Miroslav Mandić Bog

pesma
pesma jednog imena
ime čoveka
ime boga
ime pesme
pevao sam je
od 6. januara 2005. do 24. jula 2017.
pevao sam je svakog dana osim nedeljom
33 pesme u danu
zovem ih blaženstva
198 blaženstava nedeljno
129600 blaženstava za dvanaest i po godina
129600 (360×360) blaženstava su formirala knjigu loptu
svemir
svemir pesme
svaki dan je obeležen brojem dana i datumom pevanja
prve tri knjige su odštampane
četvrta i peta knjiga su mi u kompjuteru
osam poslednjih knjiga je na sajtu
nadam se da će uskoro biti sve zajedno na sajtu

    od 23. oktobra 2017. na sajt svakog dana stavljam
    po desetak dana knjige miroslav mandić bog
    tako će za nekoliko meseci cela knjiga
    od njenog početka 6. januara 2005
    do njenog kraja 24. jula 2017
    biti zajedno na sajtu

    Ti
    si

    293282

    pupoljak

    ISCELJUJEM CELO

    1686. dan
    13. avgust 2009.

    47515 - 47547

    blaženstva

     

     

    ljubim Te – ljubim – ljubi – ljubi me

     

    ljudi žive od života ali ne čuvaju život nego sebe

     

    ljudi žive od ljubavi ali ne ljube ljubav nego sebe

     

    životom ljubavlju Bogom

     

    isceljujem isceljujući se

     

    celo isceljuje

     

    čelo ljubi čelo

     

    celina su sva bića. sva bića bivaju u jednom biću

     

    kad se dvoje ljube – jedno su – isceljuju

     

    je lvam treba radnika – ustreptalo je pitao

    čoveka koji je zaustavio automobil kod Vuka

     

    svetinja je svaka izgovorena reč

     

    dok na prelazu čekam da pređem ulicu

    uvek osetim nekoliko mirisa parfema

     

    devojčica je naglo zakočila bicikl i on je

    zaškripeo a ona je napravila bolnu grimasu jer se zastidela

     

    Istorija buke u velikim gradovima

    naslov knjige koju nikada neću napisati.

     

    istorija čelika

     

    skine naočare za sunce pa jako škilji

    trudeći se da pročita tekst u novinama

     

    vetar joj je razdvojio haljinu – zabelele su joj se butine

     

    bile su ukusne te butine

     

    Miroslav Mandić je pesma u svim blaženstvima

     

    Miroslav Mandić su sva blaženstva u pesmi

     

    pevam kao Tii

     

    ja bivanje – Tii pevanje

     

    pesma je blaženstvo pesme

     

    blaženstva su pesme blaženstava

     

    ovo što zjapi to su krokodilske čeljusti mog srca kojima ljubim krokodile

     

    iznad dve kese sa smokvama koje

    prodaje napisao je na kartonu smokve

     

    pregrejao se na suncu moj harmonikaš pa je

    ušao u ulaz i pružio se po hladnim stepenicama

     

    nežnost tautologija izaziva nežnost za tautologije

     

    hodam i pišem polako – pišem dok hodam polako

     

    sunčan si mi sunčani dane

     

    gledam Te – beliš se – beli oblače

     

    od zamišljenosti je otvorila usta

     

    Abdul. Da li si ti Abdul – pita me nepoznati čovek. Pre neki dan

    na pijaci me jedna žena pitala – da li ste to vi doktore Bojaniću.

    Abdule i Bojaniću živi i radosni bili ko god da ste

     

     

     

     

     

    OSTALO MI JE JOŠ RADOSTI ZA NOĆ

    1685. dan
    12. avgust 2009.

    47482 - 47514

    blaženstva

     

     

    Tvojim očima pišem ove reči

     

    nekada mi se piše i samo pišem

     

    nekada mi se piše i pišem da volim da pišem

     

    nekada mi se ne piše ali ipak pišem

     

    nekada mi se ne piše pa i ne pišem

     

    pišem ruže

     

    pišem zelenu travu

     

    pišem ćutanje

     

    ćutanje bi da ne pišem

     

    sve su to poljupci

     

    ljubičaste petunije

     

    mršavi crvenokosi mladić

     

    zelena koja se preliva u žutu

     

    ne mogu da im odolim – tim ljubičastim petunijama

     

    zamirišu na leptire – ljubičaste petunije

     

    tek sam u šezdesetoj dečak

     

    dobro brate izvini – kaže dečak dečaku

     

    sinoć sam gledao film o jednom dečaku i plakao

     

    iza mene bezbroj načinjenih koraka

     

    ispred mene nema još nijednog koraka

     

    ako me ugledaš videćeš da ljubim

     

    ako me gledaš osetićeš da Te ljubim

     

    dobar dan – kažem gugutkama u ovom tihom dvorištu

     

    prva kap mi je pala na desnu obrvu a druga na levu

     

    evo je – izgovorilo je nekoliko ljudi na

    pijaci za kišu koja je počela da pada

     

    početak padanja kiše je uvek događaj

     

    držim diktafon na dlanu kao da držim vrapčića

     

    svaka reč je tek rođena beba

     

    pružim otvorenu šaku i na njoj držim život na dlanu

     

    cveće voli boje

     

    raduje me što se stari bračni par drži za ruke

     

    neko ih je nazvao i ona razgovara mobilnim ali njega drži za ruku

     

    završila je razgovor i stavila telefon u torbu koju on nosi

     

     

     

     

     

    MIR

    1684. dan
    11. avgust 2009.

