Bog Miroslav Mandić Bog

pesma
pesma jednog imena
ime čoveka
ime boga
ime pesme
pevao sam je
od 6. januara 2005. do 24. jula 2017.
pevao sam je svakog dana osim nedeljom
33 pesme u danu
zovem ih blaženstva
198 blaženstava nedeljno
129600 blaženstava za dvanaest i po godina
129600 (360×360) blaženstava su formirala knjigu loptu
svemir
svemir pesme
svaki dan je obeležen brojem dana i datumom pevanja
prve tri knjige su odštampane
četvrta i peta knjiga su mi u kompjuteru
osam poslednjih knjiga je na sajtu
nadam se da će uskoro biti sve zajedno na sajtu

    Ti
    si

    308954

    pupoljak

    PRVI PUT U ŽIVOTU SAM RAZGOVARAO SA LASTAMA

    123. dan
    3. maj 2005.

    3295-3327

    blaženstva

     

    3295.

    Za deset minuta krećem iz stana na autobusku

    stanicu da uhvatim autobus za Sremsku Mitrovicu.

     

    2.

    Polazak uvek odlažem do poslednjeg trenutka, što mi pruža zadovoljstvo

    u postojećem, ali mi oduzima zadovoljstvo do susreta.

     

    3.

    Kada žurim teže pišem, ali ovo nije žurba, nego brzi hod koji mi donosi mir.

     

    4.

    Važan mi je nauk Jesamov, da uvek budem sa Bogom, pa i kad nisam sa Bogom.

     

    5.

    Sunce je jako. Zamirisale su mi breskve. Okupale su leto u meni.

     

    6.

    Prelazim preko pešačkog prelaza. Umesto beskraja beskrajno ljubim.

     

    7.

    Autobus kreće, otiskuje se brod. Mislim na jednu Gurđijevljevu rečenicu.

    Čim sam shvatio svu važnost te misli, činilo mi se da sam ponovo rođen i skočio

    sam na noge i ne shvatajući sasvim šta činim, počeo da trčim oko izvora kao tele.

     

    8.

    Osećam se kao Pesoa u svojoj pesmi Pomorci, dok sedi na dokovima

    reke Težo iz koje isplovljavaju prekookeanski brodovi u ranom jutru.

     

    9.

    Pre 33 godine sam ovim istim putem, nekim sličnim autobusom putovao

    u zatvor. Popodne sam već bio u karantinskoj ćeliji sa dvojicom zatvorenika.

     

    10.

    Pre zatvora, zatvor je za mene bio film i izazov. U zatvoru, smrt u životu.

    Spasenje Božjim odlukama koje sam doneo. Posle zatvora, izvor zahvalnosti.

     

    11.

    Sada će me u Sremskoj Mitrovici čekati Kaja. Ulaziću u njenu radost, u njenu ljubav

     za moj zatvor, kojom iskupljuje i svoj mogući zatvor. Ulaziću u čoveka, a ne u zatvor.

     

    12.

    Ulaženje čoveka u čoveka je ulaženje u slobodu.

     

    13.

    Od kada sam izašao iz zatvora osećam, ali evo prvi

    put ću i napisati, ulaženje i zahvalnost je jedna reč.

     

    14.

    Izlaženje iz zatvora me je naučilo da nepovratno

    izlazim iz zatvora i neprestano ulazim sa slobodom.

     

    15.

    Ovo je prvi vreo dan, i u godini, i u Miroslavu Mandiću. Dobar dan za

    vrelinu sa kojom Kaja i ja možemo da kujemo gvožđe novih odluka.

     

    16.

    Hodamo, sunce nam greje leđa. Hodamo slobodni. Slobodna kobila i slobodni konj.

     

    17.

    Prvi put u životu sam razgovarao sa lastama. Dve, stajale su na električnoj žici,

    i kada sam počeo da im tepam, jedna je odmah poletela, onako plava, ka meni.

     

    18.

    Spuštamo se Fruškom gorom ka Dunavu. Noge nam lete.

     

    19.

    Sve što jeste na ovom svetu, i sam Bog, želi da stane ovde.

     

    20.

    Sada sam u Svilošu. Za Sviloš nam je jedan

    meštanin rekao da se tako zove jer su u njemu svi loši.

     

    21.

    Blizu je 17h. U Banoštoru smo uhvatili autobus posle dvadeset kilometara

    hodanja. Kaja je produžila za Beograd. Izmoren sam od vrelog dana.

     

    22.

    Sada što pre pod tuš da me rashladi. Hvala Tii, vodo, koja

    me greješ kada mi je hladno i rashlađuješ kada mi je toplo.

     

    23.

    Malo sam se odmorio. Smiruje se toplota dana. Prostirem

    veš na terasi. Kačim ga štipaljkama na žicu i gledam kako

    visoko lete laste u nebu. Zalio sam muškatle. Al‘ onaj doživljaj

    danas sa lastom! Joj! Progovorila je moja duša sa pticama.

     

    24.

    Duga je ta priča sa pticama. Sigurno je da joj je jedan od prvih korena u

    zatvoru, kada sam ih video kako lako preleću zatvorske zidove, slobodne.

     

    25.

    Dvadeset peta pouka Jovana Lestvičnika, O upropastitelju

    strasti, uzvišenom smirenoumlju, koje se razvija u nevidljivom

    osećanju. Smirenoumlje je misleni jelen koji čuva svoju košutu od dejstva

    svakog smrtonosnog otrova... Nervi i putevi smirenosti jesu: dobrovoljno

    sirotovanje, tuđinovanje, prikrivanje duhovne mudrosti, jednostavno

    izražavanje, iskanje milostinje, odstranjenje mnogogovorljivosti...

    podvižnici smirenosti se boje i najmanjeg prizvuka prepirke.

     

    26.

    U Londonu sam, pre Ruže lutanja, kupio nekoliko knjiga o pticama.

     

    27.

    U londonskim parkovima sam imao bliske susrete sa crvendaćem.

     

    28.

    Sećam se golubova u detinjstvu. Vrabaca. Gugutki.

    Lasta, koje su uvek bile nešto drugo. Možda slutnja o duši?

     

    29.

    Ptice su velike. Miroslav Mandić je njihovo nebo i nerazrušivo gnezdo.

     

    30.

    Ptice su novac koji će me hraniti!

     

    31.

    Utakmica Liverpul-Čelzi počinje za pedeset minuta. Verujem u

    pobednika ko god bio. Ako pobedi Murinjo, Čelzi, onda ću finale prenositi

    sve vreme 25. maja, i zato o večerašnjoj utakmici neću pisati ništa.

     

    32.

    Zavetujem se prvoj lasti sa kojom sam, danas na putu, porazgovarao.

     

    33.

    Tepah joj... lastice, lastice... i onda je ona poletela ka meni...

     

     

      

    129.600

    124. dan
    4. maj 2005.

    3328-3360

    blaženstva

     

    3328.

    Stojim na pešačkom prelazu, jutarnja šetnja je pri kraju...

     

    2.

    Ne osećam vetar, ali ga ugledah gore u plavetnilu.

     

    3.

    Vetar ljulja jablane.

     

    4.

    Idem da se vidim sa Milanom Popovićem

    Roretom. Hodaćemo do Sremskih Karlovaca.

     

    5.

    Sedim na toploj drvenoj klupi i čekam Roreta.

     

    6.

    U mladosti sam voleo da zovem ljude nadimkom, i sam sam

    ih imao nekoliko. Nekoliko nadimaka sam i sam izmislio za

    svoje prijatelje. Danas više volim ime. Stvaranje imena.

     

    7.

    Sve što pišem, Milane, pišem kao najbolje pisanje koje si

    ikada video i koje ćeš ikada čitati – pišem pred Milanovm očima.

     

    8.

    Sklonili smo se pod nadstrešnicu pred prvim kapima krupne kiše, i

    onda je grunuo led. Nevreme je uzbudljivo i, na zagonetan način, nežno.

     

    9.

    Sinulo je sunce, vraćamo se u grad, jer je put kroz vinograde sada blatnjav.

     

    10.

    Pola pet je. Ispratio sam Milana za Beograd. Kratko je trajalo, ali je bilo

    dobro. Milane, sačuvaj i potvrdi ono što je bilo dobro. Onda će se ponoviti.

     

    11.

    I ljudi i imena čine Miroslava Mandića.

     

    12.

    Bog, moj otac, je samo osam puta stariji od mene.

     

    13.

    Prethodno blaženstvo je važno zbog pevanja.

     

    14.

    Pevanje je blaženstvenost Bogu mila. Pevanje ljubavlju sve poistovećuje.

     

    15.

    U levoj ruci držim jednu veliku, belu, tešku kocku sa crnim brojevima 1, 2, 3,

    4, 5, 6. Zbir je 21. Pa to je ajnc! Sada sam prvi put otkrio da zbir brojeva na kocki

    čini ajnc! Nikada nisam voleo ni da se kockam ni da se kartam, žudeo sam za idilom.

     

    16.

    Volim i broj 129.600.

     

    17.

    U nedelju sam Branki Zgonjanin rekao da me ne imitira u vezi sa brojevima,

    jer ih ja upotrebljavam kao pesnik, i da će ona nastradati ako ih nehotice koristi.

     

    18.

    Posle sam to rekao i Ivani i Kaji i Violeti i, danas, Milanu.

     

    19.

    Neko će nastradati – govorio sam im, ne da bi se uplašili, nego da bi

    bicikl vozili gledajući pravo, ne okrećući se unazad, jer tako neće nastradati.

     

    20.

    Ko svoj život daje s ljubavlju, ne strada.

     

    21.

    Kada dobro pišem jedno, pišem lepo i sve ostalo.

     

    22.

    Zatvoreno je otvoreno, nejasno je samo koža jasnoće.

     

    23.

    Podrška za sve Bogu milo oko doktorata Ivane Đokić, za koju je

    već doktoriralo nedeljno cveće – poslao sam poruku Ivani Đokić.

     

    24.

    Novi novac koji stvaram, na kome diplomiraš je novac radosne vesti o

    kome se diplomira sms porukama – poslao sam poruku Branki Zgonjanin.

     

    25.

    Dubok naklon za Tvoju želju da me večeras posetiš – poslao sam poruku Violeti.

     

    26.

    Dvadeset šesta pouka Jovana Lestvičnika, Rasuđivanje o pomislima, strastima,

    vrlinama. Rasuđivanje je tačno shvatanje Božanske volje u svakom trenutku,

    mestu i stvari... Postoji jedan duh, zvani preteča, koji nas prima odmah po buđenju,

    i prlja naše prve misli. Posveti prvine dana svoga Gospodu: dan će pripasti onome

    koji ga prvi dobije... Svi koji hoće da upoznaju volju Gospodnju, treba najpre da

    umru u samome sebi... Svakome koji reši da čini dobro, pomaže Bog... Kolebati

    se pri donošenju odluke, i ostati dugo neodlučan, jeste znak neprosvećene i

    slavoljubive duše... Bog procenjuje pokajanje po meri smirenja, a ne po meri

    truda... Jelen je gospodar svih vidljivih zveri, a smirenje – svih mislenih...

    Bludnike mogu izlečiti ljudi, pokvarene – anđeli, a gorde – samo Bog.

     

    27.

    Volite se i jebite, ljubljeni moji – poslao sam poruku Kaji i Milanu.

     

    28.

    Pisao sam šaljući poruke mobilnim telefonom jer su i to stazice.

    Ne stazice kojima retki idu, nego stazice po kojima hoda lepota.

     

    29.

    O simbolu makar samo jedna reč darežljivost!

     

    30.

    Darežljivost se ne može zloupotrebiti. Sve ostalo

    o simbolu u blaženstvima u danima koji dolaze.

     

    31.

    Sedam je. Još je jaka predvečernja svetlost.

     

    32.

    kako

    mi

    prija

    nešto

    nekako

    još

    nikako

    na

    takav

    način

    rečeno

    uh

    joj

     

    33.

    Dirljiva je mogućnost da rukopisom proslavljam ovu šetnju.

