vremena nisam pio. preslab sam za subotnje vino

     

    umesto vina gledam veliku krošnju starog oraha

     

    počinje da pada kišica. pijan sam i bez vina

     

    nije logično sve što je logično jer je mnogo toga i melodično

     

    uh kako lepo grmi. vidim kako pljusak sa dna ulice dolazi

    ka meni. sklonio sam se pod jedno drvo i uživam u pljusku

     

     

     

     

     

     

    ŠIZOFRENIJA

    1645. dan
    3. jul 2009.

    46360 - 46392

    blaženstva

     

     

     

    znaš koja mi je dijagnoza iz 2004. sada sam saznala. šizofrenija

    rekla mi je telefonom u nedelju a ja to zapisujem u petak

     

    šizofrenija je krik ljubavi za jednom jedinom ljubavlju

     

    šizofrenijo moja cvetaj u jednom

    posvećeno bubamari koja mi je uletela u sobu 

     

    17:18h

    dan je već izmakao a tek sam krenuo na most

     

    vrti mi se u glavi

     

    zanosim se

     

    pesak mi je u glavi – ako se to tako kaže

     

    izašla mi je groznica na donjoj usni

     

    iscrpljen sam

     

    spava mi se

     

    dobro je ovo nikakvo pisanje

     

    samo sam pisanje i ništa više – kaže mi pisanje

     

    posle mosta mi je malo bolje

     

    uvek mi je posle mosta lakše

     

    obavio sam još jedan dnevni zadatak

     

    posle svakog blaženstva mi je lepše

     

    blaženstvenije

     

    kao sa travom

     

    kao da je niklo

     

    možda ovo Tebi nije dovoljno ali meni je spasonosno

     

    možda ovo Tebi nije lepo a meni je prelepo

     

    ništa lakše nego napisati neko blaženstvo

     

    ništa lakše jer to je najteže

     

    ništa lepše jer to je najlepše

     

    ništa lepše jer to je dobro

                                                                                     

    ja sam umetnost ovog pogleda

     

    žena je počela da viče i svojom energičnošću je

    uspela da povrati novčanik koji su joj upravo ukrali

     

    prvi put ove godine vidim na ulici kuvan kukuruz

     

    mislim o mom uspehu

     

    moj uspeh je uspeh Boga

    moj uspeh je što sada pišem o uspehu

    moj uspeh je uspeh svih bića pre mog uspeha

    moj uspeh je da svet uspe u meni a ne ja u svetu

     

    na pijaci

    raženi hleb 45 dinara

    tri paprike 30 dinara

    četiri paradajza 30 dinara

    jedan krastavac 10 dinara

    800 grama bresaka 30 dinara

     

    u prodavnici

    krem sir 28 dinara

    krem maslac 44 dinara

    kisela pavlaka 41 dinar

    majonez 30 dinara

    kisela voda 38 dinara

     

    zanosni smiraj pesme

     

     

     

     

    KO-INCIDENCIJA JE BOG

    1644. dan
    2. jul 2009.

    46327 - 46359

    blaženstva

     

     

    hodam polako

     

    lečim se

     

    slabost sam

     

    lečim Te

     

    brigo izađi iz mene

     

    vrtenje u glavi izađi iz mene

     

    mislim na reč ko. lepa mi je. ko-incidencija je Bog

     

    piše mi se iako ne znam šta da napišem

     

    zaista je uživanje ovo sporo hodanje

     

    kao da sam more

     

    umrljao sam ruke prezrelim ringlovima koje sam pokupio sa zemlje – i

     

    Aleksandra Vrebalov

     

    sretoh je slučajno kao i pre godinu dana

     

    ko-incidencija je Bog

     

    sve piše Bog

     

    detalje peva Bog

     

    nesebičnost je bogatstvo

     

    postojanje me peva

     

    što sekundastije to večnije

     

    sa juga se naoblačuje

     

    volim Te

     

    naoblačilo se i rashladilo

     

    vazduh se komeša

     

    vazduh voli da se ljubi

     

    kupio sam preslatke prezrele jeftine kajsije i breskve

     

    čarobna formula – najjeftinije je najbolje 

     

    kao i sinoć i večeras kratka šetnja po kraju

     

    majka i sin piju vodu iz tek otvorenih flašica

     

    čistač ulice govori nekome da su pored kontejnera bačene dve fotelje

     

    dok gledam ovu ženu koja mi dolazi u susret mislim na Svemir 

     

    uživam u ovom dugačkom zidu fudbalskog terena Hajduka sa Liona

     

    evo već čuvenih poslednjih sto metara do Stančića

     

    ej ej živote – kaže kuvar radnicima sa kojima

    stoji ispred kuhinje restorana domaće hrane Hajduk

     

     

     

     

     

    SAM ZA SVE

    1643. dan
    1. jul 2009.

