Miroslav Mandić Bog

pesma
pesma jednog imena
ime čoveka
ime boga
ime pesme
pevao sam je
od 6. januara 2005. do 24. jula 2017.
pevao sam je svakog dana osim nedeljom
33 pesme u danu
zovem ih blaženstva
198 blaženstava nedeljno
129600 blaženstava za dvanaest i po godina
129600 (360×360) blaženstava su formirala knjigu loptu
svemir
svemir pesme
svaki dan je obeležen brojem dana i datumom pevanja
prve tri knjige su odštampane
četvrta i peta knjiga su mi u kompjuteru
osam poslednjih knjiga je na sajtu
nadam se da će uskoro biti sve zajedno na sajtu

    od 23. oktobra 2017. na sajt svakog dana stavljam
    po desetak dana knjige miroslav mandić bog
    tako će za nekoliko meseci cela knjiga
    od njenog početka 6. januara 2005
    do njenog kraja 24. jula 2017
    biti zajedno na sajtu

    Ti
    si

    293283

    pupoljak

    SEDAMDESET ŠEST DANA

    1733. dan
    29. septembar 2009.

    48835 - 48867

    blaženstva

     

     

    1950

    JEDNOGODIŠNJAK

    te godine se ničega ne sećam kao ni trenutka

    Velikog praska u kome sam stvoren kao i sva bića u

    spasonosnoj zabludi svake priče i istini svake pesme

    i

     

    1951

    NADA

    devojčica sa kojom sam se igrao u prvoj i drugoj godini života

    i

     

    1952

    STRAH OD LJUDI KOJI SU MI SE UNOSILI U LICE

    osećao sam grubost u njihovom iskazivanju ljubavi

    i

     

    1953

    GREBU ME PANTALONE

    užas koji mi je dolazio preko kože – klica

    otpora prema vojsci i svakoj grubosti

    i

     

    1954

    FOTOGRAFISANJE

    trauma od fotografisanja. stid me je ubijao i jačao

    i

     

    1955

    JEDNA OD PONIŽENOSTI

    dečak od koga sam bio i stariji i jači bio je hrabriji i bezobrazniji

    i bacio mi kapu u blato a ja sam se uplašio i posramio. čast mi je

    spasio i još više me posramio mlađi brat koji ga je odmah napao

    i

     

    1956

    GAĐENJE NAD KAJOM

    trenuci gađenja nad majkom i biologijom

    ali i posejano seme ljubavi za Kaju-Majku

    i

     

    1956

    PRVI DAN U ŠKOLI

    ruže na klupama i učiteljica Jelica Aleksić

    i

     

    1956-1957-1958

    GLUMIM BIOSKOP

    satima sam glumio filmove za mlađeg brata i

    sebe. za njega avanturističke – za sebe idilične

    i

     

    1957-1969

    LJUBICA

    devojčica-drug od drugog razreda osnovne

    škole do njene smrti u devetnaestoj godini

    i

     

    15. avgust 1958.

    MILOMIROVA ŽRTVA

    očevo samoubistvo. bilo je užasno i preporađajuće

    umetnost žrtvovanja i pesma vaskrsavanja

    i

     

    1963

    LARIGEN

    usamljeni kauboj iz crtanog filma koji je u dvoboju pobedio Zlog najbržeg

    revolveraša. kada je Zli ležeći na zemlji pred izdisajem pitao Larigena

    zašto mi nisi rekao da si toliko brz Larigen mu je odgovorio nisi me pitao

    i

     

    1963

    PRVI POLJUBAC

    poljubac sa Oljenkom

    Oljenka Ti si me otvorila ljubljenju za ceo život – ljubim Te zauvek

    i

     

    1963-1966

    PRAVDA

    samoća i pravda u glavi. borba za pravdu. svi dečaci ovoga sveta

    su već mrtvi – svaki dečak spašava ovaj svet za svaku devojčicu

    i

     

    1963-1968

     FUDBAL

    radosti tela. lopta u nogama

    i

     

    1966-1969

    BIOSKOP – FILMOVI I FILMSKI JUNACI

    bio sam film i njegovi junaci. hrabrost dobrote me je vodila lepoti hrabrosti

    i

     

    1966

    PRVA VEĆA POBUNA

    pobuna protiv

    vojske – ubijanja

    muškosti – ubilačke civilizacije

    vlasništva – muške kulture

    i

     

    1966

    BRANISLAV ŠTRBOJA

    stariji drug sa kojim je počelo mišljenje – vatra u glavi

    i

     

    1967

    PROMENA-ODLUKA

    neću biti inženjer nego umetnik

    i

     

    osamnaest godina života

    lomljivost

    stid

    kukavičluk

    gađenje

    ruže

    filmovi u telu

    Ljubica

    smrt

    Oljenka

    trčanje

    filmski junaci

    mišljenje

    odluka

     

    lomljivost u uživanje i srčanost

     

    stid u borbu sa samim sobom

     

    kukavičluk u nežnost i odanost

     

    gađenje u besmrtnost

     

    ruže u svečanost

     

    filmovi u telu u svet u meni

     

    Ljubica u prijateljstvo sa ženom

     

    smrt u obeleženost dobrotom

     

    Oljenka – Oljenka

     

    trčanje u hodanje

     

    filmski junaci u velike stvaraoce

     

    mišljenje u Boga

     

    odluka u stvaranje Pupoljka

     

     

     

     

     

    SEDAMDESET SEDAM DANA

    1732. dan
    28. septembar 2009.