    47449 - 47481

     blaženstva

     

     

    ljubav se sastoji u tome da se dve samoće štite. da

    budu jedna uz drugu. da pozdravljaju jedna drugu – Rilke

     

    17:30h

    polako se vraćam u Stančić. ispratio sam

    Tibiku Varadija na autobus za Novi Sad

     

    došao je oko pola dvanaest. družili smo se. pričali. hodali

     

    doneo mi je novac za Stančić

     

    mnogo mi to znači

     

    bilo čija podrška me spašava

     

    bili smo zajedno na mostu

     

    pričao sam mu o Pupoljku

     

    dobio njegovu podršku

     

    vodio me je na picu. vegetarijansku sa duplom porcijom sira

     

    volim da stvaram govorom

     

    izgovorene reči me vode

     

    sada hodam polako

     

    ničim da ispunim današnja blaženstva

     

    prelazim ulicu Kneza Miloša pa uzbrdo Nemanjinom

     

    hoće kiša da ljuljne – kaže taksista taksisti

     

    naoblačilo se i dok ne ljuljne biće zapara

     

    uživam u drugom

     

    u njegovom pogledu sam video da uživa u meni

     

    istuširao sam se. daunlodovao fotografije sa mosta

    stavio blaženstvo na internet. skuvao tursku kafu. razvrstao

    novac koji sam dobio u nekoliko koverata. slušao muziku

    pogledao dva-tri bloga. sada sam na ulici

     

    čuju se samo zrikavci

     

    noć je. drveće. svetla. odsjaji. senke

     

    nigde nikog. samo poneki zvuk govori da je negde neko

     

    jako je uzbudljivo iako se ništa ne događa

     

    uzbudljivo je samo postojanje

     

    kada se ništa ne događa osećam kako živi sam život

     

    izvijam telo u stranu da bih proizveo ove reči

     

    sada je vazduh moja muzika

     

    danas sam kupio prvo grožđe

     

    znači mi to što Leonard Koen počinje

    svetsku turneju u sedamdeset trećoj godini

     

    svaki trenutak u životu je pravi početak za život

     

    mladić. stranac. pun snage – malo

    unezveren me je pitao za autobuse broj 55 i 46

     

    mislim na čaj

     

     

     

     

     

    51. PUT PO 33 DANA

    1683. dan
    10. avgust 2009.

    47416 - 47448

    blaženstva

     

     

    čekajući Te – stvorih Te

     

    čekaš me – ljubim Te

     

    pisati je teško – pevati je lako

     

    pišem pevajući

     

    silazim u podzemni prolaz kod Vuka

     

    u ovom prolazu leti je hladno a zimi toplo

     

    korak po korak – reč po reč – blaženstvo po blaženstvo – blaženstvo

     

    jedini način da budem kao on je da budem kao ja

     

    izdašno

     

    unuk je dirljivo zagrlio dedu

     

    samoća je moj hodački štap

     

    to je to što u mene uđe i onda iz mene izlazi

     

    tišina i letnje popodne u malim ulicama

     

    15:00h

    posle mosta umoran ulazim u Stančić

     

    19:35h

    izlazim iz Stančića u predvečernju šetnju

     

    dole niz ulicu Milana Rakića preko drveća

    crvena pomorandža od velikog sunca

     

    ove godine sam manje pisao o lastama

     

    dodirnem stablo breze. dodirnem stablo platana

     

    sve više sam sve

     

    gledam vetar među granama

     

    istim ulicama pored istih belih ruža

     

    mačkica njuši glistu i povremeno je dodiruje

    šapama. glista se uvija. sklupčava. život i život

     

    na uzvišici kod Cvetkove pijace uvek duva vetar

     

    samoća jeste dobar drug

     

    hvala tramvajdžiji koji je zvonio da me upozori

     

    vetar me rasplače

     

    razlike između siromašnih i bogatih su sve veće i veće

     

    razlike između čoveka i robota su sve manje i manje

     

    izvadila je kesu sa bombonama. zasladiće se

     

    sve ljubim

     

    lepo je sve ono što se inače ne primećuje

     

    divno je biti na ovom najsvetijem mestu na svetu

     

    divno je biti u ovom najvažnijem trenutku u vremenu

     

     

     

     

     

    HODANJE I ZASTAJANJE

    1681. dan
    8. avgust 2009.

    47383 - 47415

    blaženstva

     

     

     

    imaš li internet. ako imaš pogledaj lice Hjuberta Selbija

     

    pogotovu pogledaj pod slike. ozarilo me je jutros to lice

     

    taj čovek. taj život

     

    to je ono što Tii govorim o ljubavi

     

    kad vidiš takvo lice ne možeš da ne voliš

     

    prestaješ da misliš

     

    prestaješ i da osećaš

     

    jednostavno ga voliš

     

    jer Tii si u stvari on

     

    toliko je on živeo za Tebe

     

    plavi dečak

     

    crveni dečak

     

    dete dečak

     

    pamte me izlozi pored kojih svakoga dana prolazim

     

    njene plave oči i njegove istetovirane ruke kojima je grli

     

    muž sam zemlji

     

    brat sam vodi

     

    sestra sam vazduhu

     

    otac sam suncu

     

    dete Božije

     

    automobil je prošao kroz crveno i skoro me udario

     

    koliko mi patimo za normalnim svetom. patimo

    a da i ne znamo koliko patimo – govori svojoj ženi

     

    dobrota priča najnežnije

     

    ljubav peva najzanosnije i najsmirenije

     

    sve je ljubav. i ovaj otirač ispred kuće broj 7 na Kosančićevom vencu

     

    jebanje – Tii si najnežnija reč – najsvetlije svitanje

     

    kao cveće

     

    kad proguta ovaj zalogaj zapaliće cigaretu koju vrti među prstima

     

    mislim o knjizi koju bih pisao samo sredom

     

    još je dan ali su se upalile ulične svetiljke. bele ovčice u vazduhu

     

    gledam u broj 2 kuće broj dva

     

    nema više plavog bikinija u izlogu

     

    trčim i pevušim. jedan dečak me gleda ispod oka

     

     

     

     

    POGLEDAM DA BIH LJUBIO A NE GLEDAO

    1680. dan
    7. avgust 2009.