    Dirljiva je mogućnost da rukopisom proslavljam pisanje.

     

     

      

    MALECNI MIROSLAVČIĆU

    125. dan
    5. maj 2005.

    3361-3393

    blaženstva

     

    3361.

    Čitam Jovana Lestvičnika u jutarnjoj šetnji.

     

    2.

    Umanjuje me.

     

    3.

    Usporava.

     

    4.

    Pesma moja je Bog. Kako je ta nežnost istinita!

     

    5.

    Danas ću malenim blaženstvima da se odmorim i obnovim.

     

    6.

    Sedamnaest stepenika od cigle koji sa keja vode do vode.

     

    7.

    Voda nad kojom se naginjem i u njoj vidim kako pišem o naginjanju nad vodom.

     

    8.

    Žabica je uskočila u vodu, talasi se šire po vodi.

     

    9.

    Joj, kako maleno oslobađa, miluje, i čuva.

     

    10.

    Mahnuo sam Duški Đorđević.

     

    11.

    Razišao sam se sa Duškom.

     

    12.

    Ježim se. Dolaze mala blaženstva.

     

    13.

    Molim se za sve ljude koji me okružuju.

     

    14.

    Ljudi mi odvlače pažnju, zato su blaženi.

     

    15.

    Kupio sam dva sveža ekstra kisela.

     

    16.

    I četiri banane, jako zrele.

     

    17.

    Blago i slatko u slavu muževa koji su se izlagali oporom i gorkom.

     

    18.

    Neodoljivo, a nenamerno, sačuva sve i svakoga.

     

    19.

    Leprša crvena kosa žene koja trči. Volim lepotu koja izgara.

     

    20.

    Zvala me je Kaja, izdiktirao sam joj pismo za Katalin Kešeri (Keserü Katalin):

    Drage Kati i Žofi, evo uskoro će izložba Dođi. Za devetnaest dana.

    Voleo bih da sve bude dobro i lepo. Sve sa stanovišta ptice. Umetnosti

    ptice. Zato vam pišem ovo pismo koje je u stvari pismo za Katalin Kešeri.

     

    21.

    Ptica je javna. Kada govorim jednoj osobi to je kao da govorim

    svima. Ja stvaram Ja Javnosti, dušu javnosti. Duša javnosti je svačija

    duša. Umesto za svaku dušu, stvaram jednoj duši. Samo Tvojoj duši.

     

    22.

    Draga Katalin, radujem se da od 24. maja do 4. juna 2005.

    radim rad Dođi u Dorottya galeriji Tvog Ernst muzeja.

     

    23.

    Biće to novih 12 dana za novih 12 definicija umetnosti, ali sada

    Večne umetnosti. I ovih 12 definicija Večne umetnosti ću posvetiti

    Tebi, kao što je to bilo i sa prvih 12 definicija koje sam pisao

    od 30. avgusta do 12. septembra 2000.

    1. Umetnost je trajanje

    2. Umetnost je ponavljanje

    3. Umetnost je zemlja i nebo i jedan čovek koji hoda između

    4. Umetnost je rutina i volja – posvećeno hodanju

    5. Umetnost je odsustvo terminologije i autoriteta

    6. Umetnost je otkrovenjeBoga

    7. Umetnost je rađanje bića

    8. Umetnost je plava šerpa

    9. Umetnost je tautologija

    10. Umetnost je nevidljivo

    11. Umetnost je lutanje

    12. Umetnost je Ruža

                                                                                                   

    24.

    Pisaću ih svakoga dana u Dorottya galeriji na svojim

    grudima, i na kraju, 4. juna, poslednjeg dana izložbe ću

    ih sve pročitati.Zato bi najlepše bilo da ih tada lično čuješ.

                                                                                                                          

    25.

    Draga Katalin, uživam u stvaranju Umetnosti, Bogu

    zahvalan.Lepota umetnosti je tako jednostavna da je

    nerazumljiva. Budimo zato u njenoj jednostavnosti, zajedno.

     

    26.

    Poljubim Te, draga Katalin, molim Te pozdravi Katalin i Ištvana.

    Drage Kati i Žofi, zar nije otvorenost tako jednostavna?

    Topli pozdrav,

    Miroslav Mandić

     

    27.

    Dvadeset sedma pouka Jovana Lestvičnika, O svetom bezmolviju tela

    i duše. Bezmolvije je stanje molitvenog tihovanja... Prvenstveno delanje

    bezmolvija sastoji se u tome da se ne vodi briga ni o čemu zemaljskom...

    Mala dlačica uznemirava oko, i mala briga upropašćuje bezmolvije... ko

    je doživeo lepotu molitve, bežaće od ljudi kao divlja zver. Za poslušnika

    je pad – sopstvena volja. Za bezmolvnika, to je napuštanje molitve.

     

    28.

    Kupio sam i jednu čokoladu. S lešnikom. Topi mi se u

    ustima. Krckam krupni lešnik, iako nosim gornju protezu.

     

    29.

    Kako mi prija kada sam u stanju zahvalnosti.

     

    30.

    Predaj e se

     

    31.

    Miroslave, ti pišeš baš ono što i ja mislim, o tome svedoči i moj potpis

     

                                                                                                    ______________

                                                                                                    Đurđica Ilijin (na primer)

     

    32.

    Kad samo pomislim kako mi je maleno pomoglo, malenim ću i da završim.

     

    33.

    Nosom Tii trljam nos.

     

     

      

    OD PONOĆI SANJAM

    126. dan
    6. maj 2005.

    3394-3426

    blaženstva

     

    3394.

    Probudio sam se. Dvadeset minuta je do četiri, još je

    duboka noć. Od ponoći sanjam nekoliko prvih blaženstava.

     

    2.

    Jasnoću koja teče.

     

    3.

    Let zlatne niti.

     

    4.

    Na vazduhu sam, u sunčevoj svetlosti, zviždućem... ja o prošlosti ne mislim više...

     

    5.

    Osećam Te u ovom izgaženom lišću, pod nogama prolaznika.

     

    6.

    Malo se skrivam od kiše. Idem pred Branku Zgonjanin...

     

    7.

     

    Ušao sam u gradski autobus... pogled mi se zaustavio na guzovima

    jedne žene, koji se lepo ocrtavaju u njenim braon pantalonama.

    Moje plave izbledele somotske su već pomalo vlažne od kiše.

     

    8.

    Prozori autobusa su zamagljeni. Voleo sam u detinjstvu da po njima pišem.

    Lako se pisalo i bilo je neobavezno. Hartija obavezuje pa može i da zaplaši.

     

    9.

    Sada sam ugledao lice žene u čije sam se guzove zagledao. Lice joj je još

    seksualnije, sa velikim nosom, usnama koje zrače i širokim nozdrvama za pamćenje.

     

    10.

    Sagnuo sam glavu, zatvorio oči i sa poštovanjem

    se u sebi pozdravljam sa ženom o kojoj sam pisao.

     

    11.

    Kada sam otvorio oči ugledao sam šta sam napisao, kao i sada, zatvorenih očiju.

     

    12.

    Zastao sam pod tremom sa Brankom da joj pročitam prethodna blaženstva.

    Volela bih da pišem Miroslava Mandića zajedno sa tobom – kaže mi Branka – jer

    sam se stidela da ti priznam da me on mnogo više interesuje nego što ti znaš.

     

    13.

    Pljušti. Volim pljuštanje.

     

    14.

    Uvek sam uživao u balončićima koje pravi pljusak dok

    pada po potocima koji se formiraju od velike količine vode.

     

    15.

    Upravo sam saznao da sam dobio Novi novac,

    10 € od devedesetčetvorogodišnje Nadežde Popović.

     

    16.

    Usporio sam hod. Sedam je uveče. Vraćam se u stanje pisanja.

     

    17.

    Svetlost ovog sveta je lažna, ali iskupljujem njenu

    lepotu jer je gledam očima najstarijih stvorenja na zemlji.

     

    18.

    Sunčeva svetlost na drugoj obali reke me je

    podsetila na trenutak u kome je svetlost stvorena.

     

    19.

    Pišem dušom Roberta Valzera koji mi je bio tako važan na Ruži.

     

    20.

    Valzerova duša je dobrotom neprestano natapala svet vlažnošću.

     

    21.

    Eno još sunčeve svetlosti na zidinama tvrđave, duša se u meni povija. Ljubila

    bi se duša sa svim telima, ne da bi se tela oslobodila, nego da ih slobodom natopi.

     

    22.

    Kada zapalim mirisni štapić bogatiji sam od svih bogatih na svetu.

     

    23.

    Miris je rukopis stvaranja.

     

    24.

    Daj Bože, da me zove Neko kome je ime Niko.

     

    25.

    Petak je, mlada damo, Stogodišnjakinjo Moja Sedmogodišnja

    – kažem Stogodišnjakinji Mojoj Sedmogodišnjoj.

     

    26.

    Genijalnost je mera miline kojom Te osećam.

     

    27.

    Ja sam svedočanstvo o blagoj snazi blaženstava.

     

    28.

    Dvadeset osma pouka Jovana Lestvičnika, O majci vrlina, svetoj i blaženoj

    molitvi, i o duhovnom i telesnom ponašanju za vreme molitve. Po svojoj

    kakvoći molitva je sapostojanje i jedinstvo čoveka i Boga. Po svome dejstvu,

    to je održavanje kosmosa... Ono što je zadobijeno mnogim molitvama u

    toku mnogih godina, ostaje trajno... Znak da smo uslišeni u molitvi jeste

    oslobođenje od sumnji... Savršenstvo molitve je otimanje ka Gospodu.

     

    29.

    Kajo, molim Te, da se dogodi susret sa Lazarom

    Crkvenjakovim u kome će nam on pričati o ljubavi. (Dogodilo se)

     

    30.

    Kajo, molim Te, da uskoro Valerija Lacko uradi jedno svoje umetničko

    delo pod nazivom Moja i Radicina kuća je kuća svih Miroslavljevih prijatelja,

    samog Miroslava, Našeg i Miroslava Mandića – posvećeno prerafaelitima. (Urađeno)

     

    31.

    Draga Kajo, sve sam naučio od samog sebe onda kada ništa nisam znao. Reci nekom to.

     

    32.

    Sve samo pesmom reći.

     

    33.

    Pogledao sam na kocku i raznežio se, uzeo je u ruku i ovako odlučio.

    Kada je budem bacao, bacaću je uvek kao Plesač – Dete dečak. Broj 1 će

    biti Umetnik, 2 Heroj, 3 Čobanin, 4 Luda, 5 Vrtlar, 6 Pesnik – reče Vrtlar.

     

     

      

    LJUBLJENA TAČKA

    127. dan
    7. maj 2005.

    3427-3459

    blaženstva

     

    3427.

    Probudio sam se. Pola četiri je. Bio sam u kupatilu,

    pio vodu. Malo ću čitati. Sve to spominjem zbog cveća.

     

    2.

    Naoblačilo se. Duva hladan vetar.

     

    3.

    Subota je, danas ću pisati čitanjem. Otvarati se pred otvorenim.

     

    4.

    Za pevanje i stvaranje mi je potrebno da budem dete.

     

    5.

    Izborio sam se da se ispoljavam. Mislim da je to Bogu milo, jer nije samovolja.

     

    6.

    Svoju stvar radi bolje od mene.

     

    7.

    Ja se osećam strancem. Ja sam stranac.

                                                                        

    8.

    Početak je uvek u prošlosti. Kad napišem počinjem već sam počeo.

     

    9.

    Početak Miroslava Mandića počinje krikom Oče, Tebi ću pisati svih deset godina.

     

    10.

    Miroslav Mandić je knjiga obraćanja.

     

    11.

    Reč u rečenicu. Muškarac u ženu. Žena u tačku.

     

    12.

    Ništa je majka koja omogućava sve.

     

    13.

    Krećem iz pičke i duše, ne iz uslova. Staro traži uslove.

     

    14.

    Počeo sam da radim sa brzinama.

     

    15.

    Najveći populizam se ukorenio i buja na univerzitetima. Frazetina do frazetine.

     

    16.

