Miroslav Mandić Bog

pesma
pesma jednog imena
ime čoveka
ime boga
ime pesme
pevao sam je
od 6. januara 2005. do 24. jula 2017.
pevao sam je svakog dana osim nedeljom
33 pesme u danu
zovem ih blaženstva
198 blaženstava nedeljno
129600 blaženstava za dvanaest i po godina
129600 (360×360) blaženstava su formirala knjigu loptu
svemir
svemir pesme
svaki dan je obeležen brojem dana i datumom pevanja
prve tri knjige su odštampane
četvrta i peta knjiga su mi u kompjuteru
osam poslednjih knjiga je na sajtu
nadam se da će uskoro biti sve zajedno na sajtu

    od 23. oktobra 2017. na sajt svakog dana stavljam
    po desetak dana knjige miroslav mandić bog
    tako će za nekoliko meseci cela knjiga
    od njenog početka 6. januara 2005
    do njenog kraja 24. jula 2017
    biti zajedno na sajtu

    Ti
    si

    293283

    pupoljak

    DEVEDESET ŠEST DANA

    1709. dan
    5. septembar 2009.

    48175 - 48207

    blaženstva

     

     

    juče sam preplivao Savu za lepotu sto dana

     

    na sredini reke je najviše reke

     

    samo voda

     

    od toliko reke ostane samo

     

    nebo nada mnom

     

    osetio sam

     

    ja sam reka

     

    sloboda reke i reka slobode

     

    gnjurac koji me je preleteo u niskom letu

     

    veliki šlep

     

    vazduh misli

     

    misli koje teku i ovim rečima

     

    noćašnjim snovima

     

    o umetničkom centru koji se zove guranje tramvaja

     

    i umetničkom pokretu bolji si

     

    dahom mišljeno – dahom pisano

     

    ponekad mislim da nisam ništa drugo nego tekila šou

    jedna od rečenica koja ništa ne znači i koju izgovaram da bih se zabavio

     

    Džersi dobro obriši to ogledalo u

    kupatilu – kažem samom sebi dok čistim ogledalo

    još jedna od rečenica koja ništa ne znači

     

    Džersi baš si ti dobar skupljač opalih

    smokava – kažem sebi posle skupljanja smokava

    još jedna od rečenica

     

    Džersi je ime današnjih ludiranja

     

    ludiram se na radost duši

     

    selotejp molim – rekao sam i dobio providni selotejp za šezdeset dinara

     

    video sam – golub i golubica su se ljubili. onda se

    ona spustila na asfalt. on ju je uznemiren obilazio i onda

    naskočio na nju. drhtao po njoj. sišao. prhnuli su oboje i – poleteli

     

    kada ne slušam muziku onda upijam dobrotu dobrih ljudi

    posvećeno mladoj dobrodušnoj kasirki

     

    kada ne slušam muziku onda gledam cveće

    posvećeno plavim cvetovima koji su se nadvili preko ograde

     

    kada ne slušam muziku onda sam muzika

    posvećeno čoveku koji je izašao iz kuće broj 8 u ulici Cara Jovana Crnog i zvižduće

     

    seo sam na klupu – jednoj muvi drug

     

    ponekad sam ponekad

     

    kamičak mi upadne u kroksericu i onda mi kao

    po nekoj modi drugi kamenčić upadne u drugu

     

    više puta sam skidao i ponovo oblačio košulju sa dugim

    rukavima. eto takvo je to vreme bilo. eto takav sam bio ja

     

    kruške na drvetu

    posvećeno Džersiju koji se jako obradovao kruškama

     

    pijem vodu

    posvećeno vodi i svačijim gutljajima

     

    Džersi se isteže na terasi jer je Miroslav zaboravio to da uradi

    posvećeno nekom nešto ali još ne znam ni šta ni kome

     

     

     

     

    DEVEDESET SEDAM DANA

    1708. dan
    4. septembar 2009.

    48142 - 48174

    blaženstva

     

     

    sinoć mi je kompjuterski program skratio tekst. nedostaje

     

    svanulo je

     

    u engleskoj verziji nedostaje

     

    even through slowly. through music. through face

    by face. a word to you - a word to me. every word

    is beautiful and says everything. it dawned

     

    volim kompjuter i njegovu svetlost

     

    preko kompjutera i interneta neprestano slušam predivnu muziku

     

    volim da pišem jer sam oduvek voleo da čitam

     

    pisanje je disanje

     

    život za život

     

    verujem da će Zoltan Varadi

     

    majstor adrese

    miroslavmandic.name

     

    danas otkloniti kvar

     

    i da ću moći da prelamam tekst

     

     

    u

    svoj

    njegovoj

    lepoti

     

     

    i da će tekst na engleskom koji svakoga dana prevodi

    Ivana Đokić-Saunderson

    biti ceo i biti gnezdo ostalim jezicima u svemiru jezika

     

    skinuo sam košulju. idem na Adu Međicu. Jelena Bešir

    me je pozvala – nadam se da ću danas prvi put preplivati Savu

     

    Miroslav se kvasi. na leđima mu je velikim slovima istetovirano

    OVO

    JE

    TETOVIRANA

    PESMA

    BOGU

    KOJOM

    PEVA

    BOG

     

    ulazi u vodu. pesma je nestala u vodi

     

    Miroslav me je zamolio da govorim u diktafon o njegovom

    preplivavanju. mislila sam da će to biti lako ali sada vidim koliko je

    teško nešto reći – kaže Ivana. treba druga vrsta koncentracije – dodaje Jelena

     

    sada je negde na polovini reke. ili na trećini – kaže Jelena

     

    sada mu se vidi samo sitna glava u vodi

     

    fotoaparatom više ne mogu da ga vidim ni

    kada zumiram iako ga golim okom još vidimo

     

    više nisam sigurna da li ga vidim ili to nešto drugo pliva po vodi

     

    rekla bih da je preplivao Savu i da će uskoro početi da pliva nazad

     

    vraćam se sa Ivanom širokim bulevarom na

    Novom Beogradu. zapara je. pun mesec izlazi iza

    oblaka. go sam do pojasa. prvi put u životu sam preplivao Savu

     

    na sredini reke sam mislio o slobodi i osećao – sloboda sam

     

    pričam Ivani o apostolu Pavlu i prevođenju

     

    ružna prodavačica bureka

     

    dobro veče pun meseče – rekao sam prvi put u životu punom mesecu

     

    mislim na vitku ženu koju sam danas

    video na čamcu – na njenu-moju samoću

     

    odan sam joj

     

    ako znaš nekog ko me zna reci mu da

    sam mu sve vreme odan. odanost je sloboda

     

    mislim na prodavačicu bureka na čijem licu sam video svetlost Božiju

     

     

     

     

     

    DEVEDESET OSAM DANA

    1707. dan
    3. septembar 2009.