    47350 - 47382

    blaženstva

     

     

    sve je u svakoj reči

     

    prosjakova frula u kuvanom kukuruzu

     

    odsečen vrh krastavca zalepljen na čelo prodavačice bresaka

     

    dobro u svemu

     

    eno mi ga kolega. ma jebem i kolegu i tebe. majke ti ga nabijem

    reči u prolazu

     

    volim tačku

     

    volim liniju

     

    voleti je početak stvaranja

     

    nezapočeto

     

    nedovršeno

     

    Uzrokom Samog Sebe – tako su sebe nazvali ona i on

     

    devojčica je isplazila jezik na kojem je žvaka i gleda da li ću to primetiti

     

    u plavoj kariranoj košulji sa zatvorenim

    plavim kišobranom ulazi u tramvaj

     

    otkine parče kifle u kesi. dva-tri puta je

    protrese da ne mrvi i onda je stavi u usta

     

    Tašmajdanski park. Zidić. Ravnoteža.

     

    poskočio sam bez ikakvog razloga

     

    sada sam poskočio da bih opravdao razlog

     

    dečak skače i broji sa koliko skokova može da preskoči ulicu

     

    svako svoje. sve je moje

     

    moje je Tvoje

     

    Tvoje je Bog

     

    Bog svima

     

    Bog svemu

     

     

    bog

    je

    bog

    hej

     

     

    život je za čoveka životinja slobode

     

    živela Sanela Stošić

     

    Miroslave ljubi i pisaćeš ljubavlju – Bog

     

    sve što pišem piše Bog jer sve je Bog

     

    kažu da je ovaj dvestogodišnji hrast na

    Cvetnom trgu najstarije drvo u Beogradu

     

    the faster way of life!

    piše crvenim slovima na zidu

     

    joj kako se zastidela i uvukla u svoja ramena

     

    Čarls Stejn i Gertruda Bukovski

     

    svakim korakom

     

     

     

     

     

    VELIKA STVAR TA MALA STVAR

    1679. dan
    6. avgust 2009.

    47317 - 47349

    blaženstva

     

     

    uvek je nasmejana moja trogodišnja prosjakinja

     

    mislim

     

    mimoilaze se tramvaji a ja u crvenoj majici

     

    velike su i guste krošnje platana čije su grane prošlog proleća posečene

     

    hodam po zidiću kod Tašmajdanskog parka vežbajući ravnotežu

     

    moje noge su lepi konji

     

    kiša je osvežila drveće

     

    već nekoliko dana radim vežbe za oči

     

    da li postoje vežbe za poboljšanje sluha

     

    prodavac starih ploča je strpljiv

     

    snimio je kamerom u pokretu autobus u

    pokretu i sada gleda snimljenu fotografiju

     

    volim da fotografišem rečima

     

    duže vreme nisam išao desnom stranom Bulevara i sada uživam u njoj

     

    baš me je gledala

     

    svako moje blaženstvo je pitanje

     

    da li su moja blaženstva odgovori

     

    ovaj velik i snažan čovek je miran kao brdo

     

    izađi i ugledaćeš me

     

    ulica se spušta ka dole a ja gledam horizontalno

     

    sve se meni obraća

     

    i večeras kao i sinoć promiče kiša

     

    lepo je biti na vazduhu

     

    lepo mi je da bi svemu bilo lepo

     

    reč dve i eto lepote

     

    kiša reči i ja – jedno ja

     

    kiša voli kada neko kaže pada kiša

     

    noć se presijava na vlažnim ulicama

     

    reči ostaju a mene više u njima nema

     

    zgodnoj lutki u izlogu baš lepo stoji ovaj plavi kupaći kostim

     

    zaista je uzbudljivo hodati između tramvajskih šina

     

    potrčao sam i uznemirio psa koji je počeo da laje

     

    poskakujem mišićima na radost

     

    prošetati se uveče pola sata je velika stvar

     

     

     

     

     

    SAM ŽIVOT JE SVE LEPŠI

    1678. dan
    5. avgust 2009.

    47284 - 47316

    blaženstva

     

     

     

    ova devojka je nekada bila mala kao ova devojčica

     

    dečak pomaže ocu da parkira auto

     

    godinama nisam video da se neko kocka bacajući novčiće ka zidu

     

    staviću obe ruke u džepove da izbacim iz sebe zebnju zbog egzistencije

     

    sa rukama u džepovima se stvara poverenje i osećanje da je sve dobro

     

    znaš šta kaže ova u apoteci. ne razumem doktora... – govori telefonom

     

    dok sam prolazio pored nje i mislio o prolaznicima

    i prolaznosti prodavačica pertli me je mudro gledala

     

    prodaje desetak krušaka dva buketa cveća i domaći sapun

     

    jedna stvar svih stvari

     

    ozarena tepa psu lutalici a on sa klupe uživa u njenoj ozarenosti

     

    opada žir

     

    trgla se pred golubovima koji su leteli ka njoj

     

    radost oslobađa

     

    stojim na mostu za Tebe

     

    podići ću ruku u vazduh da vidim kako izgleda

     

    lepa je ruka u vazduhu

     

    jesen polako ulazi u grad

     

    lepa je zelena pletena žica. dodirnuo sam je

     

    i ona i njeno malo dvorište mirišu na vanilu

     