    48802 - 48834

    blaženstva

     

     

    Miroslav Mandić je Miroslav Mandić je Miroslav Mandić

     

    Gertruda Stejn je Gertruda Stejn je Gertruda Stejn

     

    ruža je ruža je ruža

     

    put je put je put

     

    Bog je Bog je Bog

     

    jedan Bog

     

    jedan put

     

    jedna ruža

     

    jedna Gertruda Stejn

     

    jedan Miroslav Mandić

     

    jedno je sve

     

    jedno je sve – sve je jedno

     

    jedno je – svejedno je

     

    Miroslav Mandić je rad bivanje i stvaranje Miroslav Mandić

     

    Miroslav Mandić je sve što Miroslav Mandić kaže da je Miroslav Mandić

     

    Miroslav Mandić je pesma Miroslav Mandić

     

    Miroslav Mandić je hodanje Miroslav Mandić

     

    Miroslav Mandić je umetnost Miroslav Mandić

     

    Miroslav Mandić oseća da nema nikakva prava u životu i ovom

    svetu i zato Miroslav Mandić govori samo o Miroslavu Mandiću

     

    govoreći samo o sebi Miroslav Mandić

    jeste sve pa i AutoBioGraf i Ja Miroslav Mandić

     

    podatke o mom životu i radu počeo sam da prikupljam u

    četrdesetoj godini dok sam se pripremao za Ružu lutanja

     

    svi datumi radova i knjiga zabeleženi su u trenutku njihovog nastajanja

     

    izvinjavam se ako sam pogrešio neki datum

     

    1949

    ROĐENJE

    od krvi Milomira Mandića i krvi Katice Oprin-Mandić

    4. decembra oko pola sedam ujutru rođen je Miroslav Mandić

    i

     

    volim drugim

     

    Gertrudom

    Vitgenštajnom

    Fjodorovim

    Valzerom

    Sandrarom

     

    svedavajuće

     

    sveprimajuće

     

    svepodavajuće

     

    ništa sam – sve si

     

    biću spremna – napisala je mama

    jutrošnji san

     

    zlato ljubi blato

     

    ja autobiografija – autobiografija ja

     

     

     

     

     

    SEDAMDESET OSAM DANA

    1730. dan
    26. septembar 2009.

    48769 - 48801

    blaženstva

     

     

     

    dobro jutro suboto

     

    od ponedeljka ću sledeće dve-tri

    nedelje dopisivati AutoBioGrafiju

     

    reci nekom to

     

    voleo bih da u AutoBioGrafiji budeš kao

    u svojoj kući i osetiš svoju autobiografiju

     

    voleo bih da je pročitaju svi oni koji bi voleli da je pročitaju

     

    sva bića

     

    uvek svi i sve. samo svi i sve

     

    ko su oni

     

    gde su

     

    kako da svima i svakom javim

     

    živim – stvaram – pevam – samo za Tebe

     

    umesto bujnog pisanja samo bujno

     

    našao sam samo tri oraha iako mislim da ih u travi ima još

     

    gledam jednu jedinu jabuku na drvetu a mačka gleda mene

     

    ne odoleh – pomirisah Te roza ružo

     

    i danas sam ubrao grožđe

     

    al je ovde među ovim starim zgradama al

     

    nikada nisam voleo avanturizam – podvige sam i činio i voleo

     

    topla je i slatka šljiva koju sam podigao sa asfalta

     

    moja izuzetnost je u svemu

     

    moja posebnost je u istom

     

    grožđe – grožđe sam

     

    smokve – smokve

     

    33 – 33

     

    biće bolje. biće bolje. nadamo se. nada umire poslednja

    govorila je prodavačica od koje sam kupio luk i šargarepu

     

    televizor koji je izgleda počeo da se kvari mi je izazvao

    osećanje krivice i nesigurnosti. i sijalica u kupatilu je pregorela

     

    pročitao sam prvi deo Ispovesti o

    prvih trideset godina života Žan-Žak Rusoa

     

    ono je žuti mesec a ovo sam ja

     

    veliki pas glasno lapće dok pije vodu

     

    Blez Sandrar je voleo broj 33. zvao ga je nuklearni reaktor

     

    uzbudila me je danas lepota savršeno okruglog kaktusa

     

    na ulicama je sve više fizičkog nasilja

    fizičko nasilje je posledica

    emocionalnog nasilja

    mentalnog nasilja

    roditeljskog nasilja

    školskog nasilja

    državnog nasilja

    ekonomskog nasilja

    kulturnog nasilja

    religijskog nasilja

    naučnog nasilja

    političkog nasilja

    medijskog nasilja

    ideološkog nasilja

    istorijskog nasilja

    seksualnog nasilja

    modnog nasilja

    nasilja predrasudama

    nasilja tabuima

    sportskog nasilja

     

    tiho plačem – nestanite uzroci svih nasilja 

     

     

     

    SEDAMDESET DEVET DANA

    1729. dan
    25. septembar 2009.

    48736 - 48768

    blaženstva

     

     

    kada su mi pre tri dana bili u poseti Jasuka i Željko uživao sam u njima

     

    sve više uživam u ljudima iako sam pre neki dan osetio

     

    ako si iz ljudskog roda iz roda zločinaca si

     