    48109 - 48141

    blaženstva

     

     

    u polusnu – dok sam se budio da se susretnem sa

    svitanjem i Tobom pomislio sam – volim da pišem

     

    licem uz lice

     

    muzikom

     

    iako bih hteo da Tii govorim govorim govorim

     

    da Tii kažem

     

    sve

     

    odmah

     

    pa i to da sam se sinoć pre spavanja rastao

    sa šesnaestogodišnjim Žan-Žak Rusoom baš kad je

    u njegovim Ispovestima polazio za Torino 24. marta 1728.

     

    da je melodija kojom me budi budilnik nokie 3110 prelepa

     

    da je sto dana takođe deo pete knjige Miroslav Mandić

     

    ipak

     

    polako

     

    muzikom

     

    licem uz lice

     

    reč Tebi – reč meni

     

     

    svaka

    reč

    je

    lepa

    i

    govori

    sve

     

     

    svanulo je

     

    na ulici sam. prošlo je podne. lišće se žuti

     

    prijatelj me je malopre telefonom pitao

    šta ima novo. isto – odgovorio sam

     

    isto je novo. lišće se žuti. na ulici sam. to je novo

     

    sve što gledam kao prvi put je uvek novo

     

    divno besposličenje, mir jednostavnosti,

    uživanje da ideš a da ne znaš kamo

    i ove reči Žan-Žak Rusoa su nove iako traju već 281 godinu

     

    stanje ljubavi. stanje pesme. živi Bog. jedine novine oduvek i zauvek

     

    barice vode u betonu

     

    gledam crveni tramvaj kako prolazi pored mene

     

    istrulila i iskrivljena drvena taraba

     

    skoro tri godine sam svakoga dana išao na

    most. sada ne idem na most. sada sam most svih bića

     

    most tautologija i metafora

     

    tri-četiri kilometra iznad Cvetkove pijace je kraj grada

     

    na ovom brdu nema nikog. sam sam u prirodi. kao prvi i jedini čovek

     

    kao svi oni koji vole da putuju pešice

     

    ovaj put ide samo do nekih ograda

     

    bilo gde da sam – ja sam ruža na putu

     

     

     

     

    DEVEDESET DEVET DANA

    1706. dan
    2. septembar 2009.

    48076 - 48108

    blaženstva

     

     

    05:30h

     

    isključila su se ulična svetla

     

    i danas sam ustao ranije

     

    sviće

     

    svitanje je gnezdo iz kojeg Tii pišem

     

    zbogom svitanje

     

    svaka reč je jutro

     

    dan je svetliji

     

    već se i trava fudbalskog terena ispod mog prozora zeleni

     

    dobar dan – kažem dobrom danu

     

    zahvalnost samo zahvalnost

     

    još devedeset devet dana

     

    naslovi do 25. decembra 2009. će biti odbrojavanje sto dana

     

    svakoga dana ću nekoliko blaženstava stavljati na

    internet i oni će govoriti o Pupoljku i pripremama za Pupoljak

     

    Miroslav Mandić prima sve u sebe – sve je poezija u Miroslavu Mandiću

     

    svitanje. novac. pesnici

     

     

    pesma

    nastala

    iz

    same

    sebe

     

     

    pesma

    nestala

    u

    tebi-pesmi

     

     

    ne idem na most – idem nigde

     

    nigde je pored ove plave metalne šipke

     

    nigde je nevinost koja me uzbuđuje

     

    pokupio sam deset smokava

     

    uplatiću pretplatu za mobilni telefon

     

    kupiću paradajz hleb i majonez

     

    vučem noge po asfaltu i izdižem se na prste

      

    bezrazložno izvijam telo

     

    diktafon se sam uključio – koristim priliku da ga poljubim

     

    evo još dve hortenzije – plava i ružičasta

     

    igram se hodajući kao dete

     

    igram se u slavu Boga

     

    hodam kao da se zovem Leto i da je čitav okean u meni

     

    stari gospodin u kariranoj košulji hoda sporo

     

    slavim sunce – sunce sam

     

     

     

     

     

    STO DANA

    1705. dan
    1. septembar 2009.

    48043 - 48075

    blaženstva

     

     

    sviće

     

    rumenilo šara nebesko plavetnilo

     

    ustao sam ranije zbog sto dana

     

    sto dana priprema za Pupoljak

     

    Pupoljak zovem umetnost koju stvaram svakoga dana

     

    ovo su pripreme za dugo putovanje bez putovanja

     

    šezdeseta mi je

     

    živim životu u slavu

     

    živim zbog trava

     

    visokih trava

     

    trava kroz koje duva vetar

     

    12:00h

    podne je

     

    gde krenuti

     

    šta činiti. kako krenuti

     

    biti miran i strpljiv

     

    reći će se samo

     

    pre sat vremena sam sa Zoltanom Varadijem završio novu verziju sajta

     

    zovem ga beli sajt

     

    večeras ću na sajt staviti prvih sedam blaženstava ovog dana

     

    želeo bih da budem ogoljeniji

     

    da nema razlike između spoljnog i unutarnjeg

     

    početka i kraja

     

    života i smrti

     

    dobrote i lepote

     

    Tebe i mene

     

    mene i Boga

     

    Boga i Boga

     

    hodao sam sa Ivanom. zvezdarskom šumom

    šumskim stazama. prikupio desetak kilometara

     

    mrtav golub na asfaltu. nikada nisam

    video toliko mrtvih golubova kao ove godine

     

    počela je školska godina. ulice su prepune đaka

     

    sve se ponavlja – uživam u ponavljanju – ponavljanje me ponavlja

     

    volim umetnost ponavljanja i svakog ko ponavlja u umetnosti

     

    vazduh sam

     

     

     

     

     

    RUŽA MOSTA

    1704. dan
    31. avgust 2009.