    BG 2314-305 i u njemu Novica Zdravković

     

    kapi kiše na visokim vlatima trave

     

    tiho plačem i mislim na njen topao osmeh

    koji joj se pojavljuje pet godina posle silovanja

     

    mjauče mačka. grane se njišu. otvaraju se vrata

     

    sa cigaretom u ustima i velikom torbom u ruci izlazi iz kuće

     

    kišica sipi po ovoj noći

     

    voleo bih da drugo desetogodišnje hodanje bude prožeto zastajanjima

     

    blago hodanje još blaže zastajanje

     

    hodam i zastanem da nešto pogledam

    ili samo stojim bez ikakvog razloga

     

    kiša se lepo vidi tek pod svetlošću uličnih svetiljki

     

    zašto je sve tako krhko i lepo

     

    u mraku su joj se zasvetlele bojažljive oči

     

    beli pas u noći

     

    život je sve lepši

     

     

     

     

     

    NAGON ZA LEPOTOM – GLEDAM LIŠĆE KESTENA KOJE SE ŽUTI

    1677. dan
    4. avgust 2009.

    47251 - 47283

    blaženstva

     

     

    sevnulo je. grmi. hodam

     

    ne da će da pada nego će da – čuo sam reči žene iz dvorišta

     

    hodam kao što gugutke guču

     

    nosi dve prepune najlon kese starog hleba

     

    bilo čiji život je bolja istorija od svih stranica napisane istorije

     

    skromni i pažljivi ljudi su cveće među ljudima

     

    evo i prvih kapi kiše

     

    pokretom desne ruke opisujem oblik teksta koji pišem

     

    pretrčale su ulicu po kiši i mama je rekla ćerki – baš je lepo

     

    nekada blaženstvo nije ništa drugo nego grudi na koje naslonim glavu

     

    kiša je donela nove mirise

     

    zagnjuri usta u veliku krofnu i posle

    ugriza šećer u prahu mu prsne po licu

     

    pegava. velikog čela. i posred čela nabrekla vena

     

    kapi kiše po vodi. kapi kiše u vazduhu

     

    mila mi je i kiša i kišino ime

     

    kiša konji

     

    kiša konji knjiga

     

    zajedno su pod kišobranom ali je

    njegova košulja na desnom ramenu skroz mokra

     

    ne može da je se nagleda pa se nekoliko puta okreće za njom

     

    kako ide ovo – pita nekog preko telefona

     

    spustio je ciradu sa kamiona i iz nje je pljusnula voda

     

    stala je kiša. jedna kap na naočarima se još nije osušila

     

    krokserice mi proklizavaju po vlažnom asfaltu

     

    ponekad samo melodijom

     

    uvek ritmom

     

    melodičnim ritmom

     

    sve govori da je ljubav

     

    dok trči jako joj se tresu velike

     

    doreci me

     

    sva u belom prelistava knjige

     

    istresam trunje iz krokserica. zbog nečega je grad pun policije

     

    bez trunja i bez policije je lepše hodati

     

    ponosno nosim Biljanin ručak za poneti

     

     

     

     

     

    TOBOM SAM I TOBOM LJUBIM

    1676. dan
    3. avgust 2009.

    47218 - 47250

    blaženstva

     

     

    izašao sam iz Specijalističke ordinacije za dijagnostiku

    i lečenje bolesti uva, nosa i grla Dr Dragutinović u

    ulici Čingrijina 16. jedan vrabac pije vodu i kupa se

     

    nadam se da će problem sa uvom proći i

    da ću se ove godine još kupati u Dunavu

     

    nije važno šta se piše. uvek se nešto piše

     

    nije važno zašto se piše. piše se jer se piše

     

    nije važno ni kako se piše. uvek se nekako piše

     

    mene uzbuđuje ko piše

     

    piše sunce

     

    pišu misli o stvaranju novca

     

    dve nedelje mi je uvo bilo zapušeno i bolelo me

     

    nadao sam se da će proći

     

    proći će je osnovni lek

     

    drugi je savršen lek

     

    ljubav je besmrtni lek

     

    o svim stvarima mislim kao Tomas Bernhard

     

    ako se suviše ponavlja dosadno je. ako

    se ne ponavlja uopšte još je dosadnije

     

    lepa je – haljina joj se duž kičme ovlažila od znoja

     

    bolest je vrsta krivice

     

    kada odstranim krivicu bolest nestaje sama

     

    nadam se da ću se kupati

     

    meni voda prija ali ne i mojim ušima

     

    žena čija se haljina ovlažila od znoja pije vodu iza mojih leđa

     

    zbog bola u uvu noćima nisam mogao da spavam

     

    dobro je zdravlje

     

    uvek se postidim i zbunim kada mi se prosjaci zahvale

    voleo bih da im kažem hvala vama. nadam se da ću to

    naučiti da izgovaram tako da osete dostojanstvo svog bivanja

     

    zahvaljujem se sandalama u kojima uživaju moja gola stopala

     

    zahvaljujem se svačijoj golotinji jer u golotinji je zdravlje

     

    kada bilo koga na ulici gledam kao najlepše

    ljudsko stvorenje to i jeste najlepše ljudsko stvorenje

     

    minerali čine svakoga

     

    biljkama žive svi

     

    životinje žive život za sve

     

    ljudi ljube sve

     

    Bog jeste sve

     

    ljubim vas minerali. ljubim vas biljke. ljubim vas životinje. ljubim Te Bože

     

     

     

     

     

    KAKO JE SAMO BILA LEPA

    1674. dan
    1. avgust 2009.