    Jasuka i Željko su obećali da će mi novcem pomoći da

    stvorim jednu od slika u seriji 64 pupoljka pevaju Pupoljak

     

    kupio sam šestar za pupoljke

     

    kupio sam plavi portfolio i folijice za Plave ruže

     

    kupio sam 2b mine 0.5mm za patent olovku

     

    na jednom hameru sam počeo crtačke probe

     

    sa Violetom sam šetao po suncu

     

    ispričao sam joj da mi je Ružica koja sa detetom u naručju na ulici

    prosi od vozača automobila rekla da je ćerkicu Sanju upisala u školu

     

    voli da uči – sa sjajem u očima Ružica

    je ponavljala – voli da uči voli da uči

     

    još jedno dete ti je pošlo u školu – rekla je Violeta

     

    mladoj prodavačici sladoleda koja mi je pre mesec

    dana rekla glupo bi bilo kada Vama ne bi moglo predložio sam

    da pogleda moj sajt a ona je mangupski i zaštitnički odgovorila – važi

     

    sada sam ovde u ovom blaženstvu kod Kalenić pijace

     

    volim borbu

     

    ne volim da se borim protiv drugih

     

    volim borbu sa samim sobom

     

    počelo je to još u detinjstvu kada sam se igrao sam

     

    nastavilo se samoćama u mladosti

     

    u devetnaestoj sa Lao Ceom

     

    u dvadeset trećoj odlukama u zatvoru

     

    volim one koji izgaraju u borbi ali ne povređuju drugog

     

    volim borbu za pobedu ali ne volim pobedu i pobedničko slavlje

     

    evo slavlja – vetar po ružama

     

    volim borbu protiv mehaničkog – ograničenog – podrazumevajućeg

     

    volim da se izložim podvizima i trenažnim procesima

     

    dobroti koja je izvan dobra i zla

     

    ljubavi koja je ista prema svima i svemu

     

    svežini ponavljanja

     

    istom preobražavanju koje preobražava isto

     

    lagani bazač

     

    bazač bazalica

     

    hodač – bivač u slavu – hodaču

     

     

     

     

     

    OSAMDESET DANA

    1728. dan
    24. septembar 2009.

    48703 - 48735

    blaženstva

     

     

    Dubok naklon Miroslave, pišem ti iz tri razloga.

    Prvi je da ti kažem da me jako raduje sto dana. Želim

    da doprinesem posetama, prisustvom, dobrim željama, idejama, novcem

    i saputništvom. Drugi razlog je što sledećih dana očekujem vest da li su

    me primili u operu Četiri godišnja doba. U slučaju da me prime uskoro ću

    imati dar da ti ponovo šaljem novac. Verujem, više novca nego ranije.

    Treći razlog je da ti kažem da će mi se i Elisa Sur pridružiti. Živimo

    zajedno, zajedno želimo da  šaljemo novac.

    Ljubimo te.

    Art mi je poslao sinoć mejl iz Kanade. Pitao sam ga da li mogu njegovo

    pismo da stavim u sto dana jer je to prva reakcija i mnogo mi znači. Art je odgovorio

    Miroslave, nema tajne. Slobodno objavi ako voliš. Već nekoliko dana

    mislim da ti pišem, no redovno sam govorio sebi, budi strpljiv Art, pak

    videvši danas novi sadržaj web stranice, oduševio sam se i pisao ti.

    Neka probudi još veću želju u meni i ljudima koji odlučuju.

    Verujem da će sve biti u redu. Art

    ps. Elisa Sur, predivna Koreajapanka.

     

    dok sam mislio o bezgraničnosti i

    svetlosti 360ugledao sam žutu tenisku lopticu

     

    podigao sam lopticu i stavio je u zadnji džep kratkih pantalona

     

    volim loptu

     

    dve hiljade drugu godinu sam proveo sa jednom teniskom lopticom

    koju sam u hodu bacao u vis i hvatao je jednom ili drugom rukom

     

    da li čuješ ovaj zvuk loptice o asfalt

     

    bacim je snažno na asfalt i ona odskoči tri-četiri metra u vazduh

     

    usne i usmine

     

    glava i glavić

     

    lopta i ruža

     

    lica ljubavi

     

    igram se sa pisanjem kao sa loptom

     

    bacam je u vazduh i hvatam je

     

    bacim je i letim za njom

     

    bacam je Tebi – uhvati je

     

    ja Tebi Tii meni

     

    jedno smo – lopta smo

     

    lopta leti kao da stoji u vazduhu

     

    srećan sam sa loptom

     

    bacio sam je niz asfalt i trčim za njom

     

    joj kako je lepo trčati za loptom

     

    ovih blaženstava ne bi bilo da nisam našao žutu loptu

     

    lopta me je našla da me proslavi

     

    našao sam je da bi zapevala

     

    lopta i ja u ulici Ariljskoj

     

    jedna devojka je napućila usne dok je gledala loptu i mene

     

    pucad – orah – mozak – lopta

     

    pomislih da na drugom desetogodišnjem hodanju svakog dana nosim loptu

     

    deset godina bacati loptu u vazduh

     

    biti loptom

     

    hodati ulicom sa loptom je filozofija deteta

     

    u slavu lopte u Ilindenskoj ulici sam sa

    ograde napuštene kuće otkinuo desetak grozdova

     

     

    deset

    godina

    bacati

    loptu

    u

    vazduh

    hej

     

     

     

     

     

    OSAMDESET JEDAN DAN

    1727. dan
    23. septembar 2009.

    48670 - 48702

    blaženstva

     

     

    ja

     

    srce svih bića

     

    očekujem sve od Tebe

     

    Boginjo

     

    svako je svakom sve

     

    dozreva grožđe

     

    pucad se pune svetlošću i slašću

     

    sunce je slatko

     

    Juče su me posetili Jasuka i Željko.

     

    Jasuka je pre trinaest godina došla u Australiju iz Japana. Željko

    pre jedanaest iz Srbije. Već devet godina žive zajedno u Melburnu.

     

    Željko je jedan od mojih sinova.

     

    Jasuki sam poklonio rečenicu

    Ja sam Jasuka... jedna beskrajna i bezvremena priča...