    48010 - 48042

    blaženstva

     

     

    lepotom

     

    dobrotom

     

    ljubavlju

     

     

    Bogom

     

    ruža mosta

     

    hodam sa dečakom Sunom Mandićem

     

    krenuo sam na most. čuva me božansko lice krotkog

    mladića sa kojim se mimoilazim u ulici Maksima Gorkog

     

    13:33h

    srećan poslednji Mostarski dan

    poslala mi je sms Ivana Đokić-Saunderson

     

    dan ruže mosta

     

    kružnog mosta

     

    mosta lopte

     

    sto četrdeset sati sam proveo na mostu

     

    u Beogradu-Svemiru

     

    na mostu pre ušća Save u Dunav

     

    u gradu-lađi koji sedam hiljada godina plovi kroz vreme

     

    gradu trideset osam puta podignutom iz pepela

     

    belom gradu od trista pedeset generacija

     

    gradu Tračana Kelta Skita Rimljana Huna Sarmata

    Gota Vizantijaca Avara Slovena Bugara Ugara Turaka

     

    gradu građanina Miroslava Mandića

     

    bulevarom do mosta pa od mosta ponovo bulevarom nazad

     

    pored platana i radnika koji kod Vuka čekaju posao

     

    pod okriljem ljubaznih i nepoznatih ljudi

     

    svakodnevno hodajući pored bezbroj prolaznika

     

    pitajući se ko je devojka koja u predvečerje pretrčava most

     

    poklanjajući se najvećem gospodinu ovog grada koji i leti i zimi

    na uglu preko puta kafane Proleće pije pivo za sreću svih ljudi

     

    domaćini su mi bili prosjaci

     

    ruže. hortenzije. magnolije. laste. trave. vrapci. višnje. smokve. orasi

     

    isto nebo u stalnoj promeni

     

    svakoga dana sam sa mosta rekom

    slao svima i svemu papiriće sa rečima

    Radost    Zdravlje    Sloboda   Preobražaj    Odanost    Ljubav   Uspeh

     

    14:25h

    na mostu sam

     

    slava Božija

     

    poslednji put

     

    jedan čovek je most svim bićima

     

     

     

     

     

    MOST MOSTOVA

    1702. dan
    29. avgust 2009.

    47977 - 48009

    blaženstva

     

     

    most mostova

     

    reč reči

     

    ja ja

     

    zar nisi Tii ja. zar nisi Tii reč. zar nisi Tii most

     

    plavo u plavom

     

    svetlost darivanja

     

    ljubav stvaranja

     

    opet

     

    ponovo

     

    zauvek

     

    kreni

     

    hodam Te – hodaš me

     

    hodač je hodan

     

    dodirivač je dodirnut

     

     

    bog

     

     

    bog

    je

    bog

    sam

     

     

    bog

    sam

    bog

    si

     

     

    bog

    si

    bog

    peva

     

     

    dečak sam a sve što jeste je za mene devojčica

     

    krenuo sam u dan devojčicu. most devojčicu

     

    ne maši rukama – čujem kako majka govori maloj

    devojčici koja je mahala rukama i slučajno me udarila po nozi

     

    presijava se znoj na njenim grudima

     

    delići. trenčići

     

    um uživa da bude potvrđen od postojećeg

    i da pripremi puteve za nepostojeće

     

    najbolje oružje je pevanje – razoružanje

     

    hoda tako da svako vidi da to hoda najlepša kobila u gradu

     

    zamirisala je ljubičica. detinjstvo je sada. vraćam se u sada

     

    pokvasio sam kosu na česmi i rashladio kožu iza ušiju

     

    neprimerenost oslobađa

     

    13:25h

    na mostu sam. neprimerenom mostu. mostu slobode i svih bića

     

    izgovaram ove reči i uživam u njihovom životu

     

    izašao sam u predvečerje na tihe ulice Liona. vetar donosi miris kiše

     

    oh i večeras su tako slatke opale smokve

     

     

     

     

     

    21. PUT LAO CE – MOST METAFORA

    1701. dan
    28. avgust 2009.

    47944 - 47976

    blaženstva

     

     

    Velikom talentu treba mnogo vremena da sazre.

    Velika muzika se jedva čuje.

    Veliki oblik nema obrisa.

    Lao Ce u četrdeset prvom načelu.

     

    Jer, ponekad, povećava se oduzimanjem.

    I smanjuje dodavanjem.

    Lao Ce u četrdeset drugom načelu.

     

    svaki od trideset tri dana je jedan od mostova u Miroslavu Mandiću

     

    svaki osamdeset prvi dan – kada citiram

    Lao Cea – je vremenski most u Miroslavu Mandiću

     

    još tri puta na most

     

    fudbaleri treniraju ispod mog prozora

     

    prazna je bela šoljica kafe. i ona je jedan od mojih mostova

     

    patent olovka je isto most

     

    muzika koju slušam je muzika svih mostova

     

    zvaću je mobilnim telefonom... javila se... most je uspostavljen

     

    lupnuo sam prstom o sto... čulo se... mostom je odzvonilo

     

    radnik lupa po oplati na kući koju zida

     

    muzika koju slušam na internetu dolazi preko okeana

     

    dobro dolazi lepotom

     

    lepo dolazi dobrotom

     

    čudesno običnim

     

    obično božanskim

     

    nevinost je nezaštićena

     

    12:00h

    podne je – most dana

     

    zaista volim taj bugi

     

    te bulke

     

    bulke na nasipima

     

    kamilicu po pustarama

     

    trnje prolaženja – trnje i kamenje – most prolaznosti

     

     

    zajedno

    za

    jedno

     

     

    zajedno smo jednim

     

    trave i vrapci – moji mostovi

     

    sramota me dakle postojim

    novi stensil na zidu

     

    u kratkoj sam šetnji. otići ću do ona dva

    drveta da vidim da li ima opalih smokvi na asfaltu

     

    veče dolazi sve ranije. dani se polako uvlače u sebe

     

    jedina preostala plava hortenzija

     

    u plavoj sam košulji sa kratkim rukavima. juče sam je kupio

     

    ispod prvog drveta je bila jedna. ispod drugog

    četiri. sočne i preslatke smokve. kao da sam na moru

     

     

     

     

     

    MOST METAMORFOZA

    1700. dan
    27. avgust 2009.