    47185 - 47217

    blaženstva

     

     

    diktafon se sam uključio i snimio zvuke mojih bolnih koraka

     

    smirujem se

     

    pre pola sata su me uznemirile njegove reči

     

    sujeta mi je buknula

     

    ja nije sujeta

     

    ja sam i on i njegove reči koje su me povredile

     

    mučnina. mučnina nije stvaranje. ali se i od mučnine može stvoriti nešto

     

    dva stabla zelene krimske lipe

     

    podne je. dok fotografišem nebo iznad

    reke izgovaram ove reči ljubavi za sva bića

     

    čistač ulica me je pogledao milo. on je ljubav u mojim rečima

     

    prodavačica sladoleda se gleda u ogledalce i

    namešta kačket. ona je ljubav u mojim rečima

     

    na licu ove lepe crnkinje sam video isto poreklo svih vrsta

     

    mislim na Anu Dragičević. dvadesetjednogodišnju devojku

    koju su zbog njene seksualnosti držali u ludnici pet godina

     

    oduvek sam voleo olovku

     

    i svesku

     

    i crtanje

     

    i pisanje

     

    20:12h

    izašao sam napolje i skoro se rasplakao od lepote

     

    tišina njenih ruža

     

    stojim i gledam ljubičasti cvet magnolije

     

    na otvorenom prozoru mali jastuk

     

    zrikavci zriču. miriše orlov nokat

     

    zri orah

     

    kažu da će i ova noć biti jako topla

     

    ipak za desetak dana će se osetiti da je leto otišlo

     

    u cvećari mladić odseca listove sa stabljike ruže

     

    verujem – lebdim

     

    oslanjam se na lebdenje

     

    moja krila su svet

     

    smešim se – setio sam se Bernhardovog pletenja

     

    polako trčim uz ovaj nagib

     

    posle nagiba trčim bočno. preplićem nogama ispred i iza sebe

    nastavljam da trčim polako. podižem jednu nogu pa pljesnem šakama

    ispod nje. pa drugu jednu pa drugu. okrećem se i trčim unazad. polako

    ali trčim. za kraj brzo protrčim pet-šest metara i onda opet polako. i kraj

     

    trčim i uz ove zavojite stepenice u zgradi

     

     

     

     

    SLIKE

    1673. dan
    31. jul 2009.

    47152 - 47184

    blaženstva

     

     

    da li može oko pet ručak za poneti

    poslao sam sms

     

    skoro gola. sva preplanula. u zlatnim papučama

     

    u klompama sa perikom na glavi polako uzbrdo

     

    sa šrafcigerom u jednoj ruci i telefonom u drugoj

     

    sve što je sada je oduvek i zauvek

     

    biciklom se lako provlači kroz automobilsku gužvu

     

    naočare su joj pale na vrh nosa pa mora da diže glavu

     

    nešto je ispustio ali se sagnuo i podigao

     

    nema nikoga ali se kroz otvoren prozor čuje muzika

     

    duhu se ne komanduje – duh se ljubi

     

    parčići razbijene betonske ploče

     

    kaldrma po kojoj svaki dan hodam a retko o njoj pišem

     

    a tek asfalt

     

    u parkiranom automobilu dva policajca jedu sendviče u hladu

     

    izašla je iz ulaza. najlon kesu sa

    đubretom je bacila u kontejner i produžila dalje

     

    ipak se vraća nazad oblizujući usne

     

    znoj mi se osuo po čelu

     

    već nekoliko godina nosim sedam brojanica na desnoj ruci

     

    u bojama spektra

     

    bojama duge

     

    šarenilo koje volim

     

    ja – sve sam to ja

     

    bio i biću

     

    uživam u devojčicama koje su isto obučene. isti kačketi iste

    haljine iste sandale. iste frizure isti baletski hod isto veselo čavrljanje

     

    hodam – hodanje sam

     

    mislim – mišljenje sam

     

    pevam – pevanje sam

     

    umorio sam se. ožedneo

     

    stomak joj se njiše

     

    vrana je poletela i zanjihala električnu žicu

     

    Srađan Valjarević mi je doneo dve Bernhardove

    knjige i knjigu o Žan-Žak Rusou. večeras me čeka uživanje

     

    uživam u Srđanu

     

    Ivana mi je donela ručak za poneti. salatu od boranije.

    uz ručak za poneti podelili smo i šetnju po mirnim ulicama Liona

     

     

     

     

     

    KAD JE VEĆ TAKO

    1672. dan
    30. jul 2009.

    47119 - 47151

    blaženstva

     

     

    krenuo sam na most

     

    mislim na optužbe i laži koje sam juče čuo o sebi

     

    uvek me to zaboli

     

    uplaši

     

    poništi

     

    ali

     

    važnije je sećanje na one koji su pre mene bili optuženi

     

    tada se posramim jer sam na njih zaboravio

     

    važniji su mi oni i njihova ljubav zbog koje su propatili

     

    posramim se zbog onih koji sada pate a ni ne znam ih

     

    počinjem da osećam zahvalnost prema onima koji su me optužili

     

    na sve ovo su me podsetili

     

    tako počinje ljubav i za njih

     

    mogu mirno da nastavim da hodam ka mostu

     

    ubrzava korak dok prelazi ulicu

     

    moj stil porađa Tvoj

     

    ja omogućavam da svako bude ja

     

    pišem lepo

     

    sve što napišem je dobro

     

    lepo i dobro u Tebi

     

    kod Pravnog tramvajdžijka skreće tramvaj desno

     

    ne borim se za pravo da svako ima svoje pravo – to pravo sam

     

    lepo mi je jer je auto BG 896-152

    propustio devojku na pešačkom prelazu

     

    kada je već tako onda ću onom drugom ulicom

    a onda sam pomislio da bih mogao 

    da napišem roman od hiljadu stranica o

    kada je već tako onda ću onom drugom ulicom

     

    volim šljunak. volim pesak

     

    žito i oblake

     

    guštera i puža

     

    iz beskraja sam ovde – iz bezvremenosti sam sada

     

    ljubavi super nam je beba – kaže trudnica

    svojoj ljubavi a on joj odmah poljubi ruku

     

    tim pre

     

    podiže haljinu – rashlađuje butine

     

    nežno mislim na pčele i Džona Kasavetisa

     

    častan život – živeti nevinost i ideale detinjstva

     

     

     

     

     

    LICE

    1671. dan
    29. jul 2009.