    Miroslav Mandić otkriva stanja Bogom.

     

    17.

    Sam je Sve.

     

    18.

    Živo hoće živo.

     

    19.

    Miroslav Mandić je razlika između stvaranja nadimka i stvaranja imena.

     

    20.

    Možda ću Miroslava Mandića pisati telefonom, kroz godinu, dve.

     

    21.

    Bog će mi pomoći kroz Tebe.

     

    22.

    Jedini način da o Platonu sve saznam jeste da sebe upoznam sada.

     

    23.

    Nije mi važan sistem ili ne-sistem, nego delo.

     

    24.

    Duša hoće da pomogne telu, telo duši. Sa noćima ću tek raditi.

     

    25.

    Kao dete mogu mnogo više da stvorim.

     

    26.

    Kad stojim, ćutim.

     

    27.

    Miroslav Mandić uvek počinje prvom rečju.

     

    28.

    Hrabrost je pisati bilo šta. Nestati. Onda se sve piše samo.

     

    29.

    Dvadeset deveta pouka Jovana Lestvičnika, O zemaljskom nebu i

    vaskrsenju duše pre sveopšteg vaskrsenja, Bogopodržavajućem

    bestrašću i savršenstvu. Bestrasnim se, dakle, u pravom smislu

    reči naziva, i jeste, čovek koji je telo načinio nepropadljivim, koji je

    um uzdigao iznad svega stvorenog, koji je sva čula pokorio umu a

    dušu svoju predstavio Bogu, pružajući se večito k Njemu, i preko

    svojih moći... Bestrasnik više sam i ne živi, živi u njemu Hristos.

     

    30.

    Miroslav Mandić je žena je tražila ja sam realizovao.

     

    31.

    Sve što ne treba da znam i ne znam.

     

    32.

    Hvala Tii za Boga na mom vratu, dobro se vidi

    – poslao sam poruku Nenadu Kostiću u 20:39h.

     

    33.

    Hvala Tebi za Boga u Tebi – odgovorio je Nenad u 20:41h.

     

     

     

     

    OH, KAKO MI JE LEPO S TOBOM SE IGRATI!

    129. dan
    9. maj 2005.

    3460-3492

      blaženstva

     

    3460.

    Bog Bogom.

     

    2.

    Sunčano jutro sunčanim jutrom.

     

    3.

    U slavu Jovana Lestvičnika danas ću napisati šta bi

    mogla biti blaženstva svakoga dana od broja 4 do broja 33.

     

    4.

    Blaženstva pod brojem 4 Četiri godišnja doba, genijalna umetnost.

     

    5.

    Blaženstva pod brojem 5 Odmah, nežno i hrabro.

     

    6.

    Blaženstva pod brojem 6 Pesma o Večnoj umetnosti.

     

    7.

    Blaženstva pod brojem 7 Jedinstvo svih sedam ličnosti.

    Umetnika, Heroja, Čobanina, Plesača, Vrtlara, Lude i Pesnika.

     

    8.

    Blaženstva pod brojem 8 Blažena nerazumljivost osmog jutra.

     

    9.

    Blaženstva pod brojem 9 Plesanje brojevima. 3x3. Lepota savršenstva.

     

    10.

    Blaženstva pod brojem 10 Najmanje i najveće. Početak i kraj. Celina. Ne. Da.

     

    11.

    Blaženstva pod brojem 11 Ustanak protiv starog koje ubija sve što je

    od njega starije, sam izvor. Ustanak protiv novog koje je već zastarelo!

     

    12.

    Blaženstva pod brojem 12Miroslav Mandić ili Treće desetogodišnje stvaranje.

     

    13.

    Blaženstva pod brojem 13 Prvi seks ili sreća je neizbegavanje sreće.

     

    14.

    Blaženstva pod brojem 14 Središte, sama tačka ili Miroslav Mandić.

     

    15.

    Blaženstva pod brojem 15 Bezrazložnost i nezaštićenost

    nikada nisu same, zajedno su sa bezbrižnošću.

     

    16.

    Blaženstva pod brojem 16 Prepoznavanje prvih prizora beskućništvom.

     

    17.

    Blaženstva pod brojem 17 Ka Ja. Kaja Ćirilović

    i Kaja Mandić. Ka lastama. Ka leptirima.

     

    18.

    Blaženstva pod brojem 18 Svete ludosti u danu.

     

    19.

    Blaženstva pod brojem 19 Sveta nepredvidljivost i nerazumljivost.

     

    20.

    Blaženstva pod brojem 20 Drugi seks, ili eros

    duše kojom je prožeto sve sa svime. Niko sa Nekim.

     

    21.

    Blaženstva pod brojem 21 Ajnc. Pogodak

    igrom. Novim novcem ozariti i stari novac.

     

    22.

    Blaženstva pod brojem 22 Blažena blaženost. Prosta

    Tii prostota. Smiri me smirenje. Zanesi me zanose!

     

    23.

    Blaženstva pod brojem 23 Breme moje

    ponesi me, iznemogao sam. Iskupi me i žrtvuj.

                                                                        

    24.

    Blaženstva pod brojem 24 Nestajuće rumenilo, dan se

    dovršio. Ponovo miriše cveće šireći miris tišinom noći.

     

    25.

    Blaženstva pod brojem 25 Počinje Umetnost 33.

     

    26.

    Blaženstva pod brojem 26 Poskočiti, eto besmrtnosti u svim ponavljanjima.

     

    27.

    Blaženstva pod brojem 27 Sve Našegove nikakve priče, baš onakve kakav

    je i Našeg, nikakve, koje su još jedino potrebne, kao i Našeg Rajki, ženi iz Raja.

     

    28.

    Blaženstva pod brojem 28 Jesamove pesme Sveji.

     

    29.

    Blaženstva pod brojem 29 Mali nežni tautološki radovi.

     

    30.

    Blaženstva pod brojem 30 Treći seks, ili lepoljublje, Zbornik ljubavi

    Miroslava Mandića. Primer, moja ljubav za kišicu na keju po kojoj sam popodne

    dovršio čitanje predivne knjige Jovana Lestvičnika. Lestvica, koju sam čitao

    u slavu Božjeg trenutka u kome sam završio njeno čitanje, o čemu kišica sve zna,

    u slavu Jovanovu, slavu svih onih koji su ovu knjigu živeli. Slavu Boga samoga.

     

    Trideseta, poslednja, pouka Jovana Lestvičnika, O svezi dobrodeteljne

    trijade vrlina. Vera je zrak, nada svetlost, ljubav kotur sunčev. A sve čine

    jedan blesak i sjaj. Vera sve može da učini, sve da tvori. Nadu milost Božja

    ograđuje i čini je nepostidnom. A ljubav nikada ne pada... ljubav je u pravom

    smislu reči napuštanje bilo kakve neprijatne misli u odnosu na drugog čoveka, jer

    ljubav ne misli zla... u srazmeri sa iščezavanjem ljubavi, javlja se u nama strah...

    Kada je srce veselo i lice čoveku zasija. Kada je sav čovek tako prožet ljubavlju

    Božjom, tada se i spolja, na telu njegovom, kao na nekom ogledalu, primećuje

    sjaj njegove duše... Ljubav je bezdan ozarenja... Ljubav je večito napredovanje.

     

    Na kraju knjige sledi petnaest glava Pouka pastira, koju je Jovan

    Lestvičnik napisao za ljubljenog mu brata raitskog igumana Jovana Raitskog

    (Jovan Iguman Raitski), koji je i zamolio Jovana Sinajskog da napiše Lestvicu, po

    kojoj je i dobio ime. Lestvica je posvećena monaškom životu, monaškoj filozofiji.

    Ovih petnaest glava su tako lepe da želim da ih sačuvam samo za Tebe, Moje.

     

    31.

    Blaženstva pod brojem 31 Neuhvatljive običnosti kojima se

    ispoveda moja duša, i moj um krotošću ozaruje besmrtno telo.

     

    32.

    Blaženstva pod brojem 32 Samome sebi koji se

    dajem Miroslavu Mandiću da bi se Miroslav Mandić zauvek davao.

     

    33.

    Blaženstva pod brojem 33 Nežan poljubac mojoj sestri i mom bratu. Hristu blagom.

     

     

     

     

    ZAMAHNEM I SAMO ISPUSTIM

    130. dan
    10. maj 2005.

    3493-3525

    blaženstva

     

    3493.

    Ludo, otpočni dan.

     

    2.

    Raširio sam noge. Savio se. Kroz noge pogledao čisto zeleno drveće

    i plavo nebo sa belim oblacima. Nebo mi doseže do samog pupka.

     

    3.

    Protrljao sam kolena, ohladila su mi se u stanu.

     

    4.

    Jedan od načina stvaranja je nedovršavanje

     

    5.

    Nezavršavanje, nesvršavanje, odlaganje.

     

    6.

    Nestajanje okeana u nebu i svim nijansama plave boje u toj slici.

     

    7.

    Hodanje je dobar Vodič odlaganja.

     

    8.

    Vodič odlaganja (Iz Rečnika Miroslava Mandića).

     

    9.

    Sam.

    Žena. Bog. Ja.

     

    10.

    Ja pevam za dušu javnosti. Ja sam javna duša. Javna duša je duša za sve i

    svakoga, i zato nije za javnost, koja je samo delić sveukupnog bivanja. Delić

    koji se predstavlja kao ukupnost je laž. Javnost je Golijat. Ja Javnosti je David.

    Duša Davidova. Trenutak Davidovog preuzimanja odgovornosti. Ne Davidova pobeda.

     

    11.

    Trenutak Ko ako ne ja, kada ako ne sada...

     

    12.

    Trava je zelenija od jučerašnje vode.

     

    13.

    Ja bih želela da ti  pomognem Miroslave Mandiću. I pridružim ti se.

     

    14.

    I ja bih želeo isto.

     

    15.

    I Ja.       

     

    16.

    Jea! Već nas je troje. Hleb današnji. Nasušni.

     

    17.

    Hleb nadnaravni.

     

    18.

    Evo, čitam, posle dve hiljade dvesta devedeset šest blaženstava o Štirneru.

    Maks Štirner je pseudonim Johanu Kaspar Šmitu (Johan Caspar Schmidt, 1806-

    1856), od oca Alberta Šmita (Albert Christien Heinrich Schmidt) i majke Sofije

    Eleonore (Sophia Eleonora). Otac mu je umro tri godine posle njegovog rođenja,

    a majka se preudala. U trideset prvoj se oženio sa Agneš Klara Kunigunde Buc

    (Agnes Clara Cunigunde Butz), posle godinu dana Agneš je umrla na porođaju.

    Posle šest godina, Štirner se oženio sa Marijom (Maria Deinhӓrt), koja ga je

    napustila posle tri godine... Voleo bih da opet čitam njegov borbeni jezik kojim se

    zelene, tako ih se sećam, njegove rečenice u knjizi Jedini i njegova svojina.

     

    19.

    Ptičijom rečenicom.

     

    20.

    Jezikom ptica, da me svako čuje i razume.

     

    21.

    Onim mladićem koji se osamio na klupi.

     

    22.

    Neka zvoni večnost u srcima hrabrih ljudi. Njihova srca kucaju za večnost.

     

    23.

    večno trenutno

     

    24.

    večntrenosti

     

    25.

    Ovo je jedan problem! Duboko ga poštujem.

     

    26.

    Više ga nema.

     

    27.

    A to što ga nema, tek to poštujem. I potvrđujem.

     

    28.

    Tek to je dobro za zdravlje svih.

     

    29.

    jesam

    vetrom

    razvejan

    Tobom u Tebi

    posejan

     

    30.

    Mladi otac prinosi bebu ka drvetu da beba dodirne drvo.

     

    31.

    Malo sam gladan, neka sam. Mnogo je važnija

    ljubaznost kojom me je pozdravio stari poznanik.

     

    32.

    Postoji neko, mek i topao, ko me približava predvečerju.

     

    33.

    U bioskopu sam, gledam film o Če Gevari

    (Ernesto Che Guevara). Ideal je večiti film o idealu.