    47911 - 47943

    blaženstva

     

     

    svakog dana

     

    radost radosti. radost zdravlju. radost slobodi. radost

    preobražaju. radost odanosti. radost ljubavi. radost uspehu

     

    zdravlje radosti. zdravlje zdravlju. zdravlje slobodi. zdravlje

    preobražaju. zdravlje odanosti. zdravlje ljubavi. zdravlje uspehu

     

    sloboda radosti. sloboda zdravlju. sloboda slobodi. sloboda

    preobražaju. sloboda odanosti. sloboda ljubavi. sloboda uspehu

     

    preobražaj radosti. preobražaj zdravlju. preobražaj slobodi. preobražaj

    preobražaju. preobražaj odanosti. preobražaj ljubavi. preobražaj uspehu

     

    odanost radosti. odanost zdravlju. odanost slobodi. odanost

    preobražaju. odanost odanosti. odanost ljubavi. odanost uspehu

     

    ljubav radosti. ljubav zdravlju. ljubav slobodi. ljubav

    preobražaju. ljubav odanosti. ljubav ljubavi. ljubav uspehu

     

    uspeh radosti. uspeh zdravlju. uspeh slobodi. uspeh

    preobražaju. uspeh odanosti. uspeh ljubavi. uspeh uspehu

    posvećeno čoveku koji me je juče izgrdio na mostu jer sam na papirićima pisao ove reči i bacao ih u reku

     

    volim i tekstove koji se samo gledaju

     

    kao most koji se ne prelazi nego se iz daljine vidi njegova lepota

     

     

    bog

    ljubav

    pesma

    isto

    je

     

     

    lepo je sve

     

    ružno nije sve

     

    sve je lepo jer u svemu je i ružno

     

    ružno je i u lepom

     

    u ružnom nije lepo i u ružnom nije sve

     

    ružno ljubim Te. otvori se za lepo. otvori se za sve

     

    Bog voli da pevam

     

    pevam

     

    pevam Mu

     

    pevam Ga

     

    koji je danas dan. petak... subota – pita me sedeći

    na klupi u parku. četvrtak je odgovorio sam mu. sutra

    je neki praznik – pitao je. ne znam – odgovorio sam

     

    sa Aleksandrom Tišmom sam uživao u

    svakoj sekundi koju smo proveli zajedno

     

    uživaj u svakom deliću sekunde koji provodiš sa mnom

     

    sjaj dobrote – odsjaj lepote

     

    sjaj lepote – odsjaj dobrote

     

    sjaj lepote – odsjaj lepote

     

    sjaj dobrote – odsjaj dobrote

     

    sijaj

     

    ljubav sija ljubav

     

    zvižduknula mi je Maja Klisinski. bili smo na mostu

     

    pre nego što smo krenuli da joj pokažem tri drveta

    Violeta i ja smo ugledali Anu i Žarka Radakovića

     

    duše traže jedna drugu

     

     

    bog

     

    bog     bog     bog

     

    bog

     

     

     

     

     

    MOST ANALOGIJA

    1699. dan
    26. avgust 2009.

    47878 - 47910

    blaženstva

     

     

    još pet puta na most svih bića

     

    most analogija

     

    jednom sada uvek sada

     

    most dok sedim za stolom i pišem Crvendaćem

     

    most od ove reči do ove reči je isto most

     

    tautologije odanosti

     

    odanost tautologijama

     

    most izvijanjem

     

    most uvijanjem

     

    jezik ljubi jezik

     

    sve je živo i živo je sve

     

    sve je konkretno

     

    mislim na devojčicu od trinaest godina

    koja planira da sama u čamcu oplovi svet

    sud u Holandiji joj to nije dozvolio

     

    na ćošku kod Đerma će me sačekati Ivana pa ću sa njom na most

     

    nikada naknadno

     

    odmah odmah

     

    pokazujem Ivani da sam na ovom mestu stvorio

    nematerijalnu zgradu gradonačelnika Beograda

     

    uzbudljivi most

     

    u trenutku kada je Ivana bacila papiriće u reku jedan

    čovek mi je rekao ne bacate na ulicu papire ali u reku se može

     

    pokušao sam da mu objasnim ali nije prihvatao

     

    uznemirio sam ga. uznemirio me je

     

    posle sam sa Ivanom pričao da je

    njegova reakcija potvrdila most svih bića

     

    on i njegova primedba su sada deo mosta

     

    lepo je bilo sa Ivanom. dvoje su most. troje su most. jedno je most

     

    u trenutku me štrecne sećanje na čoveka koji me je

    grdio na mostu. divan je svako ko poveruje drugom

     

    lišće je most između zemlje i vazduha

     

    džentlmenski sam izložen dami

     

    umetnost dame je zahvaljivanje. umetnost džentlmena je poklonjenje

     

    topla je noć. odmaram oči

     

    volim tri reči

     

    volim tri rečenice. prvu nestalu u drugoj. treću u Svemiru prve

     

    au alje lepo veče – kaže jedan čovek sa terase

     

    skinuo sam majicu – vazduh po koži – sama umetnost

     

     

     

     

     

    MOST POSTOJANJA

    1698. dan
    25. avgust 2009.