    46294 - 46326

    blaženstva

     

     

    blaga svetlost nad rekom

     

    zapara je. znojim se

     

    ja sam pitanje bez znaka pitanja

     

    da li postoji pitanje bez ljubavi

     

    20:24h 

    izašao sam u večernju šetnju više zbog pisanja nego zbog šetnje

     

    celog dana sam se osećao loše a i sada ne

    znam kako ću napisati današnja blaženstva

     

    hodam polako. prija mi vazduh

     

    bića pomažu jedna drugima

     

    ulice na Lionu su tihe

     

    i ove godine su hortenzije čudesno lepe

     

    ova roza ruža mi izaziva osmeh

     

    ponovo cveta magnolija

     

    suviše sam sam

     

    već nedelju dana mi se vrti u glavi

     

    i ovih nekoliko vilinih konjica su mi izazvali osmeh

     

    tri ulična psa leže na asfaltu ispred kuće broj 29 u Hektorovićevoj ulici

     

    počele su da se prodaju lubenice na ulicama

     

    izašao sam na Bulevar. na njemu je neprestana buka od automobila

     

    kao što je život borba za život tako je blaženstvo borba za blaženstvo

     

    više života više blaženstva 

     

    više blaženstva više života

     

    beba sam

     

     i u ulici Cara Jovana Crnog tri psa mirno leže na asfaltu

     

    ovih dana uživam u Nikolaju Fjodorovu i

    njegovim tekstovima iz Filozofije zajedničkog dela

     

    20:46h

    još stotinak metara – još spore šetnje – do Stančića

     

    sipao sam čistu vodu u vazu sa belim cvećem

     

    toliko mnogo večeri sam sam

     

    ostala mi je još jedna kajsija

     

    milina muzike

                         

    strpljenjem čekam blaženstvo

     

    lepota – belo cveće me voli

     

    sve pupi životom

     

    očiju punih suza

     

     

     

     

     

    PROŠAO JUN

    1642. dan
    30. jun 2009.

    46261 - 46293

    blaženstva

     

     

    jednostavno je  

     

    poslednji dan juna

     

    poslednji dan prvog dana

     

    da li postoji oznaka za sada

     

    da li postoji oznaka za večnost

     

    da li postoji matematika neopisivog

                                                                              

    da li postoji gramatika pogrešnog

     

    da li postoji novac nesebičnosti

     

    11:11h

    isključujem se. isključiću i Crvendaća. opraću posteljinu i krenuti na most

     

    11:49h

    krenuo sam. na ulici sam

     

    vrabac prija mom srcu. ruža mozgu

     

    jesam jer si Tii bio

     

    jesam jer ćeš Tii biti

     

    jesam jer sam sada. jesam jer sam isto. jesam jer sam večnost

     

    kupite i ovde nešto – piše na izlogu stare limarske radnje na Bulevaru

     

    imaš ti bato – pita me dečak-prosjak

     

    požurio sam – počinju da padaju krupne kapi kiše

     

    ja sam pesnik kiše

     

    leluja se cveće na vetru

     

    nevreme je ovih dana mnogim ljudima uništilo čitavu letinu

     

    počinje pljusak. pod nadstrešnicom robne kuće

    sam. čuje se samo pljuštanje i ljudsko graktanje

     

    ja sam umetnost

    svih kontinenata

    mora i okeana

    naroda

    jezika

    ideja

    stvari

    mašina

    umetnosti

     ja sam umetnost svih bića

     

    ja sam biće svega i pesma jednog

     

    tri devojčice rukama hvataju kišu

     

    ja je imenica – ja Bog

    ja je zamenica – ja dete Božije

    ja je pridev – ja lepo

    ja je broj – ja jedan

    ja je glagol – ja ljubiti

    ja je prilog – ja zajedno 

    ja je predlog – ja ukorak

    ja je veznik – ja i

    ja je uzvik – ja hoj

    ja je rečca – ja da 

     

    izbegao sam novi pljusak. sklonio sam se ispod mosta

     

    na mostu sam. sevaju munje

     

    najmanje što mogu da učinim je da budem sve

     

    najmanje što jesam je da ljubim sve

     

    najskromnije što jesam je da sam Bog

     

    kako jeste sve što kažem da jeste – pevanjem

     

    kako pevam sve što kažem da jesam – stvaranjem

     

    prošao jun

     

     

     

     

     

    POKLONJENJE ZAHVALNOSTI

    1641. dan
    29. jun 2009.

    46228 - 46260

    blaženstva

     

                                                                                     

    jebanje je svetinja

     

    ljubim srce jednog bića u kome je ljubav za sva bića

     

    mušice – miliš po ivici laptopa – ljubim Te

     

    sve što je neko učinio verujući u sebe je u Muzeju ovog blaženstva

     

    sve što pišem i pevam Tebi je u Biblioteci ovog blaženstva  

     

    ja sam miris svih menstruacija

     

    ja sam slast svih ejakulacija

     

    ja sam očaj svih zaboravljenih

     

    pevam sebe

     

    ljubim Tebe

     

    ja sam ono što Tii prezireš jer i Tii si ja

     

    ja – jebimo se – ja

     

    jebanje je svetinja nevinih

     

    jebanje je najnežnije pevanje

     

    jebanje su sva jebanja koja se u meni jebu zauvek

     

    jebanje je molitva

     

    jebanje je isti rukopis kobile i konja

     

    jebanje je mir magarice i magarca

     

    vrabice i vrapca

     

    lastavice i laste

     

    vlatice i vlati

     

    mineralice i minerala

     

    zlatice i zlata. kamenice i kamena

     

    novčanice i novca. pokretića i pokreta

     

    osmehnice i osmeha  

     

    jesi

     

    jesi jesam jesi

     

    lepo je kada su svi ovde

     

    dobro je kada su svi sada

     

    ljubav u meni potvrđuje sve

     

    ljubav potvrđuje samoću kojom ljubim

     

    samoćo ljubim Te

     

    jedne su nam usne

     

     

     

     

     

    Stranice