     

     

      

    KOD LAZARA CRKVENJAKOVA

    131. dan
    11. maj 2005.

    3526-3558

    blaženstva

     

    3526.

    Nežno Do Nezaštićenosti Svih Bića Božjih.

     

    2.

    Strpljivo, Miroslave, i sa osmehom, tek ti je pedeset šesta godina.

     

    3.

    Krećemo, Kaja i ja, iz Novog Sada ka Zrenjaninu, da se

    vidimo sa Lazom Crkvenjakovim, da nam priča o ljubavi.

     

    4.

    Hodamo putem, pada vlaga.

     

    5.

    Stopiramo, stao nam je Čovek.

     

    6.

    Kada sam otvorio vrata njegovog automobila, on se osmehuje. Nenad Bundalo.

     

    7.             

    Nenad Bundalo je dvadesetosmogodišnji Čuružanin, majstor centralnog

    grejanja, nikoga ne mrzi, voli da putuje po svetu, da vidi kakvi su ljudi i da li se

    uopšte razlikuju. Voleo bi da ode u Australiju. Voli žene jer mu trebaju, ne može bez

    njih. Znaju da nas slušaju i istrpe... Boga volim, jer je on viša sila koja me usmerava.

     

    8.

    Umetnost je umetnost uma. Um koji samog sebe preumljuje.

     

    9.

    Dok kuva kafu, Laza priča o tri čuvene Tertulijanove

    (Florens Quintus Septimus Tertulliianus) rečenice.

     

    10.

    Čovek po svojoj prirodi može da navuče sramotu

    ako poriče najveći događaj, Hristov dolazak.

     

    11.

    Čovekova duša je preslaba da prihvati Hrista.

     

    12.

    Čoveku je nemoguće ako sledi svoje telo da

    zadobije odnos prema Golgotskoj misteriji.

     

    13.

    Laza nam prepričava, za njega važan, tekst Rudolfa Štajnera

    (Rudolph Steiner). Kako ću naći Hrista. Poricanje Boga je bolest,

    poricanje Hrista je nesreća, poricanje Duha je tupost za sopstveni

    duh. U trećem veku je počelo naknadno, duhovno razumevanje Hrista.

     

    14.

    Raspet je bio Božji sin, to nije nikakva sramota, jer je sramotno – Tertulijan.

     

    15.

    Hrist je umro na krstu, zato treba verovati u to, jer je to budalasto – Tertulijan.

     

    16.

    Sahranjeni Hrist je vaskrsao jer je to nemoguće,

    moramo u to verovati jer je to nemoguće – Tertulijan.

     

    17.

    Na kraju teksta je ono što mi je posebno značilo – kaže Laza. Hristos se

    nalazi ako se imaju sledeći doživljaji 1. Doživljaj nemoći u sebi, saznanje,

    sa kojim prepoznajemo da ne možemo dosegnuti svoje težnje, i kada u toj nemoći

    nestanemo, dovoljno dugo, doživimo ništavnost postojanja, tada dolazi onaj drugi

    doživljaj. 2. Mi možemo ponovo da se, tako ništavni iz praznine, nadovežemo na

    duh i doživimo uznošenje, iz nas samih, kada prevaziđemo onaj osećaj nemoći. Ako

    tražimo dno doživljaja, nemoći i uznošenja, mi nalazimo Hrista u našoj sopstvenoj duši.

    Tražite u sebi, i vi ćete naći nemoć. Tražite, i vi ćete se izbaviti iz nemoći vaskrsenjem

    duše kroz duh. Sve ovo potvrđuje i Angelus Silesijus (Angelus Silesius). Krst

    sa golgote te ne može spasiti zla ako ga u sebi nemaš podignuta.

     

    18.

    Mene su preosetljivost i snažna sujeta dovele do sukoba sa

    samim sobom, do potpunih blokada – priča nam Laza o sebi.

     

    19.

    Blokade su me dovele do panike, do paničnog straha.

     

    20.

    Paničan strah je raspadanje, nema spasa kod paničnog straha.

     

    21.

    I onda, posle dve, tri godine, jednog jutra sam doživeo užas,

    i posle tako strašnog užasa u jednom trenutku BUF! Poleteo sam

    i otišao gore. Pustio sam se i pomirio sa smrću... i... vaskrsnuo sam.

     

    22.

    Tada sam shvatio večnost. Slobodu. Moje ja je večno.

     

    23.

    Potpuna radost, suze su mi tekle od radosti.

     

    24.

    Ljubav je preporođenost.

     

    25.

    Ljubav je žrtvovanje u trenutku, opraštanje,

    prelaženje preko prepreka, viđenje budućnosti.

     

    26.

    Ljubav je stalna borba sa samim sobom.

     

    27.

    Ljubav su i jako fine stvari, stvarna lepota. Biće žene koja zrači.

     

    28.

    Ljubav je čežnja za nežnošću koja je sačuvana u saznanju, sačuvana u mentalnom.

     

    29.

    Ljubav je višak, život preživljava i živi samo obiljem ljubavi. Bezrazložnom ljubavlju.

     

    30.

    Odlazimo od Lazara Crkvenjakova, mog vršnjaka i prijatelja iz mladosti.

     

    31.

    Blaženstvo je samo delić događaja. Delić odan celini. Delić koji nagoveštava

    i izaziva slutnju. Dozove misteriju događaja da događaj traje u večnosti.

     

    32.

    Poslušanje je umetnost savesti – rekoh u razgovoru Ivani Đokić,

    kojoj sam predložio da ode sutra u Zrenjanin i položi svoj doktorat

    pred četrnaestogodišnjim Dušanom Crkvenjakovim, dvanaestogodišnjom

    Mirtom Crkvenjakov i jedanaestogodišnjom Lenom Crkvenjakov.

     

    33.

    Svoj doktorat, za današnji dan, polažem sa dva imena. Anđelika

    Hjuston (Angelica Huston) i Kristofer Voken (Christopher Walken).

     

     

      

    4. PUT PO 33 DANA

    132. dan
    12. maj 2005.

    3559-3591

    blaženstva

     

    3559.

    Evo baš ovako.

     

    2.

    Perač semafora sa cigarom u ustima stoji na merdevinama.

     

    3.

    Pisač Miroslava Mandića sedi za stolom uživajući u pisanju.

     

    4.

    Ovo je samo nešto što može da se baci u korpu za otpatke.

                                                                        

    5.

    I ovo može da se baci, ali samo radosno.

     

    6.

    E baš, toliko toplo nije! – kaže jedna žena

    Artiju i meni, jer smo se skinuli goli do pojasa.

     

    7.

    Grejem se na suncu, oslonjen podlakticama na

    šipku terase. Baštinim svo kraljevstvo ovog sveta.

     

    8.

    Pomerio sam se pola metra udesno, ka sredini terase,

    da bih još više baštinio svo kraljevstvo ovog sveta.

     

    9.

    Oko mene su crvene muškatle, svako to može napisati.

     

    10.

    Sa terase namignem svemu što vidim sa terase.

     

    11.

    Namignuo sam i nebu.

     

    12.

    Gledajući nigde, namignem i treći put.

     

    13.

    Pre jedan sat sam prvi put video dvoipomesečnog Milana Varadija.

    Milane, upravo prelazim most preko Dunava za Tebe. Poklanjam Tii ovu

    sliku da celog svog života sa lakoćom i uživanjem prelaziš sve mostove u životu.

     

    14.

    Božanstven doživljaj osmeh me vodi ka ozarenosti.

     

    15.

    U autobusu sam.

     

    16.

    Kroz prozor autobusa treperi svetlost koja se probija

    kroz lišće drveća. Moje beskućništvo je svima milo.

     

    17.

    Gledam kroz prozor autobusa i primetim da gledam kao dvoipomesečni Milan.

     

    18.

    Arhivom zovem moje radove koji se nalaze u stanu familije

    Varadi i u stanu Milana Popovića. Sve ih treba spojiti u

    jednom prostoru, i u jednoj divnoj osobi koja će ga preuzeti.

     

    19.

    Arhiv čini sve ono što sam stvarao i sačuvao. Nadam se da će

    uskoro uz nečiju pomoć početi da živi u telima, dušama, duhu, prvo

    samo jedne osobe, zatim samo nekih, pa onda svih ljudi i, na kraju, svih bića.

     

    20.

    Tri sklupčana psa leže u travi pored autobuske stanice u Staroj Pazovi.

     

    21.

    Miroslav Mandić je muva koja mi je sletela na kolena.

     

    22.

    Miroslav Mandić su laste ispred jedne osunčane višespratnice u Novoj Pazovi.

     

    23.

    Autobus ulazi u Batajnicu.

     

    24.

    Gledala me je mlada devojka iz drugog autobusa dok su nam

    autobusi stajali. Kada sam i ja nju pogledao, spustila je pogled, kao i ja.

    Onda su autobusi krenuli. Ja sam je pogledao i ona je mene pogledala. Kraj.

     

    25.

    Voleo bih da sam napolju da bih iz autobusa mogao ugledati čoveka u predelu.

     

    26.

    Voleo bih da kroz prozor autobusa ugledam sebe kako letim nebom.

     

    27.

    Sinoć sam iz autobusa, posle rastanka, poslao poruku Kaji, oslovivši je sa

    Bogolika Ženo. Videću joj lice za par minuta jer je autobus već ušao u Zemun.

     

    28.

    Osam kilometara sam hodao sa Kajom. Čekaju me još dva sa

    Violetom. Noć je prohladna. Okružuju me zvuci i svetla voza u noći.

     

    29.

    Umor me blago sustiže, vazduh opija. Kod

    Violete u stanu mu dodajem i malo vina. Hej!

     

    30.

    Treći gutljaj vina i muzika. Telo se smiruje od

    umora. Počinje Madi Voters (Muddy Waters).

     

    31.

    Violeta mi sipa drugu čašu. Nazdravljamo za

    Aleksandra Kručoniha (Кручених, Олексiй Јелисеевич).

     

    32.

    Volim kada sneg sporo pada u bilo kom godišnjem dobu.

     

    33.

    Snegom zatvaram ovaj dan.

     

     

      

    MA GDE BIO, LJUBIM

    133. dan
    13. maj 2005.

    3592-3624

    blaženstva

     

    3592.

    Crni gospodstveni pas, u ovih prvih pola sata šetnje sa Violetom, pored Save.

     

    2.

    Ovako malo pod uglom staviš – podučava

    prodavačica mladu ženu kako se sadi cveće u saksiju.

     

    3.

    Uskoro će tezge preplaviti trešnje, višnje, jagode, maline, kajsije, breskve...

     

    4.                     

    Čas vruće, čas zima, ‚ajd izduraj ovo – besna

    na vreme, odmahuje rukom jedna žena drugoj ženi.

     

    5.

    Pisanje u promenjenim okolnostima otežava

    pisanje, tim pre je potrebno da ga pojednostavim.

     

    6.

    Volim širinu ovog bulevara na Novom Beogradu.

     

    7.

    Kroz dva sata ću Kaji, Ivani, Violeti i Branki pričati o

    Arhivu Miroslava Mandića. Volim da počnem iz početka.

     

    8.

    Mlada žena, savijenih leđa, četkom pere

    tepih pod mostom. Eno je Branka Zgonjanin!

     

    9.

    Branka i ja smo usporili, preći ćemo preko gvozdenog mosta.

     

    10.

    Završio sam priču o Arhivu.

     

    11.

    Istim gvozdenim mostom, nazad, sa Ivanom Đokić. Most

    podrhtava i tutnji od tramvaja. Druže se gvožđe i gvožđe.

     

    12.

    Dok Ivana sa nekim razgovara telefonom, koristim priliku da bilo šta zapišem...

     

    13.

    Ide mi se ka suncu, koje će uskoro zapasti iza zgrada Novog Beograda.

     

    14.

    Sunce je još niže i sija mi u oči... ugledah prvu bulku.

     

    15.

    U Violetinom stanu sam. Sam. Pokrio sam se

    ćebetom, uključio bojler. Volim da poštujem tuđi red.

     

    16.