    47845 - 47877

    blaženstva

     

     

     

    još šest puta na most svih bića

     

    most postojanja

     

    dotrčati jedno do drugog

     

    dodirnuti vazduh

     

    pažljivo postojati

     

    juče sam bio most pažljivosti

     

    danas ću biti most postojanja

     

    dodirnuću dodir

     

    ne umetnost u trenutku nego umetnost u svakom trenutku

     

    ne ni umetnost u svakom trenutku nego umetnost trenutka

     

    sva umetnost se događa u trenutku i svi trenuci su umetnost

     

    stanje ljubavi je stanje u kome su prisutna sva bića oduvek i zauvek

     

     

    stanje

    pesme

    je

    drugo

    stanje

     

     

    pesma

    je

    rođenje

    pesme

     

     

    krenuo sam na most. jesen je tu

     

    vidim ulicu ženu automobil. sve je nastalo dodirom

     

    hodam – dodirujem dodir

     

    šesnaestogodišnji mladić je zagrlio svoju majku dok polako hodaju

     

    most postojanja je most poistovećivanja

     

    glas samog bivanja

     

    poistovećivanje oslobađa

     

    retki ljudi su mostovi između ponašanja i savesti

     

    data i održana reč je most

     

    neodržana reč je srušen most

     

    13:25h

    na mostu sam

     

    vrelo je na mostu

     

    upalio se asfalt

     

    veliki šlep isplovljava ispod mosta

     

    veliki šlepovi su mlađa braća velikih reka

     

    odlazim sa mosta. šlep nestaje ka ušću

     

    svačiji život je most do drugog života

     

    svi životi su most života ka samom životu

     

    vetar mi nosi kosu – svaki korak je most

     

     

     

     

     

    MOST PAŽLJIVOSTI

    1697. dan
    24. avgust 2009.

    47812 - 47844

    blaženstva

     

     

    poslednjih sedam dana na mostu

     

    dve godine i osam meseci svakoga dana na mostu

     

    mostu svih bića

     

    pet kilometara do mosta i pet kilometara nazad

     

    bulevarom na most. bulevarom sa mosta

     

    most pažljivosti – most svih bića

     

    kao i uvek uradio sam manje nego što sam zamislio. a to što

    sam uradio je mnogo više nego što sam mogao da zamislim

     

    ići svaki dan na most

     

    na most sam odlazio u predvečerje. zimi oko četiri

    sata a leti oko devet. pa nazad u zimu. pa opet ka letu

     

    poslednjih par meseci sam prestao da idem u predvečerje

    a trogodišnji odlazak na most skraćujem za četiri meseca. do

    toga je došlo zbog Pupoljka koji čeka da počnem da ga stvaram

     

    lepa su predvečerja. sunčana. hladna. vetrovita. kišovita. snežna

     

    reka je sve vreme tekla. nijednom nije prestala

     

    most je svaki dan prelazio reku. prenosio

    automobile autobuse kamione bicikle ljude

     

    nebo je uvek bilo veliko. menjalo se i bilo isto

     

    prolazili su dani. prolazila su godišnja doba

     

    nisam mnogo mislio o mostu. jednostavno

    sam dolazio na most i postao most

     

    toplo je. svetlost mlečna. smiren sam i uzbuđen jer proslavljam most

     

    život na mostu. umetnost mosta

     

    most između prefinjavanja i profinjavanja

     

    kao što je svako staklo most između spolja i unutra

    tako je most staklo između razumevanja i nerazumevanja

     

    most je ravnoteža baš kao ova koju vežbam

    hodajući po zidiću kod Tašmajdanskog parka

     

    radnik sipa katran između novopostavljenih šina i novog asfalta

     

    sve što jeste je most. od nečega ka nečemu. od nekoga ka nekome

     

    praznina između reči je most koji spaja reči

     

    dok liže sladoled okreće se da joj vidi

    zadnjicu i to kretanje je njegov most za njom

     

    u početku sam tri puta prelazio most. za Boga. za ljubav

    za umetnost. posle sam samo dolazio na most. u predvečerje

     

    nisam više prelazio most. samo sam bio na mostu. bio most. živi most

     

    upravo sam se rastao sa Žarkom Radakovićem

    i njegovom ženom Anom koje sam slučajno video u

    kafani Proleće. kada me je ugledao Žarko je od uzbuđenja

    uperio prst u mene a ja sam mu na rastanku rekao

    kada si me ugledao ugledao si sebe

     

    14:57h

    kućo moja – kažem Brankovom mostu na koji stupam

     

    na Brankovom mostu sam stvorio most svih bića

     

    odlazim sa mosta. prožima me zahvalnost

     

    ljubim Te drvo – izgovorio sam divljem kestenu kada sam ga ugledao

     

    poskočim – ja sam most u vazduhu

     

     

     

     

     

    VOLETI HELEN MIREN

    1695. dan
    22. avgust 2009.

    47779 - 47811

    blaženstva

     

     

    bogme bi mogle makar samo jednom pečene paprike ove jeseni

     

    ljulja se lepota pod njenim dekolteom

     

    Miroslav Mandić je metafora umetnosti

     

    ko uđe je posvećeni umetnik. ko se ne vrati je Bog

     

    ovde nema nigde da upoznaš nekoga – kaže joj

     

     

    pesma

    je

    život

    pesme

     

     

    pesma

    je

    stvaranje

    pesnika

     

     

    volim – povučem prst po hrapavom zidu

     

    svaki dan novi dan – kaže jedan od vulkanizera

     

    svaki dan je jedna ruža

     

    svaki dan je jedan put

     

    isti put ista ruža

     

    dan je blaga ruka oko svačijeg ramena

     

    bilo žensko – muško – slova – brava

    svemu što ugledam kažem lepotice

     

    lepota njenog osmeha me je rasplakala

     

    bila je to mala i sitna žena sa velikim ustima i ozarenim osmehom.

    mislim o tome kako je ta žena mnoge ljude radovala svojim osmehom

     

    osmeh je energija ljubavi

     

    osmehivači su kopači

     

    rudari koji kopaju ljubav iz tužnih srca

     