    47086 - 47118

    blaženstva

     

     

    sve što se događalo

    sve što se događa

    sve što će se događati

    srce je Boga

     

    neiscrpnim

     

    pišem ne zato što reči nešto znače ili

    da bi značile nego da jesu i da bi ljubile

     

    već desetak dana su u meni pesme Ane Ahmatove

     

    obradovati se nekom

     

    ... Pred lešom Natalije Estemirove očajnički mi naviru iste reči, iste

    misli, iste emocije i iste suze kao kad je ubijena moja prijateljica Ana

    Politkovska... U Moskvi je počast Nataši, novoj mučenici paloj za istinu,

    pored slobodnih duhova iz Memorijala, odala i neumorna Ljudmila

    Aleksejevna, 82 godine, jedan od simbola antisovjetskog disidentstva.

    U Parizu, tokom kratke ceremonije kod fontane Sen-Mišel, zagrlio sam

    Nataliju Gorbanevsku, pesnikinju koja je, sa bebom u naručju, u

    avgustu, 1968. na Crvenom trgu protestvovala protiv ruskih tenkova

    u pobunjenom Pragu. Zbog toga su je strpali u ludnicu. Nepokolebljive

    žene-zmajevi, vi ste odlučnije od divljaštva s kojim se suočavate,

    snažnije od nas zgrčenih. Vi spasavate ponos kavkaskih naroda,

    dostojanstvo ruske kulture, koja je uvek bila kultura otpora, i ako

    naše čovečanstvo ima lice, to lice je vaše. Ana i Nataša, hvala.

    Andre Gliksman, Le Monde, 22. 07. 2009.

     

    lice čovečanstva – lice hrabrih žena

     

    lice sveta – jedan jedini put

     

    lice ruže

     

    jedan čovek

     

    stari čovek sedi na školskoj ogradi i uživa u zalogajima kao dete

     

    kao jedan uživaju njih trojica uz pivo

     

    pre nego što zapali cigaretu premešta je sa jednog kraja usana na drugi

     

    jedan golub stojeći umire pored zida

     

    jedan čovek voli monizam

     

    jedan čovek voli dualizam

     

    jedan čovek voli pluralizam

     

    jedan čovek

     

    zri leto

     

    jedna žena. jedan muškarac. jedno dete. jedno leto

     

    zri leto

     

    poljubi mi uvo

     

    za jednu i po sekundu fudbaleri pretrče deset metara

     

    važan je slavuj i važan je okean i važan je Svemir

     

    baš me je ono – čuo sam njene reči u prolazu

     

    ljubim jer volim da ljubim

     

    lepe su joj pegama posute preplanule i ostarele grudi

     

    njena skromnost opčinjava

     

    najprivlačniji su oni koji ne ostavljaju utisak

     

    u ljubičastoj bluzi sa ljubičastim karminom

     

    kako je lepa njena smirenost. seda kosa. mistički osmeh na licu

     

    nisam izašao iz ljudskog društva nego je ljudsko društvo izašlo iz bivstva

     

    zri leto

     

     

     

     

     

    14:51H – VREME ZA NASLOV DANAŠNJEG DANA

    1670. dan
    28. jul 2009.

    47053 - 47085

    blaženstva

     

     

    opet čuvena vrućina a na drugoj strani ulice prijatan hlad

     

    poliva pločnik ispred svoje radnje

     

    ne dvoumim se

     

    Miroslav Mandić – muzika imena

     

    Miroslav Mandić – ime muzike

     

    Miroslav Mandić – zdravlje svim bićima

     

    voleo bih da pročitam ovo što pišem

     

    volim da čitam ovo što pišeš

     

    malopre dva dečaka sa majkom a sada dvojica sa ocem

     

    okean je nepregledan – preplivavam ga u sebi

     

    Svemir je nepojmljiv – ljubim ga u Tebi

     

    šef sale uglednog hotela tera iz bašte staru prosjakinju koja je

    za mene najveće gospodstvo koje je ikada boravilo u tom hotelu

     

     

    ovo

    je

    delo

    herojske

    pesme

     

     

    skrećem za ugao

     

    vetar joj zaleprša zavesu i izbaci je kroz prozor

     

    dubok naklon staroj ženi i starom muškarcu koji putuju biciklovima

     

    jedanaestogodišnji dečak na biciklu mi

    je mahnuo. mašem i ja njemu zauvek

     

    dovoljne su mu njegove crvene mokasine

     

    golub je leteo prema meni a ja sam uživao gledajući kako maše krilima

     

    preskačem ovo blaženstvo

     

    zri leto

     

    vrućina iznuruje

     

    saobraćaj zaglušuje

     

    ona dupetom zadivljuje

     

    leto zri

     

    žuri ali uživa u zalogaju u ustima

     

    golubovi su sleteleli ispred mojih nogu zamenivši me sa nekim

     

    14:51h

    gledam fotografiju sa početka dvadesetog

    veka na kojoj su zgrade Narodnog muzeja i Narodnog

    pozorišta i na jednoj i na drugoj zgradi sat pokazuje 10:22h

     

    iz taksija izlazi lepa Italijanka – sačekao ju je – ljube se – čavrljaju

     

    leto zri

     

    hvala – rekao sam ljubaznoj piljarki – e pa kako – odgovorila je

     

    Dragi Miroslave, danas sam čula jednu tužnu vest. Umro je Michael

    Zeman, o kome volim da mislim kao o pesniku kojeg sam upoznala na

    Forumu Beograd i koji je bio jedan od moderatora ove, kao i mnogih

    drugih konferencija u A Soul for Europe organizaciji. Umro je

    juče, ne napunivši 51 godinu. Volela bih da uđe u Miroslava Mandića.

    sačekao me je mejl Ivane Đokić-Saunderson

     

    e pa kako

     

     

     

     

     

    RUŽA PONEDELJKA

    1669. dan
    27. jul 2009.