    Zabacim glavu unazad, masiram pršljenove ispod vrata. Dremam.

     

    17.

    Nedostaje mi muzika. Pisaću umesto nje.

     

    18.

    Nestaje dnevna svetlost u sobi. Sve se smiruje. Samo neki šumovi dolaze iz kupatila.

     

    19.

    U nepoznatom mozak se obnavlja.

     

    20.

    Istuširao sam se. Upalio svetlo. Jedem jabuku.

    Popio sam prvi gutljaj vina. Opet zabacio glavu.

     

    21.

    Sve više poštujem vreme dok čekam da nešto napišem a ništa ne dolazi.

     

    22.

    Skoro sam zaspao. Dete.

     

    23.

    Obično mi se vežu blaženstva, kad krene jedno, za

    njim istekne više njih. Danas je drugačije. Ne ističe. Neka.

     

    24.

    Došla je Violeta. Nisam sam. Pustila je muziku,

    upalila mirisni štapić. Malo ćemo i piti zajedno.

     

    25.

    Violeta i ja. Posle samoće, veselo. Volim da uživam u Drugome.

     

    26.

    Uživam u Violeti. Violeta se ispoveda.

     

    27.

    Violeta priča o vrednosti Arhiva.

     

    28.

    Osoba ne sme da izda – kaže Violeta.

     

    29.

    Performativ je kralj trenutka.

     

    30.

    Ivana Đokić telefonom opisuje sebe Violeti.

     

    31.

    Pogled mi je zalutao ka rukama. Vidim smiraj kojim one proslavljaju Boga.

     

    32.

    ... Violeta priča sa Sunom... Violeta priča sa Brankom...

     

    33.

    Violeta pravi večeru, ponoćnu. Raspoloženje je ponekad važnije od ljubavi.

     

     

      

    REKOM PREKO ČAMCA, TAKO JE LEPO ČAMCEM PREKO REKE

    134. dan
    14. maj 2005.

    3625-3657

    blaženstva

     

    3625.

    U čamcu preko Save. Svetluca voda, čamac savladava reku.

     

    2.

    Vetar je stanje duše.

     

    3.                    

    Čamac pristiže na obalu. Sva spajanja su uzbudljiva.

     

    4.

    Uskoro na Adi, sa Kajom i Violetom, počinje Pisanje čitanjem.

     

    5.

    Seli smo za jedan sto na suncu. Vetar tera komarce. Svuda je lepo biti.

     

    6.

    Miroslave, zašto ne staviš tvoje pismo Katalin

    Kešeri, od 12. maja 2005, u današnji dan? – pita me Kaja.

     

    Katalin, evo kako se Miroslav tačno izjasnio povodom NARODA

    Narod je sve, sam život. Život svega. Život svih bića, i onih za koje se obično

    kaže da su mrtva priroda. Ljudi su samo maleni deo života, rase još manji,

    narodi još manji. Dosta sa tim glupostima! Ako u ličnoj karti treba da

    odgovorim na pitanje Naroda, zaista moj odgovor može biti samo Život.

     

    Katalin, evo kako se Miroslav tačno izjasnio što se tiče RELIGIJE

    Bog inspiriše ljude na mnoge načine verovanja u Njega, mnoge

    crkve i mnoge načine vezivanja za Njega, mnoge religlije. To čini

    mnoštvo, zbrku. Zato volim samo i samog Boga. Kao što volim Pesmu, a

    ne antologije pesama. Kao što verujem u samo biće umetnosti, jedno jedino.

     

    Katalin, evo kako se Miroslav tačno izjasnio što se tiče ČLANSTVA

    Sam znači sve. Sam nije biti protiv nekog. Sam znači da ne verujem

    u udruživanje snaga jer se onda one usmeravaju protiv drugih. U

    svakom pojedincu je dovoljno snage, čak i previše, i zato nije potrebno

    da se čovek udružuje. Kada se udružuje, čovek priznaje da neće da

    razvije svoju snagu nego da se služi snagom grupnog identiteta, koji tada

    može u njegovo ime slobodno da vrši nasilje. Sam je nemoć, Božja nemoć,

    nenasilnost. I zato bih na pitanje članstva odgovorio samo osmehom.

     

    Draga Katalin,

    ne želim da poetiziram, nego da govorim istinu. Verujem da će ova

    moja lična karta jednog dana biti i pravno moguća, takođe se nadam

    da će neki ljudi, institucije, kao i ljudi iz umetnosti, stati iza ove lične

    karte. Da bi mi ova lična karta omogućila još istinitije pevanje i plesanje.

    Draga moja Katalin, hvala Tii za Tvoje kritičko promišljanje, ono me podstiče i

    nedostaje mi. Moj rad, iskustva, događaji, sve to želim da bude u jednoj reči,

    jer u svakoj reči su sve reči, u svakoj slici sve slike, u svakoj misli sve misli, u

    svakoj ljubavi sve ljubavi. Kada tako dođemo do Jednog, izvora, jezik semenja.

    Jezik hoće da bude sam jezik. Lična karta sama lična karta, sve trave i svi

    oblici u njoj. Samo jedna reč.

    Samo jedna reč za Tebe, draga moja Katalin. DOĐI

     

    7.

    Veliko stvaralaštvo je i odustajanje od stvaralaštva.

     

    8.

    Volim da proslavljam stvaraoce koje obožavam.

     

    9.

    Lepotu

     

    10.

    sačuvam,

     

    11.

    lepota

     

    12.

    me

     

    13.

    potvrdi.

     

    14.

    Izbegavanje sreće je izbegavanje mladih krastavaca.

     

    15.

    Napravimo komfor u nekomforu.

     

    16.

    Radim na osmehu.

     

    17.

    Jezikom se osmehujem.

     

    18.

    Ja sam umetnik definicija, neprestano stvaram nove definicije.

     

    19.

    Ja sam umetnik definicija, stvaram umetnost definisanja.

     

    20.

    Definicije su kanoni Miroslava Mandića.

     

    21.

    Umetnošću tragam i za najboljim umetnikom.

     

    22.

    Kada ga nema, stvaram ga ni iz čega.

     

    23.

    Proglašavam ga.

     

    24.

    Ne vredi da se bavimo bilo čime ako ne znamo ko je najbolji.

     

    25.

    Potpuna samosvest! Civilizaciju vode oni koji namiguju.

     

    26.

    Ne volim muziku koja uništava pevanje.

     

    27.

    Niža bića služe višim bićima.

    Viša bića se žrtvuju za niža bića.

    Um čisti dušu. Duša čisti telo.

    Telo hrli Bogu. Um dovodi Boga u telo.

     

    28.

    Kada bi duša i um bili zdravi, telo ne bi moglo da se razboli.

     

    29.

    Umetnost je ovo.

    Umetnost je i ovo.

    Umetnost je i ono.

    Umetnost je ono što će tek biti umetnost.

    Umetnost je ono što još nije umetnost.

    Umetnost je iščekivanje umetnosti.

    Umetnost je vreme u iščekivanju umetnosti.

    Umetnost je prostor u kome se umetnost iščekuje.

    Umetnost je umetnost uma.

     

    30.

    Umetnost je nekada bila samo plesanje, pevanje. Sada

    se umetnost, već nekoliko hiljada godina, stvara umom.

     

    31.

    Um samog sebe preumljuje.

     

    32.

    Um se žrtvuje za bez-umnu umetnost. Ne-umnu.

     

    33.

    Bez-umna umetnost je umetnost praznine.

     

     

     

    PSOVANJE

    136. dan
    16. maj 2005.

    3658-3690

    blaženstva

     

    3658.

    Ne piše mi se jer se osećam krivim.

     

    2.

    Osećaj krivice je nestao.

     

    3.

    Ali je već četiri popodne.

     

    4.

    U uobičajenom ritmu sam, pouzdajem se u njega.

     

    5.

    Polako, iz tišine, ulazim u stanje blaženstva.

     

    6.

    U stanju blaženstva blaženstva se sama pišu.

     

    7.

    Upravo sam se ošišao, istuširaću se i onda ću uz vino pisati psovke.

     

    8.

    Miriše bagrem. Pisaću psovke zbog čednosti jezika.

     

    9.

    Jebem Tii Boga, da Tii jebem sve najmilije, Bog

    neka Te ljubi ljubavlju većom od svih psovki zajedno.

     

    10.

    Idi u pičku materinu, tamo neka Te sazrelo voće i u snovima hrani.

     

    11.

    Idi u tri lepe pičke materine, i nek Te sve laste cijukanjem obraduju.

     

    12.

    Nabijem Te na kurac, da Tii telom poteče milina kojom ćeš svu mladunčad nahraniti.

     

    13.

    Ma boli me kurac, sve bi Tii dala moja duša.

     

    14.

    Ma sunce Tii jebem Tvoje, Tii ćeš meni

    odustajati, ma ima da Tii sve želje pod noge rasprostrem.

     

    15.

    Oteraću Te u govnjivo dupe, kada u sebe posumnjaš,

    da se naslušaš najlepših priča za decu iz celog sveta.

     

    16.

    Ja ću Tii jebati sve po spisku, nek Te anđeli čuvaju.

     

    17.

    Ne idu mi psovke, idem da se obrijem...

     

    18.

    Meka koža prija licu i šaci kojom se milujem.

     

    19.

    Mami je bila trinaesta te srede, 7. aprila 1915, u Baltimoru, kada

    sam ja rođena... Mama i tata su bili dvoje dece kada su se venčali, njemu je

    bilo osamnaest, njoj šesnaest, a meni tri godine... Kada si siromašan, rasteš brzo

    – tako počinje Bili, moja voljena, Holidej svoju autobiografiju Lejdi peva bluz.

     

    20.

    Odmori se moja dušo u slovu o.

     

    21.

    O onoj ženi koja je vozila rolere oko Ade u subotu.

     

    22.

    Ženu, blizu četrdesetih, koja je snažno, najbrže i najlakše,

    vozila rolere u subotu na Adi, želim da zauvek ostavim i sebi

    i njoj u toj slici. To je adrenalin poklonjen kruženju i prožimanju.

     

    23.

    Blaženstva Miroslava Mandića su sva napisana na snazi čednosti onog neka bude.

     

    24.

    Ona Žena Na O je ime u Miroslavu Mandiću one žene koja vozi rolere subotom

    oko Ade. Zamoliću Ivanu Đokić da je pronađe i da joj pokloni ime.

     

    25.

    Želeo sam da pišem o tome kako želim da se napijem

    večeras vinom, istinom, muzikom, mirisnim štapićima,

    mojim stolom, mojim pogledom, ali ja sam, u stvari, gladan.

     

    26.

    Sve više pišem ono što hoće samo da se izgovori.

     

    27.

    Jebem kevu samom sebi, ne dirajući ni kevu, ni ne jebući,

    nego samo milujući sve koji su u miru i sve one koji su u nemiru.

     

    28.

    Umiranje (Iz Rečnika Miroslava Mandića) je dert. Porađanje lepote. Primanje u

    sebe svega što i jeste stvoreno da bi bilo primljeno. Umiranje je život za Drugog.

     

    29.

    Tu gde se vatra sliva ka vodi, nošena vazduhom, tu svoje srce ozari, Miroslave.

     

    30.

    Kažu da starija drveća...

     

    31.

    ...kažu da muškarci u starijim godinama...

     

    32.

    ...kažu da deca...

     

    33.

    ...kažu da je tako kako oni kažu da je.

     

     

      

    TELEFONOM

    137. dan
    17. maj 2005.

    3691-3723

    blaženstva

     

    3691.

    Ništa nisam zapisao u jutarnjoj šetnji.

     

    2.

    To je prilika da pišem penjući se stepenicama.

     

    3.

    Vera, sandale – poslao sam poruku Veri Varadi,

    obaveštavajući je da prvi dan hodam u sandalama.

     

    4.

    Zapara je, uskoro će grunuti pljusak.

     

    5.

    Iz stabla koje je posečeno motornom testerom izraslo

    je puno grančica. Životom i kamen iz kamena niče.

     

    6.

    Bili je upravo silovana u svojoj desetoj godini.