     

    pesma

    je

    ptica

    u

    letu

     

     

    volim Sergej Dimitrijevič Matvejeva i sve ptice koje je ugledao u životu

     

     

    pesnik

    je

    pesma

     

     

    čekat ću te na raskršću gdje smo nekad sretni bili

    peva tužnim glasom ulični svirač

     

    osmehnuo mi se mladi prosjak koga sam prvi put video na ulici

     

    mislim na jednu čorbu od svog povrća

     

    Bog je istomišljenik

     

    svako je lep na svoj način jer lepota postoji svim načinima

     

    ništa lažnije od istorije pobednika

     

    ništa odvratnije od postojeće slike sveta

     

    slika je slika. svet je svet. postojeća slika sveta su ubistva i pljačka

     

    ništa. idem kući da se umijem i kažem mami i

    tati... – govori preko telefona devojka obučena u roza

     

    volim kada se žena zove Ruža a muškarac Put

     

    kada pokupim voće i povrće sa zemlje osećam

    se gospodstveno – govori Ruži Mandić Put Mandić

     

     

     

     

     

    LJUBAV RAĐA VAZDUH

    1694. dan
    21. avgust 2009.

    47746 - 47778

    blaženstva

     

     

    tri varijante istog. još jednom istog. i zauvek istog

     

     

    i

    ovo

    je

    lepo

    i

    sve

    isto

    je

     

     

    isto je različito je isto

     

     

    pevam te

    pevaš me

    peva nas

    pevamo ga

     

     

    drvce

     

    slonica

     

    apstrakcija

     

    tužan sam jer se malopre pokvario wc kotlić. osećam

    se krivim jer pišem a ne znam da popravim wc kotlić

     

    volim umetnost Vlaste Delimar

     

    ne znam da popravim wc kotlić ali znam da zapevam i wc kotlićem

     

    wc kotlić je očekivani med

     

    mislio sam da na hodanju pišem o poljupcima

    kojima su se ljubili ljubavnici ali wc kotlić se pokvario

     

    lepo je kada kotlić radi i kada sve lepo radi

     

    hodam da bi sve dobro radilo

     

    divni ljudi znaju da poprave wc kotliće

     

    wc kotliću oslobodi me tuge i krivice

     

    Miroslave pevaj stvaraj i hodaj i sve će

    biti i lepo i dobro – kaže mi wc kotlić

     

    radost je potekla u meni

     

    je li Mile – tepa svojoj ženi dok hodaju

     

    sve je jedno drugom milo

     

    pre hodanja sam gledao porno sajtove

    predivni su svi koji se predaju drugima

     

    pevanje mi otkriva ljubav kojom se drugi ljube

     

    živim da bih bio dostojan onih koji ljube

     

    Vitmen vlati trave. Hamvaš trešnje i cveće. Nojka optimizam.

     

    disanje je ljubljenje – vazduh je ljubav

     

    gledanje je ljubljenje – svetlost je ljubav

     

    korak je grlo pevanja

     

    sebe ljubi mene radi

     

    vreo je dan. vrele su ruže

     

    mirišem vas ruže

     

    svako je svakom put i ruža

     

    čučnuo sam i napravio fotografiju sa tla a jedna

    mlada devojka mi je u prolazu rekla da li je umetnička

    posle sam je video na fotografiji - u haljini na raskopčavanje sa dve koka kole i flašom vode u najlon kesi

     

    lepotom pupoljka. stidom prosjakinje

     

     

     

     

     

    DOBRO SA UKUSOM DIVLJIH KUPINA

    1693. dan
    20. avgust 2009.

    47713 - 47745

    blaženstva

     

     

    nikada ništa nije bilo tako lepo kao što je sada lepo

     

    nikada ništa neće biti tako dobro kao što je sada dobro

     

    nikada nije bilo dobro i lepo kao što je sada

    nikada neće biti lepo i dobro kao što je sada

     

    dobro je da je dobro dobro

     

    lepo je da je lepo lepo

     

    dobro je da je dobro lepo – lepo je da je lepo dobro

     

    jastuk umetnosti

     

    stavio sam deset papirnih dinara na jednu granu

     

    stvaram pogled kojim će svako moći da stvara

     

    bogovi su bogovi – samo je jedan Bog

     

    ljudi su ljudi – samo je jedan čovek

     

    umetnici su umetnici – samo je jedan umetnik

     

    pesnici su pesnici – samo jedan peva

     

    nekada će svi osećati kako je svako sada

    čuveno baš zato jer sada to niko ne shvata

     

    ova žena sa jako kratkom sedom kosom

     

    ovaj crveni autobus broj 74 koji vozi do Omladinskog stadiona

     

    pikavac još gori na asfaltu

     

    Diogen crta svoje čuvene krugove u pesku

     

    Prudon izgovara vlasništvo je krađa

     

    Robert Valzer hoda

     

    ljubim Te Helderline. Tebe i Tvoju svetlost kojom me ljubiš.

    mnogo je srca. Tvoje i moje je jedno. jedno srce u svim srcima

     

    dok sam izgovarao jedno srce u svim srcima

    prolazile su dve devojke a jedna je izgovorila ovako ljubi

     

     

    vitka

    je

    kao

    i

    ova

    pesma

    o

    njoj

     

     

    mislim o šarenom prsluku

     

    sedi na klupi sa rukama među butinama i plače

     

    noge je podigla na klupu a ruku oslonila na naslon i spava

     

     

    ja

    sam

    pesma

    o

    stolici

     

     

    ja sam roman o svim ljudima koji spavaju po klupama

     

    ližem sladoled u slavu lizanja

     

    ljudi koji vole da misle pevaju

     

    samo jednom rečeno

     

    samo jednom rečeno i još jednom ponovljeno

     

    lepo je lepo je lepo

    lepo kao lepo

    lepo lepo

    lepo

     

     

     

     

     

    HODAM BRZINOM KOJOM TEČE DUNAV

    1692. dan
    19. avgust 2009.