     

    za nekog je nešto sve

     

    za mene je sve uvek sve

     

    lepo sve

     

    dobro sve

     

    sve baš sve

     

    sve u svemu

     

    sve svetinja

     

    mislim na šezdeset četiri desetogodišnje slike i o

    tome da ih nazovem 64 pupoljka pevaju Pupoljak

    i ugledam pet crvenih pupoljaka iza betonskog zida

     

    stara žena nosi prutić u ruci

     

    golub hoda po svojoj senci

     

    ugledati – ne loviti ih – leptire

     

    osunčana padina je zamirisala morskim biljem

     

    bagreme moj

     

    osušeni čičkovi

     

    divlja nana

     

    kupinice

     

    jeste beskrajno – jeste bezvremeno

     

    lepa su imena bilja

     

    lepo je ime bilo čega

     

    lepo je samo ime

     

    Imena

     

     

     

     

     

    OSAMDESET DVA DANA

    1726. dan
    22. septembar 2009.

    48637 - 48669

    blaženstva

     

     

    pre neki dan mi je stiglo ljubazno pismo i upitnik

    iz srpskog WHOisWHO. evo kako sam odgovorio

     

    Mandić Miroslav

    Prezime i ime

     

    Miroslav Mandić je ime Miroslava Mandića koje sam

    diveći se Gertrudi Stejn – Ludvigu Vitgenštajnu – Majstor Ekhartu

    Bili Holidej – Ed Rajnhardu... promenio u Miroslav Mandić

    Nadimak, pseudonim ili umetničko ime

     

    Novi Sad

    Mesto rođenja

     

    4. decembar 1949.

    Datum rođenja

     

    Bivač u srcu svih bića

    Naziv sadašnjeg radnog mesta

     

    Gost u Hotelu Života

    Institucija u kojoj ste zaposleni

     

    Početak sam

    Od kada ste na sadašnjoj poziciji

     

    Nezaposlen

    Prethodna zaposlenja

     

    Jedan čovek je više od svih ljudi zajedno

    Najvažnije javne funkcije u karijeri

     

    Od obrazovanja priznajem prvi razred osnovne škole i

    prekid studijaknjiževnosti na prvoj godini. Školovao sam

    se divljenjem velikim stvaraocima i poslušanjem stvaranju.

    Usavršavao sam se u zatvoru u kome sam boravio zbog teksta

    Pesma o filmu. Kao i svim odlukama i zavetima koji su me

    vodili stvaralaštvu Večne umetnosti: svakog trena svuda svima i

    svemu ljubav – večna umetnost u pesmi svih bića.

    Bogu Bog

    Podaci o obrazovanju i usavršavanju

     

    Ja sam ti je on

    Varšava

    Ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

    Ruža lutanja

    Miroslav Mandić

    Objavljene knjige i tekstovi (najviše pet)

     

    Jedan čovek

    Lišće – drvo života

    Trave

    Spomenici Anonimnim Snagama Ljubavi

    Plava Ruža

    Umetnička dela (najviše pet)

     

    Put u Ameriku ili novi život Indijanaca

    Četiri hodanja za Poeziju

    Ruža lutanja

    Sva sela

    www.miroslavmandic.name

    Performansi (najviše pet)

     

    Bez nagrada i priznanja

    Nagrade i priznanja

     

    Sam za sve

    Članstvo u društvenim organizacijama

     

    Nisam bio niti sam član bilo kojeg profesionalnog

    udruženja – političke stranke – nevladine organizacije

    Članstvo u profesionalnim udruženjima, političkim strankama, nevladinim organizacijama

     

    Milomir Mandić – trgovački putnik

    Ime i zanimanje oca

     

    Katica Oprin-Mandić – spremačica

    Ime i zanimanje majke

     

    Venčan sam sa svim bićima. Žena sam i muž postojanju

    Bračni status

     

    Moja deca su moja dela i mladunčad svih bića

    Broj dece

     

    Svemirsko

    Državljanstvo

     

    Život

    Etnička pripadnost

     

    Bog

    Veroispovest

     

    U Tvom srcu

    Mesto stanovanja

     

    Jedan jedini jezik

    Maternji jezik

     

    Služim se još jednim jezikom

    Jezici koje govorite, osim maternjeg

     

    Savesno i sa ljubavlju sam napisao ono u šta

    verujem. U istovetnost koju živim i stvaram

    Šta biste još rekli o sebi što smatrate važnim, a nije pomenuto

     

    Miroslav Mandić i jeste ko umetnost – umetnost ko.

     

    ko je uvek ja

     

    jedno jedino ja

     

     

    ja

    ja  ja  ja

    ja

     

     

    Bog

     

     

     

     

     

    OSAMDESET TRI DANA

    1725. dan
    21. septembar 2009.

    48604 - 48636

    blaženstva

     

     

    uživam u Blez Sandraru i njegovom jeziku

     

    meni ostaje moj

     

    jednostavni jezik – pesnik sam

     

    kako mi se hoće jezik – luda sam

     

    jezik bilja i obilja – vrtlar sam

     

    beskrajni i bezvremeni – lutalica sam

     

    ozarujući – prosjak sam

     

    muzički – hodač sam

     

    jezik usana i usmina – ljubavnik sam

     

    jezik prvih prizora – mistik sam

     

    jedan jedini jezik – monah sam

     

    jezik odbačenih – rudar sam

     

    jasan jezik – filozof sam

     

    čobanski – čobanin sam

     

    nežnijajući – heroj sam

     

    Miroslav Mandić jezik – umetnik sam

     

    harmoničan – matematičar sam

     

    potvrđujući – informatičar sam

     

    ljubeći – anarhista sam

     

    siromaški – ekonomista sam

     

    svemirski – pacifista sam

     

    nepripadajući – odbeglo dete sam

     

    tautološki – dete dečak sam

     

    tek stvoreni – beba sam

     

    hodački – muzičar sam

     

    ponavljajući i neprestajući – plesač sam

     

    tetovirani – performer sam

     

    smireni – pobunjenik sam

     

    svepodavajući – žigolo sam

     

    devojački – dobar dečak sam

     

    sandrarovski – jer sam Blez Sandrar

     

    božanski

     

    Bog

     

     

     

     

     

    OSAMDESET ČETIRI DANA

    1723. dan
    19. septembar 2009.