    I zbog toga Te nežno volim, Bili Moje Holidej.

     

    7.

    Nasilje koje se neprestano vrši nad nevinim ljudima i bićima mi je

    u mladosti izazivalo potrebu za nevinošću, za ludom, za pesnikom.

     

    8.

    Kada ne mogu da napišem blaženstvo, to me čini napetim i nesigurnim.

    Treba da naučim da i to vreme provodim sa svešću o savršenstvu svakog trena.

     

    9.

    Ako blaženstva trenutno i nema za knjigu, važno je da ih bude van knjige.

     

    10.

    Popustio sam kaiš na levoj sandali, počeo je da me

    žulja onaj metalni deo... koji ni ne znam kako se zove.

     

    11.

    Da bih popustio kaiš, morao sam da se sagnem i

    podignem nogu na klupu, a to nisam napisao, zato to pišem sada.

     

    12.

    Sada sam i žedan i zato sada pišem kako sada najbolje gasi bilo koju žeđ.

     

    13.

    U prethodnom blaženstvu su tri vrste sada. Za sada je to i dovoljno.

     

    14.

    Kamenčić u sandali, a crna mačka pred garažom.

     

    15.

    Voli me tako da je sve u meni zdravo u svim danima moga dugog života u Tebi.

     

    16.

    Lete mace sa topola u slavu vazduha koji struji u svim pravcima.

     

    17.

    Kajo, pišem diktirajući Tii preko mobilnog, koji mi je u džepu jer

    govorim sa slušalicama na ušima i malim mikrofonom koji mi je

    zakačen na majicu. Predivno je jer su mi obe ruke slobodne. Nadam

    se da vidiš kako ih dižem dok mi blagi vetar prelazi preko lica.

     

    18.

    Voleo bih ovako da pišem. Tako se misli direktno ulivaju

    iz mene u Tebe, na daljini od osamdeset kilometara.

     

    19.

    Ovo je pisanje u četiri ruke. Upravo prolazim pored bajkerskog

    društva, gde uvek cepa stari dobri automobilski rokenrol.

     

    20.

    Lupnuo sam šakom o jedan kontejner za đubre. Dve gume

    su tu. Beli brod na točkovima. Pas žvaće neku travu koja mu je potrebna

    za zdravlje. Ovako je lako pisati, jer bilo šta da vidim, vidim za Drugoga.

     

    21.

    Lepota ovog pisanja je u tome što mogu da Te pitam o čemu bi Tii želela da pišem.

     

    22.

    Pošto ceo dan slušam Bili Holidej, možeš mi reći nešto o njoj – kaže Kaja.

    Već sam danas pisao o njoj i to o onom trenutku kada je silovana u svojoj 10.

    godini. To što već drugi put danas pominjem njeno silovanje, samo potvrđuje

    lepotu njene duše. Kao što je Bili, odmah na početku, rekla da ljudi u siromaštvu

    brzo odrastaju, tako i ona brzo priča o svom životu. Ali iako jako voli muziku,

    i stalno sluša preko neke naprave, koja mi je nepoznata, Luj Armstronga

    (Louis Armstrong) i Besi Smit (Bessy Smith), Bili se još ne bavi muzikom.

     

    23.

    Kajo, neka se ovih prvih sedam blaženstava, napisanih telefonom,

    razveju po celoj knjizi, i procvetaju kao način u mnogim danima koji slede.

     

    24.

    Vraćam se šaci i rečima u tišini.

     

    25.

    Bog tehnologije je isti Bog.

     

    26.

    Još nije pljusnulo, iako se sa severa natmurilo. U ustima

    mi je ukus prvog bagrema kojeg sam pojeo ove godine.

     

    27.

    Branka Zgonjanin mi je poslala poruku

    Danas, 17. maja 2005. u 19:25, otvaram žuti portfolio: DVANAEST

    GODINA U MIROSLAVU MANDIĆU. Pijući špricer od finog belog vina

    da bih narednih dvanaest godina bila puna snage za ono što mi predstoji

    kao Ljubavnici, Posvećenici i Profesionalcu u Umetnosti Miroslava Mandića.

     

    28.

    Večeraću majonez, hleb i zelenu salatu. Dve vrste, putericu i kristalku.

    Jedem ih bez ikakvih začina, samo oprane vodom. Zelene salate su, eh...

     

    29.

    Uzbuđen sam Brankinom odlukom. Branka, neka Tii bude.

     

    30.

    Raznežen sam. Jasnoća je svetlost neumrlog Ja.

     

    31.

    Setih se Silvije Lorenco (Silvia Lorenzo). Silvija Lorenco, dođi.

     

    32.

    Izložba Dođi se približava. Posle nje više nikada neće biti kao što je bilo pre.

     

    33.

    Obe salate su bile lepe. Obe.

     

     

      

    OVA MISAO POZIVA

    138. dan
    18. maj 2005.

    3724-3756

    blaženstva

     

    3724.

    Samo bokovi kruže i čuvaju.

     

    2.

    Pušiti, piti, nikad ne misliti o sutra – peva Bili Moje Holidej.

     

    3.

    Već dugo nisam pisao prepodne za stolom. Zaželeo sam

    se pisanja koje dolazi bez ikakvih spoljašnjih utisaka.

     

    4.

    Nek zamirišu voćke!

     

    5.

    Mišljenjem lepu misao oblikujem.

     

    6.

    Toplim sjajem u očima.

     

    7.

    Plešemo, dan i ja.

     

    8.

    Razuzdanost, vulgarna i obesna sloboda, čak

    najgroznija raspomamljenost, sve je to smireno

    u odanoj ljubavi za Tebe, Bili Moje Holidej.

     

    9.

    Sve do juče je bilo prijatnije ići sunčanom

    stranom ulice. I juče, i danas je lepše biti u hladu.

     

    10.

    Kada Tii hodaš, hodaj kao ja. Kraljice hodanja.

     

    11.

    Voleo bih da Umetnost 33 realizujem i tako što će me 33 ljudi nazvati u

    jednom danu sa 33 mesta na Planeti, da im izgovorim po jedno blaženstvo.

     

    12.

    Kajo, predlažem Tii da me, posle izložbe Dođi, jednog dana, od jutra do

    večeri, pozoveš trideset tri puta, i da tako napišem sva blaženstva toga dana.

     

    13.

    Jako da nestane u blagom.

     

    14.

    Pita me Kaja kako da ne bude nadobudna. Kako se ti lišavaš

    nadobudnosti i nabusitosti, i otkud ti strpljenje? – pita me Kaja. Pričam joj o

    Seksualnom smirenju.

    Smirenju performativom.

    Smirenju dobronamernošću uma.

    Predavanju i divljenju.

     

    15.

    Sada je grunuo led, onaj za koji sam juče rekao da će, a nije.

     

    16.

    Ispratio sam Kaju. Sinulo je sunce, opet je toplo.

    Razumevanje sa Kajom prinosim poslušanju, Bogu.

     

    17.

    Razumevanjem se umovi jedan u drugom potvrđuju, potvrđujući i sve ostalo.

     

    18.

    Iskaz je dokaz.

     

    19.

    Antikorupcijski radovi su potvrđivanje čednosti... Poziv na bivanje.

    Poverenje u radost sa čistotom i hrabrost da se u njoj zaigra svim

    snagama. Antikorupcijski radovi su slava onima koji nisu uzeli

    ništa a dali su sve. Antikorupcijski radovi su podsticaj Drugome,

    da tek sada sve od sebe da. Da tek sada podnese sve svoje vrline.

     

    20.

    Kada kažem za sebe da sam najbolji, (Antikorupcijski

    rad), ja ne kažem da sam najbolji nego Najbolji.

     

    21.

    Kupio sam beli kaiš u sekndhendu za bele letnje pantalone koje

    sam prošle godine kupio u istoj radnji. Savršene lanene pantalone.

     

    22.

    Stariji, zgodan čovek sa kišobranom prelazi ulicu. Pogledao je

    ulevo, malo isturio donju vilicu, i krenuo za svojim pogledom.

     

    23.

    Koja je to pesma! To znanje da je sve pesma!

     

    24.

    Slušao sam danas kako je Našeg Kaji pričao svoje nikakve priče.

     

    25.

    1212. godine je bio Dečiji krstaški rat, u kome je izginulo

    više hiljada dece. Voleo bih da više znam o toj deci, da bih

    saznao i o današnjoj deci koja su žrtvovana u još većem broju.

     

    26.

    Užasi su neshvatljivi... Oh, kako su sevnule munje preko noćnog neba!

     

    27.

    Na satu je 21:12, slično godini Dečijih krstaških ratova.

     

    28.

    Jednom sam pisao o mislima koje sam mislio i koje su nestale bez traga.

     

    29.

    Ovu misao prožimam hrabrim mislima svakog deteta koje je

    zlostavljano i služi kao hrana. Ova misao poziva životinje, biljke, minerale

    i ljude na nenasilni otpor protiv ljudske vrste koja uništava sve pred sobom.

     

    30.

    Kome odlaze misli? Bogu? Samo Bogu! Kako ja znam

    kome odlaze misli? Ja to ne znam, ja sam to samo napisao,

    i zato neka to tako i bude. Kao muzika. Kao Miroslav Mandić.

     

    31.

    Baš uživam ni u čemu, samo uživam.

     

    32.

    Ja sam hodočasnik svemu cvetnom, Rođak Cveću mi je ime.

     

    33.

    Ja sam Našegova nikakva priča, u kojoj je Sveja

    dala ružu Jesamu, a Jesam je dao Bili Moje Holidej.

     

     

      

    UMETNOST 33

    139. dan
    19. maj 2005.

    3757-3789

    blaženstva

     

    3757.

    11:15h, polazimo Branka Zgonjanin i ja na 33 km hodanja. Svakog kilometra

    će mi Branka reći o čemu bi volela da pišem sledećih deset godina u Miroslavu Mandiću.

    Piši o Bogu, početku i stanjima. O načinima na koje Bog živi i diše u materiji.

     

    2. kilometar

    Piši o promeni. Promena je najbitnija stvar na svetu, jer samo

    kroz promenu može da se stvarno živi i stvara. Mene promena

    otvara, promenom se rascvetavam. Zato piši i o mojoj promeni.

     

    3. kilometar

    Piši o Novom. Piši o Nevinosti. Miris baš ove pokošene trave pored

    koje prolazimo. Novo je mogućnost večnosti. Žudim za nevinošću,

    jer kada sam bila nevina osećala sam da me Bog čuva, i zato

    hoću da u svakome vidim Boga i da svakome budem nevina.

     

    4. kilometar

    Piši o Plesu. Pre-davanju do poslednjeg daha. Plesanje harmonizira. Ples je večni

    pokret, kretanje koje te odvodi i dovodi. Plesanje me omogućava, dok jedem, dok se

    jebem, dok govorim, dok mislim, dok gledam. I zato ti piši o plesanju da ja budem.

     

    5. kilometar

    Piši o Poeziji. Meni piši.

     

    6. kilometar

    Piši mi o Istini. Istini kao jedinom ljudskom pravu.

     

    7. kilometar

    Piši mi ljubav, jer sve što ti pišeš i jeste samo ljubav.

     

    8. kilometar

    Piši mi o svesti, tako da postanem još svesnija.

     

    9. kilometar

    Piši mi o razvoju čoveka, društva, Kosmosa. U kom

    pravcu bi stvari trebalo da krenu. Kuda me vodiš?

     

    10. kilometar

    Piši mi o mišljenju, o stvarnom znanju. O mišljenju koje je živo,

    mišljenju kojim se odmah kreće, kojim se sve može rešiti. Volela bih

    da svi misle onako kako ti misliš, jer onako kako ti misliš još nije mišljeno.

     

    11. kilometar

    Piši mi o odnosu žene i muškarca, o njihovom spajanju. Kako je ono

    moguće? Hoću da mi napišeš da je spajanje žene i muškarca moguće.

     

    12. kilometar

    Molim te, piši mi o seksu, jebanju, jebačini,

    vođenju ljubavi. Onim tvojim jebačkim šaptanjima.