    47680 - 47712

    blaženstva

     

     

    juče sam išao na most i preplivavanje

    a danas svakim korakom idem u korak

     

    pružim korak i već sam tu

     

    tržište umetnosti se događa u zatvorenom

    sistemu a umetnost se stvara u otvorenom

     

    opao list mi je sleteo na grudi

     

    samo tri oblaka

     

    tri oblika reči

     

    svaka travka

     

    svaki Božiji dan

     

    ja sam stručnjak za slikanje – kaže devojka koja preko grane

    koju drži u ruci fotografiše devojku koja je dve stepenice niže

     

    kutak ulice na Kosančićevom vencu

     

    tako. pa to povataj. pa vidi šta ćeš – kaže starija

    kontrolorka parkinga mlađoj dok joj predaje smenu

     

    krik svake travke

     

    krik za svakom travkom

     

    krik za svakim krikom

     

    prošla je nogu tankih kao u ždrala

     

    hodam brzinom kojom teče Dunav

     

    još ne mogu da nađem rešenje

     

    nadam se da će rešenje naći mene

     

    žedan sam – kažem dok prolazim pored ambasade Brazila

     

    otresla je pepeo sa cigarete i sada polako i duboko uvlači novi dim

     

    ovako potvrđujem svet

    ovako menjam svet

    ovako ljubim svet

     

    promeni svet – ljubi me

     

    kod Đeram pijace – umoran je gospodin Miroslav Mandić

     

    prelazim Bulevar – spokojan je Miroslav Mandić

     

    nekada svest

     

    nekada sam svest o svesti

     

    nekada sam samo nošen vetrom

     

    nekada ulica

     

    nekada sam pas lutalica

     

    nekada sam muzika svih koraka na ulici

     

    ništa nije moje

     

    moje nije moje

     

    moje je samo od milja

     

     

     

     

     

    PREPLIVAVANJE

    1691. dan
    18. avgust 2009.

    47647 - 47679

    blaženstva

     

     

    krenuo sam na most i da posle mosta preplivam Dunav

     

    blaga strepnja

     

    svakim korakom je dobro

     

    korakom se hoda – zamahom pliva

     

    kako su bili nežni prsti starog prosjaka

     

    prolazim kroz Pionirski park i odlučujem da ću Dunav preplivati za

    jasamizam

    tisiizam

    on-ona-onojeizam

    mismoizam

    visteizam

    oni-one-onasuizam

     

    da li može prvo jagoda pa limun pa jagoda – pitao

    sam moju prodavačicu sladoleda. glupo bi bilo

    kada Vama ne bi moglo – odgovorila je

     

    on je u rovu. ti si iza drveta. na livadi – priča jedan muškarac drugom

     

    gledam u kamenje kaldrme po kojoj hodam

     

    voleo bih da neko zna da idem da preplivavam Dunav

    divno je što niko ne zna da idem da preplivavam Dunav

     

    voleo bih a divno je

     

    divotom svi znaju da ću preplivati Dunav – zvone crkvena zvona

     

    miris sasušene trave

     

    na klupi u hladu pakujem stvari u najlon kese koje će sa mnom plivati

     

    14:55h

    upravo sam izašao iz vode – preplivao sam Dunav tamo i ovamo

     

    kada sam se odvojio od obale došao je do mene

    policajac na skuteru i pitao da li misliš da ti je to bezbedno

     

    bilo je sve vreme mirno. Dunav je bio tako blag

     

    tri puta su me nadletala velika jata galebova

     

    prošao je samo jedan veliki šlep iz Rumunije

     

    voda je dobra

     

    bila je topla. samo bi ponegde naišla hladnija struja

     

    kroz mulj sam izašao na drugu obalu

     

    zabio štap u mokar pesak i oko njega

    vezao stvari da ih ne bi odnela voda

     

    stajao malo na obali. jedan jedini čovek na svetu

     

    ponovo se pustio u vodu ka obali sa koje sam i krenuo

     

    u vodi sam bio sat i petnaest minuta

     

    sve stvari su ostale suve

     

    nadam se da neću imati problema sa ušima

     

    prošle godine nisam preplivao Dunav.

    voleo bih da ga svake godine preplivam

     

    ulazim u groblje. kroz groblje ću do Stančića

     

    ko ljubi zrači život za sve

     

    crvene ruže na suncu

     

    pred kućom istesterena drva za zimu

    kupio sam parče lubenice. prvi put ove godine

    glupo bi bilo kada svima ne bi moglo sve

    posvećeno mojoj prodavačici sladoleda

     

     

     

     

     

    GOLUBU

    1690. dan
    17. avgust 2009.

    47614 - 47646

    blaženstva

     

     

    golubovi lete oko pregaženog goluba iz koga počinje da teče krv

     

    gusta krv

     

    da li si se naleteo pregaženi golube

     

    leti zauvek u ovom blaženstvu

     

    verujem

     

    verom se u sve može poverovati

     

    hodanjem sve ishodati

     

    hodam kroz slike Pit Mondrijana

     

    od slika prirode do muzike slike

     

    slika voli

     

    u parku zatvorim oči da ih malo odmorim

     

    Miroslav Mandić – prepusti se Miroslavu Mandiću

     

    Miroslav Mandić – oslobodi se Miroslavom Mandićem

     

    hodam – dobrota teče ulicama

     

    još ne govori ali mi se osmehnula – mala prosjakinja

     

    vazduh dobrote – dobrota vazduha

     

    14:58h

    pre tri minuta dok sam u diktafon izgovarao

    vazduh dobrote dobrota vazduha ruka je počela

    da mi se podiže kao da je vazduh želeo da me

    ponese. evo to još traje. da li mi se nešto

    događa u telu. ljubim Te Bože

     

    19:36h

    večernja šetnja. dečiji glasovi na ulici

     

    kako je bilo čudesno sa dobrim vazduhom

     

    ruka mi je odjednom bila laka i kretala se ka gore

     

    sama se podizala

     

    telo je krenulo u stranu

     

    bilo je lako

     

    krenulo je u vazduh

     

    nije bilo zemljine teže

     

    sva tvar se pretvorila u vazduh

     

    dobrota vazduha – vazduh dobrote

     

    19:53h

    ugledah ogromno jato vrana u krošnjama topola

    pored Kabela i osetih zanos i pomislih na tebe. bra

    poslao mi je sms Branko Popović

     

    to je to – ljubav

    odgovorio sam mom Bra

     

    desetak godina sam s jeseni gledao te vrane na novosadskom keju

     

    ljubio ih. uživao u njima. ljubile me

     

    voljeni smo nebom

     

    nadam se da ću sutra preplivati Dunav

     

     

     

     

     

    TRIDESET DEVET GODINA ČUDESNE RUŽE U MENI. POSVEĆENO MILOMIRU JELICI KAJI GERTRUDI I LUDVIGU

    1688. dan
    15. avgust 2009.