    48571 - 48603

    blaženstva

     

     

    volim muziku

     

    volim da kažem šta volim

     

    voleti je ljubav

     

    voleti da kažeš šta voliš je

     

    muzika ljubavi

     

    brijem se. miriše pena za brijanje

     

    dolazi prijatelj

     

    sačekaću ga na ulici

     

    kapiji mog dvorišta

     

    moje dvorište je Planeta

     

    muzika koraka muzika mozga

     

    muzika ove kašičice kojom mutim kafu u novoj crnoj šoljici

     

    belu sam juče slučajno razbio

     

    sve je muzika divljenja

     

    dok hodam u susret prijatelju hladno mi je po golim rukama

     

    radnici kod Vuka sede na gvozdenim

    štanglama kao ptice na električnim žicama

     

    iza leđa čujem kako mi se smeju

     

    smešan sam im

     

    smešno im je

     

    kad nema hleba smehom se hrane

     

    hleb sam im

     

    oni meni radnici ja njima hleb

     

    lepo izgledate – rekao sam staroj sedokosoj gospođi na

    groblju. treba da idete na operaciju očiju – odgovorila je

     

    ispratio sam prijatelja

     

    doneo mi je hleb. bili smo na groblju

     

    pričao sam mu o Pupoljku

     

    Bogu

     

    korak po korak hodam na toplom suncu

     

    sunce prijatelj

     

    svaki dašak

     

    zrak

     

    mir oraha

     

    Bože Miroslave

     

     

     

     

     

    OSAMDESET PET DANA

    1722. dan
    18. septembar 2009.

    48538 - 48570

    blaženstva

     

     

    od juče se moja

    AutoBioGrafija

    zove

    AutoBioGraf i Ja

    autobiograf

    i

    ja

     

     

    ko

    je

    ko

    jedno

    je

    ja

     

     

    ja

    put

     

     

    ruža

    na

    putu

     

     

    centrirani

    tekst

    sam

    prvi

    put

    upotrebio

    u

    knjizi

    Dete dečak

    1990.

    godine

     

     

    centrirani

    tekst

    je

    slika

    puta

     

     

    puta

    na

    kome

    sam

     

     

    puta

    kojim

    sam

     

     

    putuj

    pute

     

     

    ljubi

    ružo

     

     

    biti ruža

     

    biti put

     

    biti bit

     

    bit ruža

     

    bit put

     

    bit bit

     

    tri ubrane smokve – slast mi je u grudima

     

    gde sam – tu si

     

    siromaški kućerak prekriven korovom i ružama

     

    da li si dobro, pita me danas ona nova. šta te boli kurac da li sam dobro

    govori šesnaestogodišnja devojka svojim drugaricama dok se vraćaju iz škole

     

    odmara me kad pustim noge da me same vode

     

    noge hoće šta hoće

     

    u drugoj sam šetnji ali za sada nema blaženstava

     

    dan je oblačan. kada sam izašao napolje i sam sam bio oblačan

     

    ali onda sam video kamione sa kojih se prodaju drva za ogrev

     

    starog čudaka kako teško hoda

     

    baku koja je vikala na unuku

     

    ženu koja me je odmerila

     

    video sam jesen u svemu

     

    ugledao sam i drugog čudaka

     

    čudaci mi ugreju srce

     

    čudaci su čudo samog života

     

    jesenje

     

     

     

     

     

    OSAMDESET ŠEST DANA

    1721. dan
    17. septembar 2009.

    48505 - 48537

    blaženstva

     

     

    oprosti

     

    svaka reč je oprosti

    svaka reč je molim Te

    svaka reč je hvala Tii

    svaka reč je ljubim Te

     

    ljubi me

     

    neka blaženstva su samo blaženstva

     

    iznenadni mirisi

     

    blesak besmrtnosti

     

    uvek lišće

     

    uvek trave

     

    žuti konac u srcu prijatelja

     

    pupi

     

    ljubljene analogije

     

    žena bere grožđe

     

    grožđe ljubi ženu

     

    tautologije ljubljenja

     

    Pupoljak

     

    orgazmi poistovećivanja

    orgazmi poistovećivanjem

    orgazmi poistovećivanju

     

    saglasja istovetnih

     

    vetar – smešim se

     

    mlečno sunce

     

    obrane kruške

     

    samom sobom me upoznaj

     

    sa mnom ljubi se

     

    vetar i po koja kap koju nosi vetar

     

    volim mišljenje

     

    lepota mišljenja je u mišljenju lepote

     

    dobrota mišljenja je u mišljenju dobrote

     

    dobro misli lepotu

     

    lepo misli dobrotu

     

    danas sam prvi put ove godine pokupio sa zemlje tri oraha

     

    sve je tačno – reči muškarca u prolazu

     

    i

     

    od sada se moja AutoBioGrafija zove AutoBioGraf i Ja

     

    autobiograf i ja

     

     

     

     

     

    OSAMDESET SEDAM DANA

    1720. dan
    16. septembar 2009.