    47020 - 47052

    blaženstva

     

     

    pogledam je – zapahnula me – istina i lepota ruže

     

    ružom u ponedeljak

     

    šta je ponedeljak ruži. šta je ruža ponedeljku

     

    dok telefonira kosa joj se svetli kao zlato na suncu

     

    lepo se smeši – ona je Miroslav Mandić

     

    hoda dok pevuši – on je Miroslav Mandić

     

    stara žena liže sladoled – i ona je Miroslav Mandić

     

    ispred servisa za popravku mašina za šivenje jedna singer

    mašina neprestano radi kao reklama – i ona je Miroslav Mandić

     

    policijac se za trenutak dvoumio i zato nije uspeo da

    zviždukom zaustavi auto koji je napravio prekršaj i odjurio

     

    stari čovek se malo zaneo ali se pridržao za korpu za otpatke

     

    kamion-dizalicom radnici zamenjuju

    pregorelu sijalicu u Pionirskom parku

     

    lepota ruže me uvek podseti da mislim lepotu

     

    moderno zastareva. najmodernije zastareva najbrže

     

    kinula je

     

    mrtav golub na malim stepenicama

     

    muva zunzara obleće oko ugaženih ringlova

     

    skromnost ovog čoveka me je ozarila

     

    reditelj ljubavi je ljubavlju režiran

     

    pretrčala je ulicu i odmah rastresla kosu da izgleda opušteno

     

    ako ovaj mladić i dalje bude ovako zagledan brzo će

    pronaći ono što je već našao a da toga još nije svestan

     

    videti manje-ljubiti više – je dobar recept za hodanje

     

    ovu neprepoznatljivu duhovitost pripisujem njemu

     

    kao njegov pogled lepo je ovo blaženstvo

     

    trči za autobusom ali i proslavlja svoje predivno dupe

     

    volim kada se ljudi slažu i vole

     

    dodao sam fudbal dečaku koji je iz školskog dvorišta izašao po njega

     

    preko ograde bila je jedna od većih senzacija u mom detinjstvu

     

    ući u vodu...

     

    dok sam malopre izgovarao ući u vodu

    nisam primetio da mi je tramvaj prišao jako blizu

     

    dam Tii – isceliš me

     

    kao što čuvam diktafon pazeći da mi ne ispadne

    iz ruke tako treba da čuvam i uši da se ne pokvase

     

    ovaj zvuk telefona nije za mene

     

    ni ovaj miris pečene paprike nije za mene

    ali ovi prolazi kroz pusta letnja dvorišta su moji

     

     

     

     

     

    DOĐI NA BRESKVE

    1667. dan
    25. jul 2009.

    46987 - 47019

    blaženstva

     

     

    ovim subotnjim vetrom

     

    svaka reč je seks svakoj reči

     

    seks je umetnost igre

     

    seks je igra umetnosti

     

    hodanje je seksualno

     

    spajajuće

     

    potrebno joj je da bude lepa

     

    prolaznici su moji bližnji

     

    volim svakoga

     

    ja sam spomenik svačije lepote

     

    neka šipka – i ona je lepa

     

    volim Te čoveče koji preko pešačkog prelaza guraš bicikl

     

    gledamo se vodoskok i ja

     

    ona hladna noć koju smo proveli spavajući

    priljubljeni na dunavskom keju u Budimpešti

     

    neka vam je sa srećom – rekao sam ženi koja se sagnula i podigla

    novčić – ja sam ga zbog sreće i uzela – rekla mi je sa osmehom

     

    ušao sam u prodavnicu naočara Marije i Dragana

    Stanisavljeva u ulici Vuka Karadžića 9 i zahvalio se

    vlasnici na čestom i kreativnom aranžiranju izloga

     

    nije važno da li sam sam ili sa nekim. važno je

    da je ljubav neprestana i kada sam sam ili sa nekim

     

    ljubav je život svih bića

     

    ljubav je život svih bića za sva bića

     

    ljubav je život svih bića za sva bića u Tebi

     

    svakom mojom rečju neka se svako oseća ljubljen

     

    sve što nije ljubav je dosadno

     

    nagovara je – odbija ga

     

    vijori joj se suknja oko koščatih nogu

     

    isti vetar po mojoj kosi i po ovoj travi

     

    hej oronule fasade

     

    hoćeš da te zamenim. jesi li se umorio

    saosećajući pita mladi radnik svog kolegu

     

    ona i njeno kuče su jedno srce

     

    on i njegovo pivo su jedan odmor

     

    ona i njeni zalogaji su jedno prepuštanje

     

    zamisli nju kao njega i videćeš sebe

     

    gde ćeš tamo Lule – pita ona svog psa

     

    on zvižduće sebi i meni za poslednje blaženstvo

     

     

     

     

     

     

    PA ZAR NE

    1666. dan
    24. jul 2009.