    47581 - 47613

    blaženstva

     

     

    ako je u detinjstvu na mene uticalo

    očevo jedno ti kajanje ne gine

    učiteljicino neka svako samog sebe umiri

    majčino da si nam ti Mile sada živ pa i da nemamo ništa

    u mladosti je to bilo

    Gertrudino ruža je ruža je ruža

    Vitgenštajnovo recite im da sam proživeo jedan čudesan život

     

    ja sam tridesetdevetogodišnja ruža čudesnog života u meni

     

    pršljenovi života

     

    atlas – prvi od pet vratnih pršljenova

    dvanaest grudnih

    pet slabinskih

    pet sraslih u krsnu kost

    tri do šest zakržljalih pršljenova koji čine trtičnu kost

     

    trideset tri pršljena

     

    trideset tri pršljena za trideset tri blaženstva

     

    danas je pedeset jedna godina od smrti Milomira Mandića

     

    moju učiteljicu Jelicu Aleksić sam

    poslednji put video pre pedeset tri godine

     

    sedamnaest godina je od smrti Kaje Mandić

     

    šezdeset tri godine od smrti Gertrude Stejn

     

    pedeset osam godina od smrti Ludvig Vitgenštajna

     

    posle podne ću sa Violetom Jovanović

    ići na ručak u slavu Milomira Mandića

     

    užas koji sam doživeo pre pedeset jednu

    godinu se pretvorio u slavlje života

     

    slavlje i svest o slavlju ne umiru

     

    četrnaestogodišnji dečak je ženstveniji

    od dve vršnjakinje sa kojima prelazi ulicu

     

    oksimoroni vole oksimorone a ja nisam primetio tramvaj

     

    živ život

     

    voleo bih da nosim letnje košulje ali nosim

    majice. košulje mogu da raskopčam a imaju i džep

    što je meni važno zbog svih stvari za rad koje nosim sa sobom

     

    Silvana Armenulić je promenila svoje

    ime Ziliha u Silvana zbog Silvane Mangano

     

    oko promenjenog imena kruži priča koja stvara novo ime

     

    Lars Trir u Lars fon Trir. Robert Cimerman u Bob Dilan

     

    Miroslav Mandić u Miroslav Mandić

     

    Miroslav Mandić je ime Miroslava Mandića

    koje sam diveći se Gertrudi Stejn Ludvigu Vitgenštajnu

    Majstor Ekhartu Bili Holidej Ed Rajnhardu... promenio u Miroslav Mandić

     

    muva na govnetu. zarđali ekseri u dasci

     

    umetnost je prefinjavanje preobražavanje i pevanje

     

    umetnost je prefinjavanje travama travama travama

     

    preobražavanje ponavljanjem ponavljanjem ponavljanjem

     

    pevanje ljubljenjem ljubljenjem ljubljenjem

     

    kada smo Violeta i ja izašli iz picerije sreo sam moju

    trogodišnju uvek nasmejanu prosjakinju pitao sam

    je za ime – Sanja – rekla je pitao sam za ime njene majke

    sa kojom prosi od ljudi koji zaustave automobil na semaforu

    Ružica – rekla je. Sanja i Ružica su muzika mog srca

     

    pica je bila odlična. volim topljeni sir

     

    hodam polako Bulevarom. preko zgrada i drveća zvone crkvena zvona

     

    nazvala me je Ivana. hodam ka njoj. donosi mi jabuke iz Čortanovaca

     

    uživam u predvečernjem suncu – trideset

     

    tri blaženstva za trideset tri pršljena

     

     

     

     

    ODOH ZA LIŠĆEM KOJE NOSI VETAR

    1687. dan
    14. avgust 2009.

    47548 - 47580

    blaženstva

     

      

    kada bih naslonio lice na njeno veliko dupe osetio bih večnost

     

    po svim pršljenovima kičme

     

    dobroti se peva

     

    o Barnet Njumenu je reč

     

    procvetalo je drvo lagerstremija

     

    užurban je

     

    naoblačuje se – rashlađuje

     

    prija mi ovaj vazduh kao topli pesak

     

    ne znam zašto sam krenuo ovom ulicom

     

    mislim na samoće Tin Ujevića

     

    ja sam ruža interneta

     

    duva vetar

     

    dve žene sede na zidiću i jedu sladoled

     

    čuje se vetar u granama

     

    sijaju staklići u mračnom prolazu

     

     

    sve

    što

    jeste

    je

    pesma

     

     

    ovde su dugo stajali – puno je pikavaca na zemlji

     

    reka teče do ušća

     

    svaka definicija je pesma o tom pojmu

     

    pišem kao što pevaju ptice

     

    kao vrapci

     

    kao trave

     

    kao laste

     

    talasima. vetrovima

     

    hodam u hodanju

     

    ne hodam od do nego u hodanju

     

    ne živim od rođenja do smrti nego u Bogu

     

    malo je nezamislivo malo. veliko je nezamislivo veliko. oboje sam

     

    put sam. istovremeno idem i tamo i ovamo

     

    ruža sam. dobrota i lepota zajedno

     

    sam sam. svi i sve u meni

     

    hodam polako. ona tek malo brže

     

    uživam kada u staroj ženi vidim devojčicu a u starom muškarcu dečaka

     

     

     

     

     

    Stranice