    48472 - 48504

     blaženstva

     

     

    čim sam ustao izašao sam napolje i ugledao

     

    odlaze laste

     

    odlaze pred mojim očima

     

    lete

     

    nepovratno

     

    selice

     

    jug su

     

    vratiće se

     

    prvi put u životu vidim kako odlaze laste

     

    drhte dok lete

     

    ne lete silovito kao kad su tu

     

    umorna su ta plava prostranstva

     

    volim laste

     

    već dvadesetak godina svakog proleća zapišem kad ugledam prvu lastu

     

    nekoliko dana ih nisam video i mislio sam da su već odletele

     

    iako ovo gledam prvi put jasno mi je da odlaze

     

    kada ponovo dolete dočekaću ih Pupoljkom

     

    suncem

     

    na suncu sam

     

    sunce sam

     

    oči sunca

     

    pogled je sunce

     

    sve što pogledam je sunce

     

    sunce pogleda

     

    suncem okupano

     

    suncem milovano

     

    sunce u sunce

     

    sunce sunca

     

    sunašca sunčeva

     

    trčim – sunce

     

    sam – sunce

     

    novac – sunce

     

    putem sunca pupoljak sunca

     

     

     

     

     

    OSAMDESET OSAM DANA

    1719. dan
    15. septembar 2009.

    48439 - 48471

    blaženstva

     

     

    nikada u životu nisam bio ovoliko sam kao poslednje tri godine

     

    ako neko zna devojčicu Nadu sa kojom sam se

    družio u prvoj i drugoj godini života neka je pozdravi

     

    ako neko zna Vojislava Dudića neka mu kaže da mi se javi

     

    ako neko zna nekog koga sam voleo neka mu kaže da ga volim još više

     

    ako neko zna Tebe kaži mu da sve 

    na ovom svetu žudi za Tvojom ljubavlju

     

    ako neko zna Adama i Evu – Miroslava

    Mandića – neka im kaže da su u raju

     

    ako neko zna Boga neka me ljubi

     

    samo polako

     

    moji iskazi su nada

     

    moje definicije su vera

     

    moja načela su ljubav

     

    bosih nogu na terasi

     

    suncem i toplim pločicama na kojima stojim grejem stopala

     

    prostro sam veš

     

    majicu i gaćice koje nosim tokom dana i majicu i gaćice za spavanje

     

    perem veš svakog dana

     

    istežem se i molim Bogu

     

    ponekad izgovaram imena bližnjih dok se istežem

     

    tridesetak puta prstima dodirnem pod

     

    pre nekoliko godina to nisam mogao

     

    vrtim glavu na jednu pa na drugu stranu

     

    radim vežbe za oči

     

    sve radim po malo

     

    dva vrapca preleću fudbalski teren

     

    stopala su mi se malo ugrejala

     

    sačekaću na terasi da se i kolena još ugreju

     

    vratiću se za sto. još malo raditi i krenuti u laku šetnju

     

    dok sam se istezao govoreći blaženstva malo

    sam preterao i sada osećam bol u tetivama zadnje lože

     

    na suncu sam

     

    do pijace ću

     

    hodaću polako

     

    uživam – svim bićima i Bogu na radost

     

    čovek bere kruške koje je pre neki dan ugledao Džersi

     

     

     

     

     

    OSAMDESET DEVET DANA

    1718. dan
    14. septembar 2009.

    48406 - 48438

    blaženstva

     

     

    juče mi je Srđan Valjarević skrenuo

    pažnju na grešku koja stoji u zaglavlju sto dana

     

    ovo su pripreme za početak Pupoljka

    1. januara 2010. a ne 2009. kako tamo piše

     

    nadam se da će Zoltan ovo pročitati ili će mu neko reći – igri u slavlje

     

    uplašim se i sramim se grešaka

     

    mogućnost da ih priznam me oslobađa i ozaruje

     

    nadam se da ih neću praviti ali i da će uvek

    biti nekog ko će me blagim poljupcima voditi

     

    sto dana priprema za Pupoljak su i ove

    greške prefinjavanja stidom i nesigurnostima

     

    sunce je – Tii si Pupoljak

     

    idem da se vidim sa Milanom Popovićem.

    daće mi kasete za video kameru

     

    Rore mi već četiri godine daje kasete za Plavi film.

     

    Rore priprema za štampu knjigu Miroslav Mandić.

     

    Rore mi održava kompjuter.

     

    Rore mi sa Kajom i Ratkom Marić daje novac za Stančić.

     

    Rore mi sa Kajom i Bjankom daje hranarinu za život već tri godine.

     

    volim Roreta. hvala mu za sve što mi je dao. novac za

    štampanje prve knjige Miroslav Mandić. i kameru i fotoaparat. i...

     

    uh kako mirišu roza žute i crvene ruže u

    dvorištu kuće broj 77 u Svetogorskoj ulici

     

    hvala vam ruže. pomažete mi da nastavim Roretovu priču

     

    nadam se da i Rore voli mene i da se seća reči koje sam mu govorio

     

    boli me kada se Rore ne drži dogovora

     

    više puta sam molio Roreta da se to ne događa ali se to stalno ponavlja

     

    zašto Rore

     

    Rore zašto se to događa među ljudima.

     

    iako mi pomoć od Roreta puno znači i od

    nje zavisim više je ne želim na ovakav način

     

    Rore

    novac je ljubav. reč je ljubav. odnos je sloboda i radost

    neka tako bude među nama

    tako ili nikako

     

    bolne priče u Miroslavu Mandiću su takođe pesme

     

    verujem u Roreta. verujem u Macuru

     

    Rore kad Tii kažem da sam najbolji kažem Tii – volim Te.

     

    Macura kad Tii kažem da sam najbolji kažem Tii – jesi.