    46954 - 46986

    blaženstva

     

     

    i danas bez blaženstva. samo fotografija reke i neba

     

    sporo hodanje zaista zamenjuje kupanje

     

    sporost je milina

     

    milina stvara

     

    jedan čovek štapom skida sasušenu koru sa stabala platana

     

    svemu i svakome se dajem – sve i svako me prima

     

    milinu zovem Miroslav Mandić

     

    sporo hodanje je miroslav mandić hodanje

     

    hodanje je kupanje

     

    hodam – sve se u meni kupa

     

    sada negde divlja svinja jede žir

     

    glavni tok teče od jedne ka drugoj obali bivajući

    više ili manje na jednoj ili drugoj strani ili u sredini

     

    ko god je bio glavni tok a ne prati glavni tok nije više u glavnom toku

      

    sećanje-nostalgija-melanholija nisu glavni tok

     

    dogme nisu glavni tok. antidogmatsko još manje

     

    vlast nije glavni tok. kao ni borba za vlast

     

    novac nije glavni tok

     

    glavni tok jeste

     

    vetar rashlađuje vreo dan

     

    ona to voli i sama

     

    ja je muž svih Tii

     

    sva ja su žena jedinom Tii

     

    hodati autom

     

    jedno blaženstvo je dovoljno

     

    sva druga blaženstva su zbog jednog blaženstva

     

    nije – očito da nije

     

    jeste – ljubav jeste

     

     

    pesma

    je

    ljubav

     

     

    volim pesmu pesma je ljubav jer su u njoj i pesma i ljubav

     

    ako između nekoliko blaženstava

    dodam još nekoliko biće više blaženstava

     

    kad pređem ovu ulicu biće to još jedan prelazak ulice

     

    pišem jer volim da pišem

     

    pišem jer volim da volim svakog – svako voli da bude voljen

     

     

      

     

     

    MIROSLAVOM MANDIĆEM – SREŠĆEMO SE MI PONOVO

    1665. dan
    23. jul 2009.

    46921 - 46953

    blaženstva

     

     

    danas bez blaženstva – samo ljubav

     

    vraćam se sa mosta. nisam napisao nijedno blaženstvo.

    bilo je blaženstveno. hodao sam sa Brankom Zgonjanin

     

    jaka je vrućina – jako dobro napisano

     

    na ulici prvo grožđe ove godine

     

    okrenem se unazad bez ikakvog razloga

     

    otresa pepeo sa cigarete i briše znoj sa nausnica

     

    značajne su ove reči

     

    veliko je ovo znanje

     

    držimo se za ruke. jedne su to ruke

     

    večni je ovo brak

     

    Bog

    žrtva

    stvaranje

     

    više ima sveta u ovim rečima nego u celom svetu

     

    više je vazduha u ovim rečima nego u vazduhu

     

    sve ljubavi su u ovim rečima

     

    ljubav je u ovim rečima

     

    polako je u ovim rečima

     

    lišavanjem

     

    reč

     

    dete reči

     

    već sve reči

     

    sve je oživljeno

     

    Miroslavom Mandićem – svakog trena

     

    Miroslavom Mandićem – svuda

     

    Miroslavom Mandićem – svima i svemu

     

    Miroslavom Mandićem – ljubav

     

    Miroslavom Mandićem – večna umetnost

     

    Miroslavom Mandićem – pesma svih bića

     

    Neverovanje u dobijanju traženog od

    Boga – hula je na Boga – Jovan Kronštatski

     

    Miroslavom Mandićem – Bog

     

    Miroslavom Mandićem – život

     

    Miroslavom Mandićem – svet bez oruđa i oružja

     

    Miroslavom Mandićem – Gertruda Stejn

     

    Miroslavom Mandićem – Miroslav Mandić

     

     

     

     

     

    SUNCEM – DA BOLJE ČUJEM

    1664. dan
    22. jul 2009.

    46888 - 46920

    blaženstva

     

     

    ja sam samo Miroslav Mandić – sve ostalo si Tii

     

    vetar vrelog dana

     

    protivrečnosti potvrđuju

     

    pitanje je ljubav

     

    odgovor je nadovezivanje

     

    stavovi pevaju

     

    sada sam izračunao da ovim tempom hodam 3.333 km na sat

     

    ala si moderan brate. znaš kako volim da te vidim.

    ti si jedan od retko modernih – kaže muškarac muškarcu

     

    ona ne hoda ulicom – ona plovi kao lađa

     

    nepostojeće potvrđujuće

     

    nagon – tako lepa reč

     

    pupoljkom hodanje

     

    pupoljkom Plava ruža

     

    pupoljkom Plavi film

     

    pupoljkom Knjiga hodanja

     

    pupoljkom lice – sajt

     

    pupoljkom pesma Miroslav Mandić

     

    pupoljkom ja – stvaranje Miroslava Mandića

     

    pupoljkom Bog

     

    ko ili šta – Miroslav Mandić pesma

     

    od koga ili od čega – Boga hodanja

     

    kome ili čemu – Tebi svim bićima

     

    koga ili šta – ružu put

     

    hej – odanosti

     

    s kim ili s čim – licem preobražajem

     

    o kome ili o čemu – sebi pesmi

     

    produžiću do one ulice iznad

     

    majka i ćerka se smeju. radujem se kada se ljudi raduju

     

    ovaj čovek nešto prebira u glavi

     

    njene sveže petunije na terasi

     

    pročitaš li ovo blaženstvo sa ljubavlju doživećeš ljubav za ceo Tvoj život

     

    pročitaš li ovo blaženstvo sa podsmehom

    desiće Tii se ljubav u ovom trenutku

     

    sunce prija mom uhu

     

     

     

     

     

    Stranice