     

    13. kilometar

    Piši mi o čuvarima bića sveta. O tvojim

    inspiratorima, velikim stvaraocima i nevinim bićima.

     

    14. kilometar

    Piši mi o autentičnom življenju. Volela bih da u Miroslavu Mandiću

    pročitam o novim gradovima i selima, ljudima i novim pesmama.

     

    15. kilometar

    Piši mi o slobodi. Zašto je ona neophodna? Kako da se njome diše?

     

    16. kilometar

    Piši mi o pički, jer ti najlepše pišeš o pički, a ja ću tako postati otvorena...

     

    17. kilometar

    Piši mi o kurcu. O kurčini, i da li je svaki kurac kurčina, ili je

    jedan kurac kurčina. Branka, kurac je kurčina, kurčina je kurac.

     

    18. kilometar

    Piši mi o putu Miroslava Mandića. Kako ti se on dogodio. Koji je njegov miris?

     

    19. kilometar

    Piši mi o naporu.

     

    20. kilometar

    Piši mi o uživanjima. Kako je najlepše biti jasminom?

     

    21. kilometar

    Piši mi o muzici koja te pokreće, koja te

    nadražuje, odnosi, sa kojom umireš, kojoj si odan.

     

    22. kilometar

    Piši mi o vodi, o brzim potocima i njihovoj prozračnosti. Takva želim da jesam.

     

    23. kilometar

    Piši mi o vatri, jer se vatre bojim, a divim joj se.

     

    24. kilometar

    Piši mi o vazduhu, nauči me da dišem.

     

    25. kilometar

    Piši mi o zemlji, da njom saznam kako da budem

    plodna ovoj knjizi, da reči u njoj rastu i iz mene.

     

    26. kilometar

    Piši mi o tvojim tetovažama, o ulozi Večne

    umetnosti. Ja ću svojom kožom biti tvoja galerija.

     

    27. kilometar

    Piši mi o volji, o tajni tvoje najveće snage, tajni koju ću ja nositi u grudima.

     

    28. kilometar

    Piši mi nežno o danu i noći, belom i crnom, dobru i dobru, napiši mi bajku.

     

    29. kilometar

    Piši mi o Biti, ja ću tobom biti tvoja tačka.

     

    30. kilometar

    Piši mi, molim te, o matematici, velikoj ljubavi svih

    pesnika! O broju 30, na koliko kilometara smo sad.

     

    31. kilometar

    Piši mi o jeziku, da i moje telo postane telo jezika.

     

    32. kilometar

    Piši mi o ćutanju, tako da sledećih dvanaest godina govorim samo tvojim rečima.

     

    33. kilometar

    Piši mi o ova 33 kilometra blaženstava, jer oni su za mene

    mitsko. Želela bih da pišući o tebi, stvorim mit o Miroslavu Mandiću

    koji će i drugi, posle mene, samo blago i blaženstvima uvećavati. 18:50h.

     

     

      

    ? I !

    140. dan
    20. maj 2005.

    3790-3822

    blaženstva

     

    3790.

    Telo je bezazleno. Ispratio sam Branku. Osam i po sati

    jučerašnjeg neprestanog hodanja podsećaju me da su tela

    porobljena, zatvorena, bez izlaganja naporima kojih je telo željno.

     

    2.

    Vijugaju laste nad samom površinom Dunava. Gledam ih

    sa mosta. Sve su nestale... eno ih ponovo... ponovo ih nema.

     

    3.

     

    Laste su mi pomogle da se zaustavim, i oslonjen podlakticama na

    ogradu mosta, stojim i pišem. Koje carstvo onoga sveta u ovom svetu!

     

    4.

    Četvrti zapis za četiri jutarnja kilometra hodanja. Umalo da mi olovka ispadne iz ruke.

     

    5.

    Četiri je popodne, boli me žuč i jetra. Bolovi, prođite me.

     

    6.

    Pomoći ću se malenim blaženstvima, ako ne

    njima, onda rečenicama iz Banke, Majke rečenica.

     

    7.

    Samo bez dizajna.

     

    8.

    Bolje sam se obukao, stavio kabanicu na glavu. Toplina mi prija.

     

    9.

    Vrapčiće uvek primećujem, i uvek mi ulepšaju samosvest.

     

    10.

    Gledam ljude koji mi dolaze u susret, od svakoga uzmem malecno snage.

     

    11.

    Nebesko a ne međuljudsko, Miroslav Mandić a ne ja, Božje a ne ljudsko,

    bio je slogan za razgovor Kajin, Violetin, Brankin i Ivanin, do malopre.

     

    12.

    Pričam sa Kajom telefonom. Ugledao sam ljubičaste ljiljane, Kajo!

     

    13.

    Volim beznačajno, jer od beznačajnog nema beznačajnijeg, Kajo.

     

    14.

    Stavio sam nogu pored busena trave, Kajo.

     

    15.

    U susret mi dolazi, skreće ka šumi, jedna devojka, koju ponekad vidim.

    Radnici su izvadili betonske ploče sa reni-bunara, da ga očiste, Kajo.

     

    16.

    Kajo

    kada Te

    informišem

    to postaje

    pesma

    Kajo

     

    17.

    Da li znaš da sam često, pišući Miroslava Mandića mislio na Vilijam Karlos Vilijamsa, Kajo?

     

    18.

    Vilijam Karlos Vilijams je bio uveren da je svetu milo ono što je napisao.

     

    19.

    Pomažeš mi da pišem, piše mi se još, Kajo.

     

    20.

    Drugi me prepoznaje! Kako je to nežno i lepo, Kajo!

     

    21.

    Da li primećuješ da te češće pominjem u blaženstvima, Kajo?

     

    22.

    Lepo u tome što Te češće pominjem je to što Tii sve više nisi Tii, Kajo.

     

    23.

    Tii postaješ Ja, Kajo.

     

    24.

    Voleo bih da u sledećih deset minuta završim sva

    blaženstva današnjeg dana, uz Tvoju pomoć, Kajo.

     

    25.

    Lepo je ovo što činim i što mogu da to činim, Kajo.

     

    26.

    Da li Tii znaš da će se uskoro skupiti na jednom mestu, u

    jednom trenutku, zajedno, sva imena iz Miroslava Mandića, Kajo?

     

    27.

    I Moje, i Našeg, i Jesam, i Sveja, i Gladan, i Ona Žena Na O, i Rođak Cveća...

    Nadam se da će svi biti tu, da nikoga neću zaboraviti i da ćeš i Tii biti tu, Kajo.

     

    28.

    Volim da jesam jezikom, Kajo.

     

    29.

    Volim reči jer su čista muzika. I zato se nikada

    nisam bavio muzikom, nego muzikom reči, Kajo.

     

    30.

    Baš si mi pomogla, Kajo.

     

    31.

    I ja ću Tebi, Kajo.

     

    32.

    Kajo? Kajo!

     

    33.

    Kajo, znak pitanja, Kajo, znak uzvika.

     

     

      

    DIĆI ĆU USTANAK

    141. dan
    21. maj 2005.

    3823-3855

    blaženstva

     

    3823.

    Zagrguljale su laste u gnezdu i podstakle me da

    napišem reč zagrguljale koju nikada pre nisam čuo.

     

    2.

    Miroslave, velika ptico, samo raširi svoja krila nad bezdanom.

     

    3.

    Ulovi mi reč dok je u letu.

     

    4.

    Imam potrebu da razmišljam samo o stvarima

    koje me menjaju, vode ka nepromenljivom.

     

    5.

    Nešto često ne znači ništa.

     

    6.

    Đubrište reči i rečenica (Iz Rečnika Miroslava Mandića)

    su otpaci, olupine, zastarelosti, pokvarenosti...

     

    7.

    Kada sam bio pametan hteo sam da budem kritičar, ali sam onda otišao...

     

    8.

    Nikad mi nije dosadno. Ponekad mi je samo teško.

     

    9.

    Ovako počinjemo, pripremajući supu, svečano.

     

    10.

    Ja sam bio sujetan, i još uvek sam, ali ja se divim velikim stvaraocima.

     

    11.

    Preko divljenja sam razvijao ljubav i oslobađao se sujete. Profinjavao se.

     

    12.

    Bog me uči. Nesebičan je Bog.

     

    13.

    Ja je isto, nepovratno.

     

    14.

    Potrebno mi je negovanje, zato smo izašli na sunce.

     

    15.

    Negovanje (Iz Rečnika Miroslava Mandića). Negovanje je ulaženje u negu.

     

    16.

    Negovanje. Uđem u ženu. Uđem u sobu. U odluku. U Boga.

    U beskućništvo. Bolest je mrcvarenje. Negovanje je usporavanje.

     

    17.

    Uđi mi, Miroslave, u dupe i u pičku da te negujem – kaže mi...

     

    18.

    Pisanjem negujem.

     

    19.

    Ako uđem u Tebe, nestajem u Tebi. Tii nestaješ mojim ulaženjem.

     

    20.

    Okreni se malkice, čoveče!

     

    21.

    Miroslave, drž‘ se olovke, piši i sve lepše diši – kaže mi...

     

    22.

    Obzir je jebanje. S obzirom ubijanje.

     

    23.

    Profesionalizam je sranje.

     

    24.

    Proklet da sam ako napustim spoznaje.

     

    25.

    Šaljem Tii Gospodstvo odanosti – poslao sam sms Ivani Đokić.

     

    26.

    Hoću da Biće digne ustanak protiv zloupotrebe bića.

     

    27.

    Dižem ustanak kojim sve što jeste diže sebe ka Drugome.

     

    28.

    Dižem ustanak u Tebi.

     

    29.

    Dižem ustanak strpljenjem.

     

    30.

    Dižem ustanak smirajem.

     

    31.

    Dižem ustanak kičmom koja me izdužuje.

     

    32.

    Dižem ustanak zagrljajem koji me proširuje.

     

    33.

    Dižem ustanak da razumem nerazumljivo i zavolim nevoljeno.

     

     

     

    ORGAZMI SUJETE

    143. dan
    23. maj 2005.

    3856-3888

    blaženstva

     

    3856.

    Očevim rečima sinu, započinjem ovu nedelju.

     

    2.

    Moj otac je bio veoma hrabar, čvrst, neustrašiv pred životom i sećam se kako

    sam se jednom vratio sa letnjeg odmora i on me je sreo i rekao Brinuo sam se

    za tebe ovog leta. Gotovo u šali mu odgovorih Šta, nisi se valjda plašio da sam

    slomio nogu ili pao? On je odgovorio Ne, to bi bilo svejedno. Plašio sam se da si

    izgubio čast. I zatim je dodao Zapamti, da li si živ ili mrtav treba da ti bude potpuno

    svejedno, kao što svejedno treba da bude i drugima. Jedino što je bitno jeste radi

    čega živiš i zbog čega si spreman da umreš – Antonije Blum o svom ocu.

     

    3.

    Dati život je najlepši život.

     

    4.

    Sa čokoladom u ustima pišem ovu slatku rečenicu.

     

    5.

    Dok me sunce miluje, ja milujem sve ostalo.

     

    6.

    Sporo u sandalama, hodam kroz šumarak oko Dunava, sa

    svešću sporo u sandalama, hodam kroz šumarak oko Dunava.

     

    7.

    Životom da se ponavlja. Lepotom da bude lepo. Ustankom da traje u večnost.

     

    8.

    Dobro je da uvek kada sam na mostu napišem rečenicu na mostu...

     

    9.

    Idem u Beograd. Sutra počinje moja dvanaestodnevna izložba Dođi u

    Budimpešti, u galeriji Dorottya, koja će tamo biti zatvorena, a istovremeno

    otvorena na mojim grudima u Beogradu, na majici sa fotografijom Dorottya galerije.

     

    10.

    Za autobus sam kupio sok. To nije pravilno

    napisano, ali je za osveženje u autobusu dovoljno.

     

    11.

    Jezičkim igrama je sve radosnije.

     

    12.

    Radost i jeste uzrok svih igara.

     

    13.

    Igre proslavljaju radost.

     

    14.