     

    kad Tebi kažem da sam najbolji kažem Tii – najbolji si

     

    kad kažem da sam najbolji kažem

    sve je živo

    sve je dobro

    Svemir je živ

    Bog je ljubav

     

    sedim na klupi u Karađorđevom parku i čekam Roreta

     

    pročitao sam Roretu blaženstva koja sam napisao.

    primio ih je sa saosećanjem razišli se Rore i ja ili ne

    blaženstva su mi pomogla da još više verujem u Roreta

     

    uživam u toplom vazduhu

     

     

     

     

     

    52. PUT PO 33 DANA – DEVEDESET DANA

    1716. dan
    12. septembar 2009.

    48373 - 48405

    blaženstva

     

     

    voleo bih

    svim bićima milo

    da istetoviram reč

    pupoljak

    na levoj slepoočnici

     

    pupoljak

    u kojoj boji

    koje veličine

    šta Tii misliš o tome

     

    pupoljak

    jesam sva bića

    pevam sva bića

    stvaram svim bićima

     

    pupoljak

    da li Tii osećaš

    pupoljak

     

    žurim da se vidim sa Vladimirom Macurom

     

    da li će mi odštampati četvrtu knjigu Miroslav Mandić

     

    tužan sam što to nije već uradio

     

    da li ću se zbog odanosti razići sa Vladimirom

     

    razilaženje je bolno porađanje ljubavi. razilaženjem uvećavam ljubav

     

    ljubav je krhka – krhkošću ljubi

     

    pupoljak

    krhkost

     

    129600 blaženstava u četrnaest knjiga

    Miroslav Mandić živi i ovim 48384. blaženstvom

     

    želim zdravlja uspeha i ljubavi Vladimiru Macuri

     

    ako se raziđemo želim mu još više zdravlja uspeha i ljubavi

     

    čednosti čednosti – dušo radosti

     

    stvaranje je čednost

     

    poskočim – čedan sam

     

    još jednom poskočim – čedan si

     

    još jednom poskočim – čedno si

     

    poskočim – čedna si

     

    moć negira postojanje ljubav i stvaranje

     

    krhkost potvrđuje i postojanje i ljubav i stvaranje

     

    u svakom mom delu su sva dela ikada nastala

     

    svako moje delo vredi više od svih dela zajedno

     

    proslavljam ih i ljubim svako

     

    ko me negira sebe negira jer ja sve potvrđujem

     

    pomilovao sam listove drveta svilenaste albicije

     

    nije bilo dobro između Vladimira i mene

     

    za sada ništa od štampanja knjige

     

    podvlačim crtu sa Vladimirom

    odlazim

     

    verujem u krhkost. verujem u umetnost. verujem u podvučenu crtu

     

    hodam

    treperim

    razilaženje

    porađa

    ljubav

     

    pupoljak

    je

    umetnost

    slobode

    Božije

     

     

     

     

     

     

     

    DEVEDESET JEDAN DAN

    1715. dan
    11. septembar 2009.

    48340 - 48372

    blaženstva

     

    žutim koncem porubljujem kragnu juče kupljene plave košulje

     

     

    braon

    cipele

    ostavljene

    pored

    drveta

     

     

    širi

    se

    miris

    pokošene

    trave

     

     

    sve je pesma

     

    vazduh misli kao ja

     

    reči mi daju snagu

     

    sve su mi ukrali – sve ću im vratiti

     

    evo lica

     

    evo knjige

     

    liceknjige

     

    knjigalica

     

    predstave ljubavi kupaju predele i gradove

     

    hodam Preševskom ulicom. nigde nikog. samo zgrade i asfalt

     

    žute se velike dunje na drvetu iza stare ograde

     

    ljubazno mi se javila prodavačica koja je godinama u kući

    držala zeca i sa njim spavala u krevetu ali od kada je umro više

    ne drži životinje jer ne može da podnese bol kada je životinja napusti

     

    sve što jeste su predstave ljubavi

     

    tišina na ulici – šapućem

     

    lep je ovaj ugao ulice

     

    kao da nikog nigde nema

     

    drveće je mirno

     

    gledam u nebo

     

    pravo je borba za prava

     

    borba je pravo na borbu

     

    borbu sa samim sobom

     

    neprestajuća ljubav

     

    ljubim one koji imaju prava i one koji nemaju nikakva prava

     

    ipak malo više one koji nemaju nikakva prava

     

    bar dok nemaju prava

     

    oni koji nemaju prava kada dobiju prava

    ubijaju one koji im nisu davali prava

     

    prava su prava samo kada ljube

     

    prava slike na reč

     

    prava reči na sliku

     

    na stepenicama kod Cvetkove pijace propuštam dva dečaka

     

     

     

     

     

    DEVEDESET DVA DANA

    1714. dan
    10. septembar 2009.

    48307 - 48339

    blaženstva

     

     

    juče sam video kako nastaje jedan vrt

     

    preko puta Đeram pijace

     

    u betonskom dvorištu veličine pet sa tri metra

     

    gospodin Alister Saunderson je ciglama ogradio prostor

     

    devedeset sa sedamdeset santimetara u koji će staviti zemlju

     

    svetu zemlju

     

    zemlju ljubavi

     

    vrt nastaje u srcu

     

    Alisterovom srcu

     

    ljubim svakog ko vrtlari

     

    dvogodišnja devojčica u prolazu nije odvajala pogled od mene

     

    vrtlarila me je i ljubila

     

    nikada se nisam šminkala. ni mužu ni Bogu

    takva sam kakva sam. uzmi me ili ostavi

    izgovorila je žena od koje sam kupio staru košulju za sto dinara

     

    setih se – to je šeboj

     

    ko umire rađa

     

    deca koja umiru rađaju najviše

     

    deca koja ubiju sebe spašavaju svet

     

    oni koji su odani deci koja su se ubila vaskrsavaju ih

     

    vaskrsenje je detinji hleb

     

    vaskrsenje je dečija igra

     

    dete

     

    ljubim samoubice

     

    ljubim svakog ko daje svoj život lepote i dobrote radi

     

    Dragi Miroslave, prekjuče 8. septembra 2009. u

    svojoj 76. godini života preminuo je Miodrag Vartabedijan

    Varta, slikar i dečak. Moj deda, Jermenin.

    poslala mi je mejl Branka Zgonjanin

     

    preminuti – životu se vratiti

     

    jebote

     

    jebote do jaja

     

    lice – sam – knjige

     

    knjiga – sam – lica

     

    tekst i slika su muzika

     

    jedno dete čuva svet

     

    dete sam

     

    lepo mi je – kaže mi dete

    dobro mi je – kažem detetu

     

     

     

     

     

    DEVEDESET TRI DANA

    1713. dan
    9. septembar 2009.