    Radim u autobusu. Malo dremam. Evo zgrade pred kojom su prošli put letele laste.

     

    15.

    Sok u autobusu mi čini baš ono što sam mislio da će mi činiti.

     

    16.

    U centru Nove Pazove pekara Pekar, vlasnik Bašić, osnovana 1970. To Bašiću!

     

    17.

    Sve unutra – u Miroslava Mandića, i sve napolje – iz Miroslava Mandića.

     

    18.

    Pita me Branka da li može opet da mi kaže o čemu da pišem.

     

    19.

    Objašnjavanja u Miroslavu Mandiću su priča. Sve ostalo je pevanje.

     

    20.

    Sa Brankom i Ivanom. Pričamo o Vendersovom (Wim Wenders) filmu Do

    kraja sveta, jer ih ovaj prizor na kraju Novog Beograda podseća na kraj sveta.

     

    21.

    Uskoro će zalazak sunca. Sve su porodice izašle iz svojih stanova. Dece je k’o trave.

     

    22.

    Ovu noć ću provesti sa vinom, Brankom, Ivanom i Violetom.

     

    23.

    Pet minuta je do ponoći.

     

    24.

    Sam sam u sobi. Violeta, Ivana i Branka su u kuhinji...

    pripremaju večeru... vratile su se i počinje priča orgazmima sujete.

     

    25.

    Orgazmi sujete (Iz Rečnika Miroslava Mandića).

     

    26.

    Optimizam se dokazuje. Pesimizam dokazuje.

     

    27.

    Prošla je ponoć, danas je trideset treći

    rođendan Jelene Bešir, koja će u trideset trećoj...

     

    28.

    Zahvalnost za razotkrivanje je uigravanje.

     

    29.

    Izdržavanje zadovoljstva je sama odgovornost.

     

    30.

    Oslobađanje uživanja je uživanje.

     

    31.

    Volim čednost ostvarenja.

     

    32.

    Blizu je tri noću. Ovo je iscrpljivanje za sutrašnju svežinu.

     

    33.

    Miroslave, dodaj to ćebe Iđi – kaže Violeta.

     

     

      

    DEFINICIJE UMETNOSTI SU USTANAK U UMETNOSTI

    144. dan
    24. maj 2005.

    3889-3921

    blaženstva

     

    3889.

    144. dan u godini. Dobar dan da počnem dvanaestodnevno pisanje po

    dvanaest definicija umetnosti dnevno. 144 definicije za 144 pobede. Danas

    počinjem i dvanaestogodišnje dvanaestodnevno pisanje po dvanaest definicija

    dnevno. Svake godine od 24. maja do 4. juna, od 2005. do 2016, dvanaest godina

    puta dvanaest dana puta dvanaest definicija je hiljadu sedamsto dvadeset osam

    definicija umetnosti, ili Definicije umetnosti su Ustanak u umetnosti.

    Umetnost je ruža Ja. Ja Boga.

     

    2.

    Umetnost je ruža Ja. Umetnost je beskućništvo lepote.

     

    3.

    Umetnost je ruža Ja. Umetnost je ružom zaokružena. Lepota u ruži čuvana.

     

    4.

    Umetnost je ruža Ja. Umetnost je pastir ruže, pastir pastirskog.

     

    5.

    Umetnost je ruža Ja. Umetnost je Ja koje treperi mirisima.

     

    6.

    Umetnost je ruža Ja. Umetnost je lelujanje, oblikovanje mekog, milujućeg Ja.

     

    7.

    Umetnost je ruža Ja. Umetnost je Ja koje samo sebe peva.

     

    8.

    Umetnost je ruža Ja. Umetnost je Ja koje se ne može pojmiti nego samo biti.

     

    9.

    Umetnost je ruža Ja. Umetnost je Ja koje se žrtvuje samo sebi.

     

    10.

    Umetnost je ruža Ja. Umetnost je umetnost ruže.

     

    11.

    Umetnost je ruža Ja. Umetnost je ustanak Ruže umetnosti, umetnost ustanka.

     

    12.

    Umetnost je ruža Ja. Umetnost je ruža ruži ruža.

     

    13.

    Nepoznata osoba se odrekla starog da bi i staro sačuvala.

     

    14.

    Merim daljine vremenom. Znam kojim brzinama

    hodam i lako mi je da izmerim razdaljine.

     

    15.

    Volim preciznost, pomaže mi u uzletu i slobodnom letenju.

     

    16.

    Prošlo je petnaest časova. Izmerio sam današnju stazu i odlučio

    gde ću posle osamnaest časova govoriti nekolicini o izložbi Dođi.

     

    17.

    Kaja Ćirilović je u Budimpešti ispred galerije Dorottya u kojoj će biti

    otvorena moja izložba Dođi tako što će biti zatvorena. Kaja će sa kustosima

    galerije staviti natpis Zatvoreno na vrata, zamoliće prisutne da izađu iz galerije

    i reći će sledeće Zovem se Kaja Ćirilović i želim da sa vama podelim

    tri stvari – a) Ko sam ja? b) Ko je Miroslav Mandić? c) Ko je Dođi?

     

    18.

    Način pisanja Miroslava Mandića je jednostavan i lak, ne traži ništa, samo sve.

     

    19.

    Uzbuđen sam. Petnaest je do osamnaest časova, u osamnaest i

    petnaest ću skinuti košulju i obući majicu i tako otvoriti bivanje Dođi.

     

    20.

    Otvaranjem Dođi otvara se izložba Ptice, Umetnost Jednog Jedinog Umetnika.

     

    21.

    Umetnost Jednog Jedinog Umetnika je pevanje i letenje jedinog umetnika.

     

    22.

    Upao mi je jedan kamenčić u patiku pa sam odlučio da, osim

    košulje koju ćuskinuti i zameniti majicom, skinem i jednu čarapu a

    drugu ostavim na nozi da bi to svebilo i opuštajuća i iskupljujuća

    umetnost. Umetnost blagog i šašavog osmeha, mila Bogu.

     

    23.

    Mislim na Kaju u Budimpešti... Kajo, budi mirna i mila.

     

    24.

    Na mostu vidim nekolicinu ljudi koji su

    došli. Za ustanak je dovoljna samo jedna osoba.

     

    25.

    Trave su tu. Sve trave. Svi oblaci. Sve reči jedne reči.

     

    26.

    Otvorio sam.

     

    27.

    18:18h. Hodam sam. Nekolicina će mi se pridružiti, da na mestu

    gde se mešaju vode Save i Dunava, popijemo vino i pojedemo hleb.

     

    28.

    Ustanak je podignut.

     

    29.

    Stao sam, čekam nekolicinu.

     

    30.

    Sunce je još visoko, ali to je već zalazeće sunce.

     

    31.

    Pola jedanaest uveče, kod Violete u Orianinom (Oriane Reyes) stanu, uz

    vino, sa nežnim mislima za Jelenu Bešir, Milana Popovića i Božidara Čovića.

     

    32.

    Ljudska tela su propadljiva i imena im padaju u zaborav. Ljubav se

    hrani propadljivim i zaboravom da bi proslavila propadljivo i zaborav.

     

    33.

    Meko mi je pod prstima leve ruke, sada znam zašto se vrhovi prstiju zovu jagodice.

     

     

      

    UMETNOST JE TII

    145. dan
    25. maj 2005.

    3922-3954

    blaženstva

     

    3922.

    U gradskom autobusu 95. Sam sam. Idem na osmočasovnu

    trasu, od deset do osamnaest časova. To je radno vreme

    galerije Dorottya u Budimpešti, pa i ovde na mojim grudima.

     

    2.

    Obukao sam majicu, moje radno odelo, sa fotografijom Dorottya

    galerije i svim podacima o izložbi. Prelazim Brankov most preko Save.

    Umetnost je Tii.

     

    3.

    Umetnost je Tii, koje nazovem telefonom, ono

    će mi doneti košulju jer mi je malo hladno.

     

    4.

    Umetnost je Tii, žena koja makazama seče žute ruže.

     

    5.

    Umetnost je Tii, i kada Te nema, i kada me

    Tii poništavaš, i kada Tobom umire moje ja.

     

    6.

    Umetnost je Tii, i sam sam sebi Tii, Drugi kojim sam.

     

    7.

    Umetnost je Tii, sve vrste ratova, računajući one najgore, polne.

     

    8.

    Umetnost je Tii, sve banalnosti ovog sveta.

    Svi koji poništavaju Večnu umetnost.

     

    9.

    Umetnost je Tii, mladi platan zasađen na novobeogradskom keju.

     

    10.

    Umetnost je Tii, mačka koja je preskočila

    vlažni deo asfalta da ne bi ovlažila svoje šape.

     

    11.

    Umetnost je Tii, pozdrav Arpada Genca (Gönc Árpád), bivšeg predsednika

    Mađarske, koji mi je Kaja upravo prenela telefonom iz Budimpešte.

     

    12.

    Umetnost je Tii, gubici. Negde među tezgama na zemunskoj

    pijaci, dok sam spuštao kragnu na košulji, ispala mi je hartija

    koju sam držao pod miškom, i na kojoj su bila ispisana prolazna

    vremena na trasi izložbe. Sada ih moram meriti ponovo.

     

    13.

    Umetnost je Tii, Tii koje nas u sebi vaskrsavaš kao večno Jedno.

     

    14.

    Ova, ne ova klupa. Miroslav Mandić je sve ono što možeš zamisliti.

     

    15.

    Ležao sam par minuta na klupi. Neispavan sam. Malo

    me je preporodilo, ne baš preporodilo, ali malo mi je lakše.

     

    16.

    Doneo majske trešnje Marko Paunović,

    dvadesetjednogodišnji mladić, koga sam tek upoznao.

     

    17.

    Još jedan sat.

     

    18.

    Muti mi se u očima, od umora. Miroslav Mandić je sve ono što ne možeš zamisliti.

     

    19.

    Nikada nisi čuo tako sporo, tako lenjo pevanje sa

    otezanjima – govorili su za pevanje mlade Bili Holidej.

     

    20.

    Mladi me uvek pitaju odakle potiče moj stil, kako se on razvijao i

    sve to. Šta im mogu reći? Ako pronađeš melodiju i ona ima nešto sa tobom,

    onda ne moraš ništada razvijaš. Samo je osećaš, a kada je pevaš drugi ljudi

    mogu da osete to isto. Po meni to nema nikakve veze sa radom ili aranžmanom

    ili vežbanjem. Dajte mi pesmu koju mogu da osetim i to onda nikad nije posao.

    Ima nekoliko pesama koje toliko jako osećam da ne mogu da podnesem

    da ih otpevam, ali to je opet nešto sasvim drugo – priča Bili Holidej.

     

    21.

    Kao i juče, i danas je Ivana Đokić napravila

    dvanaest fotografija za dvanaest definicija umetnosti.

     

    22.

    U autobusu sam, iscrpljen k’o pas, da predahnem bez predaha mi je.

     

    23.

    Sada kada mi je radno vreme završeno, tek sada počinje borba za Umetnost 33.

     

    24.

    Autobus se spušta niz Banstol. Malo sam dremao. Sinulo je sunce.

     

    25.

    Gledam finale Kupa šampiona Evrope u fudbalu, ali ga neću prenositi.

     

    26.

    Snaga mi se posle tuširanja i večere povratila. Ipak sam ispražnjen.

     

    27.

    Utakmica je zaista fantastična, utakmica za infarkt.

     

    28.

    Kako je dug ovaj dan.

     

    29.

    Jutros sam čitao uzbudljivu Batajevu knjigu o Ničeu.

     

    30.

    Sve više me uzbuđuju knjige u kojima osećam dah samog pisca.

     

    31.

    Izmorio me je današnji dan, sve nepoznatosti u njemu, osmočasovna

    izloženost, hladnoća, rad na nekoliko nivoa, ali radujem se sutrašnjoj trasi.

     

    32.

    ‚Ajde, Miroslave, šibni ovo blaženstvo i uđi u trideset treće!

     

    33.

    Opet sam zastao, predajem se...

     

     

      

    Stranice