    48274 - 48306

    blaženstva

     

     

    idem kroz jesenju svetlost

     

    sam

     

    žudnja sam

     

    prohladan vazduh

     

    jedna pluća – jedan vazduh

     

    uplašim se

    polako – strpljivo – dobrotom

     

    uvek dobrotom

     

    peskovitim obalama

     

    bokovima

     

    licem svakog prolaznika

     

    plačem kad vidim nekog ko se bori za nečiji život

     

    borim se da niko ne mora da se bori za svoj život nego za život

     

    ceo život sam se borio za pravo na stid

     

    lepota je stid lepote

     

    volim borbu koja nikog ne povređuje

     

    volim laste

     

    odletele su laste

     

    uvek su me uzbuđivali fer-plej igrači

     

    nežni igrači

     

    kiša koja se sliva niz prozorska okna

     

    opraštanje koje oslobađa krivicu

     

    idem

     

    ne boj se Miroslave ne boj se

     

    herojstvo nežnosti

     

    kralj ptica i žir

     

    kiša i pojam kiša

     

    sada sada

     

    korak i iskorak

     

    korak ukorak

     

    skraćeni korak

     

    produženi korak

     

    herojstvo nežnosti jednog jedinog jezika

     

    ovo

     

     

     

     

     

    DEVEDESET ČETIRI DANA

    1712. dan
    8. septembar 2009.

    48241 - 48273

    blaženstva

     

     

    volim Te

     

    reč sam

     

    voli me – neguj me

     

    reči vole

     

    reči vole da su voljene

     

    volim reči – reči me vole

     

    volim Te

     

    sve voli jedno drugo

     

    jesam

     

    volim Te

     

    voli me

     

    biću zauvek

     

    pevam – volim

     

    pevam Te – pevaš me

     

    istežem se – volim Te

     

    ne mogu da se otvore stranice

    Poklonjenja prvoj verziji sajta – volim Te

     

    lice voli lice

     

    Svemir postoji u reči Svemir

     

    sva bića postoje u rečima sva bića

     

    volim Te

     

    Tobom volim sva bića

     

    svim bićima volim Tebe

     

    gledam Te – moje oči Te vole

     

    dok sam malopre crtao plavu ružu govorio sam volim Te

     

    sve što činim osećam mislim stvaram je – volim Te

     

    stranac sam

     

    volim Te

     

    ukorak

     

    volim Te

     

    reč je pesma – volim Te

    tačka je slika – volim Te

    korak je ples – volim Te

     

    stranac sam

     

    volim Te – ukorak

     

    volim Te

     

     

     

     

     

    DEVEDESET PET DANA

    1711. dan
    7. septembar 2009.

    48208 - 48240

    blaženstva

     

     

    nedeljapočele su pripreme za Pupoljak. uzbuđen sam. tako je divno

     

    biti – stvarati – pevati

     

    stvarati pevanje – pevati stvaranje

     

    večeras će mi doći Branko Popović

    sutra ću mu darivati reditelja ljubavi

    zapisao sam juče u dnevnik Jednog čoveka

     

    ponedeljak je

     

    sunčan dan

     

    svaki dan je svečanost

     

    jedan jedini život

     

    život potvrđuje život

     

    jedna jedina ljubav

     

    jedno jedino izvođenje

     

    i Branko je ustao

     

    uskoro polazimo

     

    izvešću mu performans darivanja

    miroslavmandićrediteljljubavi

    i

    tako mu predati

    reditelja ljubavi

     

    12:46h

    krećem ispred hrama Svetog Save ka Kalemegdanu

     

    hodam kičmom Beograda – prati me Branko Popović

     

    performans darivanja miroslavmandićrediteljljubavi

    posvećujem Nhandan Chirco

     

    vreme i prostor teku pod mojim nogama

     

    niko ne zna – svi znaju – kako se rađa reditelj ljubavi

     

    telefonom pričam Ivani Đokić-Saunderson da

    Branko Popović hoda iza mene i gleda kako porađam reditelja ljubavi

     

    radnica gradskog zelenila orezuje ruže na Kalemegdanu

     

    ljubim svakog ko gaji ruže

     

    reditelj ljubavi je roditelj ljubavi je vrtlar ljubavi

     

    umetnost je nevidljiva

     

    nevidljiva umetnost je najvidljivija

     

    13:34h

    kad sam stigao do Kalemegdana pružio sam

    ruku ka ušću. podigao je ka nebu. okrenuo se prema

    Branku i rekao Branko Popoviću predajem Tii reditelja ljubavi

     

    reditelj ljubavi je dete ljubavi

     

    rastao sam se sa Brankom. sada lepih osam kilometara do Stančića

     

    ćutim i hodam – tiha sam muzika

     

    sinoć i danas sam Branku izgovorio mnogo reči

     

    živih reči koje su čula sva bića

     

    volim da stvaram govorom

     

    ja sam pupoljak reči

     

     

     

     

     

    Stranice